Proizvodnja povræa u plastenicima predstavlja jedan segment poljoprivredne proizvodnje u koju je u...

7/28/2019 Proizvodnja povra u plastenicima predstavlja jedan segment poljoprivredne proizvodnje u koju je u ranijim godin

1/19

Proizvodnja povra u plastenicima predstavlja jedan segment poljoprivredne proizvodnje u koju

je u ranijim godinama veoma malo ulagano, iako je evidentan znaaj ove, po svemu specifine

proizvodnje.

Specifinost proizvodnje u plastenicima ogleda se u tome, to se za razliku od klasine ratarskeproizvodnje (koja se odvija u prirodnim klimatskim uslovima), ova proizvodnja odvija u

zatvorenom prostoru, tokom cele godine. Takoe ima veliki znaaj, jer se putem ove proizvodnje

obezbeuje trite sa odreenim proizvodima (povre i cvee) u periodu jesen - zima, tj. uperiodu kada prirodni, odnosno klimatski uslovi ne omoguavaju proizvodnju ovih proizvoda na

otvorenom prostoru.

Izgraene povrine pod plastenicima u Srbiji, ne mogu udovoljiti potrebama trita zaproizvodima u vansezoni kao to su; paradajz, salata, rotkvice, paprike, krastavci, i drugo te supotroai upueni na povre iz uvoza. U svrhu razvoja i unapreenja povrtarske proizvodnje uzatienom prostoru Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Srbije i Fond zarazvoj AP Vojvodine u saradnji sa poslovnom bankama omoguili su kreditiranje ove

proizvodnje.Konkursnom procedurom, koja izmeu ostalog, nalae traiocu kredita da izloi svoj Poslovniplan (biznis plan), odnosno Investicioni program. Poslovni plan je obavezujui dokument,

ukoliko privatni preduzetnik ili poljoprivredni proizvoa ostvari traena kreditna sredstva.Takoe predstavlja dokaz da individualni proizvoa ili preduzetnik ima sposobnost upravljanja

realizacijom poslovne ideje.

1 . SVRHA POSLOVNOG PLANA

Kada planirate poslovnu godinu ili novi posao, najvanija namena Poslovnog plana je da vampomogne da budete sigurni da je isti paljivo isplaniran i da ima opretivnog i finansijskog smisla.

To je plan vaih poslovnih aktivnosti. Poslovnim planom su rezimirani postavljeni ciljevi,smernice i take prekretnice posla koji planirate, kao i presek stanja - finansijski rezultat i

poloaj - u kome se posao u ovom trenutku nalazi i elju za njegovu promenu.Redovno poreenje planiranih i aktuelnih aktivnosti omuguuje je vam da uoite poremeaje

pre nego to postanu nereivi ili teko reivi. Redovno poreenje i korektivne akcije vam pomauda odrite posao na eljenom putu ka ostvarenju cilja.Paljivo planiranje je jedan od najvanijih delova - aktivnosti - za izradu Poslovnog plana,potrebno je izvriti vrlo detaljnu analizu svih parametara. Analiza trita i okruenja, teprojekcije poslovanja, su kljuni elementi Poslovnog plana. Iskustava su pokazala da preko 80%

sluajeva propadne zbog pogrene analize trita. Nerealna procena posla, kao i kvalitetproizvoda i velika konkurencija, takoe mogu da budu razlog za neuspeh. Potrebno je prikupiti

optimalno mogu broj informacija o tritu, konkurenciji, izboru banke ili investicionog fonda.Uslovi banaka i fondova su razliiti. Neophodno je napraviti selekciju finansijskih izvora koji

vama i vaem projektu mogu odobriti novac. Pojedine banke nerado uzimaju Poslovni plan kaoopipljiv dokaz sposobnosti upravljanja projektom, a jo manje kao dokaz boniteta.Pri izradi koncepta treba voditi rauna o sledeim elementima:

- ko je nosilac poslovnog plana,


2/19

- kome se upuuje na uvid poslovni plan (kako funkcionie investitor, ta mu je bitno, kojumetodologiju izrade Poslovnog plana prihvata),

- ta je kljuno u poslovnom planu (ekonomsko-trina, drutvena opravdanost, rizik itd),- slabosti Poslovnog plana (ne sakrivati)

- prednosti Poslovnog plana (istai)

U narednom primeru izrada Investicionog programa za izgradnju kapaciteta plastenika

utemeljena je na osnovu Zakona o izgradnji investicionih objekata i Zajednikoj Metodologiji za

ocenjivanje drutvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja ("Sl. listSFRJ", br. 50/87 - u daljem tekstu: Metodologija).

