PROJEKTA

UVOD

Prilikom uputanja u realizaciju jednog poduhvata odnosno njegovog upustanje u kvalitetan projekat, savremeni menaderski kadar mora da vodi rauna o finansijskim tokovima i rentabilnosti. Ukoliko krenemo od osnovne pretpostavke da je profit ono to je cilj, svaki projekat ima svoju sutinu u predvienoj finansijskoj (ili nekoj drugoj) dobiti, koja se mjeri na zavretku. U uslovima savremenog dinamikog okruenja, velike konkurencije, visokih turbulencija na svjetskim odnosno globalnim razmjerama i drugih nepredvienih (i predvienih) sluajeva, kvalitetno planirana realizacija jednog projekta mora imati osvrt na sve rizike koji su mogui. Struno reeno, rukovodioci moraju da sa oprezom razmotre i indetifikuju faktore neizvesnosti a na osnovu toga da izmere realne rizike jednog projekta.Projekt menadment predstavlja jednu od najstarijih specijalizovanih menadment disciplina sa velikom primenom u razliitim oblastima poslovanja. Primena projekt menadmenta u savremenim skladinim sistemima realizuje se kroz vie podprojekata i zadataka koji se istovremeno realizuju. U radu je prikazan podprojekat planiranja (projektovanja i izbora) skladine mehanizacije i primena jednog od modela projektnog upravljanja multiprojektno upravljanje.

1.DEFINICIJA PROJEKTA

Projekat obuhvata specifine aktivnosti koje obavljaju odgovorne osobe, a u cilju stvaranja odreene vrednosti. Svaki projekat ima svoj poetak i kraj i prije vremenog je karaktera. Projekat se razlikuje od rutinskog posla gdje radnik obavlja istu vrstu posla svaki dan, sa malim izmjenama. Konkretni rezultati koje projekat proizvodi su vidljivi i mogu se verifikovati.Project Managmet Institute definie projekat kao vremenski odreeno nastojanje da se proizvede jedinstven proizvod, usluga ili rezultat. Iz ove se definicije mogu videti dvije vane stvari koje razlikuju projekt od operativnoga posla.[footnoteRef:2] [2: www.pojectsmart.co.uk]

Prva je da je projekat privremena aktivnost, to oznauje da projekt ima svoj poetak i svoj kraj. Takoe, projektna ekipa okupljena je za vrijeme trajanja projekta, a nakon toga se rasputa. Drugim reima, ljudski se resursi oslobaaju za druge projekte ili operativne poslove. Druga je karakteristika da je projektom stvoren jedinstveni proizvod.Projekat je ciljno usmjerena, jednokratna, relativno nova i kompleksna namjera, ili cjelovitost meusobno povezanih aktivnosti ije je trajanje vremenski ogranieno. Realizacija aktivnosti povezana je s korienjem resursa i visokim rizikom, pa zahtjeva saradnju razliitih strunjaka (timski rad) i posebno organizovanje. Za puno razumjevanje definicije projekta kao organizovanog naina rada za ostvarivanje jednokratno definisanog cilja, vano je prepoznati njegove bitne osobine: 1. projekat je prije vremena organizaciona forma koja traje od poetka djelovanja na unapred odreenim poslovima ostvarenja postavljenog cilja,2. projekat za ostvarenje ciljeva koristi ljudske i materijalne resurse,3. projekat je u svom ostvarenju omeen obimom posla koji treba obaviti, vremenom pretpostavljenim za dovrenje i raspoloivim finansijskim sredstvima,4. projekat je skup meusobno povezanih aktivnosti s definisanim vremenom poetka i zavretka usmerenih prema zajednikom cilju.[footnoteRef:3] [3: Prof. dr Petar Jovanovi "Upravljanje projektima" str. 155.]

Kritini elementi projekta su: 1. resursi - ljudi, materijali, oprema2. vreme - predvieno za dovrenje projekta3. sredstva - na raspolaganju za projekat.

