Psihologija adolescencije

Teorije adolescencije

Pubertet- skup fizikih i fiziolokih promena koje su vezane prvenstveno za razvoj reproduktivnih funkcija. Adolescencija -period psiholokog i socijalnog sazrevanja koji prethodi odraslosti pubertet je delo prirode, a adolescencija delo oveka (Blos) KADA POINJE ADOLESCENCIJA? Granice AD- nema saglasnosti. Donja granica- lake se definie- AD poinje sa poetkom puberteta-sa svim fizikim i fiziolokim promenama. Periodizacija: 10-14god rana AD 15-19- srednja AD 20-24- kasna AD KADA SE ZAVRAVA ADOLESCENCIJA? Gornja granica-zavrava pojavom odraslosti. Ali kada nastupa odraslost? Kriterijumi za odreenje kraja AD: Psiholoki (ispunjenje razvojnih zadataka) Socioloki- zavretak tranzicionog perioda Bioloki- sticanje fizike zrelosti Legalni- kalendarski uzrast koji varira u zavisnosti od sredine Ekonomski Tradicionalni- neformalni, nezvanini obiaji odreeni kulturnom sredinom POECI RAZMILJANJA O ADOLESCENCIJI Slika deteta kroz istoriju Dete ovek u malom (srednji vek) Locke tabula rasa: od relativne pasivnosti do porasta mentalnih aktivnosti i poveane racionalnosti mladih. Naglaen uticaj kulture i drutva na razvoj mladih. Uticao na bioloke teorije adolescencije (Freud, Skinner, Watson) Rousseau romantiarski naturalizam: emocionalnost u prvom planu, socio kulturni uticaj vien kao negativan (Uticaj na Halla, Gesella, Piageta)Psiholoki koncept adolescencije Stenli Hol: period bura i oluja - rekapitulacija filogeneze: period najveih razvojnih skokova Od primitivnog zivotinjskog sveta, perioda divljatva do savremene civilizacije Oscilacije izmeu kontradiktornih tendencija: Energija, ushienje indiferentnost, letargija Naleti dobrog raspoloenja, smeha i euforije depresivno raspoloenje, melanholija Egoizam, sujeta stidljivost, uvredljivost Tragovi deije sebinosti i egoizma porast idealistikog altruizma elja za samoom i razliitou umreenost u vrnjake odnose Senzitivnost i nenost, pripadanje pobuna protiv autoriteta, okrutnost, revolucionarni radikalizam Psihoanalitika teorija Rekapitulacija filogeneze: psihoseksualni razvoj Promene u AD - ponavljanje infantilnog seksualiteta iskustva u AD - reenja nekih prethodnih konflikata ili davanje konanog pravca i oblika Druga faza Edipovog konflikta: mirna faza latencije prekinuta ponovnom eljom prebacivanje interesovanja na vrnjake, graenje prvih heterosex veza i uspostavljanje novog kvaliteta odnosa sa roditeljima. Ana Frojd: Ponovno buenje libidinalnih sila psiholoki disekvilibrijum (Ida i Ega) Patoloki pravci: Dominacija Ida neinhibirana gratifikacija instikata Dominacija Ega odbrambeni mehanizmi:1. asketizam 2. intelektualizacijaPsihosocijalne teorije: Erik Erikson Nativistika teorija: Hol, Frojd U AD se odigrava integracija razvojnih zadataka iz prethodnih faza razvoja Formiranje identiteta Fiksacije na razvojnim zadacima trajna karakteristika osobe Kompenzacija propusta u AD (bunt, otpor)Teorije socijalizacije AD kao drugi period socijalizacije- zapoinje veim uticajima ire sredine, van kruga porodice Prenoenje i internalizacija iskustava civilizacije Uklapanje u iru drutvenu zajednicu Pasivizacija u odnosu na drutvo Konformizam Razvojno - kognitivne teorije (Pijae, Kolberg, Selman) Isticanje kapaciteta AD da osmisli iskustvo, da ga podvrgne racionalnoj analizi Osnovni podstrek ovom tumaenju - teorija socijalizacije koja tvrdi da je dete pasivno u odnosu na spoljne uticaje Kognitivna obrada informacija iz spoljnjeg sveta - izlazna informacija- specifino ponaanje, zakljuak, odluka, procena... Antropoloke teorije Da li tekoe nastaju zato to je neko adolescent, ili zato to je adolescent u Americi? Kulturni antrolozi izmeu dva SR kau da AD kao period bura i oluja ne postoji u svim kulturama M.Mid: traenje smislenog identiteta kao cilj AD R.Benedikt: diskontinuitet izmeu uloge deteta i uloge odraslog Zapadna civilizacija nedostatak jasnog referentnog okvira za izgradnju identiteta Olakanje prelaska iz detinjstva u odraslo doba: obredi inicijacije Teorije adolescencije Kontradiktorne ili komplementarne? Naglasak na specifinim aspektima komplikovanog procesa razvoja Zadaci adolescencije