Investitor predmetnog objekta ima nameru da podigne dva plastenika na povrini od 20 ari i todva plastenika svaki povrine od po 1008 m2 odnosno ukupno 2016 m2 koji e biti jedini napodruju:

Pored povra u vansezoni i sezoni, Investitor namerava da se ukljui i u proizvodnju cvea, koje

je na ovom prostoru deficitarno i obezbeuje se sa uda ljenih proizvodnih prostora.

Kapaciteti plastenika nakon njihove izgradnje, bie znaajni sa aspekta ponude i zadovoljavanjapotreba lokalnog trita.Obzirom da se u vansezoni povre (paradajz), doprema u postojeim uslovima iz udaljenih

centara, to je i njihova cena zbog transporta i drugih trokova znatno via dok bi proizvodiInvestitora bili daleko konkurentniji.

Iz navedenog razloga, postojao bi u narednom periodu veliki interes i Investitora i lokalnog

trita za proirenje kapaciteta plastenike proizvodnje.


3/19

Slika 1 i 2 Izled plastenika za koje se trai kredit

2. ANALIZA RAZVOJNIH MOGUNOSTI I SPOSOBNOSTI INVESTITORA

2.1. Opti podaci o InvestitoruInvestitor predmetnog objekta je:

Privatno preduzee................................................................

Posluje kao ............. i sva normativna akta usaglaena su


4/19

sa vaeim pozitivnim zakonskim propisima.Registracija je izvrena kod Privrednog suda u .......................pod brojem................................ od ............................. godine.

Investitor je deponent sredstava iro-rauna kod....................................................... banke a.d. u ......................................,

Filijala ..............................,Ekspozitura....................................

2.2. Podaci o registraciji i delatnosti

Osnovna delatnost kojom e se Investitor baviti u narednom periodu je poljoprivredna

proizvodnja i to proizvodnja povra u zatienom prostoru.ifre delatnosti su navedene u reenju o osnivanju koje je prilog ovom investicionom programu.Preduzee je takoe usaglasilo registraciju delatnosti u skladu sa Zakonom.

2.3. Podaci o proizvodnji

U plastenicima na povrini od 20 ari, proizvodie se povre i to tokom cele godine. Proizvodnjase vri sa sopstvenim ili kupljenim rasadom, koji se proizvodi u kontejnerima, na poduplastenika, ili van plastenika.

2.4. Analiza finansijskog poslovanja

2.4.1. Analiza uspenosti poslovanjaa) Bilans uspeha

Celokupna proizvodnja iz plastenika, bie plasirana na:

- lokalno trite oko 60%- na podruje grada Beograda oko 20%

- na podruje drugih optina oko 20%Za povrtarskom proizvodnjom prisutna je stalna tranja, naroito u vansezoni (oktobar- april).Plastenici sa svojim kapacitetom povrine od 20 ha su u mogunosti da zadovolje potrebetrita.Nabavno trite se takoe nalazi u neposrednom okruenju, tako da su izdaci za transportrelativno mali.

Osnovni repromaterijali, koji su predmet nabavke za proizvodnju su:

1.Seme paradajza, koja se obezbeuju kod:.............................


5/19

................................................ iz ...............................................,

a i od drugih proizvoaa semenske robe, kao to je Institut za povre iz Smederevske Palanke,Zavod za Povrtarstvo Novi Sad, odnosno uvoznici semena povra.

