Putevi visekanalnog zvuka do slusaoca

ZA[TO VI[EKANALNI ZVUK

Od svih ideja i tema, najinteresantnijom za razmatranje mi se u~inila ovaiako za sada nije prona{la {iru primenu u praksi bez obzira na svoj, barem pomeni izuzetan, kako tehnolo{ki i estetsko-audibilni, tako i komercijalni po-tencijal.

Mo`da deluje pretenciozno, ali mislim da je to ne{to {to nas sasvim izvesno~eka u bliskoj budu}nosti; a evo i glavnih razloga za{to: sveop{ta tehnolo{ka ekspanzija; konkurentski rat industrijskih giganata; globalizacija svetskog trì{ta; lako postizanje kompatibilnosti sa postoje}im sistemima; razmaènost konzumenata i estetsko-audibilni razlozi.

Svi navedeni razlozi su razumljivi i mogu se lako objasniti jer smo i samisvedoci ovih pojava koje se uglavnom de{avaju, naàlost, bez na{e volje. Svet utehnolo{kom smislu sve brè evoluira {to se ponajvi{e odraàva na na{uprofesiju, dizajn zvuka. Mnoge starije kolege, koji su izuzetni stru~njaci ostajumarginalizovani, bez obzira na ve{tinu koju su posedovali na sada ve} zasta-relim sistemima. Zbog toga je otvorenost prema takvim promenama imperativi ne{to {to i nas unapre|uje.

Izuzetna konkurencija me|u proizvo|a~ima i odgovaraju}a reklama, omo-gu}ava nam dobru informisanost o inovacijama iz ove oblasti, kao i brìkontakt sa istim.

Globalizacija trì{ta i masovnija fluktuacija roba i kapitala sigurno }eodigrati zna~ajnu ulogu i pojednostaviti nam saradnju sa svetskim firmama,bez obzira na geografske koordinate ili trenutni politi~ki imid`. Zasi}enost iprobirljivost potro{a~a i brzina kojom proizvo|a~i reaguju na iste, veoma jepozitivna stvar i stvara ve}e mogu}nosti za usavr{avanjem stru~njaka u ovojoblasti.

Putevi vi{ekanalnog zvuka do slu{aoca 407

UDK 778.534.46

Zoran Maksimovi}

PUTEVI VI[EKANALNOG ZVUKA DO SLU[AOCA(EMITOVANJE VI[EKANALNOG ZVUKA)

Rat standardima, izme|u velikih kompanija, vodi samo propasti dobrih iperspektivnih ideja, {to isti~e u prvi plan postizanje kompatibilnosti sa po-stoje}im sistemima.

Audibilno-esteski gledano, situacija je sasvim jasna. Vi{ekanalni sistemiobrade i reprodukcije zvuka su vrhunac koji dana{nja tehnologija moè dapruì, a ujedno i najbliì na{em poimanju zvuka u prirodnom okruènju uzmanje ili vi{e transparentan sloj neizbe`ne korekcije.

U poslednjih 10 godina bioskopski, ku}ni stereo, i televizijski formati svemanje bivaju izolovani entiteti i me|usobno odvojene industrije. Upliv vi{e-kanalnih audio sistema na trì{te rezultira sve ve}om zainteresovano{}u zaovakvom formom industrije multimedija, i samih konzumenata.

Radiotelevizijske kompanije u svetu sve vi{e obra}aju pa`nju na ovakvetendencije i shvataju da }e, u bliskoj budu}nosti, oni koji se prvi buduprilagodili ovim kretanjima mo}i da ra~unaju na {irok auditorijum propor-cionalan brzini prelaska na nove sisteme.

TERMINOLOGIJAPre nego {to se upustimo u bilo kakva razmatranja treba da razjasnimo

terminologiju: vi{ekanalni audio je vi{ekanalni format snimanja i transmisije (prenosa)

zvuka sa vi{e od dva kanala; stereofonija je gr~kog porekla (stereos ~vrsto i fonos zvuk). To je

originalno bio op{ti izraz za sve vrste prenosa zvuka koje koriste dva ili vi{ekanala. Dakle, stereofonija ne zna~i upotrebu samo dva kanala, iako je ovajtermin upravo postao sinonim za to;

surround sound se koristi da okarakteri{e akusti~ku atmosferu, odnosnoda opi{e relevantne dimenzije prostora. Danas se ovaj termin ~esto koristiza ambijentne (zadnje) kanale kod vi{ekanalnih audio sistema;

ambiofonija ima sli~no zna~enje.

