УВОД Изради Просторног плана општине Кула, приступило се на основу Одлуке о изради Просторног плана општине Кула ("Службени лист општине Кула", број 11/06), чији је саставни део Програм за израду Просторног плана општине Кула. У складу са чланом 23. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС" број 47/03 и 34/06), плански документи се доносе за период од најмање 10 година. Плански период Просторног плана општине Кула је најмање 10 година, што не условљава израду новог плана након овог периода. У складу са чланом 32. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", број 47/03 и 34/06) ће се вршити провера решења, по истеку рока предвиђеног уговором о имплементацији, односно најмање сваке 4 године. Израда Просторног плана општине Кула врши се, у складу са законом, у две фазе:Ι фаза: Стратегија развоја планског подручја;ΙΙ фаза: Просторни план општине Кула – предлог Стратегија развоја планског подручја представља Ι фазу израде Просторног плана општине Кула. Садржај и основна решења Стратегије развоја планског подручја утврђенa одредбама Закона о планирању и изградњи (" Службени гласник РС", број 47/03 и 34/06), Правилника о садржини и изради планских докумената ("Службени гласник РС", број 60/03) и Закона о Просторном плану Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96). Законски оквир за израду Просторног плана општине Кула је: Закон о заштити животне средине ("Службени гласник РС", број 135/04), Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 135/04), Закон о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 135/04), Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине ("Службени гласник РС", број 135/04), Закон о заштити природних реткости ("Службени гласник РС", број 50/93), Законом о пољопривредном земљишту ("Службени гласник РС", број 62/06), Закон о водама ("Службени гласник РС", број 46/91, 53/93, 54/96, 67/93, 48/94), Уредба о утврђивању водопривредне основе Републике Србије ("Службени гласник РС" број 11/02), Закон у шумама ("Службени гласник РС" број 46/91, 83/92, 54/93, 60/93,48/94, 54/96), Закон о геолошким истраживањима ("Службени гласник РС", број 44/95), Законом о републичком сеизмолошком заводу ("Службени гласник РС", број 71/94), Закон о одбрани ("Службени гласник СРЈ", број 43/94, 11/95, 28/96, 44/99, 3/02), Закон о одбрани ("Службени гласник РС", број 45/91, 58/91, 53/93, 67/93, 48/94), Закон о заштити од пожара ("Службени гласник СРС", број 37/88); ("Службени гласник РС", број 53/93, 67/93, 48/94), Закон о јавним путевима ("Службени гласник РС", број 101/05), Закон о железници ("Службени гласник РС", број 18/05), Закон о телекомуникацијама ("Службени гласник РС", број 44/03), Закон о енергетици ("Службени гласник РС", број 84/04), Закон о туризму ("Службени гласник РС", број 45/05), Закон о бањама ("Службени гласник РС", број 80/92), Закон о културним добрима ("Службени гласник РС", број 71/94), као и други закони и прописи од значаја за уређење, коришћење и заштиту обухваћеног подручја. Код израде планских решења коришћена је и друга информациона, студијска и техничка документација.   l ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ 1.ОБУХВАТ И ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА Обухват Просторног плана општине Кула, одређен је површинама територија катастарсдких општина административне општине Кула, укупне површине од 48.146,11ha.

 Општину Кула чини шест катастарских општина: К.о. Кула, К.о. Црвенка, К.о. Сивац, К.о. Руски Крстур, К.о. Крушчић и К.о. Липар. Табела I-1: Површине катастарских општина, број насеља и број становника по

попису 2002.године на простору обухваћеним Просторним планом: К.o. Пoвршина

К.o. (ha)Насеља % Брoj

становника %

1. Кула 10.955,32 Кула 22,75 19.739 39,85 2. Црвенка 6.552,22 Црвенка 13,61 10.315 20,81      Нoва

Црвенка  537 1,10

3. Сивац 15.313,06 Сивац 31,82 9.224 18,62 4. Руски

Крстур7.318,79 Руски

Крстур15,20 5.490 11,08

5. Крушчић 3.959,08 Крушчић 8,22 2.385 4,82 6. Липар 4.047,64 Липар 8,40 1.841 3,72 УКУПНO 48 146,11   100 49.531 100

 Општина Кула се налази у централном делу Бачке, на простору од 481,4km2, граничи се са општинама: Врбас, Оџаци, Сомбор, Бачка Топола и Мали Иђош.По величини територије од 481,4км2, општина Кула спада међу општине средње величине на подручју Војводине. Општински центар, насеље Кула, се налази на периферном делу територије општине. У средишту територије општине је Црвенка, насеље градског карактера. Остала насеља: Сивац, Крушчић, Руски Крстур, Липар и Нова Црвенка су распоређена по ободу територије општине. Простор обухвата плана условно има три просторне целине у односу на природне геоморфолошке и антропогене каректеристике:

         лесна зараван          лесна тераса          урбано-индустријска зона

 Граница подручја обухваћеног израдом Просторног плана општине Кула, утврђена је Одлуком о изради Просторног плана општине Кула (²Службени лист општине Кула², број 11/06) и односи се на подручје које чини шест катастарских општина: К.о. Кула, К.о. Црвенка, К.о. Сивац, К.о. Руски Крстур, К.о. Крушчић, К.о. Липар.         2. ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА 2.1. Просторни план Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96) 

Основни изводи из Просторног плана Републике Србије, као планског документа вишег реда, односе се непосредно или посредно на територију општине Кула, за коју се израђује План. Просторни план Републике Србије је стратешки развојни документ за период до 2010. године којим се утврђују:

         дугорочне основе организације, коришћења и уређења простора Републике Србије;

         правци урбанизације и основни критеријуми уређења насеља;          планска начела и критеријуми коришћења природних ресурса и заштите

животне околине;          услови за заштиту и коришћење подручја од посебног значаја;          коридори основних инфраструктурних система;

 У Прoстoрнoм плану Републике Србиjе утврђен jе прoстoрни мoдел мреже центара на теритoриjи Србиjе и знатнo jасниjе хиjерархиjски диференцирана мрежа градoва на теритoриjи Вojвoдине, где jе насеље Кула сврстана у развиjене градске центре са израженим централним функциjама, и насеље Црвенка према истoм мoделу мреже jе сврстана у већи градски центар са развиjенoм структурoм делатнoсти и услуга, за насеље Сивац и Руски Крстур пoстojи мoгућнoст да се дo 2010. гoдине мoгу oфoрмити каo мали градови, а остала насеља на територије општине остају села. За развoj сеoских пoдручjа пo Прoстoрнoм плану Републике Србије пoстављени су следећи циљеви: стварање душтвенo-екoнoмских и тржишних услoва за убрзани екoнoмски и сoциjални развoj села, заустављање депoпулациjе и пoгoршања демoграфске и сoциjалне структуре сеoских пoдручjа , активирање лoкалних пoтенциjала, пoбoљшање кoмуналнoг и сoциjалнoг стандарда, oбезбеђивање сoциjалне и екoнoмске сигурнoсти сеoских дoмаћинстава, oчување и унапређење екoлoшких, културoлoшких и других вреднoсти у сеoским насељима. Oснoвни циљ демoграфскoг развojа и размештаjа станoвништва у Просторном Плану Републике Србије jе равнoмерниjи теритoриjални размештаj станoвништва и његoвo интезивниjе oбнављање. Да би се oствариo oваj циљ планиранo jе заустављање дoсадашњих негативних трендoва у брojнoм кретању станoвништва, при чему се рачуна на деjствo две oснoвне групе фактoра; oних изразитo демoграфских (ефекти мера демoграфске пoлитике) и oних прoстoрнoг карактера кojе пoдразумеваjу прoмене у дистрибуциjи, oднoснo региoналнoм развojу и у вези с тим прoстoрнoм размештаjу станoвништва. Општина Кула се, према одредбама Просторног плана Републике Србије, у погледу развоја привреде, налази у појасу интензивног развоја трећег значаја, што ствара одличне развојне могућности у наредном планском периоду. Ово се посебно односи на даљи развој и унапређење већ успостављене привредне структуре, унапређење и развој постојећих привредних субјеката и развој нових делатности, уз алокацију у мање развијене делове ради равномернијег развоја општине.  У области индустрије, према Просторном плану Републике Србије, општина Кула се налази у Бачком рејону, са веома развијеном прехрамбеном, металном, металопрерађивачком и индустријом грађевинског материјала. Оваква структура је последица природних погодности (велика сировинска база), историјских околности (развијена трговишта и градски центри са развијеним мануфактурама), саобраћајног значаја овог подручја, потреба околних подручја за оруђима за рад, развијеног школског система са добрим едукативним програима, способном и образованом радном снагом итд. У области пољопривреде, према Просторном плану Републике Србије, општина Кула припада ратарско-сточарском макрорејону са површинама погодним за гајење различитих биљних култура, од класичних ратарских (стрних жита, кукуруза, индустријског биља), повртарских, воћних, винограда до лековитог, зачинског и

ароматичног биља. Разлог томе је што се општина простире и на простору алувијалне равни и на подручју лесне терасе, са различитим физичко-хемијским карактеристикама тла. Због тога је могуће на овом подручју веома диверсификовати пољопривредну производњу, уз примемну свих агрономских и мелиоративних мера ради повећања продуктивности. С обзиром на обилност како плодних површина, тако и пашњака, могућ је развој сточарске производње (говедарство, овчарство, козарство), али и свињарство, живинарство, хелиокултуре, тов малих крзнашица, пчеларсво итд. Доступност квалитетне воде из система ДТД, као и присуство површина погодних за изградњу рибњака, пружа могућност развоја рибарства. Као главна карактеристика наредног периода ће бити увођење система квалитета YUS ISO 14 000, YUS ISO 9 001 – 4, HACCAP, као и прихватање концепта органске производње. У области туризма, општина Кула, према Просторном плану Републике Србије, нема неки особити значај, јер се налази ван главних туристичких рејона и уз рубна подручја главних саобраћајних коридора. Међутим, то не умањује значај развоја туризма јер за то постоје погодности, посебно у домену ловног, риболовног, спортско-рекреативног и сеоског туризма. Постоје услови и потребе за развој и транзирног туризма, али мањег обима, као и бањско-рекреативног, ако се остваре планови за каптажу једног топлог извора и изградње угоститељско-здравственог објекта. У области саобраћаја према поставкама Просторног плана Републике Србије дат је приоритет унапређењу (рехабилитацији) и допуни државних путева I.реда (магистралних) и државних путева II.реда (регионалних) путних праваца друмског саобраћаја. Планом се кроз територију општине Кула задржава постојећи коридор државног пута I. реда (М-3), на правцу Богојево- Кула- Врбас- Бечеј, а допуњује се са новим државним путем I.реда коридором постојећег државног пута II. реда (Р-101) на правцу ауто-пут Е-75-Врбас- Сомбор-веза са Бајом и Барањом. Изградња обилазница на основним магистралним правцима заузимају значајно место са циљем бржег, безбеднијег и ефикаснијег одвијања саобраћаја.Развој речног саобраћаја према Просторном плану Републике Србије, зависиће од повезивања пловних путева у Европи, повезивања Рајнског и Дунавског пловидбеног система, развоја домаћих лука и пристаништа и обнове домаће флоте, развоја привреде у Републици Србији, чему треба као значајан чинилац додати формирање слободних зона и центара интегралног транспорта. Активна улога пловних путева у туризму намеће и план изградње већег броја марина за прихват туристичких пловила- чамаца и јахти. Тежиште развоја железничког саобраћаја је да се Србија укључи у систем пруга великих брзина у Европи и да коридори магистралних пруга постану саставни део европске мреже. На територији општине Кула, постојећа једноколосечна железничка пруга Сомбор-Врбас, која је у редовном саобраћају, се задржава. Такође се задржавају коридори свих раније укинутих железничких пруга, јер постоји јавни интерес да се изврши обнова ових пруга, која би се вршила према могућностима општина, привреде и железнице, уз предходно утврђену оправданост улагања. Услови и смернице које се односе на развој енергетске инфраструктуре на основу Просторног плана Републике Србије односе се на:

         изградњу гасоводне инфраструктуре у циљу задовољења свих корисника на предметном простору;

         рационално коришћење и штедњу необновљивих ресурса, штедњу произведене енергије и стимулисање примене нових технологија производње енергије, нарочито оних које доприносе рационалном коришћењу, штедњи енергије и заштити животне средине;

         смањење конфликата између коришћења енергетских ресурса и заштите животне средине (насеља, становништво, земљиште итд)

         коридоре основних инфраструктурних система и правила коришћења земљишта у зонама ограничења.

 

Развој и унапређење телекомуникационог система реализоваће се у складу са просторно-функционалном територијализацијом Републике Србије, а на основу утврђених генералних планова развоја појединих ималаца система веза. Ради ефикаснијег и бржег развоја, као и ангажовања свих потенцијалних извора финансирања, приступиће се даљој демонополизацији телекомуникационог система, изградњи нових капацитета , као што су оптички каблови, где год је то могуће, економски оправдано и у интересу Републике Србије, а посебно код изградње транспортне мреже и магистралне кабловске дистрибутивне мреже. У погледу осигурања простора за потребе телекомуникационог система потребно је осигурати простор за коридоре за телекомуникационе каблове дуж нових и постојећих путева, а посебно оних који се поклапају са магистралном мрежом. Такође је потребно осигурање простора за РР везе. У oбласти вoдoснабдевања у вoдoпривреднoj oснoви Србиjе дата су дугoрoчна решења развojа кoришћења и заштите вoдoпривредне инфраструктуре. У снабдевању насеља вoдoм приoритетнo и максималнo биће кoришћена лoкална извoришта пoдземних и пoвршинских вoда, а недoстаjуће кoличине биће oбезбеђене из великих региoналних система. Извoришта вoдoснабдевања стриктнo штитити oд загађивања. У oквиру региoналних система кoришћења, уређења и заштите вoда oпштина Кула се налази у региoналнoм систему Бачка, где jе oкoсница система алувиoн Дунава. У oвoм систему биће неoпхoднo кoришћење и вoде Дунава билo прерадoм прекo примарног пречистача вода или упуштањем у пoдземље. Планира се и пoбoљшање екoлoшких услoва у основној каналској мрежи. Вoда за технoлoшке пoтребе биће захватана из вoдoтoкoва, уз тo oбавезнo рециклисана.  Према Прoстoрнoм плану Републике Србиjе на теритoриjи Вojвoдине кojа jе дефицитарна шумама, пoтребнo jе пoвећати степен шумoвитoсти са садашњих 6,8% на oптималних 14,3%, oднoснo за пoдручjе западнo-бачкoг oкруга, где jе и oпштина Кула са садашњих 5,5% на 10,1%. Прoстoрни план Републике Србиjе према мерама заштите живoтне средине кojе треба предузети у насељима и њихoвoj oкoлини сврстава насеља Црвенка и Кула у четврту категoриjу загађенoсти у кojoj су присутна загађивања oд прехрамбене и текстилне индустриjе, великих стoчних фарми, прекoмернo oптерећења прoстoра у туристичким зoнама. У oвoj групи су лoкалитети малих загађивача. Oпштина Кула се према Просторном плану Републике Србије налази и у пoдручjу интезивнoг загађивања земљишта услед примене агрoтехничких мера. Прoстoрним планoм Републике Србије извршена jе прoстoрнo региoнална диференциjациjа живoтне средине према кojoj се насеља oпштине Кула налазе у jужнo-бачкoj и средње-банатскoj зoни. За oву зoну утврђуjу следеће мере заштите: гасификациjа индустриjских градoва и тoплификациjа централних и стамбених зoна, изградња региoналнoг система за пречишћавање oтпадних вoда насеља и индустриjе oпштина Кула и Врбас, кoнтрoлисана примена хемикалиjа у пoљoпривреди, с oбзирoм да су велики делoви зoна аграрни и рекoнструкциjа и ревитализациjа канала ДТД Бечеj -Бездан у средње бачкoм и средње-банатрскoм региoну. Oснoвни циљеви заштите прирoде су спрoвoђење мера заштите над заштићеним прирoдним дoбрима у складу са услoвима Завoда за заштиту прирoде Србиjе. Према Прoстoрнoм плану Републике Србије на прoстoру oпштине нема значаjних прирoдних вреднoсти, oпштина Кула jе пoдручjе антрoпoгенo-прирoдних екoсистема и антрoпoгенизoваних екoсистема. Oснoвни циљеви заштите културних дoбара су према Просторном плану Републике Србије Србиjе су oчување темеља и материjалне баштине нациoналне културе и других култура кojе су се развиjале на тлу Републике Србије, oрганизoванo развиjање свести o значаjу културнoг наслеђа за живoт и рад

данашњих и будућих генерациjа, реинтеграциjа непoкретних културних дoбара у савремени живoтни прoстoр Републике.На теритoриjи oпштине Кула се не налазе културна дoбра кojа су уписана нити предлoжена за упис у Листу светске културне баштине. 2.2. Стратегије развоја Национална стратегија привредног развоја Републике Србије од 2006. до 2012. годинеНационална стратегија представља први развојни документ који на конзистентан и целовит начин дефинише основне развојне приоритете земље и начине њиховог остваривања у наредним годинама.Национална стратегија дефинише основне циљеве и правце развоја на путу ка модерном друштву, развијенијој економији и већем квалитету живота свих грађана.  Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. годинеСтратегија представља први стратешки развојни документ из области регионалног развоја који на конзинстентан и целовит начин дефинише основне развојне приоритете регионалног развоја земље и начине њиховог остваривања у наредним годинама. Стратегија развоја пољопривреде СрбијеСтратегија треба да омогући насметан развој Републике и интеграцију у Европску унију. Национална стратегија запошљавања за период 2005.-2010.Стратегија је документ којим је дефинисан правац и опсег активности које треба предузети да би се успешно решавали проблеми и развијало ефикасно тржиште рада у складу са осталим развојним циљевима земље. Стратегија развоја социјалне заштитеСтратегија је интегрални део укупних промена у друштву. Развој социјалне заштите развијаће се кроз реформске процесе који се ослањају на међународне и европске циљеве општег економског и социјалног развоја друштва, смањење сиромаштва и обезбеђење квалитетније заштите рањивих група деце, инвалидних и старијих особа, као и маргинализованих група грађана. Стратегија подстицања и развоја страних улагањаСтратегија треба да створи повољну климу и оквир за привлачење, задржавање и ширење међународно конкурентних и ка извозу усмерених страних улагања као допуне развоју сектора МСП и текућим новим улагањима у оквиру програма приватизације. Стратегија развоја туризма Републике СрбијеСтратегија развоја туризма Републике Србије садржи опис постојећег стања у туризму Републике Србије, могућности развоја туризма у Републици Србији у односу на кретања у односу на кретања у светском туризму, опис развојних инструмената конкурентских земаља, стратешке предности и недостатке туризма Републике Србије, циљеве развоја туризма Републике Србије, визију туризма Републике Србије, стратешко туристичко позиционирање Републике Србије, избор приоритетних српских туристичких производа, туристичко структуирање Републике Србије, модел раста, предуслове за ефикасну политику развоја туризма Републике Србије, план конкурентности, инвестициону стратегију и план потребних улагања и маркетинг план. 

Стратегија развоја телекомуникација у Републици Србији од 2006 до 2010годинеСтратегија садржи преглед активности које треба предузети да би се остварили циљеви политике у области телекомуникација до 2010. године, заснива се на европским искуствима у развоју модерног информационог друштва и користи смернице Европске уније у развоју телекомуникација. Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године Стратегијом се утврђују приоритетни правци развоја у енергетским секторима.  3. РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ И ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА Афирмација општине Кула у ширем регионалном окружењу захтева ангажовање свих актера у развоју, односно корисника простора, инвеститора, власника некретнина као и јавних служби у општини. Поред докумената на општинском, покрајинском, републичком нивоу, значајно упориште за остваривање развоја пружају и документа, програми и смернице Европске уније и Уједињених нација. Остваривање развоја и афирмацију општине омогућиће:

         јачање интеррегионалних веза са суседним општинама (Сомбор, Оџаци, Врбас, Мали Иџош, Бачка Топола) у складу са испољеним економским социокултурним интересима. Значај сарадње са суседним општинама је уједно од великог значаја за јачање и афирмацију узајамних веза Бачких региона (Западно-бачког региона, Северно-бачког региона и Јужно-бачког региона).

         развој и јачање сарадње са регионима у ширем окружењу и прекогранична сарадња посебно економских веза (индустрије, пољопривреде, терцијалне делатности), културних веза, заштита животне средине и др. Основ за шире регионално повезивање представља VISION документ, који је разрађен у оквиру INTERREG II, INTERREG III и INTERREG IV (од 2007.г.) пројекта VISION PLANET. У изради овог документа су, поред земаља ЕУ, учествовале и земље које нису чланице ЕУ, па тако и наша земља. Овај документ се првенствено бави регионима односно прихватањем региона као активних учесника у међународној сарадњи, што нарочито доприноси већој децентрализацији и демократизацији региона. Примарни циљ VISION документа је да промовише просторну интеграцију међу VISION земљама и њиховим регионима (централно-европског, подунавског и јадранског простора). Овај документ даје циљне оквире и развојне смернице како за стратегије развоја, тако и за врло конкретне пројекте. Они треба да буду схваћени као сигнал да ће они регионални и локални пројекти који су у складу са њима добити шансу за финансијску подршку из одговарајућих развојних фондова. Неким фондовима и институцијама наша земља већ сада има приступ, али је реално очекивати да ће нам се отворити и приступ ширем спектру специјализованих фондова Европске Уније.Европски развој и приступ подразумева и финансијске инструменте као подршку територијалном проширењу Европске Уније, што је значајно за нашу земљу, а у оквиру ње и за општину Кула.Како би изашли у сусрет државама кандидатима, Европски савет је одлучио да удвостручи помоћ за припреме учлањења од 2.000 године.Најважнији инструмент за финансијску и техничку сарадњу Уније са државама средње и источне Европе и даље је програм PHARE. Овај програм данас користи 14 партнерских држава региона. Мере из PHARE програма сконцентрисане су на два тежишта.1. Пружање подршке институцијама држава кандидата да би се упознале са циљевима и поступцима Уније.2. Пружање инвестиционе подршке државама кандидатима да индустрију и капиталну инфраструктуру подигну на ниво Уније.

 IPA је инструмент за предприступну помоћ који треба да припреми државе кандидате и потенцијалне кандидате за коришћење структурних фондова ЕУ када постану пуноправне чланице.IPA садржи укупно пет специјализованих компоненти:

         за помоћ у процесу транзиције и изградње институција, са циљем испуњавања критеријума приближавања ЕУ и јачање административних и правосудних капацитета

         за помоћза регионалну и прекограничну сарадњу          за регионални развој          за развој људских ресурса          за развој села и пољопривреде

 SRDPPS је инструмент који се односи на подршку пољопривреди и сеоском развоју држава кандидата. Помоћ коју пружа SRDPPS усмерена је на приоритете у овом сектору и то нарочито на:

         инвестиције у пољопривредна газдинства,          побољшање прераде и пласмана пољопривредних и риболовних

производа,          побољшање структуре у погледу контроле квалитета, ветеринарске

контроле и биолошке контроле у интересу производње здраве хране и заштите потрошача,

         пољопривредне производне методе осмишљене да штите животну средину и пределе,

         развој и диверзификацију економских активности,          успостављање олакшица и менаџментских услуга за пољопривреднике,          успостављање производних група,          обнова и развој села и заштита руралног наслеђа,          ажурирање катастра,          унапређење стручног образовања у пољопривреди,          развој и унапређење сеоске инфраструктуре,          управљање водним ресурсима,          шумарство, укључујући пошумљавање, инвестиције у приватна шумска

газдинства, прераду и пласман дрвених производа,          техничка помоћ, укључујући студије за припрему и мониторинг програма,

јавне кампање и сл. УН-ХАБИТАТ, организација основана у Уједињеним нацијама, доприноси укупном циљу система Уједињених нација да смањи сиромаштво и промовише одрживи развој. Партнери УН-ХАБИТАТ-а укључују владе и локалне управе, као и велики број невладиних организација и група цивилног друштва. Оперативне активности ове организације односе се на пружање помоћи владама у стварању политика и стратегија, чији је циљ јачање самосталних управљачких капацитета, како на националном тако и на локалном нивоу. Оне се усредсређују на смањење урбаног сиромаштва, социоекономску интеграцију угрожених група, побољшање животне средине и управљање ублажавањем последица катастрофа и постконфликтном рехабилитацијом. Посебна област у којој УН-ХАБИТАТ има велике задатке је ангажовање на побољшању развоја и услова живота социјално угроженог становништва или групација, које имају лоше или чак никакво становање (нехигијенско, без пијаће воде, санитарија) у оквиру укупног процеса урбанизације. Стратешка опредељења УН-ХАБИТАТА су посвећена менаџменту знања, финансирању стамбених и људских насеља и нарочито стратешким партнерствима. 4. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ СА ОЦЕНОМ, ОГРАНИЧЕЊИМА И ПОТЕНЦИЈАЛИМА ПОДРУЧЈА 4.1. Географски положај и геоморфолошке карактеристике  

Општина Кула је смештена у централним деловима Бачке на простору од 481,4km2, омеђена је границама општина Врбас, Оџаци, Сомбор, Бачка Топола и Мали Иђош. Према простору који захвата спада у општине средње величине. У физичко - географском смислу одређеност њеног положаја дефинисана је простирањем на Бачкој лесној заравни (Телечкој) једним делом своје територије и другим, на бачкој лесној тераси. Ове две морфолошке целине на простору општине пресеца Велики канал (Бечеј-Бездан) и то средишњим делом општинске територије. Општина Кула има добар геосаобрађајни положај са високим нивоом инфраструктурних веза и већим бројем урбаних англомерација, изузетно снажним агрокомплексом те представља високовредни простор и веома значајан реон у Војводини и шире. Геолошке и геоморфолошке карактеристикеНа простору општине Кула квартарне творевине у потпуности покривају старије геолошке формације Оне су субакватичног и континенталног порекла у које спадају флувијални, глацијални и еолски седименти. Као резултат деловања еолске дефлације и корозије с једне стране и разарачког рада водених маса са друге стране на простору централне Бачке, а самим тим и општине Кула, током квартара створене су две геолошко-морфолошлке јединице:

         лесна зараван (Телечка)          лесна тераса.

 Бачка лесна зараван заузима централне делове северне Бачке. Њен јужни део познат је под називом Телечка. Површина ове заравни је таласаста са интерколинским депресијама, предолицама, вртачама и доловима. Округласте вртаче имају најчешће пречник од 40-50m, док су елипсасте вртаче веће и код њих дужа основа варира од 100 до 1.000m, а краћа од 20 до 50m. Апсолутна висина заравни креће се од 95 до 125m. Од околног нижег терена издваја се негде стрмим а негде благим одсецима. Висина одсека негде достиже 15m. Навејавање леса извршено је у дилувијуму у време глацијала и то у два маха што доказује једна смеђа зона која се налази између два моћна слоја типског леса. Дебљина смеђе зоне износи 1 до 1,5m а формирана је у интерглацијалу. На местима где је добро дренирана лес ове заравни има карактер сувоземног леса и садржи сувоземну фауну мекушаца. Цела Бачка лесна зараван благо је нагнута ка току реке Тисе. Бачка лесна тераса је нижа од лесне заравни, њена апсолутна висина се креће од 84 до 95m. Лесне терасе у Војводини настале су бочном ерозијом великих речних токова који су проширујући своје долине, еродирале ободне делове лесних заравни и створиле своје простране долине. Касније су ове долине биле засуте субаерским материјалом и флувијалним материјалом лесоидног састава. Лесне терасе имају знатно мирнији рељеф у односу на лесну зараван. Површине су благо заталасане, са благо заобљеним и слабо израженим гредицама. Од ерозивних облика најчешћа су лучна удубљења и напуштене речне долине. Дебљина лесоидног материјала креће се од 2 до 6m . Лес са лесне терасе не садржи ни једну смеђу зону. Минеролошки састав терасног леса је исти као и код типског леса. У хемијском погледу разлика је у томе што је терасни лес више алкализован због блиске подземне воде. Услед испирања карбоната терасни лес је постао компактнији и кохерентнији те више подсећа на глину. Носивост терена је мања од типског – сувоземног леса. Геолошке и геоморфолошке карактеристике не представљају ограничавајући фактор развоја и уређења општинске терторије. Два основна геоморфолошка облика сходно својим карактеристикама упућују на коришђење претежног дела површина општине у правцу интезивне пољопривредне производње.   

 Минералне сировине и хидротермални потенцијалиПрема подацима добијеним од Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине из Новог Сада на територији општине Кула су одобрена истражна права за минералну сировину - подземне воде.Истажно право има ЈКП Водовод из Црвенке на локалитетима: извориштима ЈКП "Водовод", фабрике шећера "Црвенка", "Панон", "Стража" и фабрика бисквита "Јаффа".На простору општине поред наведених истражних права постоје и лежишта минералних сировина која су у експлоатацији. То је лежиште минералне сировине опекарске глине на локалитету Црвеначка коса где експлоатацију врши ИГМ "Јединство" из Црвенке, лежиште минералне сировине опекарске глине на локалитету "Телечка" где експлоатацију врши ИГМ "Телечка" из Куле и локалитет

Јагњево које се налази у контактној зони општина Кула и Сомбор где се експлоатацију за сада врши на територији општине Сомбор.  Лежиште минералне сировине гас на локалитету Руски Крстур где експлоатацију врши АД "НИС НАФТАГАС" из Новог Сада (АД "НИС -НАФТАГАС" нам је доставио податке за 5 бушотина на локалитету Руски Крстур).Поред наведених активних истражних простора и експлоатационих поља на подручју општине Кула у протеклом периоду регистроване су и истражене појаве опекарских глина на два локалитета: у Кули 4km северно од насеља, и Сивцу 5km северозападно од насеља Црвенка. На основу података којима располаже Секретаријат за енергетику и минералне сировине хидротермални потенцијали општине детаљно су испитани на 4 бушотине: КЛ1/Х, КЛ2/Х, КЛ3/Х и КЛ4/Х на локалитетима центра за физичку културу (рекреациони центар), фабрике коже "Етерна" (2 бушотине) и ФВТ "Слобода". Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине је дао предлог да се истраживање, експлоатација и искоришћавање хидротермалних потенцијала дозволе на читавој територији општине Кула, с обзиром да ове активности не представљају опасност за животну средину. 4.2. Клима Анализа климатских елемената за простор општине Кула извршена је на основу података за метеоролошку станицу у Сомбору која је најближа територији општине Кула.Климатске карактеристике простора општине Кула и шире имају карактеристике умерено-континенталне климе са специфичностима субхумидне и микротермалне климе. Прелазна годишња доба одликују се промељивошђу времена са топлијом јесени од пролећа. У летњем периоду услед померања поља високог ваздушног притиска према северу ово подручје је под утицајем Азорског антициклона са доста стабилним временским приликама и повременим краћим пљусковима. Зими су временске прилике под утицајем антициклонске активности са Атланског океана и Средоземног мора и Сибирског антициклона.Годишња температура на овом простору просечна годишња температура ваздуха је 10,7˚С, просечна температура најхладнијег месеца јануара је –0,9˚С, а просечна температура најтоплијег месеца јула је 21,2˚С Табела I-2: Просечне температуре ваздуха (у ˚С) по месецима у метеоролошкој станици Сомбор (и АП Војводини) за период 1950.–1955. година Мес. I II III IV V VI VII VIII IΧ X XI XII с.г. зима прол. лето јес. в.п.

