Psiholoske Teorije o Kriminalitetu

7/21/2019 Psiholoske Teorije o Kriminalitetu

http://slidepdf.com/reader/full/psiholoske-teorije-o-kriminalitetu 1/24

Sadržaj

1. Uvod.............................................................................................................................32. Psihološka shvatanja.....................................................................................................43. Psihoanalitička teorija razvoja......................................................................................6

4. Teorija jaza (sebe).........................................................................................................9. Psiho!atološke teorije..................................................................................................1".1 Psiho!atija.............................................................................................................1".2 #$o%ionalni !ore$e&aji........................................................................................12

.2.1 'le!to$anija.............................................................................................12.2.2 Piro$anija..................................................................................................14

6. 'olberova teorija $oralno razvoja..........................................................................14. Teorija so%ijalno *čenja.............................................................................................16+. Teorija *skra&enosti za $aterinske dodire i !ovezanost.............................................19. ,ihevioristička teorija..................................................................................................1+1". -aklj*čak......................................................................................................................23

11. iterat*ra......................................................................................................................24

1. Uvod

Psihološke teorije s* od nastajanja !a do danas !rošle kroz razne /aze razvoja. 0osta odinase !rovodilo istraivanje da bi se se dok*čilo do današnje $išljenja da iako je !rest*!nička

ličnost * osnovi ista kao ličnost ne!rest*!nika *činio%i nekih djela i$aj* odreene !sihičke



karakteristike koje *tič* na njihov* kri$inaln* djelatnost. a$i$ ti$ savre$ena

kri$inoloija $ora da *kae koje s* to osobine i kod kojih djela s* one značajne. Ula* se

$noi na!ori da se !ojedini ti!ovi kri$inalno !onašanja !ove* sa relevantni$ !sihički$

%rta$a *činio%a. 5 takoer !ri to$e se ne s$ije zane$ariti *ti%aj sredine na /or$iranje

ličnosti !rest*!nika a i to da svi ti činio%i djel*j* zajedno i is!re!leteno. Psihoanaliza je

$etod !sihološko !retraivanja koji i$a za %ilj da dok*či !odsvjesno značenje lj*dsko

!onašanja a čije se osnove nalaze * !sihološko$ ivot* koji je /or$*lisao . re*d (rojd).

7na je rana !siholoije i $etod tret$ana $entalnih i e$o%ionalnih !ore$e&aja koja se

karakteriše dina$ički$ !oledo$ na sve as!ekte d*ševno ivota. Psihoanaliza !olazi od

!ost*lata !o koje$ sve što se odvija * snovi$a nosi * sebi di$enzij* koja ne izbija na

!ovršin*.To je !odsvijest rez*ltat niza doaaja koji s* se desili * rano$ djetinjstv* a $odačak i ranije * ne!osrednoj s!rezi sa razvoje$ seks*alnosti * široko$ s$isl* !rvo kroz oraln*

i analn* /az* razvoja. Psihoanaliza dakle bazira se na !ro*čavanj* !ojedin%a kao ne!onovljive

jedinke korištenje$ !rvenstveno $etoda iz*čavanja !ojedino sl*čaja.

8Psihoanaliza je !rvenstveno liječenje $entalnih s$etnji znanost a neki $isle i *$jetnost.

7snovni njezin zadatak i %ilj je !o$o&i !a%ijenti$a koji !ate od !sihičkih s$etnji. To s* *

!rvo$ red* ne*roze a razvoje$ !sihoanalize i novi$ s!oznaja$a *klj*čili s$o danas *

!sihoanaliz* i !sihoanalitičke !sihotera!ije i tee !sihičke s$etnje kao n!r. !sihoze

!ore$e&aj ličnosti nar%ističke s$etnje ličnosti i sl. Psihoanaliza je i $etoda istraivanja

$entalnih !ro%esa. 7na je i teorija ličnosti i teorija nastanka ne*roza. noi s* o!t*ili

!sihoanaliz* da je ona !oled na svijet. To nije tačno jer !sihoanaliza ne$a svoj* ideoloij*

ni !olitik*. Psihoanalitičari !ri!adaj* različiti$ !oledi$a na svijet a *jedinj*je ih

!sihoanaliza kao str*ka i znanost.:1

2. Psihološka shvatanja

U svako$ od nas odvija se s*kob iz$e* ličnih i izvornih instikata (!oriva naona i$!*lsa)

kao i zahtjeva dr*švene r*!e. Psihoanalitičari tvrde da je naone ne$o*&e *kin*ti. ;ako se

nis* bavili stvaranje$ !osebne teorije koja bi sl*ila objašnjenj* kri$inaliteta re*d i

1 http://www.zarez.hr/clanci/sigmund-freud-i-psihoanaliza (Pristup stranici06.05.2015 .

2

http://www.zarez.hr/clanci/sigmund-freud-i-psihoanaliza




njeovi *čeni%i doti%ali s* se i !rirode zločina. 7ni a de/iniš* kao kršenje jedne ili više

nor$i kroz !onašanje !ojedin%a. <ovjekovo !onašanje je vid sa$oizraavanja.

Psihoanaliza *klj*č*je sljede&a objašnjenja kri$inalno !onašanja=

-ločina% i$a 8antidr*štveni karakter: !orešno je so%ijalizovan nije * stanj* da shvati

nor$ativne zahtijeve s!oljne sredine. U s*kob* koji se * nje$* odvija iz$e* ličnih i

izvornih instikata i zahtjeva dr*štvene r*!e on bira is!*njenje !rvih.

-ločin kao vid ne*roze> *činila% tei da b*de olašen krivi$ i kanjen

-ločin je !osljedi%a !ore$e&enja * !sihološkoj ravnotei a zločin%i s* e$o%ionalno

/r*strirani i !ore$e&eni !ojedin%i koji nesvjesno nasilničko$ aktivnoš&* tee da riješe

e$o%ionalne !roble$e.

-ločina% !osjed*je antiso%ijani karakter koji se oleda * !raznina$a * nor$ativno$ siste$*.

7bjašnjenje zločina i kri$inaliteta nesklado$ iz$e* dr*štvene str*kt*re i nor$ativno

siste$a odnosno k*lt*re. Po nje$* dr*štvena str*kt*ra eneriše sklonost ka zločin* kroz

odabir !ojedina%a koji zbo dr*štveno !oloaja i !sihičke str*kt*re nis* * stanj* da se na

!ravi način !rilaode2

Pri$jena !sihoanalize * kri$inoloiji $noo je do!rinijelo i !oznato djelo ?illa$a @ealA>a

80elikvent !ojedina%:. 7n je vjerovao da zlo&in $oe$o objasniti sa$o !oniranje$ *

!rošlosti !ojedin%a !osebno * njeov e$o%ionalni razvoj. Bjer*je da se *zrok zločina nalazi

* /r*stra%ija$a koje nastaj* * /azi djetinjstva kada dijete ne $oe da zadovolji svoje osnovne

!otrebe.

Prvobitno se vjerovalo da s* zločin%i !sihički in/eriorna bi&a i da se *zrok njihove

!rest*!ničke djelatnosti nalazi *!ravo * toj $anjoj vrijednosti. 7d tada se !rist*!iloistraivanji$a l*tanji$a i os!oravanji$a. Psihološke teorije i$aj* vaan *ti%aj kako na

analiz* * kazneni$ zavodi$a tako i kod rehabilita%ije os*enika. ,rojni kri$inozi s$atraj*

da se !sihološki$ /aktori$a !ri!is*je !reveliki značaj s obziro$ na *zročnost kri$inaliteta.

Be&ina takoer i za$jera teoriji na nedostatak dokaza za to da s* d*ševni i e$otivni !roble$i

od klj*čno značaja za kri$inalno !onašanje. ;ako se re*d nije !osebno bavio !roble$o$

kri$inaliteta osnov* njeovo o!šte *čenja stvorene s* teorije koje s* * ne!osrednoj vezi

2 https://sr.scri!d.com/doc/"160#66$/%&')'*+-P,'+++ 06.05.2015

"

https://sr.scribd.com/doc/31604667/FROJDOVA-PSIHOANALIZA




sa ti$ !itanji$a a na nji$a s* zasnovana i ostala !sihoanalitička tvrenja. 'ao bitne odlike

zločina navode se C izraena sebičnost jake destr*ktivne tenden%ije i nedostatak a/ektivno

vezivanja i !rihvatanja dr*ih. aktorsko$ analizo$ izdvajaj* se sljede&e karakteristike

ličnosti !rest*!nika= nisk* sna* s*!er>ea ohol* nezavisnost stre!nj* i *sredsreenost na

sebe !retjerano b*rno reaovanje koje je sklono !ovod* (sklonost da se ide r*!o$).

