Grafika radionica

QuarkXPress 4

Copyright 2000 CET

1

Uvod

Kada bi u nekoliko svakodnevnih rei trebalo opisati QuarkXPress, onda bi tih nekoliko rei moglo da glasi otprilike ovako: to je alat koji slui za sklapanje strana neke publikacije od ve gotovih elemenata (slika, teksta i vektorskih crtea). Na osnovu ove kratke definicije, iako je ona prilino tana, ne bi se mogla ni izbliza stei slika o QuarkXPressu niti o tome kakva je njegova realna upotrebna vrednost. Uostalom, programa koji sklapaju ve postojee elemente ima na tritu i vie nego to je potrebno pa ipak, samo jedan od njih nosi reputaciju standarda meu DTP (Desktop Publishing - stono izdavatvo) aplikacijama. Oigledno je da, s obzirom da od svog nastanka Quark nosi ovaj epitet, postoji neto to ga izdvaja od mase ostalih konkurenata i ini ga neprikosnovenim liderom u oblasti DTP progrma. Na narednih nekoliko strana pokuau da vam ukratko predstavim Quark i osnovne vetine potrebne da bi ste poeli da pravite svoje prve dokumente u njemu. Naravno, podrazumeva se da u domen ovog prirunika ne ulaze sve mogunosti jednog ovako opirnog programa ve samo one koje omoguavaju poetak rada i dalje samostalno istraivanje i uenje. Uostalom, poznato je da se ni jedan program ne moe nauiti itanjem prirunika ve pre svega radom u samom programu, sticanjem rutine i brzine. Osim toga, Quark je program koji je namenjen pre svega profesionalnim korisnicima i kao takav podrazumeva bogato prethodno znanje iz oblasti raunarske grafike, poznavanje tipografije, osnovna znanja iz grafikog dizajna, poznavanje ostalih grafikih aplikacija (programa za obradu bitmapiranih slika, programa za vektorsko crtanje...), posedovanje osnovnih znanja o jeziku PostScript, poznavanje izlazne opreme (raznih vrsta tampaa i osvetljivaa) i naina njihovog funkcionisanja i poznavanje mnogobrojnih tehnika tampe i procesa u proizvodnji tampanog materijala kao i mnogobrojnih tamparskih ureaja... Tokom itanja ovog prirunika primetiete da se, na momente, nit prie udaljava od samog programa. To e se deavati na mestima gde je potrebno detaljnije objasniti neki drugi segment raunarske grafike ili rada na raunaru kako bi se lake shvatio pojam o kojem se u tom momentu govori. S obzirom da ovaj prirunik piem u ast nove, etvrte po redu, verzije Quarka, svuda gde to bude bilo potrebno naznaiu da se radi o novoj mogunosti ili unapreenju stare, ve postojee. Kao to iz prethodne reenice moete videti, ovo nee biti opis QuarkXPressa 4.0 ve kratak uvod u rad sa Quarkom bez obzira na njegovu verziju. Razlog ovome je vrlo jednostavan: proces proizvodnje jedne iole komplikovanije publikacije sastoji se iz mnogo meusobno zavisnih koraka i operacija. U njenoj izradi uestvuje itav tim programa a esto i itav tim ljudi. Kao i svaki lanac, i ovaj lanac proizvodnje postaje nesiguran ako je samo jedna karika u njemu loa. Zbog toga se grafiari-profesionalci relativno teko odluuju na promenu karika u tom lancu, pogotovo ako on funkcionie na zadovoljavajui nain. Stoga nee biti udno ako jo nekoliko godina prethodna verzija Quarka ostane u upotrebi, odnosno sve do momenta kada se korisnici uvere da je program potpuno funkcionalan, da su stare mogunosti zadrale svoju pouzdanost i kvalitet a da su nove dovoljno pouzdane i kvalitetne za profesionalnu upotrebu. Dakle, ovaj prirunik e, nadam se, biti od koristi i onima koji tek poinju sa radom u Quarku (kao pomo i podstrek) i onima koji u Quarku oavno rade (kao uvod u novu verziju, njene mogunosti i mane). Pa da krenemo...

3

2Istorija...Kompanija Quark Inc. je osnovana 1981. godine u Denveru, u Sjedinjenim Dravama. Osnovao ju je Tim Gill, entuzijasta u oblasti grafike na raunaru. Kompanija je dobila ime po, tada nedavno, otkrivenoj osnovnoj estici materije - kvarku. Ve naziv kompanije govori o ideji koju je Tim Gill tada imao: napraviti softver koji e biti sr svakog grafikog posla na raunaru. Naravno, tada je jo bilo rano govoriti o ozbiljnijem bavljenju raunarskom grafikom. PC je jo uvek bio novoroene a grafike je na njemu bilo isto koliko i na depnom kalkulatoru. Ni Mac nije bio mnogo dalje. Tada aktuelni Macintosh III omoguavao je tek jednostavne grafike operacije a sve ostalo trajalo je toliko da je gubilo svrhu. Memorija je bila basnoslovno skupa a hard disk dananjeg kapaciteta nije se pojavljivao ni u naunofantastinim filmovima. Ipak, entuzijasti spadaju u poseban soj ljudi koji se ne predaje ni po koju cenu. Tako je i Tim Gill, istrajavajui u svojim naporima, uspeo da napravi prvi tekst procesor za Maca, pre nego to je to polo za rukom i samom Appleu. I tako je poelo... grafika na personalnim raunarima je roena a ostalo je, naravno, legenda. 1986. godine Gillu se pridruuje Fred Ebrahimi koji postaje direktor kompanije koja tada ve ima i ime i reputaciju. Ubrzo se kree sa finaliziranjem novog proizvoda u paleti koju tada ve ini nekoliko grafikih aplikacija manjeg obima. Naredne godine, 1987., na tritu se pojavljuje prva verzija QuarkXPressa, revolucionarnog grafikog alata, koji odmah stie izuzetnu populanost u Americi. Treba uzeti u obzir da je tada preovlaujui nain rada grafiara jo uvek bio uz pomo makaza i lenjira (a negde i uz pomo dleta i ekia) i da je pojava programa kao to je QuarkXPress izazvala pravu revoluciju i nezapameno interesovanje. 1988. godine, Quark kree u osvajanje inostranog trita pa QuarkXPress polako poinje da biva prisutan i na tritima van Amerike gde osvaja nepodeljene simpatije korisnika. Internacionalizacija trita primorala je autore da ponu da razmiljaju i o internacionalnim verzijama samog programa. Ve tada se javlja ideja o lokalizovanim verzijama QuarkXPressa za velike svetske jezike i nekoliko godina kasnije ideja je pretoena u delo. Na tritu se pojavljuje prvo QuarkXPress prilagoen nemakom, panskom, italijanskom i dugim velikim jezicima a ubrzo posle toga i QuarkXPress Passport, verzija QuarkXPressa koja podrava rad u ak 14 jezika odjednom omoguavajui na taj nain brzo i jednostavno kreiranje i najkomplikovanijih viejezinih publikacija. Ne treba ni pominjati da autori nisu tu stali. Ako ste ikada drali u ruci Talmud, onda ste videli ta znai komplikovana publikacija. Tekst ide s desna na levo (a mestimino odozgo na dole), raspored teksta je potpuno neshvatljiv obinom itaocu a elementi strane su toliko komplikovani da izrada ovako neverovatno komplikovane i obimne knjige na raunaru nije nikome padala na pamet... sve do pojave Quarka. Poslednje izdanje Talmuda (izdaje se u kontinuitetu ve nekoliko godina u Americi i do sada je izdato oko 20 knjiga od, ako se ne varam, preko 100) proizvodi se upravo uz pomo hebrejske verzije Quarka. Ni kineski i slini, nama egzotini jezici, Quarku nisu strani. Duboko zagazivi u vode raunarske grafike, Quark Inc. je odluio da korisnicima ponudi nove alate za DTP bazirane na Quarku i napravljene da mu pomognu da se uspostavi kao definitivni lider u ovoj

QuarkXPress 4

4

Istorijaoblasti. Tako nastaje QPS, Quark Publishing System, set aplikacija (meu koje spadaju i specijalizovane klijent-server aplikacije) za organizovanje i menadment i najkomplikovanijih izdavakih poduhvata. QPS koriste najvee svetske izdavake kue koje izdaju vie desetina asopisa i hiljade knjiga godinje. Pored QPS-a, Quark prate i druge aplikacije koje rade kao njegov integralni deo (Immedia, mTropolis...) i koje mu proiruju funkcionalnost u pravcu multimedijalnih i Web sadraja. QuarkXPress je nastao na platformi Macintosh ali se, ubrzo po svom nastanku, pojavio i u Windows okruenju. Danas, 12 godina od svog prvog pojavljivanja, Quark postoji na obe Mac platforme (Mac i PowerMac) i na PC-ju, a uskoro e se pojaviti i pod Windows NT-om na platformi DEC Alpha. Od samog poetka puno panje posveeno je potrebi korisnika da na svakoj platformi na kojoj Quark postoji, jedan isti dokument izgleda potpuno isto. U novoj verziji (4.0) ovo je jedna od mogunosti koja je dovedena gotovo do savrenstva.

5

3Instalacija i hardverski zahteviKao i svaki moderan program, QuarkXPress se isporuuje na CD-u uz dosta pratee dokumentacije i knjiga. Sve u svemu, kutija je prilino teka i njen sadraj e izazvati dosta panje korisnika. Nemojte je zatvarati im iz nje izvadite CD ve dobro prelistajte sve to se u njoj nalazi. Moe vam dosta pomoi. Sam proces instalacije je vrlo jednostavan i ni po emu se ne razlikuje od instalacije bilo kog drugog programa. Ovo pominjem zbog toga to je instalacija prethodne verzije bila pomalo smuena i zahtevala je od korisnika da unese ak i adresu i telefon distributera od koga je paket kupljen. Sada stvari idu malo lake.

QuarkXPress 4

M Kod instalacije se javlja i prvi problem sa novom verzijom, ukoliko koristite Mac verziju,odnosno instalirate Quark na raunaru Macintosh. Naime, folder u kojem se nalaze biblioteke boja i koji se kreira prilikom instalacije zove se Color a QuarkXPress trai te biblioteke u folderu Colour. Kada zavrite instalaciju, jednostavno promenite naziv ovom folderu i sve e biti u redu.

Poto ste, uspeno, instalirali program, moete ga pokrenuti i uplivati u vode nove verzije QuarkXPressa. Ipak, pre nego to to uradite, pogledajte kakvi su to sve hardverski i softverski uslovi potrebni da bi Quark ispunio vaa oekivanja. Ukoliko koristite PC verziju: Windows 95/98, Windows NT 4.0, Windows NT 3.51 ili Windows 2000 80406 ili bolji procesor CD-ROM za instalaciju 12 MB RAM-a 12 MB mesta na hard-disku 30 MB mesta na disku za QuarkXPress Passport i sve podrane jezike VGA ili bolja video kartica Mi (ili njemu srodan Pointing Device) Stavke 2 i 4 shvatite vrlo uslovno a preporuka je da imate pristojan Pentium procesor i bar 32 MB RAM-a. Ukoliko koristite Mac verziju: MacOs 7.1 za sisteme bazirane na 68K procesoru MacOs 7.1.2 za sisteme bazirane na procesoru PowerPC LaserWriter 7.0 drajver 68020 ili bolji procesor odnosno procesor PowerPC CD-ROM za instalaciju

6

Instalacija i hardverski zahtevi 5 MB slobodnog RAM-a za sisteme bazirane na 68K procesoru 8 MB slobodnog RAM-a za sisteme bazirane na procesoru PowerPC 13 MB mesta na hard-disku za sisteme bazirane na 68K procesoru 14 MB mesta na hard-disku za sisteme bazirane na procesoru PowerPC 30 MB mesta na disku za QuarkXPress Passport i sve podrane jezike I ovde vai primedba vezana za memoriju koje, isto kao i brzine procesora, ionako nikad nije previe. Pored ovoga, potrebno je imati instaliran i Adobe Type Manager da bi se koristili Type1 fontovi a pod Windowsima i IPX/SPX kompatibilnu mreu ukoliko se ele koristiti mreni resursi. Kao to vidite, hardverski zahtevi su prilino umereni za dananje uslove i nisu daleko od onoga to je traila prethodna verzija da bi efikasno radila.