KAKO JE SVE POÊLOPolaze}i od po~etaka ~ovekovog bavljenja zvukom u tehnolo{kom smislu,

od Edisonovog fonografa pa do danas, permanentno nailazimo na te`nju daono {to se ~uje iz zvu~nika bude {to vernije svom imanentu u prirodi.

Prvi poznati eksperimenti u tom smislu su eksperimenti firme Bell labora-tories o stereofoniji po~etkom 30-ih godina pro{log veka (1933. godine jepatentirao Blumlejn), kada je inicijalna ideja bila u stvari trokanalni sistem.

Ipak, zbog tehnolo{kih ograni~enja tada vode}eg nosa~a zvuka gramo-fonske plo~e broj kanala sveden je na svega dva, a pojava FM modulacije,

408 Zoran Maksimovi}

kasnih 50-ih i po~etkom 60-ih godina pro{log veka, je pojam stereo za ljudevezala za dva kanala, levi i desni.

Kako je masovna ekspanzija i popularnost stereofonije vrtoglavo rasla,proizvo|a~i su po~eli da tragaju za novim vidom eksploatacije trì{ta koji suprona{li u kvadrofoniji.

Kvadrofonija je ~etvorokanalni sistem reprodukcije zvuka promovisan ra-nih 70-ih godina pro{log veka, koji ~etiri signala distribuira na dva zvu~nikapostavljena ispred (kao u konvencionalnoj stereofoniji) i dva iza glave recipi-jenta, napravljen tako da doprinese boljoj audibilnosti zvuka. Ovaj princip jezapravo preuzet iz filmske industrije: CinemaScope 35 mm mag. 4 kanala,Todd-AO 70 mm mag. 6 kanala, Dolby Stereo 35 mm opt. 4 kanala...

Me|utim, prvi problemi su nastali upravo oko kompatibilnosti sa posto-je}im stereo sistemima koji su bili ve} uveliko rasprostranjeni u doma}instvi-ma {irom sveta. Inènjeri su smi{ljali razne na~ine kodiranja i dekodiranjadodatnih kanala sa dva ve} postoje}a na principu matriksovanja1, tj. ko-dovanja sa pomerenim relativnim fazama. Pojava nekoliko ovakvih sistemakodiranja i dekodiranja, kao i nepostojanje standarda, izazvala je totalni haosna trì{tu, a uz to je i pravi rat snimatelja zvuka i producenata oko ulogedodatna dva kanala, doprineo nestanku kvadrofonije kao sistema reprodukcijezvuka sa budu}e mape audio ure|aja i sistema.

U stvari, pravi razlog neuspeha kvadrofonije leì u tome {to taj sistem nijenapravio takav revolucionaran pomak kao pre toga stereofonija u odnosu namonofoniju, ili danas i u budu}nosti vi{ekanalni audio sistemi u odnosu nastereofoniju.

KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA U NA[OJ PERCEPCIJISTEREO I VI[EKANALNOG ZVUKA?

U stereofoniji referentna ta~ka smo mi, tj. ~ovekova glava i njegov bi-nauralni trakt u odnosu na prirodno okruènje, odnosno kako mi poimamoono {to ~ujemo; dok su kod vi{ekanalnih audio sistema reference razni izvorizvuka u prostoru u odnosu na nas. Monofonija je bila jednodimenzionalna, dakle, zvuk je dolazio iz jedne

ta~ke, odnosno sa jednog zvu~nika. Stereofonija je veoma uspeo poku{aj simulacije ~ovekove percepcije zvu-

~nih sadràja ali samo u horizontalnoj ravni, dakle, dvodimenzionalno.Slede}i logi~an korak bio je da se doda i tre}a dimenzija, tj. da se na neki

na~in pored zvu~nog plana (odnos u nivoima, monofonija) i panorame (raspo-


1 u daljem tekstu engl. matrix

red po {irini zvu~ne slike, stereofonija) ubaci i tre}a koordinata (po prvimidejama plan gore-dole), {to je sa tog aspekta bilo neizvodljivo jer ~ovekkretanje po vertikalnoj osi ne doìvljava sluhom (imamo samo dva uharaspore|ena simetri~no na svima poznat na~in), ve} drugim ~ulima, uglavnomvizuelno.