2. Vetako ubrivo za prihranjivanje u fazi vegetacije,obezbeuje se od ........................................................................

i drugih proizvoaa ili prometnika istih vrsta koje su neophodne za tu proizvodnju.

3. Stajnjak za pripremu zemljita pre setve (jedanput godinje) Investitor ima obezbeen odprivatnih proizvoaa iz svog okruenja. Stajnjak je preraen i kao takav je najpodesniji za uzgojranog povra.

4. Humus, koji ini osnovu su supstrat, proizvodi se u sopstvenoj reiji, ili od uvoznika supstrata:......................................

iz..................................................................................................

5. Zatitna sredstva se upotrebljavaju u minimalnim koliinama koje obezbeuju zatitu povra sjedne strane, a sa druge ne ugroavaju povre kao "zdravu" hranu.

6. Zatita povra vri se od gljivinih bolesti (pepelnice i plamenjae) i to paradajza u fazi preformiranja plodova. Zatitna sredstva se obezbeuju: ......................................................... iiz...................................................drugih trgovinskih preduzea.

7. Dizel gorivo se koristi u malim koliinama, jer se gro poslova obavlja runo. Minimalne

koliine goriva za grejanje, pogon motokultivatora, traktora i vozila za transport proizvoda na

trite, obezbeuju se od privatnih preduzea, koja se bave prometom naftnim derivatima.

2.5. Procene o finansijskom poslovanju plastenika Procenjeni bilans uspeha na bazi 5-godinjegproseka kod svih znaajnijih proizvoaa plastenikog povra dat je u sledeem pregledu:

1. P r i h o d i

- stalne cene u din.- paradajz 30 kg/m2 x 1008 m2 = 30.240 kg x 50,00 din.

= 1.512.000,00 din.

- paprika 20 kg/m2 x 1008 m2 = 20.160 kg x 60,00 din.

= 1.209.600,00 din.

S V E G A : 2.721.600,00 din.

Dakle prikaz je dat na ukupnoj povrini od 2016 m2 odnosno 20 ari, sa prosenim prinosom iprosenom cenom u momentu stizanja plodova na trite (maj - jun) odnosno dat je za prvopolugoe tj. prolenu setvu.

Ovo je planirani ukupan polugodinji prihod u prolenom zasadu, a planirani prihod u drugompolugou odnosno u jesenjem zasadu je za oko 10% manji to ini ukupnu godinju proizvodnjuparadajza od oko 57.000 kg. a paprika oko 38.000 kg.

Proraun za godinu:

- paradajz: 57.000 kg x 50,00 din. = 2.850.000,00 din.

- paprika: 38.000 kg x 30,00 din. (prosena prol. i jes. cena)

= 1.140.000,00 din.


6/19

Dakle ukupan godinji bruto prihod planira se u iznosu od 3.990.000,00 din.

2. R a s h o d i

- Materijlani trokovi.......................................2.956.980,00 din.-Nematerijalni trokovi.....................................129.160,00 din.- Bruto zarade.....................................................192.000,00 din.

Svega rashodi: 3.278.140,00 din.

3. Ukupan prihod:...........................................3.990.000,00 din.

4. Bruto dobit (neto prihod):.............................711.860,00 din

3. ANALIZA PLASMANA

Novija istraivanja pokazuju da se u nas energetska pothranjenost stanovnitva sve viesmanjuje, uz nepravilnu ishranu, i izraenim deficitom materijala, u prvom redu vitamina imineralnih soli. Zdravstveni znaaj ovih materijala je odavno dokazan, one direktno utiu na

fiziku i mentalnu kondiciju oveka, pa prema tome i na njegovu radnu sposobnost.Kao to je poznato, povre je nezamenljiv izvor vitamina i mineralnih soli ali i drugih korisnihmaterija (ugljenih hidrata i belanevina, organske kiseline, eterika ulja i drugo). Sve vea

potronja rafinisane hrane, smanjuje unoenje celuloze i biljnih vlakana u ovejem organizmu,to u znaajnoj meri doprinosi pojavi odreenih bolesti organa za varenje. Upotreba povra uishrani, koje u svom sastavu ima sve potrebne materije i vitamine, spreava bolesti sistema za

varenje. Iz ovih razloga je neophodno svakodnevno uzimanje povra u ishrani.

