ПРВА БРАЗДА

Милован Глишић

Непознате речи:

ОТРЕСИТ

– енергичан, жустар, бистар, паметан, способан

израз „ДОК ТИ ДЕЧИЦА СТАНУ НА СНАГУ”

– док не ојачају, одрасту

УСЕВ

– оно што је посејано и изникло, засејано поље,

семе за сејање

ПОПЛАСТИТИ

– прикупити сено у пластове

ПЛАСТ

– већа или мања количина сена сложена у облику купе

*АРХАИЧНЕ РЕЧИ=* АРХАИЗМИ

Застареле речи. Речи које се слабо употребљавају или су изашле из употребе.

Бразда Одлика рељефа Трагови малих водених

млазева Пукотина, расцеп морског

дна Трагови које објекти

остављају за собом при кретању површином воде

Линија у земљишту када се обради плугом ради сађења биљних култура

Ожиљак, посекотина Симбол тешког рада на

селу

Некада

Сада

Подсећање

Шта је приповетка?

Епска књижевна форма мањег обима од романа

Присети се неког дела нижих разреда у коме се говори о мајци

Најава

Песме о мајци, Бранко В. Радичевић

Кад мати крпи

Кад мати плете

Кад мати меси медењаке

Кад мати шије

Кад мати лаже

Кад мати прашта

Кад мати ћути

Кад мати пева

Кад мати бије

Кад мати сања

Кад мати чека

Деца расту, а мајке се смањују

Она се дели, а опет остаје цела. Прво се подели на своју децу

Моја мајка није само моја

Мајчине очи су велика тајна

Ко ће до краја испричати причу о мајци

О писцу Милован Глишић је написао

30-ак приповедака. Међу њима је и „Прва бразда“. Радња ове приповетке обухвата период после Другог српско – турског рата. Удовица Миона је самохрана мајка са троје деце. Живи на селу, бори се са немаштином у намери да очува своју породицу и изведе децу на прави пут.

Анализирамо...

Шта је тема ове приповетке?

Дирљива прича о животу самохране мајке на селу, њеној пожртвованости у борби за опстанак породице и очување породичног огњишта

Одреди главне ликове

МИОНА и њена деца ( Огњан, Душанка, Сенадин), девер Јеленко

Место дешавања радње

Село Велика Врбница у Жупи, испод планине Копаоник, општина Александровац

Време дешавања радње

Друга половина 19. в. Период после Другог српско – турског рата

(1877 – 1878. године)

Трагом речи...

Указаћу вам на неке главне, најзначајније реченице у приповеци, а ви их пронађите и подвуците:

Шта бих рекла после својој деци...

Нећу ја да ми деца остану слепа код очију...

Таман Миона оздо уз воћњак...

И сузе јој грунуше...

О, та и моја ће кућа пропевати!

1.групаШта бих рекла после својој деци...

Где се налази кућа удовице Мионе и како изгледа?

С ким у тој кући живи Миона? Ко је био Мионин муж? Да ли је случај Мионине породице

усамљен? По чему се Миона разликује од

других удовица? Служећи се знањем из православне

веронауке прокоментариши Мионино схватање породице.

Прокоментариши однос Сибинове родбине према Миони и њеној дјеци.

Зашто Миона не прихвата Јеленков позив да се пресели у његову кућу?

Образложи Мионине одговоре.

2. групаНећу ја да ми деца остану слепа код очију...

Да ли су се односи у Миониној породици након осам година од Сибинове смрти нешто променили?

Како Миона води рачуна о деци?

Како становници Велике Врбнице доживљавају Мионино жртвовање за породицу?

Шта јој замерају?

Пажљиво прочитај Јеленков и Мионин дијалог и детаљно га прокоментариши.

Објасни реченицу „Нећу ја да ми деца остану слепа код очију“ и реченицу „Муж - жена“.

3. групаТаман Миона оздо уз воћњак...

Протумачи опис пролећа у контексту приповетке.

Због чега је Миона боравила у чаршији?

Пажљиво прочитај Мионин и Душанкин дијалог и детаљно га прокоментариши.

