Pss Vranje - Broura Gajenje Kupine

download Pss Vranje - Broura Gajenje Kupine

of 21

  • date post

    31-Oct-2015
  • Category

    Documents

  • view

    338
  • download

    13

Embed Size (px)

Transcript of Pss Vranje - Broura Gajenje Kupine

  • 1POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA VRANJE

    BROURA

    GAJENJE KUPINE

    Suzana Jerki dipl.ing Voarstva

    Avgust 2009 g.

  • 2Poreklo kupine

    Kupina (Eubatus sp) pripada familiji rua ( Rosaceae) i rodu Rubus, koji ima vie podrodova od kojih su za voarsku praksu zna*ajni(Idaeobatus) malina i( Eubatus) kupina.Podrod Eubatus obuhvata oko 400 vrsta rairenih skoro na svim kontinentima. Kupina se susree na svim kontinentima, a posebno u Evropi i Americi , susree se jo od praistorijskog doba .

    U evropskim zemljama kupina je prvo uvedena u kulturu u Nema*kij i Francuskoj.Na Balkanu su plemenite sorte kupine uvedene u proizvodnju tek 1936 , i to najpre u Bugarskoj dok su u naoj zemlji unete 1951. godine. Pitome kupine se u naoj zemlji gaje na relativno maloj povrini.Zbog obilne rodnosti i visoke rentabilnosti njeno gajenje se iz godine u godinu sve vie iri. .

    Hranljiva i upotrebna vrednost kupine

    Plod kupine je lepog atraktivnog izgleda, specifi*ne crne boje, slatkog, ili slatko-nakiselog ukusa, izraene arome. Ima veliku hranljivu vrednost.Plod kupine moe da sadri u proseku 15- 21 % ukupnih suvih materija, 7,54 9,85% ukupnih eera, 6,13 9,15 % redukujuih eera, 0,57 1,41% saharoze, 0,87 1.30 ukupnih kiselina, 0,39 0,66% pektina, 0,3 0,585 mineralnih materija, oko 1,2 % belan*evina, oko 1% masnih supst, 4% celuloze, 0,67 1,02mg% bojenih supstanci, od 18-20 mg vitamina C, od 15,4 22,3 mg% provitamina A, oko 0,4 mg% vitamina PP i manje koli*ine vitamina B1, B2 i B6. Iz ovoga se moe zaklju*iti da je sadraj hranljivih komponenti u plodu kupine dosta visok.Plod kupine ima izuzetno visoku bioloku vrednost.

    Svei plodovi i sok kupine su odli*no laksativno sredstvo, mineralne supstance i organske kiseline reguliu pH krvi, reguliu krvnu sliku i uti*u na snienje krvnog pritiska. Zahvaljujui bogatom hemijskom sastavu plodovi kupine su vrlo pogodni za razne namene : za duboko smrzavanje, razne oblike prerada, bojadisanje drugih proizvoda od voa, za potronju u sveem stanju i u kulinarstvu za spravljanje raznih poslastica.

    Za duboko zamrzavanje su najpogodniji plodovi sorti: tornfri,smutsen, darou,jang idr.

    Za industrijsku preradu: himalaja,bejli,tornfri idr. Kao bojadiseri proizvoda od voa mogu se koristiti plodovi svih sorti kupine. Za stonu potronju su pogodni plodovi koji imaju slatko-nakiseli ukus i prijatnu

    aromu, kao to su kod sorti eboni, king, blek satin, torlens jang , smutsen idr.

    Bioloke osobine kupine

    Kupina je viegodinja polubunasta biljka, koja ima viegodinji korenov sistem i jednogodinje i dvogodinje lastare.Prve godine korenov sistem razvija izdanke

  • 3Lastare koji prezimljuju, a u drugoj godini od pupoljaka u pazuhu listova obrazuju cvetne gran*ice, zatim cvetaju i donose rod, zatim po*inju da se sue ,tako da se do kraja druge polovine vegetacije osue.