Do{lo se do zaklju~ka da se prostorni doìvljaj moè posti}i samo akoreferentna ta~ka postanu upravo zvuci oko nas, odnosno da se u nekomprostoru oko recipijenta (slu{aoca) postavi dovoljan broj zvu~nika koji bi touspe{no simulirao. Tako je nastala ideja o dana{njim vi{ekanalnim audiosistemima.

FORMATI REPRODUKCIJE AUDIO SIGNALAFormati reprodukcije zvuka nisu odre|eni brojem zvu~nika vezanim za au-

dio sistem (kako se obi~no misli), ve} brojem signala (~ak ni broj kanala nemora uvek biti ekvivalentan broju audio signala, ali se to uglavnom podudara),jer u nekim slu~ajevima broj zvu~nika moè biti ve}i nego broj audio signala.

Format se ozna~ava {ifrom F/R, pri ~emu je F (engl. front prednji) brojprednjih kanala, a R (engl. rear zadnji) broj zadnjih, surround kanala.Poseban kanal za niske u~estanosti (engl. sub-channel ili LFE2 Low Fre-quency Extension channel) se ozna~ava dodavanjem /1 mati~noj {ifri, dakle:F/R/LFE.

Na primer, danas najrasprostranjeniji vi{ekanalni format reprodukcije, 5.1(DVD , Dolby Digital ...), se defini{e na slede}i na~in:

[ifra signal/kanal

L levi

R desni

C Centar

LFE kanal za niske frekvencije ili subwoofer channel

LS levi surround

RS desni surround

Dakle, ako svakom kanalu dodelimo po jedan zvu~nik, ima}emo 3 prednja,2 zadnja i 1 zvu~nik za niske u~estanosti (slika 1).

Referentni format reprodukcije, po preporuci ITU (International Telecom-munications Union), je 3/2/1.


2 Low Frequency Enhancement ili Low Frequency Effect

Slika 1: Referentna postavka zvu~nika 3/2(/1)Ekran 1: Referentna udaljenost za HDTV = 3H (2 1 = 33

o

)Ekran 2: = 2H (2 2 = 48

o

)H: visina ekrana, B: {irina baze prednjih zvu~nika

ZVU^NICIUGAO [o] SA

VERTIKALNOMOSOM

VISINA(m)

INKLINACIJA(UGAO [o])

C 0 1.2 0

L, R 30 1.2 0

LS, RS 100... 120 1.2 0... 15 opadaju}i

Levi (L) i desni (R) zvu~nik moraju biti postavljeni pod me|usobnim uglomod 60 stepeni u temenima, a centralni (C) zvu~nik u osi tangente na iviciopisane kru`nice jednakokrakog trougla u odnosu na referentnu poziciju slu-{aoca, tako da je ova postavka kompatibilna sa standardnom dvokanalnomstereofonijom (zvu~nici i recipijent su u temenima jednakostrani~nog trougla iobrazuju uglove od 45 stepeni). Ponekad ovakva postavka mo`e da bude ukonfliktu sa malom slikom na ve}ini TV aparata, jer je tada zvu~na bazamnogo ve}a od {irine slike {to izaziva veoma neprirodan ose}aj.


[to se ti~e zvu~nika za niske u~estanosti (LFE), on moè biti postavljen bilogde zato {to ~ovek ne moè prostorno da locira niske frekvencije iz opsega kojion reprodukuje (20-120 Hz, do 10 dB ve}im nivoom od ostalih kanala). Kao{to znamo, LFE se najvi{e eksploati{e u bioskopima, pa miks filma ~estosadrì veoma bitne audio informacije u tom opsegu na tom kanalu, tako da jevrlo va`no da se takav sadràj re-miksuje na ostale kanale ako je predvi|enoda se film pu{ta na televiziji i drugim medijima (za emitovanje je veoma bitnoda LFE kanal ne nosi neke bitne programske informacije, ina~e }e umetni~kiintegritet ura|enog morati da se prilagodi tehnici (budètu) kojom slu{aoci/gledaoci raspolaù).