Zadaci adolescencije

Teorijska orijentacija kao referentni Vetine, znanja i funkcije koje osoba mora usvojiti da bi mogla efikasno funkcionisati na nain koji se smatra zrelim za usrasni period

Olakano razumecanje obrazaca progresivnog razvoja u adolescenciji Olakano uporeivanje pojedinaca i grupa mladih u odnosu na nivo postignutog razvoja Logika baza za razumevanje poremeaja i usporenog razvoja u adolescenciji Olakava adolescentima bolji uvid u sopstvene problemHAVINGHURST, 1951

Prihvatanje svog fizikog bia i masculine (feminine) uloge Uspostavljanje odnosa sa vrnjacima oba pola Izgraivanje emocionalne nezavisnosti od roditelja i ostalih odraslih Sticanje ekonomske nezavisnosti Profesionalno opredeljivanje Razvoj intelektualnih vetina Priprema za brak i porodine odnose Socijalno odgovorno ponaanje Usvajanje sistema vrednosti - ideologijaERIKSON:KRIZA IDENTITETA DIFUZIJA IDENTITETA Integracija svih elemenata identiteta i reavanje konflikata u adolescenciji: VREMENSKA PERSPEKTIVA (vremenska konfuzija) usklaivanje prolosti i budunosti; izgradnja plana SAMOSVEST (nejasna svest o sebi kao jedinstvenom biu) razvoj samopouzdanja i autonomije PROVERAVANJE ULOGA (fiksacija uloga) eksperimentisanje ulogama i inicijativa OSPOSOBLJAVANJE ZA RAD (radna paraliza) razvoj profesionalnog identiteta kompetencija i inferiornost SEKSUALNA POLARIZACIJA (biseksualna konfuzija) identifikacija sa polom kao osnov heteroseksualne intimnosti VOENJE I SLEENJE (konfuzija autoriteta) irenje drutvene perspektive i nalaenje mesta u drutvu IDEOLOKA PREDANOST (konfuzija vrednosti) sopstvena ideologija ivotna filozofija kao referentni okvir za vrednovanje ideja, ljudi i dogaajaSZO

Adaptacija na fizioloke i anatomske promene i integracija zrele seksualnosti u lini model ponaanja Progresivna rezolucija ranijih formi emociionalne privrenosti roditeljima i porodici i stvaranje intimnih interpersonalnih odnosa Uspostavljanje linog identiteta u koji se ugrauje i seksualni identitet i odgovarajue drutvene uloge Korienje obogaene intelektualne kompetencije uz usvajanje ireg pogleda na drutvo i svet u celini Razvoj sposobnosti za profesionalne aktivnosti i provoenje slobodnog vremena sa opredeljivanjem za one koje su od koristi pojedincu i zajedniciSOCIO-KULTURNI USLOVI I ZADACI ADOLESCENCIJE

