PUBLIC

PUBLIC

Program visokog uticaja za korporativni sektor

Evropska banka za obnovu I razvoj (EBRD)

ANEKS 6 Sistem za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima

PUBLIC

ii PUBLIC

Sadržaj REČNIK TERMINA ........................................................................................................................................ 1

KRATAK PREGLED SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I SOCIJALNIM PITANJIMA (ESMS) ................ 2

1 Pregled Programa .......................................................................................................................... 4

1.1 UVOD........................................................................................................................................ 4

1.2 KRITERIJUMI ZA IZBOR U OKVIRU PROGRAMA ................................................................................ 5

1.3 KONTEKST POJEDINAČNIH ZEMALJA .............................................................................................. 6

1.4 TIPIČNI INVETICIONI PROJEKTI PROGRAMA .................................................................................... 7

1.5 POTENCIJALNI RIZICI PROJEKTA ZA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNA PITANJA I NJIHOV UTICAJ I MERE

UBLAŽAVANJA ........................................................................................................................................ 8

2 SISTEM ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I SOCIJALNIM PITANJIMA (ESMS) .................................... 9

3 USLOVI ZA REALIZACIJU, ISKLJUČIVANJE I USKLAĐENOST SA RELEVANTNIM ZAKONIMA I PROPISIMA........... 10

3.1 OPŠTI DEO ............................................................................................................................... 10

3.2 USLOVI ZA REALIZACIJU ............................................................................................................. 10

3.3 ISKLJUČIVANJE .......................................................................................................................... 11

3.4 USKLAĐENOST SA RELEVANTNIM ZAKONIMA I PROPISIMA ............................................................. 11

4 Skrining projekata, kategorizacija i rizik .................................................................................... 12

4.1 SKRINING PROJEKATA ................................................................................................................ 12

4.2 KATEGORIZACIJA ...................................................................................................................... 12

4.3 OCENA RIZIKA .......................................................................................................................... 13

5 PROCENA ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH PITANJA ............................................................................... 14

5.1 DEFINISANJE OBIMA I SADRŽINE PROCENE ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH PITANJA ......................... 14

5.2 PREGLED POSTOJEĆIH INFORMACIJA ........................................................................................... 14

5.3 TERENSKE POSETE .................................................................................................................... 14

5.4 PORUČIVANJE PROCENE ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH PITANJA ................................................... 14

6 UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I SOCIJALNIM PITANJIMA I AKCIONI PLANOVI .................................. 15

7 ULOGE I ODGOVORNOSTI ZA UPRAVLJANJE ZAHTEVIMA VEZANIM ZA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNA PITANJA

16

7.1 ULOGA I ODGOVORNOSTI KLIJENATA EBRD ................................................................................ 16

7.2 ULOGA I ODGOVORNOSTI EBRD ............................................................................................... 16

8 UKLJUČIVANJE INTERESNIH STRANA .................................................................................................... 17

9 ŽALBENI MEHANIZAM ....................................................................................................................... 19

10 PRAĆENJE AKTIVNOSTI .................................................................................................................. 21

10.1 PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE U OKVIRU PROGRAMA ........................................................................ 21

11 ANEKSI ........................................................................................................................................ 23

PUBLIC

iii PUBLIC

ANEKS 1: SPISAK PROJEKATA OKJE EBRD NE FINANSIRA IZ RAZLOGA POVEZANIH SA ZAŠTITOM ŽIVOTNE

SREDINE I SOCIJALNIM PITANJIMA .......................................................................................................... 24

ANEKS 2: KONTROLNA LISTA ZA PRAĆENJE .............................................................................................. 26

ANEKS 3: STANDARDNI PROJEKTNI ZADATAK ZA PROCENU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH PITANJA .. 33

ANEKS 4: SMERNICE ZA PLAN UKLJUČIVANJA INTERESNIH STRANA ............................................................. 41

ANEKS 5: SADRŽINA NETEHNIČKOG SAŽETKA .......................................................................................... 42

ANEKS 6: INDIKATIVNI (NEPOTPUNI) SPISAK MULTIDISCIPLINARNIH TEHNOLOGIJA ...................................... 44

PUBLIC

1 PUBLIC

REČNIK TERMINA

BAT Najbolja dostupna tehnika OCD Organizacija civilnog društva EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj PrU Prevazilazi usklađenost ESAP Akcioni plan za životnu sredinu i socijalna pitanja ESD Odeljenje za životnu sredinu i održivost ESDD Presek stanja životne sredine i socijalnih pitanja ESIA Procena uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja ESMP Plan upravljanja životnom sredinom i socijalnim pitanjima ESMS Sistem za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima ESP Politika zaštite životne sredine i socijalna politika ESSF Okvir održivosti životne sredine i socijalnih pitanja E2C2 Energetska efikasnost i klimatske promene E&S Životna sredina i socijalna pitanja PU Potpuno usklađen FP Finansijski posrednik GCF Zeleni klimatski fond BDP Bruto društveni proizvod GIP Dobra međunarodna praksa MFI Međunarodna finansijska institucija IFC Međunarodna finansijska korporacija IPAM Nezavisni projektni mehanizam odgovornosti KPI Ključni pokazatelj učinka MN Materijalna neusklađenost MOU Memorandum o razumevanju NA Nije primenljivo NOP Nije moguće mišljenje DU Delimična usklađenost PŽM Projektni žalbeni mehanizam UR Uslovi za realizaciju PSD Sažetak projekta SEP Plan uključivanja interesnih grupa tCO2eq jedna tona CO2 ekvivalentno PZ Projektni zadatak

PUBLIC

2 PUBLIC

KRATAK PREGLED SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I

SOCIJALNIM PITANJIMA (ESMS)

EBRD je usvojila sveobuhvatan Okvir održivosti životne sredine i socijalnih pitanja (Environmental and

Social Sustainability Framework (ESSF)) koji se sastoji od Politike zaštite životne sredine i socijalnih

pitanja (Environmental and Social Policy (2019 ESP)) i niza Uslova za realizaciju (UR). ESSF podupire

Sistem za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima (ESMS) Programa. Okvir održivosti

životne sredine i socijalnih pitanja (ESSF) usklađen je sa drugim MFI, kao što su Međunarodna

finansijska korporacija (IFC) i Ekvatorske banke. EBRD takođe poštuje Procedure za životnu sredinu i

socijalna pitanja, koje odražavaju proces po kome zaposleni u Banci postupaju i virše nadzor nad

projektima sa celokupnim Okvirom održivosti životne sredine i socijalnih pitanja.

U skladu sa Okvirom održivosti životne sredine i socijalnih pitanja EBRD, svi projekti prolaze procenu

životne sredine i socijalnih pitanja, kako bi pomogli EBRD da odluči da li projekat treba finansirati i,

ako je tako, način na koji rizici i uticaji na životnu sredinu i socijalna pitanja treba da budu rešeni tokom

planiranja, sprovođenja i funkcionisanja projekta. Proces ocenjivanja takođe identifikuje mogućnosti

za dodatne koristi za životnu sredinu ili socijalna pitanja. EBRD zahteva u svom Okviru održivosti

životne sredine i socijalnih pitanja i procesima ocenjivanja životne sredine i socijalnih pitanja, kao i

procesu nadzora da projekti budu pripremljeni, sprovedeni i da rade u skladu sa primenjivim

zakonskim zahtevima i dobrom međunarodnom praksom.

EBRD se zalaže za principe transparentnosti, odgovornosit i uključivanja zainteresovanih strana, i

promoviše usvajanje i primenu ovih principa kod svojih klijenata. Srazmerno prirodi i obimu i

ekološkim i socijalnim rizicima i uticaju projekta, EBRD zahteva od svojih klijenata da obelodane

dovoljno informacija o rizicima i uticajima koji proizilaze iz projekata, sarađuju sa zainteresovanim

stranama na smislen, efikasan, inkluzivan i kulturološki primeren način i uzimaju u obzir povratne

informacije dobijene u kroz takvo angažovanje.

Ovaj Sistem za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima (ESMS) pripremljen je da osigura

da projekti u okviru Programa budu osmišljeni i sprovedeni na ekološki i društveno održiv način. Svi

projekti u okviru Programa će biti predmet Okvira održivosti životne sredine i socijalnih pitanja (ESSF)

i od njih će se zahtevati da ispunjavaju uslove EBRD iz Politike zaštite životne sredine i socijalne politike

iz 2019. godine i UR. ESMS navodi principe, pravila, procedure i smernice za sprovođenje dubinske

analize zaštite životne sredine i socijalnih pitanja za potencijalne podprojekte. Ove procedure i

smernice takođe opisuju proces pripremanja mera kako bi se izbegli i ublažili potencijalni negativni

uticaji, kao i mogućnosti za unapređenje ishoda za životnu sredinu i socijalne ishode podprojekata.

ESMS će pomoći EBRD u pregledu podobnosti projekata; u utvrđivanju njihovog uticaja na životnu

sredinu i socijalnog uticaja; utvrdiće odgovarajuće mere za ublažavanje; i navesti odgovornosti klijenta

za sprovođenje preventivnih mera, mera za ublažavanje i mera kompenzacije, kao i nadzora i

evaluacije.

Program će podržati samo projekte koji su kategorisani u kategorije B i C u okviru Politike zaštite

životne sredine i socijalne politike EBRD-a i Standarda zaštite životne sredine i socijalnih pitanja GCF-

a. Projekti koji spadaju u kategoriju B se obično projekti koji se sprovode u postojećim objektima i gde

su potencijalni ekološki i/ili socijalni uticaji najčešće specifični za određenu lokaciju i/ili mogu biti lako

utvrđeni i rešeni kroz delotvorne mere ublažavanja. Projekat spada u projekat C kategorije kada je

PUBLIC

3 PUBLIC

verovatno da će imati minimalna ili nikakav potencijalni negativni uticaj na životnu sredinu i/ili socijalni

uticaj. Program neće finansirati projekte iz Kategorije A.

Svaki projekat u okviru Programa će zahtevati izradu Plana uključivanja interesnih strana, uključujući

žalbeni mehanizam. EBRD će na svojoj veb stranici objaviti odgovarajuće informacije o životnoj sredini

i socijalnim pitanjima, uključujući Netehnički rezime, za svaki projekat u skladu sa Direktivom Banke o

pristupu informacijama (2019).

PUBLIC

4 PUBLIC

1 Pregled Programa

1.1 UVOD

Korporativni sektor je ključan za postizanje globalnih ciljeva ublažavanja klimatskih promena. Sektori

prerađivačke industrije, agrobiznisa i rudarstva (proizvodnja energije iz nefosilnih goriva) imaju

značajan potencijal da doprinesu dekarbonizaciji globalne ekonomije. Potrošnja energije u industriji je

najveća od svih sektora koji su krajnji korisnici, prema „scenariju 2 stepena“ Međunarodne agencije

za energetiku (2DS), a energetski efikasne klimatske tehnologije dominiraju kumulativnim smanjenjem

emisija CO2 koje se može dostići u industriji. Mere efikasnosti energije i materijala, zajedno sa

primenom najboljih dostupnih tehnika (BAT), značajno će doprineti postizanju kumulativnog

smanjenja emisije u industriji pre 2030. godine. Globalno, sektor agrobiznisa doprinosi sa oko 30%

ukupne potrošnje energije i preko 20% emisije gasova sa efektom staklene bašte. Da bi se zadovoljile

rastuće i promenljive potrebe za hranom, uz istovremeno rešavanje pitanja klimatskih promena,

potrebna su značajna unapređenja efikasnosti u očuvanju resursa. Pored toga, rudarske kompanije su

među najvećim potrošačima energije u nekoliko ekonomija u razvoju i, s obzirom na očekivano

značajno povećanje potražnje za nekoliko ključnih minerala i metala za proizvodnju čistijih energetskih

tehnologija, će predstavljati ključne igrače u energetskoj tranziciji. Međutim, dostizanje putanje sa

niskim sadržajem ugljenika u ovim sektorima u skladu sa zagrevanjem od 1,5°C će zahtevati velika

ulaganja u tehnologije sa niskim sadržajem ugljenika zajedno sa promenama korporativnog

upravljanja i poslovne prakse.

Kako bi se omogućio ovaj transformacioni pomak unutar energetski intenzivnih sektora, Program

visokog uticaja za korporativni sektor („Program“) osmišljen je da podrži prihvatanje tehnologija koje

imaju visoki uticaj na klimu u privatnom sektoru, podstakne promene u ponašanju koje vode ka

ubrzanom usvajanju čistih tehnologija i prelaska na putanje sa niskim sadržajem ugljenika i

omogućavaju okvire politika kroz sektorske mape puta sa niskim ugljenikom. Postavljanjem ciljeva za

ublažavanje klimatskih promena do 2030. godine kroz niskougljeničko, klimatski otporno planiranje

investicija i uključivanjem principa klimatskog upravljanja u donošenje odluka, korporacijama će biti

omogućeno da doprinesu sektorskim i državnim putanjama sa niskim sadržajem ugljenika.

Program je usmeren na energetski intenzivne industrije, rudarske kompanije (sa proizvodnjom

energije iz nefosilnih izvora), agrobiznis i lance vrednosti agrobiznisa (i srodnu logistiku) u sledećim

zemljama učesnicama: Jermeniji, Jordanu, Kazahstanu, Maroku, Srbiji, Tunisu i Uzbekistanu. U ovim

sektorima i zemljama je potrebno savladati ključne prepreke kako bi se iskoristili potencijali za

ostvarivanje klimatskih koristi. Ključne finansijske prepreke u primeni klimatskih tehnologija u

sektorima industrije, agrobiznisa i rudarstva doprinose većim troškovima s kojima se suočavaju oni

koji rano usvajaju tehnologije zbog nedostatka pristupa odgovarajućim finansijskim proizvodima i

adekvatnim cenama. Pored toga, kompanije se suočavaju sa čitavim nizom prepreka u vezi sa

prepoznavanjem, određivanjem prioriteta, razvojem, realizacijom i nadzorom nad projektima sa

niskim sadržajem ugljenika i odgovarajućim procedurama klimatskog upravljanja.

Kao odgovor na ove prepreke i kako bi podržao privatni sektor u sprovođenju dekarbonizacije,

Program je strukturiran u tri komponente:

Komponenta 1: Identifikacija tehnologija sa visokim uticajem i razvoj korporativne strategije

sa niskim sadržajem ugljenika;

Komponenta 2: Inovativno finansiranje projekata sa visokim uticajem na klimu; i

PUBLIC

5 PUBLIC

Komponenta 3: Sektorske mape puta sa niskim sadržajem ugljenika za industrije sa visokim

uticajem i razmena znanja.

Komponenta 1 se bavi tehničkim preprekama sa kojima se suočavaju sektori proizvodne industrije,

rudatstva i agrobiznisa kroz lakšu identifikaciju projekata klimatskih tehnologija visokog uticaja. Pored

toga, Komponenta 1 se bavi nedostatkom korporativnog kapaciteta za sprovođenje planiranja

klimatskih proemna i podržava integraciju analize rizika i razmatranja klimatskih promena u strateško

odlučivanje, postavljanje ciljeva i planiranje ulaganja.