    Korenov sistem je ili*ast, vrlo razgranat i dostie duzinu do 1m i vie.Mnoge

    vrste i plemenite sorte kupina, po pravilu nemaju glavni koren.Jedino ako su kupinove sadnice proizvedene iz semena onda imaju glavni koren, ali i on sa starenjem biljke ugine tako da posle ostaju samo postrane ile.

    bun kupine je razli*ite razvijenosti, koja zavisi od bioloke osobine sorte. On moe biti visok , srednje visok i nizak , zatim skupljen uspravan,puzei i na kraju sa hrapavim i glatkim lastarima.

    Izdanci (letorasti ) kupine ive dve godine.U prvoj godini oni rastu dostiui

    duinu 2-4 m , u zavisnosti od sorte, dok u drugoj godini donose rod i posle se sue.Kod nekih sorti kupine letorasti su obrasli trnjem bodljama u nekih reAim i nenijim bodljama, a postoje i sorte bez trnja.

    Lie je sloeno i sastoji se od 3-7 pa *ak i devet liski 3,5,7,9, u zavisnosti od tipa i sorte.

    Pupoljci kod kupine razvijaju se na ilama (podzemni pupoljci),i na jednogodinjim idancima.

    -Podzemni pupoljci se razvijaju na mladim ilama, i to od druge polovine leta, iz kojih se razvijaju korenovi izdanci.Broj podzemnih pupoljaka je razli*it jedan , dva a ponekad i tri.

    -Pupoljci na jednogodinjim izdancima obrazuju se u pazuhu listova, i to obi*no dva- jedan nad drugim.Ovi pupoljci se ne razvijaju istovremeno, u donjem delu letorasta pupoljci se razvijaju veoma slabo ili se i ne razvijaju, u srednjem delu neto vie dok pri vrhu najvie.

    Cvetne granice se razvijaju u pazuhu listova na dvogodinjim letorastima. Cvet kod kupine je hemafroditan ( dvopolan), i srednje krupan, sa veim brojem

    tu*kova i pranika i dvojnim cvetnim omota*em.

  • 4Plod kupine je zbirna kotunica, obrazovana od sitnih i so*nih apokarpnih kotunica, pri*vrenih na *vrstoj loi.

    Agroekoloki uslovi za gajenje kupine

    Temperatura- Divlje vrste kupine od kojih su nastale sorte rastu u podru*jima sa veoma razli*itim temperaturnim uslovima, pa zbog toga pokazuju visoku varijabilnost, i u pogledu biolokih uslova i u otpornosti prema klimatskim faktorima.

    U severnim uslovima pod snenim pokriva*em mogu izdrati niske temperature do -40 C,meAutim u odsustvu snega moe doi do izmrzavanja izdanaka od -10 do -20 C to zavisi od vrste.Sorte kupine su mnogo osetljivije prema niskim temperaturama od svojih divljih srodnika.

    Niske zimske temperature mogu naneti tete sortama kupine , naro*ito onima koje su nepripremljene ule u zimsko mirovanje i ako mrazevi nastupe kad nema zimskog pokriva*a.

    U naim uslovima otpornije sorte podnose mrazeve od -10 do -15 C , a ako su zatiene debljim snenim pokriva*em do -30 C.

    Izdanci osetljivijih sorti u odsustvu snega mogu da izmrznu na temperaturi od -7 do -10 C.

    Temperaturna kolebanja od +6 do -7 C , koja se javljaju krajem zime i po*etkom prolea mogu naneti tete izdancima kupina sorti koje se odlikuju ranim kretanjem vegetacije.

    to se ti*e visokih temperatura u toku vegetacije kupine ne podnose visoke temperature koje ne uti*u direkno na biljku ve na plodove koji zbog visoke temperature i smanjene vlanosti u zemljitu i vazduhu ubrzano sazrevaju plodovi ostaju loijeg kvaliteta i manje krupnoe to umanjuje prinose.

    Za gajenje kupine najbolja su podru*ja sa prohladnim i umereno vlanim letom i blagim zimama.

    Padavine-Kupina najbolje rezultate postie u uslovima umerene vlanosti zemljita i visoke relativne vlanosti vazduha.Kupina se moe gajiti bez navodnjavanja ako suma godinjih padavina iznosi 800 mm, a padavine su pravilno rasporeAene u toku vegetacije i kada se relativna vlanost vazduha kree od 75 do 80%. Za normalan razvoj i plodonoenje kupine ,potrebne su dovoljne koli*ine vode tokom cele vegetacije.