Normativi oekivana normalna ponaanja od neke uzrasne grupe Fizika pojava i zrela seksualnost Separacija od roditelja Stvaranje intimnih interpersonalnih odnosa i veza Lini identitet iri pogledi na svet ProfesijaMiljenje u adolescencijiKvalitativne novine u oblasti kognitivnih procesaFormalne operacije kao krajnja MOGUNOST kognitivnog razvojaApstraktno miljenje (analogije, satira, poslovice, humor..)Vea fleksibilnost u miljenju: crno-beli svetPojava dimenzije budunostiDimenzija moguegRAZLIKOVANJE REALNOG I MOGUEGHIPOTETIKO DEDUKTIVNO MILJENJEODVAJANJE FORME OD SADRAJAPROPOZICIONALNO MILJENJEKOMBINATORIKAKonkretne operacije Oslanjanje na realnost i sopstveno iskustvo Fokus na konkretne objekte i sadraj problemaFormalne operacije Rasuivanje o stvarima koje nisu trenutno prisutne i (ili) nikada nisu bile u iskustvu Fokus na formi problema (rezonovanje o hipotezama, idejama i sl.)Zamislite dve veliine koje ine celinu. Ako poveate prvu, a celina ostane ista, ta e se desiti sa drugom veliinom?Ako Ana ima dve jabuke, a Iva joj doda jo tri, koliko e Ana jabuka imati?Koliko je 6x5?Ako psi imaju 6 nogu, a u mom dvoritu ima 5 pasa, koliko e ukupno biti nogu?Konkretne operacije klasifikovanje i uspostavljanje odnosa unutar jedne propozicijeFormalne operacije logike veze izmeu dve ili vie propozicija Kombinatorika sistemski pristup Zadatak:1. Marijina kosa je tamnija od Sandrine2. Tanjina kosa je svetlija od Marijine3. Sandrina kosa je tamnija od TanjineAna, Pavle, Sofija, Marko, Sanja i Dejan se dogovaraju ko e sa kim da sedi u autobusu kada krenu na ekskurziju. Koliko moguih kombinacija ima? Egocentrizam Nedostatak diferencijacije u nekom aspektu interakcije izmeu subjekta i objekta SENZOMOTORNI EGOCENTRIZAM osvajanje objekta Postojanje objekta odreeno njegovom aktuelnom prisutnou PREOPERACIONALNI EGOCENTRIZAM osvajanje simbola Realizam: nerazlikovanje znaka od oznaenog Jedan aspekt realnosti KONKRETNE OPERACIJE klase, relacije, brojevi Uzimanje u obzir dve relacije (dimenzije) istovremeno: nezavisno posmatranje znaka i oznaenog Nerazlikovanje znanja steenog kroz iskustvo od znanja steenog razmiljanjem (hipoteze i injenice) Primer: kamene formacije Stounhenda Argumenti u korist suprotne hipoteze se racionalizuju i uklapaju u sopstvenu jedino ispravno reenjeEgocentrizam u adolescenciji: osvajanje miljenja FO miljenje uobliava celokupni pogled na svet Intelektualni problemi Emocionalni i socijalni problemi irih razmera EUREKA: Razmiljanje o moguem, ne samo o realnom miljenje nije vezano za konkretni svet Idealan ja, idealna porodica, idealni prijatelji, idealno drutvo Sukob idealnog i realnog MESIJANIZAM: Politike, socijalne, religiozne, filozofske teorije Eksplicitne ili implicitne teorije oslobaanje od detinjstva i jednakost sa odraslima Oseanja usmerena na ideje sloboda, eksploatacija, pravda Zaokupljenost novom formom miljenja: miljenje o miljenjuotkrio sam da razmiljam o svojoj budunosti i onda sam poeo da razmiljam zato razmiljam o svojoj budunosti, a onda me je zaintrigiralo da razmislim zato razmiljam o tome zato razmiljam o svojoj budunosti Proces uvebavanja FO: pripisivanje neograniene moi miljenju koje izgleda kao da menja stvarnost Preterano poverenje u nove sposobnosti: pseudostupidnost: jednostavnu stvar reiti na komplikovan nain; akademski uspeh Elkind: ispoljavanje adolescentnog egocentrizma Zaokupljenost sopstvenim misaonim procesima (centracija) Nerazlikovanje onoga sto misli od onoga to drugi misle Anticipiranje reakcija drugih ljudi KONSTRUKCIJA IMAGINARNE PUBLIKE Stalni pritisak - elja za samoom, intimom Elkind: dominantno oseanje STID, a ne krivica Posmatra ili posmatrani?