Na naim geografskim prostorima, proizvodnja sveeg povra na otvorenom prostoru imaizrazito sezonski karakter (period april-septembar). Grejanjem u plastenicima i drugim vrstama

zatienog prostora, moe se ostvariti neprekidna, celogodinja ponuda sveeg povra.

Prema postojeim podacima u Srbiji pod plastenicima se nalazi mali broj hektara, to je itekakomalo za obezbeenje iole ozbiljnijih koliina povra. Naa zemlja pretenduje da budepoljoprivredno izvozna zemlja, a ovakvi i slini programi su na liniji obezbeenja jednog takvog

pravca razvoja zemlje. Zbog malih povrina pod plastenicima i suenih mogunosti zaproizvodnju povra u vansezoni (oktobar-mart), ponuda ne moe da zadovolji tranju zapovrem posebno za paradajzom.

Na podruju optine .............................................................,a susednih, relativno mali je broj gazdinstva - preduzea koja se bave ozbiljnom plastenikom

proizvodnjom pa se slobodno moe rei da i nema ozbiljnih proizvoaa sa znaajnimpovrinama, kako za trite tako ni za linu upotrebu.

Sa svojih 2016 m2 korisne povrine, Investitor e proizvoditi iskljuivo povre koje e bitiisporuivano na pijace lokalnog trita i mreu prodavnica a potom na druga udaljenija trita.

4. ANALIZA NABAVNOG TRITA

U poglavlju 2. taka 2.4. Programa, obraena je analiza poloaja Investitora na nabavnom tritute specifikacija nabavnih repromaterijala i izvori njihove nabavke.

Analiza nabavnog trita ima za cilj da obezbedi podatke o realnim prognozama za obezbeenje


7/19

plastenika svim potrebnim repromaterijalima, ambalaom i energentima za normalno i uspenofunkcionisanje bioloke proizvodnje povra u plastenicima. Obezbeenje nabavnog trita,pored trita plasmana je drugi osnovni inilac od koga zavisi funkcioisanje plastenika kao iopravdanost njihove izgradnje.

U optini .................................................................................

kao optini gde e plastenici biti postavljeni svi prirodni, klimatski, zemljini i drugi uslovi sutakvi da sa apsolutnom sigurnou garantuju visoke prinose u proizvodnji paradajza i drugihpovrtarskih kultura, visok kvalitet i siguran plasman.

Od potrebnih repromaterijala za zasnivanje proizvodnje u plastenicima ukupne povrine 2016m2 potrebno je obezbediti sledee:

Slika 3 Osnovna konstrukcija plastenika sa montaom

Svi navedeni repromaterijali su dostupni Investitoru i mogu se obezbediti bez bilo kakvih

potekoa. Kvalitetno seme proizvode nae renomirane naune kue kao to su Institut zaratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada kao i Institut za povrtarstvo iz Smederevske Palanke, a

dostupna su i najkvalitetnija semena iz uvoza koja e Investitor prevashodno koristiti. Stajnjak,

vetako ubrivo i zatitna sredstva su takoe lako obezbediva na lokalnom tritu.

5. SAETAK ANALIZE TEHNIKOTEHNOLOKIH ASPEKATA PROGRAMA5.1. Opis, namena i kapacitet objekta

5.1.1. Opis namena i kapacitet plastenika

Plastenike koji podie - gradi Investitor Preduzee............................................ iz ....................................... nalaze

se u ................................... neposredno pored stambenih

objekata osnivaa i vlasnika preduzea. Isti se podiu na kat.


8/19

parceli br. ................ njiva ............ klase u povrini od .............hau KO ................................. koja ima prilaze sa sve etiri strane.

Plastenici imaju gabarite 12 x 84 m i takvih plastenika ima

ukupno 2 komada. Povrina po jednom plasteniku iznosi 1008 m2.