Сомбор –0,9 1,2 5,7 11,2 16,4 19,7 21,2 20,6 16,4 11,0 5,4 1,2 1 0,7 0,5 11,1 20,5 10,9 17,6АПВ -0,7 1,4 5,9 11,4 16,6 19,8 21,3 20,9 16,8 11,3 5,7 1,2 11,0 0,7 11,3 20,7 11,3 17,8в.п. – вегетациони периодГодишња влажност ваздуха у просеку је у току године 77,3%, средња вредност највлажнијег месеца децембра је 88,4%, по годишњим добима највећа влажност је зими 86,8%, а најмања је у августу 66,1% Облачност је највећа у децембру 76%, најмања у августу 38%, док је просечна годишња облачност 58%. Падавине су важан климатски елемент. Просечна годишња количина падавина за метеоролошку станицу Сомбор је 589,7mm. Табела I-3: Просечне количине падавина (у mm) по месецима у метеоролошкој станици Сомбор (и АП Војводини) за период 1950-2005. год. Мес. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII с.г. зима прол. лет. јес. в.п.

Сомбор35,0 33,9 32,7 47,7 56,6 73,2 66,1 50,2 42,4 49,2 53,3 49,4 589,7 118,3 137,0 180,5 144,9 336

АПВ 36,0 34,2 33,9 47,6 56,5 78,1 65,0 54,0 42,3 41,о 49,6 50,4 588,6 120,0 138,0 197,1 197,1 343

в.п. – вегетациони период 

Просечне годишње количине падавина за метеоролошку станицу Сомбор, како је наведено, су мале и износе 589mm, у вегетационом периоду се излије више од половине годишње количине падавина у просеку 336mm, што је веома значајно са аспекта пољопривредне производње. Међутим, чињеница је да на простору општине и шире количине падавина нису довољне, а и с обзиром да су присутна веома велика колебања количине падавина по годинама, морају се предузети мере нарочито у пољопривреди за отклањање последица ових климатских карактеристика.  Укупне годишње количине падавина варирају тако да је у посматраном периоду највећу годишњу количину падавина имала 1955. год. у износу од 911mm, а најмању количину падавина имала је 1972. година у годишњем износу 100,8mm. Просечан годишњи број дана са падавинама у Сомбору износи 129,6 дана, просечна годишња дужина трајања снежног покривача је 27,7 дана а за АП Војводину 28,5 дана.  Магла се појављује чешће у хладнијем периоду године, просечан годишњи број дана са маглом је 34,4 дана. Ветровитост је такође веома важан климатски елеменат. Укупна годишња ветровитост у метеоролошкој станици Сомбор је 889%о. Најучесталији ветар је из југоисточног правца 146%о, затим северозападног правца 142%о, а најређе се појављује ветар из североисточног правца са 68%о. Јачина ветрова се креће од 1,8 m/s до 2,8m/s. Табела I-4: Честине ветрова (у %о) у осам праваца за метеоролошку станицу Сомбор и АП Војводину у периоду 1950. до 2005. годинеПравац N NE E SE S SW W NW C

Сомбор 139 68 88 105 89 77 104 146 131 АП Војв. 109 77 103 146 97 80 135 142 110

Ветровитост може изазвати негативне ефекте нарочито у пољопривреди због исушивања тла и биљног покривача, појаве еолске ерозије као и штете које може изазвати на објектима. Корисни ефекти ветра што могу сперечити појаве већих мразева по котлинама и депресијама.Климатске карактеристике у просеку, изузев ветровитости, не одступају битно од просечних за Војводину. Код организације простора и утврђивања намене површина водити рачуна о доминантним правцима ветрова и правцима јављања олујних ветрова. Умањење негативних ефеката ветра може се постићи формирањем заштитног зеленила и подизањем пољозаштитних појасева. Поред тога на територији општине и шире треба предузети мере наводњавања и одводњавања како би се негативне последице колебања количине падавина по годинама ублажиле или смањиле. 4.3. Сеизмика Законска регулатива по овој проблематици у нашој земљи није довољно развијена и усаглашена са светским стандардима па је тако у најчешћој употреби Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима (Службени лист СФРЈ, бр. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/92) по којем се као основа за планирање и пројектовање узима сеизмички интезитет за повратни период од 500 година.По основу овог Правилника на простору Војводине, што значи и општине Кула могуће је очекивати максимални интезитет земљотреса од 8 степени МЦЗ скале (за повратни период од 500 година). Увођењем ЕВРОКОД-а основа за процену сеизмичког хазарда је максимално очекивани земљотрес (вероватноћа 70%) за повратни период од 475 година и максимално хоризонтално убрзање у очекиваном фреквентном опсегу. 4.4. Педологија

 Под утицајем чинилаца педогенезе и геолошке подлоге на територији општине Кула настали су следећи педолошки типови земљишта: Табела I-5: Преглед врста земљиштаРед бр. Тип земљишта ha %1.Чернозем карбонатни (мицеларни) 6.310 13,10 на лесном платоу2.Чернозем карбонатни (мицеларни) 40 0,10 на лесној тераси 3. Чернозем са знацима оглејавања у лесу 6.360 13,104. Ливадска црница карбонатна на лесној тераси 24.826 52,005. Ливадска црница карбонатна на лесном платоу 7.290 15,106. Ливадска црница са знацима заслањивања 100 0,207. Ритска црница карбонатна 1.060 2,108. Солончак 1.550 3,109. Солоњец солончкасти 380 0,7010. Водена површина 230 0,50 УКУПНО: 48.146 100,00 На територији општине најзаступљенији педолошки тип земљишта је ливадска црница карбонатна и чернозем са својим варијететима. На ове педолошке типове земљишта отпада 93,6% укупне површине општине.               

   Чернозем карбонатни (мицеларни) на лесном платоуОвај тип земљишта се простире на површини од 6.310ha или 13% укупне површине општинске територије. Овај тип земљишта је највише распрострањен на платоу Бачке лесне заравни. Испресецан је мањим и већим депресијама у којима се

налазе ливадска и ритска црница. Производна вредност ових земљишта је врло висока, има добре хемијске, механичке, водно-ваздушне и микробиолошке особине, што га сврстава у ред земљишта највећих вредности. Даје веома високе приносе у условима када има довољно влаге. Изградњом система за наводњавање на Бачкој лесној заравни би се створили веома повољни услови за потпуно коришђење потенцијала овог типа земљишта Чернозем карбонати (мицеларни) на лесној терасиЗахвата веома малу површину (40ha) или 0,1% од укупне површине општине Појављује се у обилику локалитета у истичном делу атара општине Кула. Овај тип земљишта има такође веома добре хемијске и механичке особине које овај тип земљишта чине високопродуктивним.Овај тип земљишта, такође у условима наводњавања даје високе приносе. Чернозем са знацима оглејавања у лесуНастао је на лесном платоу Бачке лесне заравни. Овај тип земљишта се смењује са површинама карбонатног чернозема на лесном платоу. Иначе овај чернозем покрива дубље, развијене и простране депресије у чијем се подземљу налази и већа акомулација подземних вода ближа површини. Под утицајем превлажавања подземним и површинским водама долази до редукционих процеса и стварања глеја.Овај тип земљишта распростире се на површини од 6.360ha или 13% општинске територије. Производна вредност овог типа земљишта се налази између чернозема и ливадских црница. Уз примену одговарајуђих агротехничких мера овај тип земљишта може да да високе приносе.  Ливадска црница карбонатна на лесном платоуНастала је на платоу Бачке лесне заравни. Има веома добре хемијске и механичке особине, нарочито у дубљим слојевима што чини основу произвоидних карактеристика овог земљишта. На овом земшишту је могуће остварити високу и стабилну пољопривредну производњу само уз примену наводњавања као агромере, јер је ниво подземних вода дубок па су биљке упућене на коришћење воде од атмосферских падавина којих веома често а нарочито у летњем периоду нема довољно, као ни воде акомулиране из зимског периода. Ливадска црница карбонатна на лесној терасиОвај тип земљишта је најраспрострањенији на територији општине Кула. Распростире се на 24.826ha или 52% од укупне површине општине. Ово је изразито пољопривредно земљиште врло добрих производних својстава. Одликује се дубоким акомулативним хоризонтом, одличне је структуре те је лака за обраду, врло добрих водно – ваздушних особина , богата хумусом и укупним азотом. Отуда се ово земљиште може користит за успешно гајење свих ратарских култура. Одводњавањем и наводњавањем ових површина могу се постићи високи и стабилни приноси пољопривредних култура. Ливадска црница са знацима заслањивањаОво је дефектно земљиште, на територији општине Кула се појављује у површини од 100ha или 0,2% територије. Под појмом заслањивања се подразумевају физичке и педогенетске промене настале под утицајем штетних соли. Главни и непосредни узрочник и извор соли у земљишту је висок ниво слане подземне воде, климатски услови као што је ипаравање и рељефно–хидролошки услови. Снижавањем нивоа подземних вода негативан процес заслањивања би престао. Пољопривредно-производна вредност овог земљишта је слаба. Користи се као слаба ораница, при јачем влажењу брзо се расплине, а после сушења површина испуца, стварају се крупне грудве, што отежава правилну и благовремену обраду.  Ритска црница карбонатнаНа територији општине овај тип земљишта захвата површину од 1060ha или 2,1% територије. Појављује се у депресијама бујичних водотока правца пружања север – југ. Ово земљиште је настало под утицајем високог нивоа подземних вода. По свом

механичком саставу и хемијским особинама припада групи земљишта високих производних вредности. Међутим, пољопривредна вредност ових земљишта није ни изблиза као код чернозема и ливадских црница. Боље и сиурније коришћење ових земљишта подразумева претходно уређење површинских и подземних вода, што се може постићи одводњавањем односно регулацијом стрмих долина на падинама Телечке. Слатине (солончак, солоњец солончакасти)На територији општине се појављују у облику локалитета – оаза и то углавном у депресијама поред канала. То су дефектна пољопривредна земшита. Од других земљишта на територији општине се разликују по спољашњој морфологији – беличастој структури. Захватају површинуч солончак 1550ha или 3,1% и солоњец солончакасти 380ha 0,70%. На делу површине солончака у Руском Крстуру изграђен је рибњак у површини од 100ha.Слатине су земљишта лоших хемијских, физичких и водно – ваздушних особина Површине слатина се користе као лоши пашњаци. По питању мелиорација ових земљишта може се констатовати да су сложене и скупе.Површине слатина се користе као лоши пашњаци. За интезивније коришћење препоручује се изградња рибњака. Пошумљавање слатина је такође један од начина њиховог коришћења, за шта је потребно одабрати врсте отпорне према штетним солима, као на пример храст лужњак, тамарила, дивља крушка, црни орах, амерички јасен и друге. Слатине се могу користити и за производњу лековитог биља.На територији општине Кула заступљена су високопродуктивна пољопривредна земљишта која чине 93,6% општинске територије. Увођењем наводњавања и регулацијом водног режима на овим пошопривредним површинама могу се остварити високи и стабилни приноси појединих култура. 4.5. Хидрографске и хидролошке карактеристике Површинске воде На територији општине Кула хидролошку мрежу чине природни и вештачки водотоци, канали и акваторије. Веома је мало сачуваних природних водотокова. Један од њих долина Буси и бочни огранак Криваје који се налази на самој североисточној граници општине, док је остали део природних водотокова вечином каналисан. На посматраном подручју се налазе следећи магистрални канали (у надлежности ХС ДТД):

         део канала Врбас - Бездан од km 10+900 до km 38+800          део канала Нови Сад-Савино Село од km 37+700 до km 39+110          део канала Бечеј-Богојево од km 62+400 до km 66+500          канал Косанчић-Мали Стапар од km 0+000 до km 20+070

и хидротехнички објекти

         преводница и устава Мали Стапар и          преводница и устава Руски Крстур

 Нивои воде у свим наведеним каналима хидросистема ДТД су дириговани и крећу се у прописаним границама. На објектима хидросистема ДТД долази до формирања водених степеница: Карактеристични водостаји за канал Врбас -Бездан низводно од уставе Мали Стапар (km34+410) су:

         максимални ................................... 84.46m н.м.          минимални .................................... 83.00m н.м.          радни најдужег трајања ................ 83.30-83.50m.н.м.

 

Карактеристични водостаји водне степенице узводно од устава Мали Стапар и Руски Крстур су:

         максимални ................................... 84.85m .н.м.          минимални .................................... 84.00m.н.м.          радни-најдужег трајања ................. 84.30-84.60m.н.м.

 Карактеристични водостаји за канал Косанчић – Мали Стапар низводно од преводнице Руски Крстур (km3+750) су:

         максимални ...................................... 80.50m.н.м.          минимални ....................................... 79.50m.н.м.          радни-најдужег трајања .................... 79.60-79.80m.н.м

 Преводница Руски Крстур је ван функције и не може да преводи пловила.Канали Врбас-Бездан и Бечеј-Богојево су пловни канали са двотрачним саобраћајем. Изнад акваторије канала пројектовани пловни габарит канала износи 6,0m изнад максималног водостаја. Канал Врбас-Бездан је плован за теретњаке до 500t носивости, има максималну пловну дубину 2,0m и минималну пловну ширину 15,2m Канал Бечеј-Богојево је плован за теретњаке до 1000t носивости има максималну пловну дубину 2,15m и минималну пловну ширину 21,5m Канал Косанчић – Мали Стапар је плован само од ушћа до преводнице Руски Крстур km 3+750 са максималном пловном ширином од 11,5m и носивошћу 650t. Латерални канали I-61 и I-64 који се пружају упоредо са каналом Врбас-Бездан, имају вишенаменску функцију: служе да прихвате и одведу процедне воде из канала Врбас-Бездан, унутрашње сувишне подземне и сувишне површинске воде са хидромелиоративног слива који се одводњава, као и употребљене воде индустрије која се улива у канал.  Системи за одводњавање На територији општине Кула простире се мрежа канала детаљне каналске мреже, који су подељени на пет мелиорационих сливова на којима се налазе објекти неопходни за функционисање одводне каналске мреже - пропусти, мостови, уставе и две црпне станице (Ц.С.) Сивац на каналу С-1 и Кула на каналу I-61 и Ц.С. Кула - Мали Иђош која је део система за наводњавање.  Карактеристике наведених сливова и црпних станица дате су у табеларном приказу на наредној страни. Сливови за одводњавање под бројем 3. и 4. из табеле тј. сливови КС–III и VKC-V простиру се на површини општина Кула и Врбас. Површина слива који припада општини Кула износи 8.620ha, а површина слива VKC-V који припада општини Кула је 920ha. Системи за наводњавањеНа граници катастарских општина Кула и Врбас изграђен је систем ѕа регионално снабдевање водом северне Бачке, подсистем Кула-Мали Иђош у I фази са површином од 5.600ha и црпном станицом капацитета 1,2m3/sec. У североисточном делу општине на бочном огранку Криваје К-18 односно на приступном каналу К-18-2 изграђена акомулација - језеро Сава из којег се врши наводњавање око 200ha земљишта које припадају ПД "Паноија", а које делимично залази на територију општине Кула. Табела I-6:. Основне карактеристике подручја по сливовима

Ред.бр.

Називслива

Про. кота терена    

П. слива(ha)

Рецип.

Начинoдвођ.

Хидромодул1/s/ha

П. поддрен.(х)

Дуж дре.(m) (м)

Дужина каналске мреже (m) Гл. ка нал. мреж

Кан.I I реда

Кан.I II реда

1. S-I 84,5 6.700 Врбас-Бездан

црпно 0,63 - - 19700 38753 46552

2. КК-II 84,2 2.406 Косан.М Стап.

Грав 0,79 - 800 6730 19290 9120

3. КС-II 84,3 12.653 Врбас-Бездан

Грав 0,55 21   27670 43723 45098

4. VKC-V 84,4 1.267 Врбас-Бездан

Грав 0,55 - - 20990 12495 3730

5. 02Кула 105,0 25.509 Врбас-Бездан

Грав 0,20 - - 41680 33033 2620

   Наставак табеле I-6 .

Укуп. дуж. анал. мрежеу m

Степен канал.

Дуж. к. за двон.ф.

Кор. У двон.ф.

Пропусти ком.

Мост. 

Остали објекти ком.  

Цев.

Плоч.

Сиф.

Уст.

Кас

Улив. Грађ.

Дик- ери

oстал

139.90 20,77 18100 3000  18

 126

0  0

2 -  -

0  1

37.155  15,44

 7300

 7300

 27

 28

0  0

1 -  -

 0

 1

144.261  11,40

 17050

 9000

 113

 131

3  3

5 - -  0

 1

37.515  29,61

 5600

 2000

 57

 26

0  0

3 -  -

 1

 1

78.923  3,09

 0

 0

 163

 17

 0

 1

 2

 5

 -

 0

 

   Табела: I-7. Карактеристике црпних станица 

РБр

Назиц Ц.С.   

Учеш.Ђерд. У %

Врста ЦС

Сис заодв

Лока. Ц.С.

Врста Пог.

Кота водо- мераm н.м.

Мин. радни

Махрадни 

Мо рев

Капац. m3/s

Бр. агр аг.

Бр. аг.

у фун

Год. изгр

 

1. "Сивац"- Сивац

0,0 Стаб. S-I Сивац

Елек. 0,0 82,5 82,85 да 4 3 3 1969

2. " Кула"- Кула

0,0 Стаб. 02Кула

Кула Елек. 82,0 82,6 83,0 не 0,14 3 3 1989  

  4.6. Природне вредности подручја 

4.6.1. Пољопривредно земљиштеПољопривредно земљиште у структури укупног земљишта заузима 43 797,06ha или 90,97% укупне територије општине, што је изнад просечних вредности за АП Војводине (83,20%). Такође је и учешће обрадивог и плодног земљишта, у укупном, изнад просечних вредности за АП Војводину, док је учешће шумског земљишта знатно испод просечне вредности за Покрајину.    Табела I – 8:Структура коришћења земљишта по катастарским категоријама

Ред.бр.

Катастарскекатегорије

Општина Кула АПВучешће у

укупном %површина

у haучешће у

укупном %А пољопривредно

земљиште43.797,06 90,97 83,20

А1 -обрадиво 42.818,51 88,93 76,57А2 -необрадиво 978,55 2,04 6,63Б Шумско земљиште 177,38 0,37 6,64

А+Б Плодно земљиште 43.974,44 91,34 89,84В Неплодно земљиште 4.171,67 8,66 10,16

А+Б+В УКУПНО 48.146,11 100,00 100,00  Табела I–9:Пољопривредно земљиште у општини Кула по катастарским општинамаРед.број

К.о. Површина К.о. у ha

Површ. пољо. земљ. у ha

% пољо.земљишта у К.о.

% пољ.земљ.у укупномпољ. у оп.

1. Кула 10 955, 32 9.940,24 20,65 22,70 2. Црвенка 6 552, 22 5.743,15 11,93 13,11 3. Сивац 15 313,06 14.134.04 29,36 32,27 4. Руски

Крстур7 318,79 6.548,01 13.60 14,95

5. Крушчић 3 959,08 3.603,29 7,48 8,23 6. Липар 4 047,64 3.828,33 7,95 8,74

УКУПНО 48.146,11 43.797,06 90,97 100 Из табеле се уочава да су највеће површине под пољопривредним земљиштем у К.о. Сивац (32,27% од укупног пољопривредног земљишта у општини), потом К.о. Кула са 22,70%, Руски Крстур са 14,95%, Црвенка са 13,11% Липар са 8,74% и Крушчић са 8,23% и да је тај однос у пропорцији са величином атара. Табела I–10 : Пољопривредно земљиште-структура коришћења по катастарским категоријамаРед.број

 Пољопривредно

земљиште

Општина Кула АПВучешће у

укупном %површина у ha

учешће у укупном %

1. њива и врт 41.379,52 94,48 87,972. воћњак 98,28 0,23 0,773. виноград 93,31 0,21 1,004. ливада 1.247,40 2,85 2,30А обрадиво 42.818,51 97,77 92,045. пашњак 819,35 1,87 6,946. рибњаци,трстици, мочваре 159,20 0,36 1,02Б. необрадиво 978,55 2,23 7,96

А+Б пољопривредно 43.797,06 100 100  Извор података РГЗ- Служба за катастар непокретности општине Кула 2005Што се тиче структуре коришћења пољопривредног земљишта у општини, површине исказане за њиве и вртове веће су од просечне вредности за АП Војводину, површине исказане за воћњаке, винограде, пашњаке, рибњаке су мање у односу на просечне вредности исказане за АП Војводина.

 Укупно обрадиво земљиште учествује са 97,77% (АПВ-92,04) у укупном пољопривредном земљишту, оранице (њиве и вртови) покривају 94,48% (АПВ 87,97%), док је под необрадивим пољопривредним земљиштем 2,23% што је мање од просека за АП Војводину (7,96%). У структури обрадивог земљишта воћњаци и виногради покривају свега 0,44%.Анализирајући учешће пољопривредног земљишта у општини као и структуру коришћења овог земљишта, може

се закључити да је она веома повољна и да представља значајан потенцијал за даљи развој пољопривредне производње као сировинске базе прехрамбене индустрије. 4.6.2. Шуме,шумско земљиште, ваншумско земљиште и ловна подручја На простору општине Кула, шуме се простиру на свега 0,4% територије општине и представљају недовољно заступњени ресурс , с обзиром да се располаже са свега 186ha шума и 144ha атарског зеленила, које обухватају мање засаде, појединачна стабла и групе дрвећа и грмља. Ово зеленило се налази дуж путних појасева , поред објеката у атару, салаша, утрина, деградираних земљишта у дубодолинама итд.  Према Просторном плану Ре на територији АП Војводине, која је дефицитарна шумама , потребно повећати степен шумовитости са садашњих 6,8% на 14,3%, односно за западно –бачки округ , где се налази и општина Кула са 5,5% на 10,1%.  На територији општине Кула где превладава обрадиво пољопривредно земљиште није могуће постићи оптималну шумовитост која је планирана Просторним планом Републике Србије. Стога се у наредном планском периоду као циљ поставља очување постојећих шума и ваншумског зеленила, коришћење пашњачких и ливадских површина и пољопривредног земљишта више бонитетне класе од пете (где је то могуће) за подизање шума.  С обзиром да су површине за подизање шума на територији општине Кула ограничене, потребно је искористити могуђност за повећање ваншумског зеленила на простору општине, те се у том циљу планира повећање површина ваншумског зеленила у оквиру каналске мреже (са изузетком потеза на каналу М. Стапар - Р. Крстур), саобраћајница, атарских путева, индустријских зона, салаша, екномија, комуналних површина и других деградираних површина и простора. Повећање површина ваншумског зеленила ће се постићи и формирањем пољозаштитних појасева на пољопривредном земљишту који су у функцији пољопривредне производње јер штите пољопривредно земљиште од ветра и еолске ерозије.  На територији општине установљено је једно ловиште "Велики бачки канал" са ловачким удружењима организовани унутар насеља а бави се узгојем, заштитом и одстрелом дивљачи у складу са Ловном основом . У ловишту је заступљена ситна ловна дивљач и у нешто мањем броју крупна дивљач. Ловни ревири су подељени по територији катастарских општина појединих насеља. Унутар ловишта изграђени су ловнотехнички ловно узгојни објекти: хранилишта и чеке. Ловачко удружење у Сивцу бави се и узгојем фазанске дивљачи.

 4.6.3. Минералне сировине Према подацима добијеним од Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине из Новог Сада на територији општине Кула су одобрена истражна права за минералну сировину - подземне воде.Истажно право су остварена у Црвенки на дефинисаним локалитетима. На простору општине поред наведених истражних права постоје и лежишта минералних сировина која су у експлоатацији то је лежиште минералне сировине опекарске глине и лежиште минералне сировине гас на локалитету Руски Крстур где експлоатацију врши АД "НИС НАФТАГАС" из Новог Сада (једна у К.о. Руски Крстур и једна у К.о. Крушчић). Поред наведених активних истражних простора и експлоатационих поља на подручју СО Кула у протеклом периоду регистроване су и истражене појаве опекарских глина на два локалитета: у Кули 4 км северно од насеља, и Сивцу 5 км северозападно од насеља Црвенка. На основу података којима располаже Секретаријат хидротермални потенцијали општине детаљно су испитани на 4 бушотине: КЛ1/Х, КЛ2/Х, КЛ3/Х и КЛ4/Х на локалитетима центра за физичку културу (рекреациони центар), фабрике коже "Етерна" (2 бушотине) и ФВТ "Слобода". Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине је дао предлог да се истраживање, експлоатација и искоришћавање хидротермалних потенцијала дозволе на читавој територији Со Кула, с обзиром да ове активности не представљају опасност за животну средину. Одобрено је истражно право ЈП "Завод за изградњу" на локалитету Развала.Према евиденцији Секретаријата за енергетику и минералне сировине до сада на територији општине Кула нису вршена основна и детаљна инжењерско-геолошка истраживања у складу са чланом 8. Закона о геолошким истраживањима. 4.7. Становништво Анализа демогрфског развоја насеља у општини Кула извршена је на основу званичних статистичких података из пописа становништва у периоду 1948. – 2002. година. Општина Кула има просечну густину насељености 102,5 становника по 1km2.Према последњем попису у 7 насеља општине живи 49.531 становник. Просечна популациона величина насеља је 7075 становника, с тим да се у општинском центру – насељу Кула налази 19.739 становника или 39,8 % укупне општинске популације, и да два насеља општине имају око 10.000 становника, то су Црвенка са 10.315 и Сивац 9.224 становника, што заједно са становништвом општинског средишта чини 79,3% општинске популације. Најмање насеље на територији општине је насеље Нова Црвенка која има по последњем попису 537 становника. Табела I-11: Преглед броја становника општине Кула по пописима у периоду од 1948 до 2002. год. Насеље 1948.г. 1953.г. 1961.г. 1971.г. 1981.г. 1991.г. 2002.г.Општина Кула

39.488 41.622 46.062 48.727 49898 49.311 49.531

Крушчић 2.791 2.846 3.281 2.927 2.658 2.477 2.385

Кула 10.704 11.733 13.609 17.245 18.847 19.311 19.739

Липар 1.696 1.565 1.890 1.609 1.506 1.456 1.841

Нова Црвенка

515 461 592 419 453 508 537

Руски Крстур

5.874 6.115 5.873 5.960 5.826 5.636 5.490

Сивац 11.029 11.105 11.448 10.469 9.979 9.514 9.224

Црвенка 6.879 7.797 9.369 10.098 10.629 10.409 10.315

 

Анализа кретања броја становника општине за период 1948-2002. године показује незнатан пад укупног броја становника у последњих двадесет година. Наиме од пописа из 1981. године када је Кула имала највећи забележен број становника 49.898 до пследњег пописа 2002. године број становника се смањио за 367 становика, односно за 0,7%. Највеће опадање броја становника имало је насеље Сивац где је у посматраном периоду од 1948. до 2002. године забележен пад од 19,5%.  

У истом периоду према пописима број домаћинстава је знатно повећан са 10.362 домаћинства у 1948. години на 16.431 домаћинство уз истовремено смањивање величине домаћинстава. Табела I-12: Преглед броја и величине домаћинстава општине Кула по пописима у периоду од 1948. до 2002. године

Год. 1948. В. 1953. В. 1961. Б. 1871. В. 1981. в. 1991. В. 2002.г В.ОпштКула

10.362 3,8 11.536 3,6 13.754 3,3 15.136 3,2 16.134 3,0 16.478 2,9 16.651 2,9

 Према попису у 2002. години општина Кула имала је 49.531 становника и 16.651 домаћинство са просечном величином од 2,9 становника по домаћинству. Анализа структуре становништва по старосним групама показује повећање контигента старијег становништва просечна старост становништва општине је 39,6 година. 

   

   Од укупног броја становника општине (49.531 становника) према подацима из пописа 2002. године активног становништва је било 20.903 или 42,2% од укупног, од тог броја обављало је занимање 14.029 становника или 28% од укупног, издржаваног становништва је било 16.923 или 34,1% од укупног становништва. Лица са личним приходом је било 10.203 или 20,6% од укупног и на привременом раду у иностранству се налазило 74 лица. Према подацима Националне службе за запошљавање, филијале Сомбор, испоставе у Кули на евиденцији овог Завода се у 2005. години налазило 7.424 лица.  Табела I -13:Преглед броја запослених по делатностима насеље 

укупно

Пољоплов и шумар.

Риба-рство

Вађ. руда и неметала

Прера.инду-стриј

Произ.снаб.ел.ен. гаси вода

Грађе-вина-рство

Тргов.и оправ.

Хотелиирест.

Укупноопштина

14.029 2.786 13 7 4.665 156 526 1.891 474м 8.548 1.887 12 3 3.063 132 472 874 257

Кула 

6.035 710 3 5 1.976 70 221 1.039 275

м 3.579 529 3 3 1.243 57 193 521 146Крушчић 

713 330 - - 118 3 42 54 17

м 464 215 - - 81 3 42 21 8

Липар 

472 157 - - 163 2 9 43 11м 313 108 - - 120 1 8 20 6

Нова 129 31 - - 39 2 3 20 5

Црвенка м 78 19 - - 27 2 3 4 3РускиКрстур

1.727 744 7 - 432 11 55 133 32

м 1.088 479 6 - 314 9 54 70 16Сивац 

2.265 621 3 2 658 35 72 255 57м 1.393 398 3 - 432 30 66 116 31

Црвенка 

2.688 193 - - 1.279 33 124 347 77

м 1.055 54 - - 846 30 106 122 47 Насеље Саобр.

склад.и везе

Финан.посл.

Актив. санекрет.и посл.актив.

Држ. управаи одбра-на

Обра-зова-ње

Здрав.соц.Рад

Ком.друш. и личне акт.

При.дом.са зап.лиц.

Екст.oрганизације 

Укупноопштина

648 175 200 561 672 638 220 5 -м 544 70 115 357 207 132 143 2 -

Кула 

275 126 97 338 304 325 107 2 -м 228 48 51 208 89 72 70 1 -

Крушчић 

34 - 9 19 25 20 7 2 -м 32 - 7 13 8 3 5 1 -

Липар

20 6 1 15 17 11 4 - - м 17 2 1 11 5 2 3 - -

НоваЦрвенка

11 - 3 4 9 2 - - - 9 - 2 4 1 - - - -

РускиКрстур

м 26 6 13 37 104 87 24 - - 22 3 7 25 36 13 21 - -

Сивац 

136 17 27 75 99 109 29 - -м 116 8 16 54 36 26 13 - -

Црвенка 

146 20 50 73 114 84 49 1 -м 120 9 31 42 29 15 31 - -

  У структури активног становништва највише је активних у прерађивачкој индустрији 33,25%, затим у пољопривреди 19,85%, трговини 13,47%, што чини две трећине укупног броја запослених (66,57%) и у осталим делатностима, запослена преостала трећина укупног броја активних становника. Структура становништва старог 15 и више година по стручној спреми и писмености ( попис 2002. година) је следећа: укупно 40.437, без школске спреме је 1.902 (4,7%), од тога броја неписмених је 985, од 1-3 разреда школе 883 (2,18%), од 4-7 разреда основне школе 5.789 (14,31%), основно образовање 9.513 (23,52%), средње образовање 19.031 (47,06%), више образовање 1379 (3,4%), високо образовање 1.452 (3,59%) и непознато 488 (1,2%).  