Psianalitičari devijantno !onašanje objašnjavaj* !reko rojdove trojne str*kt*re ličnosti.

Polazna !sihianalitička teorija ovorila je o čovjek* 8Dad> Ea: koji je *s$jeren sa$o svoji$

instikti$a.

8Be&ina eks!eri$enata !sihološko !r*čavanja *činitelja krivičnih djela je sadravala analiz*

varijabli koje se najčeš&e javljaj* * !sihološki$ testovi$a. Dajčeš&e korišteni testovi s*

P; (inesato *lti!hasi% PersonalitA ;nventorA). P;>1 razvijen 1943. . a današnjaverzija P;> 2 objavljena 19+9.. i FP; ( Fali/ornia PersonalitA ;nventorA ). 7vi testovi s*

dakle i$ali na$jer* $jeriti neke stalne /aktore kri$inalno čina koji lee * ličnosti

izvršio%a.:3

;straivači s* *stanovili razlike iz$e* kri$inala%a i onih koji to nis*. Gez*ltati takvih

st*dija s* bili nejasni i nije bilo $o*&e !o*zdano razlikovati jedne od dr*ih. U istraivanj*

se trai !ovezanost iz$e* ličnosti i kri$inaliteta. Postoje 4 s$jera=

8Traenje razlika * str*kt*ri ličnosti iz$e* *činitelja krivičnih djela i dr*ih osoba. Daj&eš&e

se ta istraivanja vrše * zatvori$a. 0olazi se to toa da s* zatvoreni%i i$!*lsivniji da više

$rze $anje s* *s$jereni na sebe i nezreliji s*.

Traenje $o*&nosti za !ronoziranje !rest*!ničko !onašanja. 'ako zatvorska kazna *tiče

na kasnije !onašanje.

;straivanje nivoa do koje *činitelji * s$isl* osobne dina$ike djel*j* kao ne*činitelji.

-aklj*č%i s* da osobna dina$ika *činitelja često je jako slična dina$i%i dr*ih osoba.

;straivanje i traenje te $jerenje individ*alnih razlika $a* različiti$ ti!ovi$a krivičnih

djela i *činitelja * r*!a$a. 84

" orisla3 Petro3i4 orazo 7e89oriminologi;a Pra3ni fa9ultet <ni3erziteta u

,ara;e3u ,ara;e3o 200#.god str. 12"

# orisla3 Petro3i4 orazo 7e89oriminologi;a Pra3ni fa9ultet <ni3erziteta u ,ara;e3u

,ara;e3o 200#.god str. 12#

#



Dastojanja !siholoa išla s* * s$jer* !ovezivanja osobnih karakteristika sa *čestaloš&*

*činjenih djela. U osobne karakteristike osoba sa češ&i$ kri$inalni$ djeli$a s!adaj*=

• 5resivniost•

5*toritarnost• #kstravertnost• Dar%iza$

3. Psihoanalitička teorija razvoja

Fentralni kon%e!t !sihoanalize je kon%e!t !odsvijesti. redišnja teze rojdove razvojne teorije

jeste da je svako dijete roeno s odreeno$ količino$ seks*alne enerije nazvane libido,

koja se kako se dijete raste biološki *s$jerava na odreena $jesta na tjel* zvana eroene

zone. eks*alna se enerija * njeovo$ $odel* odnosi jednostavnno na s!osobnostdoivljavanja tjelesne *ode. 0olazak libida na svak* tačk* * tijel* označava nov* /az* *

!sihoseks*alno$ razvoj* djeteta. U svakoj razvojnoj /azi libido se *s$jerava na novo

!odr*čje sve dok nije dostilo nor$alno heteroseks*alno *s$jerenje

e*ti$ rojdov $odel nije bio sasvi$ biološki i on je čvrsto vjerovao da djetetova isk*stva

toko$ /aze znatno *tič* na njeov kasniji razvoj. Us!ješan !relazak iz jedne /aze * dr**

zahtijeva da dijete !ri$i !rikladn* količin* tjelesne *ode od svake eroene zone. -ato je

rojd *!ozoravao roditelje da ne /r*strir*aj* dje%* !retjerano$ stroošč* ali je takoer

*!ozoravao da !revalika !o!*stljivost $oe izazvati !roble$e. Bano je s!o$en*ti da se

rojdovo shvatanje te$elji na dvije ideje=

• ideja o nesvjesnoj odl*čnosti• i ideja izraena kroz ter$in kon/likt

Ded*o nakon roenja *ti%aji okoline se od*!ir* naonski$ tenja$a. U s*štini *s$jerenje

okoline odre*j* kako &e se brzo i * !ot!*nosti !ojedina% do&i do !ojedinačno ste!ena !sihoseks*alno razvoja. Ta dina$ična bitka sa okolino$ se $oe !okazati i * sa$oj

str*kt*ri !ojedina%a. 'od novoroenčeta osobna str*kt*ra je sa$o rezervoar naonskih tenji

i i$!*lsa. Bre$eno$ dijete tek !očinje *!oznavati djelove sredine i okoline !osebno

so%ijalne. ; sa$i$ ti$ se s*očava sa tenja$a okoline i dr*štva koje s* često * s*!rotnosti$a

sa njeovi$ osobni$ naonski$ tenja$a.

5 https://sr.scri!d.com/doc/"160#66$/%&')'*+-P,'+++ ( Pristup stranici06.05.2015.

5





Pre$a rojd* osobni razvoj je !osljedi%a i s!let tri te$eljna /aktora=

• 0jelovanje s!olno naona• Utje%aj okoline !rije svea so%ijalne• 0ina$ika *n*tar sa$e str*kt*re li&nosti kon/likti te interak%ije iz$e* tri osnovne

!odstr*kt*re ličnosti

otiva%ija ka !rest*!ništv* lei * !odsvijesti !ojedin%a. vaki !ojedina% !redstavlja

!oten%ijalno *činitelja krivično djela ali * to$e bitn* *lo* ira sa$okontrola koja na neki

način diktira da li &e taj !oten%ijal biti iskorišten.

Toko$ razvoja /*nk%ija se !re!oznavanja !olahko oblik*je * svijesni dio ličnosti to je tkz.

eo (lat. eo> ja).

#o> jedini svijesni dio ličnosti. 7n se brine za ravnote* iz$e* naonskih tenji i zahtjeva

okoline. 7ne naonske tenje koje s* * !revelikoj s*!rotnosti za zahtijevi$a okoline a

okolina ih oštro kanjava *koliko se $ani/estiraj* eo !ojedin%a !otiskije i izba%*je iz

!odr*čja svijesti !otisk*je ih. #o$ do$inira princip realnosti (orijenta%ija !re$a stvarno$

svijet* * koje$ osoba ivi). Da taj način se širi !osebna osobna str*kt*ra id (lat id>ono) dje

*laze izbačene odnosno !otisn*te tenje koje s* izvan svijesti nesvjesne. 0io !odsvijesti

koji sadri !otrebe i i$!*lse *klj*č*j*&i onaj koji se zove libido. 7n odovara na principuživanja (ako &eš se osje&ati bodbo *radi to). a dr*e strane se oblik*je tkz 8nad ja: (eo.ja)

koj* sačinjavaj* najoštriji i najn*niji zahtijevi te nareenja iz okoline. To je las svijesti i

izvori sa$okritike.6

0akle čovjekov razvoj * velikoj $jeri je rez*ltat *n*tarnje dina$ike s*!rotnosti i kon/llikta

$e* !ojedini$ !odstr*kt*ra$a ida, ega, i superega. Ego balansira svjesn* djelatnost

!ojedin%a i brine za d*ševn* ravnote* te zdravlje. Pri to$e $ora ostvariti ravnote* iz$e*

ida, iz koje !roizilaze naonski i$!*lsi te superegom, odatle izvire rinja savjest !rijekoi osje&aj krivi%e. #o se $oe re&i bori sa dva /ronta. U$jesto da ego nor$alno *s$jerava i

balansira osobno djelovanje vodstvo osobnosti !re*zi$aj* * stvari id i superego. 7

6 https://www.scri!d.com/doc/=06#150#/P,'+++-%&') ( Pristup stranici

06.05.2015.