7

4Krenimo redom...Da bi ste efikasno radili u bilo kom programu potrebno je da obratite panju na logiku rada u njemu. Svaki program ima svoj nain rada i protivljenje tome ne vodi nikuda. Zato nemojte ni pokuavati da u QuarkXPressu radite kao u Wordu ili CorelDRAW!-u. Iako slinosti izmeu ovih programa definitvno postoje, oni se sutinski razlikuju, kako po svojoj nameni tako i po nainu rada. Pokuajmo sada da malo proirimo definiciju Quarka sa poetka ovog prirunika kako bi stekli malo bolju sliku o samom programu. Dakle, osim to slui za sklapanje postojeih elemenata jedne publikacije, Quark predstavlja visoko profesionalni alat za potpunu i preciznu kontrolu pripreme za tampu bilo kakvog materijala. Posebna panja prilikom izrade Quarka je stavljena na preciznost i pouzdanost u radu. Preciznost se ogleda u mogunosti kontrolisanja svih parametara izrade i tampanja (osvetljavanja) dokumenta sa posebnim fokusom na kontrolu kritinih grafikih operacija (separacija boja, preklapanje boja...). Takoe, omogueno je korienje velikog broja grafikih (ne dizajnerskih) efekata u cilju postizanja to boljih rezultata prilikom same tampe. Pouzdanost Quarka se ogleda pre svega u pouzdanosti rada samog programa, a zatim i u rezultatima koje program postie prilikom pripreme materijala za osvetljavanje. Poznato je da je Quark jedan od najpouzdanijih programa kada se radi o pravljenju Print datoteka za osvetljavanje na velikom broju najrazliitijih osvetljivaa.

QuarkXPress 4

F Separacija boja i preklapanje (Trapping) su termini koji su sveprisutni u grafikom

F Osvetljivai su ureaji koji na izlaznom medijumu (u ovom sluaju grafikom filmu)

poslu. Separacija je proces razdvajanja svake od postojeih boja u dokumentu na etiri osnovne (tamparske) boje. Te etiri boje su: cijan (Cyan, C), magenta (M), uta (Yellow, Y) i crna (Black, K). Uz pomo ove etiri boje (256 nijansi svake od njih) postie se tampanje preko (teorijski) 4 milijarde boja to se smatra za pun kolor. Iako je broj boja u prirodi beskonaan, smatra se da ljudsko oko ne moe razaznati vie od oko 16 miliona boja te se svaka boja u prirodi moe predstaviti uz pomo njih. Separacijom boja se, dakle, postie da se pun kolor odtampa uz pomo samo etiri tamparske boje. Preklapanje prdstavlja proces kontrole separacije boja i podeavanja raznih parametara koji omoguavaju kvalitetniju separaciju a samim tim i kvalitetniju tampu materijala. tampaju dokumente izraene na raunaru. tampanje se vri uz pomo lasera koji osvetljava film (otud i naziv osvetljivai). Kasnijim postupkom koji je vrlo slian kao i kod filmova u fotoaparatu (razvijanjem i fiksiranjem) dobija se gotov grafiki film spreman da se sa njega slika prenese na tamparsku mainu i zatim odtampa. Osvetljivai su vrlo precizni ureaji i, ponekad, vrlo udljivi. Ta njihova udna narav proizilazi, najee, iz neadekvatno pripremljenog materijala koji se na njima osvetljava.

8

ta je bitno znati da bi se uspeno radilo u Quarku? Odgovor zavisi od toga ta elite da radite. Ipak,

Krenimo redomneke stvari su fundamentalne i nikako ih ne bi trebalo zaobii prilikom upoznavanja sa parogramom. U sledeih nekoliko redova navodim delove programa kojima emo posvetiti panju u ovom priruniku: QuarkXPress dokumenti Alati Master strane Tekst Stilovi Slike tampanje Ekstenzije

9

5DokumentiOsnovni dokumenti QuarkXPressa su QuarkXPress Docoment (QXD), QuarkXPress Library (QXL), QuarkXPress Template (QXT) i, novost u verziji 4, QuarkXPress Book (QXB). Pored ove 4 vrste dokumenata, Quark radi sa jo nekoliko vrsta dokumenata: QuarkXPress Tags (XTG), Auto Save (ASV)... U dokumente nisu ubrojani mnogi manje-vie standardni formati slika i tekstualnih dokumenata koji se mogu koristiti u Quarku (TIFF, JPG, EPS, DOC, TXT, WRI...). Pogledajmo sada ta sadre osnovni dokumenti Quarka.

QuarkXPress 4

QuarkXPress Document (QXD)

Ovo je osnovni dokument u kojem Quark snima (gotovo) sve informacije o dokumentu koji pravite. U njemu su snimljene informacije o dimenzijama strane, tekstu, pozicijama slika, broju strana, bojama korienim u dokumentu, podeavanjima karakteristinim za dokument... U pitanju je binarna datoteka koju moete otvoriti samo u Quarku. U njoj su sauvani i svi objekti koji se nalaze u dokumentu (OLE objekti, ugraeni (Embedded) objekti...) ali NISU sauvane slike koje su uitane sa diska (recimo TIFF slike) ve samo reference na njih, tj. putanja do slika. To znai da slike moraju biti stalno prisutne na disku da bi se radilo sa njima (u nekim drugim programima, npr. CorelDRAW-u, dovoljno je uitati sliku u dokument i zatim se ona moe obrisati jer e biti snimljena zajedno sa svim ostalim elementima strane u CDR datoteci). Ovakav nain snimanja dokumenata ima svojih prednosti ali i mana. Prednosti su to su dokumenti manji, to je pojednostavljeno snimanje i otvaranje dokumenata... Mane su to se slike tokom rada mogu menjati pa to stvara probleme u sluaju da se slika posle promene ne uveze u dokument ponovo. Na sreu, pomou okvira za dijalog Picture Usage mogue je tano videti da li je sve sa slikama u redu ili ne.

Format osnovnog dokumenta se razlikuje u novoj verziji u odnosu na staru. QuarkXPress4.0 moe bez problema da otvori sve dokumente iz starijih verzija a takoe moe i da snimi dokument u formatu verzije 3.3x.

QuarkXPress Library

10

Biblioteka (Library) je vrlo interesantan nain uvanja sitnica koje esto koristite u izradi neke publikacije. U biblioteci moete uvati, na primer, logotipe i druge elemente strane koje esto koristite. Na taj nain mnoge sitnice se nalaze na dohvat mia. Sve to je sauvano u biblioteci nalazi se u datoteci QXL i nema potrebe da se uva drugde na disku, osim bitmapiranih slika. I u sluaju biblioteke vai isto pravilo kao i kod Quarkovih dokumenata (QXD): slike se ne uvaju u biblioteci. uva se samo putanja do njih. Biblioteka moete imati koliko elite i davati im imena isto kao i dokumentima. Jedina razlika je u tome to ime biblioteci dajete prilikom njenog kreiranja (izborom opcije File New Library) a ne prilikom snimanja.

DokumentiPrimer biblioteke sa nekoliko elemenata

Format zapisa biblioteke se razlikuje u verziji 4.0 u odnosu na prethodne verzije. NaQuarkXPress Template (QXT)

alost, ne postoji mogunost da se biblioteka kreirana u verziji 4.0 snimi u formatu verzije 3.3x.

Kako posao grafiara esto ume da bude (naizgled) monoton jer se, kada su u pitanju asopisi na primer, vrlo sline strane prave iz broja u broj, Quark omoguava korisnicima da sve stalne parametre i elemente publikacije naprave samo jednom i koriste ih koliko god puta je to potrebno. U tu svrhu postoje matine (Master) strane i abloni (Template). ablon (QuarkXPress Template) je identian dokument kao i QuarkXPress Document (QXD) u kojem se mogu snimiti svi elementi strane. Jedina razlika se sastoji u tome to se prilikom otvaranja ablona ustvari kreira novi dokument sa karakteristikama koje ima ablon. Novi dokument ima ime Doc X to znai da mu se prilikom snimanja mora zadati ime. Na taj nain je izbegnuta mogunost da se, sluajno, dokument snimi preko ablona i na taj nain promene njegovi parametri. Ne zameram vam ako ste pomislili da je ovo potpuno nepotrebna mogunost jer, logino je pomisliti, dovoljno je obratiti malo panje prilikom snimanja dokumenata pa e i obian Quarkov dokument moi da poslui kao ablon. To je, naravno, tano ali... od vika glava ne boli.

Za QuarkXPress ablon vae ista pravila kao i za QXD kada su u pitanju razlike izmeuformata zapisa u novoj i starim verzijama.

QaurkXPress Book (QXB)

etvrti osnovni dokument QuarkXPressa se zove knjiga (QuarkXPress Book). To je novost uvedena u verziji 4.0 i predstavlja veliko unapreenje Quarka i proirenje funkcionalnosti koje je sa nestrpljenjem oekivano i odavno prieljkivano. QuarkXPress oduvek bije glas da je to program koji moe da poslui samo za pravljenje novina i asopisa a da je za knjige i sline dugake publikacije Ventura Publisher i dalje nezamenljiva (bar kada se radi o PC platformi). To nije ni do sada bilo tano a od sada e i najvei skeptici morati da se pomire sa injenicom da u Quarku moe bez ikakvih problema da se napravi knjiga od 1000 strana, sastavljena iz tridesetak poglavlja, da se kreira sadraj, izvri automatska paginacija (obeleavanje broja strana...). Sve informacije potrebne za kreiranje ovakve knjige se uvaju u QuarkXPress Book datoteci.

F Za korisnike Venture 5.0 ili novije: QuarkXPress Book = Ventura Publication,QuarkXPress Document = Ventura Chapter.

QuarkXPress Tags (XTG)

Ovu vrstu dokumenata emo blie objasniti iako ne spada u osnovne Quarkove dokumente. Ustvari, teko da se moe uopte nazvati dokumentom jer je u pitanju obina ASCII datoteka sa tekstom i moe se