Ciljevi projekta se ostvaruju nizom promiljenih aktivnosti kojima je tano definisano ta se oekuje kao rezultat, koje je predvieno vrijeme i koji resursi se troe ili koriste u radu. Sve aktivnosti rasporeene su u vremenski redosljed u zavisnosti od povezanosti rezultata rada i optimalnog rasporeda kako bi se skratilo ukupno vrijeme rada na projektu. Da bi mogli nadzirati izvrenje planova ugrauju se kontrolne take na karakteristinim i obino znaajnim takama planiranog ostvarenja.[footnoteRef:4] [4: Joseph Phillips : "Project Management - On Track From Start to Finish", secondedition, McGraw-Hill/Osborne 2004, preuzeto sa sajta ]

2.UPRAVLJANJE PROJEKTOM

Ako se uzme u obzir Project Management Institute definicija projekta kao najoptija, upravljanje projektom se moe definisati kao primena znanja, vetina, alata i tehnika u projektnim aktivnostima da bi se ispunili projektni zahtjevi. Upravljanje projektom ukljuuje utvrivanje zahtjeva, postavljanje jasnih i ostvarivih ciljeva, uspostavljanje ravnotee izmeu suprotstavljenih zahtjeva za kvalitet, opseg, vrijeme i troak, prilagoavanje specifikacija, planova i pristupa interesima i oekivanjima razliitim zainteresovanim stranama.[footnoteRef:5] [5: www.pojectsmart.co.uk]

Upravljanje projektom zahtjeva istovremeno i umjetnost i znanje. Umjetnost, jer je potrebno voditi ljude na projektu iji je cilj da ljudi neto naprave, a znanje zbog definisanja i koordinacije potrebnog posla. Takoe, vrlo je opta definicija je da je upravljanje projektom metoda i skup tehnika utemeljenih na prihvaenim principima upravljanja vezanim za planiranje, procjenu i kontrolu radnih aktivnosti u svrhu postizanja eljenog cilja na vrijeme i unutar prorauna i prema specifikacijamaKoncept upravljanja projektom je nauno zasnovan i u praksi potvren koncept kojim se uz pomo odgovarajuih metoda, organizacije, planiranja i kontrole vri racionalno usklaanje svih potrebnih resursa i koordinacija obavljanja potrebnih aktivnosti da bi se odreeni projekat realizovao na najefiksniji nain. Bazira se na uspostavljanju i korienju organizacione forme koja omoguava najefikasniju realizaciju projekta.Opti model je prikazan sledeom slikom:

Slika 1.

Osnovne karakteristike koncepta upravljanja projektom su:1. Podrazumjeva definisanje i korienje najpogodnije organizacije (najee projektne organizacije) koja se formira za vrijeme realizacije projekta.2. Potreba formiranja i korienja informacionog sistema, koji sadri podatke o polaznim i planiranim veliinama, o realnosti projekta i pravovremenim informacijama o stanju u toku realizacije projekta. Koriste se standardni softverski paketi za upravljanje projektima.3. Korienje mreih planograma i gantograma u planiranju, praenju i kontroli realizacije projekta. [footnoteRef:6] [6: Prof. dr Petar Jovanovi "Upravljanje projektima" str. 156.]

Opti koncept upravljanja projektom se definie kroz razmatranje osnovnih faza opteg procesa upravljanja, a to su: planiranje, realizacija, praenje realizacije i kontrola realizacije. Osnovni elementi realizacije projekta su: trokovi, vrijeme i resursi ijim planiranjem, praenjem i kontrolom se ostvaruju osnovni ciljevi upravljanja realizacijom projekta, a to je dostizanje planiranih rokova zavretka projekta sa planiranim trokovima.3.METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA PROJEKTIMA