Komponenta 2 uvodi inovativni mehanizam koncesionog finansiranja za uklanjanje finansijskih

prepreka za veću primenu tehnologija sa visokim uticajem na klimu za prelazak na procese i aktivnosti

sa nižim sadržaje ugljenika, pored promovisanja primene praksi korporativnog klimatskog upravljanja

i rukovođenja. Ponuđeni mehanizam finansiranja povezuje kamatnu stopu sa finansijskim učinkom, a

inovacije povezuju učinak klimatskog i korporativnog upravljanja. Da bi učestvovali, korporacije i

projekti moraju da budu usklađeni sa kriterijume podobnosi koji se odnose na (a) sektor, (b) promene

u ponašanju, (c) tehnologiju i (d) potencijal uticaja.

Komponenta 3 promoviše dijalog između privatnog i javnog sektora u formulisanju politike na

sektorskom nivou da bi se stvorilo pogodno okruženje za ulaganja vezana na klimu podržavajući razvoj

sektorskog plana dekarbonizacije na nivou sektora. Ove mape puta obuhvataju tehničke puteve,

intervencije politika i tržišne aspekte u formulaciji potencijalnih puteva. Mape puta sa niskim

sadržajem ugljenika olakšavaju donošenje odluka, reforme i izgradnju kapaciteta u izgradnji strateškog

kapaciteta za vođenje kompanija, sektora i države na odgovarajućem putu. Ovaj pristup saradnje

razvijen između EBRD-a, korporacija, poslovnih udruženja i javnog sektora će imati uticaj izvan ciljanih

zemalja i sektora i olakšaće preslikavanje ovog pristupa u drugim sektorima i zemljama. Ovaj dijalog o

politika omogućiće identifikaciju ograničenja vezanih za rodna pitanja u ciljanim esktorima, i pružiće

ključne akcije za razmatranje politika. Pored toga će biti razvijeni proizvodi znanja kako bi podržali i

angažovali privatni sektor i zainteresovane strane, poput kreatora politika i poslovnih udruženja, u

kolaborativnoj razmeni znanja.

Očekuje se da će Program sveukupno smanjiti emisiju iz: (i) zgrada, gradova, industrija i uređaja od

17,4M tCO2 (smanjenje u toku 20-godišnjeg veka trajanja imovine); i (ii) pristupa energiji i generisanju

energije od 1,9M tCO2 (smanjenje u toku 20-godišnjeg veka trajanja imovine). Program će dovesti do

nižeg energetskog intenziteta sa preko 120,000 TJ uštede energije tokom životnog veka ulaganja.

Pretpostavke primenjene u gore navedenoj prethodnoj proceni su konzervativne jer je Program

osmišljen tako da pokreće dublje klimatske ambicije u okviru podržanih kompanija. Stoga će

eventualni direktni rezultati ublažavanja verovatno biti veći naročito u industrijskom sektoru sa

širokim lancima snabdevanja. Ukupan uticaj Programa mogao bi biti znatno veći s indirektnim

koristima za emisiju (Opseg 3) koje će potencijalno dostići 20-30% direktnog smanjenja emisija, čime

bi se povećao ukupan uticaj na preko 24MtCO2.

1.2 KRITERIJUMI ZA IZBOR U OKVIRU PROGRAMA

Preduzeća i projekti će poštovati sledeće kriterijume podobnosti: (a) sektor, (b) promena ponašanja,

(c) tehnologija i (d) potencijal uticaja, kako je opisano u daljem tekstvu.

(a) Podobnost sektora. Tabela ispod rezimira okvirnu listu prihvatlijvih sektora i podsektora.

PUBLIC

6 PUBLIC

Tabela 1. Okvirni spisak podobnih sektora i podsektora

Prerađivačka industrija Agrobiznis i vrednosni lanac u poljoprivredi

Rudarstvo

Građevinski materijali: cement, kreč, keramika

Đubrivo

Hemikalije

Gvožđe i čelik

Aluminijum

Celuloza i papir

Staklo

Maloprodaja/distribucija hrane i hladna logistika

Proizvodnja/prerada mlečnih proizvoda

Proizvodnja sokova i pića

Ambalaža za prehrambenu industriju

Ostala prehrambena industrija

Iskopavanje metala i minerala (istraživanje, izgradnja, rad i održavanje, zatvaranje, uključujući poseban fokus na jalovišta)

(b) Podobnost za promenu ponašanja. Krajnji korisnici će dostaviti izjavu o namerama unapred,

pristajući da usvoje prakse upravljanja koje će uzeti u obzir razmatranja o klimatskim

promenama.

(c) Podobnost tehnologije: Da bi ubrzao upotrebu tehnologija za koje je dokazano da daju značajne

koristi za ublažavanje klimatskih promena, Program koristi utvrđene kriterijume za podobnost

za tehnologiej koje su u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT) industrije. Na osnovu

nivoa tehnološke spremnosti (TRL) koji je definisala Evropska komisija u rasponu od 1 do 9 (pri

čemu 9 označava najzrelije tehnologije), ovaj Program će targetirani tehnologije sa najmanje

nivoom 7 tehnološke spremnosti; tehnologije sa nivoom tehnološke spremnosti < 7 će biti

podržane samo na selektivnoj osnovi, gde je to prikladno.

(d) Podobnost za uticaj: Program će zahtevati da podržani projekti ostvare značajan uticaj

ublažavanja klimatskih promena. Kriterijum će se zasnivati na direktnim i indirektnim emisijama

gasova sa efektom staklene bašte koji su izbegnuti zahvaljujući jednoj ili više tehnologija

upotrebljenih u jednom ili više postrojenja kompanije: >10ktCO2 pa.

1.3 KONTEKST POJEDINAČNIH ZEMALJA

Jermenija navodi da će njena ukupna emisija između 2015. i 2050. godine biti jednaka 633

miliona tona ugljen-dioksida, te da će da zemlja nastojati da „postigne neutralnu emisiju

gasova sa efektom staklene bašte u 2050. godini (ekvivalentno 2,07 tona/po glavi stanovnika

godišnje) uz podršku adekvatne (neophodne i dovoljne) međunarodne finansijske, tehnološke

i pomoći u izgradnji kapaciteta. Jermenija je identifikovala industrijske procese, naročito u

sektoru građevinskog materijala i hemijske proizvodnje, kao prioritetne sektore za

dekarbonizaciju.

Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) Jordana obavezali su se na smanjenje od 14%

uobičajenih nivoa gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, a takođe utvrđuje

poboljšanja energetske efikasnosti u svim sektorima, uključujući industrijske procese, kao

meru za postizanje ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. To uključuje

racionalizaciju potrošnje energije u svim sektorima i unapređenje njihove efikasnosti, kao i

podizanje svesti o dugoročnim finansijskim koristima energetske efikasnosti. Štaviše, poseban

akcenat je stavljen na proširenu upotrebu solarnog hlađenja u komercijalnim i industrijskim

PUBLIC

7 PUBLIC

postrojenjima kako bi se smanjila emisija gasova sa efektom staklene bašte u rashladnom

sektoru.

Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) Kazahstaka ukazuju na posvećenost zemlje smanjenju

emisija gasova sa efektom staklene bašte za 15% (bezuslovni cilj) ili 25% (uslovni cilj) do 2030.

godine u poređenju sa 1990. godinom. Ključni zakonodavni akti uključuju Zakon o uštedi

energije i energetskoj efikasnosti, Zakon o podršci upotrebi obnovljivih izvora energije,

kazahstansku Šemu za trgovanje emisijama i Koncept zelene ekonomije.

Nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC) Maroka izražavaju opredeljenje za smanjenje emisije

gasova sa efektom staklene bašte za 32% do 2030. godine u poređenju sa uobičajenim

projektovanim emisijama, što je jednako kumulativnom smanjenju od 401 Mt CO2eq u

periodu od 2020-2030. godine. Maroko posmatra obnovljivu energiju i energetsku efikasnost

kao sastavne delove ostvarenja vizije zemlje, sa ciljem da do 2025. godine dostigne preko 50%

instaliranog proizvodnog kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i

smanji potrošnju energije za 15% do 2030. godine.

Srbija se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte

za 9,8% u odnosu na polaznu godinu 1990. NDC Srbije priznaje posebnu ranjivost

poljoprivrendog sektora na klimatske uticaje, s tim da će se ubuduće problemi sa dostupnošću

vode pogoršati.

NDC Tunisa ističe potrebu za 18 milijardi američkih dolara podrške kako bi zemlja dostigla svoj

cilj smanjenja intenziteta ugljenika za 41% do 2030. godine u poređenju sa 2010. Tunis planira

da proširi i promoviše energetsku efikasnost u svim potrošačkim sektorima sa posebnim

fokusom na industrijski sektor, naročito ističući intervencije u sektoru proizvodnje cementa

kroz pretvaranje čvrstog otpada u gorivo dobijeno iz otpada (RDF) za postrojenja za

proizvodnju cementa i izgradnju industrijskih partnerstava.

Prvi Nacionalno utvrđeni doprinosi Uzbekistana izražavaju posvećenost smanjenju inteziteta

ugljenika u svom BDP-u za 10% u 2030. godini u odnosu na nivou iz 2010. godine. Doprinos

ublažavanja treba postići sveobuhvatnim setom mera za unapređenje energetske efikasnosti

u industriji, zgradama, ali i u transportu i logističkim sistemima.

1.4 TIPIČNI INVETICIONI PROJEKTI PROGRAMA

Očekuje se da će projekti unaprediti postojeća postrojenja i aktivnosti i mogu uključivati ulaganja u

širok spektar procesa i tehnologija u sektorima navedenim u Tabeli 1 (odeljak 1.2 iznad) i posebno

multidisciplinarnim tehnologijama kako je navedeno u Aneksu 6 (Indikativni (kraći) spisak tehnologija).

Ova ulaganja u klimatske tehnologije biće u najvećoj mogućoj meri usklađena sa odgovarajućom

sektorskom strategijom sa niskim sadržajem ugljenika, a takođe će biti uparena sa uvođenjem

proizvodnih procesa i praksi upravljanja, i inovativnim i održivim poslovnim modelima (npr. integrisano

recikliranje, novi proizvodi sa niskim sadržajem ugljenika, ambalaža koja se može reciklirati,

proizvodnja sa niskim sadržajem ugljenika).

PUBLIC

8 PUBLIC

1.5 POTENCIJALNI RIZICI PROJEKTA ZA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNA PITANJA I NJIHOV UTICAJ I

MERE UBLAŽAVANJA

Očekuje se da će projekti u okviru Programa rezultirati ekološkim i društvenim koristima, uključujući

smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje emisije, smanjeno korišćenje resursa,

unapređen kvaliteta vazduha, smanjenje pritiska na sirovine i resurse, itd.

Međutim, priznato je da su prihvatljivi sektori povezani sa ekološkim i socijalnim rizicima i uticajima.

Namera programa je da se fokusira na postojeća postrojenja i aktivnosti. Primenom Sistema za

upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima (ESMS) Programa, EBRD će utvrditi i proceniti

uticaje povezane sa svakim projektom i postrojenjima i/ili aktivnostima na kojima su ti uticaji utvrđeni.

Pored toga, EBRD će utvrditi i dogovoriti sa klijentima odgovarajuće mere ublažavanja radi rešavanja

takvih rizika i uticaja i poboljšanja ukupnog ekološkog i socijalnog učinka u skladu sa Okvirom održivosti

životne sredine i socijalnih pitanja (ESSF) EBRD-a (pogledajte sledeći odeljak), koji podržava ESMS

Programa.

Tipični operativni uticaji Projekta i sektora povezani sa ovim sektorima su sledeći:

Radni rizici i uslovi rada

Rizik lanca snabdevanja, na primer, rizici rada i biodiverziteta

Rizici izvođača

Emisija u vazduhu

Ispuštanje

Upravljanje otpadom

Upravljanje opasnim materijama

Kontaminacija zemljišta

Industrijska sigurnost: skladištenje opasnih materija, proces, opasnost od požara, itd.

Zdravlje i sigurnost radnika: uslovi rada, rad na visini, skučeni prostori, industrijska higijena,

buka, kvalitet vazduha, klizanje, saplitanje i padovi, korišćenje lične zaštitne opreme, itd.

Zdravlje i bezbednost zajednice: kvalitet vazduha, buka, transportni rizici, pristup lokaciji itd.

Kulturno nasleđe, ako postoji

Biodiverzitet (ne očekuje se da će ovo biti značajan rizik zbog fokusa na postojeća postrojenja).

Mere ublažavanja će biti informisane prirodom Projekta, sektora, uticaja utvrđenih u zahtevima EBRD

u oblasti zaštite životne sredine i socijanih pitanja u okviru ESMS. Ključni zahtev za projekte biće

uspostavljanje odgovarajućeg sistema za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima klijenta

proporcionalnim rizicima i uticajima Projekta i postrojenja gde se Projekat nalazi. Ključne mere

ublažavanja i pristupi upravljanja rizicima i uticajima će biti uključene u obaveze klijenta u finansijskim

sporazumima kroz Akcioni plan za životnu sredinu i socijalna pitanja.

PUBLIC

9 PUBLIC

2 SISTEM ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I SOCIJALNIM PITANJIMA

(ESMS)

EBRD će primenjivati sveobuhvatni Okvir za održivost životne sredine i socijalnih pitanja (ESSF) za

Program visokog uticaja za korporativni sektor (Program). Okvir za održivost životne sredine i socijalnih

pitanja podupire Sistem za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima. Okvir za održivost

životne sredine i socijalnih pitanja je zasnovan na ekološkim i socijalnim mandatima navedenim u

Osnivačkom aktu EBRD, Politici zaštite životne sredine i socijalno politici i Uslovima za realizaciju,

ažuriranim s vremena na vreme, i posvećenom Odeljenju za životnu sredinu i održivost (ESD)

zaduženom za njegovo sprovođenje, i posvećenim timovima za rodna pitanja i energetsku efikasnost

i klimatske promene (E2C2) koji su odgovorni za sistematsko utvrđivanje ekoloških, socijalnih i rodnih

mogućnosti. EBRD je Odbor Zelenog klimatskog fonda akreditovao u septembru 2015. godine. Odbor

direktora EBRD je usvojio poslednju verziju Politika zaštite životne sredine i socijalne politike i Uslova

za realizaciju 25. aprila 2019. godine, a stupila je na snagu 1. januara 2020. godine. Politika zaštite

životne sredine i socijalna politika je revidirana kako bi se obezbedilo da EBRD ostane usklađena sa

drugi MFI, kao što su Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i Ekvatorske banke, radi rešavanja

pitanja koja su se javila tokom sprovođenja prethodne Politike zaštite životne sredine i socijalne

politike iz 2014. godine, i radi prepoznavanja brojnih nadolazećim pitanja održivosti. Revizija Politike

zaštite životne sredine i socijalne politike je usledila nakon detaljnih konsultacija sa interesnim

stranama, uključujući organizacije civilnog društva, privredna udruženja, klijente, druge međunarodne

finansijske institucije i međunarodne organizacije. Sistem za upravljanje životnom sredinom i

socijalnim pitanjima je detaljnije opisan u Ekološkim i socijalnim procedurama, koje se nalaze na

adresi:http://www.ebrd.com/what-we-do/strategies-and-policies/environmental-procedures.pdf, i

koje navode procese koje zaposleni u Banci poštuju i na osnovu kojih vrše nadzor nad projektima u

skladu sa celokupnim okvirom Politike zaštite životne sredine i socijalne politike. Ekološke i socijalne

procedure su u postupku ažuriranja kako bi odražavale Politiku zaštite životne sredine i socijalnu

politiku iz 2019. godine, i Banka će ih naknadno objaviti.