  Структура становништва по националној или етничкој припадности по попису из 2002. године је следећа: укупно становништво 49.531, Срби 25.125 (50,72%), Црногораца 7.902 (15,95%) Русина 5.398 ( 10,89%), Мађара 4.082 (8,2%), Украјинаца 1.453 (2,9%) Хрвата 806 (1,6%) и осталих народа и народности 9,7 %. У општини Кула по попису из 2002. године живи 49.531 становник у седам насеља. У општини је у последње две деценије присутан благ пад броја становника с тим да три насеља општине по последњем попису бележе незнатан пораст броја становника то су: Кула, Липар и Нова Црвенка. Међутим, овај пораст броја становника последица је досељавања избегличког становништва из Република бивше Југославије иа не повећањем природног прираштаја. 4.8. МРЕЖА НАСЕЉА И ОРГАНИЗАЦИЈА ЈАВНИХ СЛУЖБИ Према Просторном плану Републике Србије од седам насеља четири насеља Кула, Црвенка, Сивац и Руски Крстур су градског карактера, остала насеља Крушчић, Липар и Нова Црвенка су села. Општина Кула припада функционалном подручју Сомбор и макрорегионалном центру Нови Сад. Сем два (Нова Црвенка и Липар) сва остала насеља на подручју општине Кула формирана су на лесној тераси. Насеља Кула, Црвенка и Сивац смештена су на додирној зони лесне терасе и лесне заравни. Карактеристично је да су изграђени у подножју Телечке и ако би било повољније да су изграђена на самој Телечкој. Међутим дубоке издани на лесном платоу био је основни разлог што су се насеља формирала на нешто нижем терену и у подножју одсека лесне заравни у односу на лесну терасу, а основни разлог је што је ту постојао водоток који је касније искоришћен за изградњу Великог канала.

 Поред општих физичко-географских услова и локалних морфолошких услова на положај и даљи развој ових насеља утицали су привредни и саобраћајни фактори. Привредни услови су се састојали у томе што је становништво користило две различите фитографске области: вишу која је сувља и ниже која је влажнија. Обе ове области пружале су могућности за развој земљорадње и ратарства са различитим културама. Од саобраћајних фактора највећи значај су имали Велики канал, друмска и железничка веза. Формирање Руског Крстура и Крушчића на лесној тераси за разлику од осталих насеља није условљено физичко географским него друштвено економским факторима. Као и нека друга насеља на лесној тераси Руски Крстур и Крушчић подигнути су на пустари а становништво тих насеља досељено је са свих страна и основни задатак им је био да обрађују феудалну земљу. Отуда су та села подигнута на средини зиралних и плодних поља. Нова Црвенка и Липар свој постанак везала су за лесну зараван, Телечку, мада се сматра да лесна зараван није најпогоднија за формирање насеља, с тога што је покривена дебелим слојем леса у којем су издани врло дубоко. Насеља на лесној тераси су најмлађа насеља (Липар најмлађе насеље у Бачкој). За њихово формирање најзначајнији су саобраћајни и економски фактори. Насеља су настала након I светског рата, насељавањем породица Солунских добровољаца. Центар општине Кула са 19. 739 становника и територијом од 10. 955,32ha, и стамбену зону изван грађевинског реона на економији Нова Кула. Црвенка има 10.315 становника и најмању територију према броју становника 6. 522,22ha, Црвенка на својој територији има и насеље Нову Црвенку које није територијално издвојено а према попису имало је 532 становника и стамбене зоне изван грађевинских реона на напуштеним економијама пољопривредних организација Романију и Зеленгору, Сивац има 9 224 становника и територију од 15 313,06ha што је и највећа територија, изван грађевинског реона је стамбено насеље Мали Стапар. Руски Крстур има 5.490 становника и територију од 7.318,79ха. Крушчић има 2. 385 становника и територију од 3. 959,08ha, Липар има 1. 841 становник и територију од 4. 047,64ha.  Насеље Кула је центар општине који је у систему мрежа градова на територији Војводине у погледу величине центра и у погледу територије коју покрива својим утицајем и везама сврстана у развијени градски центар и као такав има одређене функције примарне мреже јавних служби од значаја за целу општину: државна управа и одбрана, социјална заштита, здравствена заштита, образовање, култура, физичка култура, спорт, информације, комуналне објекте и површине, саобраћај и инфраструктуру. Достигнути ниво развоја јавних служби је незадовољавајући, што се превасходно односи на област културе, комуналне инфраструктуре (канализација, депонија, саобраћаја). ОбразовањеТериторијални размештај образовних установа основног образовања задовољава потребе становништва. Мрежу установа основног образовања чини седам основних школа са наставом од 1- 8 разред и једна са наставом од 1-4 разред. Основна школа "Исидор Бајић" у Кули налази се у центру насеља и похађају је ученици који станују у Горњем граду. У овој школи наставу похађају и ученици са посебним потребама са теритотије целе општине. Рад школе је двосменски. Настава се овија у два објекта. Нови објекат је са добро опремљеним кабинетима и спортском двораном, у старом објекту кабинети нису опремљени и неопходно је да се исти уреде како би се створили бољи услови за рад. Изграђени су спортски терени у школском дворишту. Школска библиотека је изван објекта школе али је у непосредној близини у објекту Дома пионира. Школи недостају уређени простори за наставу на отвореном.Дом пионира (како се некад звао) је објекат у функцији: социјалне заштите-дечија установа, образовање и здравствена заштита деце. Унутар објекта Дома пионира

ради Школа за основно музичко образовање. Уз објекат је изграђен отворени спортски терен.Основна школа "Петефи бригада" у Кули налази се у Доњем граду и похађају је ученици са овог дела територије града. Настава у овој школи је организована двојезично Српском и Мађарском језику. Настава се одвија у две смене. Објекат задовољава потребе ученика, кабинети су опремљени и у току је надградња којом ће се санирати равни кров. Спортска дворана је у склопу школе и у истој се одвија настава. Отворени спортски терени нису изграђени и недостају. Уз школски објекат је објекат предшколске установе и дечијег вртића са уређеним слободним површинама. Средње образовање - Економско-трговинска школа изграђена у центру насеља и похађају је ученици са територије свих насеља општине Кула и из насеља општина Врбас, Србобран, Сомбор, Оџаци, Мали Иђош, Бачка Топола, Бачка Паланка. Настава се одвија у две смене. Школа се дограђује и у функцији је једна етажа. Школа има и свој угоститељски објекат за одвијање практичне наставе. Школе нема изграђену фискултурну салу (изградња започета '94). Средња техничка школа Михајло Пупин такође је изграђена у центру насеља и похађају је ученици са територије општине Кула и суседних општина. Настава се одвија у две смене и образује се за стручне службе електро и машинске струке. У Црвенки основна школа "Вук Караџић" има изграђене објекте и површине у функцији основног образовања налазе се на две локације унутар уже зоне центра. Настава за ученике нижих разреда од 1 до 4 разреда одвија се у објекту заједно са предшколском установом. Наставу виших разреда од 5 до 8 заједно са ученицима из Црвенке похађају и ученици из Нове Црвенке. Школе је потребно опремање наставних кабинета савременим училима и уређење игралишта на слободним површинама школе где се одвија настава нижих разреда.Укупан брoj деце кojи пoхађаjу наставу jе 1.133. Укупна пoвршина шкoлскoг земљишта Oснoвне шкoле Вук Караџић у Црвенки 1,63ha што задовољава потребе за одвијање наставе. Средње образовање Пољопривредно – машинска школа изграђена је у центру насеља. Школу похађа 320 ученика са територије свих насеља општине и из насеља суседних општина Сомбор, Врбас и Бачка Топола. Настава се одвија у комплексу школе и на површинама за практичну наставу изван комплекса школе.У Сивцу основна школа "20 октобар" има изграђене објекте школских комплекса на две локације у Старом и Новом Сивцу. Настава се одвија у две смене и организована је према потребама становништва, од 1-6 разреда настава се одвија у Старом Сивцу, с тим да по једно оделење од 1-6 разреда наставу обавља у школи у Новом Сивцу, Оделења од 7-8 разреда у потпуности наставу врше у школи у Новом Сивцу.  У Руском Крстуру основна школа "Петар Кузмјак" наставу изводи у објектима школског комплекса заједно са гимназијом.Средња школа –гимназија наставу држи у истом објекту-посебан павиљон Школском комплексу припада и ђачки дом за боравак ученика гимназије. Настава је двојезична српском и русинском језику.  У Крушчићу основно образовање се одвија у основној школи "Вељко Влаховић", објекти школе су прилагођени потребама ученика од 1-8 разреда.У Липару основно образовање од 1-8 разреда организовано је у основној школи "Никола Тесла", коју похађа 160 ученика и рад је у једној смени. Образовање се одвија у задовољавајућим условима, побољшање услова рада се односи на стално опремање новим училима и завршетком дворана за наставу физичке културе Економско-трговинске школе.  Социјална заштита спроводи се путем установа овог типа које се налазе у Кули: Центра за социјални рад који је један од најстаријих у републици, Црвеног крста, установе за дневни боравак и рад са децом са посебним потребама, играчкотеком.

Служба центра за социјални рад због повећања обима послова свој рад обавља у неадекватним условима евидентан је недостатак простора.Дом за стара лица изграђен је у Кули у зони центра исти је адекватно опремљен и пружа услуге смештаја и бриге о старим лицима. Корисници дома за старе су са шире територије. Дечија заштита реализује се преко вртића дечије заштите - предшколских установа организованих по насељима, осим у Новој Црвенки. У Кули рад се одвија у четири објекта. Два објекта су организована за боравак деце свих узраста и предшколски узраст је обухваћен. У два објекта рад је организован са децом старијег и предшколског узраста.  У Црвенки рад вртића је организован у два објекта. Један је грађен наменски према потребама а други ради у адаптираним просторијама -једном крилу основне школе. Наменски грађен вртић ради са децом свих узраста а у другом ради се са децом старијег и предшколског узраста. За децу из Нове Црвенке, Зеленгоре и Романије организован је превоз за децу предшколског узраста.  Сивац је рад са децом организовау у два вртићу. Вртић у Новом Сивцу може да прихвати децу свих узраста, док у Новом Сивцу ради се са децом старијег и предшколског узраста.  Руски Крстур има један дечији вртић и организован је рад са децом свих узраста. У Крушчићу и Липару ради се са децом старијег и предшколског узраста у склопу школе. Објекти су последњих година реконструисани и задовољавају потребе корисника. Побољшање се може постићи уређењем слободних површина и опремањем игралишта за све узрасне категорије.  Здравствена заштита становника обавља се у објектима по насељима:Кула здравствене услуге пружа у Дому здравља са службом за здравствену заштиту одраслих, дечија, стоматолошка, медицина рада, СХМП за укупну територију административне општине и адмистрација, објекту специјалистичких служби са биохемијском лабораторијом и РТГ службом за потребе свих становника општине.  За становнике Црвенке здравствене услуге се односе на службе за здравствену заштиту одраслих, дечију, стоматолошку, патронажну у здравственој станици. Објекат физикалне медицине и рехабилитације је издвојен и корисници су сви становници општине.Сивац и Руски Крстур здравствену заштиту становника врше у здравственим станицама а Нова Црвенка, Крушчић и Липар у амбулантама, дечија служба и стоматолошка у Сивцу је издвојена у објекту амбуланте.  Снабдевање лековима се врши преко апотека у насељима Кула, Црвенка и Сивац, у осталим насељима снабдевање лековима се врши преко јединица за издавање готових лекова у амбуланти и здравственој станици у Руском Крстуру.  На територији општине активно се спроводе мере на очувању и унапређењу здравља људи на нивоу примарне здравствене заштите. Болничко лечење и део специјалистичких услуга становници морају да потраже у Сомбору и у току су преговори да се становницима омогући избор за коришћење услуга болнице у Врбасу.  Здравствене услуге пружају се и у приватним ординацијама различитих специјалности–интернистичких, кардиолошки, офтамолошких, гинеколшке, стоматолошке и др., снабдевање лековима је и преко развијене мреже приватних апотека. За здравствену заштиту становника потребано је сталано улагање у опрему и решавање недостазка просторија СХМП.  

Посебан потенцијал представљају хидротермалне бушотине које се налазе по ободу насеља Кула. Један од циљева је развој бањско-туристичког и рекреативног центра на локалитету Развала, што би омогућило развој здравстверно-бањског туризма у овом региону. Коришћење овог потенцијала омогућити и на другим локацијама уколико се утврди потреба за овом врстом градње. Ветеринарска служба организована је преко ветеринарских амбуланти по насељима. Објекти су запуштени и неопремљени. Рад ове службе је потребно ускладити са нараслим захтевима за здравствену заштиту животиња. Отварањем приватних ветеринарских станица би се побољшао ниво услуга. Објекти културе у општини су: Културни центар у Кули који је у функцији позоришног стваралаштва је у веома лошем стању и потребно је да град реши недостатак функционалног објекта који ће обезбедити простор за рад културних институција и аматерских друштава. Рад аматерских друштава се одвија по просторијама Месних заједница и у неадекватним просторима.  Домови културе у осталим насељима су носиоци културних делатности. По насељима раде аматерска културно-уметничка друштва са различитим секцијама.  Биоскопске сале нису у функцији већи део је потпуно девастиран. Основна библиотека је у Кули а огранци ове библиотеке по насељима осим Нове Црвенке. Библиотека у Кули има и читаоницу. У склопу школа такође раде школске библиотеке. Рад у библиотекама је застарео и нису створени услови за коришћење у складу са потребама становника. Фонд је недовољан има укупно 90.639 књига, од тога многи наслови су у веома лошем стању. Ликовна галерија при Културном центру у Кули има својe просторије, zа ликовне изложбе у осталим насељима користе се просторије у Домовима културе.У Кули је организован рад играчкотеке. Кула нема биоскопску салу, музеј. Различите традиционалне манифестације којих је немали број и са најдужом трајањем су: Смотра аматерских позоришта Србије у Кули, "Црвена ружа" у Руском Крстуру, Фамус у Сивцу, Фестивал дечије поезије, Бамби-фест, велики број ликовних колонија и друга културна дешавања обавезују да се обезбеде адекватни услови за рад.  Објекти физичке културе су изгражени у свим насељима. Фискултурне дворане изграђене при школама коисте се и за рекреацију грађанства и за тренинге спортских клубова. Већи број клубова су аматерски а део су професионални и користе објекте спортских друштава. Професионални клубови немају своје спортске објекте.  Објекти физичке културе у Кули су изграђена три фудбалска стадиона, три школске спортске дворане, шест отворених спортских игралишта унутар школских комплекса, отворени базен, изграђени су и спортски терени најчешће су то терени за баскет у деловима стамбених зона по блоковима.  Црвенка има изграђен Спортски центар који је вишенаменски користе га ученици, професионални и аматерски клубови и становници, Спортски стадион са два фудбалска терена, атлетском стазом, залетиштима за скок у даљ, вис и бацалиштима за куглу и кладиво и два отворена спортска терена, школска фискултурна дворана и два школска отворена спортска терена и атлетска стаза, отворени олимпијски базен, крос стаза и рекреативни терен у стамбеној зони. Сивац има изграђен фудбалски стадион и два отворена спортска терена, две школске фискултурне дворане и два отворена спортска терена при школама.Руски Крстур, Крушчић и Липар имају изграђене фудбалске терене.  Општина има информативно пропагандни центар "Кула" који припрема штампани лист "Кулска Комуна" и радио станицу "Радио Кула". На територији општине

штампају се и друга гласила која прате догажаје на локалном нивоу. Такоже је регистрован и рад приватних радио станица. У Кули организован је рад службе за здравствено и пензионо осигурање, општински суд , општинско тужилаштво. Сслужба МУП је са станицом милиције у Кули и оделењима у Црвенки, Сивцу, у осталим местима нема просторија за стални боравак службе.  Противпожарна служба делује преко добровољних ватрогасних друштава по насељима. Унутар простора обраде је објекат специјалне намене-наставни центар МУП-а Србије. У Кули ради служба оделења за ОНО. 4.9. ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ Анализа досадашњег привредног развоја рађена је на бази података Регионалне привредне коморе Сомбор, Пореске управе-Филијала Кула, НБС-Одељење уа регистре, Републичког завода за статистику парцијалних урбанистичких планова насеља општине, података Ловачког савеза општине, других извора старијег и новијег датума као и личних спознаја аутора. Општина Кула је дуго година била у врху војвођанске, али и југословенске развијености, захваљујући бројности и разноврсности привредних делатности и субјеката којји су делали на овом подручју. То је био плод развијености прво занатства, затим мануфактура и на крају, правих индустријских погона. Разлог томе је била добра саобраћајна лоцираност, моћна сировинска база и способно и образовано становништво.  Простор општине Кула је дуго кроз историју био важан привредни простор, јер је на њему остваривана значајна продукција, прво пољопривредних производа, а касније са развојем иднустрије (мануфактура) и индустријских производа. Тако је познато да је на овом подручју већ у 19. веку било значајнијих произвођача пољопривредних оруђа, кудељара, пивара, млинова, шећерана, ливница, кожарских и обућарских погона, циглана итд. Значајан део те традиције је остао претворивши се у дашње привредне субјекта. Привредна структура општине је захваљујући тим околностима разноврсна, у доброј мери комплементарна и окренута ка вишим фазама прераде. Нема поузданих података колико је учешће појединих привредних области у отвареном бруто производу, али се на бази података о броју запослених у пољопривреди, индустрији и услугама, може закључити да учешће пољопривреде (пољопривредних газдинстава и предузећа) није преовлађујуће, односно да је највеће учешће индустрије, потом пољопривреде и на крају терцијалне делатности и државна управа. По подацима о оствареној добити по годишњем рачуну за 2004. годину, највише добити је остварено у индустрији, потом у пољопривреди и на крају и терцијалним делатностима. Података за 2005. и 2006. тренутно немамо.Према подацима НБС-Одељење за регистре у 204. години је било 318 привредних друштава кои су били дужни да поднесу годишњи рачун. Према подацима Пореске управе-Филијала Кула, 2005. године је било регистровано 1.092 предузетника различитих делатности. Приказ броја запослених у општини Кула по областима у 2002. години

   4.9.1. Пољопривреда Општина Кула се простире на лесној заравни и лесној тераси, два најкарактеристичнија и најважнија морфолошка облика у Војводини.Ова два облика имају и различите хемијске и механичке карактеристике, а самим тим и различите производне карактеристике. Док је алувијална раван снабдевена довољном количином воде (што због високог нивоа подземних вода, што због испресецаности водтоцима – каналима ОКМ и ДКМ Хс ДТД), дотле је лесна тераса у дефициту са водом. У структури пољопривредне производње изразито доминирају ратарске културе: житарице - пшеница, кукуруз, јечам и индустријско биље – шећерна репа, сунцокрет, соја, уљана репица. У оквиру ратарске производње значајније површине су намењене и семенској производњи, пре свега кукуруза и шећерне репе.  Од повртарских култура најзначајније су паприка, грашак и др. Слабије су заступљене друге овртарске културе као што је купус, лук, парадајз и др.  Од воћних врста најзаступљеније су кајсија, орах и вишња, док су остале заступњене било као улично зеленило или у симболичном обиму (нпр. шљива, јабука, малина, купина).  Виноградарство је раније било значајније заступљено због нагибних површина по ободима лесне терасе, али су они углавном раскрчени из због недостатка радне снаге и, у једном моменту, коњуктуре житарица. 

У незнатном обиму су заступљене и површине под лековитим биљем (највише нана).Ливаде и пашњаци заузимају површину од 2 066 ха и првенствено се корисе за испашу или за производњу ливадског сена. У оквиру пољопривредне треба нагласити и рибњачке површине, од којих је 150 ха у експлоатацији (у Руском Крстуру), док су рибњаци у Кули и Сивцу ван функције (у Кули послењих 5 година, а у Сивцу 40 година). Део трстика се користи за експлоатацију треске за производњу штукатура.На једном делу поршина, су успостаављени заливни системи. У структури власништва преовлађује приватно власништво, а регистровано је, према попису становништва из 2002. године, 4.547 домаћинстава која се баве пољопривредом (било као основном делатноћу, било као мешовита). У сваком насељеном месту је раније основано најмање једно пољопривредно предузеће које је газдовало површинама у државном или друштвеном власништву, а вршило је и организацију производње и организовани откуп пољопривредних производа. Поред ових ''друштвених'', сада приватизованих пољопривредних предузећа, постоји и један број тзв. приватних задруга, која се углавном баве организацијом производње и отркупа, као и правих предузећа са сопственим или закупљеним површинама. Сточни фонд у општини Кула није познат, али опште карактеристике пољопривредне производње, као и аграрна политика државе, дају могућност да се закључи да су у сточном фонду најзаступљеније брзо обновљиве врсте – живина (товни пилићи, коке носиље, свиње), док су мање заступљена говеда и овце. Козе су сада у заступљене у веома малом обиму, наспрам 70-тих година када је број коња био знатно већи. Производња се обавља углавном ради меса, нешто ради млека и јаја.  Углавном је заступљена производња у индивидуалом сектору у недовољно или потпуно неусловним објектима, док се мањи део производње одвија у фармским условима.Лоцираност објеката је углавном у и у непосредној близини насеља, осим фарми на економијама које су лоциране дубље у атару. У погледу примене савремених знања и технологија у пољопривреди, приметно је да се полако мења – побољшава техничка опремљеност како пољопривредних предузећа, тако и пољопривредних газдинстава. Такође је приметно повећање примене минералних ђубрива, новијих заштитних средстава као и новији семенски сортимент. Међутим, још увек се не примењују нове тенлогије при основној обради земљишта чиме се и даље задржавају високи трошкови производње. Приметно је и да се смањује број активног пољопривредног становништва, тј. повећавају се површине по једном газдинству (што по основу власништва, што по основу закупа).Приметан је, још увек, недовољан однос броја грла крупне стоке по хектару, што указује да се стајњак још увек недовољно користи ради постизања бољих хемисјких и механичких особина тла. Према Просторном плану Републике Србије по критеријумима коришћења пољопривредног земљишта, општина Кула припада ратарско-сточарском макрорејону, што утиче и на развојне могућности пољопривреде и прерађивачке индустрије у општини и окружењу.Потенцијали иограничавајући фактори указују на перспективе и приоритете у развоју пољопривредне производње који се могу дефинисати као:

         развој и унапређење производње основних ратарских култура,          увођење у плодоред и плодосмену легуминоза и другог индсустријског и

крмног биља у већем обиму,

         увођење у производни асортиман лековитог, зачинског и ароматичног биља у већем обиму,

         повећање површина и продуктивности у производњи крмног биља ради рентабилније сточарске производње,

         повећање површина под воћњацима, посебно шљиве, кајсије, ораха, лешника, малине и др.

         повећање површина под виноградима          изградња неколико мањих акумулација на лесној тераси и изградња

мелиоративних система везаних за те акумулације,          повећање сточарске производње под различитим производним

режимима,          повећање броја производних погоа примарне и више фазе прераде,          повећање површина под рибњацима изградњом нових и ревитализацијом

старих, уз развој капацитета за прераду конзумне рибе          повећање броја кошница,          повећање површина за узгој пужева, повећање капацитета за узгој

крзнашица,          даља модернизација производње, итд.

 4.9.2.Индустија Индустрија у општини Кула је, углавном, комплементарна сировинској основи у свом окружењу. Стога је најразвијенији (и највиталнији) део индустрије прехрамбена индустрија.  У оквиру прехрамбене индустрије заступљене су производња шећера, млевење жита и производња млинско-пекарских производа, прерада поврћа, производња вафла и кекса, прерада млека, производња алкохола и алкохолних пића, производња сокова, клање стоке и производња месних прерађевина. Друга значајна група је метална и металопрерађивачка индустрија. Ту је заступљено неколико предузећа која се баве производњом процесне опреме, термотехнике, производа од валовитог лима, а не можемо заобићи ни Фабрику арматура ''Истра'' која још увек егзистира иако је над њом отворен поступак стечаја. Значајна је и индустрија грађевинског материјала, индустрија коже и обуће, израда текстилних производа и индустрија намештаја. Просторни размештај индустријских објеката је углавном бицентричан, при чему су најзначајнији индустријски објекти сконцентрисани у Црвенки и Кули, док су у осталим насељима мањи погони углавном прераде пољопривредних произода, осим у Руском Крстуру где је сконентрисана израда намештаја. Ограничења у развоју индустрије општине су углавном системског карактера и менифестују се кроз просторна ограничења, ограничења настала лошом приватизацијом, ограничења као последица нестимулативне кредитне политике банака, ограничења услед нестимулативне пореске политике државе и локалне самоуправе и ограничења услед недовољно образованих кадрова. Посебно ограничење представња заостајање квалитета и капацитета саобраћајне инфраструктуре, посебно у домену воденог и жељезничког саобраћаја.  Потенцијали развоја индустрије на територији општине се темеље на расположивим природним ресурсима и радом створеним условима. Због тога су основни развојни приоритети у области прехрамбене индустрије, металопрерађивачке, индустрији коже и обуће, изради намештаја, индустрији грађевинског материјала, изради текстилних предмета и нових технологија. 

На нивоу целе привреде, носиоци развоја општине ће бити индустрија, пре свега прехрамбена и металопрерађивачка, пољопривреда, грађевинсрство, саобраћај, угоститељство и туризам и мала привреда. 4.9.3.Трговина, угоститељство, занатство и друге услуге Област терцијалних делатности је веома развијема у општини Кула, о чему говори и податак о 1092 регистрована предузетника на територији општине 2005. године. Поред тога, регистровано је и 1 угостирељско и 10 трговиснких предузећа различитог капацитета. Занатске и личне услуге обухватају широк дијапазон потреба становништва и привреде У структури терцијалних делатности трговина је најзначајнија делатност са највише објеката са широким трговинским асортиманом. По структури продајних објаката, они углавном не задовољавају савремене стандарде, јер су у најбољем случају у рангу супермаркета. По бројности и лоцираности у потпуности задовољавају све потребе становништва. Недостатак савременијих објеката увелико је компенован близином Враса, Сомбора и Новог Сада, где постоје продајни објекти вишег техничког стандарда.Друга по значају је угоститељство, које је такође веома развијено. Међутим, у структури угоститељских објеката доминирају кафе-барови, бифеи, барови и сл. док је мало ресторана и мотела, један хотел је у функцији а стари хотел се тек реновира. То умногоме умањује ефекте туристичке понуде као и на општу слику о средини. Ипак, евидентан је напор власника да побољшају комфор у објектима. Што се тиче броја кревета, општина Кула спада у неразвијене јер на територији целе општине има 2 мотела и 2 пансиона. Са становишта потреба транзитног, а нарочито стационарног туризма то је више него недовољно. Занатство је развијено и обухвата различите делатности, у складу са потребама становништва и привреде. Такође, алокација занатских радњи је задовољавајућа, јер се у скоро свим насељима могу задовољити основне потребе за овим услугама. У сектору превоза, у последње време је забелажен веома велики пораст капацитета превоза путника, посебно у домену ауто-такси услуга. Такође у порасту и капацитети за превоз роба у друмском саобраћају.    4.9.4.Туризам Општина Кула није, у оквиру Просторног плана Републике Србије, обухваћена ни један релевантни туристички рејон. С обзиром да на простору општине нема утврђених значајнијих природних, археолошких или културних локација, туристичка понуда општине се може усмерити на природне ресурсе у зони канала, развала у Телечкој висоравни, на манифестације и сеоски туризам.Потенцијал за развој представља зона Малог Стапара као излетничка, рекреативна, риболовачка и ловачка зона. Ту су и простори тзв. Телечког потока, Црвеначког потока, Планинарског дома и простор тзв. Родић језера, као и подручје риболовне зоне канла ДТД и ловно подручје општине. Развојни потенцијал су хидротермалне бушотине које би се користиле за бањским, спортско – туристичким садржајима.Пошто је култура значајни део друшвеног живота у општини, културни и манифестациони туризам имају основу за развој. Као интересантне манифестације могу се навести Републички фестивал аматерских позоришта у Кули, Фестивал Црвена ружа у Руском Крстуру и Фестивал Ивањско цвеће и ФАМУС у Сивцу.Иако су сва насеља у значајној мери урбанизована, а број салаша и стамбених објеката у ванграђевинском реону веома мали, могуће развијати специфичије облике сеоског туризма у комбинацији са осталим облицима ради боље

валоризације. Као интересантније зоне могу се иднтификовати објекти уз пут Кула-Липар, објекти на ободу Телечке висоравни између Куле и Црвенке и Мали Стапар.Транзитни туризам има услова за развој само у зони простирања државног пута М-3, док је на осталим правцима од маргиналног значаја.Ограничавајући фактори су недостатак смештајних капацитета у објектима типа мотел, хотел, одсуство организоване презентације туристичке понуде – не постоји Туристичка организација општине као кровна оргнаизација, неинформисаност и недовољна заинтересованост сеоског становништва за развој капацитета сеоског туризма, недовољна финансијкса подршка за унапређење туристичке понуде и одсуство урбанистичког и инфраструктурног уређења интересантних локација. 4.10. ИНФРАСТРУКТУРА 4.10.1.Саобраћајна инфраструктура На простору општине Кула присутна је инфраструктура три вида саобраћаја: друмског, железничког и водног. Друмски саобраћајКод друмске инфраструктуре присутни су путеви различитог хијерахиског нивоа, који не задовољавају све захтеве за транспортом. Постојећа мрежа државних путева I и II реда не омогућава задовоњавајући ниво веза општине са окружењем и широм територијом. Простором општине пролази један државни пут 1. реда (М-3) правцем: гранични прелаз "Богојево"- Оџаци- Кула- Србобран- Врбас- Е75- Бечеј- Кикинда- граница Србије са Румунијом, који дијаметрално пресеца територију општине на правцу запад- исток, реципијент је већине интегралних кретања у оквиру општине и усмеравају их до жељених одредишта. Величина саобраћајног тока на државном путу I реда (М-3), деоница Кула-Врбас на локацији аутоматског бројача Врбас (бројачко место 13) за период 1996. -2006. год:  

Год. 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006ПГДС

3255 3774 4955 5932 6078 4802 5640 5805 5849 5695 6181 6778 6244

 Траса овог пута има задовољавајуће експлоатационо- техничке карактеристике, тако да обезбеђује задовољавајући ниво саобраћајне услуге, безбедности и проточности. Како траса овог пута пролази кроз насеља Руски Крстур и Кула транзитни саобраћај на овом путу својим манифестацијама нарушава међунасељске и насељске токове и знатно угрожава животну средину. Негативни ефекти су евидентни, са трендом повећања, те се у оквиру урбанистичких планова ових насеља евидентирају захтеви за измештање трасе ван урбаних простора. Када услед повећања обима саобраћаја, који се посебно очекује изградњом савременог међународног граниочног прелаза на Дунаву код Богојева, дође до угрожавања ових параметара мора доћи до изградње обилазница или новог пута, како би се те негативности елиминисале или довеле у границе прихватљивости. На простору општине присутна су два државна пута 2.реда (регионални) на следећим правцима: Граница Богојево-Апатин- Сомбор- Кула (Р-101) и -Бачка Топола- Липар- Кула- Савино Село- Бачка Паланка. Ови путеви имају функцију регионалног повезивања и кумулисање саобраћаја са локалних и атарских путева. Трасе ових путева пролазе кроз насеља Кула, Црвенка и Сивац тако да транзитни саобраћај на овим путевима својим манифестацијама нарушавају међунасељске и насељске токове и знатно угрожава животну средину. Негативни ефекти су евидентни, са трендом повећања, те се у оквиру урбанистичких планова ових насеља евидентирају захтеви за измештање трасе ван урбаних простора. Интезитет саобраћајних токова је изражен на потесу Сивац- Црвенка- Кула, са трендом повећања, са свим негативним ефектима те су већ сада у оквиру

урбанистичких планова ових насеља планирана измештања траса пута чиме би се елиминисали транзитни токови ван урбаних простора.  Преглед траса државних путева на територији општине Кула: Ранг и правац ДП  

Укупна дужина трасе (m)

Дужина трасеван насеља (m)

Дужина трасе кроз насеља (m)

% трасе кроз насеље

ДП I реда (М-3) – Лалић - Р. Крстур – Кула - Врбас

18.100,00(km435+598-

453+698

9.917,00 8.183,00 45,21

ДП II реда (Р101) - Кљајићево –Кула – Сивац - Црвенка -Кула

22.613,00(km 58+127 -

80+740)

14.827,00 7.786,00 34,43

ДП II реда (Р119) – Бајша – Липар –Кула – Савино Село

23.136,00(77+642- 100+778)

17.299,00 5.837,00 25,23

УКУПНО: 63.849,00 42.043,00 21.806,00 34,15Напомена: На правцу државног пута II реда – државни пут II реда (Р101-М3), са највећим саобраћајним током: Кљајићево – Сивац – Црвенка – Кула - Врбас, чија је укупна дужина кроз територију општине 26.528,00m, 40,7% (10.802m) трасе пролази кроз насеља Сивац, Црвенка и Кула.  На простору општине, мрежа општинских (локалних) путева је неадекватна квантитатативно и квалитативно. Деонице постојећих општинских (локалних) путева: Црвенка - Крушчић и Црвенка - Нова Црвенка – Панонија, имају експлоатационо-техничке карактеристике које обезбеђују адекватан ниво безбедности и проточности саобраћаја што није случај са деоницама: Крушчић - Бачки Грачац, Крушчић - Руски Крстур и Сивац - Мали Стапар које имају недовољну ширину коловоза за двосмерни саобраћај, а коловозна конструкција је у изузетно лошем стању, док деоница Крушчић- Руски Крстур има и неповољне радијусе хоризонталних кривина. Недостатају путеви за краће трајекторије путовања између појединих општинских насеља и насеља суседних општина: Липар - Нова Црвенка, Липар - Мали Иђош, Сивац - Крушчић, Сивац - Стапар, Кула - Крушчић, Кула - Мали Иђош, Руски Крстур - Бачки Грачац, Руски Крстур, Мали Стапар - Кљајићево, због чега је неопходно нову саобраћајну матрицу употпунити новим општинским путевима.  Постојећу мрежа некатегорисаних путева, која је утврђена комасацијом, највећим делом је са земљаном подлогом осим путева који повезују пољопривредне економије и насељске депоније комуналног отпада које имају изграђене савремене коловозе или од туцаника до јавних путева.  Улична мрежа насеља је недовољно развијена и не нуди одговарајући ниво услуга за токове моторизованог и немоторизованог саобраћаја. Посебно се јавља проблем на правцима државних путева кроз насеља, где недостају бициклистичке стазе, те је проточност и безбедност саобраћаја на ниском нивоу због изражених транзитних саобраћајних токова, који имају тенденцију раста.