11

QuarkXPress 4otvoriti u bilo kom editoru. Zato je onda posebno pominjemo? Odgovor se nalazi u injenici da e Quark prilikom uvoenja teksta u dokument iz datoteke sa ekstenzijom XTG potraiti u njoj specifine tagove (tekstualne sekvence) koji daju osnovne elemente formatiranja delovima teksta. Na taj nain je mogue ve pri unoenju teksta markirati odreene delove teksta kao Bold, Italic... ili nekim pasusima teksta dati stil koji e u Quarku biti upotrebljen za prikazivanje tog pasusa. Pogledajmo nekoliko primera: Sekvenca e tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati kao Bold - tekst e biti prikazano kao tekst Sekvenca e tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati kao Italic (kurziv) - tekst e biti prikazano kao tekst Sekvenca e uiniti da posle nje tekst krene od poetka sledee kolone ili strane (Column Break) Sekvenca e tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati fontom Arial - tekst e biti prikazano kao tekst Kao to vidite, ovi tagovi su veoma slini tagovima u HTML dokumentima ili tagovima u RTF (Rich Text Format) datotekama i veoma ih je lako upotrebljavati prilikom kucanja (unosa) teksta u editoru a mogu prilino ubrzati proces pravljenja strana u samom Quarku.F Postoji nekoliko editora koji podravaju rad sa QuarkXPress tagovima. Jedan od njih F Detaljniju tabelu sa tagovima pogledajte na kraju ovog prirunika.moete nai na Internetu (http://www.turbo-editor.com). Postoje i editori koji na posredan nain mogu posluiti svrsi.126Konano Quark...Konano Quark...Sada, kad smo se ve prilino upoznali sa Quarkom, vreme je da polako ponemo da se bavimo konkretnijim stvarima nego to su istorija programa i ekstenzije dokumenata. Kao prvo... potrebno je da startujete program. Kada to uinite, ekran vaeg monitora bi trebao da izgleda otprilike kao na slici ispod. Kao i kod veine dananjih programa koji rade u grafikom radnom okruenju (Windows, MacOS,...), okruenje u kojem ete provoditi svoje Quarkovske dane sastoji se iz vrlo standardnih elemanata: menija, palete sa alatima, nekoliko drugih paleta za podeavanje raznih parametara i statusne linije (Status Bar), u dnu ekrana, koja takoe ima nekoliko funkcija (na kraju prirunika se nalazi slina slika sa prikazanim svim paletama i objanjenjem njihove funkcije).13QuarkXPress 4F Primetiete da QuarkXPress nema paletu sa alatima (Toolbar) na kakvu nailazimo u veiF Ve smo pominjali da QuarkXPress radi i na PC i na Macintosh raunarima. Ovajni dananjih programa. Ovde je paleta sa alatima vertikalna i ne moe se postaviti u drugaiji poloaj niti se moe usidriti uz bilo koju ivicu ekrana. prirunik govorie o PC verziji programa. Na sreu, obe verzije Quarka su toliko sline da ako nikad niste radili pod Windowsima u PC verziji Quarka oseaete se kao da radite na Macu. Osim razlika koje proizilaze iz razlika u tastaturama i funkcionisanju mia na ovim platformama, sve ostale funkcije su potpuno identine.Odmah po prvom startovanju programa je i pravo vreme da podesimo osnovne parametre rada u programu. Sva podeavanja se vre uz pomo etiri okvira za dijalog od kojih emo na dva obratiti posebnu panju. Prikazujemo ih izborom odgovarajue opcije iz menija Edit Preferences .Application PreferencesU ovom okviru za dijalog podeavamo parametre koji su vezani za ponaanje samog programa. Na njemu se nalaze 4 kartice (Tabs) uz pomo kojih biramo koju grupu parametara elimo da podeavamo.1. DisplayOvde se nalaze opcije za izbor boja kojima e biti prikazivane margine, voice (Ruler) poznatije kao Guidelines iz CorelDRAW-a i mrea (Grid). Takoe, na ovoj kartici je mogue izabrati i kvalitet prikaza slika u dokumentu kao i rezoluciju u kojoj e biti prikazivani dokumenti.F Opcije za broj boja (Color Tiffs) i nivoa sive (Gray Tiffs) se odnose samo na slike u TIFformatu. Sve ostale slike e biti prikazane u onoliko boja (nivoa sive) u koliko je sama slika naprvaljena. Izbor je, u sluaju slika u TIF formatu mogu zato to Quark prilikom uitavanja TIF slika pravi pregled (Preview) slike i njega prikazuje umesto same slike.14Konano Quark...2. InteractiveNa ovoj kartici se nalaze opcije vezane za brzinu pomeranja (skrolovanja) dokumenta, nain i brzinu iscrtavanja objekata tokom pomeranja, izbor formatiranja navodnika prilikom uitavanja teksta, Dragndrop - prevlaenje teksta...3. SaveOpcije koje se odnose na snimanje dokumenata ukljuuju: izbor da li e Quark sam, periodino u odreenom intervalu, snimati dokument (Auto Save), da li e uvati prethodne verzije dokumenta i koliko njih (Auto Backup) kao i gde e se te verzije uvati, da li e u dokumentu biti sauvana i trenutna pozicija tj. strana na kojoj se korisnik nalazi. Takoe, tu je i opcija za automatsko snimanje biblioteka.15QuarkXPress 44. XTensionsIako su ekstenzije postojale i u prethodnim verzijama Quarka ove opcije su novost koja postoji tek od verzije 4.0. Naime njima birate da li e se i u kom sluaju XTensions Manager pojavljivati pri startovanju programa. XTensions Manager omoguava jednostavnije i efikasnije baratanje ekstenzijama nego to je to bio sluaj u prethodnoj verziji i o njemu e, kao i o ekstenzijama, biti vie rei kasnije, u zasebnom poglavlju.Document PreferencesPodeavanja o kojima smo govorili u prethodnih nekoliko pasusa su vezana za ponaanje samog programa i imaju globalno dejstvo. Od momenta kada su izvrena program se ponaa u skladu sa njima. Podeavanja o kojima emo sada govoriti mogu imati i globalno i lokalno dejstvo. Ona se tiu samih Quarkovih dokumenata. U sluaju da izvrimo podeavanja kada ni jedan dokument nije otvoren ona e se odnositi na sve dokumente koji e ubudue u programu biti kreirani, odnosno postae podrazumevana (Default). Ukoliko ih izvrimo dok je neki dokument otvoren (i aktivan) ona e se odnositi samo na njega i nee imati posledice ni na ostale dokumente niti na podrazumevana podeavanja. Na taj nain je omogueno da se parametri vezani za dokument podeavaju za svaki dokument nezavisno. Na okviru za dijalog Document Preferences se nalazi pet kartica.1. GeneralNa ovoj kartici se nalaze opcije za podeavanje jedinica mere, naina prikazivanja teksta napisanog sitnim slovima, prikazivanje/neprikazivanje slika... Posebno emo obratiti panju na sledeih nekoliko opcija: 1. Auto Page Insertion omoguava da izaberete gde e biti dodate strane u dokument u sluaju da uvozite tekst koji ne moe da stane na ve postojee strane. 2. Auto Picture Import omoguava da izaberete kako e se program ponaati kada otvarate dokument koji sadri slike. Izborom On (Verify) govorite programu da vas svaki put pri otvaranju dokumenta upozori ukoliko su slike koje dokument sadri u meuvremenu promenjene.F Bez obzira na to koje jedinice izaberete kao osnovne (milimetri, ciceri, ini...) u svakomokviru za dijalog moete zadavati mere u bilo kojim jedinicima uz naznaku o kojim se jedinicama radi (mm za milimetre, cm za centimetre, pt za take...)16Konano Quark...F Greek Text Below omoguava da izaberete veliinu slova poev od koje e manja slovabiti grikovana odnosno prikazana ne kao slova nego kao siva povrina koju slova zauzimaju. Ovo je korisno ako imate video karticu koja nije prva liga i znatno ubrzava prikazivanje (iscrtavanje) teksta. Slina opcija postoji i za slike (Greek Pictures) i njenim izborom iskljuujete prikazivanje slika u dokumentu. Ovo ete najee koristiti kada u dokumentu imate vektorske slike koje sadre puno detalja i za ije je iscrtavanje esto potrebno dosta vremena.2. ParagraphNa ovoj kartici se nalaze opcije kojima odreujete kako e Quark primenjivati neke od tipografskih tehnika na pasuse (paragrafe) u dokumentu. Tu se nalazi i opcija za podeavanje jedinstvene mogunosti Quarka: onovne linije teksta (Baseline Grid). Osnovne linije omoguavaju da svaki red teksta idealno lei bez obzira na koliko kolona je napravljena strana. O njima e biti vie rei u poglavlju posveenom radu sa tekstom.3. CharacterOva kartica je slina prethodnoj samo to se opcije na njoj odnose na karaktere (slova) u tekstu a ne na pasuse. Na njoj odreujete veliinu slova u indeksui eksponentu (Subscript i Superscript) u odnosu na veliinu ostatka teksta i druge parametre vezane za karaktere.4. ToolOvo je vrlo interesantan skup opcija i veoma koristan. Njima odreujete inicijalno ponaanje svake Quarkove alatke. Takoe je omogueno i podeavanje opcija za sline alatke odjednom.17QuarkXPress 45. TrappingUz pomo ovih opcija podeavate inicijalne parametre preklapanja boja. Bez obzira na podeavanja izvedena ovde, svaki objekat i svaka boja koriena u dokumentu mogu imati svoja zasebna podeavanja. Druga dva okvira za dijalog za podeavanje opcija odnose se na kreiranje indeksa i tzv. Color Management. Poznato je da jedan od najveih problema u korienju raunara u oblasti grafike predstavlja odstupanje boja koje se vide na monitorima i raznim drugim izlaznim ureajima u odnosu na boje u prirodi. Zbog toga postoji mnogo manje ili vie uspenih naina da se prikaz boja priblii realnom. U tu svrhu slue razni Color Management sistemi. U Quarku moete koristiti neke od njih i u sluaju da radite sa dokumentima u boji to je i vrlo poeljno. Ipak, objanjenje funkcionisanja ovih sistema izlazi iz domena ovog prirunika pa o tome neemo detaljnije govoriti.F Ne zaboravite: podeavanja koja se odnose na dokumente mogu se odnositi na sve dokumente (Default) ili samo na otvoreni dokument.187AlatiAlatiUz pomo osnovnih alatki QuarkXPressa izvravaju se sve operacije u programu. Ima ih ukupno 14 kategorija od kojih 4 imaju svoje (u nedostatku boljeg termina nazovimo ih...) podkategorije. Sve skupa, rad u QuarkXPressu zahteva poznavanje ukupno 28 manje ili vie razliitih alata. Na slici moete videti kako izgleda paleta sa alatima kada se vidi svih 14 alata (levo) i kada se vide svi alati i podalati (desno). Upoznajui se sa svakim od 14 alata i njihovih podalata polako emo sagledati i osnovne mogunosti programa i dobrim delom se upoznati sa nainom rada u QuarkXPressu. Paleta sa alatima je slino izgledala i u prethodnim verzijama. Razlika u novoj verziji je F Podalate birate tako to pritisnete miem na alat i drite pritisnut levi taster nekolikoAlatka Itemto to su srodni alati grupisani (alat - podalati). Ovo je uslovljeno i pojavom novih alata u novoj verziji. trenutaka. Nakon toga se paleta otvara i prikazuju se ostali alati u grupi. Svi alati koji su grupisani obeleeni su malom strelicom u obliku trougla u gornjem desnom uglu.Alatka Item se, zbog svoje funkcije, esto naziva i alatka Pick (Pick = uzeti, dohvatiti). Funkcija joj je upravo to to joj i ime kae: da dohvata neto. To neto su u sluaju Quarka svi objekti koji se mogu nalaziti u dokumentu. Uvoenje, u ovom trenutku, pojma objekat zahteva malo detaljnije upoznavanje sa logikom rada u programu.19QuarkXPress 4Programeri bi rekli da je QuarkXPress objektno orijentisani program. Ne samo po nainu projektovanja programa (u tom smislu je sigurno objektno orijentisan) ve i po tome to se sve operacije u Quarku izvode uz pomo objekata. Ako ste radili u CorelDRAW-u onda sigurno znate ta je to ne objektno orijentisan program: ni jedan elemenat strane ne mora (i ne moe) imati neto u emu se nalazi. Jednostavno, kada elite da otkucate par rei dovoljno je da bilo gde na strani pritisnete alatkom za tekst i pojavie se kursor koji oznaava da moete poeti sa unoenjem teksta. Isto vai i za sve druge elemente strane. Dovoljno je da bilo gde pritisnete odgovarajuim alatom i moete crtati bilo ta. Kada uvozite slike u dokument slika e se pojaviti na strani i zatim je moete pomerati, deformisati, poveavati i smanjivati do mile volje. U QuarkXPressu stvari stoje malo drugaije. Na strani ne moe postojati (skoro) nita ako nema neto u emu e se nalaziti. Da bi ste uvezli tekst potrebno je da prethodno postavite na stranu okvir za tekst (Text Box) a zatim u njega uvezete tekst. Isto je i ako elite da