Sistem za grejanje u plasteniku

Osnovna konstrukcija je izraena od elinih, spolja i iznutra pocinkovanih cevi O 60 i O 32 mm

razmak izmeu lukova je 2 m. Visina do poprene ipke je 3 m. Pokriva je UV stabilizovana

FVG SUN 5 PRO i FVG SUN SAVER 5 PRO (antikondezna) folija debljine 180 micr., ameuprostor izmeu dve folije ispunjen je vazduhom. Vazduh izmeu dve folije uduvava se

pomou radijalnog ventilatora.

eone strane su izraene od cevi 60 x 30 x 2 mm i 30 x 30 x 1,5 mm. elina konstrukcija

prekrivena je dvostrukom, naduvanom UV stabilizovanom FVG SUN 5 PRO folijom.

Klizna vrata pokrivena su prozirnom Lexan Thermoclear ploom. Privrena su naaliuminijumsku kliznu voicu. Dimenzije: 2,94 m x 2,9 m.

Bona ventilacije je na namotavanje, folija je dvostruka sa mogunou uduvavanja vazduha zadodatnu izolaciju. Boni deo je do visine od pola metra zatvoren sa dvostrukom FVG SUN EVA

5 PLUS folijom. Otvaranje je runo.

Dodatna oprema su prozori pri vrhu eone strane (lexan - 4,5 mm) po 2 komada na svakomplasteniku.

Grejanje odnosno skidanje vlanosti vri se pomou termogena ECO 100 - ekonomik (100 KW -na lo ulje) i termogena euroeme - Italija GP 100 (100 KW - na lo ulje).Unutar objekta ugradie se sistem za navodnjavanje kap po kap.

Predmetni plastenici se nabavljaju od firme ...........................

..........................................iz.........................................................


9/19

Cene koje su navedene u Investicionom programu date su na osnovu ponude koju je Investitor

dobio od prodavca.

Takoe Investitor je sa prodavcem, firmom ..........................

............................zakljuio ugovor o kupoprodaji predmetnih plastenika.

Ponuda i Ugovor su sastavni deo ovog programa.

5.2. Opis tehnolokog procesa u plastenikuTehnoloki proces proizvodnje povra u plasteniku, odvija se u dve osnovne faze:- setva i proizvodnja rasada i

- sadnja rasada i vegetacija do zadnje berbe.

Proizvodnja rasada se vri u jednom plasteniku i to u posebnim kontejnerima u koje se pre setvestavljaju kocke od humusa, koji se spravlja u sopstvenoj reiji.Odabrano seme, pre setve mora biti dezinfikovano (zapraeno).Umesto u kontejnerima rasad se moe proizvesti i u toplim lejama ili na podu plastenika.

Osnovni preduslovi za proizvodnju kvalitetnog rasada su:- dobar supstrat, sa dovoljno hranljivih materija,

- vlaga i

- temperatura.

Pre rasaivanja, zemljite u plasteniku mora biti oieno od prethodnog useva i dezinfikovano. Zemljite se inae naubri jedanput godinje stajnjakom a, prihrana se vri minimalnimkoliinama vetakog ubriva.Za kvalitetnu negu i razvoj biljaka u proizvodnji od naroitog znaaja su mikroklimatski uslovi u

fazi razvoja i ovi uslovi se podeavaju za razliite kulture.U konkretnom sluaju nas interesuje prevashodno paradajz i paprika jer se Investitor u prvoj

godini (2005.) opredelio samo za tu proizvodnju.Temperatura u prvim danima zasada (mart) odnosno u ranom proleu postie se prirodnimputem preko folije (duple) i preko termogena kojima se plastenici greju, dok se sniavanjetemperature, u toplijim mesecima (april, maj, juni, jul, avgust i septembar) obezbeuje

provetravanjem i oroavanjem odnosno hlaenjem takoe preko termogena pomou kojih seskida i vlanost vazduha u plasteniku.Vlanost vazduha se jo koriguje oroavanjem i zalivanjem, dok se pak sniavanje vlanostipostie jo provetravanjem i osunavanjem plastenika.Zatita povra u plasteniku se odvija dvojako:- dezinfekcija zemljita pre rasaivanja i- zatita povra (izuzetno) u fazi vegetacije od gljivinih bolesti (plamenjae i pepelnice).Zatita hemijskim preparatima je svedena na minimum i vri se kod paradajza radi zatite lisnemase u fazi preformiranja plodova, kako bi se obezbedila zdrava hrana bez prisustva hemikalija.