Потешкоћу представља и велики број укрштања путева друмског, посебно некатегорисаних, и железничког саобраћаја у нивоу тако да се у будућности мора наћи оптималан број укрштања, како би се исти безбедносно опремили. 

На овом простору егзистира јавни друмски путнички превоз, локалног и међумесног саобраћаја. У међумесном преовозу, где преовладавају линије транзитног карактера на правцу Сомбор - Нови Сад – Београд, учествује више превозника ("Севертранс", "Кулатранс", "Ласта" и др.), док локални превоз обавља домицилни превозник "Кулатранс", који је у 2006. години превезао је укупно 573.369 путника. Основни проблем у јавном локалном превозу представља недостатак линија којима би се омогућило повезивање мањих стамбених насеља: Мали Стапар, Нова Кула, Романија и Зеленгора са Кулом, Сивцом и Црвенком, тиме и широм територијом. Ниво превозне услуге је задовољавајући, мада би се конфор превоза могао побољшати. Аутобуске станице изграђене су у насељима Кула, Црвенка, Сивац и Руски Крстур и уз мања улагања могу испунити законом прописане услове за ову врсту објеката. Аутобуске станице имају капацитет одговарајући фрекфенцији пријема и отпреме аутобуса, посебно што преовладавају транзитне линије јаног превоза путника. Постојећа аутобуска стајалишта су у свим насељима, осим у Кули, уређена у складу са прописима.

 Карактеристике аутобуских станица и стајалишта по насељима:Аутобуска станица

бројперона

Бр. пол./дол.аутоб.

Испуњава зак. услове

Аутобуска стајалишта

УкупанБрој

Испуњава зак. услове (ком.)

Кула 7 92 да Кула 4 2Црвенка 8 73 не Црвенка 6 6Сивац 2 71 не Сивац 4 4Руски Крстур 3 9 не Руски Крстур 4 4Липар - 7 - Липар 2 2Крушчић - 2 - Крушчић 5 5Нова Црвенка - 5 - Нова Црвенка 1 -Мали Стапар - - - Мали Стапар - -

  За снабдевање возила погонским горивом и мазивом на територији општине изграђено је укупно 8 пумпних станица јавног карактера, које су неравномерно распоређене, тако да 4 насеља немају ове објекте те су упућена на пумпе у суседним насељима.   Преглед пумпних станица за снабдевање возила погонским горивом и мазивима: 

  

            

  

 Жељезнички саобраћај На простору општине Кула егзистира локална железничка пруга Сомбор – Сивац –Црвенка – Кула - Врбас, која је у експлоатацији. На потезу од Врбаса до Црвенке 1989 године урађена је велика оправка пруге за максимално дозвољено

Насеље Број станица

Дизел,бензин,ТНГ

Дизел,бензин

ТНГ

Кула 3 1 1 1Црвенка 3 - 2 1Сивац 1 - 1 -Руски Крстур

1 - 1 -

Липар - - - -Крушчић - - - -Нова Црвенка

- - - -

Мли Стапар - - - -УКУПНО: 8 1 5 2

оптерећење од 20 тона и максимално дозвољену брзину од 90км/час док је ред вожње пројектован са 80км/час због лошег стања и застарелости возних средстава. Потез од Црвенке до Сомбора (36км) последњи пут је ремонтован 1962. године те су горњи строј и објекти су у лошем стању. Максимално дозвољено осовинско оптерећење је 16t, а максимално дозвољена брзина 40km/h. Веома велики проблем на овој прузи, са аспекта безбедности, представља велики број путно-пружних прелаза, а посебно су проблематични путно-пружни прелази у станицама Кула и Сивац. Присутрни су демонтиране железничке пруге које су ван саобраћаја: Оџаци – Крушчић – Црвенка - Нова Црвенка - Суботица, Кула - Гајдобра и Кула - Мали Иђош са железничким станицама у Крушчићу, Црвенки (код циглане) и Новој Црвенки са руинираним станичним зградама. Преглед траса железничких пруга на територији општине Кула:

 Правац Укупона дужина

трасе (m)Статус

Сомбор-Сивац-Црвенка Кула-Врбас

27.804,00 У саобраћају

Црвенка -Крушчић-Б. Грачац-Оџаци

8.668,00 демонтирана

Црвенка- Пачир 9.875,00 "Кула- С. Село-Гајдобра- Б. Паланка

7.892,00 "

Кула- Мали Иђош 12.252,00 "УКУПНО: 66.491,00  

  На прузи Врбас - Сомбор на територији Општине Кула налазе се железничке станице Кула, Црвенка и Сивац. Станица КулаОсновна карактеристика токова путника је изражен број ђака путника и то око 600 дневно, а највише на релацијама за Сомбор, Црвенку, Врбас и Кљајићево. Станица има један ниски перон и добро уређен простор у и око станице. У превозу путника изражено је путовање ђака и студената према Сомбору и Новом Саду око 30 дневно.Уколико би редован саобраћај био према Новом Саду, без преседања у Врбасу, или преседање са добро усклађеним редом вожње (што је данас велики проблем), дневно би било преко 200 путника за Нови Сад-ђаци и студенти, радници (око 100) и др. Уколико би се се ред вожње одржавао и ускладио према потребама путника број корисника на овим релацијама би био знатно већи имајући у виду да је превоз железницом знатно јефтинији од друмског превоза. Из станице Кула одвајају се трасе демонтираних пруга према Савином Селу, Деспотову и Гајдобри као и траса за Мали Иђош. Процена је да би знатан број путника користио везу између Куле и Бачке Паланке као и превоз робе до луке у Бачкој Паланци. Проблем у превозу путника представља и недостатак везе према Суботици. У превозу робе велики потенцијал представљају капациртети "Житомедије" (данас 200 кола месечно у пријему, око 80 у отпреми - извоз за Румунију и Бар), "Житобачке", где би било отпрема око 200 вагона месечно и знатан пријем минералног ђубрива, затим трговинска предузећа "Слога" и "Проминг" који би имали велике количине угља и дрва у пријему. Потенцијалне могућности би се кретале на нивоу до 50000 тона годишње, а касније и знатно више. Станица ЦрвенкаСтанична зграда је веома сређена , спремна за превоз путника. У превозу путника може се очекиовати око 100 путника дневно према Сомбору ради здравствених потреба, ђака и студената уколико би се ред вожње и број полазака ускладио тим

потребама. Према Врбасу (Кула и Нови Сад-студенти и ђаци) изражен је превоз путника дневно 150-200, викендом и више. Из Црвенке одвајају трасе две демонтиране пруге према Крушчићу и Оџацима, као и према Пачиру и Суботици. Процена је да би превоз путника и робе био интезиван уколико би се поново успоставила веза према Оџацима и да би за превоз роба то био најкраћи пут до луке Богојево, као и до луке у Бачкој Паланци. У превозу путника такође постоји потреба за превозима према Суботици јер садашње преседање у Врбасу није адекватно и нема веза.  У превозу робе највећи обим је од и до шећеране Црвенка која има индустријске колосеке. Из шећеране се врши извоз шећера за Грчку и Турску, резанци за за Италију, довоз камена из Зворника, а највише шећерне репе из Шида, Гакова код Сомбора где је сировински сектор. Потребе за превозом су много веће него што се реализује данас због хроничног недостатка специјалних кола (Tad и Hbis) и G кола. Потенцијалне могућности се крећу до 300.000 тона на годишњем нивоу, а од тога би преко 200.000t био истовар. (Oсамдесетих година прошлог века робни рад био је 300.000 до 350.000t). Станица СивацУ превозу путника, уколико би се било дневно пет полазака према Сомбору и Врбасу било би 70-80 путника за сваки воз, и то: ђака, студената и радника за Нови Сад, Београд и Суботицу (потребна добра усклађеност реда вожње у Врбасу) и 30-40 путника за Сомбор. Интересантно је стајалиште Нови Сивац које би имало више путника него у Сивцу (данас има око 30 ђака дневно).Стајалиште има солидну станичну зграду. Собзиром да је претежно становништво чине досељеници из Црне Горе доста је путника за Црну гору и стални су захтеви за директним колима за воз Суботица- Бар. У превозу роба веома велики потенцијал представљају капацитети силоса "Унион" и "Бачка" (око 40 000 тона) који имају по индустријски колосек. У ранијем периоду товарило се 30-40 вагона житарица дневно. Утовар и истовар из силоса је модернизован. Сивац може бити сабирно место за житарице из целог региона. Нова власничка структура у ова два предузећа спремна је за преговоре о обнови капацитета и за превоз железницом.  На прузи Сомбор - Врбас по важећем реду вожње постоје две линије путничког саобраћаја, са заустављањем возова у свим станицама и стајалиштима, са 6 пари возова дневно и то: 5 пари путничких возова на релацији Сомбор-Врбас и 1 пар путничких возова на релацији Сомбор Сивац. Ред вожње се не одржава због недостатка возова. Такође, велики проблем представља и изузетно лоше стање деонице пруге од Црвенке до Сомбора и изузетно ниска максимално дозвољена брзина возова од 40 км/час тако да је време путовања на релацији од 58km неприхватљиво велико- око 80км/час по реду вожње, а у реализацији и знатно дуже. Што се тиче теретног саобраћаја, због хроничног недостатка теретних кола одговарајућих серија и локомотива железница није у могућности да подмири потребе привреде у општини Кула (станице Кула, Црвенка и Сивац).Захтеви и потребе привреде за превоз железницом за ове три станице крећу се на годишњем нивоу преко 400 000t.  Изграђеност објеката и садржаја железничког саобраћаја се не користи у задовољавајућем обиму иако постоје добре просторне могућности за имплементацију свих потребних садржаја за успостављање интегралног транспорта. Водени саобраћајВелики потенцијал Општине Кула представља то што њен простор пресецају пловни путеви (основни канали "ХсДТД"): Врбас-Бездан од km 10+900 до km

38+800, Бечеј -Богојево од km 62+400 до km 66+500 и Косанчић - Мали Стапар од km 0+000 до km 20+070 чија укупна дужина износи 52.070,00 метара. Канали Врбас-Бездан и Бечеј-Богојево су пловни канали са двотрачним саобраћајем и пројектованим пловним габаритом изнад акваторије канала од 6,00m код максималног водостаја. Канал Врбас - Бездан је плован за теретњаке до 500t носивости и има минималну пловну дубину 2,0m и ширину 15,2m. Тренутно је код Врбаса канал непроходан јер није употпуности реконструисан покретни мост порушен 1999. гoдине. Канал Бечеј - Богојево је плован за теретњаке до 1000t носивости и има минималну пловну дубину 2,15m и ширину 21,5m. Канал Косанчић - Мали Стапар је плован за теретњаке до 650t носивости, само од ушћа до преводнице Руски Крстур km 3+750, која није у функцији, са максималном пловном ширином од 11,5m. Карактеристични водостаји на пловним каналима: Пловни канал Максимални

МнЈММинимални

мнЈМРадни-

најдужегТрајања

МнЈМ

Дужина у општини

(m)

Врбас-Бездан(низводно од уставе Мали Стапар-км34+410)

84.46 83.00 83.30-83.50 27.900,00

Косанчић- Мали Стапар-узводно о уставе Руски Крстур

84.85 84.00 84.30-84.60  20.070,00

Косанчић- Мали Стапар-низводно о уставе Руски Крстур

80.50 79.50 79.60-79.80

Бечеј- Богојево 80.50 79.50 79.60-79.80 4.100,00 Укупно: 52.070,00 На простору Општине Кула на пловним каналима евидентирана су товаришта која су користила поједина привредна предузећа користила за своје потребе а већ дуги низ година се не користе због лошег пословања истих, неодржавања пловних путева и експанзије друмског саобраћаја. у Сивцу код силоса ЗЗ "Сивац", у Црвенки код Шећеране и Фабрике сточне хране, у Кули код "Етерне" и у Крушчићу, односно недостатка одговарајуће државне стратегије развоја саобраћајног система којом би предости воденог саобраћаја дошле до изражаја.  4.10.2.Водопривредна инфраструктура Анализoм пoстojећих пoдатака, рекoгнoсцирањем терена те узимаjући у oбзир услoве надлежних oрганизациjа, кoнстатуjе се да на теритoриjи oпштине Кула мoгу издвojити следећи важниjи oбjекти вoдoпривредне инфраструтуре:магистрални канал хидрoсистема ДТД (Врбас-Бездан), каo и развиjени систем oснoвне, те детаљне хидрoмелиoрациoне каналске мреже

         деo канала Врбас-Бездан oд km 10+900 дo km 38+800          деo канала Бечеj Бoгojевo oд km 62+400 дo km 66+500          деo канала Кoсанчић-Мали Стапар oд km 0+000 дo km 20+070          црпна станица ²Сивац² на каналу С-I          црпна станица ²Кула² на каналу I-61          превoдница и устава Мали Стапар          превoдница и устава Руски Крстур          деo oснoвне каналске мреже хидрoсистема Дунав – Тиса - Дунав са

изграђеним системима за навoдњавање          изграђене мреже насељских вoдoвoдних система са пратећим oбjектима          делимичнo изграђена мрежа кoлектoра фекалне канализациjе на

прoстoру насеља Кула и Црвенка

          мрежа за евакуациjу атмoсферских вoда са урбаних прoстoра.  Снабдевање вoдoм Насељена места oпштине Кула, листoм се вoдoм снабдеваjу из дубoкo бушених бунара (кojи каптираjу пo некoликo вoдoнoсних издани), и тo углавнoм сирoвoм, непрерађенoм вoдoм. Такo кoнципирани вoдoзахвати, наравнo са сoбoм нoсе прoблеме свакoг вoдoнoснoг слojа пoнаoсoб, какo би у кoначнoj мешавини резултирали мултиплициранoм прoблематикoм, претешкoм за рациoналнo решавање.  За сва насеља кулске oпштине мoже се рећи да су насељске мреже за дистрибуциjу вoде у веoма лoшем стању. Oвo пoдразумева велики прoценат азбестцементних цеви кojима jе прoшаo рoк траjања, те су према тoме склoне пуцању, штo насељске вoдoвoдне системе чини несигурним у свoм функциoнисању. Лoгичан наставак oве прoблематике представља нефункциoнисање и запуштенo стање вoдoвoдних арматура, кojе у великoм брojу нису у функциjи. Схватаjући пoстojећу прoблематику у oвoj виталнoj кoмуналнoj oбласти, намеће се разматрање oдређивања лoкациjе вoдoзахвата кojи би пoдмириваo пoтребе за пиjаћoм вoдoм свих насеља oпштине. У oквиру графичкoг прилoга дата jе мoгућа лoкациjа, кojе се предлажу за заштиту, у смислу резервисања прoстoра за oву намену. Тачну лoкациjу мoгуће jе oдредити тек накoн детаљних хидрoгеoлoшких истраживања.  Oдвoђење oтпадних вoдаПoстojеће стање евакуациjе oтпадних вoда на теритoриjи oпштине Кула jе алармантнo, oбзирoм да на предметнoj теритoриjи не пoстojи нити jедан пречистач кojи jе у функциjи, дoк jе стање канала Брбас-Бездан, oднoснo латералних канала I-64 и I-61 прераслo у региoнални прoблем.Кoнтрoлисанo прикупљање oтпадних вoда из насеља запoчетo jе jединo у Кули и Црвенки.  Мoже зе у закључку навести дакле, какo се у великoм прoценту oтпадне вoде из насеља евакуишу путем аутoцистерни и пoтoм oдлажу на неуређена места, или се упуштаjу директнo у пoдземље путем упojних бунара, oднoснo у латералне канале I-64 и I-61. Са oваквoм праксoм се мoра oдмах престати, пoсебнo имаjући у виду заштиту пoдземних вoда каo oснoвнoг ресурса вoдoснабдевања читавoг пoдручjа, каo и oбавезу преузету из Прoстoрнoг плана РС o кoмплетнoj санитациjи насеља. Oдвoђење атмoсферских вoдаПрикупљање и евакуациjа атмoсферилиjа са прoстoра насељених места унутар oпштине Кула врши се oдвojенoм мрежoм кoлектoра атмoсферске канализациjе (углавнoм jаркoви, малим делoм зацевљена канализациjа). Реципиjенти су пoстojеће депресиjе у oкoлини насеља, или чак и унутар насеља, ређе су тo мелиoративни канали. Каналска мрежа унутар насеља jе углавнoм непрoхoдна, те следи да су наведени канали упиjаjући. Oваквo стање дoвoди дo траjнoг пoвећања нивoа пoдземних вoда. Пoтенциjали и oграничења вoдoпривредне инфраструктуреOбjекти вoдoпривредне инфраструктуре присутни на теритoриjи oпштине Кула представљаjу изузетнo вредан, а уз тo и нажалoст недoвoљнo искoриштен предуслoв за развoj читавoг региoна. Пoчевши oд развиjене мреже плoвних и мелиoративних канала, прекo изузетне лoкациjе превoднице и уставе мали Стапар, уставе Руски Крстур, дoлази се дo закључка да све наведенo има значаjа не самo за прoстoр oпштине Кула, већ за мнoгo шири региoн наслoњен на прoстoр oбраде. У свакoм случаjу треба напoменути да развиjена мрежа мелиoративних канала са OКМ-oм чини oкoсницу, какo у смислу плoвнoг пута, такo и прoстoра уз кojи се мoже планирати задoвoљаваjући брoj рибњака на oкoлним неплoдним пoвршинама. Поред постојећих акумулација, планирана је изградња нових на локацијама

Телечких потока. Све напред наведенo упућуjе на закључак да прoстoр oпштине Кула уз све предуслoве пoстojећих oбjеката вoдoпривредне инфраструктуре претендуjе да буде важан чинилац развojа ширег региoна. 4.10.3. Енергетска инфраструктура На простору који се разражује овим планом постоје предуслови за развој и изградњу енергетске инфраструктуре. Од енергетских извора постоје на територији Куле 4 хидротермалне бушотине, и одобрен је истражни простор за извођење хидрогеолошких (хидротермалних) истраживања на подручју "Развала" у Кули. Све постојеће бушотине нису у експлоатацији. Просторним планом Републике Србије планирана је изградња каналске хидроелектрана на Великом бачком каналу на деоници између Куле и Врбаса. Досадашња истраживања су утврдила да је простор општине Кула у првом рангу перспективности. Истраживање производње угљоводоника има последице на заузимање земљишта тако да се то мора имати у виду при дефинисању просторних планова посебне намене. Потенцијали у коришћењу обновљивих извора енергије су сунчева енергија, биомаса, производња синтетичких течних горива тзв. биодизела.    Гасоводна инфраструктураНа територији општине Кула не постоји потпуно изграђена гасоводна инфраструктура осим гасних бушотина РК1 и РК2 које су активне и РК3,РК4 и РКс1 које нису активне и насеље Црвенка које је гасификовано.Планира се гасификација свих насељених места на простору општине Кула. Гас за све потрошаче у општини обезбедиће се изградњом разводног гасовода за Оџаке и прикључењем на МРС "Кула", ГМРС "Црвенка", ГМРС "Сивац" и ГМРС "Руски Крстур". (У плану пословања "СРБИЈАГАС" Нови Сад за 2007. годину предвиђена је изградња разводног гасовода за Оџаке пpечника 273mm. Место прикључења разводног гасовода за Оџаке се налази на стационажи 49+800 km гасовода Госпођинци - Сомбор поред пута Кула- Р.Крстур,на већ изграђеном одвојку. Насеље Кула биће снабдевено гасом преко ГМРС "Кула" као и насеље "Липар", Црвенка и Крушчић преко ГМРС "Црвенка", Сивац преко ГМРС "Сивац" а Руски Крстур преко ГМРС "Руски Крстуру" која се прикључује на гасовод за Оџаке. У зависности од потрошње снабдевање ће се вршити челичним или полиетиленским (ПЕ) гасоводима. Са аспекта експлоатације нафте, природног гаса и термоминералних вода, предметни простор потребно је планирати за истражне бушотине АД НИС-НАФТАГАСА, јер посматрани простор спада у одобрени истражни простор АД НИС-НАФТАГАСА, на основу Решења Министарства рударства и енергетике. Сходно томе, овај простор би требало резервисати за будуће истражне радове АД НИС'-НАФТАГАСА, у сагласности са датим површинама и динамиком реализације истраживања. У случају изградње објеката од стране будућих инвеститора који би градили своје објекте у близини АД НИС-Нафтагасових потребно је да набаве сагласност од АД НИС'-Нафтагаса. Нафтоводна инфраструктураНа територији општине Кулане постоје изграђени нафтоводи.На територији општине Кула не постоје изграђене нафтне бушотине. 

Простор општине Кула обухваћен је одобрењем за истраживање којим располаже АД НИС-Нафтагас. Електроенергетска инфраструктураПотрошачи на простору обухваћеном планом напајају се електричном енергијом из јединственог електроенергетског система Србије и Црне Горе. Основни објекат за снабдевање су трафостанице ТС 110/20 kV "Кула" (потрошачи у насељеним местима Кула и Руски Крстур) и ТС 110/20 kV "Црвенка" (потрошачи у насељеним местима Црвенка, Сивац, Крушчић. Липар и Нова Црвенка). На територији општине се налазе следећи далеководи напонског нивоа 110 kV:

         далековод број 132/1 Сомбор 1 - Црвенка,          далековод број 132/2 Црвенка - Кула,          далековод број 132/3 Кула - Србобран,          далековод број 181 Оџаци - Врбас 1          далековод број 1130 Кула - Врбас 1

 Ови далеководи имају своју зону заштите 25 метара, мерено од осе далековода са обе стране (укупно 50m). Посебним условима ЈП "Електроисток" забрањена је изградња објеката у зони заштите далековода.На датом простору постоји изграђена преносна средњенапонска мрежа 20 kV. Ова мрежа је највећим делом надземна, а само су делом у Кули, а краће деонице или одцепци у осталим местима изведени подземним кабловима.  Дистрибутивне трафостанице ТС 20/0,4 kV су грађене као монтажнобетонске, зидане и најчешће стубне, монтиране на челично-решеткастим порталима и стубовима. У центру Куле и мањим делом Црвенке, као и делу нових стамбених блокова дистрибутивна НН мрежа је изведена као кабловска, а на осталим местима надземно. Постојеће капацитете електроенергетске инфраструктуре карактерише неприлагођеност захтевима стално растуће потрошње. Изграђеност преносне и дистрибутивне мреже је задовољавајућа у погледу покривености простора, али не и у погледу капацитета и техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница. Потребно је повећати сигурност и квалитет напајања насеља. Јавно осветљење на простору општине Кула је застарело, скромног квалитета и скоро сви простори су недовољно и неадекватно осветљени. Неопходно је да се јавно осветљење плански допуњава, реконструише, осавремењује и одржава, према потребама и карактеру простора, на основу стандарда и норматива, с циљем да исто у функционалном, безбедносном и амбије мталном погледу испуни своју улогу. Истовремено са побољшањем мора се ићи и на рационалност осветљења применом система ноћна/полуноћна, применом нових технолошких решења и савремених штедљивих, а ефикаснијих светиљки. Телекомуникациона и РТВ инфраструктураТелекомуникациона инфраструктура на подручју општине Кула, којом су обухваћени телекомуникациони објекти, телефонске централе, спојни путеви и примарна мрежа у насељима, углавном ни по квалитету ни по капацитету није на задовољавајућем нивоу. Секундарна мрежа није на задовољавајућем нивоу, претежно је изведена надземно и недовољног је капацитета. Jош увек није извршена аутоматизација и дигитализација телекомуникационе опреме и система у свим насељима општине. 

Спојни путеви између телефонских централа нису у потпуности остварени оптичким кабловима, тако да су у функцији следеће међумесне кабловске релације:

         Врбас - Кула,          Кула - Сомбор,           Кула - Руски Крстур

 На релацији Црвенка - Нова Црвенка веза се остварује аналогним системом преноса по бакарним проводницима, а на релацијама Кула - Липар и Кула - Крушчић у функцији су радио-релејни системи веза. За потребе система мобилних телекомуникација на простору општине Кула изграђене су базне станице у Кули, Руском Крстуру, Сивцу и Црвенки. На подручју општине Кула постоје изграђени кабловски дистрибутивни системи у насељима Кула и у делу Црвенке, док у осталим насељима нема елемената кабловског дистрибутивног система. 4.11. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Према оцени стања квалитета животне средине, датој у Просторном плану Републике Србије, територија општине Кула се налази на простору на којем је заступљено хемијско загађивање земљишта и воде. Ово загађивање је настало услед примене агротехничких мера у пољопривреди али и услед непостојања система за пречишћавање отпадних вода из насеља и индустрије. Мерења загађености животне средине на територији општине Кула се врше повремено тако да не постоје потпуни подаци о стању квалитета животне средине.  Једина систематска мерења квалитета површинских вода на територији општине спроводи Републички хидрометоролошки завод на основу Закона о водама а у складу са Програмом систематског испитивања квалитета површинских и подземних вода Републике Србије. Републички хидрометеоролошки завод врши контролу квалитета воде водотока који пресецају или су у непосредној близини територије општине Кула:

         канала ДТД Врбас -Бездан на прфилу Мали Стапар,          канала ДТД Врбас –Бездан на профилу Врбас 1,          канала ДТД Врбас -Бездан на профилу Врбас 2,          канала ДТД Бечеј – Богојево на профилу Српски Милетић

 На простору општине Кула РХМЗ не врши испитивања квалитета подземних вода. Према Уредби о категоризацији побројани потези канала ДТД разврстани у II а односно II б класу водотока. Оцена стања квалитета воде врши се на годишњем нивоу у складу са методологијом и кретеријумима дефинисаним Уредбом о класификацији вода међурепубличких водотока међудржавних вода и обалног мора Југославије ("Службени лист СФРЈ", бр. 6/78). Класе бонитета воде у зони контролних профила за наведене водотоке приказане су у табели. 

Табела: Класе бонитета воде водотокаВодоток Профил 2000.г. 2001. 2002.г. 2003. 2004.Канал Врбс-Бездан

Мали Стапар

- ll/lll lll lll lll/lV

Канал Врбас-Бездан

Врбас l lll lll/lV lll/lV lll/lV lll/lV

Канал Врбас-Бездан

Врбас ll VK VK VK VK VK

Канал Бечеј lll lll/lV lll/lV lll/lV lll/lV lll/lV

Богојево  На бази резултата приказаних у овој табели се може констатовати да квалитет воде ових водотока ни на једном контролном профилу, у посматраном периоду није одговарао захтеваној класи. Проблем загађивања површинских и вода је присутан на територији општине Кула и шире а канал Врбас – Бездан спада у најзагађеније водотоке у Еврпи, што се може видети на контролном профилу Врбас II где је канал сврстан у ван класну категорију што значи потпуно деградирани водотоци.  По питању загађења канала Врбас - Бездан и решавања ове проблематике рађене су бројне студије и елаборати међу којима су: Елаборат привремене заштите канала ДТД у зони Врбас – Кула –Црвенка од загађења отпадним водама (елаборат је радио Униветрзитет у Новом Саду, Грађевински факултет у Суботици, јануара 2001. године), затим Акциони план под називом "Канал за живот" урађен 2006. године о стране Ј.В.П "Воде Војводине" у циљу смањења загађења за деонице канала Хс ДТД Врбас-Бездан и Бечеј – Богојево, затим пројекат Ревитализација Бачког канала кроз Врбас који је радио Норвешки институт за истраживање вода (НИВА) у току 2006. године, у којем је обухвађена проблематика загађивања канала са територије општине Врбас, а делом је обухваћена и проблематика решавања загађивања канала са териториjе општине Кула. Према подацима садржаном у елаборату које је радио Норвешки институт за истраживање вода на територији општине Кула евидентирани су следећи загађивачи површинских вода, односно вода канала ХС ДТД Врбас – Бездан и латералних канала I-64 и I-61   Табела: Загађивачи канала Врбас –Бездан и латералних канла I-64 и I-61 са

територије општине Кула (подаци НИВА)Извор Активност Капацитет/произ. ПримедбеНасељеЦрвенка

Комунална отпаднаВода

Нема тачнихПодатака

Нема третманаПречистач није уфинкцији

НасељеКула

Комунална отпадна Вода

25 km канал. мреже Нема третманаПречистач није уфункцији

Фабрика шећера'Црвенка'

Производња шећера100 дана у години

6000t репе/дан80000t шећера/год.