$ http://www.!ritannica.com/>chec9ed/topic/21=?#?/,igmund-%reud 06.05.2015

6

https://www.scribd.com/doc/90641504/PSIHOANALIZA-FROJD

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/219848/Sigmund-Freud





Ego ne $oe više /*nk%ionirati. 7soba je nekada nesvijesna vlastito $orala i etike ali

s*!ereo sadri veliki broj kodeksa i zabrana koje se koriste *lavno$ nesvijesno * oblik*

izjave 8ne$oj:. 'rivnja je !re$a !sihoanalitičkoj kri$inoloiji veo$a *čestao !roble$ zbo

svih !otreba i naona koji dolaze iz id-a, te zabrana i kodeksa iz superega. toa !ostoje

$noi načini kako se individ*a nosi sa krivnjo$ i oni se nazivaj* odbranbeni$ $ehaniz$o$

a oni s*=

• *bli$a%ija> elje id>a se !retvaraj* * zdrav tok koji$a odobrava s*!ereo• Potiskivanje> elje id>a se nao$ilavaj* * !odsvijesti i osoba odbija da !rizna njihovo

!ostojanje• Povlačenje> elje id>a se !rate i$!*sv*vno da bi se !objelo od sl*šanja s*!erea• 7dbijanjeHintelekt> strah od is!*njenja zelja id>a !re$a nje$* se odnosi

nee$o%ionalno• Projek%ija> zabrana s*!erea se !ostavljaj* kao standard koji$a dr*i s*di a nikada

sebi• 'o$!leksi> zabrane s*!erea s* tako jake da osoba razvija strahove• 7tvaranje> s*!er eo je tako jak da osoba stalno nadokna*je štet*• or$iranje reak%ija• -a$jena reak%ije

; od ovih nabrojanih odbra$benih $ehaniza$a !sihoanalitičari s* !redstavili !o$jeranje

odnosno za$jenjivanje reak%ije kao !ri$arni razlo za kri$inalno !onašanje.+

Takoer bitno je i s!o$en*ti da !re$a !sihoseks*alno$ $odel* lj*dski se razvoj odvija *

/aza i to =

• 7ralna /aza ( od roenja do ot!rilike 1+ $jese%i)• 5nalna /aza ( dr*a i tre&a odina ivota)• al*sna /aza (od četvte do sed$e odine)• aza laten%ije ( od sed$e do dvanaeste odine)• Ienitalna /aza ( od dvanaeste !a dalje)9

4. Teorija jaza ( sebe )

'ada čovjek !ok*šava o!isati kakav bi neko trebao da b*de kakvo a naj$anje eli$o taj

o!is je blii 8ne ja: odnosno ne!oeljno$ ja. <ovjekovo $išljenje o sebi !rati sjenka vienja

? http://e-9a9o.gee9.hr/drust3o/psihologi;a/9a9o-;e-freud-utemel;io-psihoanalizu/

(Pristup stranici 06.05.2015.

= https://www.scri!d.com/doc/=06#150#/P,'+++-%&') ( Pristup stranici06.05.2015.

$





šta dr*i $isle o nje$*. e*ti$ on se tješi ti$e da dr*i ne znaj* neke stvari o nje$* koje

on zna. ; to je as!ekt ja, koji se slae sa oznako$ 8osobno:.

$atra se da je *!ravo to neativno $išljenje o sebi karakteristično za os*enike koji

izdravaj* zatvorsk* kazn* a takoer značajnije za !rijašnje zatvorenike. Takvoj sli%ido!rinosi stalna neativna slika tako da ne$aj* izbora i !risiljeni s* to !rihvatiti to vienje.

#rikson koji je !redstavnik ne!sihoanalitičko *s$jeravanja za razlik* od !redstavnika

!sihoanalitičara daje !anj* na ego tj *zi$anje /aktora okoline i sa$ostalnost ega * odnos*

!re$a idu. Psihoso%ijalna teorija *kaz*je da je sklona objašnjavanj* lj*dsko razvoja *z

djelovanje !sihičkih i /izičkih /aktora. #rikson navodi osa$ nivoa na koji$ se zasniva

!sihoso%ijalni razvoj. U svakoj /azi je !ris*tna kriza koja je !osljedi%a tjelesno i !sihičko

sazrijevanja i so%ijalnih zahtjeva. 'oje okolina !ostavlja !ojedin%*. vaka kriza znači !relazak na novi nivo

Gazvoj !rest*!ničko !onašanja je !osljedi%a ne*s!ješnosti riješenih kriza !rije svea na

dr*o$ tre&e$ !eto$ i šesto$ nivo*.

0r*i nivo ob*hva&a dr** i tre&* odin* ivota i odovara rojdovoj analnoj /azi. Te$eljna

kriza je odnos roditelja !re$a dje%i. 5ko se kriza !ozitivno riješi dovodi do razvoja osje&aja

za sa$okontrol* i nezavisnost.

Tre&i nivo traje od četvrte do !očetka školovanja. 0ječija ini%ijativa raste širi vidike i

odovornost raste. 5ko je riješena kriza stvara se i jača osje&aj a*tono$ije. Brlo je vana

*loa roditelja i njihova !ozitivna *s$jerenost.

Peti nivo je !eriod adoles%en%ije od jedanaeste do dvadesete odine. 7vdje se ostvar*je

!sihoso%ijalni identitet !jedin%a kontakt sa vršnja%i$a je jako vaan i so%ijalni$ r*!a$a.

Da !odr*čij* !rest*!ničko !onašanja ovaj nivo i$a velik* vanost jer !ozitivna

identi/ika%ija sa različiti$ kri$inalni$ ri*!a$a *zrok je ne!ot!*no razvijen ego, a ti$e i

sklonost ka !rest*!ničko$ !onašanj*.

Jesti nivo je od dvadesete do dvadeset!ete odine i naziva se još i 8 inti$na kriza i izola%ija:.

7vaj nivo je dosta !ovezan sa !rethodni$ jer ako je !ojedina% ostvario !ozitivne e/ekte na

!eto$ nivo* na ovo$ nivo* &e biti s!osoban *s!ostaviti te$elj obitekjsko ivota.

Deativno riješena ova kriza kao !osljedi%* i$a !retjeran* za!oslenost sa sa$i$ sobo$ i

nes!osobnost da ostvari inti$n* vez* sa dr*i$a. Te se $o* razviti tako !ore$e&aji ličnosti.

?



. Psiho!atološke teorije

U okvir* !siho!atološke teorije !ore$e&aji koji s* !ovezani sa kri$inaliteto$ s*=

• Pore$e&aj osje&anja• 0*ševni !ore$e&aj• o%io!atološke ličnosti• !e%i/ična koni%ija1"

Psihijatri s$atraj* da je *zrok kri$inaliteta * $noi$ d*ševni$ !ore$e&aji$a. 7dreeni

broj !rest*!nika s* d*ševni bolesni%i i zbo toa se dolazi do zaklj*čka da s* zločini

!osljedi%a $entalnih !ore$e&aja. Patoloija ne$a sa$o biološk* i so%iološk* osnov* !ostoji

i *ti%aj dr*štvenih /aktora kao (alkoholiza$ narko$anija...) koji !ro*zrok*j* d*ševne

!ore$e&aje. Pre$a 'lineber* oni se !ojavlj*j* kao 8čovjekov odziv na k*lt*rn*

dezintera%ij*: kao i * !rethodni$ teorija$a i ovdje se navodi vanost zadovoljvanje !otreba

* djetinjstv* tj. da je vaan /aktor !rest*!ničko !onašanja *!ravo nedostatak to!line

roditelja i odvajanje od roditelja. U !raksi s* !oznate d*ševne s$etnje kao !osljedi%a

!ovreda kada dolazi do s$etnji * !er%e!%iji i $e$oriranj* kao i dr*e s$etanje !sihičke

!rirode. Dajčeš&e s* dijanosti%irane odabrane ne*roze !sihoze i !ore$e&aji savlaivanja.

5.1 Psihopatija

U klasi/ika%iji kri$inalnih ti!ova koja razlik*je tri ti!a= nor$alne !očinitelje !sihotične

!očinitelje i antiso%ijalne ličnosti. Psiho!ati s* antiso%ijalne ličnosti.

;straivanja s* !okazala da !ri$arni !siho!ati i$aj* visok koe/i%ijent intelien%ije. Psiho!ati

kri$inal%i i$aj* s$etnje * !onašanj* a nis* s!osobni ni shvatiti realne i d*oročne %iljeve.