U skladu sa Okvirom održivosti životne sredine i socijalnih pitanja EBRD, svi projekti prolaze kroz

ekološku i socijalnu procenu kako bi pomogli EBRD da donese odluku da li treba finansirati taj projekat

i ako treba, na koji način ekološka i socijalna pitanja treba da budu rešena tokom planiranja,

sprovođenja i funkcionisanja projekta. Proces ocenjivanja takođe utvrđuje mogućnost za dodatne

ekološke i socijalne koristi. EBRD teži u okviru svog mandata da obezbedi, kroz svoje procese ekološkog

i socijalnog ocenjivanja i nadzora, da projekti budu dizajnirani, sprovedeni i da funkcionišu u skladu sa

primenjivim regulatornim zahtevima i dobrom međunarodnom praksom.

Svi projekti u okviru Programa visokog uticaja će biti kategorisani i strukturirani tako da ispunjavaju

Uslove za realizaciju EBRD. Ti zahtevi su dodatno objašnjeni u daljem tekstu. EBRD i tehnički

konsultanti će sprovoditi sveobuhvatan nadzor, koji je takođe naveden u nastavku, a oni će pružati

podršku u sprovođenju projekta. Izveštavanje Zelenog klimatskog fonda će biti zasnovano na

rezultatima tog nadzora.

PUBLIC

10 PUBLIC

3 USLOVI ZA REALIZACIJU, ISKLJUČIVANJE I USKLAĐENOST SA RELEVANTNIM

ZAKONIMA I PROPISIMA

3.1 OPŠTI DEO

EBRD zahteva od svojih projekata da ispunjavaju dobru međunarodnu praksu vezanu za ekološku i

socijalnu održivost. Kako bi pomogli klijentima i/ili njihovim projektima da to dostignu, EBRD je

definisala posebne Uslove za realizaciju (UR) za ključne oblasti vezane za ekološku i socijalnu održivost.

EBRD je usvojila deset UR, koji su u skladu sa i održavaju celokupnu strukturu, pristup i pokrivenost

pitanja iz Standarda učinka IFC iz 2012. godine, dok istovremeno izričito zahtevaju od projekat ada

ispunjavaju ekološke standarde EU.

3.2 USLOVI ZA REALIZACIJU

Deset Uslova za realizaciju (UR) EBRD-a su:

UR 1 – Procena i upravljanje zaštitom životne sredine i socijalnim pitanjima

UR 2 – Radni odnosi i uslovi rada

UR 3 – Efikasnost resursa, prevencija i kontrola zagađenja

UR 4 – Zdravlje, bezbednost i sigurnost

UR 5 – Otkup zemljišta, ograničena upotreba zemljišta i prinudno raseljavanje

UR 6 – Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje živim prirodnim resursima

UR 7 – Starosedelačko stanovništvo

UR 8 – Kulturno nasleđe

UR 9 – Finansijski posrednici

UR 10 – Objavljivanje informacija i uključivanje interesnih grupa.

Svaki UR definiše, u svojim ciljevima, željene ishode, koje prate specifični zahtevi za projekte kako bi

se pružila pomoć klijentu u dostizanju tih ciljeva.

Kada je reč o Programu, sledeći Uslovi za realizaciju nisu primenljivi:

UR 7 – Starosedelačko stanovništvo – Starosedelačko stanovništvo nije prisutno u zemljama

Programa u smislu kriterijuma navedenih u UR7.

UR 9 – Finansijski posrednici – Ovaj UR navodi zahteve EBRD-a za posredovano finansiranje.

Program će omogućiti direktno finansiranje projektima.

UR iz 2019. godine mogu se naći ovde:

https://www.ebrd.com/news/publications/policies/environmental-and-social-policy-esp.html

Kao potpisnica Evropskih principa za životnu sredinu, EBRD je posvećena osiguravanju da se projekti

strukturiraju u skladu sa ekološkim principima, praksom i materijalnim standardima EU, gde se mogu

primeniti na nivou projekta, bez obzira na njihov geografski položaj. Kada se propisi zemalja domaćina

razlikuju od materijalnih ekoloških standarda EU, potrebno je da projekti ispunjavaju one propise koji

su strožiji.

PUBLIC

11 PUBLIC

Potencijalni suštinski ekološki standardi EU relevantni za Program su:

Direktiva EU o proceni uticaja na životnu sredinu

Direktiva EU o industrijskim emisijama

Direktiva EU o srednjim postrojenjima za sagorevanje

Seveso Direktiva EU

EU Najbolje dostupne tehnike za različite industrijske sektore.

Ukoliko ne postoje standardi EU, EBRD se poziva na drugu relevantnu dobru međunarodnu praksu,

uključujući Smernice Međunarodne finansijske korporacije (IFC)/Svetske banke o životnoj sredini,

zdravlju i bezbednosti, uključujući smernice za sektore.

Projekti koje finansira EBRD moraju da ispunjavaju UR. Pored toga, ukoliko se projekti nalaze unutar

postojećih postrojenja ili aktivnosti, takva postrojenja ili aktivnosti će morati da se usklade sa UR u

određenom vremenskom roku kroz obaveze u sporazumima o finansiranju. To se sprovodi u obliku

Akcionog plana za zaštitu životne sredine i socijalnih pitanja ili ESAP. Očekuje se da će Program

prvenstveno finansirati projekte u postojećim postrojenjima, te će finansiranje EBRD-a ne samo

dovesti do rezultata u unapređenju životne sredine i socijalnih pitanja, već i unutar postrojenja u

kojima će se realizovati projekat.

3.3 ISKLJUČIVANJE

Politika životne sredine i socijalna politika (ESP) EBRD-a, u okviru Dodatka 1 ESP-a, sadrži Spisak

isključivanja vezanog za životnu sredinu i socijalna pitanja. Ovaj spisak je priložen u okviru Aneksa 1

ovog ESMS. Ovaj spisak dopunjava postojeće ograničenje EBRD-a u vezi sa odbranom, duvanom,

supstancama zabranjenim međunarodnim pravom ili kockanjem.

Pored toga, Program neće podržati Projekte:

Koji su kategorisani kao projekti Kategorije A. Program će samo podržati projekte koji spadaju u

Kategorije B i C u okviru Politike zaštite životne sredine i socijalne politike EBRD i Ekoloških i

socijalnih standarda GCF;

Koji pokreću UR7 vezane za Starosedelačko stanovništvo.

Ne očekuje se da projekti u okviru Programa pokreću UR 5 vezan za „Preuzimanje zemljišta,

ograničenja za korišćenje zemljišta i prinudno raseljavanje“. Očekuje se da će projekti biti locirani u

postojećim postrojenjima i aktivnostima. Ako projekti pokreću UR5, EBRD će tražiti alternative da

izbegne uticaje koji se razmatraju u okviru UR5.

3.4 USKLAĐENOST SA RELEVANTNIM ZAKONIMA I PROPISIMA

Usklađenost sa relevantnim nacionalnim zakonima je sastavni deo svih UR.

PUBLIC

12 PUBLIC

4 Skrining projekata, kategorizacija i rizik

4.1 SKRINING PROJEKATA

Svaki projekat u okviru Programa će biti podvrgnut ekološkom i socijalnom pregledu radi:

(a) Utvrđivanja da li oni, kao i postrojenje i/ili aktivnosti u kojima se nalaze, nisu deo Liste isključivanja

u oblasti životne sredine i socijalnih pitanja EBRD-a ili aktivnosti vezanih za odbranu, duvan,

materije zabranjene međunarodnim zakonima ili kockarnica;

(b) Utvrđivanja da li ispunjavaju kriterijume podobnosti za Program;

(c) Kategorizacije Projekata B ili C

(d) Dodeljivanja ocene projektnog rizika

(e) Utvrđivanja pristupa za ocenjivanje životne sredine i socijalnih pitanja

Pregled potencijalnih rizika za životnu sredinu i socijalna pitanja u okviru projekta informisan je

sadržinom UR. Koristi se kontrolna lista za skrining koja odražava ključne tematske oblasti svakog UR.

Ovo je predstavljeno u Aneksu 2 Sistema za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima.

4.2 KATEGORIZACIJA

Svaki projekat u okviru Programa će biti kategorizovan u kategorijama B illi C u početnoj fazi

projektnog ciklusa. Nijedan projekat Kategorije A neće biti uključen u Program. Indikativni spisak

EBRD-a za projekte Kategorije A naveden je u Dodatku 2 Politike zaštite životne sredine i socijalne

politike iz 2019. godine i biće korišćen za skrining projekata. Projekti Kategorije A su obično „grinfild“

projekti ili veliki projekti proširenja ili transformacije-konverzije koje Program neće podržati.

Kategorizacija EBRD-a određena je projektom, tj. upotrebom finansiranja. Kategorizacija dalje

razmatra kumulativne uticaje.

Ova kategorizacija će odrediti prirodu i nivo ekološke i socijalne procene i detaljne analize, istragu,

obelodanjivanje informacija i potrebno uključivanje interesnih strana. Kategorizacija će biti

proporcionalna prirodi, lokaciji, osetljivosti i obimu projekta i značaju njegovih potencijalnih

negativnih budućih uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja.

Obrazloženje i opravdanost dodeljene kategorije svakog projektu će biti dokumentovani. Tamo gde

nema dovoljno informacija za skrining i kategorizaciju, obaviće se Inicijalno ispitivanje zaštite životne

sredine i socijalnih pitanja (IESE) radi prikupljanja dovoljne količine informacija o prirodi, lokaciji,

osetljivosti i obimu projekta i značaju njegovih potencijalno štetnih budućih uticaja na životnu sredinu

i socijalna pitanja radi informisanja skrininga i omogućavanja da se utvrdi odgovarajuća kategorija i

opseg istraga u oblasti životne sredine i socijalnih pitanja, objavljivanje informacija i potrebno

uključivanje interesnih strana.

Projekat je kategorizovan u sledeće kategorije:

„B“ su projekti gde su potencijalno budući negativni uticaji na životnu sredinu i/ili socijalna pitanja

obično specifični za određenu lokaciju i/ili lako identifikovani i rešeni putem mera za ublažavanje.

Zahtevi za procenu životne sredine i socijalnih pitnaja mogu varirati u zavisnosti od projekta i

utvrdiće ih EBRD od slučaja do slučaja.

PUBLIC

13 PUBLIC

„C“ su projekti koji će verovatno imati minimalne ili nikakve neželjene uticaje na životnu sredinu i

socijalna pitanja, a koji se lako rešavaju kroz ograničenu ocenu životne sredine i socijalnih pitanja.

EBRD traži punu saglasnost od Odbora Zelenog klimatskog fonda za projekte koji su svrstani u

kategorije B ili C. Takvi projekti neće morati da budu odobravani na Odboru Zelenog klimatskog fonda

za dodatnu procenu i odobravanje, i biće odobreni kroz uspostavljene procese EBRD i sprovedeni u

skladu sa strogim Okvirom održivosti životne sredine i socijalnih pitanja. Projekti će biti u obavezi da

ispune Uslove za realizaciju Banke i zahteve za javno objavljivanje koji su navedeni ispod.

4.3 OCENA RIZIKA

Pored kategorizacije projekata i prema Ekološkim i socijalnim procedurama, svaki projekat dobija

ocenu rizika za životnu sredinu i socijalna pitanja (Nizak, Nizak-Srednji, Visok-Srednji i Visok). Ocena

rizika razmatra različite kriterijume uključujući prirodu projekta, njegov uticaj, osetljivosti na pitanja

životne sredine i socijalnih pitanja, kontekstualna pitanja i kapacitet i učinak onih koji su razvili Projekat

u upravljanju rizicima i uticajima na životnu sredinu i socijalna pitanja. Ocene rizika se revidiraju u

određenim ključnim fazama trajanja projekta (u početnoj konceptualnoj fazi, nakon čega sledi

dubinska analiza i faza pre donošenja odluke, a zatim i godišnje ocenjivanje tokom nadzora) i koriste

se za informisanje opsega detaljne analize, potrebnih resursa, izgradnju kapaciteta onih koji razvijaju

projekat i pristup i intenzitet nadzora. Banka obično očekuje da će es ocene rizika projekta s vremenom

smanjivati.

PUBLIC

14 PUBLIC

5 PROCENA ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH PITANJA

5.1 DEFINISANJE OBIMA I SADRŽINE PROCENE ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH PITANJA

Procena životne sredine i socijalnih pitanja EBRD uključuje razmatranja tri ključna elementa: (i)

ekološki i socijalni uticaj i pitanja vezana za projekat, (ii) kapacitet i posvećenost klijenta sprovođenju

projekta u skladu sa relevantnim UR, i (iii) u meri u kojoj je to potrebno, postrojenja i aktivnosti koja

su povezana sa projektom, ali ih ne finansira EBRD. Opseg procene životne sredine i socijalnih pitanja

EBRD će biti definisan od slučaja do slučaja kroz skrining i kategorizaciju opisane iznad, a koje će

sprovoditi Odeljenje za životnu sredinu i održivost EBRD. Obim i sadržaj Preseka stanja životne sredine

i socijalnih pitanja, zahtevi za objavljivanje informacija i uključivanje interesnih strana su srazmerni

potencijalnim ekološkim i socijalnim rizicima, pitanjima i uticajima povezanim sa projektom.

Projekti svrstani u kategorije B i C zahtevaju procenu životne sredine i socijalnih pitanja koja je

srazmerna prirodi, veličini i lokaciji projekta, kao i karakteristikama potencijalnih uticaja i rizika.

Procenu će karakterisati potencijalni budući negativni uticaji vezani za projekat, identifikovanje

potencijalnih mogućnosti za unapređenje i preporučivanje bilo kakvih mera potrebnih za izbegavanje

ili, ako izbegavanje nije moguće, umanjivanje i ublažavanje negativnih uticaja.

Projekti u kategorijama B i C koji uključuju postojeće objekte, zahtevaju sprovođenje procene pitanja

vezanih za životnu sredinu i socijalna pitanja za prošle i trenutne aktivnosti. Svrha ove procene je

identifikovanje potencijalnih rizika, obaveza i mogućnosti povezanih sa postojećim objektima i

poslovanjem, potvrđivanje trenutnog statusa regulatorne usklađenosti i procenjivanje postojećih

sistema za upravljanje i ukupni učinak klijenta u odnosu na UR-ove.

5.2 PREGLED POSTOJEĆIH INFORMACIJA

Presek stanja životne sredine i socijalnih pitanja počinje sa utvrđivanjem i pregledanjem dostupnih

relevantnih informacija o životnoj sredini i socijalnim pitanjima povezanim sa projektom. Takve

informacije utvrđuje Operativni tim i Odeljenje za životnu sredinu i održivi razvoj EBRD-a zajedno sa

klijentom.