Kao dodatnu opciju, ITU predlaè kori{}enje dodatnog para surroundzvu~nika koji treba da stoje simetri~no na jednakoj razdaljini pod uglom od 60,odnosno 150 stepeni u odnosu na osu centralnog zvu~nika (slika 2).

Slika 2: Alternativna postavka zvu~nika 3/4(/1)

HIJERARHIJA KOMPATIBILNIHVI[EKANALNIH AUDIO SISTEMA

Ova hijerarhija kompatibilnih audio sistema za reprodukciju i emitovanjevi{ekanalnog zvuka je u stvari osnova programske razmene.


Tabela 1: Hijerarhija kompatibilnih sistema reprodukcije

3/1 je filmski format iz 50-ih godina pro{log veka i jo{ uvek se koristi,uglavnom u analognom domenu kao bioskopski format reprodukcije zvuka,kao i u ku}nim video i TV sistemima (Dolby Stereo, Dolby Surround,MUSE HDTV-Japan. ...).


FORMATI REPRODUKCIJE ZVUKA KOJI SE NE KORISTE NAEMITOVANJU PROGRAMA

Iz prethodno navedenih formata, izvedeni su i drugi ne-standardizovanivi{ekanalni sistemi, kod kojih me|usobna konverzija i kompatibilnost u slu~ajupotrebe emitovanja ostaje otvoreno pitanje.Format 5/2: 5 signala iz prednjih zvu~nika i 2 surround signala iz 2 bo~na/zadnja zvu~nika.Format 5/2/1: 5 signala iz prednjih zvu~nika, 2 signala iz 2 surround zvu~nika i1 LFE kanal.

Kao druga oznaka za ovaj format se koristi i 7.1.Ovaj format je danas u upotrebi kod bioskopske reprodukcije zvuka (Sony

SDDSSony Dynamic Digital System) i o~ekuje se da postane budu}iSMPTE-EBU (Society of Motion Picture and Television Engineers EuropeanBroadcasting Union) standard. Za potrebe emitovanja mora se uraditi re-mix u3/2 format.Format 3/3: 3 signala iz prednjih zvu~nika, 1 signal za levi zadnji zvu~nik, 1 sig-nal za desni zadnji zvu~nik i 1 signal za centralni zadnji zvu~nik.

Ovo je {estokanalni sistem namenjen upotrebi u bioskopima (DTS Digi-tal Theatre System), snimanju muzike i ra~unarskim aplikacijama (video igre,internet...). U ovom sistemu kanali vezani za zadnje zvu~nike nose samodiskretne sadràje (reverb i sl.) a ne pravu surround sound informaciju. Nijekompatibilan sa ostalim sistemima jer {esti kanal nije LFE, ve} zadnji cen-tralni kanal koji emituje ~itav frekvencijski opseg. U slu~aju dodavanja LFEkanala postao bi format 3/3/1, odnosno 7.1.

EMITOVANJE VI[EKANALNOG AUDIO PROGRAMA,SA ILI BEZ SLIKE

Najlak{i na~in emitovanja vi{ekanalnog programskog sadràja je kori{}enjekodovanih analognih LT i RT signala (Dolby Surround

ili 3/1 format- 3prednja: L-levi, C-centar, R-desni; i jedan zadnji kanal: MS-mono surround)kroz postoje}e mreè i predajnike. Ovakvo emitovanje omogu}ava korisnicimada bez problema reprodukuju mono, stereo, ili vi{ekanalni zvuk ako posedujurisivere sa ugra|enim surround sound 4-2-4 dekoderom (zna~i da se 4 od-vojena signala/kanala, od predajnika preko 2 transmisijska kanala LT, RT,na prijemniku ponovo dekodiraju u 4 signala/kanala; peti LFE-low frequencyenhancement ili subwoofer kanal se posebnim skretnicama na prijemnikuizvodi iz prednjih L.C,R kanala). Eksperimente ove vrste su ve} po~eli daizvode BBC i RTF, pa i neke radio-stanice u Americi. Prvu vi{ekanalnu radiodramu, Drakula od Bram Stokera, je emitovao francuski RTF jo{ 1998.godine.