otkucate makar i jedno slovo teksta. Prethodno morate postaviti okvir za tekst. Ako elite da uvezete sliku potrebno je da postavite okvir za sliku (Picture Box) pa tek onda da u njega uvezete sliku. Jedino odstupanje od ovog pravila predstavljaju linije (putanje) koje crtate u samom Quarku. One ne moraju imati nikakav objekat koji ih sadri (Placeholder) ve nezavisno stoje, same za sebe, bilo gde na strani. Drugo, delimino, odstupanje predstavlja tekst koji se kuca po putanji (Text on Path) i on ima Placeholder u obliku linije po kojoj se kuca a ne u vidu okvira. Da se vratimo sada na funkciju alatke Item. Kao to smo ve rekli njena osnovna funkcija je da dohvati objekat kako bi se izvrila neka manipulacija sa njim. Dakle, ako elite da pomerite okvir za tekst to ete uraditi alatkom Item. Takoe, ako elite da izaberete vie objekata i da ih zajedno pomerite, izabraete ih ovom alatkom drei pritisnut taster Shift (Option na Mac-u). Kopiranje na Clipboard, kada ste objekat dohvatili ovim alatom prouzrokovae kopiranje celog objekta a ne samo njegovog sadraja. Dakle, da sumiramo: alatka Item radi sa objektima a ne sa njihovim sadrajem. Sa sadrajem objekata (okvira za tekst, okvira za sliku...) radi sledei alat na paleti alata a to je...Alatka ContentOva alatka je komplement alatki Item. Zajedno, ove dve alatke omoguavaju kompletnu manipulaciju kako sa samim objektima tako i sa njihovim sadrajem. Kako radi altka Content? Vrlo slino kao i prethodna osim to kada njome pritisnete na, recimo, okvir za sliku i pomerite mia, nee se pomeriti ceo okvir ve e se pomeriti slika u njemu. Ako se radi o okviru za tekst, ovaj alat omoguava kucanje, brisanje, izbor teksta i uopte sve manipulacije nad tekstom (to nije mogue kada je izabran prethodna alatka). Kopiranje na Clpboard, kada je objekat izabran ovom alatkom, prouzrokuje kopiranje sadraja objekta (teksta, slike...) a ne celog objekta. To znai da, ako tako kopiranu sliku elite komandom Paste da umetnete u neki drugi dokument, morate u njemu imati izabran okvir za sliku u koji e ova slika biti smetena. Ve iz ovoga vidite da e kursor vaeg mia najee krstariti izmeu ove dve alatke. Da bi se ovo deavalo to ree, alatka Content moe, u odreenim situacijama da simulira svog parnjaka, alatku Item. To se postie dranjem tastera Control (Command na Macu) kada je izabrana alatka Content a vizuelno je predstavljeno promenom kursora. Naime, kursor dobija oblik isti kao da je izabrana alatka Item i na taj nain ste obaveteni da u tom trenutku moete baratati objektima a ne njihovim sadrajem. Inae, alatka Content se esto naziva i Hand zbog kursora u obliku ruke. U verziji 4.0 ove dve alatke su po funkciji postale jo bliskije. Sada je mogue uvozitisliku u okvir i kada je izabrana alatka Item, mogue je menjati parametre sadraju objekta preko palete Measurements i pomou opcija u Style meniju... Time su ove dve alatke postale vrlo sline. Ipak, potreba za razgranienjem izmeu objekta i njegovog sadraja jo uvek postoji, pa one i dalje postoje zasebno.20AlatiAlatka RotationOvoj alatki sigurno znate funkciju ak i ako nikada niste radili u Quarku. Naravno, ona slui za rotiranje objekata. Kada je izabran bilo koji objekat (ili grupa objekata) pritisak miem na bilo koje mesto na strani postavie centar rotacije za izabrani objekat ili objekte. Ne putajui taster, pomerajte mia i objekti e se rotirati oko centra rotacije. Kada pustite mia objekti e zauzeti novi poloaj.F Kada zavrite rotiranje objekta, altka Rotation e prestati da bude aktivna a postae aktivAlatka Zoomna neka od prve dve alatke. Da bi ste rotirali vie objekata nezavisno bez potrebe da posle svakog rotiranja ponovo birate alatku Rotation potrebno je da prilikom prvog izbora drite pritisnut taster Alt (Option na Macu). Ovo pravilo vai i za sve druge alatke osim prve dve.I ova alatka je standardna za sve sline aplikacije pa joj neemo posvetiti posebnu panju. Treba samo pomenuti da pritiskom na taster Alt (Option na Macu) ona dobija inverznu funkciju odnosno postaje alatka Unzoom. Kada ne zaokruite deo koji hoete da uveate ve pritisnete bilo gde na strani, dokument e se uveati za onoliko procenata koliko ste izabrali pri podeavanjima opcija u okviru za dijalog Document Preferences (inicijalno ova vrednost je 25%). Maksimalno uveanje u Quarku zavisi od rezolucije koju ste izabrali kao DisplayDPI Value u okviru za dijalog Application Prefernces. Za 72 dpi maksimalno uveanje je 800%, za 96 dpi 692% a za 120 dpi 552%. U prethodnim verzijama Quarka maksimalno uveanje je bilo 400%.Alatka Text BoxOva alatka je prva koja se sastoji iz vie razliitih alata ali sa slinom funkcijom i prva u kojem se koristi jedna od najveih novosti u novoj verziji Quarka: Bezieove (Bezier) krive. U pitanju je set alata za crtanje okvira za tekst raznih oblika. Ukupno ih ima 7 i to: Rectangle (pravougaonik), Beveled Corner (pravougaonik sa zaseenim uglovima), Concave Corner (pravougaonik sa konkavnim uglovima), Rounded Corner (pravougaonik sa zaobljenim uglovima), Oval (elipsa), Bezier (bezijeove krive) i Freehand (okvir nacrtan slobodnom rukom). Prvi slui za crtanje pravougaonih okvira za tekst i to je oblik koji ete najee koristiti. U takve okvire za tekst ete smetati veinu tekstova koje budete uvozili u dokument. Ostale ete neuporedivo ree koristiti i to najee kada bude potrebno postii neki nesvakidanji efekat sa tekstom. Na slikama koje slede moete videti kako izgleda svih sedam tipova okvira za tekst.21QuarkXPress 4Okvir za tekst kao objekat u Quarku ima svoja svojstva i razne parametre koji se mogu podesiti. Oni su podeljeni u nekoliko kategorija i mogu se podesiti na okviru za dijalog Modify. Ovaj okvir za dijalog ete, verovatno ve pretpostavljate, vrlo esto koristiti. Pogledajmo ta se sve na njemu nalazi.1. BoxNa ovoj kartici se nalaze opcije za podeavanje dimenzija i pozicionisanje okvira. Tu moete podesiti i ugao okvira za tekst i njegovu horizontalnu ili vertikalnu deformaciju (Skew) kao i boju pozadine i popunu prelivom (Blend).22Alati2. TextNa ovoj kartici podeavate parametre sadraja okvira. Kako se radi o okviru za tekst ovde moemo podesiti ponaanje teksta u okviru: broj kolona, razmak izmeu njih, ugao teksta, iskavanje... Tekst u okviru moe biti postavljen uz gornju ivicu, centarlno, uz donju ivicu ili ravnomerno rasporeen od gornje do donje ivice uz mogunost izbora maksimalnog razmaka izmeu redova (proreda).3. FrameSvaki okvir za tekst moe imati i konturu i opcije vezane za konturu se biraju na ovoj kartici. U njih spadaju debljina i boja konture, tip konture (jedna od 20 predefinisanih uz mogunost kreiranja sopstvenih bordura) kao i nova opcija koja omoguava da izaberete boju kojom e biti obojene rupe u konturama koji se ne sastoje od jedne linije ili u okvirima koji nisu sainjeni od kontinualne linije (crta - taka - crta i slini okviri).23QuarkXPress 44. RunaroundOpcije na ovoj kartici pruaju mogunost podeavanja razmaka teksta koji se nalazi u drugom okviru od ovog za koji podeavate opcije. Konkretno, ako se oko okvira za tekst (ili nekog drugog objekta) nalazi drugi tekst, uz pomo ovih podeavanja birate koliko e taj drugi tekst biti odmaknut od objekta ili od njegovog sadraja i na koji nain. Za okvir za tekst moete izabrati samo dva naina: prvi je da drugi tekst bude odmaknut odreeni broj milimetara a drugi je da ne bude uopte odmaknut odnosno da prolazi ispod ili kroz ovaj objekat. Prava snaga ovih opcija pokazuje se tek kada se radi o okviru za sliku. O tome par redova nie...F Okvir za dijalog Modify moete prikazati na vie naina: izborom iz menija Item,dvostrukim pritiskom miem na objekat kada je aktivna alatka Item ili dvostrukim pritiskom miem uz pritisnut taster Control kada je izabrana alatka Content.Pre nego to nastavimo dalje sa opisom Quarkovih alata posvetiemo malo vie panje Bezieovim krivama. To je novost koja je, bar prema zvaninim saoptenjima iz Quarka, najvie doprinela ovako velikom vremenskom razmaku izmeu dve verzije programa. O emu se zapravo radi? Ovaj nain crtanja krivih linija (putanja) nije nita revolucionarno i novo u grafikim programima. Linija se crta crtanjem karakteristinih (vornih) taaka a zatim se, pomou pravca i intenziteta dva karakteristina vektora za svaku vornu taku, odreuje oblik krive. Slina (ili ista) stvar postoji u Photoshopu i zove se Paths. Takoe postoji i u CorelDRAW-u. Postavlja se pitanje zato je onda toliko vremena potroeno na razvijanje ovakve mogunosti. Pre svega odgovor lei u injenici da se elelo postii da Quark postane grafikiji program u kome se moe uraditi to vie posla vezanog za izradu bilo kakve publikacije. elelo se, takoe, postii da bude to manje potrebe za naputanjem Quarka da bi se uradili specifini poslovi. Ujedno, cilj je bio da Quark postane to vie i alat dizajnera a ne samo tehnikog osoblja. Kada se zavrilo sa razvojem ove nove mogunosti, pokazalo se da ona moe imati i mnoge druge primene u samom programu osim crtanja okvira raznih oblika. Tako su nastale mnoge mogunosti kojih u prethodnim verzijama nije bilo: pisanje teksta po krivoj putanji, pretvaranje slova u Bezieove krive, kombinovanje objekata, pravljenje preseka... To je, dalje, autorima programa otvorilo nove perspektive za kreativnost i kreiranje novih opcija programa. Pomenimo samo jednu od najintersantnijih: mogunost da slova, posle pretvaranja u krive, popunite teksturom ili slikom. Dakle, oigledno je da je implementiranje Bezieovih krivih donelo programu mnoga poboljanja i uinilo ga primamljivijim jo irem krugu potencijalnih korisnika nego to je to do sada bio sluaj.Alatka Picture BoxOva alatka slui za crtanje okvira u koje smetamo slike. Kao i u sluaju okvira za tekst, u pitanju je set alata. Ukupno ih ima, takoe, sedam i to su: Rectangle, Beveled Corner, Concave Corner, Rounded Corner, Oval, Bezier i Freehand. Na paleti alata ovih sedam alata je24Alatiinicijalno podeljeno u etiri grupe (a ne kao kod okvira za tekst, svi u jednoj grupi) da bi paleta alata u novoj verziji bila to slinija onoj u prethodnim verzijama. Naime, i u prethodnoj verziji je postojala mogunost pravljenja okvira za slike u vie oblika pa se na paleti nalazilo nekoliko dugmadi za to. Sada je ta osnovna forma zadrana a prvom alatu (Rectangle ) su doata tri podalata. Kao i u sluaju prethodne vrste okvira, najee ete biti u prilici da koristite osnovni oblik okvira za sliku - pravougaonik. Ostali oblici se znatno ree koriste i to uglavnom za postizanje odreenih dizajnerskih efekata. Meutim, i osnovni oblik daje mogunost za vrlo efektnu manipulaciju slikama. Za to je zaduen skup parametara koji se nalazi na karticama Runaround i Clipping, okvira za dijalog Modify. Pa da pogledamo...F Za demonstraciju u sledeih nekoliko primera koristiemo sliku u TIFF formatu u kojojpostoje tri ugraene putanje (Path) i jedan alfa kanal. Izgled TIF slike i izgled putanja i kanala moete videti na sledeoj slici.RunaroundPostoji osam naina protoka teksta oko slike i uz postojanje dodatnih opcija to predstavlja zaista impozantne mogunosti kontrole i kreiranja ove vrste vizuelnih efekata. Inae, Quark je prvi meu25QuarkXPress 4programima ove vrste uveo mogunost da tekst nepravilno obilazi sliku i to ga je, svojevremeno, uz sve ostale mogunosti, uinilo vrlo popularnim. U ovoj verziji, dodavanjem novih opcija i mogunosti, ovo postaje ponovo jedan od glavnih aduta Quarka u odnosu na konkurenciju kada je u pitanju ova vrsta efekata. Inae, ni jedan ozbiljan asopis, a ni dnevne novine, ne mogu se zamisliti bez ovakvih elemenata koji stranama daju sveinu i vizuelnu privlanost a ujedno razbijaju i monotoniju koja se javlja, pogotovo u dnevnim novinama gde sve strane veoma lie jedna na drugu. None Ovaj nain oznaava da tekst nee zaobilaziti sliku ve e prolaziti kroz nju. Item Tekst zaobilazi sliku po ivicama okvira za