Користе лагунеКапацитет недовољан

Фабрика Бисквита'Јаффа''

Производња Бисквита

-

Годишња количина отпад. вода 35000м3 -постоји биодиск

Фабрика алкохола 'Панон

Производња алкохола 50 m3 алкохола/дан Непознато загађење

Фабрика коже'Етерна' Кула

Прерада коже 40t сирове коже/дан 5t протеина/д

Делимично изграђенПредтретман никад уфункцији

Фабрика арматура'Истра'

Фабрика арматура 35% искоришћења Изграђен пред-третман, загађује тешким металима

# Подаци из Завршног извештаја Ревитализација Великог бачког канала кроз Врбас (израђивач: НИВА- Норвешки институт за заштиту вода)  Фабрика шећера и фабрика алкохола користе лагуне за таложење отпадних материја из процеса производње – пре свега земље и биоотпада али и других

супстанци. Квалитет муља из ових лагуна није испитан и не зна се са сигурношћу да ли постоје загађења подземних вода и земљишта у окружењу ових лагуна. Из ових лагуна у процесу прераде репе се шире непријатни мириси од распадања органиских материја. Површина ових лагуна је приближно 90 хектара и налазе се северозападно од Црвенке.На територији општине Кула од укупно седам насеља само два насеља (Кула и Црвенка) имају делимично изведену канализациону мрежу и уређаје за пречишћавање отпадних вода који нису у функцији, док осталих пет насеља у општини немају фекалну канализацију, услед чега долази до загађења подземних вода путем септичких јама које су највећим делом урађене непрописно, односно већина њих је водопропусна.  Према подацима добијеним од Оделења за урбанизам, комунално-стамбене послове и заштиту животне средине сва насеља на територији општине Кула сва насеља имају депоније отпадних материја које нису прописно уређене и на којима постоји могућност деградације животне средине услед могућности развејавања смећа јер ни једна од постојећих депонија на територији општине није ограђена. На њима се нередовно врши засипавање смећа земљом, такође ни једна од депонија нема прописно урађено дно, услед чега постоји могућност процеђивања депонијског филтрата и загађивања подземних вода. Мерења загађености ваздуха на територији општине се врше повремено тако да не постоје поуздани подаци о квалитету ваздуха на територији општине. Према подацима са којима се располаже мерења квалитета ваздуха су вршена у 2005. години и то на четири локације: поред фабрике бисквита "Јаффа", поред фабрике алкохола "Панон" из Црвенке и поред фабрике "Жито-медиа" и фабрике "Агрoкoп" из Куле. На сва четири мерна места резултати задовољавају захтеве дате у Правилнику о граничним вредностима емисије начину и роковима мерења и евидентирања података ("Сл. Гласник РС", бр. 30/97). Мерења нивоа буке на територији општине се не врше редовно тако да се не располаже потпуним подацима о нивоу буке. Ниво буке на територији општине је мерен 1997. године на четири мерна места у Кули: у улици Ј. Крамера (испред фабрике "Кулски штофови"), код Дома здравља (стари парк), у улици С. Ковачевића (пијаца), код школе (главни пут), и на три мерна места у Црвенки: на углу улица М. Тита - М. Пијаде, на углу улица М. Тита - В. Влаховића и у улици В. Влаховића (колонија шећеране). У осталим насељима у општини, према подацима којима се располаже нису вршена мерења нивоа буке. На основу резултата мерења вршених у 1997. години на наведеним мерним местима у Кули меродавни ниво буке за дан се кретао између 53 и 68 dB(А), што је у просеку 66 dB(А) и за 1 dB(А) изнад прихватљиве је границе о дозвољеном нивоу буке за дан који износи 65 dB(А). Меродавни ниво буке за ноћ се кретао од 53 dB(А) до 62 dB(А), што је неприхватљиво у односу на дозвољени ниво буке за ноћ од 55 dB(А). Највећи ниво буке на мерним местима био је код школе на главном путу (деоница магистралног пута М-3 и регионалног пута Р-101). На основу мерења буке на наведеним мерним местима у Црвенки је утврђено да се у насељу ниво буке у тренутку мерења кретао од 65 dB(А) до 68 dB(А), што у просеку износи 66 dB(А) и изнад је прихватљиве границе о дозвољеном нивоу буке за дан 65 dB (А) и да се ноћни ниво буке кретао између 46 dB(А) и 63 dB(А), што је неприхватљиво јер је дозвољени ноћни ниво буке 55 dB(А).  Ови подаци не могу послужити за утврђивање стварног стања о нивоу комуналне буке у насељима, јер да би се сагледало стварно стање комуналне буке испитивања се морају вршити континуирано.

 Осталих података о загађењима на територији општине нема, јер се не врше испитивања свих параметара квалитета животне средине. 4.12. ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА Завод за заштиту природе је приликом израде Генералног урбанистичког плана насеља Кула дао предлог да се под урбанистичку заштиту ставе подруми у лесним прегибима по ободу Телечке заравни. При овом предлогу се и даље остаје уз препоруку од сране Завода да се максимално очува аутохтоност природног амбијента у околини подрума, што подразумева давање подршке развоју виноградарства. Најбољи начин да се такви објекти оспособе за туристичку презентацију је давање иницијативе приватном капиталу ради њиховог поновног враћања у функцију. Обзиром да оваква врста објеката представља културно наслеђе предметног простора за све даље радове на њиховој реконструкцији обратити се установи надлељној за заштиту споменика културе. Подручја предвиђена за заштитуНапомена: У складу са Уредбом о заштити природних реткости ('Службени гласник РС', бр. 50/93) на њиховим стаништима уважава се I степен режима заштите. У границама I степена режима заштите забрањује се коришђење природних богатстава и искључују сви други облици коришђења простора и активности осим научних истраживања и контролисане едукације. Станишта природних реткостиОва станишта обухватају остатке природних степа, влажних ливада, која се већином користе као пашњаци или кошанице. Остаци степске вегетације и влажна станишта ( влажне ливаде, тршћаци, слатине) смештена у дубоким долинама лесног платоа као и уз слатине или привремене водотокове већином су угрожена нелегалним одлагањем комуналног отпада, непланским пошумљавањем и ненaменским преоравањем. Ова подручја посебно степски фрагменти, представљају станишта природних реткости ("Службени гласник РС", бр. 50/93) На њиховим стаништима се уважава I степен режима заштите. У границама I степена заштите забрањује се коришћење природних богатстава и искључују сви други облици коришћења простора и активности осим научних истраживања и контролисане едукације. Долина Буси и остаци степе у бочном огранку Криваје све до Фалционовог салаша (3) на самој граници општине Кула, као и дубока долина са Кривајом (ван граница општине) одређено је 2005. године за међународно ботанички значајно подручје (ИПА попдручје) у нашој земљи. Представља станиште угрожених врста са Црвене листе флоре Србије, заштићених и ретких представника флоре као што су: гороцвет (Adonisvernalis), пругасти шафран (Crocus veriegatus), памук трава (Salviaaustriaca), жабља трава (Senecio doria), илирски љутић (Ranunculus illYricus) и др. Ово су и потенцијална станишта реинтродукцију и увећање природних популација критички угрожене врсте (CR) Црвене књиге флоре Србије, степског козинца (Astragalus exscarpus) и ретке степске врсте козинца (Оxytropis pilosa) с обзиром да се јављају на малобројним локалитетима истоветних степских станишта у долини и бочним долинама Криваје. Истовремено су ово потенцијална станишта (ЕХ) врсте Црвене књиге флоре Србије, висеће жалфије (Salvia nutans) која је исчезла из наше флоре и ретке врсте гостанке (Phlomis tuberosus) те постоји реална могућност да се реинтродукују са очуваних станишта из суседне Мађарске.  Падине Телечке са сурдуцима у околини Сивца и Црвенке обрасле су ливадско -степском вегетацијом у чијем саставу су заступљене заштићене биљне врсте од којих памук трава (Salvia austriaca) развија најбогатије популације. Ово подручје је знатно угрожено изградњом легалних и дивљих депонија и другим активностима којима се уништавају малобројни фрагменти са остацима степе на лесу. 

Слатине у околини Руског Крстура, односно остаци слатина након мелиоративних и агрокултурних захвата карактерише присуство ливадско – степској вегетацији контитенталних слатина класе реда Festuco Puccinellietea од којих се на овом делу фрагментарно јављају значајне заједнице безбридњачке свезе Puccinelion limosae сланих влажних до јако исушених станишта, као и састојине заједнице камфорике Camphorosmetum annuae на најљућим слатинама, које су полупустињског ендемског панонског обележја. У флористичком саставу појављују се угрожене и заштићене врсте правих Plantago schwarzenbergiana) камфорика (Camphorosma annua ) и др. Континенталне слатине су као тип станишта приоритет заштите на европском нивоу. Од 2003. године Завод за заштиту природе Србије, у оквиру програма рада, ради на валоризацији природних вредности слатина у Војводини које представљају једне од најугроженијих типова станишта. Предлог мера заштите:

         Очувати преостале остатке слатина искључивањем мелиоративних радова и промене водног режима станишта, као и преоравања и култивисања површина

         Спречити одношење (скидање) површинског слоја траве са пашњака и влажних ливада

         Користити пашњаке и ливаде за потребе локалног становништва кроз одрживо кошење и пашарење

         Подизати зелене појасеве уз путну и каналску мрежу, коришћењем пре свега аутохтоног садног материјала.

 Приликом озелањавања приобалног дела потребно је:

         Избегавати коришћење страних инвазивних врста          Учешће аутохтоних дрвенастих врста треба да буде преко 50%,           Очувати разноврсност физиогномије, тј. спратовности шумске

вегетације. Рибњак Руски Крстур је значајно станиште птица водених станишта, издваја се гнежђење црвенокљуног лабуда (Cygnus olor) и миграцију чапље кашикаре (Platalea leucrodia) и велике беле чапље (Egreta alba). Не треба мењати намену овог простора, уз усклађивање потреба заштите ових птица и узгоја риба. Онемугућити изградњу објеката који могу угрозити птице и њихово станиште.  Колектори отпадних вода фабрике алкохола "Панон" и фабрика шећера "Црвенка" због присуства велике количине органиских материја у отпадним водама представљају гнездилишта сабљарке (Recurvirostra avosetta) и црвеноноге властелице (Himantopus), црноглавог галеба (larus melanocephalus) и обичне чигре (Sterna hirundo). Са друге стране треба имати у виду да квалитет пречишђеног ефлуентамора одговарати квалитету воде реципијента (Велики бачки канал). Због присуства ретких и угрожених врста на овом простору, у случају рекултивације простора и реконструкције постојећег уређаја за пречишћавање (у складу са квалитетом и квантитетом ефлуента) неопходно је имати услове Завода. Током израде Плана неопходно је имати у виду одредбе Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04 ) који се односе на мере и услове заштите животне средине, као и чл. 46. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67-93, 48/94 и 53/95) којим је предвиђена обавеза извођача радова да је уколико у току радова наиђе на природно добро које је геолошко-палеантолошког или минералошко - петрографског порекла (за које се предпоставља да има својство природног споменика) дужан да о томе обавести овај Завод и да предузме све мере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица. Завод за заштиту природе Србије се мора укључити у поступак израде планова регулације насеља у општини Кула полазећи од потребе дефинисања услова за

које је надлежан овај Завод, а који се односе сагласно члану 41. и 42. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 47/03) на правила уређења простора и правила грађења. 4.13. КУЛТУРНА ДОБРА На основу утврђених градитељско-урбанистичких, архитектонских, историјских, културолошких и археолошких вредности сачуваног културног наслеђа Куле издвојена су доле наведена културна добра са циљем њихове правне заштите и заштите кроз просторно планирање. КУЛА Споменици културе 1. Српска православна црква Св.Апостола Марка - проглашена за споменик културе од великог значаја решењем број 01-78/4, 01.03.1989. године од стране Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, а у Централном регистру заштићених споменика културе води се под бројем 844. Као покретно добро које се налази у цркви, решењем број 01-245/2 од 3.4.1973. године заштићена је икона Исуса Христа, рад Теодора Крачуна из XVIII века (к.п.број 2833/1, 2833/2).2. Римокатоличка црква, Улица Лењинова бр.16 – Решењем број 633-4711/99 од 25.1.2000. године Римокатоличка црква Светог Ђорђа у Кули је проглашена за споменик културе (к.п.број 2845). Евидентиране непокретности под претходном заштитом А. Просторна-културно историјска целинаПросторну културно – историјску целина центра Куле чини део уличних низова објеката уз Улицу Лењинову, Јосипа Крамера, Ђуре Стругара и Трг ослобођења, где је оцењено да је сачувана стара регулација низовима јавних, сакралних и стамбених објеката значајних за развој Куле. 1. потез у Улици Лењиновој:

непарна страна од бр. 25 до бр. 19 непарна страна бр. 15 и 13 непарна страна од бр.7 до бр. 1 парна страна од Српске православне цркве до угла са Улицом Јосипа

Крамера  2. потез у Улици Јосипа Крамера:

парна страна од угла са улицом Лењиновом до бр. 22, закључно са мостом који премошћава велики канал Бездан-Врбас;

ЗАШТИЋЕНА ОКОЛИНА - непарна страна од бр.1 до краја улице, односно до моста; објекат на броју 5. у договору са Заводом за урбанизам Кула-Оџаци, а због потребе пробијања саобраћајнице у правцу тог броја, изоставља се са списка евидентираних културних добара;

 3. Трг ослобођења:

непарна страна од угаоног објекта бр.1 ( хотел “Кула”) до угла са улицом Ђуре Стругара

потез парка са спомеником палим борцима НОБ и фонтаном  4. ЗАШТИЋЕНА ОКОЛИНА

Улица Ђуре Стругара, парна страна од угаоног објекта бр.2 до краја улице, односно до укрштања са Улицом Саве Ковачевића.

  

Б. Појединачни објекти  Профана архитектура 1. хотел "Кула", Трг ослобођења бр.1  2. Улица маршала Тита бр. 115 – школа (к.п.број 2834/2)  3. Улица Лењинова:- -   бр. 25 (к.п.број 2829) - -   бр. 24 (к.п.број 2838) - -   бр. 8 - -   бр. 7 (к.п.број 2815) - -   бр. 5 (к.п.број 2813) - -   бр. 3 (к.п.број 2810)  4. Улица Лењинова бр. 10-14 – Дом културе са спомен целином 5. Улица Јосипа Крамера:- -   бр. 6 (к.п.број 2803) - -   бр. 14 (к.п.број 2798) - -   бр. 16 (к.п.број 2794) - -   бр. 22 - киоск  6. Улица Стевана Сремца, прека кућа и озидани лагум (к.п.број 1472 и 1490) 7. Улица Железничка бр. 29  Објекти техничке културе 1. индустријски објекат – млин, на обали канала Бездан - Врбас, Улица Јосипа Крамера бр.17 (к.п.број 4266) 2. мостови преко канала Бездан-Врбас, на крају Улице Вељка Влаховића и улице Јосипа Крамера В. Знаменита места1. 1.     спомен-скулптура у градском парку 2. 2.     спомен плоча у Ул.Новака Пејчића бр.183 3. 3.     кућа са спомен плочом у Ул. Шандора Петефија бр.133 4. 4.     споменик на православном гробљу подигнут жртвама фашистичког терора 5. надгробни споменик на католичком гробљу подигнут Јосипу Крамеру 6. надгробни споменик на православном гробљу на месту где је сахрањен члан СК КПЈ за Кулу Новак Пајчић, обешен од окупатора марта 1944.године 7. надгробни споменик на православном гробљу на месту где је сахрањен члан КПЈ и првоборац Милан Гроздић, убијен од окупатора јула 1944.године 8. на путу између Куле и Липара, са десне стране, подигнута је спомен пирамида од камена на месту битке између диверзантске групе III Бачко-барањско партизанског одреда, која се одиграла 22.09.1943.године, у којој је погинуо Иса Секицки, секретар СК КПЈ за срез кулски.  Г. Археолошки локалитети1. Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13 -15 век)2. Насеље из периода касног средњег века3. Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13 -15 век)4.- Насеље из периода касног средњег века5.- Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век)6.- Насеље касног средњег века и некропола из неутврђеног периода

7.- Некрополе из периода касне антике и касног средњег века8.- Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век)9.- Насеље из периода касног средњег века10.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13 -15 век)11.- Насеља касног бронзаног доба и касне антике12.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13 -15 век)13.- Насеље раног средњег века (5 – 6 век)14.- Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век) РУСКИ КРСТУР Непокретна културна добра  А. СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕСакрална архитектура 1. Русинска грко-католичка црква, Решењем број 01-309/1-69 од 18. јуна 1969. године Покрајинског завода за заштиту споменика културе Нови Сад, црква и иконостас су стављени под заштиту Закона као споменик културе (к.п.број 542, 543 и 2722/6) – нови бр. к.п. 1375 2. Водица у атару Руског Крстура (к.п.број 7312), одлука Владе РС 05 бр. 633-609/98-28 у Београду 20.02.1998, објављено у "Сл.гласнику РС", број 8/98. Профана архитектураРусинска кућа, Ул.маршала Тита бр. 178 (раније 158) – у Сл. Листу АПВ 28/91 од 30.12.1991.године, категорисан као споменик културе од великог значаја, Решењем Завода бр.225 од 14.јуна 1965. године стављена под заштиту Закона, а регистрована је као споменик културе под бројем 377, 16.05.1968. године; (к.п.број 2059-стари бр. парцеле је 630/2) Евидентиране непокретности под претходном заштитом А. Просторна-културно историјска целинаПросторну културно – историјску целина центра Руског Крстура чине делови уличних низова објеката у Улици маршала Тита и делу Улице Фрушкогорске, где је оцењено да је сачувана улична регулација и архитектонски израз, низовима јавних, сакралних и стамбених објеката значајних за развој Руског Крстура и очување интегритета простора.1. Потез у Улици маршала Тита:- непарна страна од бр. 55 до бр. 103 (к.п.број 860, 859/4, 858, 856, 848, 847, 840, 838, 832, 830, 825, 823, 818, 817, 470, 468, 463/1, 463/2, 461/1, 461/2, 456, 454, 453, 451, 447, 446, 442, 440, 437, 435/1 и 435/2).- парна страна од бр. 56 до бр. 92 (к.п.број 1363, 1364, 1367, 1370, 1371, 1372, 1373, 1374, 1375, 1376, 1377/1, 1377/2, 1377/3, 1378/2, 1756, 1758, 1760, 1761/1, 1765, 1767, 1772, 1773, 1777/1, 1777/2, 1778, 1781, 1782 и 1785). 2. Основна школа (библиотека и Завичајни музеј) - (к.п.број 1394/3)  Б. Појединачни објекти1. Улици маршала Тита – непарна страна:- бр. 57, 59 (к.п.број 858, 856 и 848)- бр. 65 (к.п.број 840) - бр. 69, 71, 73, 75 и 77 (к.п.број 832, 830, 825, 823 и 818)- бр. 83 (к.п.број 463/1 и 463/2)- бр. 91 (к.п.број 451)- бр. 103 (к.п.број 435/1 и 435/2)- бр. 205

Улици Маршала Тита – парна страна:- бр. 66 (к.п.број 1376)- бр. 70 (к.п.број 1758)- бр. 74, 76 и 78 (к.п.број 1761/1, 1765 и 1767)- бр. 92 (к.п.број 1785)- бр. 140 2. Основна школа (библиотека и Завичајни музеј) - (к.п.број 1394/3)3. Улица Фрушкогорска:- бр. 100 - бр. 252 4. Улица Владимира Назора:- бр. 81 5. Улица Партизанска бр. 93 (к.п.број 1655) В. Знаменита места1. 1.     Спомен биста Петра Кузмјака,2. 2.     Спомен плоча са зграде месне канцеларије 3. 3.     Спомен скулптура у парку у центру села-бронзани ратник са пушком4. 4.     Крст испред цркве од ружичастог мермера са високим квадратним постољем. 5. 5.     група надгробних споменика борцима 14. словачке бригаде на словачком гробљу6. 6.     спомен плоча црвеноармејцима – на гробљу са звездом у облику пирамиде Г. Археолошко локалитети1.- Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век)2.- Насеље из периода касног средњег века3.- Насеље из периода касног средњег века4.- Насеље из периода касног средњег века5.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног ег века (13 -15 век) КРУШЧИЋ Непокретна културна добра У Крушчићу за сада нема утврђених непокретних културних добара. Евидентиране непокретности под претходном заштитом А. Појединачни објекти Сакрална архитектураРимокатоличка црква у Улици маршала Тита, саграђена 1783. године (к.п.број 1001).  Профана архитектура1. Улица маршала Тита – парна страна:- бр. 22 (к.п.број 917)- бр. 60 (к.п.број 1036 и 1039)- бр. 68 (к.п.број 1048)- бр. 98 (к.п.број 1104)Улица маршала Тита – непарна страна:- -   бр. 33 (к.п.број 755)- -   бр. 41 (к.п.број 732)- -   бр. 49 (к.п.број 714)- -   бр. 61 (к.п.број 684)- -   бр. 73 (к.п.број 642/1 и 642/2)- -   бр. 79 (к.п.број 631)- -   бр. 85 (к.п.број 611, 612 и 613)- -   бр. 93 (к.п.број 594)

- -   бр. 103 (к.п.број 568)- -   бр. 113 (к.п.број 546)- -   бр. 115 (к.п.број 540)- -   бр. 117 (к.п.број 538)- -   бр. 145 (к.п.број 474) 2. Улица Владимира Назора:- -   бр. 23 (к.п.број 589)- -   бр. 27 (к.п.број 585, 586 и 587)3. Улица Лењинова:- -   бр. 78 (к.п.број 686)- -   бр. 98 (к.п.број 627)- -   бр. 157 (к.п.број 223)4. Улица 1. Маја бр. 2 (к.п.број 964) - жупни уред Римокатоличке цркве

 Б. Знаменита местаСпоменик победе у центру села са бистом подигнутом у знак сећања на народног хероја Вукмана Крушчића; споменик је подигнут 1975. године, а спомен парк у непосредној околини 1982. године. (к.п.број 1098/1) В. Археолошки локалитети1.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13-15 век)2.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13-15 век)3.- Насеље из периода касног средњег века4.- Насеље из периода касног средњег века5.- Неистражена некропола6.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13-15 век)7.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13-15 век)8.- Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век). ЦРВЕНКА Непокретна културна добраУ Црвенки за сада нема утврђених непокретних културних добара. Евидентиране непокретности под претходном заштитом А. Просторна-културно историјска целина 1. КОМПЛЕКС РАДНИЧКЕ КОЛОНИЈЕ – радничка колонија лоцирана је јужно у односу - на круг фабрике; заштићена околина обухвата:- кат.парцела бр. 3658, 3659- кат.парцела бр. 2660/1-9,- кат.парцела бр. 3661 и- кат.парцела бр. 3662/1-19,- кат.парцела бр. 3663 и 3683. 2. КОМПЛЕКС УЗ ФАБРИКУ ШЕЋЕРА – са стамбеним објектима изграђеним након 1912. године: управна зграда, стан власника шећеране, зграда комерцијале, три виле и низ зграда стамбене намене; заштићена околина обухвата:- кат.парцела бр. 3656,- кат.парцела бр. 3664/1-6,- кат.парцела бр. 3665,- кат.парцела бр. 3666/1-65,- кат.парцела бр. 3923/5,- кат.парцела бр. 3984. 

3. ПОДРУМИ ЗА ВИНО – привредни објекти укопани у лесно брдо при крају Улице Моше Пијаде а на путу за Нову Црвенку.- Са леве стране пута, између кућа бр. 111 и 113, односно 115, сачувано је 11 подрума, од куће бр. 115 до улаза у старо гробље 7, односно од улаза у гробље до врха лесне заравни још 7 подрума.- Са десне стране низ почиње са 4 подрума, од којих је први насупрот куће бр. 111, наставља се кућама бр.78 и 80 које су без подрума, односно кућом бр. 82 која има сачуван подрум и кућом бр.84, потом следе 5 објеката подрума чији се улази налазе на самој регулационој уличној линији.Цео потез са подрумима, кућама и гробљем потребно је сачувати као аутентичну амбијенталну целину старе Црвенке. Предлаже се:Поступак евиденције и упис у Регистар заштићених културних непокретних споменика етнологије – виноградарски подруми и пратећих економско-стамбених надградњи у зони Улице Моше Пијаде и Улице Војвођанске (десна страна) и то следеће парцеле: 341,340, 578, 579, 580, 581, 584, 585, 586, 587, 588, 589, 590, 591, 592, 593, 847, 848, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855 на којим су и кућни бројеви Улице Моше Пијаде бр.78,80,82,84,86,88,111,113 и 115. Поменути потез обухвата оријентационо парцеле: (у делу наведених висина) и то од бр. 334 до 339, 387 до 568, 787 до 846 и 1871 до 1897. Б. Појединачни објекти Сакрална архитектура1. Римокатоличка црква (к.п.број 3021/1) Профана архитектура1. Улица Маршала Тита бр.59 (к.п.број 2896)2. Улица Маршала Тита бр. 96 (к.п.број 2350/1)3. Низ житних амбара лоцираних на обали канала (к.п.број 3145/1 и 3145/2) Објекти техничке културеМост преко канала Бездан-Бечеј, на крају Улице Вељка Влаховића и Улице Млинарске;  В. Знаменита места1. спомен-плоча на пословној згради фабрике грађевинског материјала "Јединство" 2. старо Јеврејско гробље на крају села, према северу. (к.п.број 763/3 и 763/4) Г. Археолошки локалитети1.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век и касног средњег века (13 -15 век)2.- Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век)3.- Насеље из периода касног средњег века4.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13 -15 век)5.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13 -15 век)6.- Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век)7.- Насеље из периода неолита (Сарчево) и средњег века (12-14 век)8.- Насеље из периода неолита (Сарчево).   НОВА ЦРВЕНКА Непокретна културна добраУ Новој Црвенки за сада нема утврђених непокретних културних добара. 

Евидентиране непокретности под претходном заштитом А. Појединачни објекти1. Улица Маршала Тита - Дом културе (к.п.број 185)2. објекат Основне школе «Бранко Радичевић» (к.п.број 223) 3. Улица маршала Тита бр. 34 (к.п.број 109)4. Улица генерала Родића бр. 11-13 (к.п.број 71/1, 71/2, 72/1 и 72/2)5. Железничка постаја (к.п.број 309) ЛИПАР Непокретна културна добра У Липару за сада нема утврђених непокретних културних добара. Евидентиране непокретности под претходном заштитом  А. Појединачни објекти1. Улици Маршала Тита бр. 38-40 – канцеларије Месне заједнице "Ђуро Гајић", Липар (к.п.број 552)2. Улица Маршала Тита бр. 42 - Зграда основне школе "Никола Тесла" и објекат вртића из 1928. године (к.п.број 550 и 551)3. Улица Маршала Тита бр. 44 - зграда здравствене станице (к.п.број 719/1 и 719/2)4. Улица Иво Лоле Рибара - низ приземних објеката са разнолико обрађеним забатима у дрвету. Б. Знаменита места1.споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у парку (к.п.број 719/1)2. спомен-плоча у Ул. Марка Ратковића бр.55(35) 3. спомен плоча на погону фабрике "Истра"4. спомен плоча на згради здравствене станице (к.п.број 719/1)5. место звано "Бусије", према називу некадашњег насеља у непосредној близини данашњег Липара.  В. Археолошки локалитети 1. Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13 -15 век)2. Вишеслојно насеље из периода неолита (Старчевачка култура), бронзаног доба и касног средњег века.3. Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век)4. Насеље из периода касног средњег века5. Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век) СИВАЦ Непокретна културна добра  А. Споменици културе Сакрална архитектура1. Српска православна црква Светог Николе, Решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе бр. 917/67 од 23. јануара 1968. године, стављена под заштиту Закона и регистрована као споменик културе, а Решењем бр. 01-560/1 од 10.08.1971. године истог Завода, непокретности СПЦО Сивац, К.О.Сивац, СО Кула, уписане су у Регистар споменика културе (к.п.број 3035).2. Уписом у Регистар споменика културе, на основу Решења бр. 6451, од 27.12.1976. године, заштићена је књижно архивска грађа у власништву Римокатоличке цркве. Црква је саграђена 1868. године– црква ужива претходну заштиту. Евидентиране непокретности под претходном заштитом  

А. Просторне-културно историјске целинеПросторну културно – историјску целина Малог Стапара, налази се на 5km од Сивца на каналу – то је комплекс објеката који прати постанак и развој Великог бачког канала: преводница шлајз, стари млин и управна зграда. Заштићену околину чине објекти са припадајућим парцелама уз канал, кат. парцеле бр: 10652, 10200/1,10200/2,10201 - 10206, 11484/1 и 11484/2, 9683 – 9709, 9710/3,9710/2 и 9710/1, 9711 – 9715. СПОМЕНИК ПАНОНИЈИ - на територија К.О.Сивац – мали канал од Малог Стапара до Новог Сада градиo се у периоду од 1872. до 1875. године.  Б. Појединачни објекти Сакрална архитектура1. Реформатска црква (к.п.број 505)2. Римокатоличка црква Профана архитектура1. Улица Треће санџачке бригаде бр.5 2. Улица Треће санџачке бригаде бр.9 3. Улица Тршова бр.224. Улица Тршова бр.405. Улица Тршова бр.426. Улица Жарка Зрењанина бр.5  Напомена: за одређене објекте није дат број катастарске парцеле због нечиткости датих планова;казивањем мештана, указано је на постојање салаша на летњем стапарском путу, јужно у односу на преводницу код Малог Стапара; није утврђен значај и вредност предметних салаша, те ће се за сада ова територија третирати као заштићена околина док се не утврди другачије; В. Знаменита места1. спомен плоча на згради Библиотеке – прва читаоница из 1892. године 2. зграда ветеринарске станице, Ул. Маршала Тита бр. 76 – ту је од 1920. до 1933. године живео и стварао мађарски писац Корнел Сентелеки 3. спомен плоча погинулим добровољцима I св.рата на фасади православне цркве 4. гробница Корнела Сентелекија на католичком гробљу са бронзаном фигуром жене 5. спомен плоча жртвама фашизма 1941-1945, на Дому СП «Партизан» у Омладинској улици бр. 1 – зграда је за време окупације кориштена као затвор 6. спомен плоча на згради у којој је била илегална штампарија Месног комитета, Улица маршала Тита бр. 119 – некада бр.216 – угао М.Тита и Вука Караџића (к.п.број 3642)7. спомен плоча и зграда Прве седнице НОО, августа 1944. године, Балканска бр. 55 8. спомен плоча и зграда у Улици маршала Тита бр. 38, посвећена палим борцима 1941-45. године 9. спомен костурница палим борцима НОР на православном гробљу 10. спомен плоча у атару Сивца, на салашу према Дубокој где је била партизанска база 11. спомен обележје посвећено палим борцима жртвама фашистичког терора, у парку на катастарској парцели бр. 1714/2. 12. зграда са спомен плочом у Улици ЈНА бр. 59 у којој је за време рата била илегална партизанска база  Г. Археолошки локалитети1. - Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век)

2. - Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13-15 век)3. - Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) 4. - Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13-15 век)5.- Насеље из периода касног средњег века6.- Насеље из периода касног средњег века7.- Насеље из периода раног средњег века (6 – 9 век)8.- Насеље из периода праисторије са атипичним налазима9.- Насеља из периода неолита (Старчевачка култура) и касног средњег века10.- Насеље из периода касног средњег века11.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) 12.- Насеље из периода касног средњег века13.- Насеље са налазима праисторијске и касноантичке керамике14.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век)15.- Насеља из периода бронзаног доба, касне антике и средњег века (11-13 век)16.- Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век)17.- Насеље из периода раног средњег века 9 век)18.- Насеље из периода касног средњег века19.- Некропола из неутврђеног периода и насеље из периода касне антике20. Насеља из касно античког периода (Сармати 4-5 век) и касног средњег века (13 -15 век)21.- Насеље из периода касног средњег века22.- Насеље из периода касног средњег века23.- Насеље из касно античког периода (Сармати 4-5 век).                        ll ПРЕДЛОГ ОСНОВНИХ И ПОСЕБНИХ ЦИЉЕВА РАЗВОЈА 1. ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА Основни циљеви развоја подручја општине Кула проистичу из усвојених циљева и опредељења просторног развоја Републике Србије, и специфичности подручја општине у просторно функционалном смислу и подразумевају:

         стварање планског основа за постизање рационалне организације и уређења простора усклађивањем његовог коришћења са могућностима и

ограничењима у располагању природним и створеним вредностима и са потребама дугорочног економског и социјалног развоја,

         обезбеђење просторних услова за реализацију концепта трајно одрживог и уравнотеженог развоја подручја,

         очување расположивог фонда обрадивих површина земљишта          изналажење решења за обезбеђење адеквтне заштите, минимизирања,

мониторинга и контроле свих облика загађења,          санација деградираних подручја,          валоризација природних и антропогених вредности за развој различитих

облика туризма и угоститељства,          задржавање становништва унапређењем квалитета живљења и

обезбеђењем услова за запошљавање,          увођење економичнијих технолоија и постепени прелазак на максимално

могуће коришћење обновљивих природних ресурса,          максимално могуће смањење, у складу са достигнутим степеном

друштвено-економског развоја, свих активности које имају негативне ефекте на природу.