Deodovorni s* što !okaz*je da se nalaze * d*ovi$a vole riskantna !onašanja i krše

*ovore i doovore.

'arakteristika i$ je da brzo 8!lan*: a tijeko$ djetinjstva s* bili !oznati !o delinkven%iji.

Uvjetne os*de koje s* i$ izrečene često krše. Dee$!atični s* što znači da nis* s!osobni

e$o%ionalno se *iviti * !oloaj dr*e osobe. Takoer s* e$o%ionalno hladne osobe i nis* *

$o*&nosti stvoriti nor$alan e$o%ionalan odnos s dr*i$ osoba$a. ;$aj* randiozan

osje&aj vlastite vrijednosti skloni s* hvalisanj* !od%jenjivanj* dr*ih i nerealno$ vienj*

b*d*&nosti. 7dnos !re$a dr*i$ osoba$a je beš&*tan i $ani!*lativan. 'arakteristika i$ je

10 orisla3 Petro3i4 orazo 7e89oriminologi;a Pra3ni fa9ultet <ni3erziteta u,ara;e3u ,ara;e3o 200#.god str. 1"1

=



!ovršinski šar$ odnosno na dr*e osobe ostavljaj* doja$ zabavnosti i nor$alnosti tj. *tisak

si*rnosti i !ovjerenja dr*ih osoba. Psiho!ate se nerijetko s*sre&* * kri$inalitet* bijelo

ovratnika. Psiho!ati ovo kri$inalno $iljea s$atraj* da sil* nije !otrebno koristiti kako bi

ostvarili svoje %iljeve.

7ni dr*štvo oštete *%jena$a skla!anji$a štetnih *ovora zlo*!otreba !oloaja !revara$a i

sl. ;straivanja s* !okazala da antiso%ijalno !onašanje o!ada s odina$a. noi !siho!ati se

bave kri$inaliteto$ do četrdesete odine ivota dok neki to čine do !edesete odine ivota

ali nije rijetkost da to čine i do seda$desete odine ivota. 'od !siho!ata sto!a !ovrata je dva

!*ta ve&a neo kod ostalih !očinitelja a tri !*ta ve&a kod delikata nasilja za razlik* od

ostalih !očinitelja. U teorija$a koje se bave nastanko$ kri$inaliteta kod !siho!ata se s$atra

da je *zrok kri$inaliteta nedostatak ili $anjak nekih tvari višak dr*ih tvari ili neravnoteaiz$jene tvari * oraniz$*.

Prva teorija !siho/izioloije kri$inaliteta s$atra da je *zrok kri$inalno$ !onašanj*

!siho!ata nedostatak l*koze * !rednje$ korteks* $oza . 0r*a teorija s$atra da je višak

l*čenja hor$ona testosterona a $anjak l*čenja a$inooksidaze *zrok kri$inalno !onašanja.

87snov* !siho!atija čini !ri$aran i d*bok !ore$e&aj ličnosti ošte&enja !ro%esa intera%ije i

*sklaenosti !sihičkih /*nk%ija što se is!oljava i * !onašanj*. Pore$e&aji s* naročito izraeni* naonskoj a/ektivnoj i voljnoj s/eri. U !itanj* s* !sihičke /*nk%ije čiji je skladan razvoj

jedan od bitnih !red*slova za *s!ješn* so%ijaliza%ij*. Tako n!r. kada je do$inantan

!ore$e&aj * s/eri naona dolazi do s*koba sa okolino$ i zakono$ zbo seks*alnih

nastranosti i delikata sadističkih is!oljavanja izraeno eoiz$a.Pore$e&aji a/ektivno

ivota izraavaj* se dis/orični$ ($rzovoljni$) ras!oloenje$ iz$jena$a ras!oloenja *

s$isl* hi!o$anije odnosno s*bde!resije nedostatko$ e$!atije tj. saosje&anja za bol i !atnj*

dr*ih itd.:11

8'od !ore$e&aja volje (hi!ob*lija ab*lija) osoba nije * stanj* da istraje * ostvarenj* svojih

stre$ljenja i !ored očilednih ostalih s!osobnosti da to !ostine (tzv. 8bezvoljne !siho!ateK)

ili !ak nije * stanj* da kontroliše svoje aso%ijalno i diso%ijalno !onašanje. -bo ovih svojih

!ore$e&aja !siho!atske osobe s* *!adljive kao nastrane teške na$&oraste &*dljive

aresivne i o!asne osobe. 7kolina ih kao takve odba%*je !a se oni izol*j* a !onekad i

11 http://www.3asdo9tor.com/medicina-od-a-do-z/psihi;atri;s9e-!olesti/=$$-

psihopati;e-poremeca;i-licnosti-sociopati;e-character-neurosis ( Pristup stranici06.05.2015.

10

http://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/psihijatrijske-bolesti/977-psihopatije-poremecaji-licnosti-sociopatije-character-neurosis






okre&* !rotiv dr*štva !ri če$* s* osobe sa izraeni$ aresivni$ i sadistički$ %rta$a često

*z to i bezose&ajne s!osobne i za najroznije delikte. Ti s* delikti teško shvatljivi jer

izledaj* ne$otivisani.

Poznato je da slične delikte $o* da čine i !sihotične i nedovoljno *$no razvijene ide$entne osobe. Gazlika i!ak !ostoji. Poslije *činjeno delikta !siho!atska osoba čini sve

da a !rikrije što *kaz*je na to da je shvatila značaj i $o*&e !osljedi%e svo !ost*!ka.:12

Tret$an !siho!atija nije sa$o zadatak $edi%ine odnosno !sihijatrijske sl*be. U to$e treba

da *čestv*j* i dr*i dr*štveni sektori i njihove str*čne sl*be !a i zajedni%a * %jelini.

edi%ina !a i !sihijatrijska sl*ba kao njen dio d*na je $e*ti$ da !ok*ša da !o$one i

ovi$ lj*di$a i njihovoj okolini. U $noi$ sl*čajevi$a to je i $o*&e !osti&i ko$binovano$

!ri$jeno$ !siho/ar$aka individ*alne i r*!ne !sihotera!ije bihejvioralni$ tehnika$a i

so%iotera!ijo$ naravno * saradnji sa !orodi%o$ i sa dr*i$a.

5.2 Emocionalni poremećaji

#$o%ionalni !ore$e&aj je dijanostička kateorija koja *klj*č*je različite vidove

e$o%ionalno neadekvatno reaovanja (e$o%ionalna t*!ost bezrazloni strah ne!ri$erena

e*/orija i sl.) nes!osobnost e$o%ionalne sa$okontrole (nekontrolisane !rovale bijesa !lača

razdraanosti i sl.) i hronične !atološke !ro$ene * e$o%ionalno$ !onašanj*. o* se

!ojaviti kod svako čovjeka. Uro%i $o* biti= $e*sobni odnosi krize /inansijski !roble$i

neza!oslenost bolest sa$odoivljavanjeitd. Takoer !ostoje i s$etnje kod savladanja

i$!*lsa dje se navode= kle!to$anija !iro$anija ne$o*&nost savladanja eks!lozivnosti

5.2.1 leptomanija

'le!to$anija (rč.kle!tein>krastiL$ania) je !risilna !atološka tenja za krao$ !red$eta ali

ne zbo $aterijalne koristi. 7na nije !lanirana niti je * sa*česništv*.

'le!to$ani ne krad* zbo $aterijalne koristi ve& zbo tren*tnih *n*trašnjih !oriva. 'raa

nije !lanirana ili *činjena * sa*češništv*.

12 http://www.3asdo9tor.com/medicina-od-a-do-z/psihi;atri;s9e-!olesti/=$$-

psihopati;e-poremeca;i-licnosti-sociopati;e-character-neurosis ( Pristup stranici06.05. 2015.