Postoje razliite metode upravljanja projektima. Te metode su svojstvene i karakteristine samo u upravljanju projektima.Neke od njih su: WBS work breakdown strukture metoda ralanjivanja projekta na osnovne sastavne elemente. Ovo ralanjivanje ide logikom sistemskog pristupa u podeli sloenog sistema u vie nivoa. Ralanjivanje se vri dok se ne dodje do grupe poslova koji predstavljaju najnii nivo upravljanja u smislu realizacije projekta. WBS tehnika prua osnove za upravljanje projektima za planiranje, praenje i kontrolu realizacije projekta. Dobijena podela projekta omoguava da se po njoj formiraju odgovarajui planovi i gantogrami. CPM Metod kritinog puta. Kritini put ine aktivnosti koje (na osnovu prorauna mrenog plana) nemaju nikakvu vremensku rezervu tj. ije kanjenje prouzrokuje kanjenje itavog projekta. U svakom mrenom planu mora postojati bar jedan kritini put. Vremenska rezerva, u tom kontekstu, je vreme za koje se moe produiti trajanje aktivnosti a da ne doe do kanjenja celog projekta. Postoji slobodna vremenska rezerva za jednu aktivnost i ukupna vremenska rezerva za grupu aktivnosti. Metod kljunih dogaaja predstavlja metod po kome izuzetno vane dogaaje predstavljaju dogaaji koji oznaavaju zavretak dela projekta i odreene znaajne faze rada projetka. Najee su to znaajni dogaaji definisani u organizaciono-tehnikoj strukturi projekta. Takoe to mogu biti vani dogaaji koji su kritini u pogledu zavretka celokupnog projekta. Uz pomo kljunih dogaaja moe se izradom gantograma kljunih dogaaja planirati vreme realizacije projekta. Mreni plan kljunih dogajaja je jedan od osnovnih vremenskih planova. Mreni plan kljunih dogaaja obuhvata manji broj dogaaja koji su zbog svog zanaaja od izuzetne vanosti za upravljanje projektom. Jednostavan i lak je za korienje. Njegova efikasnost za praenje i konrtolu realizacije rokova je veoma dobra i omoguava da se na globalnom palnu prati napredovanje projekta kako bi se preduzele odgovarajue mere.[footnoteRef:7] [7: Prof. dr Petar Jovanovi "Upravljanje projektima" str. 158.]

4. KAKO POETI PROJEKAT

Kako bismo uspeno vodili projekt moramo ga zapoeti sa jasnom i preciznom vizijom o tome kako e se razvijati, kada e biti zavren i kako voditi tim ka tom cilju. Planiranje i voenje projekta ravna se po poslovnim ciklusima, ciljevima i vremenu. Uspeno upravljanje projektom zahteva puno vie od same ugradnje najnovije i najbolje mogue tehnologije. Uspeti u planiranju i voenju projektima znai uspeti u rukovoenju, jer cilj voenja projekata nije tehnologija radi sebe same ve pre pomak prema stvarima poput poboljanih servisa za kupce, poboljanog kvaliteta proizvoda i poveanje profita.[footnoteRef:8] [8: Joseph Phillips : "Project Management - On Track From Start to Finish", second edition, McGraw-Hill/Osborne 2004, preuzeto sa sajta]

5.IVOTNI CIKLUS PROJEKTA

Projekat, i samo planiranje projekta je potrebno posmatrati kao ivotni ciklus. Poetna taka je da se odredi ta se eli postii i da se naznae ciljevi projekta. Zavrna taka je obino analiza uspeha. Meutim, veina autora smatra da projekti nisu samo postepeno praenje faza ivotnog ciklusa, ve da je potreban dinaminiji pristup gde se u toku svake faze izvrenja projetka paralelno vri analiza i planiranje.

10. Kontrola i revizija1. Cilj(evi)

2. Delokurug

9. Sprovoenje

3. Krajnji korisnici

4. Klijenti

8. Plan7. ta se mora uraditi6. Nepoznate informacije5. Poznate informacije

Slika 2.