Susret: svaki je zaokupljen samo injenicom da je posmatran, ali ne i da je posmatra

Pokloni se....i poni! DRUGA STRANA MEDALJE: LINI MIT CENTAR PANJE DRUGIH LJUDI: POSEBNOST Veruje da je ono to vai za sve ljude specifino vezano samo za njega Kako se prevazilazi intelektualni egocentrizam? Egocentrizam se povlai kada se FO potpuno razviju Imaginarna publika kao testiranje realnosti Razvoj shvatanja da i drugi ljudi imaju sopstvene brige i preokupacije Lini mit - realnije vienje sebe: zrela intimnost nasuprot egoistikim interpersonalnim relacijama Zreli interpersonalni odnosi otkrie da i drugi imaju slina oseanja i probleme Pijae: simetrini (vrnjaki) odnosi i zaposlenjeAdolescencija: Razvoj u socijalnom kontekstu. Odnos sa roditeljima

Vreme promena..

fizike, kognitivne, emocionalne, socijalne irok raspon interpersonalnih iskustava i odnosa SOCIJALNA MREA skup ljudi iz neijeg socijalnog sveta promene u kvalitetu odnosa izmeu roditelja i adolescenta; vrnjaka grupa kao vaan izvor uticaja razvoj intimnih odnosa i veza

Meusobna povezanost

Znaajni drugi: odnosi sa roditeljima

Reorganizacija porodinih odnosa: nuno negativna? Najznaajnija promena: prelaz od unilaterlanog ka zrelom autoritetu Roditelj: linost ili figura? Razvoj formalnog miljenja

Individuacija

Proces tranzicije iz detinjstva u odraslo doba Sekundarna individuacija (Blos): psiholoka separacija od internalizovanog roditelja Emocionalna autonomija (promene u bliskim odnosima, tj. manja zavisnost od neposredne emocionalne podrke) Bihevioralna autonomija (sposobnost nezavisnog odluivanja i realizacija odluke) Autonomija vrednosti (razvoj moralnih principa koji usmeravaju razmiljanje i ponaanje)

2 godinaAdolescent

Treba im stalna potreba prisutnosti roditelja tiho prisustvoTreba im stalna potreba prisutnosti roditelja tiho prisustvo

Buni se na pokuaj kontrole roditelja1. Navikavanje na istou2. Odbijanje hraneBuni se na pokuaj kontrole roditelja:1. Policijski as2. Odbijanje razgovora

Strahovito fasciniran vrnjacimaStrahovito fasciniran vrnjacima

Nee da deli igrake (will not share toys)Nee da deli momka-devojku (will not share boys)

Borba za dominaciju u igriBorba za odobravanje u drutvu vrnjaka

Sve stavlja u usta, od dugmia do buba (buttons to bugs)Sve stavlja u usta, od alkohola do droge (alcohol to drugs)

Faze procesa individuacije separacija cilj je biti razliit od roditelja (diferencijacija), zauzima se otar kritiki stav prema njima traenje svojih prava - uvebavanje, praktikovanje sopstvene nezavisnosti- isprobavanje sopstvenih uverenja i odluka, uzajamnost - razumevanje roditeljske perspektive (ponovno pribliavanje, ali zasnovano na oseanju sopstvene autonomnosti-) konsolidacija: permeabilnost otvorenost za roditeljski stav (stvaranje nezavisnog identiteta, ali i prihvatanje roditelja kao oslonca)