5.3 TERENSKE POSETE

U zavisnosti od prirode projekta i informacija dobijenih od klijenta, Odeljenje za životnu sredinu i

održivost može zahtevati terenske posete projektu u početnoj fazi detaljne analize kako bi se utvrdio

detaljan opseg i sadržina Preseka stanja životne sredine i socijalnih pitanja. Za takve posete će biti

definisani specifični ciljevi.

5.4 PORUČIVANJE PROCENE ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH PITANJA

Očekuje se da će ocenu životne sredine i socijalnih pitanja prvenstveno sprovoditi nezavisni

konsultanti ili stručnjaci treće strane. U nekim slučajevima projekti ili klijenti imaju svoje stručnjake ili

su zadržali konsultante koji mogu da sprovedu potreban zadatak. Banka će najčešće zadržati svog

konsultanta za podršku procene projekata (uobičajen projektni zadatak je priložen u Aneksu 3 u okviru

ovog ESMS). Banka može, u izuzetnim situacijama, odlučiti da je pogodno da ekološku i društvenu

procenu projekta interno sprovedu stručnjaci Banke za životnu sredinu i socijalna pitanja. Ovo može

biti slučaj kod projekata C kategorije i B kategorije sa nižim ocenama rizika. Konsultanti će iskoristiti

postojeću dokumentaciju i procenu (kao što je Procena uticaja na životnu sredinu) i sprovesti

sopstvene procene i studije u zavisnosti od prirode projekta.

PUBLIC

15 PUBLIC

6 UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I SOCIJALNIM PITANJIMA I AKCIONI

PLANOVI

Klijent je dužan da uzme u obzir nalaze procesa procene životne sredine i socijalnih pitanja i ishode

uključivanja interesnih strana kako bi se razvio i sproveo program akcije i rešili utvrđeni ekološki i

socijalni uticaji i pitanja projekta, kao i kako bi se utvrdile bilo kakve mere za unapređenje učinka radi

ispunjavanja UR.

U zavisnosti od projekta, program se može sastojati od kombinacije dokumentovanih operativnih

politika, sistema za upravljanje, procedura, planova, praksi i kapitalnih investicija, koje su kolektivno

poznate kao Planovi za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima. Komponente takvih

planova ili programa mogu uključivati, na primer, Plan za upravljanje životnom sredinom i socijalnim

pitanjiam u građevinarstvu, Plan za reagovanje u vanrednim situacijama, Plan upravljanja otpadom

i/ili drugi specifični planovi. Alternativno, ovo mogu biti samostalni dokumenti.

Ukoliko projekat od samog početka ne ispunjava UR, klijent i Banka će se pored Plana upravljanja

životnom sredinom i socijalnim pitanjima, dogovoriti i oko Akcionog plana za životnu sredinu i socijalna

pitanja, koji će sadržati tehnički i finansijski, i ekonomski izvodljive mere kako bi projekat dostigao

usklađenost sa UR u vremenskom okviru koji je prihvatljiv za EBRD. Akcioni plan za životnu sredinu i

socijalna pitanja je ključni alat za strukturiranje projekata kako bi ispunili UR, kao i glavni instrument

za praćenje tekućeg ekološkog i socijalnog učinka projekta od strane EBRD. Akcioni plan za životnu

sredinu i socijalna pitanja može takođe uključivati mere za klijenta kako bi upravljao ekološkim i

socijalnim rizicima i/ili kako bi unapredio svoje prakse u skladu sa UR u svojim operacijama koje su

povezane, ali nisu deo projekta.

Ukoliko u proceni životne sredine i socijalnih pitanja ne budu utvrđene korektivne aktivnosti, Akcioni

plan za životnu sredinu i socijalna pitanja neće biti potreban.

PUBLIC

16 PUBLIC

7 ULOGE I ODGOVORNOSTI ZA UPRAVLJANJE ZAHTEVIMA VEZANIM ZA

ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNA PITANJA

7.1 ULOGA I ODGOVORNOSTI KLIJENATA EBRD EBRD očekuje od svojih klijenata da upravljanju pitanjima životne sredine i socijalnim pitanjima

vezanim za projekte tako da ispune UR u razumnom vremenskom periodu. Projekti koji sadrže nove

objekte ili poslovne aktivnosti će od samog početka biti osmišljeni tako da ispunjavaju UR-ove. Ukoliko

je predloženi projekat vezan za već postojeće objekte ili aktivnosti koji ne ispunjavaju UR-ove, u vreme

kada ih Odbor razmatra, od klijenta se očekuje da usvoji mere zadovoljavajuće za EBRD, koje su

tehnički i finansijski izvodljive i isplative, a sve u cilju usaglašavanja objekata ili aktivnosti sa UR-ovima

u vremenskom roku koji je prihvatljiv za EBRD. Osim toga, EBRD će sarađivati sa svojim klijentima na

upravljanju rizicima za životnu sredinu i socijalna pitanja u skladu sa UR-ovima u njihovim aktivnostima

koje su povezane sa projektom, ali nisu deo projekta.

Odgovornost klijenta je da obezbedi pružanje adekvatnih informacija tako da Banka može da sprovede

procenu uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja u skladu sa Politikom zaštite životne sredine i

socijalnih pitanja. Od klijenta se može zahtevati da naruči odgovarajuće studije vezane za životnu

sredinu i socijalna pitanja i sprovede uključivanje interesnih strana i pokrije troškove ovih aktivnosti.

Od klijenta se takođe očekuje da dozvoli predstavnicima EBRD i nezavisnim konsultantima da izvrše

procenu projektnih postrojenja i evidencije. Uloga klijenta takođe obuhvata dogovor oko Akcionog

plana za životnu sredinu i socijalna pitanja i ekološku i socijalnu sadržinu u Sažetku projekta i

Netehničkom sažetku.

7.2 ULOGA I ODGOVORNOSTI EBRD

Obaveze EBRD su u skladu sa njenom ulogom kao međunarodne finansijske institucije koja pruža

bankarsko finansiranje za projekte kroz korišćenje sredstava odobrenih od strane rukovodstva EBRD i

Odbora direktora ili drugog organa odlučivanja. U odnosu na bilo koju investiciju ili projekat tehničke

saradnje, nivo angažovanja EBRD-a je određen prirodom i obimom projekta, dostupnošću donatorskih

sredstava, kao i posebnim okolnostima saradnje i odnosa sa klijentom.

EBRD se može uzdržati od finansiranja predloženog projekta po osnovu pitanja vezanih za zaštitu

životne sredine i socijalnih pitanja. EBRD neće svesno finansirati projekte koji uključuju ili imaju za

rezultat prinudno iseljenje. Pored toga, postoji nekoliko vrsta aktivnosti koje EBRD ne finansira u

skladu sa Spiskom projekata koje EBRD ne finansira iz razloga povezanih za zaštitom životne sredine i

socijalnim pitanjima (pogledajte Aneks 1).

Organizaciona struktura EBRD je navedena na Grafikonu 8 Predloga za finansiranje. Glavne jedinice za

Sistem za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima su: posvećeno Odeljenje za životnu

sredinu i održivost zaduženog za sprovođenje Politike za zaštitu životne sredine i socijalnu politiku i

Uslove za relaizaciju, kao i posvećeni timovi za Energetsku efikasnost i klimatske promene (E2C2)

zaduženi za sistematsko utvrđivanje ekoloških, socijalnih i rodno povezanih prilika.

PUBLIC

17 PUBLIC

8 UKLJUČIVANJE INTERESNIH STRANA

EBRD prepoznaje otvorenu i transparentnu saradnju između klijenta, njegovih radnika, lokalnih

zajednica koje su direktno pogođene projektom i, po potrebi, drugih interesnih grupa, kao ključan

element dobre međunarodne prakse i korporativnog državljanstva. Takva saradnja je takođe dobar

način za unapređenje održivosti životne sredine i socijalne održivosti projekata. Naime, efikasno

uključivanje lokalnih zajednica, u skladu sa prirodom i obimom projekta, promoviše pravilan i održiv

učinak u oblasti zaštite životne sredine i socijalnih pitanja, i može dovesti do unapređenja finansijskih,

socijalnih i ekoloških ishoda, uz povećane koristi za zajednice. Uključivanje interesnih strana je ključno

za izgradnju snažnog, konstruktivnog i odgovarajućeg odnosa, koji je presudan za uspešno

prevazilaženje rizika i posledica projekta. Kako bi bilo delotvorno, uključivanje interesnih grupa je

potrebno započeti u što ranijoj fazi projektnog ciklusa.

Uslov Banke za realizaciju 10 (UR10), zahteva da svi projekti koji će verovatno imati neželjene

posledice na životnu sredinu i socijalna pitanja, radnike ili lokalne zajednice da identifikuju i sarađuju

sa zainteresovanim stranama, kao sastavnim delom njihovog ukupnog sistema upravljanja zaštitom

životne sredine i socijalnim pitanjima, procesa procene životne sredine i socijalnih pitanja i plana

upravljanja životnom sredinom i socijalnim pitanjima.

Projekti koji treba da ispune UR10 će sprovoditi uključivanje interesnih strana na osnovu pružanja

lokalnim zajednicama koje su direktno pogođene projektom i drugih relevantnih interesnih strana

pristup pravovremenim, relevantnim, dostupnim informacijama, na kulturološki odgovarajući način, i

bez manipulacije, mešanja, prisile i zastrašivanja. Više informacija o aktivnostima uključivanja

interesnih strana i UR10 mogu se pronaći u Politici zaštite životne sredine i socijalnog politici EBRD.

Za projekte koji bi mogli da imaju negativan uticaj na životnu sredinu i socijalna pitanja, od klijenata

se očekuje da, kao sastavni deo procesa procene, utvrde sve interesne strane projekta i definišu Plan

za uključivanje svih interesnih strana (SEP). Konsultacije treba da budu značajne kako bi se zabeležilo

mišljenje i brige interesnih strana i kako bi se uzele u obzir prilikom planiranja, sprovođenja i

funkcionisanja projekta. Klijent će identifikovati interesne strane na koje potencijalno može uticati

projekat i/ili koji su zainteresovani za projekat, objaviti dovoljno informacija o uticaju i pitanjima

nastalim iz projekt ai uključiće se sa relevantnim interesnim stranama povezanim na nivou projekta i

na nivou problema.

Svaki projekat u okviru Programa će zahtevati Plan uključivanja interesnih strana (SEP), uključujući

žalbeni mehanizam. Ako su uticaji projekta ograničeni, EBRD će zahtevati od klijenta da identifikuje

interesne strane i primeni mehanizam za podnošenje žalbi (pritužbi) kao alternativu Planu uključivanja

interesnih strana (vidi UR10 za više detalja o uključivanju interesnih strana proporcionalno

rizikuprojekta). EBRD će na svojoj veb stranici objaviti odgovarajuće informacije o životnoj sredini i

socijalnim pitanjima u obliku Sažetka projekta (primeri se mogu naći ovde:

https://www.ebrd.com/work-with-us/project-finance/project-summary-documents.html),

uključujući Netehnički sažetak (vidi Aneks 5 ovog Sistema za upravljanje životnom sredinom i

socijalnim pitanjima za sadržinu uzorka), za svaki projekat u okviru Programa u skladu sa svojom

Politikom pristupa informacijama (2019) i Direktivom o pristupu informacijama (2019).

Pregled Plana uključivanja interesnih strana za projekat u okviru Programa je priložen u Aneksu 4 ovog

dokumenta.

PUBLIC

18 PUBLIC

Plan uključivanja interesnih strana u okviru Programa Dok je transformacioni pomak koji traži Program ubrzanje korporativnih i sektorskih putanja

dekarbonizacije, transformacija i ponude i potražnje za klimatskih finansijama i ubrzanje

transformacije tržišta klimatskih tehnolocija, polazna tačka programa je u privatnom sektoru u

energetski intenzivnim industrijama. Međutim, širok spektar drugih zainteresovanih strana ulaze u

igru kao presudni za uticaj, omogućavanje, podršku, finansiranje i kao ključni korisnici.

Stoga je vizija uključivanja interesnih strana u okviru Programa da: budu uključeni na participativan

način sa preduzećima i na konsultativan način sa većom zajednicom nosilaca interesa kako bi se

osigurala efikasnost, delotvornost i odgovarajuće uključivanje u zemljama učesnicama, u skladu sa

zahtevima EBRD i Zelenog klimatskog fonda (GCF). Posebna pažnja biće posvećena (a) saradnji sa NDC

preko sektorskih prozora industrije, agrobiznisa i rudarstva; (b) iskorišćavanju vrednosti iz

programskog pristupa za više zemalja; i (c) povezivanju nacionalnih i međunarodnih interesnih strana.

Naveden je proces konsultacija Programa koji je doprineo formulisanju Programa, a identifikovane su

aktivnosti uloga i uključivanja interesnih strana.

PUBLIC

19 PUBLIC

9 ŽALBENI MEHANIZAM

EBRD zahteva od svojih klijenata da budu svesni i odgovaraju na pitanja interesnih strana u projektu

pravovremeno. U tu svrhu, klijent će uspostaviti žalbeni mehanizam, proces ili postupak za primanje i

rešavanje briga i žalbi interesnih grupa u vezi sa ostvarenjima klijenta ne planu zaštite životne sredine

i socijalnih pitanja. Žalbeni mehanizam treba da bude srazmeran ozbiljnosti mogućih rizika i

potencijalnih štetnih posledica projekta:

Proces ili postupak u okviru žalbenog mehanizma treba da omogući brzo i efikasno rešavanje

pitanja na transparentan način koji je primeren lokalnoj kulturi i lako dostupan svim delovima

obuhvaćenih lokalnih zajednica, i to bez troškova i bez kazni. Tim mehanizmom, procesom ili

postupkom se ne sme ometati mogućnost pristupa sudskim ili upravnim sredstvima zaštite.

Klijent će lokalne zajednice obuhvaćene projektom obavestiti o žalbenom postupku tokom

sprovođenja aktivnosti njihovog uključivanja, i redovno će izveštavati javnost o sprovođenju

tog postupka, pri tom štiteći privatnos pojedinca; i

Rešavanje žalbi treba da bude sprovedeno na način primeren lokalnoj kullturi i treba da bude

diskretan, objektivan, osetljiv i da odgovara na potrebe i brige interesnih strana. Mehanizam

takođe treba da omogući upućivanje i rešavanje anonimnih žalbi.

EBRD je takođe uspostavila svoj mehanizam odgovornosti, Nezavisni projektni mehanizam

odgovornosti (IPAM), koji je uspostavljen radi procenjivanja i pregledanja žalbi o projektima koje

finansira Banka. Ovaj mehanizam je formiran u okviru Politike odgovornosti projekata iz aprila 2019.

godine kako bi zamenio Projektni žalbeni mehanizam (PŽM). Svrha mehanizma je da olakša rešavanje

socijalnih, ekoloških pitanja i pitanja objavljivanja podataka među interesnim stranama Projekta; da

utvrdi da li je Banka poštovala svoju Politiku zaštite životne sredine i socijalnu politiku i odrebe svoje

Politike o pristupu informacijama za pojedinačne projekte; i, tamo gde je to primenjivo, da reši bilo

koje postojeće nepridržavanje ovim politikama, uz sprečavanje budućeg nepridržavanja od strane

Banke. Nezavisni projektni mehanizam odgovornosti (IPAM) je nezavisna funkcija, kojom se upravlja

izvan investicionih aktivnosti Banke (tj. van rukovodstva Banke), sa direktnom linijom izveštavanja

Odboru direktora kroz njegov Revizorski odbor.