11

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1







http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%B6%D1%9A%D0%B0&action=edit&redlink=1



8Gazlozi za taj !ore$e&aj $o* biti neodovaraj*&i odnos !re$a roditelji$a nedostatak

to!line * detinjstv* !okriveni$ $aterijalni$ detetova čenja za nekakvi$ !ohvala$a od

strane a*toriteta *bitak !ovjerenja * sebe seks*alno nezadovoljstvo.:13

8,rad/ord i ,la$e%eda s* *stanovili da s* 3>+ M lo!ova * treovina$a kle!to$ani.'le!to$anija je češ&a kod ena. Prosječna kle!to$anka je srednjih odina*data i

za!oslena.:14

8'le!to$anija se razlik*je od krae *toliko što osoba koja krade ne radi to iz koristolj*blja i

što je roba često $ale novčane vrijednosti koja kle!to$an* često ne treba. -a razlik* od

!ro/esionalnih kradljiva%a kle!to$ani *vijek djel*j* sa$ostalno bez !red*$išljaja *

sa$o!osl*a$a saloni$a i sl. 7d *k*!no broja kradljiva%a sa$o M s* kle!to$ani.:1

'le!to$anija je !ore$e&aj kontrole naona. T* se za!ravo radi o nes!osobnosti s*zdravanja

od izvoenja neko !oriva ili naona koji je o!asan za dr*e ili za sa$* osob* i koji je

obično obiljeen zadovoljstvo$ nakon što se izvede. 7bično te osobe krad* !red$ete koji i$

nis* !otrebni za ličn* *!otreb* i ne$aj* velik* vrijednost. Prije krae raste s*bjektivni

osje&aj na!etosti a za vrije$e krae se javlja zadovoljstvo i olakšanje.

'le!to$an teško !reivljava svoje stanje isk*šenja s* $* !ra&ena straho$ a event*alna

*s!ješna kraa !rotivjrečni$ osje&anji$a olakšanja i krivi%e.

'le!to$anija nije dio ličnosti. 7soba koja krade svjesna je kako je loše ono što ona radi i da

je o!asno to * šta se *!*šta.

Deke osobe $o* !oslije krae da osjete krivi%* da za!adn* * de!resij* i da čak sk*!ljaj*

*kradene stvari i vrate ih vlasni%i$a. 'le!to$ani ne !laniraj* kra* i najčeš&e * to$ tren*tk*

ne raz$išljaj* o o!asnosti$a koji$a se izla* kako bi zadovoljili svoj naon.

De raz$išljaj* o to$e da &e biti vieni i najčeš&e krad* kada s* sa$i. 'le!to$anija se javlja ikao !oseban !ore$e&aj a $oe se javiti i kao klinička slika dr*ih d*ševnih !ore$e&aja.

1" http://www.stetos9op.info/leptomani;a-112=-c""-sic9ness.htm@!= ( Pristup

stranici 06.05.2015.

1# orisla3 Petro3i4 orazo 7e89oriminologi;a Pra3ni fa9ultet <ni3erziteta u

,ara;e3u ,ara;e3o 200#.god str. 1"2

15 http://www.petrin;s9iradio.hr/emisi;e/stare-emisi;e-"/i-to;e-zi3ot/"??-9leptomani;a-!olest-ili-stil-zi3ota (Pristup stranici 06.05.2015.

12

http://www.stetoskop.info/Kleptomanija-1129-c33-sickness.htm?b9

http://www.petrinjskiradio.hr/emisije/stare-emisije-3/i-toje-zivot/388-kleptomanija-bolest-ili-stil-zivota







5.2.2 Piromanija

Piro$anija je nesavladiv !rin*dan i nekontrolisan i$!*ls za !aljenje$ vatre i izazivanje$

!oara bez neke koristi sa$o zato da bi se *ivalo * !rizor* !aljevine. Piro$anija se

svrstava * !ore$e&aje kontrole i$!*lsa ili * i$!*lsivne ne*roze. Piro$ani često !od$e&* !oare kako bi zadovoljili svoje !otrebe.

Piro$anija je vrlo rijetka i s!ada * bolest !ore$e&aja kontrole. U toj sk*!ini s* i kle!to$anija

i ko%kanje. Piro$ani !ri !aljenj* osje&aj* veliko *zb*enje kada vide vatr* osje&aj* velik*

na!etost i !ale bez $otiva i razloa

80ijanostički kriterij*$i za !iro$anij* s*=

• Da$jerno i s$išljeno !od$etanje !oara više od jedno !*ta• Da!etost ili e$otivno *zb*enje !rije čina.• 7!činjenost zani$anje znatielja ili osje&aj !rivlačnosti !re$a !oar* i s nji$

!ovezani$ okolnosti$a• Uitak zadovoljstvo ili !o!*štanje na!etosti !riliko$ !od$etanja !oara !os$atranja

ili *čestvovanja * ašenj*.

Poar se ne !ostavlja zbo novčane koristi kao izraz dr*štveno>!olitičke ideoloijeradi

!rikrivanja krivične aktivnosti kao izraz bijesa ili osvete radi !oboljšanjaivotnih *slova kaoodovor na s*$an*tost ili hal*%ina%ij* ili kao rez*ltatošte&ene s!osobnosti za !ros*ivanje:16

tarija istraivanja !okaz*j* da s* 4" M onih koji !ale !iro$anidok novija istraivanja

ovore da je dio !ravih !iro$ana $noo $anji.

". #olber$ova teorija %oralno$ razvoja

7snivač teorije $oralno razvoja je aNren% 'ohlber koji je na te$elj* ove teorije objavio

rez*ltate st*dija s!rovedenih * tok* 1969. odnosno 193. odine 1. 7n je takoer koristio

hi!otetičke sit*a%ije koje s* * sebi sadravale nek* $oraln* dile$*. 'ao indikator $oralno

razvoja *zi$an je nivo kritičko s*enja i rezonavanja da se riješi ta $oralna dile$a. oe

se re&i da je 'ohleber !roširio Piaetov* teorij* jer je * svoje istraivanje *klj*čio dje%*

16 http://www.stetos9op.info/Piromani;a-11"2-c""-sic9ness.htm@!= ( Pristup

stranici 06.05.2015.

1$5lisabri Jabani *ha$ed ,*di$li& 8'ri$inoloija: ak*ltet kri$inalističkih na*ka arajevo2"" str. 2

1"

http://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEar

http://www.stetoskop.info/Piromanija-1132-c33-sickness.htm?b9

http://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEar




adoles%ente delikvenete i $lae odrasle. 0a bi došao do svoje teorije $oralno razvoja on je

!ošao od Piaetovih !ostavki o konitvno$ razvoj*. *štin* teorije čine tri stadija odnoso tri

razine. Ti stadiji *klj*č*j* kvalitativne razlike * načini$a $išljenja odnosno konitivni$

str*kt*ra$a a svaka od tih str*kt*ra čini zasebn* %jelin*. *ština is!itivanja je da se od

is!itanika sazna šta &e lik * !riči !re*zeti kad je s*očen sa kon/liktni$ $oralni$ nor$a$a a

!ok*šava se saznati i razlozi zbo kojih is!itanik o!radava odl*ke lika !riče ( tojakovi&

2"" ) .Pre$a 'ohlber* (1969) razvoj $oralno ras*ivanja i$a tri /aze a to s*

!retkonven%ionalna konven%ionalna i !ostkonven%ionalna /aza.

Prekonven%ionalni nivo (!redoovorni)

Da ovo$ nivo* razvoja dijete !riliko$ t*$ačenja !ravila i * !onašanj* vodi rač*na o

!osljedi%a$a (naradi kazni iz$jeni *loa). To znači da je kontrola !onašanja s!oljašnja jer

se standardi izjednač*j* sa s!oljašnji$ zahtjevi$a ili !ritis%i$a.

Posl*šnost orijenta%ija kazno$.

Preovla*je !osl*šnost i orijenta%ija kazno$ jer dijete ne raz*$ije !ravila. 'azna je Kklj*čK

za raz*$jevanje šta odrasli ne odobravaj*. oralno s*enje djeteta odraava realističko>

hedonističk* elj* da se izbene kazna a ne d*blje !oštovanje !re$a !ravili$a i $išljenj*

odraslih.

;nstr*$entalno>realistička orijenta%ija.

0ijete vjer*je da je is!ravan onaj !ost*!ak koji sl*i kao sredstvo za zadovoljenje vlastitih

!otreba a !ovre$eno i !otreba dr*ih. K5ko ti $eni > ja &* tebiK i ne$a ni riječi o lojalnosti

zahvalnosti i !ravednosti. 0akle shvatanje !ravednosti i re%i!ro%iteta je !ra$atično kao

*zvratna *sl*a.

'onven%ionalni nivo (doovorni)

Da ovo$ nivo* !odravaj* se očekivanja dječije !orodi%e r*!e ili na%ijeC !rihvataj* se i

is!*njavaj* dobra ili is!ravna djela bez obzira na ne!osredne !osledi%e. tavove dijeteta ne

odlik*je sa$o salašavanje sa zahtjevi$a a*toriteta ili sa dr*štveni$ redo$ ve& i lojalnost s

nji$a i aktivno !odraavanje i identi/ikovanje sa ličnosti$a i r*!a$a *klj*čeni$ * to.