Pseudo-individuacija - doivljaj separacije-individuacije ne znai nuno emocionalno udaljavanje neodgovarajui oblik separacije pseudoindividuacija Cilj: autonomna povezanost (Bowlby, 1973) koja podrazumeva sigurnu privrenost i zdravu separaciju (smanjivanje fizikog kontakta uz odravanje emocionalne bliskosti). Dobro prilagoeni adolescent : psiholoki odvojen od svojih roditelja koji je ostvario razliite oblike autonomije uz istovremeni oseaj pripadnosti porodici Karakteristike odnosa sa ocem i majkom Dimenzije odnosa sa roditeljima

Borba za nezavisnost od roditelja u ranoj adolescenciji rezultuje uestalim konfliktima, posebno sa majkom (privatnost, stil oblaenja, izlasci) Konflikti i intimnost: ruku pod ruku (Fox, 1979) Intimnost u ranoj adolescenciji vea sa majkom Furman (1987): visok stepen intime jer se jo uvek nisu uspostavili egalitarni odnosi sa vrnjacima u okviru kojih se shvata da je intimnost obostrana, reciprona stvar Pitanja seksualnosti i fizikog izgleda: komfornije sa vrnjacima Kasna adolescencija: stiavanje konflikata i ponovno uspostavljanje intimnosti Specifinosti odnosa sa roditeljima Specifinosti odnosa sa roditeljima u Srbiji

Dosledno najnii skorovi na svim merenim dimenzijama odnos sa ocem (intimnost, druenje (companionship), brigu za oca (nurturance) ali i poverenje u trajnost veze). Izuzetak instrumentalna pomo

Procenjen kvalitet odnosa sa majkom vii je u svim elelmentima pozitivne razmene Slika emocionalno dezangaovane relacije sa ocem: tradicionalna koncepcija porodine uloge oca Ekskluzivitet uloge majke kao primarnog staratelja Polne razlike: formiranje istopolnih saveza Roditelji responsivniji prema deci istog pola ?

Izvori sukoba

Razliita oekivanja (kontrola i autonomija) uzrok sukoba, naroito u istopolnim dijadama Konflikt kao pozitivna razvojna sila: pomo u formiranju identiteta Vreme intenzivnih emocionalnih stanja: ambivalencija Uticaj roditelja ne opada: najznaajniji modeli i uzori Jaka afektivna veza opaanje veze sa roditeljima kao veze sa najvie ljubavi U funkciji oseanja sigurnosti i ravnotee

A s one strane duge Potreba za osamostaljivanjem deteta se teko prihvata i po pravilu stresno doivljava You gave them roots, now give them wings Manje zatite, premda vie brige! Razvojne promene u fazi u kojoj se nalaze roditelji (40-50): Kriza srednjih godina Fizike promene: zabrinutost telesnom pojavom Percepcija vremena i budunosti ivotni ciljevi i aspiracije Razlike u kompetencijama nuno vode u promenu zajednikih aktivnosti Podsticanje procesa individuacije

Od svih bliskih interpersonalnih odnosa u adolescenciji, intenzitet i frekvencija konflikata su najvei u porodinim relacijama Dramatino razdoblje? Ne nuno. Olakavanje razvoja linosti i oseaja individualnosti: Autoritativni vaspitni stil: meavina topline i kontrole Psihika i bihevioralna kontrola Kontrola unutranjeg sveta: psihika manipulacija i nametanje oseaja krivice Kontrola devijantnog ponaanja i postavljanje granica