IPAM ima dve funkcije:

Funkciju rešavanja problema koja podržava dijalog između Podnosioca zahteva (pojedinca

(pojedinaca) ili Organizacije (organizacija), u zavisnosti od slučaja, koji podnosi Zahtev

Nezavisnom projektnom mehanizmu odgovornosti (IPAM)) i Klijenta kako bi rešili probleme u

oblasti zaštite životne sredine, socijalnih pitanja i pitanja objavljivanja koji se nalaze u osnovi

Zahteva, ne pripisujući krivicu ili grešku. IPAM sarađuje sa ljudima pogođenim projektom,

klijentima i drugim interesnim stranama kao neutralna treća strana, kako bi pomogao da se

pronađu obostrano zadovoljavajuća rešenja kroz fleksibilne pristupe dogovora zasnovanog na

rešavanju problema; i

Funkciju usaglašenosti, koja određuje da li je EBRD poštovala svoju Politiku zaštite životne

sredine i socijalnu politiku ili odredbe za dati projekat iz Politike pristupa informacijama u

smislu navedenog projekta. Kao takva, Funkcija usaglašenosti bavi se samo pitanjem da li je

Banka poštovala svoje politike, a ne da li je Klijent poštovao politike banke. IPAM sarađuje sa

ljudima koji su pogođeni projektom, zaposlenima u Banci, Klijentima i drugim interesnim

PUBLIC

20 PUBLIC

stranama kako bi utvrdio da li Banka svojim postupanjem ili nepostupanjem nije ispoštovala

bilo koju odredbu Politike zaštite životne sredine i socijalne politike (uključujući odredbe koje

zahtevaju od Banke da nadgleda obaveze Klijenta) ili odrebe Politike pristupa informacijama

za dati projekat. Ako se utvrdi da EBRD nije poštovala neku od navedenih politika, funkcija

usaglašenosti takođe predlaže promene vezane za projekat i proceduralne promene u

praksama Banke kako bi se otklonila postojeća neusaglašenost, sprečila buduća

neusaglašenost i promovisalo institucionalno učenje i izgradnja kapaciteta.

Nakon procene Zahteva, može biti izdata preporuka za: Rešavanje problema, nakon čega sledi Nadzor

na sporazumm o rešavanu problema, ako je primenjivo; Procena usaglašenosti, nakon koje sledi

Pregled usaglašenosti i Nadzor na akcionim planom rukovodstva, ako je primenjivo; ili nijedno od

navedenog.

Dodatne informacije o Upravljanju žalbama u okviru EBRD, koje se primenjuju na Program, navedene

su ovde: https://www.ebrd.com/downloads/about/sustainability/grievance-mechanism.pdf

PUBLIC

21 PUBLIC

10 PRAĆENJE AKTIVNOSTI

Politika zaštite životne sredine i socijalna politika EBRD ističe pristup i proces za praćenje ekološkog i

socijalnog učinka u svojim investicijama, na osnovu praćenja implementacije Uslova za realizaciju. Ovo

pokriva praćenje aktivnosti koje sprovode naši klijenti, kao i praćenje koje sprovode zaposleni u EBRD

kroz pregledanje dobijenih izveštaja, terenske posete i praćenje od strane treće strane. Aktivnosti

praćenja za svaki projekat se utvrđuju na osnovu ekoloških i socijalnih rizika i uticaja povezanih sa

projektom, identifikovanih tokom procene životne sredine i socijalnih pitanja. Oni takođe mogu

odražavati bilo kakve značajnije probleme interesnih strana i uključivati pregled ili reviziju završetka

ekološkog i socijalnog projekta, gde je to relevantno. EBRD najmanje razmatra Godišnje izveštaje o

životnoj sredini i socijalnim pitanjima koje pripremaju kljienti na temu ekološkog i socijalnog učinka

projekta, uključujući ažrurirane informacije u Upravljanju životnom sredinom i socijalnim pitanjima i/ili

Akcionim planovima. Zapoelsni u EBRD takođe mogu, po potrebi, da sprovedu terenske posete kako

bi pregledali usklađenost projekta sa dogovorenim ekološkim i socijalnim zahtevima.

Ukoliko klijent ne ispoštuje svoje obaveze vezane za zaštitu životne sredine i socijalna pitanja

predviđene u pravnim sporazumima, EBRD se sa klijentom može dogovoriti o korektivnim merama

koje će klijent preduzeti, kako bi ostvario usklađenost. Ukoliko klijent ni tada ne uspe da ostvari

saglasnost sa dogovorenim korektivnim merama, Banka može preduzeti odgovarajuće radnje i/ili

iskoristiti pravne lekove sadržane u finansijskom sporazumu. EBRD će na isti način sa klijentom

razmotriti i sve mogućnosti za postizanje kvalitetnijih rezultata vezanih za projekte.

Ocene rizika projekta se redovno pregledaju tokom praćenja aktivnosti.

10.1 PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE U OKVIRU PROGRAMA Praćenje aktivnosti Programa opisano je u Predlogu za finansiranje, odeljak E.7.

Praćenje aktivnosti Programa biće u skladu sa politikama EBRD i odredbama Master sporazuma o

akreditaciji/Sporazuma o finansiranim aktivnostim (AMA/FAA). Konkretno, sprovođenjem svakog

projekta u okviru Programa visokog uticaja će se upravljati i pratiti na nivou projekta i Programa i te

aktivnosti će sprovoditi zaposleni EBRD-a, jedinica za upravljanje projektom i angažovani konsultanti.

EBRD ima posvećeno osoblje u svom sektorskom timu, odeljenjima za rizik i regionalnim kancelarijama

koji će sprovoditi dubinsku analizu i koji će pratiti rizike u okviru projekata i pripremati mere

ublažavanja tokom životnog veka Programa.

Izveštavanje projektnih kompanija prema EBRD-u: Kao što je navedeno u Sporazumu o zajmu i

Ugovoru o grantu između projektnih kompanija i EBRD, projektne kompanije dužne su da izveštavaju

EBRD o korišćenju prihoda od programa i ekološkom i socijalnom učinku projekta na godišnjem nivou,

uključujući navedene pokazatelje u Odeljku E.5, u skladu sa standardnim zahtevima za izveštavanje

EBRD-a, odražavajući takođe dogovorene zahteve o objavljivanju informacija iz Zelenog klimatskog

fonda (GCF).

Izveštavanje konsultanata za realizaciju prema EBRD-u: Konsultanti za implementaciju u okviru

Komponenti 1 i 3 će zvanično periodično izveštavati o napretku i te izveštaje će slati zaposlenima u

EBRD tokom životnog veka Programa.

PUBLIC

22 PUBLIC

Izveštavanje EBRD-a prema Zelenom klimatskom fondu (GCF): EBRD će dostavljati GCF-u a) godišnje

izveštaje o učinku aktivnosti o statusu aktivnosti koje se finansiraju iz GCF-a tokom relevantnog

izveštajnog perioda i b) konačne izveštaje o evaluaciji na kraju perioda sprovođenja Programa.

Godišnji izveštaji o učinku, uključujući povlačenje sredstava u toku relevantnog perioda, status

implementacije Finansiranih aktivnosti i praćenje rezultata i uticaja tih Finansiranih aktivnosti.

Po završetku, projekti će biti podvrgnut formalnom procesu evaluacije EBRD. Završni izveštaj

pripremljen od strane nezavisnog Odeljenja za evaluaciju (EvD) prikazuje rezultate i uticaje koji su

postignuti, kao i njihovu održivost, skalabilnost i naučene lekcije tokom relevantnog perioda.

GCF će dobijati izveštaje o uticajima preko pokazatelja potrebnih za izveštavanje za sve projekte na

način utvrđen u Sporazumima o zajmu, a zaposleni u EBRD ili angažovani konsultanti odgovorni za

praćenje uticaja Programa o čemu izveštavaju konsultanti, će biti korišćeni kao sredstvo verifikacije.

Ishodi će se pretežno oslanjati na nadzor koji će vršiti zaposleni EBRD ili angažovani konsultati i koji će

izveštavati o pokazateljima koristeći gore navedena sredstva verifikacije.

Rezultati će biti praćeni u skladu sa gore opisanim sredstvima verifikacije kao što su ih naveli

konsultanti, odeljenje trezora Banke ili klijenti. I zaposleni u EBRD i angažovani konsultanti će biti

odgovorni da Banka u potpunosti i uspešno izveštava GCF o svim navedenim pokazateljima i

informacijama.

PUBLIC

23 PUBLIC

11 ANEKSI 1. Spisak projekata koje EBRD ne finansira iz razloga povezanih sa zaštitom životne sredine i

socijalnim pitanjima

2. Kontrolna lista za praćenje

3. Standardni Projektni zadatak za procenu životne sredine i socijalnih pitanja

4. Pregled Plana uključivanja interesnih grupa

5. Sadržaj netehničkog rezimea

6. Indikativni (nepotpuni) spisak multidisciplinarnih tehnologija

PUBLIC

24 PUBLIC

ANEKS 1: SPISAK PROJEKATA OKJE EBRD NE FINANSIRA IZ RAZLOGA POVEZANIH SA ZAŠTITOM

ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIM PITANJIMA

EBRD neće svesno finansirati, bilo direktno ili indirektno preko FP, projekte koji obuhvataju sledeće

aktivnosti:

(a) Proizvodnju ili trgovinu bilo kojim proizvodom, odnosno bavljenje bilo kojom delatnošću koja se smatra nezakonitom sa stanovišta zakona ili propisa države domaćina (tj. nacionalnih) zakona i propisa, ili sa stanovišta međunarodnih konvencija i sporazuma, ili podleže međunarodnom procesu zabrane ili postupnog ukidanja, kao što je:

(i) proizvodnja ili trgovina proizvodima koji sadrže polihrol bifenil (PCB).1

(ii) proizvodnja ili trgovina farmaceutskim proizvodima, pesticidima/herbicidima i drugim štetnim supstancama.2

(iii) proizvodnja ili trgovina supstancama koje oštećuju ozonski omotač.3

(iv) trgovina divljom florom i faunom ili proizvodnja, tj. trgovina proizvodima biljnog i životinjskog porekla, što je regulisano od strane CITES-a.4

(v) prekogranični promet otpada zabranjen odredbama međunarodnog prava.5

(b) Prinudno iseljavanje.6

(c) Iskopavanje termalnog uglja ili kapaciteti električne energije generisane iz sagorevanja uglja.

(d) Uzvodna faza eksploatacije nafte.

1PCB: Polihlor bifenil – grupa visoko toksičnih hemikalija. PCB se može naći u električnim transformatorima punjenim naftom,

kondenzatorima i razvodnicima proizvedenim u periodu od 1950. do 1985. god.

2Merodavna dokumenta su Uredba EU (EEC) Br. 649/2012 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. Jula 2012. Godine koja se

odnosi na izvoz i uvoz određenih opasnih hemikalija i njene kasnije izmene i dopune; UN Konsolidovana lista proizvoda čiju

su potrošnju i/ili prodaju vlade zabranile, ukinule, strogo ograničile ili nisu odobrile; Konvencija o postupku davanja

saglasnosti, na osnovu prethodnog obaveštenja, za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini

(Roterdamska konvencija); Stokholmska Konvencija o dugotrajnim organskim zagađivačima; Klasifikacija pesticida po

stepenu opasnosti Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization – WHO).

3Supstance koje oštećuju ozon (Ozone Depleting Substances - ODSs): Hemijska jedinjenja koja reaguju sa stratosferskim

ozonom i oštećuju ga, što dovodi do nastajanja opšte poznatih “ozonskih rupa”. Protokol iz Montreala navodi ODS-ove i

ciljane rokove do kada će se njihova upotreba smanjiti i konačno ukinuti. Spisak hemijskih jedinjenja uređenih Protokolom iz

Montreala, koji obuhvata aerosole, rashladna sredstva, agense za stvaranje pene, razređivače i protivpožarna sredstva,

zajedno sa detaljima o zemljama potpisnicama i ciljanim rokovima za postupno ukidanje, može se dobiti od Programa

Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme).

4CITES (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora): Konvencija o međunarodnoj

trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune. Spisak vrsta zaštićenih CITES-om dostupan je u Sekretarijatu CITES-a.

5Referentna dokumenta su: Bazelska Konvencija o kontroli prekograničnog kretanja štetnog otpada i njegovom odlaganju,

Uredba (EC) br. 1013/2006 od 14. juna 2006. god o prevozu otpada; Odluka C (2001)107/Final Saveta OECD-a u pogledu

revizije Odluke C (92) 39/Final o kontroli prekograničnog kretanja otpada namenjenog za reciklažu;.

6 „Prinudno iseljavanje“ odnosi se na čin i/ili propuste koji uključuju prinudno ili stalno ili privremeno prinudno raseljavanje

pojedinaca, grupa i zajednica iz domova i/ili sa zemljišta i resursa zajedničke imovine koju zauzimaju ili od koje zavise, na taj

način ukidajući ili ograničavajući sposobnost pojedinca, grupe ili zajednice da žive ili rade u određenom mestu stanovanja,

prebivalištu ili lokaciji, bez pristupa odgovarajućem obliku pravne ili druge zaštite..

PUBLIC

25 PUBLIC

(e) Projekti razvoja uzvodne faze eksploatacije nafte, osim u retkim ili izuzetnim okolnostima kada sredstva projekta isključivo ciljaju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte ili sagorevanja iz postojećih proizvodnih polja.

(f) Aktivnosti koje podrazumevaju kljukanje patki ili guski.

(g) Čuvanje životinja za primarnu svrhu proizvodnje krzna ili bilo kakve aktivnosti koje uključuju proizvodnju krzna.

(h) Proizvodnja, trgovina ili upotreba azbestnih vlakana, i delova i mešavina koje sadrže ova vlakna koja su namerno dodata.7

(i) Izvoz žive i jedinjenja žive, kao i proizvodnju, izvoz i uvoz velikog obima proizvoda sa dodatom živom.8

(j) Aktivnosti zabranjene zakonima države domaćina ili međunarodnim konvencijama koje se odnose na zaštitu biodiverziteta ili kulturnog nasleđa.

(k) Morski ribolov mrežama potegačama, uz korišćenje mreža dužine preko 2.5 km.

(l) Prevoz nafte ili drugih opasnih supstanci u tankerima koji ne ispunjavaju uslove koje je postavila Međunarodna pomorska organizacija (International Maritime Organization - IMO).9

Trgovina robom bez postojanja dozvola za izvoz ili uvoz, ili drugih dokaza o dozvoli tranzita od

relevantne države izvoza, uvoza i, ukoliko je primenjivo, tranzita.

7 Uredba Komisije (EU) 2016/1005 od 22. Juna 2016. godine kojom je izmenjen Aneks XVII Uredbe (EK) br. 1907/2006

Evropskog parlamenta i Saveta oja se odnosi na registrovanje, evaluaciju, odobravanje i ograničavanje hemikalija (REACH)

koje sadrže azbestna vlakna (hrizotil).