Koristei ovaj dinamini pristup, menader projekta esto e morati da se vraa na poetnu taku projekta. Bie puno ponavljanja u projektu. Projekat e zapravo biti usvojen tek kad se temeljno proe kroz sve faze. Model koji je naveden je samo jedan u nizu mnogo razliitih modela i metoda planiranja projekata.[footnoteRef:9] [9: Prof. dr Petar Jovanovi "Upravljanje projektima" str. 162.]

1. CiljeviCiljevi treba da usmeravaju ljude koji su ukljueni u projekat ka postizanju krajnjih rezultata. Pri odreivanju ciljeva projekta, potrebno je da se postave sledea pitanja: ta se projektom pokuava postii? Koji e biti krajnji rezultati? Koje standarde elite postii? ta elite pruiti svojim korisnicima i klijentima? Obino se odredi jedan sveobuhvatni cilj, ali se definiu i ciljevi koji takoe definiu i uslovljavanju ostvarenje projekta. Pri tome je vano je da se odrede prioriti i postave ti dodatni ciljevi u hijerarhiju razliitih delovanja koja e biti potrebna kako bi se postigao krajnji cilj projekta. Postavljanje ciljeva pomae u pojanjavanju i postavljanju kriterijuma za uspeh. Dalje, kod postavljanja ciljeva je vano definisati kriterijume uspenosti, koji e pomoi da se odredi da li su ili nisu ostvareni ciljevi. Korisno bi bilo razviti kriterijum uspenosti koji kae Projekat se smatra uspenim ako se desi x,y,z.

2. DjelokrugDjelokrug projekta odreuje granice unutar koga se posao treba uraditi. Na primer trokovi projekta, ukljuenost tima, odgovornosti unutar tima, itd. im projekat krene, verovatno je da e se delokrug promeniti. To mogu inicirati klijenti ili rukovodioci projekta.

3.i 4. Krajnji korisnici i klijentiU sledeim fazama trebalo bi odrediti ko e biti klijenti i korisnici. Vano je da se napravi razlika izmeu korisnika i klijenata. Klijenti su oni koji e finansirati projekat, a korisnici su oni koji e imati koristi od njega. Klijenti i korisnici mogu biti iz iste grupe, potpuno razliitih grupa ili bi grupa klijenti mogla biti pod-grupa grupe korisnici. Moda se potrebe i elje klijenata i korisnika nee podudarati. Potrebno je da se bude obazriv da na rad ne utiu samo elje klijenata. [footnoteRef:10] [10: Prof. dr Petar Jovanovi "Upravljanje projektima" str. 164.]

5. Poznate informacijeKada je re o ovoj fazi projekta re, vano je da se to vie vremena posveti brainstormingu. Planiranje projekata obino vodi tim, a suma celine je bolja nego suma delova. Ako svi podele informacije, onda e svi biti bolje informisani jer je manje verovatno da jedna osoba ima sve potrebne informacije. Protok informacija moe utedeti puno vremena.Rezultat ove faze bi trebalo biti kreiranje liste svih poznatih informacija. Ako imate to vie informacija, onda ste blii da znate ono to ne znate.

6. Nepoznate informacijeKao i u prethodnoj fazi, potrebno je takoe to vie vremena posvetiti brainstormingu kako bi se kreirala sveobuhvatna lista stvari koje se jo moraju saznati.

7. ta se mora uraditiU ovoj fazi planiranja potrebno je odrediti koje zadatke i aktivnosti je potrebno sprovesti. Potrebno je da se koriste poznate i nepoznate informacije (koje proizilaze iz prethodne dve faze) kao osnove za listu zadataka. Zadaci bi trebalo da budu rangirani prema prioritetu i rasporeeni po onom redosledu po kom se zavravaju. Prvi zadaci su da sve informacije iz liste nepoznatih informacija prebace u poznate informacije. Ako se kasnije shvati da je neto izostavljeno s liste, potrebno je vratiti se nazad i onda ih dodati. Zapamtite, planiranje projekta je proces ponavljanja a lista zadataka/aktivnosti je osnovni plan projekta.