Da ponovim, sve ovo je realizovano kroz postoje}e VHF/FM mreè ipredajnike predvi|ene za emitovanje standardnog mono i stereo programa.

U digitalnom domenu, za ovakvu vrstu kodovanja i prenosa podatakaodabrana je MPEG-2 kompresija.

MPEG je akronim Motion Picture Expert Group organizacije koja je ustvari ogranak ISO/IEC (International Organization for Standardization/Interna-tional Electrotechnical Commision) komiteta odgovornog za postojanjeMPEG-1 i MPEG-2 standarda A/V kompresije.

Ovim standardima su definisana re{enja i algoritmi za kodovanje audio ivideo signala.

MPEG-2 audio vi{ekanalna tehnologija je na{la primenu u skoro svimsituacijama digitalne transmisije i emitovanja: DSS (Digital Satellite System) DAB (Digital Audio Broadcasting) DVB (Digital Video Broadcasting) prilikom satelitskog slanja signala kablovskim mreàma

DIGITALNI VIDEO BROADCASTING (DVB)Prodorom i popularizacijom DVD sistema, nekada izuzetno skupa i retka

oprema postaje sve dostupnija {irokom auditorijumu, a samim time raste izainteresovanost za vi{ekanalni zvuk, posebno na emitovanju programa. Zbogtoga velike radiotelevizijske kompanije polako po~inju da se prilago|avaju, pasu prva probna emitovanja vi{ekanalnog programa ve} po~ela.

Vi{ekanalni audio je predvi|en kao standard za DVB sisteme. Na àlost,iako je MPEG-2 video kompresija odabrana za prenos slike, kod prenosazvuka su ostale nedoumice, te postoje dva metoda: MPEG-1 za mono i stereo zvuk MPEG-2/Dolby Digital

AC-3 za vi{ekanalni zvukOvakva situacija stavlja proizvo|a~e opreme pred teàk izbor. Oni mogu ili

da ugra|uju vi{eformatske dekodere u TV prijemnike, ili da izvedu priklju~kedigitalno kodiranih audio signala na izlaze aparata, i prepuste potro{a~imanabavku posebnog dekodera ({to nije najsretnije re{enje, jer zahteva elemen-tarno tehni~ko predznanje, a ljudi nisu ba{ spremni da gube vreme prou~ava-ju}i kretanja u audio industriji, a da pri tome izdvoje i izvesnu koli~inu novca).

DIGITAL AUDIO BROADCASTING (DAB)DAB je potpuno razvijen, definisan i standardizovan sistem emitovanja

programa koji je napravljen u nameri da zameni postoje}e VHF/FM sisteme~ije karakteristike i ograni~enja svi veoma dobro poznajemo.


Mono, stereo i vi{ekanalni audio sadràji se bez problema mogu prenetistandardnim Eureka 147" DAB sistemom koji sve vi{e uzima maha,pogotovo u primeni kod car-audio sistema (ve} je standard u USA, Kanadi,ve}em delu Evrope i razvijenijim zemljama {irom sveta).

Me|utim, upotreba vi{ekanalnog prenosa audio podataka je jo{ uvek nanivou eksperimenata zbog mogu}ih problema oko transmisijskog kapaciteta(za kvalitetan prijem vi{ekanalnog audio sadràja, minimalan potreban protokpodataka je 512 kb/s, {to zauzima najmanje dva kanala DAB multiplekserskemreè).

[TA NAM SVE NUDI MPEG-2 AUDIO KOMPRESIJA

MPEG-2 sistem audio kompresije moè da, osim standardnog sadràja,spakuje i dodatne informacije, instrukcije i podatke o nose}em audiosignalu, koji se prenose posebnim kanalom podataka (PAD-Programme Asso-ciated Data) kao {to su:

1) Dynamic Range Control (DRC)

Kao {to znamo, dinami~ki opseg (engl. dynamic range) je odnos izme|unajnièg i najvi{eg nivoa nekog audio signala.

MPEG-2 kompresija (primenjena na DAB i DVB sisteme) omogu}avakodovanje i transmisiju signala kvalitetom i dinami~kim opsegom poredljivimsa CD (Compact Disc

) audio standardom.Me|utim, u mnogim slu~ajevima, dinami~ki opseg emitovanog programa

moè biti ve}i od potrebnog ili poèljnog u uslovima slu{anja, zbog ~ega jeDAB sistem obezbedio na~ine reduciranja dinamike signala, zavisno od po-trebe konzumenta.