8 Uredba (EU) 2017/852 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. Maja 2017. godine o živi.

9Međunarodna konvencija o zaštiti života na moru (SOLAS) (uključujući, bez ograničenja, poštovanje ISM kodeksa

(Međunarodni kodeks rukovođenja i sigurnosnog upravljanja brodom i zaštite od zagađivanja)), tankere koji su na crnoj listi

Evropske unije ili su zabranjeni Pariskim Memorandumom o razumevanju o državnoj kontroli luka (Paris MoU) i tankere

kojima sledi postupno ukidanje prema MARPOL propisu 13G. Nijedan tanker sa jednostrukim trupom, stariji od 25 godina ne

treba da bude korišćen.

PUBLIC

26 PUBLIC

ANEKS 2: KONTROLNA LISTA ZA PRAĆENJE

Uvod

Rezime usklađenosti nudi spisak za sistematski pregled za utvrđivanje ekoloških i socijalnih rizika i uticaja u skladu sa Politikom zaštite životne sredine i

socijalnom politikom EBRD, kao što je definisano kroz odgovarajuće Uslove za realizaciju (UR). Obim usklađenosti su svi UR primenljivi na sve projekte koji

nisu vezani za finansijsko posredovanje. Pregled ima za cilj da obezbedi osnove na osnovu kojih će se analizirati budući učinak projekata kroz godišnje procese

izveštavanja o životnoj sredini i socijalnim pitanjima.

Smernice

Za sve UR (Pokazatelji sa celim referentnim brojevima) treba navesti rezime ukupne usklađenosti za UR. Opravdanje za bilo kakvo odstupanje od UR treba da

bude ukratno navedeno, kao i prateća dokumentacija.

Za svaki pokazatelj u okviru UR, molimo Vas da popunite 3 koraka koja su navedena ispod:

1. Odlučiti da li je pokazatelj primenjiv. Za projekte u kategoriji A (neće biti uključeni u Program) i B, polazna tačka je takva da su svi pokazatelji

primenjivi osim ukoliko projekat nema značajne aspekte koji se odnose na pokazatelj (tj. nema rizika), u kom slučaju pokazatelj treba da bude ocenjen

sa „NA“ i kratak pregled razloga treba da bude naveden. Za projekte u kategoriji C, gde je polazna osnova da su svi pokazatelji NA osim ako projekat

nema značajne aspekte koji su relevantni za pokazatelj (tj. postoji materijalni rizik).

2. Odlučiti da li je mišljenje moguće. Ukoliko nije (na primer, ukoliko će se pokazatelj primenjivati, ali je suviše rana faza projekta), oceniti ocenom

„Nije moguće mišljenje“ i dati kratko objašnjenje zašto. Ukoliko nedostatak mišljenja predstavlja materijalni propust u pregledu, navesti gde je to

navedeno u izveštaju i rezimirati preporuke.

PUBLIC

27 PUBLIC

3. Oceniti pokazatelj na sledeći način i pružiti kratko obrazloženje.

PrU Prevazilazi usklađenost: Projekat je prevazišao očekivanja zahteva UR EBRD-a. EBRD bi trebalo da bude u mogućnosti da koristi projekte koji su ocenjeni kao PrU kao uzor za pozitivne efektne na životnu sredinu i socijalna pitanja.

PU Potpuno usklađen: Projekat je potpuno usklađen sa zahtevima EBRD-a, EU i lokalnih politika i smernica u oblasti životne sredine, zdravlja i bezbednosti.

DU Delimična usklađenost: Projekat nije potpuno usklađen sa zahtevima EBRD, ali ima uspostavljene sisteme, procese ili mere za ublažavanje koji rade u pravcu rešavanja nedostataka.

MN Materijalna neusklađenost: Projekat nije materijalno usklađen sa zahtevima EBRD-a, a uspostavljeni sistemi, procesi i mere za ublažavanje ne rade u pravcu rešavanja nedostataka.

4. Komentari/Pitanja: Dati kratak komentar o relevantnosti ovog zahteva za projekat i objašnjenje odabrane ocene.

5. Potrebna radnja: Gde je to moguće, kratko opisati neke radnje koje klijent treba da preduzme kako bi se dostigla potpuna usklađenost sa svakim

zahtevom. Ukoliko je relevantna radnja uključena u Akcioni plan za životnu sredinu i socijalna pitanja (ESAP) za ovaj projekat, molimo Vas navedite

referencu na taj dokument.

6. Rezime UR: Navedite celokupan rezime u odnosu na UR, uz korišćenje gore navedenih definicija u skladu sa pratećim komentarom. U nekim

slučajevima će možda biti dovoljno da se spomene UR samo na nivou rezimea, u zavisnosti od Faze 1 iznad.

Napomena: Ocena Materijalna neusklađenost (na nivou pokazatelja i UR) ima značajne implikacije za odobrenje projekta i zahteva posebnu pažnju. U procenjivanju da li su mere dovoljne za rešavanje nedostataka, konsultant treba da uzme u obzir, na strukturiran način, nivo rezidualnog (nakon odobrenja) rizika i nivo poverenja da će projekat uspešno uskladiti to pitanje sa Politikom kroz Akcioni plan za životnu sredinu i socijalna pitanja. Tabela ispod prikazuje pristup koji treba preduzeti.

Rizik

Visok DU MN MN

Srednji DU DU MN

Nizak PU DU DU Visok Srednji Nizak

PUBLIC

28 PUBLIC

Poverenje

KPI Ref.

Uslovi za realizaciju Ocena Komentari/Pitanja Potrebne akcije ESAP Ref.

1 Procena i upravljanje uticajima i pitanjima od značaja za životnu sredinu i socijalna pitanja

Rezime:

1.1 Procena životne sredine i socijalnih pitanja

1.2 Sistemi za upravljanje životnom sredinom i socijalnim pitanjima

1.3 Politika zaštite životne sredine i socijalna politika

1.4 Plan upravljanja životnom sredinom i socijalnim pitanjima

1.5 Organizacioni kapaciteti i posvećenost

1.6 Upravljanje lancem snabdevanja

1.7 Nadzor nad projektom i izveštavanje

2 Radni odnosi i uslovi rada

Rezime:

2.1 Politike ljudskih resursa i radni odnosi

2.2 Rad dece i prinudni rad

2.3 Nediskriminacija i jednake mogućnosti

2.4 Organizacije radnika

2.5 Plate, naknade i uslovi rada i smeštaj

PUBLIC

29 PUBLIC

KPI Ref.

Uslovi za realizaciju Ocena Komentari/Pitanja Potrebne akcije ESAP Ref.

2.6 Otpuštanje

2.7 Žalbeni mehanizam

2.8 Radnici koji nisu u radnom odnosu

2.9 Lanac snabdevanja

3 Efikasnost resursa i sprečavanje i kontrola zagađenja

Rezime:

3.1 Efikasnost resursa

3.2 Voda

3.3 Otpadi

3.4 Sprečavanje i kontrola zagađenja – Emisije u vazduhu

3.5 Sprečavanje i kontrola zagađenja – Otpadne vode

3.6 Gasovi sa efektom staklene bašte

3.7 Opasne supstance i materijali

4 Zdravlje, bezbednost i sigurnost

Rezime:

4.1 Zdravlje i bezbednost na radu

4.2 Zdravlje i bezbednost zajednice

4.3 Rodno zasnovano nasilje

4.4 Dizajn i bezbednost infrastrukture, zgrada i opreme

4.5 Bezbednost opasnih materijala

4.6 Bezbednost proizvoda i usluga

PUBLIC

30 PUBLIC

KPI Ref.

Uslovi za realizaciju Ocena Komentari/Pitanja Potrebne akcije ESAP Ref.

4.7 Bezbednost u saobraćaju i na putevima

4.8 Prirodne opasnosti

4.9 Izloženost bolestima

4.10 Pripravnost i odgovor u vanrednim situacijama

4.11 Sigurnost

5 Otkup zemljišta, ograničenja u korišćenju zemljišta i prinudno raseljavanje

Rezime:

5.1 Izbeći ili umanjiti raseljavanje

5.2 Konsultacije

5.3 Nadoknada za raseljeno stanovništvo

5.4 Žalbeni mehanizam

5.5 Dokumentacija Plana raseljavanja

5.6 Sprovođenje Plana raseljavanja

5.7 Nadzor

6 Biodiverzitet i održivo upravljanje živim prirodnim resursima

Rezime:

6.1 Procena biodiverziteta i živih prirodnih resursa

6.2 Očuvanje biodiverziteta

6.3 Održivo upravljanje živim prirodnim resursima

6.4 Lanci snabdevanja

PUBLIC

31 PUBLIC

KPI Ref.

Uslovi za realizaciju Ocena Komentari/Pitanja Potrebne akcije ESAP Ref.

7 Starosedelačko stanovništvo

Rezime:

7.1 Procena starosedelačkog stanovništva

7.2 Izbegavanje negativnih uticaja i plan razvoja starosedelačkog stanovništva

7.3 Objavljivanje informacija, značajne konsultacije i informisano učešće

7.4 Žalbeni mehanizam i sprečavanje etnički zasnovane diskriminacije

7.5 Nadoknada i podela koristi

7.6 Uticaji/Preseljenje na tradicionalno ili običajno zemljište u kulturno nasleđe

8 Kulturno nasleđe

Rezime:

8.1 Procena i upravljanje uticajima na kulturno nasleđe

8.2 Konsultacije sa pogođenim zajednicama i drugim interesnim stranama

8.3 Projektno korišćenje kulturnog nasleđa

PUBLIC

32 PUBLIC

KPI Ref.

Uslovi za realizaciju Ocena Komentari/Pitanja Potrebne akcije ESAP Ref.

10 Objavljivanje podataka i uključivanje interesnih grupa

Rezime:

10.1 Plan uključivanja interesnih grupa

10.2 Operativni žalbeni mehanizam

Ukupna usklađenost

Nacionalni zahtevi u oblasti životne sredine, socijalnih pitanja, zdravlja i bezbednosti

Zahtevi EU u oblasti životne sredine, socijalnih pitanja, zdravlja i bezbednosti

PUBLIC

33 PUBLIC

ANEKS 3: STANDARDNI PROJEKTNI ZADATAK ZA PROCENU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNIH

PITANJA

Osnovne informacije

Evropska banka za obnovu i razvoj („EBRD“ ili „Banka“) razmatra mogućnost finansiranja za:

[Navesti informacije da biste odredili projekat, uključujući:

Ime klijenta („Klijent“)

Naziv projekta

Lokaciju

Druge relevantne detalje]

Zajam će se koristiti za finansiranje [navedite određene podatke o korišćenju sredstava] („Projekat“).

[Unesite bilo koje druge konkretne informacije, uključujući vrstu zajma i druge relevantne informacije

o klijentu ili projektu]

Zajam će se koristiti za finansiranje [unesite specifične informacije o korišćenju sredstava] („Projekat“).

[Unesite bilo koje druge konkretne informacije, uključujući vrstu zajma i sve ostale relevantne

informacije o klijentu ili projektu]

Podrazumeva se da Projekat može biti ili je bio predmet lokalne Procene uticaja na životnu sredinu

(EIA) sa povezanim javnim konsultacijama i javnim objavljivanjem u skladu sa lokalnim/nacionalnim

zakonskim uslovima i uslovima izdavanja dozvola.

Projekat je ocenjen kao projekat „B“ kategorije u skladu sa Politikom zaštite životne sredine i

socijalnom politikom (ESP) EBRD-a (2019). Banka stoga želi da angažuje konsultanta („Konsultant“) koji

će obavljati procenu zaštite životne sredine i socijalnih pitanja projekta i postojećih aktivnosti Klijenta

(„Zadatak“).

Primenljivi zahtevi

Procena zaštite životne sredine i socijalnih pitanja se sprovodi u skladu sa:

Primenljivim lokalnim nacionalnim i regionalnim zahtevima, uključujući one koji se odnose na

procenu uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja;

Politika za zaštitu životne sredine i socijalna politika EBRD (2019) (i navedeni Uslovi za

realizaciju (UR) i relevantni zahtevi Evropske unije (EU) (uključujući, ali ne ograničavajući se na

Direktivu EU o Proceni uticaja na životnu sredinu i Direktivu EU o Industrijskoj emisiji);

Zahtevima drugih potencijalnih zajmodavaca, kao što su Međunarodne finansijske institucije

(MFI) i komercijalne banke koje se pridržavaju Ekvator principa; i

Relevantnim međunarodnim konvencijama i protokolima koji se odnose na pitanja zaštite

životne sredine i socijalna pitanja, pretočeni u nacionalno zakonodavstvo.

PUBLIC

34 PUBLIC

Ciljevi Zadatka

Cilj Zadatke je indentifikovanje i procenjivanje potencijalno značajnih postojećih i budućih štetnih

uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja koji su povezani sa trenutnim poslovanjem klijenta i

predloženim projektom, procenjivanje usaglašenosti sa važećim zakonima i Politikom zaštite životne

sredine i socijalnih pitanja i UR EBRD-a, određivanje mera potrebnih za sprečavanje ili minimiziranje i

ublažavanje štetnih uticaja i identifikovanje potencijalnih ekoloških i socijalnih prilika, uključujući one

koje bi unapredile ekološku i socijalnu održivost Projekta i/ili pridruženih trenutnih operacija.

Proces procene biće srazmeran potencijalnim uticajma i problemima Projekta i postojećih aktivnosti

Klijenta. Zadatak će, na integrisan način, obuhvatiti sve relevantne direktne i indirektne uticaje na

životnu sredinu i socijalna pitanja, kao i sva pitanja vezana za aktivnosti Klijenta, Projekta i relevantne

faze projektnog ciklusa (npr. razvijanje projekta, izgradnju, funkcionisanje i rasklapanje ili zatvaranje i

ponovno uspostavljanje).

Procena zaštite životne sredine i socijalnih pitanja (kao što je definisano u Odeljku 3.2.1) će takođe

utvrditi da li su potrebne dodatne studije, koje bi se fokusirale na specifične rizike i uticaje, kao što su

klimatske promene, ljudska prava i/ili rodna pitanja.

Ekološka i socijalna revizija (kako je definisano u Odeljku 3.2.2) treba da proceni Klijentove trenutne

aktivnosti u smislu usklađenosti sa nacionalnim zakonodavstvom, nacionalnim ili lokalnim zahtevima

za izdavanej dozvola, relevantnim odredbama Politike zaštite životne sredine i socijalne politike EBRD

i Uslova za realizaciju (2019) i relevantnih ekoloških standarda EU. Pored toga, ova revizija mora da

preispita moguća istorijska pitanja zaštite životne sredine i socijalnih pitanja, kao što su potencijalno

zagađivanje zemljišta i/ili podzemnih voda ili sporovi zbog preuzimanja zemljišta.