'onven%ionalni nivo je do$inantan nivo $oralnosti za ve&in*k*lt*ra a * 4. stadij*$* je ">

6"M osoba.

1#



7rijenta%ija vida Kdobar dečko > dobra devojči%aK.

Ponašanje je *sklaeno sa $išljenje$ ve&ine o KdobrojK ličnosti i čini se ono štodr*i

odobravaj*. Priliko$ $oralno s*enja dete sve češ&e *via i *zi$a * obzir i na$er* aktera.

7rijenta%ija zakono$ i redo$.

7dlik*je a orijenta%ija ka red* i zakon*. ;s!ravno !onašanje sastoji se od vršenja so!stvenih

d*nosti i oč*vanj* reda. Un*trašnje vrednosti !ostaj* slične dr*štveni$ vrednosti$a.

Postkonven%ionalni nivo (a*tono$ni)

Brijednosti se de/iniš* nezavisno od a*toriteta i zasnivaj* se na a*tono$ni$ $oralni$

!rin%i!i$a= salašavanj* ličnosti sa zajednički$ standardi$a !ravi$a i d*nosti$a.Pro$jene koje se javljaj* na ovo$ nivo* !ovezane s* sa konitivni$ razvoje$ str*kt*ra$a

/or$alnih o!era%ija1+.

7rijenta%ija !re$a dr*štvenoj dobrobiti doovor*.

;s!ravan !ost*!ak se odre*je !o$o&* o!štih !rava i nor$i koje s* kritički !reis!itane i koje

je !rihvatilo %jelo dr*štvo i nezavisno od svojih interesa i s!oljnjih !ritisaka.

7rijenta%ija !re$a *niverzalni$ etički$ nor$a$a.

7dl*čivanje !o savjesti !re$a izabrani$ etički$ !rin%i!i$a koje odlik*j* loička

o!ravdanost o!štost i !ostojanost (zlatno !ravilo kateorički i$!erativ). Pravda !ostaje ne

sa$o nor$ativ ve& razlo delanja.

&. Teorija so'ijalno$ čenja

Teorija so%ijalno *čenja je jedna od klasičnih !siho>so%ijanih teorija. Pre$a ovoj teoriji

!rest*!ničko !onašanje je na*čeno kao odovaraj*&e odnosno kao kon/or$no !onašanje.

Učenje !onašanja teče kroz tri vida i to !ro$atranje$ ne!osredni$ *češ&e$ ili *z različite

!odrške. o%ijaliza%ija se odvija kroz !ro%es identi/ika%ije. 0ijete se identi/ik*je sa svoji$

roditelji$a i od njih !re*zi$a $oralne i dr*e nor$e navike te običaje. o%ijalno *čenje se

ne oslanja na raz*$ neo više na osječaje. Prije svea dijete $ora da na*či voljeti $rziti i

bojati se. a kasnije *či da raz*$ije !oloaj i svoje osječajne reak%ije. o%ijalni$ *čenje$ ne

1?5leksa ,rkovi& 8Gazvojna !siholoija: Učiteljski /ak*ltet * Ui%* Ui%e 2""" str. 2

15



*vjet*je se sa$o !ostizanje i ne!oztizanje nor$i neo i osječajna zrelost osobe koja

!osjed*je nor$e. Treba dostin*ti ravnote* iz$e* !odrške naraivanja i kaznenih

interven%ija * !ro%es* so%ijaliza%ije. 7dbojno !onašanje je često sa$odestr*ktivan i

beznadean !ok*šaj da se odbijanje i $rnja okren* !rotiv dr*štva.

7no što je čovjek lično * !rošlosti neativno doivio vra&a dr*štv* i okolini (Petrovi&

eško 2""4. str 13"). Pre$a ,and*ri !okretači aresivno !onašanja $o* biti=

O ;n%entivni (sti$*la%ijski) /aktori !odsti%ajaC

O odelni /aktori !odsti%ajaC

O ;nstr*k%ijski /aktori !odsti%ajaC

O 5verzivni (ne!rijateljski) /aktori !oti%ajaC

O Ireške kao /aktori !odsti%aja19.

. Teorija skra*enosti za %aterinske dodire i !ovezanost

Teorija se zasniva na to$e da je 39M dje%e iz *zroka kri$inala%a doivjelo odvajanja od

roditelja * rano$ djetinjstv*. 0akle to nas vodi zaklj*čk* da rano odvajanje od $ajke $oe

biti jedan od /aktora za kasnije !rest*!ničko !onašanje. a$a teorija bazira se na dvazaklj*čka=

To!li !risni i čvrsti odnosi iz$e* djeteta i $ajke s* značajni za d*ševno zdravlje djeteta

7dvajanje i odba%ivanje djeteta !ro*zrok*je *zrok*je ne!osl*šnost i vodi ka !rest*!ništv*

$atra se da kada je dijete odvojeno od $ajke !osljedi%e s* da !oslije ne&e biti s!osoban da

*s!ostavlja e$otivne veze sa dr*i$a što je jedna od čestih karakteristika !rest*!nika. To s*

dakle tkz. obiteljske varijable koje $o* *tje%ati na nastanak dr*štveno ne!rilaoeno

!onašanja djeteta.

-a ov* teorij* bitno je seda$ /aktora=

!e%i/ičnost> !risnost je selektivna *s$erena na jedn* ili više osoba

Trajanje> !risnost traje %ijeli ivot

1=5lisabri Jabani *ha$ed ,*di$li& 8'ri$inoloija: ak*ltet kri$inalističkih na*ka arajevo2"" str. 3

16



#$otivno investiranje> najači osje&aji s* !ovezani sa osje&aji$a !risnosti

7ntoeneza> $ajka je osoba koja daje djetet* zadovljstvo !ovjerenje i !ovezanost

Učenje> *čenje i$a van* *lo* * razvoj* !risnosti !osljedi%a je te$eljne so%ijalne

interak%ije

7raniza%ija> !risnost vana od roenja !a dalje

,iološka *loa2"

+. ,ihevioristička teorija

7va teorija delinkven%ij* t*$ači kao stečeni ili na*čeni oblik !onašanja a kao osnovni

*zročnik lj*dske destr*k%ije *zi$aj* so%ijalne /aktore. 0elinkventno !onašanje se objašnjava

*zro%i$a stečenih navika !onašanja kroz *čenje !o $odel*. 21 Ter$in bihevioriza$ !otiče od

enleske riječi !E"#$%&' !onašanje.

-a razlik* od !sihoanalize koja je istraivala s*bjektivni *n*trašnji i doivljajni svijet

klijenta bihejvioriza$ !olazi od toa da se čovjek * zdravlj* i bolesti $oe de/inisati jedino

na osnov* svo vidljivo i objektivno $jerljivo !onašanja. ;z ovo ledišta !roizlazi i stav

da se !sihički !ore$e&aji $o* liječiti *klanjanje$ i $odi/ika%ijo$ bolesno $alada!tivno

!onašanja kao i za$jeno$ to !onašanja ada!tivniji$ zdraviji$ obli%i$a.

,ihevioriza$ je nastao * !eriod iz$e* dva svjetska rata a klasični bihevioriza$ koji

!reovladava * !rvoj tre&ini 2". stolje&a * !itanje dovodi isklj*čivo $jerljive i vidljive

!odatke i shodno to$e isklj*č*je ideje e$o%ije i raz$atranja *n*tarnje $entalno isk*stva i

aktivnosti o!&enito. 22

oderna bihejvioralna tera!ija nije * kr*to$ s$isl* bihejvioristička. 7na se ne bavi sa$o

$odi/ika%ijo$ vidljivo !onašanja. avre$eni bihejvioralni tera!e*ti !oklanjaj* !anj* i

s*bjektivno$ doivljavanj* i $ani/estno$ !onašanj*. Filj njihovo liječenja je *klanjanje i

20Qore ;njatovi& 'G;;D77I;E5 l*beni Ilasnik ,eorad 2"". od. (šesto iz$jenjeno ido!*njeno izdanje)

21 'sman a8are3i4 ustura 7ensur Kriminologija (etiologija i fenomenologija

kriminaliteta), <ni3erzitet u tra3ni9u A Pra3ni fa9ultetB Cra3ni9B 201"

22 http://www.!ritannica.com/>chec9ed/topic/5?$02/!eha3iourism B 06.05.2015

1$

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/58702/behaviourism




*blaavanje s*bjektivnih teoba odnosno si$!to$a s*zbijanje neadekvatnih obilka

!onašanja kao i njihovo za$jenjivanje !*te$ *čenja novi$ zdraviji$ obli%i$a.