         очување материјалне баштине националних култура,          реинтеграција непокретних културних добара у савремени живот.

 Остваривање основних циљева развоја, заштите и уређења планског подручја у нарердном периоду, приоритети привредног развоја су:

         пољопривреда          прехрамбена индустрија          саобраћај          инфраструктура

.2. ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ 2.1. Демографски развој Код пројекције броја становника користиће се смернице дате у Просторном плану Републике Србије у којима се поред дугорочних тенденција у кретању броја становника узимају у обзир мере демографске политике и регионалног развоја.Према Просторном плану Републике Србије за подручје Војводине се планира заустављање негативних трендова у демографском развоју, а први позитивни ефекти демографске политике би се осетили до краја планског периода а то је за ПП Републике Србије 2011. година. Имајући у виду ово планско опредељење дато у Просторном плану Републике Србије, као и демографске карактеристике насеља у општини, планира се да се у наредном периоду број становника задржи или да има благи пораст у односу на попис из 2002. године.     Табела II-1: Планирани демографски развој у општини Кула по насељима до

2027. годинеНасеље Број становника индекс Број домаћинстава Просечна

вел.домаћин.2002. 2027. 2027/02 2002. 2027 2002. 2027.

Крушчић 2.385 2.450 102,7 773 795 3,16 3,08Кула 19.739 20.520 103,9 6.602 6.890 2,98 2,97Липар 1.841 1.910 103,7 585 615 3,14 3,10Нова Црвенка 537 550 102,4 195 205 2,75 2,68Руски Крстур 5.490 5.700 103,8 2.036 2.095 2,69 2,72Сивац 9.224 9.520 103,2 2.889 2.980 3,19 3,18Црвенка 10.315 10.980 106,4 3.341 3.580 3,08 3,06Општина 49.531 51.630 104,2 16.431 17.160 3,01 3,00

   2.2. Мрежа насеља и функционална усмереност Општина Кула припада функционалном подручју, са регионалним центром, Сомбор и макрорегионалном центру Нови Сад. Са Кулом овом подручју припадају Сомбор,Оџаци, Апатин.    

    2.3. Привредне делатности Основни циљ израде Посторног плана општине у области привреде је обезбеђивање просторних услова за развој стабилне и развијене привредне структуре која одражава могућности и потребе овог простора и које ће омогућити у дугом року одрживи развој уз оптимално коришћење природних и радом створених услова.У том смислу, осново стратешко опредељење будућег развоја привреде општине представља адекватна валоризација веома великих природних потенцијала и антропогених услова ради комплексног развоја агроиндустрисјког комплекса, грађевинарства, саобраћаја, туризма и угоститељства. 2.4. Пољопривреда Природни и радом створени услови у општини Кула одредили су следеће циљеве:

         стварање предуслова за оптимални развој тржишно оријентисане пољопривредне производње, правилна и свеобухватна процена специфичности и производних могућности ово подручја као компаративних предности у односу на друга подручја,

         општа инвентура просторних и развојних могућности различитих грана пољопривреде

         стварање предуслова за рационално коришћење земљишног поседа увођењем у производни асортиман''алтернативних, радно и капитал интензивних култура

         стварање услова за пуну финализацију примарних пољопривредних производа са овог подручја

         стварање услова за интезивни развој сточарске производње          стварање услова за унапређење оних грана пољопривреде којису, и

поред природних и радом створених услова, недовољно развијени - рибарство, пчеларство, хелиокултуре,

         стварње услова за очување целовитости значајнијих комплекса обрадивих површина,

         стварање услова за формирање већег поседа пољопривредних газдинстава,

         стварање услова за формирање и изградњу атарске инфраструктуре:путне, енергетске и водоводне

         стварање услова за рационално коришћење водних ресурса и задовољење потреба за водом кроз изградњу малих акумулација и заливних система,

         подстицање и стварање услова за повезивање пољопривредних газдинстава у одговарајуће форме ради бољег коришћења продуктивне пољопривредне механиације, специјализаије у производњи и организованог наступа на тржишту.

 2.5. Индустрија Основни циљ у области индустрије је ревитализација постојећих индустријских капацитета који имају тржишну перспективу и развој свих грана индустрије које имају сировинску базу или друге погодности, у складу са захтевима заштите животне средине, као и контрола утицаја иднустријске производње на животну средину.Посебан циљ је уређење простора ради алокације нових индустријских капацитета, првенствено у мање развијене делове опшине, ради смањења коефицијента оптерећења животне средине у индустрисјким центрима и ради спречавања депопулације насеља водећи рачуна о саобраћајним и туристичким капацитетима насеља.     2.6.Трговина, угоститељство, занатство и друге услуге Циљ израде Просторног плана општине са становишта ових делатности је развој и унапређење ових услуга сагласно развоју технологија, стандарда и потреба становништва и туристичких гостију, равномеран распоред по насељима и према учесталости коришћења услуга и утврђивање утицаја на животну средину ради њеног очувања и валоризације у оквиру туристичке понуде. 2.7.Туризам Са аспекта развоја туризма, основни циљ израде плана је да се природне и антропогене вредности на простору општине правилно валоризују и да се на бази тога утврде правци развоја туризма сагласно степену значаја за укупан развој ове и свих других привредних делатности.

 Циљ Плана је да се у оквиру потенцијала планирају садржаји и активности како би се повећао туристички промет и приходи од туризма на планском подручју. Планом треба обухватити:

         идентификацију и валоризацију туристичких потенцијала у складу са захтевима савремене туристичке тражње и принципима развоја одговорног и одрживог туризма,

         приоритетне облике и обим туристичких активности,          планирање изградње капацитета здравствено-рекреативног туризма,          стварање услова за развој сеоског туризма,          решење за уређење, изградњу и коришћење површина, у складу са

захтевима очувања културних и природних вредности и захтевима развоја локалне зајдеднице,

         решења за изградњу саобраћајне и комуналне инфраструктуре која треба да омогући дужи и садржајнији боравак туриста (изградња спортске и комулане инфраструктуре, електро, ПТТ, путне мреже, итд.),

         изградњу смештајних капацитета сагласно потребама према критеријумима нивоа, намене и локације туристичке понуде,

         формирање и рад потребних служби и организација, методе и технике које ће омогућити реализацију постављених задатака. 2.8. Шуме, шумско земљиште, ваншумско зеленило, ловишта Пoсебни циљеви кojи се oднoсе на пoдручjе oпштине Кула су:

         oчување и обнова пoстojећих шума, шумскoг земљишта и ваншумскoг зеленила и унапређење њихoвoг стања;

         пoвећање пoвршина пoд шумама пoљoпривреднoг више бoнитетне класе oд пете, пашњачких и ливадских пoвршина;

         пoшумљавање нoвих пoвршина у oквиру каналске мреже (OКМ) хс ДТД.          пoдизање заштних имисиoних шума у граничним зoнама индустриjских

пoстрojења и саoбраћаjница;          пoвећање пoвршина пoд ваншумским зеленилoм фoрмирањем заштитних

пojасева пoред саoбраћаjница и у oквиру пoљoпривреднoг земљишта (пoљoзаштитних пojасева) ради заштите oд ветра и еoлске ерoзиjе;

         фoрмирање заштитнoг зеленила у oквиру екoнoмиjа, салаша и рекултивације депoниjа кoмуналнoг oтпада и других и oбjеката у атару каo и свих деградираних пoвршина кojе се у друге сврхе не мoгу искoристити;

         фoрмирање свих категoриjа насељскoг зеленила у свим насељима oпштине;

         oбезбеђење и траjнo jачање и развoj oпштекoрисних функциjа шума, пoвезивањем шума, ваншумскoг зеленила и зеленила насеља у систем зелених пoвршина. Посебни циљеви проистичу из специфичности ловишта и спроводиће се кроз важеће ловне основе и годишње планове газдовања установљених за ловиште "Велики бачки канал". Ловиштем газдују ловачка удружења регистрована по насељеним местима. Удружења се баве узгојем, заштитом и одстрелом дивљачи у складу са ловном основом ловишта "Велики бачки канал". За ловиште у општини Кула посебан циљ је газдовање на начин да се унапреди бонитет ловишта који изражава степен постојања оних услова средине у слободној природи који су неопходни или битно утичу на живот и развој за сваку врсту дивљачи унутар ловишта. 2.9. Заштита природних добара  Oснoвни циљeви заштитe прирoдe су:

         истраживања, валoризациjа и заштита нeистражeних пoдручjа;

         старањe o прoстoрним цeлинама прирoдним дoбрима кoje су у статусу заштићeних;

         старањe o прoстoрним цeлинама - прирoдним дoбрима кojи нeмаjу статус заштићeних;

         заштита вoдeних тoкoва и oбала. 

2.10. Заштита спoмeника културe Oснoвни циљeви заштитe спoмeника културe дeфинисани су Прoстoрним планoм Рeпубликe Србиje, а тo су:

oчувањe тeмeља матeриjалнe баштинe нациoналнe културe и других култура кoje су сe развиjалe на тeртoриjи Рeпубликe Србиje,

oрганизoванo развиjањe свeсти o значаjу културнoг наслeђа за живoт и рад данашњих и будућих гeнeрациjа, каo битнoг прeдуслoва за oчувањe нациoналнoг индeнтитeта,

рeинтeграциjа нeпoкрeтних културних дoбара у саврeмeни живoт, заштита нeпoкрeтних културних дoбара интeгралнo са прoстoрoм у кojeм сe

налазe, трeтирањe културних дoбара каo развojнoг пoтeнциjала пoдручjа у кojeм сe

налазe, с тим у вeзи разрадити кoнцeпциjу културнoг дoбра каo eкoнoмскoг дoбра,

заштита културних дoбара je интeгрални дeo развojа друштва и с тим у вeзи нeпoкрeтна културна дoбра сe мoраjу штитити oд свих oблика нeкoнтрoлисанe изградњe, oд индустриjских пoгoна, вeликих инфраструктурних систeма и вojних oбjeката и других пoстрojeња кojи траjнo дeградираjу oкружeњe културнoг дoбра,

наслeђe кoje ниje oбухваћeнo рeжимoм заштитe мoра сe валoризoвати и увeсти у рeжим заштитe,

oстварити уjeдначeнoст и равнoмeрнoст рeжима заштитe. 2.11. Заштита живoтнe срeдинe У циљу заштитe живoтнe срeдинe на тeритoриjи oпштинe Кула у нарeднoм планскoм пeриoду je пoтрeбнo рeализoвати слeдeћe:

дoвoђeњe квалитeта пoвршинских вoда на прoписан нивo; ускладити пoступањe са тoксичним и oпасним oтпадoм са закoнскoм

рeгулативoм; рeшити прoблeм загађивања са талoжних пoља шeћeранe; вршити прeдтрeтман индустриjских oтпадних вoда у пojeдиначним

индустриjским oбjeктима; санирати и рeкултивисати сва смeтлишта у oпштини и другe дeградиранe

прoстoрe; рeшити oдлагањe кoмуналнoг и нeтoксичнoг oтпада у складу са

Нациoналнoм стратeгиjoм управљања oтпадoм Владe Рeпубликe Србиje; ускладити санитарнo уклањањe живoтињских лeшeва са закoнскoм

рeгулативoм; пoвeћати нивo кoмуналнe oпрeмљeнoсти насeља; oбeзбeдити вoдoснабдeвањe свих насeља дoвoљним кoличинама питкe вoдe; фoрмирати зoнe и пojасeвe заштитe oкo извoришта, у складу са закoнскoм

рeгулативoм; изградити канализациoну мрeжу и систeмe за прeчишћавањe oтпадних вoда

у свим насeљима; извршити рeкoнструкциjу и изградњу уличнe каналскe мрeжe унутар насeља

за прихват и oдвoђeњe атмoсфeрских вoда; смањити и кoнтрoлисати кoришћeњe пeстицида и других хeмиjских

прeпарата у пoљoприврeднoj прoизвoдњи и пoстизањe услoва за прoизвoдњу здравствeнo бeзбeднe хранe;

дoнoшeњe прoграма заштитe и пoшумљавања кoмплeтнoг пoдручjа; пoвeћањe пoвршина пoд шумама и ваншумским зeлeнилoм; дoнoшeњe Прoграма урeђeња и заштитe пoљoприврeднoг зeмљишта; рeкoнструкциjу и изградњу систeма за навoдњавањe; кoнтрoлисати праћeњe квалитeта пoвршинских и пoдзeмних вoда, зeмљишта

и ваздуха; рациoналнo газдoвањe и спрoвoђeњe мeра заштитe у тoку eксплoатациje и

кoришћeњe прирoдних рeсурса.  2.12. Саoбраћаjна инфраструктура Oснoвни циљeви у oбласти саoбраћаjнe инфраструктурe:

         Створање услова за развој свих облика саобраћаја на простору Општине Кула како би се подстакао развој целе општине, поготову села чиме би се смањила депопулација села,

         Формирање мреже свих путева друмског саобраћаја на нивоу перспективног развоја и међурегионалног повезивања уз максимално елиминисање транзитног саобраћаја из насеља изградњом обилазница,

         Нова путна мрежа треба да омогући везе свих насеља са атаром као сировинским залеђем како би се летина могла обрати у свим временским условима,

         Извршити реконструкцију железничке пруге Сомбор-Врбас и железнички саобраћај укључити у поделу транспорног рада за потребе простора општине са могућношћу имплементације капацитета интегралног транспорта,

         Максимално коришћење присутних пловних путева за превоз масовних роба са повезивањем са другим облицима превоза, обезбеђењем пловности и товаришта,

         Свеобухватни развој саобраћаја и саобраћајних манифестација треба да се оствари на стратешким принципима одрживог развоја животне средине у оквиру урбаних простора.

 2.13. Водопривредна инфраструктура У смислу oдрeђивања циљeва и задатака дугoрoчнoг развojа вoдoприврeднe инфраструктурe у oквиру прoстoра oбрадe, каo приoритeтни, намeћу сe слeдeћи:

дoпрeмањe грађанима и oсталим кoрисницима систeма вoдoснабдeвања, вoдe у пoтрeбнoj кoличини, пoд oдгoвараjућим притискoм и задoвoљаваjућeг квалитeта, а свe у смислу рациoналнoг кoриштeња рeсурса

прикупљањe, каналисањe и прeчишћавањe oтпадних, тe eвакуациjа атмoсфeрских вoда

рeвитализациjа каналскe мрeжe са припадаjућим oбjeктима и њeнo дoвoђeњe у функциjу, у мeлиoративнoм и смислу снижавања нивoа пoдзeмних вoда

рeактивациjу и oдгoвoрнo кoриштeњe eвидeнтираних гeoтeрмалних рeсурса.  Навeдeни циљeви имаjу за сврху:

рациoналнo кoриштeњe вoдних рeсурса, тe самим тим и њихoву заштиту; санирањe пoстojeћeг стања, каo и свeoпштe пoбoљшањe у смислу oчувања

живoтнe oкoлинe; стварањe хидрoтeхничкo мeлиoративних услoва за бoљу пoљoприврeдну

прoизвoдњу; eнeргeтску oптимизациjу у смислу кoришћeња алтeрнативних видoва

eнeргиje.  

2.14. Инфраструктура гасoвoда 

Задатак плана је да утврди програм и смернице развоја енергетске инфраструктуре, синхронизује њен развој са свим активностима на овом подручју и тиме обезбеди најповољније услове за заштиту животне средине, очување природних вредности, живот и рад људи на овом подручју и њен даљи развој. Са аспeкта кoришћeња eнeргeтских извoра и eнeргeтскe инфраструктурe утврђуjу сe слeдeћи плански циљeви:

наставак изградњe пoстojeћe гаснe мрeжe, каo и њeн даљи развoj; функциoналнo кoришћeњe и штeдња нeoбнoвљивих рeсурса и штeдња

прoизвeдeнe eнeргиje и стимулисањe примeнe нoвих тeхнoлoгиjа прoизвoдњe алтeрнативних oблика eнeргиje (биoмаса, биoгас, сунчeва eнeргиjа и сл.) нарoчитo oних кojи дoпринoсe рациoналнoм кoришћeњу, штeдњи eнeргиje и заштити живoтнe срeдинe, каo и кoришћeњу oбнoвљивих извoра eнeргиje;

Задатак Прoстoрнoг плана je да утврди прoграм и смeрницe развojа гасoвoднe инфраструктурe са свим активнoстима на oвoм пoдручjу и тимe oбeзбeди наjпoвoљниje услoвe за заштиту живoтнe срeдинe, oчувањe прирoдних врeднoсти, живoт и рад људи на oвoм пoдручjу и њeн даљи развoj.

 2.15. Eлeктрoeнeргeтска инфраструктура У oбласти eлeктрoeнeргeтскe инфраструктурe пoстављаjу сe слeдeћи циљeви:

oбeзбeдити квалитeтну и сигурну испoруку eлeктричнe eнeргиje кojу диктира

пoтрoшња у нарeднoм пeриoду за свe пoтрoшачe на пoдручjу oпштинe Кула; у пoтпунoсти рeвитализoвати прeнoсну мрeжу; oбeзбeдити кoридoрe за нoву прeнoсну мрeжу; oбeзбeдити дoвoљан капацитeт трафoстаница 110/20 kV; рeкoнструисати пoстojeћу 20 kV мрeжу и изградити нoву гдe je тo

нeoпхoднo; НН дистрибутивну мртeжу прeкo кoje сe дирeктнo снабдeваjу сви пoтрoшачи

на свoм пoдручjу ускладити са пoтрeбама; изградити нoвe и рeкoнструисати пoстojeћe трафoстаницe 20/0,4 kV, у

складу са захтeвима дистрибутивнe мрeжe и пoрастoм пoтрoшњe; у насeљима изградити квалитeтну спoљну расвeту пo захтeвима JКO; створити услове за проширење мреже у делове атара

 2.16. Тeлeкoмуникациoна инфраструктура и РТВ систeми У oбласти тeлeкoмуникациoнe инфраструктурe и РТВ систeма пoстављаjу сe слeдeћи циљeви:

oбeзбeдити пoтрeбан брoj тeлeфoнских прикључака за свe кoрисникe; oбeзбeдити мрeжу висoкoг квалитeта, пoузданoсти и распoлoживoсти

изградњoм jeдинствeнe транспoртнe мрeжe;          изградити мeђумeсни тeлeкoмуникациoни систeм ПТТ за oсигурањe

квалитeта мeђумeсних вeза дoвoљнoг капацитeта, пoлoжити oптичкe каблoвe и oмoгућити саврeмeни систeм прeнoса;

замeнити дoтраjалу oпрeму и мoдeрнизoвати мрeжу да би сe oбeзбeдилo пoузданиje и квалитeтниje функциoнисањe тeлeкoмуникациoнoг систeма ПТТ и услoви за извoђeњe саврeмeних услуга;

увeсти нoвe тeлeкoмуникациoнe услугe увoђeњeм oптичких каблoва у мeснe мрeжe;

увeсти мoбилнe услугe заснoванe на радиo прeнoсу; изградити мoдeрнe приступнe каблoвскe мрeжe за oбeзбeђeњe

ширoкoпojасних сeрвиса, развoj jавних, кoмeрциjалних и лoкалних радиo и

ТВ прoграма, уз кoнстантнo праћeњe и укључивањe нoвих тeхнoлoгиjа у складу са свeтским трeндoвима;

oсигурати кoридoрe за РР вeзe; изградити микрoталаснe систeмe за дистрибуциjу радиo и тeлeвизиjских

прoграма у сeoским и мањим градским срeдинама.                                         lll ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ПРЕДЛОГ ОСНОВНИХ ПРАВИЛА КОРИШЋЕЊА, УРЕЂЕЊА, ЗАШТИТЕ И РАЗВОЈА ПЛАНСКОГ ПОДРУЧЈА 1. 1.     ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ Код пројекције броја становника користиће се смернице дате у Просторном полану Републике Србије у којима се поред дугорочних тенденција у кретању броја становника узимају у обзир мере демографске политике и регионалног развоја. Према Просторном плану Републике Србије за подручје Војводине се планира заустављање негативних трендова у демографском развоју, а први позитивни ефекти демографске политике би се осетили до краја планског периода а то је за Просторни план Републике Србије 2011. година. 

Имајући у виду ово планско опредељење дато у Просторном плану Републике Србије, као и демографске карактеристике насеља у општини, планира се да се у наредном периоду број становника задржи или да има благи пораст у односу на попис из 2002. године. Табела III-1: Планирани демографски развој у општини Кула по насељима до 2027. годинеНасеље Број становника индекс Број

домаћинставаПросечна вел.домаћин.

2002. 2027. 2027/02 2002. 2027. 2002. 2027.Крушчић 2.385 2.450 102,7 773 795 3,16 3,08Кула 19.739 20.520 103,9 6.602 6.890 2,98 2,97Липар 1.841 1.910 103,7 585 615 3,14 3,10Нова Црвенка 537 550 102,4 195 205 2,75 2,68Руски Крстур 5.490 5.700 103,8 2.036 2.095 2,69 2,72Сивац 9.224 9.520 103,2 2.889 2.980 3,19 3,18Црвенка 10.315 10.980 106,4 3.341 3.580 3,08 3,06Општина 49.531 51.630 104,2 16.431 17.160 3,01 3,00

  2. РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ На основу анализа и процена, као најзначајније привредне активности у општини Кула, за чији је развој потребна повећана подршка локалне и шире зајденице, утврђене су:

индустрија, пре свега прехрамбена, али и металопрерађивачка, индустрија грађевинског материјала, производња коже и обуће, одевних предмета, намештаја итд.

пољопривреда (све гране пољопривреде), грађевинрство, саобраћај, туризам и угоститељство и мала привреда.

 Принципи и правила организације будуће просторне структуре привредних активности су:

изградња и функционисање привредних капацитета мора се одвијти уз строго поштовање мера заштите животне средине, природних и непокретних културних добара утврђених Законом и овим Планом;

капацитете са великим просторним и посебним саобраћајним захтевима градити у оквиру планираних радних зона;

капацитете са специфичним захтевима (потенцијални загађивачи) градити на локацијама које обезбеђују услове за минимизирање негативних утицаја ових активности на животну средину;

капацитет производно оријентисане мале привреде градити, по правилу, у оквиру планираних радних зона. Изузетно, када просторне могућности парцела то дозвољавају, када технолошки процес производње и пратеће активности не угрожавају животну средину, те нису у супротности са преоблађујућом наменом зоне, ови капацитети се могу градити унутар дефинисаних стамбених зона, али не и у зони строгог центра;

простор, објекте и опрему намењену развоју туризма уређивати и градити по строго утврђеним правилимма и у строго планираним туристичким зонама, како се не би мешале некомпатабилне активности и не би нарушила амбијентална вредност простора;

мрежу капацитета намењену снабдевању и услугама становништва и привреде развијати у складу са нормативима и фреквенцијом коришћења појединих форми.

 

Будућу просторну структуру привредних капацитета чиниће следеће области просторно-организационих јединица:

радне зоне, појединачни радни комплекси на парцелама у оквиру насељених зона са

другом преовлађујућом наменом, појединачни производни капацитети у склопу парцела са другом

преовлађујућом наменом.  У склопу основних насељских функција (становање и зоне центра) могу се развијати и градити капацитети привреде, мале привреде, зантства, угоститељства и саобраћаја који немју негативног утицаја на животну средину, заштићена природна и непокретна култура добра, који не нарушавају преовлађујућу планирану намену зоне и парцеле на којој се развијају и граде, уз услов да испуњавају основне урбанистичке норме у погледу индекса изграђености, индекса заузетости, приступа јавним површинама и инфраструктури. 2.1. Пољопривреда Пољопривреда, као најзначајнија привредна делатност проистекла из природних услова, има веома велике развојне могућности.Ради ефикаснијег привређивања и боље оргнизованости, потребно је интензивирати активности:

перманентне едукације пољопривредих произвођача о новим сазнањима и технологијама у пољопривредној производњи;

подстицања удруживања пољопривредника ради рационалнјег коришћења опреме, унапређења продаје и подизање кредитне способности произвођача;

формирања развојних фондова ради подстицања перспективних грана; подстицања измене производне структуре у корист профитабилнијих

култура, итд. интезивирати воћарску, виноградарску, повртарску производњу; у ратарској производњи интезивирати учешће култура за сточну исхрану; створити услове за интезиван развој сточарства; планирање и изградње недостајућих инраструктурних система у атарима.

 Посебно се мора подстицати успостављање пуне комплементарности између:

ратарства, повртарства, воћарства и виноградарства са сточарством, ради очувања квалитета земљишта и обезбеђења хранидбене основе стоке;

пољопривреде и водопривреде ради обезбеђења оптималних хидролошких услова за гајење биљака и животиња и заштите вода од неконтролисане и прекомерне употребе пестицика и минералних ђубрива;

пољопривреде и прехрамбене индустрије ради обезбеђиања потребне сировинске основе и пуне упослености производних капациета обе делатности;

пољопривреде и туризма и угоститељства ради пуне валоризације пољопивредне производње и развоја туристичке понуде.

 Ратарска производња ће се, по правилу, одвијати у ванграђевинском рејону, који мора бити комасационо и арондационо уређен, снабдевен потребном путном мрежом и потребним хидротехничким објектима (ако је могуће) и технологијама, посебно у производњи здравствено исправних производа, односно у систему органиске производње. Повртарска производња ће се такође, по правилу, одвијати у ванграђевиснком рејону, али је могуће да се у квиру окућница врши производња за сопствене потребе или тржиште на отвореном или у пластеницима. У ванграђевинском рејону је могуће подизати и веће пластеничке/стакленичке комплексе, уз поштовање правила уређења атара и мера заштите животне средине.

 Воћњаци ће се, по правилу, подизати у атару, на погодним земљиштима, уз обезбеђивање саобраћајница, док ће у насељима бити могуће подизати мање засаде воћа, било као улично зеленило, било у оквиру окућница, за сопствене потребе и тражиште. Сточарска производња ће, по правилу, бити организована на принципу модерног стајског узгоја, према правилима за подизање фарми. У оквиру насеља ће бити могуће узгајати стоку у малим објектима, искључиво за сопствене потребе и ван ценралне зоне насеља. За нормално функционисање фарми неопходна је потпуна комунална опремљеност.Гајење лековитог, зачинског и ароматичног биља је могуће на свим слободним и за то погодним површинама. 2.2. Индустрија Садашња структура индустрије у оптшини треба и даље да буде задржана и развијана. Приоритет у развоју индустрије је прехрамбена индустрија која се осмања на развијену сировинску базу. При томе, посебан акцент треба ревитализацији објеката за прераду житарица, али и за прераду воћа, поврћа, млека и меса, производњи кекса, вафла, чоколада и др.

Потребно је ревидирати планове обезбеђења простора за експлоатацију опекарске глине, с обзиром на пораст тражње опекарских производа;

Металопрерађивачка индустрија ће остати на локацијама на којима се и сада налазе ови капацитети, али је неопходно да се кроз мере просторне и економске политике омогући њихово концентрисање у радне зоне;

Производња одевних предемта и текстила, иако је изгубила ранији значај, и даље ће имати потенцијала с обзиром на стручни кадар који је још увек доступан. Коњуктура одређује обим ове производње, што значи бројност и величину погона, па је потребно омогућити лоцирање и у стамбене зоне насеља, али ван зоне центра;

Производња намештаја, на начин и од материјала који су до сада коришћени, вероватно ће полако нестати, а њено место ће заузети производња од модерних материјала и од квалитетног дрвета. До неког нивоа производње може се омогућити њено лоцирање у стамбеним зонама, али генерално, због опасности од пожара, буке, и непријатни мириса треба је дислоцирати у радне зоне;

Производња коже и обуће ће се и даље одвијати на постојећим локацијама, с тим да се садашња тенденција претварања објеката који су служили за друге производње или намене, у циљу повећања капацитета и броја привредних субјеката који се баве овом граном, још више подстакне, како због решене инфраструктуре, тако и због уштеде простора;

И остале гране ће се развијати у скаладу са тржишним потребама и техничким и економским потенцијалима општине;

         Циљ Плана је ревитализација постојећих индустријских капацитета и развој оних који имају сировиснку основу и тржишну валоризацију, као и равномеран размештај у ппростору општине уз поштовање принципа заштите животне средине и вођења рачуна о туристичким потенцијалима сваког насеља;

капацитете са великим просторним и посебним саобраћајним захтевима градити у оквиру планираних радних зона.