Obim posla

Konsultant će:

Identifikovati postojeće uticaje i rizike za životnu sredinu i socijalna pitanja, kao i uticaje i rizike

vezane za projekat;

Opisati i okarakterisati relevantnu ekološku i socijalnu polaznu osnovu proporcionalnu rizicima

koji predstavljaju trenutne lokacije aktivnosti i projekta;

Izraditi nacrt izveštaja Procene za zaštitu životne sredine i socijalnih pitanja u skladu sa

uslovima Banke na način kako je to definisano u Politici zaštite životne sredine i socijalnoj

politici, uključujući Tabelu sažetka usklađenosti u okviru UR Banke;

Pripremiti nacrt Plana uključivanja interesnih strana (SEP), nacrt Akcionog plana za zaštitu

životne sredine i socijalnih pitanja (ESAP) i nacrt Netehničkog sažetka (NTS);

Utvrditi da li će biti potrebne dodatne studije koje će detaljnije obuhvatiti relevantne aspekte

(npr. biodiverzitet, raseljavanje, otpuštanje radnika, itd.). (Svaki takav dokument biće naručen

prema pojedinačnom Projektnom zadatku); i

Finalizirati svu dokumentaciju dalje prema EBRD, ostalim zajmodavcima (ako su uključeni) i

komentarima Klijenta.

ZADATAK 1: Pregled dostupnih podataka i terenska poseta

Konsultant će pregledati sledeće studije i osnovne podatke dostupne od Klijenta:

PUBLIC

35 PUBLIC

Koji treba da budu završeni

Identifikovaće i proceniti relevantne regionalne i strateške procene životne sredine i socijalnih

pitanja ili studije koje utiču na projekat. Tamo gde su identifikovane i ocenjene regionalne ili

strateške ekološke i socijalne studije, one će biti uključene u rezime sprovedene dubinske

analize, uključujući Netehnički sažetak.

Završiti pretraživanje medija o Projektu, Klijentu, sektoru, zemlji, itd. kako bi se utvrdilo u kojoj

meri su praćene relevantne vesti i, ako je tako, da li bilo koja od navedenih pitanja zahtevaju

dodatnu verifikaciju tokom početnog pregleda i terenske posete. Ako se kroz ovaj postupak

ne utvrde relevantna pitanja, Konsultant će u svoje rezultate uključiti izjavu o tome u okviru

svojih rezultata. [Obrisati ako je popunjeno u okviru drugih aktivnosti dubinske analize]

Podaci i dokumentacija su na engleskom jeziku i *******. Ovaj spisak nije konačan i Konsultant mora

biti spreman da pregleda, kao i da zahteva, dodatnu dokumentaciju koja se ne pojavljuje iznad.

Nakon pregleda raspoloživih podataka, Konsultant će posetiti lokaciju, kako bi stekao sve dodatne

informacije potrebne za završetak Procene zaštite životne sredine i socijalnih pitanja (Odeljak 3.2.1) i

sprovođenje terenske aktivnosti neophodne za ispunjavanje zahteva za izveštavanje o Reviziji zaštite

životne sredine i socijalnih pitanja (Odeljak 3.2.2).

Nakon pregleda podataka i terenske posete, Konsultant će dostaviti rezime ključnih nalaza (vidi

Odeljak 3.3.1).

ZADATAK 2: Procena i revizija zaštite životne sredine i socijalnih pitanja

Procena zaštite životne sredine i socijalnih pitanja

Opis projekta i identifikacija relevantnih povezanih aktivnosti i operacija

Konsultant će pripremiti opis projekta, uključujući detalje o svim alternativama koje se razmatraju za

projekat i informacije o susednim operacijama i aktivnostima. U skladu sa UR1 EBRD, pasus 9,

konsutant će identifikovati:

(i) Sva potencijalno značajna ekološka i društvena pitanja i rizici povezani sa drugim relevantnim

aktivnostima ili objektima, koji nisu deo Projekta, ali na koje Projekat može direktno ili

indirektno uticati, koji postoje isključivo zbog Projekta ili mogu predstavljati rizik za Projekat;

(ii) Kumulativni uticaj Projekta u kombinaciji sa uticajima drugih relevantnih prošlih, sadašnjih i

predvidljivih dešavanja;

(iii) Neplanirane, ali predvidive aktivnosti koje je omogućio Projekat, a koje se mogu desiti kasnije

ili na drugoj lokaciji; i

(iv) Ekološke i socijalne rizike povezane sa primarnim lancima snabdevanja koji su ključni za osnovne

operativne funkcije Projekta.

Analiza zakonskih zahteva

Konsultant će identifikovati važeće lokalne, regionalne i nacionalne zakone u oblasti zaštite životne

sredine i socijalnih pitanja, kao i regulatorne zahteve nadležnosti u kojima Projekat funkcioniše,

uključujući one zakone kojima se sprovode obaveze zemlje domaćina prema međunarodnim

zakonima. Konsultant će analizirati lokalne/nacionalne procene i uslove za dobijanje dozvole, kao i

PUBLIC

36 PUBLIC

ekološke i socijalne uslove EBRD i uporediće ih sa analizom nedostataka u tabelarnom prikazu,

predstavljene u strukturi UR EBRD.

Konsultant će pregledati usklađenost Projekta sa važećim zahtevima, zajedno sa statusom svih

potrebnih materijalnih dozvola ili ovlašćenja. Na primer, ako su dostupni Akcioni plan za raseljavanje

ili Okvir za preuzimanje zemljišta, Konsultant će pregledati informacije o zakonskim zahtevima da bi

potvrdio da li postoje nedostaci u odnosu na uslove UR5.

Osnovni uslovi

Procena zaštite životne sredine i socijalnih pitanja će sadržati pregled aspekata fizičkog, biološko i

socio-ekonomskog okruženja na koje će verovatno uticati predloženi Projekat. Indikativne smernice o

sadržini ukupne procene navedene su u aneksu ovog Projektnog zadatka.

Osnovna procena će uključivati razmatranje međusobne povezanosti relevantnih faktora, kao i

izloženosti, ranjivosti i otpornosti tih faktora na rizike od prirodnih katastrofa i katastrofa koje je

izazvao čovek.

Procena projekta

U skladu sa Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom Banke (2019), Konsultat će

analizirati potencijalne uticaje i rizike Projekta na životnu sredinu i socijalna pitanja, kao i mogućnosti

koje Projekat može pružiti, uključujući razvoj infrastrukture (npr. za vodu, otpadne vode, distributivne

mreže za grejanje i električnu energiju, pristup saobraćaju) i druge povezane objekte, za koje se traži

finansiranje EBRD-a.

Procena zaštite životne sredine i socijalnih pitanja će obuhvatati pregled verovatnih efekata

predloženog Projekta na fizičkog, biološkog i socio-ekonomsko okruženje kako bi utvrdila identifikaciju

i karakterizaciju potencijalnih ekoloških i socijalnih uticaja, uključujući korisne (kao i štetne) uticaje.

Ovaj pregled će biti strukturiran tako da uključuje sve relevantne faze životnog ciklusa projekta, npr.

izgradnju, rad i održavanje, zatvaranje i demontažu, i preostale uticaje na životnu sredinu i socijalna

pitanja. Nivo analize i izveštavanja biće srazmeran veličini rizika utvrđenih pitanja. Okvirne smernice o

sadržaju celokupne procene date su u aneksu ovog Projektnog zadatka.

Upravljanje uticajima i pitanjima

Za svaki identifikovani štetni budući uticaj, pitanje i/ili rizik, Konsultant će predložiti mere za

izbegavanje, umanjivanje, ublažavanje ili nadoknađivanje.

Procena usaglašenosti sa UR EBRD

Konsultant će, na osnovu rezultata Procene životne sredine i socijalnih pitanja, proceniti status

usaglašenosti Projekta sa UR EBRD koristeći format naveden u aneksu ovog Projektnog zadatka.

Ekološka i socijalna revizija

Ekološka i socijalna revizija je potrebna za pregled postojećih i, u ograničenoj meri, prošlih operativnih

učinaka postojećih aktivnosti Klijenta. Ključna pitanja koja će biti obuhvaćena Ekološkom i socijalnom

revizijom mogu uključivati, ali nisu ograničena na:

PUBLIC

37 PUBLIC

Pregled postojećih sistema, politika i praksi Klijenta za upravljanje životnom sredinom i

socijalnim pitanjima;

Organizacione kapacitete i resurse;

Kadrovske politike i politike zapošljavanja (npr. dečiji rad, prinudni rad, nediskriminacija i

jednake mogućnosti, radničke organizacije, upravljanje izvođačima radova, otpuštanje radnika

i zapošljavanje);

Zdravlje i bezbednost na radu (lokalni i nacionalni zahtevi, primenjivi zahtevi i standardi

EU/međunarodni, ključna zdravstvena i bezbednosna pitanja, kontrola i opasnosti od većih

nesreća, program praćenja trenutnog zdravlja i bezbednosti, rezime stanja usaglašenosti sa

propisima, rezime rashoda za zdravlje i bezbednost, hitno reagovanje, itd.);

Mere za sprečavanje zagađenja koje su dostupne u objektima i celokupna regulatorna

usaglašenost sa nacionalnim zahtevima i važećim standardima EU uključujući primenjive

Najbolje dostupne tehnike i referente dokumente Najboljih dostupnih tehnika. Pored toga,

ova procena će morati da preispita usklađenost sa najboljom međunarodnom praksom kao

polaznom osnovom u odnosu na trenutne aktivnosti i planirano unapređenje postrojenja;

Industrijsku higijenu (uključujući izloženost radnika i stope industrijskih bolesti) i zravlje i

bezbednost radnika;

Upotrebu i upravljanje opasnim materijama;

Zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice, jer je to povezano sa postojećim aktivnostima

Kompanije;

Procenu i upravljanje velikim opasnostima; planove za upravljanje životnom sredinom u

slučaju incidenta, akcidenta izlivanja na kopnu ili moru;

Trenutnu politiku i praksu kompanije u odnosu na izbegavanje upada trećih lica u potencijalno

opasna područja (ograde, obezbeđenje, fizičko obezbeđenje, ostalo);

Upravljanje potencijalno opasnim radovima;

Upravljanje otpadom;

Buku i vibracije tokom gradnje i rada postrojenja Kompanije;

Pregled važeće politike i procedura Kompanije u vezi sa otkupom zemljišta (politika

nadoknade, aktivnosti konsultacija vezanih za otkup zemljišta, uključujući upravljanje

žalbama, ako je primenjivo);

Identifikaciju potencijalnih prošlih obaveza vezanih za životnu sredinu koje mogu uticati na

Banku (npr. zagađenje zemljišta i podzemnih voda kao posledica prošlih i sadašnjih aktivnosti);

Pregled lanca snabdevanja Klijenta (npr. dobavljači glavnih materijala i resursa, uključujući

energiju) i identifikovanje relevantnih pitanja vezanih za životnu sredinu, socijalna pitanja,

radna i/ili reputaciona pitanja; i

Javna interakcija, uključujući istorijsku reakciju na javne komentare, žalbe i pitanja. Revizija

takođe treba da utvrdi grupu glavnih interesnih strana Kompanije i postojeće aktivnosti

uključivanja interesnih strana u skladu sa UR10.

Konsultant će se rukovoditi relevantnih zahtevima Uslova za realizaciju Banke u oblasti životne sredine

i socijalnih pitanja.

ZADATAK 3: Izveštavanje

Po završetku Zadataka 1 i 2, Konsultant će pripremiti sledeće izveštaje o nalazima procene.

PUBLIC

38 PUBLIC

Sažetak glavnih nalaza

Po završetku pregleda podataka i posete lokaciji, Konsultant će dostaviti Sažetak glavnih nalaza koji će

predstaviti dosadašnje početne nalaze. Ovaj izveštaj će sažeti ključna pitanja koja su identifikovana i,

ako je potrebno, naglasiće potrebu za izradom dodatnih studija, npr. u vezi sa raseljavanjem,

sredstvima za život, otpuštanjem radnika, biodiverzitetom, itd. Ovaj dokument će biti dostavljen

elektronskom poštom ili u formatu prezentacije.

Izveštaj o ekološkoj i socijalnoj reviziji i proceni

Konsultant će pripremiti koncizan ali sveobuhvatan izveštaj o celokupnoj Reviziji i proceni životne

sredine i socijalnih pitanja. Smernice za sadržaj izveštaja date su u aneksu ovog Projektnog zadatka i

mogu biti korišćene za strukturiranje izveštaja, ali se od Konsultanta očekuje da upotrebi svoje

profesionalno iskustvo za određivanje konačnog sadržaja.

Akcioni plan za zaštitu životne sredine i socijalna pitanja (ESAP)

Konsultant će pripremiti sveobuhvatan ESAP za rešavanje pitanja identifikovanih tokom ekološke i

socijalne revizije i procene. ESAP će se fokusirati na ona pitanja koja su neophodna kako bi aktivnosti

bile usklađene sa zahtevima EBRD i biće predstavljena i sekvencirana u skladu sa UR. Identifikovane

akcije moraju biti numerisane, jasno definisane, sa navedenim vremenskim okvirom za njihovo

izvršavanje (sa posebnim osvrtom na one akcije koje moraju biti okončane pre finansijskog zatvaranja,

ako je potrebno) i moraju biti navedene odgovorne strane. Pored toga, svaka stavka mora da sadrži

opis faktora koji će biti korišćeni za utvrđivanje da li je identifikovana kacija zatvorena/završena.

Konsultant će takođe obavestiti Klijenta o bilo kakvim značajnim implikacijama navedenih ESAP stavki

na budžet (mada te informacije nisu neophodne u javno domenu).

Akcioni plan za zaštitu životne sredine i socijalna pitanja (ESAP) će biti kompaktan i, ako je potrebno,

detalji će biti uključeni u podplanove navedene u glavnom Akcionom planu za zaštitu životne sredine

i socijalna pitanja.

Traženi format Akcionog plana za zaštitu životne sredine i socijalna pitanja (ESAP) je naveden u aneksu

ovog Projektnog zadatka.

Novi projekti sa postojećim klijentom

Za svaki novi projekat sa postojećim klijentom, Presek stanja životne sredine i socijalnih pitanja (ESDD)

će sadržati pregled ekološkog i socijalnog učinka postojećih projekata. Ukoliko se utvrdi suštinska

neusklađenost, korektivne mere će biti uključene kada je to potrebno u finansijskim sporazumima za

novi projekat. Ove mere mogu biti definisane ili kao preduslovi za povlačenje sredstava ili kao pravni

sporazumi u okviru finansijskih sporazuma za novi projekat, na primer, kroz uključivanje korektivnih

mera za rešavanje bilo kakvih nerešenih akcija iz Akcionog plana za zaštitu životne sredine i socijalna

pitanja (ESAP) u okviru novog ESAP. Rezime ovih nalaza može biti podnet kao izveštaj Odboru ili

drugom telu koje donosi odluke.

Plan uključivanja interesnih strana (SEP)

Konsultant priprema nacrt Plana uključivanja interesnih strana u skladu sa UR10. Opseg i nivo detalja

SEP će se prilagoditi potrebama Projekta i ciljevima UR10 EBRD. Nakon pregleda aktivnosti Projekta,

PUBLIC

39 PUBLIC

Konsultant će predložiti format koji je najprikladniji za specifične potrebe Projekta. Smernice za

sadržinu Plana uključivanja interesnih strana date su u prilogu ovog Projektnog zadatka.

Netehnički sažetak (NTS)

Konsultant će, u konsultaciji sa Klijentom, pripremiti sažet, sveobuhvatni, samostalni Netehnički

sažetak (NTS), koji će biti napisan netehničkim jezikom i Konsultant će se pobrinuti da Netehnički

sažetak može da se koristi za potrebe dokazivanja usaglašenosti sa zahtevima EBRD, a takođe će

sadržati potvrdu da su dokumenti spremni za javno objavljivanje.