Podsticanje socio-emocionalnog razvoja

Razumevanje potrebe za autonomijom i bliskou Korienje komunikacijskih vetina u reavanju konflikata Razumevanje vanosti vrnjakih grupa i organizacija Podsticanje razumevanja razliitosti Olakavanje potrage za identitetom

ivot nije fer, navikni se na to. Svet ne mari za tvoje samopotovanje. Svet trai da postigne neto pre nego to se pone oseati dobro u svojoj koi. Nee zaraivati $60,000 godinje im izae iz srednje kole. Nee biti potpredsednik sa slubenim telefonom, sve dok to ne zaradi. Ako misli da ti je nastavnik strog, ekaj dok ne dobije efa. Peenje hamburgera nije ti ispod asti.. Tvoji preci imali su drugu re za peenje hamburgera: zvali su to prilikom. Ako pogrei, nisu tvoji roditelji krivi, ne kukaj nad svojim grekama, ui iz njih. pre tvog roenja, tvoji roditelji nisu bili dosadni kao sada. Postali su takvi zbog plaanja tvojih rauna, ienja tvoje odjee i sluanja tebe kako pria kako si cool. Stoga pre nego spasi ume od parazita, pokuaj sloiti ormar u svojoj sobi. U nekim kolama daju ti bezbroj prilika da da pravi odgovor. Ovo nema nikakve slinosti sa stvarnim ivotom. ivot nije podeljen u semestre. Nema slobodnog leta i vrlo malo zaposlenih je zainteresovano da ti pomogne da nae sebe. To ini u svoje slobodno vrijeme. Televizija nije pravi ivot. U pravom ivotu ljudi moraju napustiti kafi i otii na posao. Budi ljubazan prema treberima. Velike su anse da e raditi za jednog.Adolescencija: Razvoj u socijalnom kontekstu. Odnosi sa vrnjacimaZato vrnjaci?

irenje socijalnog prostora: alternativni referentni okviri Nove uloge, odnosi i socijalne situacije zahtev za novim kompetencijama Vrnjaka grupa prostor za slobodno eksperimentisanje novim ulogama Izvor validacije za probna uverenja (razvoj samopotovanja) Otvaranje puta heteroseksualnim odnosima Promena ZNAAJA i STRUKTURE vrnjake grupe

Znaaj vrnjake grupe u adolescenciji

Razvojni cilj: pripadnost vrnjakoj grupi - Gde ja pripadam? Preferencije postaju stabilne, tj. reputacija u grupi vrnjaka postaje stabilna Oseaj pripadnosti, poverenja, emocionalne podrke, mogunosti da se bude priznat Konformizam, podlonost grupnom pritisku Dve dimenzije vrnjakih odnosa: kljuna razlika izmeu rane i kasne adolescencije

Koncept socijalne adaptacije Stepen u kome pojedinac dostie socijalno determinisane i razvojno prikladne ciljeve Integrisanost u vrnjaki kolektiv i izgraivanje i odravanje socijalnih odnosa unutar grupe Uspostavljanje pozitivnih vrnjakih odnosa (prihvaenost, prijateljstvo, viktimizacija) Odsustvo neprilagoenih (maladaptivnih) socijalnih ponaanja (npr.agresivno ponaanje, izolacija) i prisustvo pozitivnih bihevioralnih obrazaca (prosocijalno ponaanje) Jednostrano vienje kompleksnog fenomena?

Kvalitet vrnjakih odnosa: prihvaenost i prijateljstvo

Vrnjaka grupa i prijateljska dijada: specifini doprinosi socijalnom razvoju Simetrini odnosi Uenje vanih emocionalnih, socijalnih i kognitivnih kompetencija

Korelati vrnjakog prihvatanja Oseaj pripadnosti i kompetentnosti, visoko samopouzdanje, pozitivan stav prema koli, uenje vanih socijalnih i drugih vetina Ali: depresivno raspoloenje, povuenost, agresivno ponaanje, dete kao rtva vrnjake agresije, negativna slika o sebi, nisko samopouzdanje, izbegavanje i naputanje kole, problemi u prilagoavanju tokom celog ivotnog ciklusa Kasna adolescencija: identitet postaje sve stabilniji, osoba postaje sigurnija u sebe i nije joj vie neophodno odobravanje i sigurnost koju vrnjaci pruaju Pojavljuje se i potreba za intimnou - vrnjaka grupa gubi svoj uticaj Promena kvaliteta prijateljstava Prijateljstva u adolescenciji