Opcijom kontrole dinamike signala (DRC-Dynamic Range Control) slu{a-lac moè smanjiti dinamiku i pove}ati audibilnost emitovanog programa uodre|enim situacijama.

Ova opcija se transmituje MPEG-2 Layer II sistemom audio kodovanja, pri~emu se sam program emituje punom dinamikom da bi se korisnicima pruìomaksimalan kvalitet zvuka.

U slu~aju emitovanja vi{ekanalnog sadràja, pode{avanja DRC-a, odnosnopromene dinamike signala, treba da budu ista na svim kanalima da bi seizbegla nasumi~na izme{tanja fantomskih izvora zvuka uzrokovana pro-menama poja~anja.

Dodatne mogu}nosti i pode{enjaMPEG-2 Layer II kodovanje nam omogu}ava proizvoljno pode{avanje i

dodeljivanje kanala u sistemu. Dekoderi mogu da simultano obrade vi{eprogramskih sadràja i razli~itih formata zvuka koje moèmo istovremenoreprodukovati na posebnim kanalima (zavisno od opreme koju posedujemo).


Svaki MPEG multiplekserski kanal nosi i niz informacija o emitovanomsadràju kao {to su: jezi~ko podru~je, sadràj i karakteristike programa (vrstamuzike, tip programa...), podr{ka za ljude o{te}enog vida ili sluha, komentare...

Vi{ejezi~ka podr{ka (Multi-lingual Service)U zavisnosti od audio formata emitovanog programa (mono, stereo, vi{e-

kanalni), DAB sistemom se moè preneti do 7 kanala vi{ejezi~ke podr{ke. Onimogu sadràvati samo dijalog, obi~ni komentar, alternativne dvokanalne ste-reo ili vi{ekanalne prezentacije. Kanali za vi{ejezi~ku podr{ku se transmitujuistom ili, eventualno, upola manjom frekvencijom semplovanja kao i glavniprogram. Nià u~estanost uzorkovanja se koristi kada je to prihvatljivo sastanovi{ta potrebnog kvaliteta (npr. komentari i prenosi sportskih doga|aja).

Na shemi 1. su predstavljena tri slu~aja primene vi{ejezi~ke podr{ke ipotrebni transmisijski kapacitet (bit-rate) za njihovu realizaciju.

Shema 1: Na~ini transmisije vi{ejezi~ke podr{ke


Slu~aj I (korisnik bira dijalog): Svaki MPEG-2 audio signal moè sadràvati dosedam (mono) jezika kodovanih jednim nizom bita.

Prednost ove metode je u tome {to je jedan dekoder dovoljan za odabiranjei sinhronizaciju èljenog jezika sa emitovanom muzikom i/ili zvu~nim efektima(nije potrebno obra|ivati druge nizove bita prilikom promene jezika na komeèlimo slu{ati program).

Slu~aj II (korisnik vr{i miks na prijemniku): Pre-miks muzike i/ili zvu~nihefekata se emituje u punom 5.1 formatu kodovan sa barem jednim dijalo{kimkanalom po ponu|enom jeziku, pri ~emu se kona~ni miks vr{i prilikomprijema signala.

Nedostatak je, svakako, umetni~ke prirode, jer ne dozvoljava razli~ite po-stavke dijaloga u prostoru ili slanje reverba (sa dijaloga) na ostale kanale.Me|utim, kod nekih vrsta programa (npr. sportskih) ovakva metoda moè bitikorisna zbog u{tede na protoku podataka.

Dijalog se obi~no miksuje na centralni kanal u prijemniku, ali je koris-nicima ostavljena mogu}nost da ga postave bilo gde u prostoru. Tako|e, nijeneophodno ograni~iti dijalog na 1/0 mono format. Eksperimenti sa 2/0 i 3/0stereofonijom mogu dati interesantne estetske efekte u smislu produbljavanjarealizma, ali treba voditi ra~una o pove}anju protoka bita (bit-rate) i ogra-ni~enju kapaciteta transmisijskog lanca.