sliku u kojem se slika nalazi. Auto Image Quark e sam odrediti granice slike i tekst e pratiti te granice. Embedded Path Tekst e zaobilaziti sliku pratei konture putanje snimljene zajedno sa slikom u programu za obradu bitmapiranih slika. Kako se u okviru slike moe snimiti vie putanja, Quark ostavlja mogunost da izaberete koja e od njih posluiti kao linija vodilja za putanju teksta oko slike. Alpha Channel Slina opcija kao i prethodna s tom razlikom to e ovog puta tekst ii po konturama alfa kanala (selekcije, maske) snimljene zajedno sa slikom. I ovde postoji mogunost izbora alfa kanala u sluaju da ih slika sadri vie. Non-White Areas Quark e sam kreirati masku (alfa kanal) u slici pratei konture obojenih delova slike (delova koji nisu beli). Na ovaj nain praktino moete uraditi frajtend slike u samom Quarku. Same As Clipping Ovom opcijom birate da tekst prolazi oko slike pratei putanju izabranu na sledeoj kartici ovog okvira za dijalog: Clipping. Picture Bounds Pravougaone konture slike (ne okvira za sliku) e biti putanja po kojoj e tekst obilaziti sliku Za svaki od ovih naina postoje dodatni parametri uz pomo kojih se fino podeava putanja teksta oko slike. Za Item i Picture Bounds to su razdaljine teksta od slike na svakoj od etiri strane slike (odnosno okvira u kome se slika nalazi). Za None ne postoje dodatna podeavanja. Za ostale naine to su dodatne opcije za podeavanje tolerancije koju e Quark primeniti prilikom kreiranja putanje oko slike. U te parametre spadaju: Noise, Smoothness i Treshold. Naravno, i u ovim sluajevima je mogue (i potrebno) zadati rastojanje teksta od tako kreirane putanje. Pored ovih parametara postoji i opcija Invert koja radi upravo to joj i ime kae: tekst nee prolaziti oko slike (po putanji koju smo izabrali) nego e ii u okviru putanje. Kombinacijom ove mogunosti i parametara na sledeoj kartici (Clipping) mogu se dobiti interesantni efekti.ClippingOva podeavanja deluju vrlo slino kao i podeavanja na prethodnoj kartici ali donekle imaju drugaiju funkciju i, u sutini, komplementarna su sa prethodnim. Najkrae, ovim podeavanjima biramo koji deo originalne slike e biti vidljiv a koji nevidljiv. Najee e vidljivi deo slike sluiti i kao putanja po kojoj e tekst zaobilaziti sliku ali to ne mora biti sluaj. Slika moe biti vidljiva samo delimino (unutar alfa kanala, na primer) a da tekst ipak zaobilazi ceo okvir u kojem se slika nalazi. Opcije su, dakle, vrlo sline. Jedina razlika je u broju mogunosti ponuenih za opciju Type koji ovde, za razliku od prethodne kartice i iste opcije, iznosi pet. Sve ostale opcije su potpuno identine.26AlatiNa sledeih nekoliko slika pogledajte kako se podeavanjem parametara na ove dve kartice mogu postii interesantni efekti.F Ne mogu svi formati bitmapiranih slika sadravati u sebi putanje i alfa kanale. I jedno idrugo mogu sadravati samo TIFF (Tagged Information File Format) i PSD (Photoshop Document), putanje moe sadrati EPS (Encapsulated PostScript) a alfa kanale (samo jedan) TGA (Targa) format.Clipping: Embbeded Path (Path 3) Runaround: Same As Clipping, Outset 10 pt27QuarkXPress 4Clipping: Embbeded Path (Path 3), Invert Runaround: Embbeded Path (Path 1), Outset 10 ptClipping: Embbeded Path (Path 3) Runaround: Picture Bounds, Top = Left = Bottom = Right = 10 ptF Da bi ste bilo kakve efekte pravili sa slikama potrebno je da, prethodno, uvezete sliku u doku Kada je aktivna alatka Item neete moi da uvezete tekst. Da biste uvezli tekst mora bitiaktivna alatka Content. Ovo ne vai kada je u pitanju uvoenje slika. ment odnosno odgovarajui okvir za sliku. To se radi izborom opcije Get Picture iz menija File. Preica na tastaturi za ovu operaciju je Ctrl+E. Istom komandom se uvozi i tekst u okvir za tekst, samo se u tom sluaju ova opcija zove Get Text. Da li ete u dokument uvoziti sliku ili tekst zavisi od toga koja vrsta okvira je trenutno izabrana. Ukoliko je to okvir za tekst, ova opcija e se zvati Get Text i njome ete uvoziti tekst u aktivni okvir za tekst.Alatke Line i Orthogonal Line28Ove etiri alatke su podeljene u dve grupe (opet zbog kompatibilnosti) sa prethodnim verzijama. Najkrae reeno one slue za crtanje linija, bilo pravih (Orthogonal i Line) biloAlatikrivih (Freehand i Bezier). Alatka Orthogonal Line moe crtati samo horizontalne ili vertikalne linije. Nju ete najee koristiti za crtanje meustubanih linija na matinim stranama. Alatka Line moe crtati prave linije pod bilo kojim uglom. Ako drite pritisnut taster Shift (Option na Macu) ovaj alat postaje slian alatki Orthogonal Line s tom razlikom to se tada mogu crtati, pored horizontalnih i vertikalnih, i linije pod uglom od 45 stepeni. Druga dva linijska alata omoguavaju crtanje svih ostalih linija. Dvostrukim pritiskom na liniju prikazuje se okvir za dijalog Modify koji je slian po opcijama okviru za dijalog Modify za druge objekte. Na njemu se nalaze opcije za podeavanje tipa linije, debljine, naina postavljanja linije na stranu (uz pomo koordinata krajnjih taaka ili uz pomo koordinata jedne karakteristine take i duine i ugla linije)... Takoe se na ovom okviru za dijalog nalaze i opcije za Runaround to je novina u odnosu na prethodne verzije kada linijama nisu mogli biti zadate ove osobine. Na kraju ovog odeljka o alatima QuarkXPressa nalazi se kratko uputstvo za korienjeAlatka Text-PathBezieovih krivih. Za demonstraciju je upotebljen upravo alat za crtanje Bezioevih linija.Ove alatke (ukupno etiri) su gotovo identine prethodnim. Jedina razlika je u tome to posle crtanja linije na nju moete upisati tekst i on e pratiti putanju linije. Mogunosti izbora parametara pogledajte na sledeoj slici.Linija koja predstavlja putanju teksta ima sve osobine kao i obine linije pa joj se moe izabrati debljina, boja, tip...29QuarkXPress 4Alatke Linking i UnlinkingOve dve alatke imaju inverznu funkciju pa ih zato pominjemo zajedno. U pitanju su alati za povezivanje odnsno razdvajanje okvira za tekst. Dva nezavisna okvira za tekst mogu biti povezana alatkom Linking pa e tekst, ukoliko ne moe ceo da stane u prvi, sam prei u drugi okvir. Na taj nain je mogue vriti fleksibilno rasporeivanje teksta pre svega na novinskim stranama veih formata gde puno razliitih tekstova stoji na jednoj strani i oni su esto isprekidani sitnim reklamama, najavama, antrfileima.... Alatka Unlinking ima funkciju da razdvoji dva povezana okvira za tekst i da ih uini nezavisnim.F Povezani okviri za tekst su i dalje potpuno nezavisni kada ih treba pomerati ili im menjatiatribute i parametre. Jedino je tekst u njima jedna celina.Bezieove krive30Kao to smo ve rekli, ova nova mogunost QuarkXPressa je prouzrokovala da on postane program sa mnogo vie dizajnerskih mogunosti i primamljiviji veem krugu potencijalnih korisnika. Pogledajmo sada malo detaljnije kako se radi sa Bezieovim krivama. Pominjali smo da se Bezieove krive crtaju uz pomo karakteristinih taaka. Svaka od tih taaka ima svoja dva karakteristina vektora uz pomo kojih se definie putanja krive izmeu svake od taaka i njene dve susedne take. Ukoliko je kriva u jednom ili oba pravca od neke take prava onda ta taka nema svoje karakteristine vektore. Pomenuvi pravu dolazimo u situaciju da pomenemo jo jedan element programa po prvi put. U pitanju je paleta Measurements koja ima viestruku funkciju u programu. U zavisnosti od toga koji je objekat izabran u dokumentu, na ovoj paleti se pojavljuju opcije za manipulisanje tim objektom. Na primer, ako je izabran okvir za tekst na paleti Measurements ete moi da podesite njegov poloaj na strani, dimenzije, broj kolona, ugao okvira i teksta i mnoge druge parametre. Takoe, tu se nalaze i opcije za manipulisanje sadrajem objekta, bilo da je to tekst ili slika. U sluaju kada crtate Bezieove krive ova paleta e stalno biti prikazana jer se na njoj nalazi pet tastera uz pomo kojih manipuliete krivom. To su tasteri na sredini palete i moete ih videti na slici u dnu strane. Oni, redom, imaju sledee funkcije: Symmetrical Point Od izabrane take nainie simetrinu taku tj. izjednaiti po pravcu i intenzitetu njene karakteristine vektore. Smooth Point Umekava putanju krive u prolazu kroz izabranu taku. Od tog momenta nije mogue nezavisno menjati karakteristike svakom vektoru zasebno ve se oba vektora menjaju simultano Corner Point Izabranu taku pretvara u ugaonu to znai da karakteristini vektori te take postaju nezavisni i mogu se menjati svaki ponaosob. Straight Segment, Curved Segment Tasteri u donjem redu ne tiu se taaka nego segmenata krive izmeu dve take. Da bi ste ih aktivirali potrebno je da pritisnete miem na bilo koji deo krive i tada se pritisak na ove tastere odnosi na izabraniAlatisegment krive. Straight Segment e ispraviti krivi segment a Curved Segment e od pravog segmenta nainiti krivi. Pored operacija koje izvodite preko ovih pet dugmadi, postoji jo nekoliko operacija sa Bezieovim krivama. Jedna od njih je dodavanje ili brisanje karakteristinih taaka. To se izvodi uz pritisnut taster Alt i pritisak miem na krivu. Ukoliko pritisnete na postojeu taku ona e biti obrisana a ako pritisnete na mesto bez take, taka e na tom mestu biti kreirana, odnosno dodata nova. Druga operacija je pomeranje samih taaka. To se izvodi pritiskom na taku i pomeranjem mia dok je levi taster pritisnut. Osim taaka, na ovaj nain se moe menjati i oblik krivih segmenata krive. Kakva je prednost Bezieovih krivih u odnosu na, recimo, linije nacrtane slobodnom rukom? Odgovor je vrlo jednostavan: slobodnom rukom se mogu nacrtati svakojake linije ali one niti mogu biti pravilne niti mogu imati lepo zaobljene krivine. I jedno i drugo se, sa nekoliko poteza miem, vrlo lako postie uz pomo vektora tj. Bezieovih krivih.F Preica na tastaturi za prikazivanje palete Measurements je F9. I veina ostalih paleta F S obzirom da palete zauzimaju dosta mesta na ekranu pogotovo ako radite u rezolucijiima slinu preicu (neki od funkcijskih tastera) za prikazivanje/uklanjanje sa ekrana.manjoj od 1024x768 piksela, jako je korisna sledea mogunost: dvostruki pritisak miem na naslovnu liniju palete e je smotati tj bie velika samo koliko i naslovna linija. Ponovo pritisnite naslovnu liniju dva puta da bi ste je razmotali.5 1 4 s1 a s2 2 b 3 c1,2,3,4,5 - karakteristine take krive a,b,c - karakteristini vektori taaka s1 - segment pre krivljenja s2 - segment posle krivljenja318Master straneDo sada ste, itajui prethodna poglavlja ovog prirunika i upoznajui se sa alatima kojima raspolae QuarkXPress, verovatno ve dovoljno prikupili teorijskog znanja pa je sada vreme da to znanje iskoristimo za pravljenje prvih pravih dokumenata. Kako to obino biva, postoji jedno pre. Dakle, pre nego to krenemo sa pravljenjem dokumenata moramo da se upoznamo sa Master stranama. Iako je dosta korisnika spremno da se olako odrekne pomoi koju im mogunosti programa pruaju (ili ba zbog toga) posebnu panju emo posvetiti Master stranama. Korienje Master strana je jedini nain da maksimalno automatizujete rad u Quarku i da, na taj nain, utedite dosta vremena i truda.QuarkXPress 4ta su Master strane?Master strane su specijalne strane u okviru QuarkXPress dokumenta koje slue za automatsko formatiranje drugih strana u dokumentu. Na njih se obino stavljaju stalni elementi strane kao to su: zaglavlje (Header), podnoje (Footer), broj strane i drugi dizajnerski elementi koji su zajedniki za vie strana u dokumentu. Svi elementi koji se nalaze na Master strani automatski e se nai na svim stranama na koje primenimo Master stranu. Prilikom kreiranja svakog novog dokumenta on sadri jednu Master stranu. Ona se zove A-Master A. Pogledajmo sada kako izgleda paleta Document Layout pa emo zatim objasniti emu uopte slui naziv Master strane i zato ima ovakav oblik.32Kao to vidite na slici, paleta Document Layout se sastoji iz dva dela i jo nekoliko kontrola. Gornji deo palete