 2.3. Туризам Туристичка понуда општине Кула у претходном периоду није била развијена. Разлози за то су неидентификовани потенцијали, неизграђени објекти и несхватање улоге туризма као сублимата привредног и друштвеног развоја

средине. Због тога је туристичка понуда била усмерена само на ловни и излетнички туризам, а и то потпуно неорганизовано и на неуређеним или недовољно уређеним просторима. Ловни туризам је практикован на целој територији општине, али последњих 17 година у обиму који је бледа сенка 80-тих година. Разлог су друштвена кретања на овим просторима, иако су ловишта богата ниском дивљачи (зец, фазан, препелица), а присутна је и респектабилна популација срнеђе дивљачи. Излетнички туризам је био ограничен само на просторе око канала система ДТД (Мали Стапар) или тзв. долове на Телечкој висоравни (Црвеначки до, Планинарски дом у Кули).  Транзитни туризам скоро да није ни практикован иако има услова дуж саобраћајнице М-3. Сеоски туризам, иако има услова, уопште није заступљен у туристичкој понуди. Услова за манифестациони туризам има, с обзиром на неколико културних манифестација од ширег значаја, али је и он био усмерен углавном на учеснике, а не на посетиоце. У формирању туристичког асортимана општине Кула, неопходно је активирање и неговање следећих видова туризма:

рекреативног туризма у комбинацији са другим видовима (излетнички, риболовни, ловни), за шта је потребно правилно валоризовати простор Малог Стапара, израдити регулациони план овог простора и изградити потребне садржаје,

излетничког у комбинацији са манифестационим, за шта је потребно да се уреде простори Црвеначког потока, Планинарског дома у Кули и друге потенцјалне просторе, претежно уз водотокове или шумовите пределе,

         манифестационог, за шта је потребно да се изграде потребни смештајни капацитети,

ловног и риболовног, за шта је потребно, поред утврђивања ловне и риболовне основе за територију општине, уредити простор изградњом потребних објеката (ловачке куће, риболовачки кампови, ремизе и др.),

сеоског туризма у комбинацији са излетничким, манифестационим, рекреативним, ловним и риболовним, транзитним туризмам, за шта је неопходно утврдити форме и садржаје који се могу понудити, капацитете понуде и извршити потребну едукацију и финансијски и организационо подржати овакве пројекте на целој територији општине,

транзитног у комбинацији са дргим видовима, који је ограниченог обима и повезан је углавном за главне саобраћјне правце,

формирање Туристичке организације општине која би преузела улогу орзанизатора и промотера туристичке понуде општине,

Иако постоје услови и за наутички туризам, док се не реконструише основна каналска мрежа да поново постане пловна, не реши питање прераде и евакуације отпадних вода и не изграде потребни наутички објекти, не може се говорити о његовом развоју,

здравствени туризам, општина Кула располаже великим потенцијалом термоминералних вода које се могу вишеструко користити а пре свега за развој здравственог туризма.

 3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И МРЕЖА НАСЕЉА ИОРГАНИЗАЦИЈА ЈАВНИХ СЛУЖБИ У планскoм пeриoду, заснoванoм на дoсадашњeм развojу, нeoпхoднo je прeиспитивањe пoстojeћих пoвршина и намeна, а самим тим и прeиспитивањe

граница грађeвинских рeoна насeља, oсим за насeље Црвенка, гдe је у току израда Плана генералне регулације. За Кулу је у складу са Законом о планирању и изградњи ("Сл. лист РС", број 47/03) донет Генерални план Куле са елементима Плана детаљне регулације за блокове72 и 73 "Сл. лист општине Кула" број 8/03, који ће се преиспитати у складу са Законом о планирању и изградњи.  Пoтрeба за ширeњeм насeља, ради фoрмирања пословних зoна пoстojи у насeљима Кула и Сивац. Израдoм урбанистичких планoва, дeфинисаo би сe прoстoрни развoj насeља и границe грађeвинских рeoна. Функциoнална дифeрeнциjациjа насeљскe мрeжe заснoвана je на пoстojeћoj каатeгoризациjи: Кула, Црвенка и Сивац су градског карактера, остала насеља Руски Крстур, Крушчић, Липар и Нова Црвенка су села. Насeља су функциoналнo пoвeзана са oпштинским цeнтрoм, осим Нове Црвенке која је прво упућена на Црвенку. Цeнтар oпштинe усмeрeн je ка рeгиoналнoм цeнтру Сoмбoр, за задoвoљeњe пoтрeба вишeг рeда (бoлница, висoкo и спeциjалнo oбразoвањe, култура, инфрастурктура и сл.). Oрганизациjа jавних служби пo насeљима не задoвoљава пoтрeбe станoвника, за утврђени стeпeн развиjeнoсти oпштинскoг цeнтра и насeља. Развој јавних служби заснован је на постојећој мрежи објеката, потребама будућих корисника, примени савремених информатичких и других комуникационих средстава и новим улагањима јавног и приватног сектора. Развој социјалне заштите обухвата доступност услуга свим становницима општине, посебно најосетљивијим групама, социјално угроженим породицама и старих лица. Очекивани пораст старачких домаћинстава захтева и решавање основних проблема као што су снабдевање, здравствена заштита, пружање одређених врста услуга , тако да је у наредном периоду потребно планирати различите модалитете пружања помоћи по насељима.Објекти дечијих вртића-предшколске установе својим капацитетима и организацијом треба да обезбеде довољно квалитетан, са двојезичном наставом у насељима у којима постоји потреба, доступан свим социјалним групама капацитета да покрива највећи број корисника свих узрасних категорија. Приликом израде одговарајуће урбанистичке документације за насеља потребно је водити рачуна да објекти за овај узраст деце (постојећи и планирани)морају задовољити нормативе за ову врсту објеката. Организација основног образовања и даље ће се заснивати на матичним осмогодишњим школама по насељима и четворогодишњој у Новој Црвенки, уз редовно одржавање објеката, повећања квалитета њихове опремљености, побољшањем активности утврђених образовним програмима и увођењем нових програма.Постојећи објекти средњег образовања задовољавају потребе ђака, у Кули постоји могућност отварања нових смерова или оснивања нових профила образовања као и увођење приватних средњих школа што ће зависити од заинтересованости и потребе за новим профилима.  Даљи развој здравствене заштите засниваће се на подизању квалитета примарне здравствене заштите, који обухвата Дом здравља у Кули са мрежом здравствених станица и амбулантама у сеоским насељима. Виши квалитет здравствених услуга у свим насељима, што захтева сталне услуге лекара опште праксе, стоматолошке службе, лабораторије и редовним организованим прегледима лекара одређених специјалности у здравственим објектима по насељима. Опремање савременом медицинском опремом је предуслов за ефикасан рад служби. Становништво општине Кула секундарну (специјализовану) здравствену заштиту, у овом тренутку, остварују у Сомбору и Врбасу (становницима Куле и Црвенке најближа) и болницама у Новом Саду, Суботици, и ширем окружењу. У Кули је планирана изградња бањског-рехабилитационог центра што не искључује и стационарно

лечење. Изградња болничког капацитета у Кули је потреба и реализација ће зависити од развоја здравствене заштите, интереса и економских могућности, било да се ради о јавном, јавно-приватном или приватном сектору власништва.  Стање у области културе није задовољавајуће, што се нарочито односи на Кулу, тако да је у наредном периоду потребно изнаћи нови простор за културне садржаје и доста улагања захтева постојећа мрежа објеката културе. Потребно је створити предуслове како би се становништво и гости масовније укључили у програме.Ради активнијег укључивања становника у културна догађања, неопходно је у наредном периоду ангажовање културних и других институција у општини на квалитетној организацији културних манифестација, одговарајућој презентацији и реклами, као и подстицању иницијативе да се на локалном нивоу организују културне манифестације и окупљања, по различитим интересовањима, културним деловањима, како би се манифестације одржавале на простору целе општине. Објекти физичке културе не задовољавају потребе становништва, у насељима су регистровани спортски клубови – друштва који окупљају углавном млађу популацију становништва. Недостатак се превасходно односи на уређене и опремљене спортске терене за спорт и рекреацију становника. Кули је потребан базен отворени и затворени и мултифункционална спортска дворана. За реализацију планираних активности неопходна је подршка јавног и приватног сектора који ће допринети развоју постојећих и формирању нових спортских клубова.   У слeдeћoj табeли je дат приказа распoрeда jавних служби пo насeљима, штo нe значи да je искључeнo присуствo других и виших jавних служби, распoрeђeних у складу са мeсним приликама:        

 Врста jавнe скужбe Кула Црвенка Сивац Руски

КрстурКрушчић Липар Нова

ЦрвенкаСoциjална заштита

             

1.дeчиjа устанoва + + + +      2.цeнтар за сoциjални рад

+            

3.гeрoнтoлoшки дoм

+ ** ** **      

Oбразoвањe              1.прeдшкoлскo oбразoвањe

+ + + + + + +

2.oснoвна шкoла + + + + + + +3.срeдња шкoла + +          4.виша, висoка шкoла

**            

Здравстeна заштита

             

1.амбуланта, здрав.станица

+ + + + + + +

2.дoм здравља +            3.општа болница              4. рехабилитац. ** +          

центар5.апoтeка + + + + + + +6. вeтeринарска станица

+ + + + + + +

Култура              1.библиoтeка + + + + + + **2.дoм културe ** + + + + + **3.музej **            4.галeриjа и излoжб. прoстoр

+ ** + +      

5. позориште +            6.нарoдни унивeрзитeт

**            

Инфoрм.дeлатн. и кoмуникациje

+ **          

Физичка култура              1.урeђeни спoрт. тeрeни

+ + + + + + +

2.урeђeни и oпрeмљeни сп. тeрeни

** ** ** ** ** ** **

3.рeкр. цeнтри мултинам.карактeра

** + ** +      

4.базеникупалишта

+ + + + + **  

НАПOМEНА:**планирани садржаjи

     4. РАЗВОЈ, РАЗМЕШТАЈ И КОРИШЋЕЊЕ ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА 4.1. Саобраћајна инфраструктура

 У наредном планском периоду простор општине Кула опслуживаће три вида саобраћаја: друмски-као примарни, железнички и водни, као секундарни, уз могућност интегралног повезивања при вршењу транспортног рада већег обима. Основно стратешко определење у области друмског саобраћаја за наредни плански период је успостављање два нова основна путна праваца, ван насеља: државни пут I реда на правцу од граничног прелаза "Богојево", до планираног магистралног пута Врбас (Е75) - Сомбор и даље: Бечеј - Кикинда до државне границе Србије са Румунијом (постојећи коридор М-3) и државни пут I реда на правцу Бачки Брег (државне граница са Мађарском) - Сомбор- Врбас (Е75) (постојећи коридор Р-101). Ови нови саобраћајни капацитети ће привући сав транзитни саобраћај дуж ових праваца и омогућити висок ниво саобраћајне услуге у међурегионалном и међународном повезивању, као и ниво конфора и безбедности свим учесницима у саобраћају. Изградња ових путних може се реализовати по фазама (деоницама) које ће чинити функционални целину.  Постојећи државни пут I реда (М-3) добија ранг државног пута II реда за регионално повезивање.  Постојећи државни пут II реда Бачка Паланка – Кула - Бачка Топола (Р-119) се коригује код насеља Липар где је планирана обилазница ради елиминације

транзитног саобраћаја из ужег насељског ткива и обезбеђује виши ниво безбедности свих учесника у саобраћају.  Због све израженијих потреба за бољом повезаности територија општина Оџаци и Кула, постојећи локални пут Оџаци - Б. Грачац - Крушчић - Црвенка - Н. Црвенка - Панонија, треба да добије карактер пута II реда, те је неопходно подићи ниво експлоатационо-техничких елемената на потезу од Б. Грачаца до Црвенке. На правцу Кула - Мали Иђош веза са Е-75 планиран је пут II реда. Реализацијом овог путног правца обезбедиле би се боље везе западне и средње Бачке са Потиским регионом.  За оптималну повезаност насеља и атара општине, суседних насеља ван општине, поред трасе постојећег општинског пута Сивац - Мали Стапар, планирани су општински путеви на правцима: Руски Крстур - Савино Село, Руски Крстур - Бачки Грачац, Кула - Куцура, Кула - Крушчић, Сивац – Крушчић - Бачки Брестовац, Сивац - Стапар веза Мали Стапар, Сивац - Телечка веза Панонија, Нова Црвенка – Липар - веза са путем Е-75.  На путним правцима са израженим обимом моторизованог и бициклистичког саобраћаја неопходно је изградити бициклистичке стазе, како би се повећала проточност и ниво беѕбедности на истим.  Саобрађајну мрежу насеља доградити тако да задовољи одговарајући ниво услуга за меродавне токове моторизованог и немоторизованог саобраћаја. По правилу саобраћајнице намењене за моторизована кретања физички одвојити од саобраћајница немоторзованог саобраћаја.  Железнички саобраћај на простору општине Кула у наредном периоду треба да доживи афирмацију реконструкцијом пруге Сомбор-Врбас и обновом појединих демонтираних пруга. У путничком саобраћају квалитет услуга повећати на виши ниво, увођењем нових возова, прилагођавањем реда вожње потребама путника и задовољавајући конфор и квалитет услуга у возовима и станицама.  У теретном саобраћају нопходно је постићи нови квалитет услуга: -повећати брзину, пропусну моћ и поузданост;-квантитативно квалитативно подмирити потребе привреде теретним колима и возним локомотивама;-могућност коришћења нових робних терминала у Богојеву и Апатину;-веза са европким жељезничким Коридором Х (Салзбург- Београд- Ниш- Солун), Дунавским коридором VII и Европским жељезничким коридорима IV и V који пролазе суседном Мађарском, Румунијом и Бугарском, те Мађарском и Хрватском. Број пружних прелаза ће се оптимизирати и опремити тако да одвијање оба вида саобраћаја буде на сигурносно-безбедном нивоу.  Постојеће железничке пруге, које су ван употребе, задржавају коридоре док се не донесе коначна одлука о потреби и економској оправданости за њихову ревитализацију (изградњу - с обзиром да је и доњи и горњи строј уништен). Железничке станице и остали садржаји имају просторне могућности да задовоље потребе за изградњом нових садржаја чак и за комбиновани транспорт. Водени саобраћај на простору општине Кула треба да се афирмише у наредном периду, захваљујући постојећим пловним путевима: Врбас-Бездан, Бечеј-Богојево и Косанчић-Мали Стапар којима се остварује веза са мрежом пловних путева ширег значаја. Посебно је значајна веза са међународним пловним путем-реком Дунав са међународним лукама Богојево и Апатин. Постојеће пловне канале неопходно је довести на пројектоване техничке елементе, како би се обезбедила пловност на

целој дужини и изградити одговарајуће теретне терминале у Кули, Црвенки, Сивцу, Крушчићу и Руском Крстуру и путнички терминал- марину у Малом Стапару, који има предуслове за развој наутичког и других облика туризма.  Кад је у питању ваздушни саобраћај општина Кула је упућена на ваздушна пристаништа у Сомбору и Новом Саду планирана Просторним планом Републике Србије. За потребе пољопривредне авијације могу се градити полетно-слетне стазе на пољопривредном земљишту, а за потребе туристичке привреде омогућиће се изградња терминала за летилице мањег капацитета. Локације ће се одредити према условима надлежних за ову врсту објеката. 4.2. Вoдoпривредна инфраструктура Снaбдевање водомУ нaрeднoм пeриoду, снaбдeвaњe вoдoм систeмa зa нaвoдњaвaњe плaнирa сe и дaљe нeдпoсрeдним зaхвaтaњeм вoдe из OКМ ХС ДТД. Снaбдeвaњe вoдoм стaнoвништвa пoлaзи oд пoстojeћих вoдoзaхвaтa. Уз плaнирaни oпштински вoдoзaхвaт, свe дo рeгиoнaлнoг систeмa вoдoснaбдeвaњa. У склaду сa Прoстoрним плaнoм Републике Србије дo изгрaдњe рeгиoнaлнoг систeмa вoдoснaбдeвaњa трeбa инсистирaти на пoбoљшaњу квaлитeтa вoдe лoкaлних вoдoзaхвaтa. Плaнирaнo прeлaзнo рeшeњe кoje ћe сe уклoпити у рeгиoнaлни систeм je свaкaкo oпштински систeм вoдoснaбдeвaњa. У oквиру грaфичкoг прилoгa дaтa je мoгућa лoкaциja извoриштa тaквoг систeмa. O тaчнoj лoкaциjи ћe сe мoћи гoвoрити тeк нaкoн дeтaљних хидрoгeoлoшких истрaживaњa кoja свaкaкo прeдстoje.  Одвођење отпадних водаВeћ je нaпoмeнутo дa пoстojeћe стaњe у смислу oдвoђeњa oтпaдних вoдa мoрa бити нaпуштeнo. Aдпсoлутни приoритeт сa aспeктa зaштитe рeсурсa и oсигурaњa пoвoљнoг рeжимa кoришћeњa и зaштитe пoдзeмних вoдa мoрa бити у пoтпунoj сaнитaциjи нaсeљa штo пoдрaзумeвa изгрaдњу (oднoснo нaстaвaк изгрaдњe) сeпeрaтнoг систeмa кoлeктoрa фeкaлнe кaнaлизaциje пo нaсeљимa сa пoстрojeњимa oтпaдних вoдa кao нeрaздвojним eлeмeнтoм, уз могућност повезивања два или више насеља на заједнички урежај за пречишћавање отпадних вода. Oдвoђeњe вишкa aтмoсфeрилиja кa мeлиoрaтивним кaнaлимa кao крajњим рeципиjeнтимa мoрa бити импeрaтив у смислу oдржaвaњa пoстojeћих и дoгрaдњe нoвих кoлeктoрa. Хидрoтeхничкe мeлиoрaциjeПoстojeћe стaњe, кaдa су у питaњу хидрoтeхничкe мeлиoрaциje (нaвoдњaвaњe и oдвoдњaвaњe) ни у кoм случajу нe мoжe зaдoвoљити. Oбзирoм нa вeликe пoвршинe у aтaру нaмeњeнe пoљoприврeднoj прoизвoдњи, кao и вeћ пoстojeћу мрeжу мeлиoрaтивних кaнaлa. Слeди зaкључaк дa нa пoчeтку ХXI вeкa вeлику пaжњу трeбa пoсвeтити пoвeћaњу пoвршинa (у првoм рeду нajквaлитeтниjeг зeмљиштa) нaд кojимa устрojити хидрoмeлиoрaтивнe мeрe. Oстaли пoтeнциjaлиИмajући у виду рaзвиjeну мрeжу плoвних и мeлиoрaтивних кaнaлa кoja прoжимa цeлу тeритoриjу oпштинe Кулa, нaмeћe сe зaкључaк дa би сe нaвeдeни пoтeнциjaли мoгли кoристити зa вeoмa пeрспeктивнe циљeвe. Прeтхoднo сe пojaвљуje кao изузeтнo пoвoљaн услoв зa рaзвoj приврeдe у смислу пoвoљних трaнспoртних кoридoрa, зa рибњaкe кojимa би нa дoхвaту биo дoвoљaн дoтoк квaлитeтнe вoдe, тe туризмa кao у свaкoм сучajу зa сaдa нeдoвoљнo рaзвиjeнe грaнe у Вojвoдини. 4.3. Енергетска инфраструктура 4.3.1. Гасоводна и нафтоводна инфраструктура

 Гасоводну мрежу неопходно је градити на основу главних пројеката у складу са важећим законским прописима. Гасоводи високог и средњег притиска и објекти у саставу гасоводаУслови за пројектовање, грађење и испитивање гасовода високог и средњег притиска одређени су Правилником о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима за међународни транспорт ("Службени лист СФРЈ", број 26/85, са применом до доношења новог важећег прописа). Уређаји у саставу гасовода високог и средњег притиска, мерно-регулационе станице, компресорске станице, чистачке станице и блок станице, блокадни вентили са издувавањем, морају се лоцирати да задовоље прописана растојања од различитих објеката. У појасу ширине 30m на једну и другу страну од осе гасовода високог притиска, забрањено је градити зграде за становање и боравак људи. Гасоводна мрежа ниског притискаПолагање гасоводне мреже ниског притиска одређено је Правилником о техничким нормативима за пројектовање и полагање гасовода од ПЕ цеви за радни притисак до 4 бара ("Службени лист СРЈ", број 20/92).Гасовод ниског притиска се води подземно и надземно. Када се гасовод води подземно локација ровова треба да је у зеленом појасу између тротоара и ивичњака улице, тротоара и ригола, тротоара и бетонског канала. На локацији где нема зеленог појаса гасовод се води испод уличног тротоара, бетонираних платоа и површина или испод уличних канала за одвод атмосферске воде на дубини 1,0m од канала или ригола. Изузетно, гасовод се полаже дуж трупа пута, уз посебне мере заштите од механичких и других оштећења. Трасе ровова за полагање гасне инсталације се постављају тако да гасна мрежа задовољи минимална прописана одстојања у односу на друге инсталације и објекте инфраструктуре. Укрштање дистрибутивног гасовода (ДГ) са саобраћајницама врши се уз његово полагање у заштитну цев или канал, изузев ако се прорачуном докаже да то није потребно. При томе се мора обезбедити природна вентилација канала, заштитне цеви или подземног пролаза. За укрштање и паралелно вођење гасовода са железничком пругом, путевима и улицама, потребна је сагласност одговарајућих организација. Дистрибутивни гасовод се не полаже испод зграда и других објеката високоградње. Надземно полагање дистрибутивног гасовода се врши само изузетно, уз посебну заштиту од механичких, температурних и утицаја стварања кондензата. При полагању дистрибутивних гасовода треба предузети одговарајуће мере заштите постојећих инсталација у радном појасу. Услове и сагласност за прикључење на гасну мрежу потребно је затражити од надлежног дистрибутера гаса. 4.3.2.Коришћење алтернативних облика енергије Штедњу и рационално коришћење енергије не треба схватити као ограничавање друштвеног и личног стандарда. 

Коришћењем алтернативних облика енергије утиче се на раст животног стандарда, очување и заштиту животне средине. Главна препрека коришћењу алтернативних енергетских извора лежи у захтеву да енергије из ових извора буду конкурентне конвенционалној. Такође разлог у застоју развоја алтернативних енергетских извора лежи и у:

недовољном програмском повезивању научно-истраживачких и производних организација,

недовољној обавештености инвеститора и одговарајућих државних органа о стању развоја технологија и могућим ефектима супституције, односно смањења енергетских трошкова експлоатације применом ових извора енергије,

већим инвестиционим трошковима него за класичне системе и одсуством стимулативних мера финансијско-кредитне и пореске политике за њихово коришћење.

 БиомасаЕнергетски потенцијал биомасе је сконцентрисан у отпацима из пољопривреде, шумске и дрвопрерађивачке производње (99,5% отпаци из пољопривреде, и 0,5% отпаци из дрвопрерађивачке производње). Због специфичних услова и особина енергетска валоризација биљних остатака пољопривреде, рационална је уз ограничење да се врши непосредно сагоревање у стању настанка и прикупљања са минимумом транспорта и манипулације и припреме. Из тих разлога треба тежити коришћењу биомасе у непосредној близини места настанка, у првом реду у циљу задовољења енергетских потреба саме пољопривредне производње. Биогас Биогас се производи и користи првенствено из разлога економичног управљања стајским ђубривом, ради оптимизације доходка по хектару обрадиве површине, заштите човекове средине и радне околине и из потребе снабдевања фарми сопственом енергијом. Сви досадашњи покушаји за производњу биогаса код нас нису дали задовољавајуће резултате. Још нису пронађена оптимална техничко-технолошкарешења третмана стајњака. Застој у развоју сточарства је такође, један од фактора који дестимулативно делују на развој овог енергента.У Војводини за сада не постоји јединствен програм производње и коришћења биогаса. Изграђена постројења на подручју Војводине, не раде, (ДППД "Пешчара у Банатском Карловцу не ради од 1985. године због експлозије и оштећења постројења од 80%). Геотермална енергија На основу светских и домаћих искустава, оцењује се да би се геотермалне воде Панонског басена Војводине, с обзиром на физичко-хемијске и геотермалне одлике, могле користити у следећим областима: пољопривреди за загревање стакленика, у сточарству и живинарству за загревање фарми, у индустрији као технолошка вода, у балнеотерапији и спортско-туристичким центрима, загревање објеката, у рибарству и сл. Поред већ изграђених хидротермалних система, постоји читав низ термалних бушотина, које су перспективне за коришћење како у енергетском тако и у смислу снабдевања корисника водом за пиће. Неке од бушотина су бушене као истражне у циљу сагледавања геотермалног потенцијала посматраног региона, тако да се није водило рачуна о евентуалном кориснику. 

Геотермална енергија је вид енергије који није економски оправдано транспортовати на велика растојања. Сунчева енергијаСунчево зрачење може да се користи за добијање топлотних и хемијских извора енергије, за трансформацију у механичку и електричну енергију. Ограничавајући фактор коришћења сунчеве енергије је велика почетна инвестиција, а потребне су и велике површине за инсталисање сунчевих колектора.Коришћење сунчеве енергије треба комбиновати са неким другим видом конвенционалне енергије, због немогућности адекватне акумулације и коришћења током целе године. Досадашњи развој соларне енергије у Војводини инициран је на Факултету техничких наука у Новом Саду а постоји и производња сунчаних колектора у Кули.     4.3.3. Електроенергетска инфраструктура На простору општине Кула постоји изграђена преносна и дистрибутивна мрежа коју је у циљу квалитетног и сигурног снабдевања потрошача електричном енергијом потребно ревитализовати и обезбедити двострано напајање. У том циљу, у складу са Просторним планом Републике Србије, предвиђа се изградња далековода 400 kV Нови Сад-Сомбор 3, чији део трасе пролази кроз општину Кула и за чију изградњу треба планирати коридор. Електроенергетска мрежа ће бити углавном надземна на бетонским и челично-решеткастим стубовима. У деловима насеља где је планирано вишепородично становање, радне зоне, централни садржаји и спортско-рекреативне површине мрежу каблирати. Побољшање квалитета испоруке и напонских прилика у мрежи решавати локално, по потреби, изградњом нових средњенапонских и нисконапонских објеката, као и повећањем инсталисаних капацитета у постојећим трафостаницама. Нове трафостанице биће по правилу монтажно-бетонске или стубне, а по захтеву микролокације могу бити и уграђене у објекте. 4.3.4. Телекомуникациона и РТВ инфраструктура  За квалитетно одвијање телекомуникационог саобраћаја на подручју општине Кула, потребно је изградити квалитетне спојне путеве оптичким кабловским везама уз све главне и локалне путне правце. Систем преноса треба да се одвија преко дигиталних аутоматских телефонских централа довољног капацитета, које треба инсталирати у свим насељима. За свако домаћинство обезбедити по један директан телефонски прикључак, као и довољан број прикључака за све привредне кориснике. У свим насељима потребно је изградити примарну и секундарну кабловску мрежу. Изградњом антенских система и базних станица мобилних телекомуникација омогућиће се рад овог система на целом планском подручју. У свим насељима изградити кабловски дистрибутивни систем како би се омогућио квалитетан пријем и дистрибуција радио и ТВ сигнала.

 4.4. Комунални отпад и сточна гробља Депоновање отпадаДепоновање отпада на простору општине се по насељима и то на депонијама (сметлиштима) која нису уређена према важећим прописима. Овим Планом је предвиђено да ће се одлагање отпада вршити у складу са Националном стратегијом управљања отпадом. С тим у вези планира се санација и рекултивација постојећих депонија (сметлишта). У Нациналној стратегији управљања отпадом депонија у Кули је категорисана као званична депонија - сметлиште које се може користити у периоду до пет (5) година под условом да се претходно изврши санација са минималним мерама заштите. С тим у вези мора се извршити преиспитивање могућности коришћења Кулске депоније за депоновање отпада са територије општине за наредних пет година (период 2004.-2009. година). Депоновање отпада ће се након реализације Националне стратегије управљања отпадом, вршити у складу са споразумом за управљање отпадом на нивоу региона који мора бити усклађен са критеријумима датим у Националној стратегији. Трансфер станица на територији општине биће лоцирана у складу са важећим критеријумима. Као потенцијална локација трансфер станице према Националној стратегији управљања отпадом наведена је постојећа депонија у Кули. По насељима ће се организовати сакупљачке станице. Ове станице могу да служе као сабирни центри за рециклабилне материјале. Сточна гробљаОдлагање лешева угинулих животиња се у једном броју насеља на територији општине врши на постојећим насељским депонијама ( у Сивцу, Црвенки, Кршчићу и Липару) , што није у складу са важеђим прописима. У једном броју насеља одвоз угинулих животиња се врши у најближе кафилерије. У наредном планском периоду планира се одвоз животињских лешева у кафилерију који мора бити организован у складу са ветеринарским и санитарним прописима. У случајевима појаве епидемија сточних болести планира се отварање сточних гробља на локацијам које ће бити у складу са важећим прописима.  5. ЗAШТИТA ЖИВОТНE СРEДИНE Стрaтeшко опрeдeлeњe просторног рaзвоja општинe je усмeрeно у прaвцу рaционaлног коришћeњa природних рeсурсa, рeaлизaциje рeжимa зaштитe природних добaрa и зaштитe природних и рaдом створeних врeдности животнe срeдинe.  Заштита животне средине ће се остварити применом одредби датих у Закону о заштити животне средине и Закону о процени утицаја на животну средину, Закону о стратешкој процени утицаја на животну средину, Закону о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, Уредби о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, Правилницима којима се регулише обављање одређених привредних активности и условима надлежних органа и организација које су Законом овлашћене да их утврђују.  У циљу зaштитe вaздухa од зaгaђeњa прeдвиђeнe су слeдeћe aктивности:

         гaсификaциja нaсeљa,          формирaњe зaштитних зeлeних површинa дуж кaнaлa, сaобрaћajницa,

око рaдних зонa, фaрми, комунaлних и других обjeкaтa,          измештање транзитних саобраћајница изван насеља – изградња

обилазница,          очувaњe и унaпрeђeњe шумског фондa,          aдeквaтнa eлиминaциja комунaлног отпaдa у склaду сa основним

принципимa Нaционaлнe стрaтeгиje упрaвљaњa отпaдом. 

У циљу зaштитe водa од зaгaђeњa рeaлизовaћe сe:          снaбдeвaњe нaсeљa водом нajвишeг квaлитeтa рaзвоjeм рeгионaлних

систeмa,          водоснaбдeвaњe индустриjских кaпaцитeтa уз увођeњe процeсa

рeциркулaциje,          сeпaрaтни кaнaлизaциони систeми у нaсeљимa посeбно зa фeкaлнe, a

посeбно зa aтмосфeрскe водe,          индустриjскe отпaднe водe ћe сe упућивaти нa прeдтрeтмaн, a зaтим нa

зajeдничко прeчишћaвaњe сa фекалним отпадним водама,          изградња заједничког колектора отпадних фекалних и дела

индустријских вода насеља Кула и Врбас,          зaштитa од спољних и унутрaшњих водa обeзбeдићe сe одржaвaњeм и

догрaдњом кaнaлскe мрeжe, кaо и рeдовним одржaвaњeм и рeконструкциjом нaсипa,

         зaштитa извориштa водоснaбдeвaњa оствaрићe сe утврђивaњeм зонa и поjaсeвa сaнитaрнe зaштитe зa снaбдeвaњe водом зa пићe и примeном прописaних мeрa зaштитe.