8. Plan Ova faza ukljuuje nekoliko koraka: a) Procena vremena i potrebnih resursa. b) Identifikacija odnosa i zavisnosti. c) Identifikacija ogranienja. d) Prekretnice. e) Odreivanje rasporeda. [footnoteRef:11] [11: Prof. dr Petar Jovanovi "Upravljanje projektima" str. 165.]

Kada se odrede aktivnosti, onda se mogu podeliti u manje delove kojima e se lake upravljati. Potrebno vreme i resursi za svaku aktivnost se mogu odrediti i prikladno raspodeliti svakom delu projekta. Procene vremena i resursa su obino najbolja procena vremena, broja ljudi i novca koji je potreban za projekat. Aktivnosti u projektu su u meusobnom odnosu jer neke aktivnosti prethode drugima. Odreivanje odnosa i zavisnosti esto moe biti suvie detaljno, ali je jako bitno za veliki projekt gde su mnogi zadaci meusobno zavisni. Takoe, ovo olakava praenje napretka: kad otkrijete da bi jedna aktivnost mogala kasniti, onda moete oekivati da e i sledea kasniti i stoga modifikovati plan po potrebi. Kada se odrede vreme i zavisnosti, mogue je uporediti zahteve projekta sa dostupnim resursima. Da li je mogue da se projekat zavri na vreme uzimajui u obzir dostupne resurse? Ako nije, onda je potrebno vie resursa kao i da se ponovo razmotri vreme ili promeni plan projekta kako bi se reio problem ogranienosti resursa. Prekretnice su kljuni dogaaji koji imaju veliki uticaj na izvrenje projekta. One odreuju izvodljivost projekta, smer izvrenja i promene koje je potrebno isplanirati i napraviti u toku samog izvrenja.Odreivanje rasporeda je najuspenije ako postoje vie alternativa od kojih se moe izabrati ona najbolja (npr. ona koja zadovoljava ciljeve projekta i koja u velikoj meri odgovara dostupnom vremenu i resursima).

9. Sprovoenje plana u delo Ovaj deo projekta se odnosi na stvarno izvrenje plana. Pri tome je potrebno neprestano pratiti i ponovo planirati ukoliko prethodno definisan plan nije mogue do detalja sprovesti kako je planirano (nie objanjeni koraci).

10. Kontrola/revizija Vano je da se vreme i resursi redovno prate u odnosu na ciljeve, tako da se moe pratiti izvrenje projekta. Uvek e biti ogranienja u vremenu i resursima jer projekat zahteva ukljuenost drugih ljudi i kompanija od kojih e zavisiti samo izvrenje projekta. Njihovo vreme i resursi se ne moraju poklapati s vaim ili oni ne moraju biti onoliko efikasni koliko ste mislili. Svi faktori utiu na proces planiranja. Oni mogu promeniti ciljeve, delokrug projekta ili odluke o tome ta se treba uraditi. Koliko god vremena se potroilo na planiranje projekta, uvek e biti stvari koje e komplikovati ispunjenje ciljeva i izvrenje plana.

6.UPRAVLJANJE PROJEKTOM SKLADINOG PROSTORA

Savremeni razvoj menadmenta odvija se kroz definisanje i razvoj specijalizovanih upravljakih disciplina: projekt menadment, strateki menadment, upravljanje promenama, inovacijama, rizikom i dr. Projekat podrazumeva integrisanje i optimizaciju svih potrebnih resursa da bi se svaki projekat najjeftinije i najuspenije sproveo. Ako se primeni algoritam metodologije realizacije projekta u saglasnosti sa zakonom o izgradnji objekata, vidi se da su znaajna mesta u izgradnji skladinog sistema, kao sloenog objekta, imaju: projektni zadatak za glavni projekat skladita i izrada glavnog projekta. [footnoteRef:12] [12: Drobljakovi S., Osnovni aspekti kontinualnog planskog perioda procesa upravljanja sa vie projekata, Zbornik radova (Z.P) Sym-op-IS 2001, Beograd str. 32.]