prikazuje sve Master strane koje sadri aktivni dokument. Donji deo palete sadri sve strane koje se nalaze u dokumentu i svaka od tih strana ima oznaku Master strane koja je na nju primenjena. Ta oznaka se sastoji od jednog slova (ili broja) i to je prvo slovo naziva Master strane. Drugi deo naziva Master strane (iza crtice) slui da ire opiemo stranu kako bi ih lake raspoznavali u dokumentima koji sadre puno Master strana.Master straneF Quarkov dokument moe sadrati do 127 razliitih Master strana i do 2000 obinihstrana. Osim to slui za pregled sadraja dokumenta, paleta Document Layout slui i za primenjivanje Master strana na strane u dokumentu. To se radi jednostavnim prevlaenjem odgovarajue Master strane na stranu u dokumentu. Od tog momenta ona sadri sve elemente koje sadri i primenjena Master strana. Da bi postavljali elemente na Master stranu potrebno je da prvo odemo na odgovarajuu Master stranu. To se radi dvostrukim pritiskom miem na ikonu pored imena Master strane ili izborom Master strane iz menija Page Display. Kada se naete prvi put na jednoj Master strani primetiete da se ona od obine strane u dokumentu razlikuje samo po jednom detalju: oznaci u obliku alke u gornjem levom uglu.Treba biti obazriv kada se postavljaju elementi na Master stranu. Ne zato to se oni posle ne mogu obrisati ili iz nekog slinog razloga, ve prosto zato to treba postaviti samo one elemente koji e se nalaziti na velikom broju strana u dokumentu. Iako Quark ima jednu zaista izvanrednu mogunost, da sa svake strane u dokumentu uklonite bilo koji element koji se nalazi na odgovarajuoj Master strani a da ona i dalje zadri sve ostale osobine Master strane, ipak ne treba preterivati sa postavljanjem elemenata na Master stranu. Tu treba da se nalaze samo zaista neophodni objekti: broj strane, zaglavlje i podnoje, meustubane linije...F U Quarku nije mogue zadati okviru za tekst osobinu a ima meustubane linije (kao to F Broj strane (koji e se menjati u skladu sa pravim brojem strane u dokumentu) postavljaje mogue u nekim drugim programima). Da bi ih strane ipak imale a da ne morate da ih crtate na svakoj strani, najbolje je da ih nacrtate na matinoj strani. se u Quarku na prilino udan nain. Naime, ne postoji nikakva opcija u menijima ili bilo gde drugde za to ve se mora otvoriti poseban okvir za tekst i u njemu otkucati sa tastature kombinacija Ctrl+3. Posle toga e se u tom okviru za tekst pojaviti tekstualna sekvenca koja Quarku govori da je to mesto na kojem elimo da se nalazi broj strane. Ovu tekstualnu sekvencu moete izabrati i primeniti formatiranje kao i svakom drugom izabranom delu teksta.F Pored oznake za broj strane, Quark omoguava i postavljanje oznaka tipa: Nastavak sastrane xxx ili Nastavak na strani xxx. Ovo se postie takoe pritiskom na odgovarajuu kombinaciju tastera: Ctrl+2 i Ctrl+4 (respektivno). Potrebno je i da se okvir za tekst koji e sadrati ovu sekvencu nalazi preko okvira za tekst na koji se odnosi.Sa Master stranama su usko povezana i podeavanja vezana za margine, kao i za broj kolona Automatic okvira za tekst. Kada kreirate novi dokument (File New Document) prikazuje se okvir za dijalog u kojem birate dimenzije i orijentaciju dokumenta, margine, broj kolona Automatic okvira za tekst (i da li e on uopte postojati na strani) i da li e strane biti Facing ili ne.33QuarkXPress 4Bez obzira na parametre izabrane prilikom kreiranja novog dokumenta (ne raunajui dimenzije i orijentaciju strane) sve ostalo moete podesiti za svaku Master stranu zasebno izborom opcije Master Guides iz menija Page.F Automatic Text box je opcija kojom birate da li e se na Master strani nalaziti specijalni F Facing Pages je specijalan sluaj strane koja izgleda drugaije ukoliko se u dokumentunalazi na levoj (najee parna) ili desnoj (neparna) strani. Izborom ove opcije svaka Master strana e se sastojati iz dve strane na kojima zasebno treba uneti sve elemente.okvir za tekst koji ima osobinu da, ukoliko u dokument od, na primer, jedne strane uvozite tekst koji e napuniti 500 strana Quark sam kreira dodatnih 499 strana i na sve njih postavi ovaj okvir za tekst i u njemu rasporedi kompletan tekst.ta se dogaa sa stranama na koje po drugi put primenimo istu Master stranu i sa stranama na koje je ve primenjena neka Master strana a sada elimo da primenimo drugu? Postoje dva mogua pravila koja e Quark potovati u ovakvim sluajevima. Koje e od njih biti primenjeno zavisi od izbora opcije Master Page Items na kartici General okvira za dijalog Document preferences. Keep Changes Svi elementi strane koji su promenjeni u odnosu na originalnu Master stranu bie sauvani a ostali e biti zamenjeni. Delete Changes Svi elementi strane e biti obrisani i pojavie se novi u skladu sa postavkom Master strane koju primenjujemo. Ova pravila vae i ukoliko menjamo osobine i parametre elementima na Master strani koja je ve aplicirana na neku stranu u dokumentu. Kada briemo Master stranu iz dokumenta Quark e se ponaati ponovo u skladu sa izabranom opcijom.34Master straneM Ukoliko Master strana koju briete ima Automatic okvir za tekst, i ako strane na koje jeprimenjena obrisana Master strana imaju tekst u tom okviru a njegove karakteristike nisu menjane, tekst e nestati sa svih strana. Da biste ovo izbegli, na tim stranama u dokumentu promenite neki parametar okvira za tekst (na primer boju pozadine) pa zatim obriite Master stranu. Posle brisanja vratite parametre u prvobitno stanje.Treba napomenuti i sledeu osobinu Automatic okvira za tekst na Master strani. U njega se ne moe uneti nikakav tekst na samoj Master strani. Ukoliko to pokuate Quark e vas obavestiti o greci. Na stranama u samom dokumentu je, naravno, mogue unositi tekst u Automatic okvir za tekst. Vratimo se sada ponovo na paletu Document Layout. Ona sadri jo neke kontrole koje nam omoguavaju: Kreiranje nove Master strane... ...prevlaenjem ikone prazne strane (gornji levi ugao) u prostor za Master strane. Dodavanje nove strane u dokument... ...prevlaenjem ikone bilo prazne strane bilo Master strane u prostor za prikaz strana koje sadri dokument. Tokom prevlaenja, dok jo ne pustite levi taster mia, promena kursora i zacrnjivanje ve postojeih strana u dokumentu e vam vizuelno nagovestiti poziciju na kojoj e se nai nova strana ukoliko u tom trenutku pustite levi taster mia. Navigaciju kroz dokument Dvostruki pritisak miem na bilo koju stranu na paleti prikazuje stranu na ekranu. Brisanje strana iz dokumenta... ... izborom jedne ili vie strana i pritiskom na dugme delete Page (desno od dva dugmeta u gornjem delu palete). Kreiranje nove Master strane na osnovu ve postojee... ... odnosno dupliciranje Master strane. To se postie izborom (zacrnjivanjem) Master strane koju elimo da dupliciramo i pritiskom na dugme Duplicate (levo od dva dugmeta u gornjem delu palete). Odreivanje poetka nove sekcije dokumenta Sekcije nisu nikakve specijalne strane u dokumentu ve jednostavno mesto poetka novog brojanja strana. Izborom opcije Section Start u okviru za dijalog koji se poziva pritiskom na broj strane u dnu palete Document Layout, govorimo Quarku da na izabranoj strani pone sa brojanjem od novog broja. Taj broj takoe unosimo u okviru za dijalog koji se pojavljuje. Na njemu moemo izabrati format brojeva (rimski, arapski...) kao i prefiks koji e se pojavljivati ispred svakog broja strane. Parametri izabrani u ovom okviru za dijalog vae sve do strane na kojoj poinje nova sekcija.359TekstTekst je sastavni element svakog dokumenta, bilo da je to knjiga, broura, prospekt, reklama ili letak. Publikacija bez teksta jednostavno ne postoji. Zato dobro poznavanje opcija programa, kada je rad sa tekstom u pitanju, moe mnogo da doprinese efikasnosti u radu. Dakle, na redu je upoznavanje sa opcijama Quarka za rad sa tekstom, kako sa velikim koliinama teksta tako i sa svega nekoliko rei ili ak slova.QuarkXPress 4Kako se u Quarku kuca tekst?Ovo je jedno od najpogrenijih pitanja koje sebi moete postaviti u vezi sa tekstom u Quarku. U Quarku se tekst NE KUCA. Naime, program nema ama ba ni jednu jedinu mogunost koja bi vas navela na to da tekst kucate u njemu a ne u nekom drugom programu koji je namenjen kucanju teksta. Naravno, tekst moete kucati i u samom Quarku ali e to onda biti, najblae reeno, muenje. Tekst se, dakle, unosi u programima specijalizovanim za to: editorima ili, eventualno, tekst procesorima kao to su Microsoft Word ili Word Perfect. Kada je tekst otkucan (uneen) onda tek dolazi vreme da se pojavi i u Quarku. Ve smo pominjali da mora postojati okvir za tekst u koji emo smestiti tekst, da bi se on uopte naao u programu. Ako imamo na strani postavljen Text Box onda je pravo vreme da upotrebimo opciju Get Text iz menija File. Na ekranu e se prikazati okvir za dijalog Get Text.36Na slici vidite i koji su to formati tekstualnih dokumenata koje moete uvesti u Quark:Tekst ASCII tekst (*.txt) Najjednostavniji nain zapisa teksta podran od apsolutno svake aplikacije koja bilo ta radi sa tekstom, bilo pod DOS-om bilo pod Windowsima Microsoft Write (*.wri) odnosno Microsoft WordPad pod Windowsima 95/98/2000 Dobro znani program koji se dobija uz Windowse Rich Text Format (*.rtf) Specijalan nain zapisa formatiranog teksta uz pomo tagova (ovaj format zapisa se koristi, izmeu ostalog, i za pisanje Windows Help datoteka) Microsoft Word 2.0 dokument (*.doc) Dokument sada ve prilino stare verzije Microsoft Worda WordPerfect 3.x, 5.x, 6.x dokument (*.wp*) Dokumenti WordPerfecta XPress Tags (*.xtg) Specijalan nain zapisa formatiranog teksta u ASCII obliku uz korienje tagova za oznaavanje formatiranjaF Da bi ste uvezli tekst u okvir zza tekst potrebno je da bude aktivna alatka ContentNa okviru za dijalog Get Text vidite jo dve opcije: Convert Quotes i Include Style Sheet. Prva ima sledeu funkciju: ukoliko je potvrena, svi navodnici u tekstu koji uvozite bie konvertovani (promenjeni) u takozvane pametne navodnike (Straight Quotes Smart Quotes). To, konkretno, znai sledee: svaki navodnik u tekstu (ASCII kod 34) bie zamenjen otvorenim (147, ) ili zatvorenim (148, ) navodnikom. Ukoliko ova opcija nije izabrana navodnici e ostati ne promenjeni. Druga opcija, Include Style Sheet, ukoliko je potvrena, ima sledee dejstvo: svi eventualni tagovi u tekstu koji uvozite bie deifrovani i bie primenjeno formatiranje na osnovu njih. To znai da e biti primenjena pravila za XPress tagove. Ukoliko ova opcija nije potvrena, tagovi koji se eventualno nalaze u tekstu bie tretirani kao obian tekst, odnosno pojavie se u dokumentu kao obian tekst. U prethodnim verzijama bilo je potrebno da datoteka ima ekstenziju XTG da bi Quarkuopte pokuao da deifruje eventualne tagove u njoj bez obzira na potvrenu opciju Include Style Sheet. U novoj verziji Quark e, bez obzira na ekstenziju datoteke, ukoliko je ova opcija potvrena, pokuati da pronae i deifruje eventualne tagove u njoj.Sada, kada se test konano nalazi tamo gde i treba da se nalazi, u okviru za tekst, vreme je da pogledamo koje sve mogunosti u Quarku postoje za manipulaciju tekstom i kakvi se sve atributi tekstu mogu zadati. Odmah moramo da napravimo razliku izmeu dve vrste pogleda na tekst: prvi je kada tekst posmatramo kao pasus (paragraf) a drugi je kada ga posmatramo kao nekoliko selektovanih rei ili slova (karaktera). Konkretno, to znai da postoje atributi koje zadajemo pasusima (Paragraph Attributes) i atributi koje zadajemo delovima teksta odnosno karakterima (Character Attributes).Paragraph AttributesSve atribute pasusa biramo i podeavamo u okviru za dijalog Paragraph Attributes na kojem se nalaze tri kartice sa isto toliko grupa parametara: Formats, Tabs i Rules.37QuarkXPress 4FormatsNa ovoj kartici se nalaze osnovni parametri za podeavnje atributa pasusa. Njihovim podeavanjem odreujemo kako e vizuelno izgledati pasus. Left Indent