Početko$ dvadeseto vijeka s$atralo se da !red$et !siholoije jeste svijest i da stoa

!ri$jerena $etoda !siholoije jeste introspe(cija )samoposmatranje*. 'ao reak%ija na ovoledište javio se bihejviori+am > stav da !red$et !siholoije jeste ponaanje a ne svijest i da

!ri$jerena $etoda !siholoije jeste opažanje i e(sperimentisanje kao i * bilo kojoj dr*oj

ezaktnoj na*%i a ne intros!ek%ija. ,ihejvioristi s* teište !ro*čavanja !reba%ili s $entalnih

stanja na !onašanje zato što je !onašanje lj*di i ivotinja nešto što je javno i obje(tivno dok

s* $entalna stanja nešto što je privatno i subje(tivno.

entalna stanja s* dost*!na isklj*čivo introspe(cijom koja je ne!o*zdana i varljiva !a stoa

nije jasno kako bi naš *n*trašnji ivot $oao biti !red$eto$ na*čno istraivanja. 7no što

$oe i treba biti !red$et na*čno istraivanja jeste ono što je $jerljivo i inters*bjektivno

!rovjerljivo a to je ponaanje. Da !ri$jer br+ina rea(cije * nekoj sit*a%iji (re%i$o brzina

reak%ije re/leksa na *dara% orto!edsko čeki&a * koljeno) jeste nešto što je objektivno

$jerljivo i dost*!no na*čno$ istraivanj* dok je is(ustvo koje je osoba i$ala * toj sit*a%iji

nešto s*bjektivno i * krajnjoj liniji dost*!no sa$o toj osobi stoa o to$e ne $oe biti

nikakve na*ke. -ato !siholoija treba !ro*čavati ponaanje a ne mentalna stanja.

Tehnika *čenja koja se naziva 8klasično *slovljavanje: se vez*je za i$e ;vana Pavlova. To je

jednostavan i !o $noi$a osnovni oblik *čenja na koji je s$atrao je Pavlov $o*&e svesti

sve ostale vidove *čenja.

;van Petrovič Pavlov bio je r*ski /iziolo !oznat *lavno$ zbo razvoja kon%e!ta *slovno

re/leksa. 7n je izveo eks!eri$ent * koje$ je !as !očeo baliti na zv*k zvona koje je

!rethodno bilo !ovezano sa dobijanje$ hrane. 0obio je Dobelov* narad* za /izioloij*

19"4. odine.23

U Pavlovljevi$ eks!eri$enti$a sa !si$a bez*slovni re/leks je bila !roizvodnja bale

kao reak%ija na !odrazaj hrane. 0akle !as je bio ladan i kad bi vidio $esni odrezak dolazilo

bi do saliva%ije (l*čenje !j*vačke). Da bazi to bez*slovno re/leksa Pavlov je *čio !se novi

*slovni re/leks koji !rethodno nije !ostojao. U to$ novo$ re/leks* ista reak%ija kao n!r. bala

je izazvana neki$ dr*i$ !odraaji$a a ne hrano$. Tako s* !si *čili balaviti na zv*čni

2" http://www.!ritannica.com/>chec9ed/topic/##$"#=/3an-Petro3ich-Pa3lo3 B06.05.2015

1?

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/447349/Ivan-Petrovich-Pavlov




nadraaj zvon%a. 0a bi to !ostiao Pavlov je trebao !rvo !rezentovati neko vrije$e zvon%e i

hran* zajedno. Dakon toa !si s* na*čili reaovati sa$o na zvon%e kao da i$ je !rezentovana

hrana i to je bio *slovni re/leks. 0a bi ta !ro%ed*ra bila *s!ješna bilo je !otrebo !rezentovati

!rvo zvon%e !a onda hran* a nikako obrn*to.

'lasično *slovljavanje koristi dva osnovna !oj$a=

1. Poja$ prirodne draži )be+uslovnog podražaja* i bez*slovno re/leksno reaovanjaC

2. Poja$ uslovne draži )uslovni podražaj* i *slovno re/leksno reaovanjaC

Prirodna draž je ona koja *vijek i a*to$atski zbo biološke konstit*%ije oraniz$a izaziva

nek* reak%ij*. D!r. hrana * *sti$a *vijek izaziva lj*čenje !lj*vačke. @rana dakle !redstavlja

!rirodn* dra a l*čenje !lj*vačke je * ovo$ sl*čaj* bez*slovna reak%ija.

slovna draž je ona dra koja *sljed toa što se više !*ta javljala zajedno sa !rirodno$ drai

izaziva ist* reak%ij* koj* inače izaziva !rirodna dra. D!r. ako se više !*ta kod davanja hrane

javlja neki karakterističan zv*k onda &e se !oslije odreeno broja !onavljanja i sa$ zv*k

izazvati l*čenje !lj*vačke. -v*k je tako !ostao uslovna draž a reak%ija uslovna rea(cija.

Pavlov je tvrdio da je *slovljavanje oblik *čenja koji se ne javlja sa$o kod ivotinja ve& i kod

čovjeka. To vai za stvaranje hiijene kod de%e ishrane... 'lasično *slovljavanje tj. taj ti!

!onašanja !odraz*$ijeva !asivnost oraniz$a na koje oraniza$ odovara reak%ija$are/leksno ti!a.

Pavlovljevi eks!eri$enti s* !okazali da oraniz$i $o* da *svajaj* jednostavnije oblike

!onašanja na te$elj* *čenja !*te$ klasično *slovljavanja. Djeov sljedbenik ?atson koji

je za!ravo bio !rvi istinski biheviorist !okazao je kako i sloene !sihološke reak%ije kao što

s* e$o%ije $o* biti na*čene na te$elj* klasično *slovljavanja.

Eohn ?atson * %ijelosti Eohn ,road*s ?atson bio je a$erički !siholo koji je kodi/i%irao i

objavio osnovne !ost*late bihevioriz$a jedan !rist*! !siholoije koji !o njeovo$

$išljenj* je oraničen na %ilj i eks!eri$entalna !ro*čavanja odnosa iz$e* vansjkih

doaaja i lj*dsko !onašanja. Djeov bihevioriza$ !ostao je do$inantna !sihološka teorija

* jedinjenin 5$erički$ 0rava$a toko$ 2". i 3". odina !rošlo stolje&a.24

?atsonov eks!eri$ent koji je !ostao !oznat * !siholoiji je bio onaj sa 8$ali$ 5lberto$:.

Taj eks!eri$ent s* 192".odine vodili Eohn ?atson i Gosalie GAner. ?atson i njeova

2# http://www.!ritannica.com/>chec9ed/topic/6"$615/ohn--Datson B06.05.2015

1=

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/637615/John-B-Watson




koleini%a kasnije s*!r*a s* iz sirotišta *zeli dijete i nazvali a 5lbert ,. 0ijete je bilo staro

sa$o 9 $jese%i ali testiranja s* !očeli 2 $jese%a !oslije tj. kada je dijete i$alo 11 $jese%i.

Prije !očetka eks!eri$enta !okazali s* $* nekoliko iračaka. 0ijete nije !okazalo nikakav

strah. Poto$ s* 5lberta s$jestili na krevet *sred sobe. Pored njea na krevet s* stavili bijel*

iračk* !a%ova. 0ijete nije !okazivalo nikakav strah. ;rao se sa iračko$. -ati$ je ?atson

iza 5lbertovih lea !očeo da !roizvodi jak zv*k *daranje$ od $etalne ši!ke kad od bi

dijete kren*lo ka irački. 0ijete je reaovalo na taj zv*k !lakanje$. To s* !onovili nekoliko

!*ta. 'asnije kada bi donijeli iračk* 5lbert bi !očeo da !lače i da bjei. 5li 5lbert se nije

!lašio sa$o te iračke. 7n se takoer !lašio svea što je bijele boje.

7vi$ eks!eri$ento$ s* obajsnili odlike e$i%ionalno *slovljavanja=1.e$o%ionalne reak%ije s* nauene i brzo se stič*C

2. e$o%ionalne reak%ije se lako šireC

3. e$o%ionalne reak%ije se teško ase.