Pri postavljanju projektnog zadatka i izradi glavnog projekta industrijskog skladita primenjuje se metoda planiranja koja u procesu projektovanja omoguava sistemski prilaz projektovanju skladita i njegovog transportnog sistema. Osnovni cilj primene metode planiranja jeste da se za svaki predvieni koncept skladinog sistema ispitaju tehnike mogunosti primene raznih sistema za transport i skladitenje i pripreme realne podloge za ekonomsko vrednovanje projekta.

7.ZADACI SAVREMENIH SKLADINIH SISTEMA I PRIMENA METODE PLANIRANJA

Pri postavljanju projektnog zadatka i izradi glavnog projekta savremenog industrijskog skladinog sistema nuno je obuhvatiti i sprovesti (realizovati) niz aktivnosti strogo po redosledu, koje se integriu u vie projekata i/ili podprojekata. Znai, primenie se metoda multiprojektnog upravljanja. Tu se istiu sledei problemi: 1. odreivanje lokacije skladita (unutar fabrikog kruga, u industrijskoj zoni, u regionu); 2. predvianje i definisanje vrsta i koliina zaliha: materijala i roba u proizvodnji i trgovini (primenom matematikih modela); 3. postavljanje tehnologije skladitenja i sprovoenje tehnolokog projektovanja skladita; 4. projektovanje strukture skladinog sistema; 5. projektovanje i izbor skladine (transportno-pretovarne) mehanizacije i njena ugradnja u skladite; 6. menadment novih tehnologija i inovacija; 7. upravljanje procesima rada u skladitu sa uvoenjem automatizacije i informatizacije (informatikih tehnologija); 8. definisanje bezbednosti rada i obezbeenja ergonomskih uslova rada u skladitu i zatite ovekove sredine.

Primena metode planiranja savremenog skladitnog sistema praktino se realizuje preko tri osnovne faze: formiranje alternativa, vrednovanje i izbor alternativa i dinamika analiza izabrane alternative sistema[footnoteRef:13]. [13: Drobljakovi S., Osnovni aspekti kontinualnog planskog perioda procesa upravljanja sa vie projekata, Zbornik radova (Z.P) Sym-op-IS 2001, Beograd str.33.]

8.PRIMENA UPRAVLJANJA PROJEKTOM OD SKLADINOG PROSTORASavremeno upravljanje projektom obuhvata nekoliko novih pristupa i to: projektno upravljanje ili upravljanje pomou projekata; multiprojektno upravljanje; virtuelni projekt menadment i program menadment. Upravljanje pomou projekata upravo predstavlja koncept po kome se celokupno poslovanje sprovodi kroz realizaciju niza projekata. Na slici nie moemo to videti. [footnoteRef:14] [14: Zrni, , Fabrika postrojenja, Mainski fakultet, Beograd str. 46.]

Potencijalni projekti:-izbor projekta za planiranje-definisanje multiprojetne organizacije za upravljanje projektima

Dekompozicija glavnog projekta

ili

Planovi pojedinanih projekata

Definisanje globalnih elemenata:Cilj, planirani poetak i zavretak, raspoloivi opstveni resursi, budet

WBS mreni dijagram-vremenski plan bez razmatranja resursa-preliminarni plan resursa namenjen samo jednom projektu

-Usaglaavanje planova vie projekataKonana organizacija za upravljanje projektima

Definisanje globalnih elemenata:Raspoloivi zajedniki resursi, Budeti za grupe proizvoda