Odreuje udaljenost teksta od leve ivice okvira u kojem se nalazi. Ovaj parametar vai za sve redove u pasusu. First Line Odreuje uvlaku samo prvog reda u pasusu. Uobiajeno je da, u publikacijama koje sadre dosta teksta (knjige, asopsi...) prvi red pasusa bude uvuen u odnaosu na ostale redove zbog preglednosti i lake itljivosti teksta. Vrednosti za ovaj parametar su, najee, izmeu 5 i 7 milimetara. Right Indent Odreuje udaljenost teksta od desne ivice okvira u kojem se nalazi. Ovaj parametar vai za sve redove u pasusu. Leading Podeavanjem ovog parametra odreujemo koliki e biti razmak izmeu redova (prored) u pasusu. Za tekst u, recimo, knjizi, prored bi trebao da bude neto vei od veliine teksta u takama. Ukoliko je prored manji od veliine teksta, tekst e izgledati nabijen i bie neitak. Suvie veliki prored takoe ini vee koliine teksta neitkim.F Ovaj parametar moe imati specijalnu vrednost Auto. Ona znai da e Quark sam, naosnovu podataka koje sadri datoteka fonta, odrediti idealnu meru za prored.F Vrednost Auto se pojavljuje u jo nekim sluajevima u programu, kada je mogue ostavitiQuarku da sam odreuje parametre. Ukoliko ste takvom parametru ve zadali neku vrednost, a elite da je vratite na Auto, dovoljno je da u polju umesto brojne vrednosti otkucate Auto. Space Before, Space After Ova dva parametra odreuju razmak pasusa u odnosu na prethodni/sledei pasus u tekstu. Najee se koristi za tano podeavanje razmaka specijalnih delova teksta kao to su meunaslovi. Alignment Ovim parametrom biramo da li e tekst u pasusu biti postavljen u levi blok, centralno ili desni blok. Postoje i dve specijalne vrednosti ovog parametra: Justified i Forced. Prva znai da e tekst u pasusu imati poravnatu i levu i desnu ivicu, a druga je isto to i prva uz sledei dodatak: poslednji red pasusa e biti rairen sve do desne ivice. Na sledeoj slici pogledajte primere za parametar Alignment.38Tekst H&Js Ovim parametrom birate koji e metod hifenacije i poravnanja (Hyphenation & Justification) biti primenjen na pasus. Najkrae, H&J je skup parametara kojima se odreuje kako e Quark deliti rei na slogove, koliko uzastopnih redova sa podeljenom zadnjom rei moe biti... Tim parametrima se odreuju i metode koje e program koristiti prilikom poravnavanju desne ivice teksta. Uz podrazumevani metod postoji mogunost kreiranja i specifinih metoda koje upotrebljavamo u specijalnim sluajevima. Jedan od specijalnih sluajeva su naslovi i podnaslovi u kojima ne bi trebalo da dolazi do deljenja rei na slogove.F Pred kraj ovog prirunika posvetiemo celo poglavllje alatima koji ne spadaju uobavezan program a mogu dosta da olakaju neke operacije. Tu e biti rei i o kreiranju H&Js skupa parametara i njihovim primenama. Drop Caps Uz pomo ova dva parametra odreuje se izgled inicijala. Inicijala moe biti vie i mogu zauzimati nekoliko redova. Keep Lines Together Ovo su opcije kojima spreavamo pojavljivanje udovica i siroia (poslednja linija pasusa koja jedina pree na sledeu kolonu ili stranu/prva linija pasusa koja jedina ostane na prethodnoj strani ili koloni). Keep with Next Paragraph Izborom ove opcije uiniemo da se pasus u svakom sluaju nalazi na istoj strani ili u istoj koloni sa sledeim pasusom u tekstu. Lock to Baseline Grid Ova opcija je usko povezana sa jednom od najinteresantnijih mogunosti Quarka kada je tekst u pitanju i koja se zove Baseline Grid (mrea osnovnih linija). Ukoliko izaberete ovu opciju, tekst e biti zakljuan i privezan za lnije mree. U protivnom nee. Ova opcija, ukoliko je izabrana, je veeg prioriteta od opcije Leading (prored) u nekim sluajevima a u nekim nije. Kako funkcioniu ove dve opcije, kakva je korelacija izmeu njih i kakve veze imaju sa mreom osnovnih linija pogledajte dalje u ovom poglavlju gde je detaljnije opisan princip funkcionisanja mree..39QuarkXPress 4TabsNa ovoj kartici se nalaze parametri za podeavanje poloaja tabulatoora (Tab). Tabulatori su specijalni karakteri koji omoguavaju da se tekst na jednostavan i lak nain pozicionira po horizontali. Jedan od najupeatljivijih primera upotrebe tabulatora bi bile tabele raznih liga koje viate u sportskim novinama. One izgledaju, otprilike, ovako: Palilulac ukariki 32 1 0 2 3 0 0 3 11:65 2 4:95 0Pomou tabulatora se lako kolone ove tabele podeavaju da budu poravnate i itke. Pogledajmo kako: pre svega potrebno je da prilikom unosta tabele posle svake kolone bude otkucan PO JEDAN tabulator. Zatim se svakom taboulatoru odredi poloaj i poravnanje (slino kao i samom pasusu). Poravnanje (Alignment) moe biti: Left, Center, Right - tekst e po kolonama biti u levom/desnom bloku odnosno centriran (kolone u gornjem primeru tabele) Decimal, Comma, Align On - tekst e u koloni biti poravnat po mestu decimalne take, decimalnog zareza ili proizvoljnog karaketra. Ove opcije su izuzetno korisne kada tabele sadre brojeve sa neujednaenim brojem decimala pa se pomou njih lako moe podesiti da ceo deo broja u svakom redu stoji tano iznad/ispod celobrojnog dela u ostalim redovima, a decimalni iznad/ispod decimalnog. Milutinac Milicioner 32 1 0 2 3 0 0 3 11:651 12.8 4:95 0.65U prethodnom primeru, za gol razliku je upotrebljen Align On tabulator, sa dvotakom kao karakterom za poravnanje (predzadnja kolona), a za broj osvojenih bodova (zadnja kolona) je upotrebljen Decimal tabulator. Poziciju tabulatora moete odrediti tako to ete uneti vrednost u za to predvieno polje (Position) ili tako to ete mu miem, na lenjiru koji se pojavljuje, vizuelno odrediti poloaj. U prethodnim verzijama lenjir se pojavljivao na samom okviru za dijalog Tabs. U novojverziji, lenjir se pojavljuje na samom okviru za tekst u kojem se nalazi tekst kojem podeavamo poloaj tabulatora.40Jo jedna osobina tabulatora je vrlo korisna u odreenim sluajevima. To je mogunost da se prostor izmeu susednih tabulatora popuni nekim karakterom. Primer su sadraji mnogih knjiga kada se od imena poglavlja do broja strane na kojoj poglavlje poinje prostor ispunjava takicama (pogledajte sadraj ovog prirunika). Karakter kojim elimo da popunimo prostor (najee takice) unosimo u polje Fill Character.TekstRulesOpcijama na ovoj kartici odreujemo kako e tekst biti podvuen odnosno nadvuen. Ovi efekti se postiu uz pomo linija iznad i ispod teksta koje Quark automatski generie na osnovu izbranih parametara. Tri kartice su bile zasebni dijalozi u prethodnim verzijama Quarka. Zato je i sada moguepozvati dijalog sa aktiviranm odreenom karicom: Ctrl+Shift+F Formats, Ctrl+Shift+T Tabs, Ctrl+Shift+N Rules, ili izborom odgovarajue opcije iz menija Style.Mrea osnovnih linija (Baseline Grid)ta je to mrea osnovnih linija i emu to moe da poslui? Pitanje je sasvim na mestu iz perspektive korisnika Venture Publisher ili nekog slinog programa. Korisnici bilo koje verzije Quarka bi verovatno ostali zbunjeni kada bi ih neko ovo uopte pitao. Dakle, ta je to mrea osnovnih linija? Narodskim jezikom reeno, to su zamiljene horizontalne linije koje se nalaze na proizvoljnom, pravilnom, rastojanju jedna od druge i koje odreuju poloaj redova teksta. One ine da tekst na svakoj strani/koloni zavrava na jednakom rastojanju od donje ivice strane, da svi redovi u tekstu na vie kolona lee idealno jedan pored drugog... Pogledajte, uostalom, stranu koju upravo itate pa ete videti o emu se radi. Tekst se, dakle, nalazi u dve kolone a kada bi ispod svakog reda teksta u levoj koloni povukli liniju, ona bi prola tano ispod odgovarajueg reda u desnoj koloni. Tekst se, u obe kolone, zavrava na istom rastojanju od horizontalne linije u dnu strane, i to ne samo na ovoj strani ve u celom priruniku. Na sledeoj slici moete videti kako izgledaju i kako su postavljene linije mree u sluaju ovog prirunika. Kao to vidite, samo osnovni tekst ima osobinu Lock to Baseline Grid dok je svi ostali elementi teksta (naslovi, meunaslovi...) nemaju. Na taj nain je omogueno da osnovni tekst u celom priruniku idealno lei a ostatak teksta je fleksibilniji i njemu su zadati atributi koji ga odvajaju od osnovnog teksta. Parametri kojima odreujemo ponaanje mree osnovnih linija su: Start Odreuje na kojem e rastojanju od gornje ivice strane poeti mrea odnosno gde e se nalaziti prva linija. Increment Odreuje razmak izmeu linija mree.F Obe ove opcije se nalaze na kartici Paragraph okvira za dijalog Document Preferences.Iz ovoga zakljuujete da njihovo podeavanje vai za ceo dokument to znai da u jednom dokumentu ne moete imati vie delova teksta sa razliitim proredom i ukljuenom opcijom Lock to Baseline Grid.41QuarkXPress 4Ve smo rekli da su opcije Lock to Baseline grid i Leading, koje se nalaze na kartici Formats okvira za dijalog Paragraph Attributes, meusobno povezane. Evo i kako. Ukoliko je prored vei od razmaka izmeu linija mree prored e se se poveati do vrednosti sledeeg umnoka razmaka izmeu linija mree, pa e redovi biti razmaknuti dva (ili vie) redova. Ukoliko je prored manji, bie automatski povean tako da e tekst imati prored jednak razmaku izmeu linija mree. U prvom sluajuproored ima vei prioritet a u drugom opcija Lock to Baseline Grid. Iako vam se ovo ini donekle konfuznim, ve posle nekoliko isprobavanja kombinacija ovih parametara videete da logika ipak postoji. Jo jedna opcija moe izgledati konfuzno, ali samo na prvi pogled. U pitanju je Baseline Shift, opcija za zadavanje pomeraja teksta u odnosu na liniju mree. Ovom opcijom nateraemo izabrani deo teksta da se pomeri sa linije mree. Ukoliko zadamo negativnu vrednost, pomeranje e biti na dole a pozitivna vrednost e tekst pomeriti na gore. Ono to je na prvi pogled konfuzno je injenica da ova opcija postoji i za tekst kojem nije zadat atribut Lock to Baseline Grid. Verovatno se sada pitate u odnosu na ta je onda pomeraj ako nije u odnosu na linijemree. U sluaju teksta koji nije zakljuan za linije mree, pomeraj e se izvriti u odnosu na mesto gde bi inae tekst bio da mu nije zadat nikakav pomeraj.Character AttributesS obzirom da smo upravo pomenuli izabrani deo teksta, vreme je da sada bacimo i onaj drugi pogled na tekst. Ovog puta ga neemo posmatrati kao pasus ve samo kao obian tekst koji moe da ima isto tako obine atribute: tip slova, veliinu slova, boju i sve ostalo to ste navikli da moete zadavati kao atribut tekstu u bilo kom drugom programu za obradu teksta. Na sledeoj slici moete videti okvir za dijalog za podeavanje atributa tekstu (Character Attributes). Opcije koje se nalaze na ovom okviru za dijalog nalaze se i, svaka zasebno, u meniju Style. Okvir za ijalog Character Attributes se prikazuje kombinacijom tastera Ctrl+Shift+D. Od atributa emo posebno pomenuti samo one koji su specifini za Quark. To su Track i Horizontal/Vertical Scale. Prvi omoguava da se smanji/povea (relativno) razmak izmeu slova u izabranom tekstu i na taj nain smanji/povea prostor koji e tekst zauzeti. Druga opcija omoguava horizontalno/vertikalno suavanje/proirivanje teksta odnosno omoguava deformaciju slova (slino kao to bi se deformisala slova u CorelDRAW-u). Ove dve mogunosti su korisne iz vie razloga. Jedan je i taj to, umerenim i paljivim, korienjem ovih opcija moemo kontrolisati zapreminu teksta u situacijama, kada treba, na primer, negde utinuti jedan red kako bi sav tekst stao na stranu. Ove dve opcije omoguavaju da se ovakve operacije izvre najbezbolnije sa vizuelnog stanovita i mnogo su manje primetne za itaoca nego, recimo, smanjenje proreda u zadnjem pasusu , radi postizanja istog rezultata (operacija specifina za korisnike Venture Publisher).F Veinu atributa znakova moete podesiti i bez prikazivanja okvira za dijalog, na paleti F Da biste podesili atribute znakova potrebno je da tekst na koji elite da ih primenite budeizabran. Da biste podesili atribute pasusa, nije potrebno da izaberete ce pasus. Dovoljno je da se kursor nalazi bilo gde u njemu. Measurements. Takoe, i neki atributi pasusa mogu biti podeeni