Nakon 12 godine bolje interpersonalno razumevanje - osnov za razvoj prijateljstava drugog kvaliteta Vei emocionalni intenzitet i ee interakcije (manji egocentrizam i vea senzitivnost prema drugima) Vea tolerantnost na konfliktne situacije, vea stabilnost prijateljskih odnosa Prijateljstva napreduju ka veoj zrelosti uzajamnost i recipronost Kvalitet vrnjakih odnosa: viktimizacija Ishod nasilnikog (bullying) ponaanja Trpljenje stvorenog obrasca interakcije sa nasilnicima Sloeni socijalni kontekst u kome svi lanovi grupe imaju neku ulogu Uestalost sve vea (6-22% uzorkovane dece), a oblici sve raznovrsniji Pasivne rtve ili provokativne rtve?Specifina socijalna ponaanja: agresivnost

Namera da se nanese teta osobi ili imovini i da to ponaanje rtva doivljava kao hostilno Direktna agresivnost (fizika, verbalna) Indirektna agresivnostSpecifina socijalna ponaanja: socijalna povuenost

Socijalna izolacija: Stidljivost Bihevioralna inhibicija Pasivno povlaenje Smanjena uestalost interakcije - manjak socijalnih vetina Pasivno anksiozna deca Agresivno povuena decaSpecifina socijalna ponaanja: prosocijalno ponaanje Voljno intencionalno ponaanje sa pozitivnim posledicama po druge: Pozitivni afektivitet, socijalnost, pomagako ponaanje, saradnja, deljenje, briga o drugom Line vrednosti, kognitivni procesi, emocionalni procesiVrnjaki odnosi i (ili) specifine forme ponaanja?

Razvoj strukture vrnjakih grupa u adolescenciji istopolne klike grupna interakcija istopolnih klika formiranje heteroseksualnih klika povezanost heteroseksualnih klika grupna dezintegracija / odlazak parova Adolescencija kao Potkulturata su potkulture?

Poseban nain ivota, vrednosni sistem, skup pravila i normi ponaanja koje lanovi grupe usvajaju, preferiraju, potuju i naglaavaju njihov dalji razvoj Uvek se javljaju u vezi sa odreenim drutvenim grupama Odnos sa matinom, roditeljskom kulturom: Potkultura kao deo matine kulture Potkultura kao poseban kulturni izraz koji delimimo odstupa od opte kulture Potkultura kao negacija opte kulture: kontrakultura Funkcije potkulture Raskorak izmeu vrednosnih obrazaca: potkulture kaovezivno tkivo koje omoguava odravanje sistema 1. Najlaki nain za prihvatanje kulture jednog drutva!2. Pomo u procesu individuacije formiranje identiteta

Stil, vrednosti, nain ivota Osmiljavanje slobodnog vremena Reenje za egzistencijalne dileme POTKULTURAKONTRAKULTURA

Nema otpora zvaninoj kulturi, bar ne otvorenoKritika zvaninog kulturnog sistema

Zadovoljavaju se simbolikim oblicima otpora - oznakom stilaProtest nain ivota

Kapitalizam, birokratija, tehnokratija, moral (Moreno)

Mirna koegzistencija sa dominantnom kulturomOtvoreno suprotstavljanje i ruenje zvanine kulture: da ili ne?

Nasilje, narkomanija, prostitucija

Alternativa postojeoj kulturi

Artikulacija aspekata drutvenog ivota, ne i celine Artikulacija duhovne kulture (muzike, poezije, slikarstva)

Kada nastaje kontrakultura? Sluaj liavanja, poremeaj ili konfuzija u sistemu vrednosti, nedostatak socijalne kontrole Kontrakultura je potkultura koja je uspela da artikulie voj stav prema odrenom nainu ivota, da ga podigne iznad simbolikih oblika protesta i prezira S vremena na vreme uspeva da zauzme mesto dominantne kultureSimbolika u potkulturama Problem prepoznavanja identiteta (frizura, odea, dranje, argon, muzika, i elja da osnae odreena raspoloenja) Tenja lanova da se izdvoje od primarnih drutvenih zajednica kojima pripadaju i da se udalje od uloga koje su im namenjene Svakodnevnom upotrebom potkulturnog znaka, otriva se oseanje upravljanja sopstvenim ivotom (pohod na simbole) Potkultura kao mainstream