    Potrebno je da u zasadu kupine zemljite sadri od 75-80% vlage. I viak i nedostatak vlage u zemljitu nepovoljno se odraavaju na gajenje kupine. Ukoliko nedostaje vlaga u zemljitu i vazduhu smanjuje se prinos, porast izdanaka i korenovog sistema, plodovi ostaju sitni, manje kvalitetni, a vrlo *esto se sasuuju i nedozrevaju.

  • 5Svetlost- Za uspean rast i razvoj kupini je potrebna jaka osvetljenost.Da bi se kupini omoguilo dovoljno svetlosti potrebno je gajiti u obliku ive ograde.

    Vetar-Za kupinu vetar moe biti koristan samo kao blagi povetarac, jer poboljava cirkulaciju vazduha i smanjuje pojavu gljivi*nih bolesti.tetan uticaj imaju suvi ,hladni i jaki olujni vetrovi, koji u toku vegetacije mogu polomiti izdanke i rodne gran*ice poveati transpiraciju i evaporaciju a u toku zime izazvati izmrzavanje izdanaka. Zato se za sadnju kupine ne preporu*uju vetroviti poloajevi.

    Zemljite-Za gajenje kupine najbolja su duboka, rastresita i srednje teka zemljita sa 50-60% gline, propusna plodna umereno vlana zemljita koja sadre 4-6% humusa, *iji se pH kree 6-7.Od tipova zemljita su najpogodnije: gajnja*e,duboka aluvijalna i deluvijalna zemljita. Ne odgovaraju joj tople peskue i preterano vlana, hladna i teka zemljita u kojima se podzemne vode diu do visine od 20-30 cm.Ne treba je gajiti ni na kre*nim zemljitima, kao i na suvie kiselim zemljitima.

    Orografija- U naoj zemlji kupina se moe gajiti na nadmorskoj visini do 700 m. MeAutim najbolji rezultati se postiu na visinama od 200-500 m.Na visini od 500-700 m kupinu treba gajiti na uzdignutim, zaklonjenim i blago nagnutim terenima koji imaju isto*nu, zapadnu ili junu ekspoziciju.

    Na manjim nadmorskim visinama treba izbegavati june , jugozapadne i jugoisto*ne poloajeve.Juni i jugoisto*ni poloajevi se preporu*uju za gajenje kupine na veim nadmorskim visinama preko 500 m sa godinjom sumom padavina veom od 1000 mm. U hladnijim predelima za gajenje kupine su pogodni blago nagnuti tereni, jer su oni manje izloeni negativnom uticaju mraza. Za komercijalno gajenje kupine nisu pogodni ni jako strmi tereni.

    Podizanje zasada kupine

    Poto kupina ostaje na jednom mestu 10-12 pa i vie godina i poto se relativno gusto sadi od 1300-3000 izdanaka po hektaru, priprema zemljita mora da se izvede blagovremeno i pravilno.

    Priprema zemljita

    Pripremu zemljita za podizanje kupinjaka treba po*eti 3-4 meseca pre saAenja kupine. U slu*aju da je zemljite zakorovljeno dugove*nim korovskim biljkama jo u julu po skidanju useva zemljite treba plitko uzorati i poravnati pa onda ga isprskati nekim totalnim herbicidom npr(Agro total, Glifosat, Glitotal itd.)

    Posle mesec dana zemljite se jo jednom plitko uzore da bi se herbicidi to bolje izmeali sa zemljom i uneli to dublje u zemljite a posle toga se izvodi osnovna obrada.

    .Na nezakorovljenom zemljitu herbicid ne treba unositi. Priprema zemljita podrazumeva priviAenje zemljita poljoprivrednoj kulturi(

    ravnanje , uklanjanje ostataka drvea, iblja ibunja, panjeva i ila sa parcele). Obavezna je izrada agrohemijskih analiza zemljita radi utvrAivanja plodnosti odnosno odreAivanja Ph vrednosti zemljita i davanja preporuka za meliorativno Aubrenje odnosno popravku zemljita ako je to potrebno. Ph vrebnost pogodna je za gaj