-planovi zajednikih resursa-vremenski planovi pojedinanih projekata-planovi resursa pojedinanih projekata-planovi trokova pojedinanih projekata

Praenje realizacije projekataPoreenje planova i realizacije

Ukljuivanje operativnih intervencija novih projekata ako postoje

Analiza zavrenih projekata i izvoenje zakljuaka za bolje upravljanje narednim

Post projektno praenje i analize

Slika 3. Standardni koncept multiprojektnog upravljanja kod projekt menadmenta[footnoteRef:15] [15: Zrni, , Fabrika postrojenja, Mainski fakultet, Beograd str. 47.]

Novi koncept projekt menadmenta pod nazivom multiprojektno upravljanje podrazumeva upravljanje realizacijom vie projekata istovremeno. Prioritetno kod ovog koncepta je zahtev da se u mnotvu projekata odrede prioriteti i redosled realizacije pojedinih projekata. Takoe, ovaj koncept predvia obezbeenje racionalnog korienja raspoloivih, esto zajednikih resursa, kao i koordinaciju izvoenja pojedinih projekata s obzirom da je njihov ivotni ciklus i intenzitet realizacije razliit.[footnoteRef:16] [16: Drobljakovi S., Osnovni aspekti kontinualnog planskog perioda procesa upravljanja sa vie projekata, Zbornik radova (Z.P) Sym-op-IS 2001, Beograd str. 35.]

Standardni koncept multiprijektnog upravljanja ili modifikovan, definie faze i etape procesa projekat menadmenta (sl. 1). 9.MULTIPROJEKTNO UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM SKLADITEM

Posmatranjem zadataka izgradnje novih skladinih sistema, oigledno je da bi se savremeni projekt menadment najbolje realizovao primenom multiprojektnog upravljanja. To je zbog toga to se svi pobrojani zadaci praktino realizuju kao posebni projekti ili podprojekti koji se u znatnoj meri istovremeno realizuju.U projekt menadmentu savremenog skladita oigledno je da se sledei zadaci projekti: projektovanje strukture tehnikog skladinog sistema sa ugradnjom (projekat 1), projektovanje i izbor skladine (transportno-pretovarne) mehanizacije i njena ugradnja (projekat 2) i projektovanje upravljanja procesima (projekat 3) obavljaju istovremeno ili se u znatnoj meri preklapaju. [footnoteRef:17] [17: Zrni, , Fabrika postrojenja, Mainski fakultet, Beograd str. 52.]

Meusobni odnos njihovih ivotnih ciklusa (sl. 2) kao i sadrina projekata pokazuju da se u znatnoj meri koriste isti resursi. Termin prikazuje poetke pripadajuih faza i=1 inicijalizacija; i=2 planiranje; i=3 realizacija; i=4 kontrola; i=5 dovravanje na projektima k=1, 2, 3. Sloenost projekta i mogunost primene multiprojektnog upravljanja oigledno se pokazuje na primeru projekta 2 (projektovanje i izbor transportno-pretovarne mehanizacije i njena ugradnja u regalnom i visokoregalnom skladitu), pa e se stoga blie razmotriti.