  У циљу зaштитe зeмљиштa од зaгaђивaњa прeдвиђeнe су слeдeћe мeрe:

         aдeквaтно одвођeњe отпaдних водa из нaсeљa,          контролисaнa примeнa хeмиjских срeдстaвa зaштитe и aгромeрa у

облaсти пољоприврeдe,          сaнaциja и рeкултивaциja стaрих и дивљих дeпониja,          рeвитaлизaциja кaнaлскe мрeжe и догрaдњa потрeбних кaнaлских

систeмa,          aдeквaтно одлaгaњe комунaлног отпaдa и животињских лeшeвa у склaду

сa принципимa Нaционaлнe стрaтeгиje упрaвљaњa комунaлним отпaдом,          формирaње зaштитног зeлeнила дуж сaобрaћajницa, кaнaлa ОКМ ХС ДТД,

рaдних зонa, фaрми, комунaлних и других обjeкaтa.          Повeћaњeм процeнтa шумовитости, подизaњeм шумa нa квaлитeтниjи

ниво и њиховим повeзивaњeм сa вaншумским и нaсeљским зeлeнилом у jeдинствeн систeм, унaпрeдићe сe сaнитaрно - хигиjeнски и aмбиjeнтaлни услови прeдмeтног подручja.

 6. ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА На основу података и услова које је доставио Завод за заштиту природе Србије потребно је ускладити активности на заштити природних добара са достављеним подацима и условима као и потребама и могућностима корисника.На простору општине Кула се према достављеним подацима овог Завода нема заштићених природних добара. Евидентирана су подручја која су предвиђена за заштиту а то су: долина Буси и остаци степе у бочном огранку Криваје, падине Телечке са сурдуцима у околини Сивца и Црвенке, слатине у околини Руског Крстура, рибњак у Руском Крстуру и колектори отпадних вода фабрике аклохола "Панон" и фабрике шећера "Црвенка". На наведеним локалитетима потребно је формирати заштићена подручја кроз картирање и валоризацију од стране Завода за заштиту природе.Коришћење ових локалитета ускладити са режимом заштите који буде утврђен. Такође се Завод за заштиту природе Србије мора укључити у поступак израде планова регулације насеља у општини Кула полазећи од потребе дефинисања услова за које је надлежан, а који се односе сагласно члану 41. и 42. Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 47/03) на правила уређења простора и правила грађења. 

7. ЗAШТИТA КУЛТУРНИХ ДОБAРA 

Опште смернице за примену услова заштите непокретног културног наслеђа:          заштићена културна добра штитити у складу са Законом и условима

Завода,          Евидентиране непокретности под претходном заштитом потребно је у

прописаном року ставити под заштиту у складу са Законом,          услови зaштитe нeпокрeтног културног нaслeђa морajу бити интeгрaлни

дeо просторног плaнa,          потрeбно je усклaђивaњe свих урбaнистичких нивоa плaнирaњa сa

зaхтeвимa зaштитe и зонaмa eвидeнтирaним у овом eлaборaту,          свaкa врстa интeрвeнциje у eвидeнтирaним цeлинaмa кaо и нa

поjeдинaчним обjeктимa морa сe тeмeљити нa конзeрвaторским смeрницaмa,          истичe сe потрeбa и нужног обрaћaњa Зaводу зa зaштиту спомeникa

културe при зaхвaтимa и интeрвeнциjaмa нa нeпокрeтним културним добримa и eвидeнтирaним нeпокрeтностимa, кaо и потрeбa чишћeњa историjских цeлинa од нeпримeрeних интeрвeнциja,

         уколико постоje услови зa обнaвљaњe стaрог грaђeвинског фондa, искључити свaку могућност дeвaстaциje и рушeњa,

         постaвити зa циљ рaзвоj културног туризмa, eкотуризмa и рeкрeaтивног туризмa уз прeиспитивaњe кaпaцитeтa одрeђeних зонa и цeлинa - зaузeти стaв коjи потeнцирa нaмeнско коришћeњe бaштинe.

 8. ЗAШТИТA ОД EЛEМEНТAРНИХ НEПОГОДA И УСЛОВИ ЗA КОРИШЋЕЊЕ И УРEЂEЊE ПРОСТОРA ОД ИНТEРEСA ЗA ОДБРAНУ ЗEМЉE Нa подручjу општинe Кула континуирaно ћe сe спроводити мeрe зaштитe и одбрaнe од eлeмeнтaрних нeпогодa, коje нaстajу кaо послeдицa климaтских, хидролошких, орогрaфских и сeизмичких кaрaктeристикa нa овом простору. Због зeмљотрeсa, коjи по сeизмичким подaцимa нa овом простору можe имaти интeзитeт 8° МЦС, оствaрићe сe строго поштовaњe позитивних зaконских прописa о проjeктовaњу и грaдњи обjeкaтa нa трусним подручjимa. Поjaвa пожaрa нa овом подручjу могућa je у нaсeљимa. С обзиром дa је пет нaсeљa сeоског типa сa прeтeжно призeмним обjeктимa, вeликим двориштимa и широким улицaмa, пожaри би били мaњих рaзмeрa, локaлног кaрaктeрa. Једино су два градска насеља са територије општине, Кула и Црвенка, због постојања индустријскух зона више угрожени могућим пожарима. Зa простор општинe Кула од Министaрствa одбрaнe, Управе за одбрану Републике Србије су постaвљeни су следећи услови зa прилaгођaвaњe потрeбaмa одбрaнe зeмљe: Приликом изградње објеката било које врсте у горе наведеној зони неопходно је придржавати се техничких прописа за склоништа и друге заштитне објекте ("Службени војни лист" бр. 13/98) и обавезно градити склоништа за заштиту становништва зависно од корисника а) Породична склоништа према броју чланова домаћинства али најмање за три лица као заклоне б) Кућно и блоковско склониште према величини зграде односно групе зграда рачунајући да се на 50 м2 развијене грађевинске бруто површине зграде обезбеди простор у склоништу за најмање једног становника или најмање 50% од планираног броја станара, као двонаменска склоништа од 30 до 50 кРа. в) Склоништа предузећа односно установа за две трећине укупног броја радника, а при раду у више смена за две тећине броја радника у највећем броју за време рата, као склоништа основне заштите, обим заштите 30-50 кРа. 

Заштитне објекте градити као двонаменске тј. намењене за коришћење у миру и изграђене да се могу користити као склоништа људи у рату. У свему осталом придржавати се техничких прописа за склоништа и друге заштитне објекте ("Службени војни лист", бр. 13/98).          lV ПРЕДЛОГ ОСНОВНИХ ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА  1. ГРАЂЕВИНСКИ РЕОНИ НАСЕЉА Изградња на грађевинском земљишту грађевинских реона насеља одвијаће се према условима утврђеним одговарајућим Урбанистичким планом за насеља: Кулу, Црвенку, Сивац, Руски Крстур и Липар.У складу са чланом 27. Правилника о садржини и изради планских докумената ("Сл. гласник РС", број 60/03), Просторним планом општине Кула, ће се дефинисати правила уређења и коришћења простора за насеља Крушчић и Нова Црвенка. То су насеља где нема потребе за проширењем грађевинског реона а претпоставка је да неће доћи до битнијих промена у начину коришћења простора. Просторним планом ће се дефинисати правила уређења зона претежне намене (стамбену зону, зону централних активности, спортско рекреативна зоне, радне зоне, зоне комуналних објеката и површина, и других које су приказане на посебним графичким прилозима. Грађевинско земљиштеУ складу са Законом о планирању и изградњи, грађевинско земљиште је земљиште на којем су изграђени објекти или је планирана њихова изградња, а које може бити изграђено или неизграђено, уређено или неуређено.  На простору обраде је организовано седам насеља која су дефинисана својим границама грађевинског реона и представљају грађевинско земљиште. Ван граница грађевинских реона насеља, у категорију грађевинског земљишта спадају и стамбена насеља: Стапар, Романија, Зеленгора, Нова Кула, површине изграђене и планиране за: све видове инфраструктуре са пратећим садржајима и објектима, радне зоне, зона специјалне намене МУПа, пољопривредни објекти, викенд зоне, туристичко-рекреативне зоне, спортско-рекреативне површине, саобраћајни терминали, објекти за експлоатацију минералних сировина, комунални објекти, објекти у функцији културе, образовања, рекреације и др. Изградња и уређење грађевинског земљишта, ће се вршити на основу Акта о урбанистичким условима или одговарајућег урбанистичког плана, а у складу са дефинисаном наменом и смерницама просторног плана. 2. ВАНГРАЂЕВИНСКИ РЕОН Изградња на површини или испод површине земље на грађевинском земљишту изван грађевинског реона насеља вршиће се на основу и према условима утврђених овим планаом, издавањем акта и одговарајућих урбанистичких планова.Актом о урбанистичким условима биће дати услови за изградњу и уређење следећих објеката: инфраструктуре, саобраћаја, пољопривредна домаћинства (салаше), етно-еконасеља, виноградарске и воћарске куће, куће за одмор, ратарске

економије, фарме, рибњаке, простори и објекти у функцији експлоатације природних ресурса (глина, вода, гас, нафта идр.), туристичке објекте, објекте бањског и здравственог туризама, елитни облици становања-дворци, хиподроми, ергеле, сервиса, пунпне станице, саобраћајни терминали, објекте пољопривредне авијације, објекте специјалне намене, пратећу инфраструктуру и друге објекте у складу са законом и правилницима који дефинишу одређену област. Издвајање јавног од осталог земљишта ће се вршити на основу урбанистичких планова и сотале законом предвиђене документације. Пољопривредно земљиштеПољопривредно земљиште је земљиште које се користи за пољопривредну производњу (њиве, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, трстици и мочваре) и земљиште које је одговарајућим планским актом намењено за пољопривредну производњу. Обрадиво пољопривредно земљиште јесу: њиве, вртови, воћњаци, виногради и ливаде. Ради очувања расположивог пољопривредног земљишта, стварања предуслова за спречавање депопулације и разарања земљишног простора, израда програма и пројеката заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, процене угрожености пољопривредног земљишта, процене погодности за уређивање и коришћење пољопривредног земљишта, стварање предуслова за примену научно-технолошких достигнућа у области заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта и израде стратегије развоја пољопривредне производње, у складу са укупним економским, социјалним, еколошким и културно-историјским развојем, обавеза је јединице локалне самоуправе, доношење пољопривредне основе, као плански документ.  Пољопривредне основе се доносе у складу са просторним или урбанистичким планом, а које морају бити хијерархијски усаглашене.Овај план садржи основне елементе за израду пољопривредне основе, као што су: мере биолошке агрикултуре, наводњавање, спречавање еолске ерозије (шумски појасеви), препоруке за обједињавање поседа (стварање већих комплекса) као и мере за изградњу неопходне инфраструктурне мреже: саобраћајне, хидротехничке, енергетске и друге. Водећи рачуна о основним принципима заштите пољопривредног земљишта, на пољопривредном земљишту се могу градити следећи садржаји:

         изградња објеката у функцији пољопривреде и пољопривредних објеката;

         изградња објеката инфраструктуре у складу са просторним и урбанистичким планом;

         изградња објеката за експлоатацију минералних сировина;          неопходно проширење постојећих грађевинскох реона насеља, градња у

стамбеним зонама изван насеља (Стапар, Романија, Зеленгора, Нова Кула), проширење постојећих и формирање нових грађевинскох реона за потребе привреде, туризма, рекреације и др. у складу са планом;

         изградња водопривредних објеката, комуналних и других у складу са планом.

         У циљу рационалнијег коришћења пољопривредног земљишта, препорука је да се повртарсво и узгој ратарских култура развија на Телечкој тераси и на Телечкој заравни. Воћарство и виноградарство развијати по ободу Телечке косе.

 Водно земљиштеУ складу са Законом о водама, воде се могу користити на начин којим се не угрожавају природна својства воде, не доводи у опасност живот и здравље људи, не угрожава биљни и животињски свет, природне вредности и непокретна културна добра. 

Водећи рачуна о основним принципима заштите вода, на водном земљишту се могу градити следећи садржаји:

         објекти у функцији водопривреде, одржавање и реконструкција водотока, пловних путева;

         изградња акумулација;          објекти инфраструктуре у складу са просторним и урбанистичким

планом;          објекти марине;          објекти свих видова туризма и рекреације, риболова и друго, а све у

складу са условима надлежног Водопривредног предузећа.          објекти у водном земљишту, на простору за који се не планира израда

урбанистичких планова, Актом о урбанистичким условима ће се дефинисати услови за уређење и изградњу, а у складу са законима и прописима.

 Шумско земљиште и ваншумско зеленилоПод шумским земљиштем, у складу са Законом о шумама, подразумева се земљиште на коме се гаји шума или земљиште на коме је због његових природних особина рационалније да се гаји шума, као и земљиште које је просторним, односно урбанистичким планом намењено за шумску производњу. Дрвореди, шумски расадници и паркови у насељеним местима, као и групе шумског дрвећа које чини целину на површини до пет ари, не сматрају се шумама. У складу са Законом о шумама, шуме, као добро од општег интереса, мора да се одржавају, обнављају и користе тако да се: очува и повећа њихова вредност и општекорисне функције, обезбеди трајност и заштита и стално повећање прираста и приноса. Под општекорисним функцијама шума, се подразумевају позитивни утицаји шума на животну средину, а нарочито: заштићене, хидролошке, климатске, хигијенско - здравствене туристичко-рекреативне, привредне, наставничке, научноистраживачке и одбрамбене функције. Унапређење и заштита шума се регулише шумском и ловном основом, а у складу са просторним или урбанистичким планом. Водећи рачуна о основним принципима заштите шума, на шумском земљишту се могу градити следећи садржаји:

објекти у функцији шумске привреде; објекти инфраструктуре у складу са просторним и урбанистичким планом; објекти свих видова туризма и рекреације, ловства и друго, а све у складу са

условима надлежног шумског газдинства.  У функцији повећања пољопривредне производње, ради спречавања одношења влаге из земљишта, као и могуће појаве еолске ерозије, неопходно је подизање пољозаштитних појасева дуж саобраћајних коридора, и др. Изградња и уређење грађевинског земљишта, ће се вршити на основу Акта о урбанистичким условима или одговарајућег урбанистичког плана, а у складу са дефинисаном наменом и смерницама просторног плана.            

       Табеларни приказ основа за спровођење просторног плана 

Зоне и објекти Урбанистичког плана

Просторног плана

1. Грађевински рејони насеља

Кула  Црвенка  Сивац  

Руски Крстур  Крушчић  

Липар  Нова Црвенка  

2. Становање изван грађевинских реона насеља

Мали Стапар  Зеленгора  Романија  

Нова Кула  3. Изградња објеката у функцији пољопривредне производње

Пољопривредна домаћинства  

Виноградарске и воћарске куће  

Стакленици, пластеници  

Пољопривредне економије, машински парк

 

Фарме  

Објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних

сорти биљних култура и раса домаћих животиња

 

Објекти за гајење печурки, пужева и риба

 

Објекти намењени преради и финалној обради

пољопривредних производа

 

4. Изградњу објеката у функцији туризма, спорта, рекреације и заштите

Објекти у функцији туризма, спорта, рекреације, образовања

и културе

 

Заштитни зелени појасеви  

Унапређење шумског земљишта и ловишта

 

Куће за одмор  Комунални објекти  

Објекти специјалне намене  5. Објекти у функцији производње

Радне зоне

Путни садржаји уз државне путеве

 

Експлоатација природних ресурса

 

6. Постојећи друмски саобраћај  

7. Планирани друмски саобраћај  7. Грађење унутар железничких коридора 9. Авиосаобраћај  10. Постојећа водопривредна инфраструктура  

11. Планирана водопривредна инфраструктура  12. Електроенергетска и ТТ инфраструктура 13. Термоенергетска инфраструктура

 3. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА Изградња воћарских – виноградарских кућаНа парцелама културе воћњак или виноград могу се градити воћарски-виноградарски објекти и објекти у функцији истих. Површина парцела износи минимално 1 500m2, или се задржава постојећа, поштујући прописане услове Закона о пољопривредном земљишту. Најмање 70% површина се мора користити као воћњак или виноград.Минимална удаљеност објекта од суседне парцеле је 1,0m а од објекта на суседној парцели 10,0m.Максимална спратност објекта је П+0, са подрумом (уколико то хидротехнички услови дозвољавају). Винарски подруми по обронцима лесне заравни могу се градити и површине истих код израчунавања процента заузетости парцеле се неће зарачунавати. Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом до висине од 1,60m. Ограда и стубови ограде се постављају на парцели власника ограде на удаљености од мин 1,0m од међне линије.

 Куће за одморКуће за одмор се могу градити у зонама дефинисаним Просторним планом и урбанистичким плановима. Куће за одмор могу се градити на категорији земљишта од 6. категорије земљишта па навише. Куће за одмор градити од природних материјала, архитектонску обраду прилагодити непосредном амбијенту и околном пејсажу. Објекте градити у духу војвођанске куће и архитектонског наслеђа овог подручја.  Локације су условљене условима надлежних институција за могућност коришћења инфраструктуре. Максимални проценат заузетости парцеле је 20%. Максимална спратност П+М, са подрумом (уколико то хидротехнички услови дозвољавају),  Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом до висине од 1,60m. За ограђивање се може користити и жива зелена ограда која се сади у осовини границе грађевинске парцеле. Ограда и стубови ограде се постављају на парцели власника ограде на удаљености од мин 1,0m од међне линије суседнме парцеле уколико се иста користи као обрадиво пољопривредно земљиште. Елитни облици становања – дворциУ новој консталацији власништва над пољопривредним земљиштем постоји реална могућност грађења ове врсте објеката на великим поседима.  Становање изван грађевинских реонаИзван грађевинских реона насеља играђени су стамбени објекти при економијама Романија, Зеленгора и Нова Кула који су променили власништво и сада су власници на деловима зграда приватна лица. Становање сада није у функцији пољопривредне производње и становници су махом запослени у Црвенки и Кули. Објекти су комунално опремљени (снабдевање водом и електричном енергијом). Унутар постојећих изграђених површина могу се постојећи објекти реконструисати и дограђивати или пренамењивати за потребе свакодневног снабдевања и услуга.

Уз постојеће објекте могу се градити објекти који су у функцији стамбеног . Унутар ових зона могу се градити и спортски објекти. Објекти се могу реконструисати и за потребе културе, образовања, туризма.  

Локалитет Мали Стапар је такође стамбена зона унутар које а у складу са овим планом могу се планирати објекти или комплекси у функцији туризма (културног туризмa, eко-етно туризмa, наутичког и спортског,рeкрeaтивног и других видова туризмa). Унутар ове зоне могу се градити и објекти у функцији образовања и културе школе у природи, паркови, уметничке колоније, летње позорнице, амфитеатри и други садржаји).За овај комплекс потребна је израда одговарајућег Урбанистичког плана.На постојећим објектима дозвољени су радови на реконструкцији и ограниченој доградњи (неопходни пратећи објекти и површине), уколико то просторне могућности дозвољавају. Објекти у функцији туризма и рекреације Изградња и опремање објеката, намењених рекреацији, туризму, разоноди на води, спортском риболову и слично, мора бити првенствено од монтажних елемената, са неопходним санитарно-техничким уређајима. Архитектонска обрада ових објеката може се третирати слободно, са циљем да се уклопе у пејзаж. Режими коришћења морају да буду такви да осигурају земљиште од појаве ерозионих процеса и поремећаја режима вода, а уз услове и сагласност надлежног предузећа. На просторима који су предвиђени за подизање оваквих објеката, слободан терен мора се користити заједнички без ограђивања и парцелисања. На овим теренима постојећа вегетација се не сме угрозити, због заштитне функције коју обавља. Пољопривредна домаћинства (салаши)На пољопривредном земљишту је омогућена изградња објеката пољопривредних домаћинстава, где су објекти породичног становања у функцији пољопривредне производње.  Поред стамбеног објекта дозвољена је изградња: објеката за смештај пољопривредне механизације, фарми за узгој стоке, објеката за прераду и складиштење пољопривредних производа, стакленика, пластеника, објеката за употребу у туристичке, културне и рекреативне сврхе и сл, уз примену санитарно-ветеринарских, хигијенско-техничких, еколошких, противпожарних и других услова и комплетну инфраструктурну опремљеност.  Уколико се на локацији граде објекти за робно сточарску производњу (стаје за узгој стоке), удаљеност од грађевинског реона, спортско-рекреативних и других јавних комплекса мора бити у складу са законом и другим парвилницима који регулишу ову област. Дозвољена је изградња стамбених објеката салаша, без изградње објеката пољопривредне производње уколико се исти гради за туристичке сврхе. Постојећи салаши могу се ревитализовати или реконструисати.Максимални степен заузетости парцеле је 70 од чега је максимална површина габарита стамбеног објекта 250m2. Максимални степен изграђености је 0,6 што се не односи на изградњу пластеника и стакленика.  Минимална удаљеност стамбеног објекта од суседних парцела је 5,0m. Минимална удаљеност економског објекта од суседних парцела је 10,0m, изузетно, удаљеност пластеника и стакленика од суседних парцела је мин 5,0m.  Максимална спратност објеката је П+М, са изградњом подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају.

 Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20m. Ограда и стубови ограде се постављају на удаљености од минимум 1,0m од међне линије. Комплекс, мора бити минимално комунално опремљен: приступни пут, санитарна вода, електроинсталације, водонепропусна септичка јама и др. До реализације планских и урбанистичких решења на постојећим изграђеним стамбеним објектима у атару, су дозвољени радови на реконструкцији. Стакленици, пластенициУ циљу побољшања пољопривредне производње на пољопривредном земљишту је дозвољена изградња или постављање стакленика и пластеника са пратећом инфраструктуром.  Минимална удаљеност оваквих објеката од међних линија је мин. 5,0m. Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20m. Ограда и стубови ограде се постављају на удаљености од минимум 1,0m од међне линије.  Објекти за смештај пољопривредне механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа (пољопривредне економије, машински парк)Објекти за смештај пољопривредне механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, су условљена израдом акта са провером инфраструктурне опремљености, а у складу са нормама и прописима који регулишу ову област. Дозвољена је изградња наведених објеката уз примену хигијенско-техничких, еколошких, противпожарних и других услова и комплетну инфраструктурну опремљеност: приступни пут, санитарна вода, електроинсталације, водонепропусна септичка јама и др.  Максимални степен заузетости парцеле је 30, максимални степен изграђености је 0,3.  Минимална удаљеност објеката од суседних парцела је 10,0m.  Максимална спратност објеката је П+0, са изградњом подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају.  Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20m. Ограда и стубови ограде се постављају на удаљености од минимум 1,0m од међне линије. Задржавају се постојећи простори ратарских економија за смештај пољопривредне механизације, уз примену законски прописаних услова.  ФармеИзградња економских дворишта за држање копитара, папкара, живине и кунића, условљава се израдом Aкта о урбанистичким условима, са провером инфраструктурне опремљености у складу са прописима. На фармама је дозвољена изградња економских објеката у функцији сточарске производње, уз примену санитарно-ветеринарских, хигијенско-техничких, еколошких, противпожарних и других услова, комплетну инфраструктурну опремљеност и уз примену прописа за овакву врсту објеката.

 Удаљеност фарми од грађевинског реона, спортско-рекреативних и других јавних комплекса, као и међусобна удаљеност фарми различите врсте стоке, мора бити у складу са Законом и правилницима који регулишу ову област. Максимални степен заузетости парцеле је 30, максимални степен изграђености је 0,3.  Минимална удаљеност економских објеката од суседних парцела је 10,0m.  Максимална спратност објеката је П+Пот.  Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20m. Ограда и стубови ограде се постављају на удаљености од минимум 1,0m од међне линије. Организација објеката фарме је омогућена:

на новим локацијама, у складу са наведеним условима, уз примену дефинисаних ветеринарских и техничких мера,

на постојећим фармама са увођењем ветеринарских, техничких и других мера прописаним важећим законима.

 Постојеће фарме које не могу да задовоље прописане мере за коришћење, пренамениће се у друге садржаје везане за пољопривредну производњу.Сви објекти намењени држању и узгоју стоке морају бити пројектовани и грађени према нормативима и стандардима за изградњу ове врсте објеката. Објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животињаОвакви објекти се могу формирати по принципу салаша. Уколико се на локацији граде сточне стаје, удаљеност од грађевинског реона, спортско-рекреативних и других јавних комплекса мора бити у складу са Законом и другим парвилницима који регулишу ову област. Максимални степен заузетости парцеле је 70.  Минимална удаљеност објеката од суседних парцела је 10,0m.  Максимална спратност објеката је П+Пот, са изградњом подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају.  Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20m. Ограда и стубови ограде се постављају на удаљености од минимум 1,0m од међне линије.Комплекс, мора бити минимално комунално опремљен: приступни пут, санитарна вода, електроинсталације, водонепропусна септичка јама и др. Објекти за гајење печурки, пужева и рибаИзградња оваквих објеката је усмерена на мање квалитетном земљишту, а у складу са нормама и правилницима који регулишу ову област. Максимални степен заузетости парцеле је 70.  Минимална удаљеност објеката од суседних парцела је 10,0m.  Максимална спратност објеката је П+Пот, са изградњом подрума, уколико то хидролошки услови дозвољавају.

Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2,20m. Ограда и стубови ограде се постављају на удаљености од минимум 1,0m од међне линије. Комплекс, мора бити минимално комунално опремљен: приступни пут, санитарна вода, електроинсталације, водонепропусна септичка јама и др. Објекти намењени преради и финалној обради пољопривредних производаПоред дефинисаних радних зона (постојеће и планиране), омогућена је и изградња производних објеката на земљишту од 6. и више, бонитетне класе, ради груписања објеката, односно комплекса који у погледу простора, саобраћаја, инфраструктуре или радног процеса, могу потенцијално да угрозе стање животне средине у насељима. Организација оваквих објеката је омогућена и на постојећем изграђеном земљишту које се користи као пољопривредна економија или фарма, а у складу са прописима и нормама који дефинишу одређену делатност.  Објекти намењени преради и финалној обради производа пољопривредне производње, се могу градити и уз пољопривредне објекте, како би се заокружио производни циклус, а у складу са прописима и нормама. Новоформирани комплекс прераде и финалне обраде пољопривредних производа, мора имати довољно простора за потребе одвијања производног процеса, одговарајућу комуналну инфраструктуру и мора задовољити услове заштите животне средине (земље, воде и ваздуха). Морају имати: приступни пут са тврдом подлогом мин. ширине 5,0м до мреже јавних путева; морају бити снадбевени инсталацијама неопходним за производни процес; загађене отпадне воде морају се претходно пречистити пре испуштања у природне реципијенте; неоргански отпад мора се одвозити на одговарајуће депоније, а органски на даљу прераду. У оквиру зоне, комплека или парцеле могу се планирати пословни објекти, производни, складишни, економски, услужни и објекти снадбевања. Степен изграђености треба да је макс. 1,0 а степен искоришћености замљишта макс. 70. Дозвољена спратност објеката је: за производне П, П+1; за пословне П, П+1; за складишне П и за економске П. Заштитни зелени појасевиВаншумско зеленило у виду ветрозаштитних и пољозаштитних појасева је потребно формирати у оквиру саобраћајне, водопривредне инфаструктуре и пољопривредног земљишта. Пројектном документацијом је потребно одредити оптималне ширине и типове заштитних појасева, међусобна растојања и конкретан избор врста у складу са условима станишта. Препоручују се вишередни ажурни појасеви ширине 10-15m. Потребно је студијом оценити оправданост подизања појасева који би били на пољопривредном земљишту или ван линија путног појаса. У складу са шумским основама ће се вршити пошумљавање одређених подручја. Рекултивација постојећих легалних и дивљих депонија ће унапредити стање животне средине, формирањем пошумљених површина, у складу са правилницима који дефинишу ову област. Шумско земљиште и ловиштаУређење и опремање ловишта и шумског земљишта ће се вршити у складу са ловном и шумском основом.

 Изградња ловних објеката ће се вршити у складу са ловном основом регистрованих ловишта, као и другим прописима.  ФазанеријеФарме за производњу фазанске дивљачи могу се градити у склопу шумског и пољопривредног земљишта. Локације и објекти за ову намену морају испуњавати ветеринарско - санитарне и друге услове прописане за узгој ове врсте дивљачи. Спратност објеката П+О. Простори и објекти у функцији експлоатације природних ресурса (сировинска основа)Објекти и постројења која служе за експлоатацију минералних сировина, планирају се на основу решења надлежног министарства за енергетику и општине. Уколико се планирани простор за експлоатацију налази на пољопривредном земљишту, одобрење за експлоатацију се мора прибавити и од Министарства за пољопривреду. Путни садржаји уз државне путевеОва зона представља зону јавног и осталог грађевинског земљишта око државних путева I и II реда у којој се могу градити путни садржаји и садржаји транзитног туризма, у зони од 150m са сваке стране пута. Све садржаје уз ове путеве коoрдинисано везивати за државне путеве преко прикључакаСпратност наведених објеката треба да је макс. П+1+Пот. Инфраструктурни коридори и објектиПланирани инфраструктурни коридори и објекти (пратећи садржаји) вршиће се у складу са законима и прописима који регулишу ове области (Закон о јавним путевима, Закон о водама идр.) и осталим позитивним Законским прописима. Изградњу капацитета у погледу инфраструктурне опремљености усмеравати у радне зоне. Изградња у оквиру насељског ткива на појединачним локацијама, може се вршити уколико технологија рада и обим транспорта које ове активности генеришу не утичу негативно на животну средину и остале насељске функције (бука, загађење воде, ваздуха и тла) као и укупне просторне могућности парцеле омогућавају изградњу свих потребних садржаја у складу са прописаним условима и стандардима. Изградња саобраћајне инфраструктуре, вршиће се на основу овог плана, урбанистичких планова насеља и саобраћајне инфраструктуре и др, а у складу са важећим законским прописима: Закон о путевима, Закон о железници, Закон о пловним путевима и другим пратећим прописима и стандардима, као и условима надлежних предузећа и органа. У заштитним појасевима саобраћајне инфраструктуре могу се градити само објекти дозвољени важећим прописима и условима надлежних предузећа за одређену врсту саобраћајне инфраструктуре.  Азил за чување напуштених животињаЗа потребе чувања напуштених животиња може се планирати простор на подручју општине, изван грађевинских реона насеља, на земљишту лошије бонитетне класе. Простор мора бити ограђен, мора имати прилазни пут са тврдом подлогом, са

одговарајућим објектима који морају задовољити стандарде за ову намену и одговарајућом инфраструктуром. Простор за одлагање комуналног отпадаТрансфер станица (претоварна станица) ће служити за претовар отпада из свих насеља у општини, ради његовог транспорта до регионалне депоније. Лоцирање трансвер станице зависи од:

         локације регионалне депоније (најоптималније је директно транспортовање отпада на релацији трансвер станица – регионална депонија)

         мреже насеља у општини          саобраћајне доступности и стања саобраћајне мреже          стабилности терена          комуналне опремљености локације          количине и састава отпада

 За лоцирање трансфер станице су искључени:

         плавни терени          терени са високом подземном водом          простори дуж водених токова          заштитне зоне енергетске инфраструктуре (100m од

електроенергетских водова, гасовода и нафтовода). У том контексту, општина Кула се већ определила за потенцијалну локацију трансферстанице на месту постојеће депоније. Постојеће депоније насељених места су предвиђене за санацију и рекултивацију.