О чему разговарају Миона и Душанка?

Каквим тоном се обраћају једна другој?

Због чега Душанка покушава да буде тајанствена?

Како објашњаваш Душанкину збуњеност?

4. Група И сузе јој грунуше...

Образложи Мионин и Огњанов сусрет на њиви иза лаза.

Како се Миона обраћа Огњану?

Објасни изразе „мој маторац“, „домаћине мој“, „красна браздица“, „маторка моја“.

Са каквим осећањем Миона сервира Огњану ручак?

Пожљиво прочитај Огњанов и Мионин дијалог и прокоментариши га.

Зашто су Миони грунуле сузе из очију?

Шта Миона очекује од новог рода пшенице?

У коју сврху намерава употриебити брашно баш од те пшенице и зашто?

Како тумачиш Мионину реченицу „Та овакве земље нема у Морави“?

ЧАСНИ ПОСТ

Петровдан, Преображење

БЛАГИ ДАНИ

ЧЕСНИЦА

КРСНО ИМЕ

5. групаО, та и моја ће кућа пропевати!

Како Огњан после ручка започиње орање?

Због чега Миона „не смеде“ да помогне Огњану?

Како објашњаваш Мионино стално освртање на Огњаново орање?

Због чега се у Миони мешају осећања туге и радости?

Пажљиво прочитај Мионин монолог и прокоментариши сваку реченицу посебно.

Која реченица најбоље одражава Мионин оптимизам и због чега?

Како Душанка доживљава мајкин повратак у кућу са њиве иза лаза?

Покушај објаснити шта је то Миону одржало усправном на путу од самохране мајке до жене која „певуши неку веселу песмицу“.

Да ли и након ових задњих ратова има сличних породица као што је Мионина?

Размисли о снази српске мајке и њеном односу према породици кроз историју и данас.

Та ред је једном да и

мене бог обрадује!

Лик Мионе

Мионин муж је борац и Миона је борац. Она се бори да:

• очува кућно огњиште

• обогати живот своје деце

• сачува име и достојанство породице

Click icon to add picture

самохрана мајка

напаћена жена

добра и нежна мајка

одана

племенита

отресита

вредна

храбра

дурашна - издржљива,чврста,отпорна

упорна

неука, али цени образовање

поштена

пожртвована

непоколебљива

добра снаха

разборита

радосна због деце и поносна на њих

патријархално васпитана

топла

скромна

поштована у породици и селу

муж - жена

Поруке

Слогом, љубављу и заједничким радом могу се превазићи сви проблеми

Безгранична је мајчина љубав и жртвовање за добробит и срећан живот своје деце

Click icon to add picture

Занимљивости

Ликове из приповетке Прва бразда, потомке Сибина Џамића, писац приповетке је упознао у селу Велика Врбница у Жупи, испод планине Копаоник, у периоду 1884 – 1885. године када је у то време радио на попису сеоских домаћинстава.

Глишићеви дани

У знак сећања на писца „Прве бразде“, у Великој Врбници се одржава манифестација „Глишићеви дани“, а у спомен на истоимену основну школу у којој је Глишић учитељевао, овде су откривени и освештани темељи куће Мионе Џамић, главне јунакиње приповетке, настале пре више од 120 година.

Занимљивости

У причи: После 90 година Милован Глишић преплиће две теме: једна је о селу Зарожје и догодовштинама тамошњег вампира Саве Савановића,

а друга је о љубави двоје младих Страхиње и Радојке.

По мотивима ове приче снимљен је први српски хорор филм 1973. године под називом „Лептирица“

Домаћи задатак:

Представи у виду

МАПЕ УМА 

мотиве из приповетке

које ћете тумачити,

образлагати

Мотиви (предлог):

Љубав и поштовање („дешо“, „нано“, „маторка моја“, „домаћине мој“...)

Сиромаштво

Самоћа

Несрећа

Марљивост

Породична слога

Нада

Слобода изражавања

 

Хвала на пажњи

Припремила: Јелена Иванишевић