Slu~aj III (finalni miks je ura|en pre transmisije): Svaki jezik je kodovanposebnim nizom bita (bit-stream). Kod ove metode je o~uvana puna umetni-~ka sloboda jer ne postoje ograni~enja prilikom miksovanja muzike, efekata idijaloga (poseban jezik poseban miks), pri ~emu protok podataka (bit-rate) ivi{ekanalni format ne mora da bude isti za svaki jezik. Nedostatak je nemo-gu}nost emitovanja na ve}em broju jezika zbog ograni~enja u kapacitetutransmisije (x jezika = x puta ve}i broj bita). Alternativa je da se samo mati~nijezik koduje sa 5.1 formatom, a ostali sa obi~nom dvokanalnom stereofonijom.

Podr{ka za ljude sa o{te}enim sluhomNekim, pogotovo starijim, ljudima razumevanje dijaloga predstavlja znatan

napor ako su istovremeno odre|enim nivoom prisutni zvu~ni efekti i muzika.Podr{ka za ljude sa o{te}enim sluhom, kao sastavni deo DAB i DVB sistema,se sastoji u emitovanju posebnog kanala sa dijalogom smanjenog dinami~kogopsega. Ovaj signal korisnik moè da slu{a sam, ili da prilagodi balans saostalim programskim sadràjem (obi~no se {alje na centralni kanal ili posebanizlaz na prijemniku, tako da ga hendikepirana osoba moè ~uti na slu{alicamaa da pri tome ne smeta drugima koji slu{aju program). Tako|e, podr{ka zaljude o{te}enog sluha moè sadràvati i kompletan vi{ekanalni program, aliposebno re-miksovan sa ve}im akcentom na dijalogu i otklonjenim zvucimakoji mogu uticati na razumljivost.


Podr{ka za ljude sa o{te}enim vidomOva opcija je sastavni deo DVB sistema i sastoji se u tome {to narator

prepri~ava vizuelni sadràj scene, tako da slepi i ljudi o{te}enog vida mogu daprate i bolje razumeju program. Pa`ljivim miksom, ova naracija se moè lepouklopiti sa originalnim dijalogom.

Ova vrsta usluge je realizovana obi~no kao jedan audio kanal koji samikorisnici kombinuju sa postoje}im Programskim zvukom. Tako|e se moèemitovati i poseban re-miks kao podr{ka ovoj opciji, posebno ako je zvu~nisadràj programa takav da se mora modifikovati radi ubacivanja naracije.

Za podr{ku ljudima sa o{te}enim vidom se obi~no koristi jedan ili vi{evi{e-jezi~kih kanala MPEG-2 audio sistema.

KomentariSvaki korisnik moè opciono (u zavisnosti od mogu}nosti vi{ejezi~ke po-

dr{ke) da na neki od kanala na svom prijemniku po{alje poseban signal sakomentarima programskog sadràja. Tipi~an primer upotrebe je tokom emi-tovanja sportskog, obrazovnog ili dokumentarnog programa.

Ovo je samo {turi uvid u ono {to nas ~eka u budu}nosti, a ve} je stvarnost usvetu. Evolucija, ne samo u tehnolo{kom nego i u svakom drugom smislu ipristupu umetnosti u medijima, nam diktira {to hitnije prilago|avanje i uklju-~ivanje u aktuelne svetske tokove, a, istovremeno, vi{e nego ikad preti mar-ginalizacijom i zaboravom u slu~aju da ostanemo po strani i budemo samonemi posmatra~i onoga {to se de{ava mimo nas.

LITERATURAInternacionalni standardi i preporuke:EBU, BPN 021-1994ITU-R, BS. 775-1ITU-R, BR. 1384ISO/IEC, 11172-3-1993

Zoran Maksimovi}

BROADCASTING OF MULTICHANNEL SOUND

Summary

The subject of consideration is broadcasting of multichannel sound, as it has become stan-dard in film and media industry. The idea is new and still on the level of experiments. It is abouthow it can be achieved and ways to keep it compatible with present audio systems. It is aboutchanges that these new technologies make, what do we get, and what can we expect. It is alsoabout us, how to keep up with it and not to be suprised by the future.


Putevi visekanalnog zvuka do slusaoca

Documents

Transcript of Putevi visekanalnog zvuka do slusaoca