Eksplozija ivotnih stilova dominantna kultura asimilira pojedince i grupe i njihove stilove pretvara u robu modu koju prodaje Pokreti se utapaju u dom. kulturu i bivaju komercijalizovani u sferi muzike, ikonografije, mode i literature

Partnerski odnosi u adolescencijiZnaaj partnerskih odnosa u adolescenciji

Vrnjaki odnosi Uestalost kontakata sa partnerom najvia (u srednjoj adolescenciji) - 5-8 sati mate na dan Izvor socijalne podrke Na drugom mestu u srednjoj adolescenciji Na prvom mestu u kasnoj adolescenciji Polne razlike

Negativne interakcije izvor stresa Podstrek razvojnim zadacima u A: razvoj identiteta i razvoj intimnosti Uticaj na prirodu kasnijih odnosa ukljuujui i brakSocio-kontekstualni faktori i partnerske veze RoditeljiVrnjaci

Direktni socijalizacijski uticaji

Responsivnost

Autoritativnost Vrnjaka grupa - kontekst za upoznavanje i socijalnu razmenu

Uenje po modelu

Komunikacioni obrasci

Izraavanje ljubavi

Reavanje konflikataIzbor i priroda partnerskih odnosa - pod uticajem vrednosti vrnjake kulture (npr.komunikacija i seksualne aktivnosti)

Direktan uticaj na izbor partnera Reprezentacije prijateljstava i razvoj reprezentacija partnerskih odnosa: : kolaboracija, reciprocitet i simetrine razmene.

Prve partnerske veze Rana adolescencija: ei kontakti sa osobama suprotnog pola U mati i (ili) u realnosti? Prvi kontakti u okviru vrnjake grupe Popularnost u grupi i frekvencija partnerskih odnosa Statusni simbol Ouvanje pozicije u grupi vrnjaka Prva ljubav Ljubav, zaljubljenost,strast

Idealizovane romanse (mas-mediji) Potrebe: Radoznalost Seksualno eksperimentisanje Ouvanje statusa Imati partnera bitnije je od prirode same veze sa partnerom Dimenzije partnerstva (Furman, Wehner, 1994)

Afilijativnost (druenje, prijateljstvo) Seksualna funkcija Attachment Briga Traenje nove primarne attachment figure u kasnoj adolescenciji Odvajanje od roditelja - Ko predstavlja sigurnu bazu? Trajanje partnerskih veza

Dimenzije partnerstva (Strenberg) Zdravi i zreli interpersonalni odnosi: Privrenost Intimnost Strast (seksualna komponenta)

Adolescencija: limitirane mogunosti Problem: balansiranje tri komponente kroz dui vremenski period Cilj: uenje vanosti pojedinanih komponenata i njihovog odgovarajueg izraavanja Seksualna ponaanja i odnosi

Eksperimentisanje u ranoj adolescenciji (9-14g) Frekventnija seksualna ponaanja i prvi odnosi (13-17g) Zrela seksualna aktivnost Redefinisano seksualno ponaanje: pa to nije sex! Asertivnost Strah od odbijanja!

Fertilitetno ponaanje

Adolescentna trudnoa: 1 : 10 Polno prenosive bolesti Seksualna viktimizacija Kasniji brani odnosi

Individualne razlike unutar iskustva partnerskih odnosa

4 dimenzije: Vreme poetka zabavljanja Kvantitet zabavljanja Kvalitet odnosa u razvoju Reprezentacije partnerskih odnosa Rizina ponaanja Internalizujui problemi Broj veza i kvalitet Sigurna vezanost, nesigurno izbegavajua, nesigurno ambivalentna