Mehanizmi za sprovođenje

Konsultant će o svim aspektima Zadatka izveštavati Vođu operacija (OL) Banke, predstavnika Odeljenja

za životnu sredinu i održivost Banke, koji se nalaze u sedištu EBRD u Londonu; i komuniciraće sa

Klijentom.

Klijent će Konsultantu obezbediti pristup, ili kopije, svim relevantnim informacijama (od kojih su ve ili

većina na [lokalnom/nacionalnom] jeziku (jezicima)). Konsultant će detaljno pregledati sve ove

informacije, bilo na lokalnom jeziku ili prevedene kopije, ili će se dogovoriti sa Klijentom oko prevoda

informacija na engleski/ruski/francuski jezik. Konsultant snosi troškove neophodnih prevoda.

Očekuje se da će Konsultant sarađivati sa rauzličitim akterima, uključujući xxxxxx.

Kancelarija EBRD u XXX će biti tačka kontakta za sva logistička pitanja (tel:) [unesite].

Rezultati

Konsultant će dostaviti sledeće rezultate na engleskom/ruskom/francuskom jeziku Klijentu/Vođi

operacija Banke:

1. Sažetak ključnih nalaza – u roku od ** nedelja od Datuma početka zadatka

2. Nacrt Izveštaja ekološke i socijalne revizije i procene, koji uključuje tabelu usaglašenosti sa UR

– u roku od ** nedelja od Datuma početka zadatka

3. Nacrt Akcionog plana za zaštitu životne sredine i socijalna pitanja (ESAP) – u roku od ** nedelja

od Datuma početka zadatka

4. Nacrt Plana uključivanja interesnih strana (SEP) – u roku od ** nedelja od Datuma početka

zadatka

5. Nacrt Netehničkog sažetka (NTS) za objavljivanje u javnosti – u roku od ** nedelja od Datuma

početka zadatka

6. Finalnu dokumentaciju – u roku od ** nedelja od prijema komentara Banke na nacrte.

Konačne verzije SEP i NTS (unesti druge javne dokumente gde je relevantno) će biti prevedene

na lokalni jezik (jezike).

Predlog i ključni eksperti

Tehnički predlog Konsultanta treba da sadrži:

PUBLIC

40 PUBLIC

Opštu izjavu o sposobnostima Konsultanta (3 strane), u kojoj je navedeno sledeće:

Iskustvo u zemlji domaćina

Iskustvo u sprovođenju Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja i detaljne

analize životne sredine i socijalnih pitanja za slične projekte

Iskustvo u ******** (navesti relevantno, npr. Okvir za politiku raseljavanja/Okvir

ponovnog uspostavljanja prihoda)

Predloženi tim, sa 2 biografije (najviše 2 strane po pojedincu) i odgovarajući nivo napora svih

relevantnih eksperata predstavljen u tabelarnom prikazu u formi čovek/dan (na terenu i na

drugim aktivnostima) za svaku fazu usluga;

Metodologiju i pristup Konsultanta navedenom Zadatku (najviše 10 strana); i

Vremenski okvir koji predstavlja prekretnice u Proceni životne sredine i socijalnih pitanja u

grafičkom prikazu.

Tim Konsultanta

Predloženi sastav tima za Procenu uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja je sledeći (ključni

članovi tima, dopuniti po potrebi):

Rukovodilac projekta: konsultant sa iskustvom u upravljanju Procenom uticaja na životnu

sredinu i socijalna pitanja i revizijama i detaljnim analizama životne sredine i socijalnih pitanja

u zemljama u kojima posluje EBRD, sa izuzetnim veštinama komunikacije

Stručnjak za životnu sredinu sa iskustvom u sprovođenju Procene uticaja na životnu sredinu i

socijalna pitanja i revizijom i detaljnom analizom životne sredine i socijalnih pitanja u

********* industriji

Stručnjak za zdravlje i bezbednost sa iskustvom u ******** industriji

Ostali stručnjaci za životnu sredinu

Stručnjak (stručnjaci) za socijalna pitanja sa iskustvom u zemlji domaćinu, uključujući iskustvo

u javnim konsultacijama u lokalnom kontekstu, ekspertizi u rodnim pitanjima i/ili ekspertizi u

raseljavanju, po potrebi

PUBLIC

41 PUBLIC

ANEKS 4: SMERNICE ZA PLAN UKLJUČIVANJA INTERESNIH STRANA

U nastavku je indikativan spisak pitanja za moguće uključivanje u Plan uključivanja interesnih strana.

Očekuje se da će konsultant koristiti svoje profesionalno rasuđivanje kako bi utvrdio koja pitanja

(navedena ispod ili dodatna pitanja) su relevantna za Projekat.

Plan uključivanja interesnih strana treba da:

Kratko identifikuje lokacije za Projekat i oblasti koje će biti predmet uticaja (npr. spisak zajednica)

Zabeleži šta Projekat zakonski mora da sprovede u smislu objavljivanja informacija i konsultacija

Identifikuje sve interesne strane, uključujući mape interesnih strana (ako je relevantno)

Identifikuje sve specifične grupe koje se mogu smatrati osetljivim ili kojima je potrebna veća podrška u

procesu konsultacija, npr. zbog njihovog stepena pismenosti, pola, socio-ekonomskog nivoa,

pripadnosti/jezika ili loakcije (npr. blizina projekta školi, bolnici, itd.). Za svaku identifikovanu grupuu,

navesti koliko detaljne konsultacije će biti sprovedene

Izvesti o bilo kakvim prethodnim aktivnostima konsultacija i objavljivanja informacija

Definiše koja dokumentacija će biti objavljena, uključujući raspored, i na kom jeziku (jezicima)

Definiše gde će dokumentacija biti dostupna (fizičke ili on line adrese), npr. navešće nazive određenih

novina, lokacija na oglasnim tablama, itd.

Definiše na koji način će ljudi biti obavešteni o dostupnosti dokumenata

Navede početak i kraj konsultacija

Dostavi tabelu ili spisak sastanaka, aktivnosti ili mogućnosti za komentarisanje. Ukoliko lokacije/datumi

još uvek nisu poznati, navešće na koji način će ljudi biti obavešteni o datumima

Navede kome/kada treba da budu poslati komentari, šta će se dogoditi sa komentarima i na koji način

će ljudi biti obavešteni o ishodu

Definiše kako će biti obrađene žalbe (uključujući poseban javni žalbeni proces)

Definiše aktivnosti za nadzor i izveštavanje u procesu uključivanja interesnih strana

Definiše odgovornosti za sprovođenje procesa uključivanja

Plan uključivanja interesnih strana treba da bude koncizan i ne treba da bude duži od 15 strana, ne

računajući anekse.

Molimo Vas pogledajte smernice:

http://www.ebrd.com/downloads/about/sustainability/grievance-mechanism.pdf

PUBLIC

42 PUBLIC

ANEKS 5: SADRŽINA NETEHNIČKOG SAŽETKA

Sledi indikativni spisak pitanja za moguće uključiivanje u Netehnički sažetak. Od Konsultanta se

očekuje da koristi svoje profesionalno rasuđivanje kako bi utvrdio koja su pitanja (navedena ispod ili

dodatna pitanja) relevantna za Projekat.

Kratak pregled Netehničkog sažetka

1 | Opis projekta

Sažet i sveobuhvatan opis Projekta

Predloženi radovi i naknadno održavanje/rad

Šema i tipični preseci

2 | Osnovne informacije

Obrazloženje za Projekat, potreba za šemom i njeni ciljevi

Pravni aspekti i usaglašenost sa relevantnim zakonima u oblasti životne sredine i socijalnih

pitanja

Trenutna ekološka i socijalna situacija i razmatranja

Istorijat pripreme i planiranja Projekta; uključujući pregled glavnih proučavanih alternativa,

njihov ekološki i socijalni uticaj i razloge za donošenje konačnog izbora

3 | Proces

Proces Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja i integrisanje sa dizajnom

Izjava o usklađenosti nacionalne Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja sa

Dirketivom EU o Proceni uticaja na životnu sredinu

Javne konsultacije i objavljivanje podataka i rešavanje prigovora

4 | Koristi za životnu sredinu, štetni uticaji i mere za ublažavanje

Planiranje korišćenja zemljišta i promene

Vodni resursi, uticaj i mere za upravljanje

Staništa, ekologija (flora i fauna) i očuvanje prirode, uticaji i mere za upravljanje

Pejzažni i vizuelni uticaji, uticaji i mere za upravljanje

Kvalitet vazduha, uticaji i mere za upravljanje

Saobraćaj, buka i vibracije; uticaji i mere za upravljanje

Upravljanje otpadom

Nabavka i transport sirovina, uključujući materijalne rovove

Bezbednost na putevima, uticaji i mere za upravljanje

Povezani uticaji infrastrukture i mere za upravljanje

Kumulativni uticaji

Indukovani (indirektno posledični) uticaji

Pitanja zdravlja i bezbednosti na radu; uključujući sigurnost od eksplozivnih sredstava

Remećenje, zdravlje i bezbednost tokom građevinskih radova

PUBLIC

43 PUBLIC

Usaglašenost sa politikama, zakonima i drugim planovima

Planovi za upravljanje životnom sredinom, mere za ublažavanje i kompenzacione mere

5 | Društvene koristi, štetni uticaji i mere za ublažavanje

Socio-ekonomski uticaji; uključujući rodne mere i mere upravljanja (uzimajući u obzir rodne

specifičnosti i potrebe)

Uticaji na preduzeća i zapošljavanje

Uticaji na postojeću infrastrukturu i javne usluge

Uticaji na lokalni saobraćaj i pristup

Otkup zemljišta i raseljavanje (navesti bilo koji izveštaj o raseljavanju koji je pripremljen)

Upravljanje izvođačima radova, uključujući upravljanje na terenu i upravljanje radničkim

kampovima,

Uticaji na zajednicu (potvrditi da nije poznato da Romi koriste zemljište i/ili put)

Pitanja i standardi rada

Bezbednost na javnim putevima; uključujući ublažavanje zdravlja i bezbednosti u dizajnu

Planovi socijalnog upravljanja, mere za ublažavanje i kompenzacione mere

Kulturno nasleđe, uticaji i mere za upravljanje

6 | Praćenje uticaja

Proces praćenja identifikovanih uticaja

Tekuće prikupljanje dodatnih komentara

Proces rešavanja bilo kakvih problema koji se javljaju

PUBLIC

44 PUBLIC

ANEKS 6: INDIKATIVNI (NEPOTPUNI) SPISAK MULTIDISCIPLINARNIH TEHNOLOGIJA

Multidisciplinarne tehnologije Industrija Agrobiznis Rudarstvo

Naredan rad procesa x x x

Vazdušne zavese x x

Automatizovana kontrola temperature x x

Biogas sistemi za industrijske otpadne tokove x x

Obnavljanje toplote odmuljavanjem x

Predgrevanje vazduha za sagorevanje u kotlu x

Sistemi za upravljanje kotlovima (automatizacija elektronike, automatizacija za upravljanje vazduhom/gorivom)

x

Upravljanje opterećenjem kotla x

Pročišćavanje vode u kotlu x

Kogenercija/Trigeneracija x x x

Optimizacija sagorevanja x x x

Obnavljanje kondenzata (uvezena para) x

Ventilacija kontrolisana potražnjom x x

Ventilatori za destratifikaciju x

Unapređenje kontrole destilacione kolone x x

Operativna optimizacija destilacione kolone x x

Ekonomizator x x x

Efikasan sistem kotla x x x

Eliminisanje propuštanja vazduha x

Povraćaj toplote izduvnih gasova x

Sistemi za separiranje pare x

Kontrola pritiska plutajuće glave x

Praćenje dimnih gasova x

Adekvatna zapremina kompresora za gas x x x

Izmenjivači toplote x x x

Rekuperacija toplote za biomasu i proces sušenja mulja x x

Rekupercija toplote od radijalnih izduva korišćenih u vakuum sistemima

x x

Gorionik visoke efikasnosti x x x

Hladnjak visoke efikasnosti x x x

Visoko efikasna HVAC nepakovana oprema x x x

Visoko energetski efikasni AC/DC motori x x

Visoko energetski efikasni sistemi vazdušnih kompresora x x

Visoko energetski efikasne pumpe x x x

Električni transformatori sa visokom energetskom efikasnošću/malim gubicima

x x x

Trimovanje rotora ili usisne vodilice x

Uvođenje sistema lean koncepta u proizvodnji x

PUBLIC

45 PUBLIC

Multidisciplinarne tehnologije Industrija Agrobiznis Rudarstvo

Primena najboljih praksi za upravljanje za podršku energetskoj efikasnosti

x x x

Poboljšani katalizatori x

Poboljšana EE postojećih destilacionih kolona sa doradom x x

Poboljšanja u proizvodnji glinice od boksita x

Povećana reciklaža x x x

Tehnologija internte anode x

Infracrveni grejači na gas x

Izolacija x x x

Integrisani sistem kontrole x x x

Integracija među postrojenjima x x x

Razvoj membrana i ostalih farmaceutskih procesa x x

Umanjenje radnog pritiska vazduha x x x

Kotlovi nove tehnologije (kondenzovanje, koji rade na visoko efikasnu toplu vodu/paru/dijatermičko ulje i biomasu)

x x x

Gorionici nove tehnologije (automatski, rekuperativni) x x x

Optimizacija sistema pumpi x x x

Optimizacija temperature rashlađene vode i/ili optimizacija temperature kondenzatora

x x x

Optimizirani pritisak kondenzatora x x

Optimizacija distributivnih sistema x x x

Optimizacija prakse grejanja x x x

Optimizovana kontrola motora x x x

Optimizovani redizajn procesa x x x

Optimizacija razmere sintera i peleta (železna ruda) x

Sistemi organskog rankinovog ciklusa (ORC) x x x

Presa sa odeljkom za sušenje papira x

ASD kompresor vrhunske efikasnosti x

Kontrola vrhunske efikasnosti sa ASD x

Kontrola ventillacije vrhunske efikasnosti sa VSD x

Proces obnavljanja toplote za predzagrejanu dodavanu vodu

x

Proizvodnja obnovljive energije x x x

Kontrola sekvenciranja x

Obnavljanje toplotnog otpada sintera x

Pametni dizajn i klaster proizvodnih pogona x x

Nadzor i popravka odvajača kondenzata x x

Nadzor i popravka odvajača kondenzata (uvežena para) x x

Podmetarno merenje i intervalno merenje x x x

Sinhroni kaiševi za vazdušne ili gasne kompresore x

PUBLIC

46 PUBLIC

Multidisciplinarne tehnologije Industrija Agrobiznis Rudarstvo

Termo kompresori x

Obnavljanje toplote kroz TMP rafiniranje x

Upotreba čistih otpadaka x x

Korišćenje povećanog nivoa lomljenog stakla za pravljenje stakla

x

Upotreba toplote zraka iz konvencionog grejanja x

Programi za održavanje efikasnosti sistema vozila x

Obnavljanje toplote iz ventilacije x x x

Optimizacija ventilacije x x x

VSD na kompresoru hladnjaka x

Vrata za tovarne rampe u skladištima x x

Obnavljanje otpadne toplote x x x