Pavlovljevo otkri&e *slovno re/leksa i Botsonovo otkri&e *slovljavanja e$o%ija s*

bihejvioristi$a koji s* s$atrali da se čovjekovo !onašanje $oe na*čno i objektivno

raz*$jeti jedino !o$o&* !ro*čavanja odnosa in!*ta i o*t!*ta izledalo kao !*t * raj.

e*ti$ brzo se !okazalo da ovaj !ri$itivni oblik *čenja ne $oe da objasni sv*

ko$!leksnost i razranatost čovjekovo !onašanja * sloeni$ dr*štveni$ sit*a%ija$a.

0erivativni oblik klasično bihevioriz$a bio je neobihevioriza$ a ove teorija bila je aktivna

toko$ 3">ih i 4">ih odina !rošlo stolje&a.2 kiner je s$atrao da klasično Pavlovljevo

*slovljavanje ne $oe da objasni svo !onašanje lj*di * sloeni$ so%ijalni$ sit*a%ija$a.

toa je !red*zeo na!ore ka otkrivanj* jedno ko$!leksnije $ehaniz$a *čenja koji bi

$oao * !ot!*nosti da objasni čovjekovo sloeno !onašanje. kiner je koristio ter$in

instr*$entalno *slovljavanje da bi označio ovaj novi oblik *čenja koji je otkrio. kiner je

ovaj oblik *čenja takoe otkrio !o$o&* eks!eri$enta. Poznata je takozvana kinnerova k*tija

* koj* je ovaj istraivač stavio !a%ova. U &ošk* k*tije se nalazila $ala !ol*a koja je na

dodir RRba%alaRR hran* za ladn* ivotinj*. Pa%ov je veo$a brzo na*čio da !o$jeranje !ol*e

znači hran* i o!stanak !a bi !ritiskao !ol** dok se ne bi najeo. Pritisak na !ol** znači sl*i

kao sredstvo (instr*$ent) da se doe do hrane.

25 http://www.!ritannica.com/>chec9ed/topic/5?$02/!eha3iourism B 06.05.2015

20





'r*%ijalna razlika iz$e* klasično i instr*$entalno *slovljavanja je * to$e što kod

klasično *slovljavanja okolina izaziva reak%ij* oraniz$a koj* eli da 8*čvrsti: do( se (od

instrumentalnog uslovljavanja organi+am sam, di/u+no, nasumino i spontano ponaa u

sredini. 'ada oraniza$ izvede !onašanje koje eli$o da *čvrsti$o $i * njeov* sredin*

*vodi$o nešto što on !re!oznaje kao narad*. Pošto je za to !onašanje bio naraen

oraniza$ &e a * b*d*&nosti češ&e izvršavati. 5nalono to$e *koliko eli$o da neko

!onašanje 8izbriše$o: iz o!sea !onašanja oraniz$a $i nakon što oraniza$ e$it*je

takvo !onašanje *vodi$o kazn*. 'azna s$anj*je $o*&nost da se to !onašanje !onovo

0o sada je rečeno i više !*ta !onovljeno da !red$et !ro*čavanja biheviorista jeste isklj*čivo

!onašanje kao i zakoni koji oblik*j* to !onašanje a za koje s* bihevioristi vjerovali da s* ih

oktrili. Gečeno je takoer da je čitavo !onašanje čovjeka naueno * stalnoj iri *slovljavanjakojoj je čovjek izloen * ivotnoj sredini. 7vo se ne odnosi sa$o na 8zdrava: 8!roso%ijalna:

odonosno 8so%ijalno !oeljna: !onašanja ve& i na 8$alada!tivna: 8antiso%ijalna: ili

8bolesna:.

0r*i$ riječi$a= *koliko kod !ojedin%a !ostoji neki oblik !ore$e&aja * !onašanj* to znači

da je taj !ojedina% * !rošlosti bio izloen sredini koja je naraivala takvo !onašanje. 0akle i

8bolesno: !onašanje je kao i 8zdravo: > na*čeno.

,*d*&i da s* i ovakva !onašanja na*čena ona se kao i sva dr*a !onašanja $o* 8od*čiti:

ili za$ijeniti neki$ !rihvatljiviji$ obli%i$a !onašanja. U to$e je s*ština bihejvioralne

tera!ije.

21



1-. akljčak

<esto zna$o sebi !ostaviti !itanje da li je neka kri$inalna ličnost !o!ra&ena neki$

s!e%i/ični$ bio!sihički$ /aktori$a zbo toa je i rez*ltiralo toliko istraivanja o ovoj te$i.

Psihološke teorije dakle i$aj* veo$a vaan *tje%aj * kri$inoliji i nikako nebi trebao ostati

zane$aren. Posebno * zadnjoj de%eniji 2"> to vijeka stanje $aloljetničke delinkven%ije !ostalo je alar$antno a !ovezano je i sa loši$ o!&i$ lobalno$ stanje$ dr*štva. a$a

!roble$atika kri$inaliteta od*vijek je b*dila interesovanja za dr*štvo a !osebno bavljenje

!roble$atiko$ kri$inalne ličnosti. 'raj dakle 19 i !očetko$ 2" stolječa obiljeio je veliki

talas !siholoških objašnjenja kri$alističko !onašanja a koje se dovode * vez* sa

!sihološki$ karakteristika$a ličnosti i koje s* dobile velik* tein* na svo$ značaj*. 0*ševni

i e$otivni !roble$i s* od klj*čno značaja za kri$inalno !onašanje

22



11. /iteratra0

• ,rkovi& 5leksa 8Gazvojna !siholoija: Učiteljski /ak*ltet * Ui%* Ui%e 2"""• re*d i$*nd C 5 eneral introd*%tion to !sA%hoanalAsisC @ora%e iveriht !*blisher

DeN Sork P*blished192". ,A. @ora%e iveri%ht ;DF

• ;njatovi& Qore 'G;;D77I;E5 l*beni Ilasnik ,eorad 2"". od. (šesto

iz$jenjeno i do!*njeno izdanje)

• Eašarevi& 7s$an '*st*ra ens*r riminologija )etiologija i /enomenologija

(riminaliteta*, Univerzitet * travnik* Pravni /ak*ltetC TravnikC 2"13• Petrovi& ,orislav eško Iorazo 'ri$inoloija Pravni /ak*ltet Univerziteta *

arajev* arajevo 2""4.od• Jbani 5lisabri ,*di$li& *ha$ed 8'ri$inoloija: ak*ltet kri$inalističkih na*ka

arajevo 2""

;nternet izvori = ( Prist*! strani%a$a "6.".2"1.)

• htt!=HHNNN.zarez.hrH%lan%iHsi$*nd>/re*d>i>!sihoanaliza

• htt!s=HHsr.s%ribd.%o$Hdo%H316"466HG7E07B5>P;@75D5;-5• htt!s=HHNNN.s%ribd.%o$Hdo%H9"641"4HP;@75D5;-5>G7E0

• htt!=HHNNN.britanni%a.%o$H#,%he%kedHto!i%H219+4+Hi$*nd>re*d

• htt!=HHe>kako.eek.hrHdr*stvoH!siholoijaHkako>je>/re*d>*te$eljio>!sihoanaliz*H• htt!=HHNNN.vasdoktor.%o$H$edi%ina>od>a>do>zH!sihijatrijske>bolestiH9>!siho!atije>

!ore$e%aji>li%nosti>so%io!atije>%hara%ter>ne*rosis• htt!=HHNNN.stetosko!.in/oH'le!to$anija>1129>%33>si%kness.ht$b9• htt!=HHNNN.!etrinjskiradio.hrHe$isijeHstare>e$isije>3Hi>toje>zivotH3++>kle!to$anija>

bolest>ili>stil>zivota• htt!=HHNNN.stetosko!.in/oHPiro$anija>1132>%33>si%kness.ht$b9• htt!=HHNNN.britanni%a.%o$H#,%he%kedHto!i%H+"2Hbehavio*ris$• htt!=HHNNN.britanni%a.%o$H#,%he%kedHto!i%H44349H;van>Petrovi%h>Pavlov• htt!=HHNNN.britanni%a.%o$H#,%he%kedHto!i%H6361HEohn>,>?atson• htt!=HHNNN.britanni%a.%o$H#,%he%kedHto!i%H+"2Hbehavio*ris$

2"






http://e-kako.geek.hr/drustvo/psihologija/kako-je-freud-utemeljio-psihoanalizu/















http://e-kako.geek.hr/drustvo/psihologija/kako-je-freud-utemeljio-psihoanalizu/











Psiholoske Teorije o Kriminalitetu

Documents

Transcript of Psiholoske Teorije o Kriminalitetu