na njoj.42TekstTekst kao slika, slika kao tekstModa vam se prethodni meunaslov ini pomalo udan, no, neka vas to ne brine. U pitanju su dve vrlo interesantne Quarkove mogunosti. Prvi deo meunaslova se odnosi na opciju Text To Box koja od izabranog teksta pravi Bezieove okvire a drugi na prilino skrivenu mogunost da okviri za slike budu vezani za tekst (Anchored) i na taj nain, bez obzira na pomeranje teksta, zadre svoju relativnu poziciju u dokumentu.Na prethodnoj slici vidite delovanje opcije Text To Box koja se nalazi u meniju Style. Da biste postigli slian efekat potrebno je da uradite sledee: izaberete deo teksta (izabrani tekst mora sav da se nalazi u jednom redu tj. ne sme biti izabran ni jedna oznaka za kraj pasusa), izaberete opciju iz menija i Quark e kreirati jedan okvir za sliku u obliku izabranih slova koji ima sve osobine uobiajjenog okvira za sliku. Originalni tekst od kojeg je kreiran okvir za sliku ostaje nedirnut. Na sledeoj slici se nalazi primer vezivanja okvira za sliku za tekst. To se postie na sledei nain: postavite okvir za sliku bilo gde na strani. Opcijom Get Picture postavite u njega sliku. Zatim, koristei alatku Item, iskopirajte sliku (i okvir) na Clipboard (Ctrl+C). Potom izaberite alatku Content i pozicionirajte kursor na mesto u tekstu gde zelite da postavite sliku. Opcijom Paste (Ctrl+V) ubacite sliku u tekst. Od tog momenta okvir za sliku e se ponaati vrlo slino bilo kom drugom slovu u tekstu pa ete moi njime na slian nain i da manipuliete.F Priznaete da ovaj postupak nije ni malo intuitivan a ni komanda kojom bi se ovo izvelo F Veina slika u ovom priruniku vezana je za tekst na gore opisan nain.ili koja bi bar nagovestila ovu mogunost ne postoji. Jedina naznaka postojanja ove mogunosti je nekoliko rei u Help datoteci. Na alost, ovo nije i jedina skrivena mogunost programa. Veina korisnika ovu i druge sline mogunosti nikad i ne otkrije.Malo o bojamaPre nekoliko pasusa smo pomenuli i boju teksta. Da bismo tekstu mogli da zadamo boju, potrebno je da se upoznamo i sa principom rada sa bojama u Quarku. A taj princip nije savren. Kao prvo, da biste u dokumentu upotrebili bilo kakvu boju, potrebno je da je pethodno definiete. Tada e se boja pojaviti u spisku boja na paleti Colors. Tek od tog momenta moete koristiti definisanu boju. Ako sada elite da, pored nje, koristite i boju koja ima, recimo, 10 procenata manje crne boje, bie potrebno da definiete novu boju. Ako, zatim, elite da istu takvu boju koristite i kao procesnu (Process) i kao posebnu (Spot) boju, morate definisati dve iste boje... i da ne nabrajam dalje. Krenimo redom... Na paleti Colors se nalazi spisak svih boja definisanih u dokumentu. Svaki novi dokument sadri set predefinisanih boja u koje spadaju etiri osnovne tamparske boje (CMYK - cijan, magenta, uta i crna), tri RGB boje (crvena, zelene i plava), zatim bela i Registration (boja za pravljenje pasera, sainjena iz oko 95% sve etiri CMYK boje) i boja pod imenom None odnosno stavka koja omoguava da objekat nema nikakvu boju tj. bude providan.43QuarkXPress 4Izborom opcije Colors... iz menija Edit prikazuje se okvir za dijalog Edit Colors koji omoguava brisanje i ureivanje postojeih i kreiranje novih boja. Nova boja moe biti kreirana po jednom od 16 ponuenih kolor modela od kojih ete, najverovatnije, najee koristiti CMYK kolor model. Treba svakako pomenuti da je Quark jedan od prvih programa koji nudi mogunost kreiranja Hexachrome boja koje se koriste za, u zadnje vreme, sve popularnije estobojno tampanje.F Broj boja koje moete definisati i koristiti u jednom dokumentu nije neogranien. Praviladobrog ukusa mi ne dozvoljavaju da vam otkrijem maksimalan broj definisanih boja. Iskreno se nadam da ni sami nikad neete otkriti taj limit.44Kada je eljena boja kreirana i definisani svi njeni parametri (sastojci, nain separacije...), ona se pojavljuje u spisku boja i od tog momenta moe biti korienja za bojenje bilo kog objekta u dokumentu.TekstOsim to objekti mogu biti obojeni Solid (homogenim, kompaktnim) bojama, Quark omoguava i nekoliko jednostavnih efekata prelivanja (Blend). To su dve vrste linearnog preliva, dve vrste radijalnog i po jedan poligonalni i Diamond preliv. U prethodnim verzijama nije bilo mogue videti izgled izabranog preliva ukoliko nije bila F Preliv ne moete primeniti na tekst. On se moe primeniti samo na okvir za sliku i okvirza tekst, odnosno njihovu pozadinu. izabrana alatka Item. To je esto zbunjivalo korisnike jer je izgledalo kao da na izabrani objekat nije mogue primeniti preliv. U novoj verziji, preliv je vidljiv bez obzira na izabranu alatku.4510StiloviU poglavlju posveenom Master stranama videli smo kako one mogu posluiti da se donekle automatizuje rad u programu i, na taj, nain koliko-toliko ubrza. Ono to su Master strane kada se radi sa stranama to su stilovi kada se radi o tekstu. Dakle, stilovi su skup parametara (atributa) teksta koji se unapred definiu i kasnije primenjuju na odgovarajue delove teksta. Kada je stil jednom definisan, njegovom primenom na izabrani deo teksta taj tekst poprima sve atribute definisane u stilu. Stil se primenjuje na tekst isto kao to se primenjuju i atributi koje smo pominjali u prethodnom poglavlju: prvo se izabere deo teksta a zatim se iz palete Style Sheets ili iz menija Style Paragraph Style Sheet ili Style Character Style Sheet izabere odgovarajui stil. F Za korisnike Venture Publisher: stilovi u Quarku su isto to i tagovi u Venturi. Na sledeoj slici je prikazana paleta Style Sheets na kojoj se nalazi lista svih stilova u dokumentu. Kao to vidite, ona je podeljena na dva dela. U gornjem delu se nalaze Paragraph, a u donjem Character stilovi. Kao to postoje atributi koji se dodeljuju pasusima i karakterima (Paragraph i Character Attributes) tako postoje i dve vrste stilova. Naravno, jedni slue za definisanje atributa pasusa a drugi za definisanje atributa karaktera. Stilovi znakova su novost u verziji 4. Stilovi pasusa imaju gotovo nepromenjenu funkcionalnost u odnosu na prethodne verzije. Jedina razlika proizilazi upravo iz postojanja stilova znakova Na paleti Style Sheets (a i u ostatku programa gde se pominju stilovi) stilovi pasusa su obeleeni znakom koji oznaava kraj pasusa () a stilovi znakova znakom koji predstavlja podvueno veliko slovo A (A)QuarkXPress 446StiloviKao to u svakom Quarkovom dokumentu moraju da postoje osnovne boje, tako postoje i obavezni stilovi. Prvi je stil Normal a drugi No Style. Da bismo bolje shvatili primenu ova dva obavezna stila pogledajmo detaljnije nain funkcionisanja stilova u Quarku. Postoji nekoliko pravila koja vae prilikom korienja stilova. Jedno od osnovnih je da promena atributa u stilu automatski prouzrokuje promenu atributa celokupnom tekstu u dokumentu na koji je primenjen stil. Drugo, takoe vrlo vano, pravilo je da tekstu moete promeniti neke atribute a da on i dalje zadri sve ostale osobine primenjenog stila. To, konkretno, znai da pasusu moete promeniti samo jedan atribut, recimo prored, a da svi ostali atributi ostanu nepromenjeni i da, to je najinteresantnije, on i dalje zadri informaciju o primenjenom stilu. Na taj nain je omogueno da se promene svi atributi ukoliko doe do promene samog stila, osim atributa koji je promenjen samo tom pasusu (u ovom sluaju prored). Tako dolazimo do primene stila No Style. On je odgovor na pitanje kako ovakvom pasusu promeniti i taj atribut koji je samo njemu dodeljen. Dakle, prvo na takav pasus treba primeniti No Style a zatim ponovo odgovarajui stil i na taj nain e svi atributi pasusa biti ponovo usklaeni sa atributima definisanim u stilu (ista pravila vae i za stilove znakova). No Style moete upotrebiti i kada elite da odreeni deo teksta postane nezavisan od stila koji je na njega primenjen odnosno da vie nema stil. Takav deo teksta nee od tog momenta reagovati na promene u stilu koji je bio primenjen. Stil Normal ima funkciju da omogui da se definiu atributi koji e biti inicijalno dodeljeni svakom tekstu koji se uvozi u dokument. Naime, ako uvozite tekst u obinom ASCII formatu koji ne sadri nikakve informacije o atributima (tagove) on e poprimiti atribute stila Normal. Dakle stil Normal sadri podrazumevane parametre formatiranja za svaki uveeni tekst. F Umesto primene stila No Style pa ponovne primene nekg drugog stila, moete odmah primeniti taj stil ako drite pritisnut taster Alt kada ga birate stil paleti stilova. F Korisnici Venture e u stilu Normal prepoznati Body Text. Pogledajmo sada kako se definiu stilovi. Osnovni okvir za dijalog za manipulisanje stilovima prikazaete izborom opcije Edit Style Sheets ili klikom mia na paleti Style Sheets uz pritisnut taster Ctrl.Na ovom okviru za dijalog se nalazi lista u kojoj mogu biti prikazani svi stilovi u dokumentu, samo oni koji su u upotrebi, koji nisu u upotrebi, samo stilovi pasusa ili samo stilovi znakova. Ispod liste se nalazi nekoliko komandi: New Prikazuje dijalog za kreiranje novog stila pasusa ili stila znakova Edit Prikazuje dijalog za promenu atributa izabranom stilu iz liste Duplicate Kreira novi stil sa svim istim atributima kao i izabrani stil u listi Delete47QuarkXPress 4Brie izabrani stil iz dokumenta. Ako u dokumentu postoji deo teksta na koji je taj stil primenjen mora se izabrati da li e taj tekst primiti atribute nekog drugog stila ili e zadrati sve atribute i postati No Style. Append Omoguava uvoz svih stilova iz nekog drugog Quarkovog dokumenta Izborom opcije New ili Edit prikazujemo na ekranu Edit Style Sheet dijalog. S obzirom da postoje dve vrste stilova postoje i dva okvira za dijalog za kreiranje/ureivanje stilova. Prvo emo pogledati okvir za dijalog za ureivanje stilova pasusa. Njegov izgled vidite na sledeoj slici.48Na ovom okviru za dijalog se nalaze etiri kartice: General, Formats, Tabs i Rules. Ovde emo posvetiti panju samo prvoj, General. Na ostale tri kartice se nalaze potpuno identine opcije onima za odreivanje atributa pasusa koje su obraene u prethodnom poglavlju. Podrazumeva se da svaki stil mora imati znak raspoznavanja u odnosu na ostale stilove. Taj znak raspoznavanja je, naravno, ime stila. Ono moe biti dugako do 65 karaktera i nema nikakva ogranienja u pogledu specijalnih karaktera ili brojeva. Kada ste stilu dali ime, moete prei na izbor opcija na kartici General. Keyboard Equivalent Svakom stilu moete zadati preicu na tastaturi (ShortCut) kako bi njegovi atributi mogli biti primenjeni na tekst preko tastature a ne samo izborom iz palete stilova. Kada kliknete miem na ovo polje (premestite fokus na njega) otkucajte na tastaturi eljenu preicu. Mogue je izabrati samo preice koje se sastoje od kontrolnih tastera (Ctrl, Shift i Alt) i funkcijskih tastera (F1 - F12) izuzimajui tastere F1, F4 i F10 koji u Windows okruenju imaju specijalnu funkciju. Based On Ovom opcijom birate na osnovu kojeg stila e biti kreiran novi stil, odnosno ije atribute e preuzeti. Na ovaj nain je omogueno da lake kreirate sline stilove menjajui samo one atribute koje elite dok svi ostali ostaju isti. Ova opcija je korisna iz jo jednog razloga. Promenom atributa onog stila na osnovu kojeg ste kreirali neke stilove, promeniete i sve atribute u tim stilovima koje niste prethodno promenili u odnosu na originalni stil. To, konkretno, znai da ukoliko elite da promenite prored u nekoliko stilova kreiranih na osnovu stila Glavni Stil, bie dovoljno da promenite prored u njemu pa e prored automatski biti promenjen i u svim ostalim stilovima koji se na njemu baziraju. Svi parametri koji se u tim stilovima razlikuju u odnosu na Glavni Stil ostae nepromenjeni. Next Style Ukoliko na kraju pasusa na koji je primenjen neki stil pritisnete taster Enter kursor e prei u novi red tj. bie zapoet novi pasus. Ovom opcijom birate da li e taj pasus automatski preuzeti atribute nekog stila ili nee