aktivnosti Obim

projekat 2 projekat 3

projekat 1

Slika 4. Multirojektno upravljanje u projekt menadmentu skladinog sistema

9.1 Osnovni faktori projekta: projektovanje i izbor skladine mehanizacije

Za usvojenu koncepciju i tehnika reenja regalne konstrukcije, kao i definisanog prostora za mehanizaciju i komisioniranje, istovremeno i u znatnoj meri paralelno, planiraju se (biraju iz kataloga, prilagoavaju i posebno projek-tuju) maine i ureaji za rad u regalnim i/ili visokoregalnim skladitima. Najee su u primeni tzv. regalne dizalice i to: dizalice specijalne konstrukcije, stalane dizalice, skladini manipulatori - roboti i dr. Takoe se koriste i transportno-manipulativna i pomona sredstva: paletna kolica, regalni viljukari, palete i kontejneri. Opsluivanje regala regalnih i visokoregalnih skladita vri se sa dizalicama specijalne konstrukcije. Ta specijalnost konstrukcija je rezultat, pre svega, veliine prostora izmeu regala. Nosea konstrukcija visokoregalnih dizalica je mosnog tipa po kojoj se kreu kolica sa klasinim ili teleskopskim stubom, koji moe imati i obrtno kretanje. Po stubu se translatorno kree nosea platforma za terete koji se odlau ili uzimaju iz regala ili stalaa. Nosivost regalnih dizalica kree se od 0.15 do 6 t, najrasprostranjenije dizalice imaju nosivost izmeu 2 do 3 t, visine dizanja do 10 m, sa uglom obrtanja platformi do 360o. Pojedini mehanizmi imaju viebrzinsko kretanje. Pored visokoregalnih dizalica mosnog tipa, znaajnu ulogu kod visokoregalnih dizalica zauzimaju i dizalice stalanog tipa (sl. 3) Kreu se po podnoj ini, a voenje se ostvaruje preko gornje ine, najee vezane za noseu konstrukciju plafona i krova.[footnoteRef:18] [18: Georgijevi M, Regalna skladita, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, preuzeto iz skripte ]

Slika 5.

Pri izboru skladine mehanizacije treba imati u vidu da se za kompleksnu automatizaciju roba i materijala u skladitima sve vie u primeni nalaze roboti kao ureaji za zahvatanje, prenoenje i odlaganje. Karakterie ih veliki broj stepeni slobode kretanja zahvatnog ureaja, mogunost zamene veeg broja skladinih radnika, skraenje vremena skladinih operacija i do 40%, uz otplatu do 3 godine. Najrasprostranjeniji su oni ija je nosivost do 20 kg dok, na primer, zastupljnost tereta teih od 1000 kg ne prelazi 2 % ukupnog broja transportovanih tereta. Za takve terete optimalna je primena dizalica sa programskim upravljanjem. Izbor transportno-manipulativne mehanizacije i pomonih sredstava direktno zavisi od regalne konstrukcije, kompozicije prostora i usvojene komadne robe - paletne jedinice.Mehanizacija istovarno-utovarnih radova i transportnih operacija u skladitima industrijskih pogona se efikasno ostvaruje primenom mosnih, eleznikih, automobilskih i portalnih dizalica, kao i jednogrednim dizalicama. [footnoteRef:19] [19: Georgijevi M, Regalna skladita, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, preuzeto iz skripte]

10.ZAKLJUAK

Klasinom konceptu upravljanja projektom savremenu praksu obogauje primena Project managementa koji se realizuje, pre svega, preko multiprojektnog upravljanja, virtuelnog Project managementa i dr. Pojavu ovih novih prilaza uslovili su sloenost projekata, dugo vreme realizacije, veliki broj uesnika i korienje istih resursa u realizaciji. Primena informatikih tehnologija sa Internetom, omoguuje integralnost upravljanja realizacijom projekta. Primena Project managementa u savremenim skladinim sistemima peko multi-projektnog upravljanja jasno pokazuje preimustva ovog koncepta pri realizaciji sloenih projekata.

11.LITERATURA

1. Prof. dr Petar Jovanovi "Upravljanje projektima"2. Joseph Phillips : "IT Project Management - On Track From Start to Finish", second edition, McGraw-Hill/Osborne 20043. Zrni , Fabrika postrojenja, Mainski fakultet, Beograd4. Georgijevi M, Regalna skladita, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad5. Drobljakovi S., Osnovni aspekti kontinualnog planskog perioda procesa upravljanja sa vie projekata, Zbornik radova (Z.P) Sym-op-IS 2001, Beograd

IZVORI PODATAKA

1. www.projectsmart.co.uk2. www.pmi.org/info/default.asp

3