Investitor e primenjivati bioloka zatitna sredstva koja treba u velikoj meri da zamenehemijske preparate.


10/19

NAPOMENA: U vreme izrade ovog biznis plana cene energenata su bile znaajno nie, tako daovaj prikaz slui kao primer, koji su podaci potrebni po ovakvoj metodologiji, za njegovu izradu.

5.3. Specifikacija tehnoloke i druge opremeSpecifikacija tehnoloke i druge opreme, koja se koristi za rad u plasteniku daje se u sledeempregledu:

Ventilacioni sistem


11/19

Sistem za depoziciju hraniva

Sistem za mikrooroavanje

5.4. Proizvodni program plastenika

Investitor se opredelio da u prvoj godini plastenika ne ide iskljuivo sa proizvodnjom spstvenog

rasada paradajza obzirom da za to nema dovoljno vremena te e rasad nabaviti od renomiranih

proizvoaa, dok e za sledee setve obezbeivati svoj rasad u kontejnerskoj proizvodnji.

Planirana proizvodnja koja se moe oekivati iznosi 30 kg/m2 za paradajz i 20 kg/m2 za paprikau ukupnom prolenom zasadu i za 10% manje u jesenjem zasadu to ini ukupnu godinjuproizvodnju paradajza od oko 57.000 kg, a paprika oko 38.000 kg.

Setva se planira sredinom meseca marta 2006. god. Uslov za dobru proizvodnju paradajza je

toplota, plodna zemlja i voda i gajen na takav nain treba obilno i da rodi. Paradajz koji se

prepusti samom sebi bez svakodnevne nege i kontrole brzo e obrazovati gusti bun.Jednostavan nain da se ovo izbegne je "voenje" svake biljke.

Na navedenoj lokaciji postoje svi preduslovi poev od klimatskih i zemljinih uslova pa doiskustva vlasnika plastenike proizvodnje obzirom da je do sada imao proizvodnju u pet manjih

plastenika ukupne povrine od 850 m2 ali istina bez grejanja. U toku pripreme zemljita mora se


12/19

voditi rauna o spreavanju nicanja korova kao i njihovom unitavanju.Postoje vie efikasnih herbicida kojima se zemljite prska pre setve. Po jednom hektaru treba dase postigne gustina od oko 150.000 biljaka.

Prinos varira od umetnosti gajenja i od sorte odnosno hibrida. Navedeni plastenici su apsolutno

sigurni da obezbede relativno visok prinos po 1 m2.

Osvetlenje u plasteniku


13/19

Paradajz sherry u rodu - vrlo konkurentan na domaem i stranom treitu

5.5. Normativ potrebne radne snage

Za potrebe proizvodnje u plastenicima i dodatnih poslova oko organizovanja iste bie uposleno

4 radnika uz povremeno angaovanje sezonske radne snage po potrebi.

6. LOKACIJA

6.1. ira lokacijaira lokacija predmetnih objekta, pripada podruju......................................... regiona.

Optine...................................... kuda se protee magistralniput ................................................pored kojeg su skoncentrisani

znaajni kapaciteti raznovrsne industrije, poznati i izvan granica

nae zemlje, a koji su znaajni potroai povra, a posebno paradajza.

Optina ................................ prema popisu iz 1991. godine je imala preko...........................stanovnika i predstavlja znaajan potroaki centar svih vrsta povra a posebno paradajza ipaprike.

6.2. Ua lokacijaUa lokacija plastenika ija je izgradnja predmet ovog programa, nalazi se u selu..........................odnosno pored magistralnog puta izmeu ....................


14/19

Kompleks ue lokacije obuhvata ...........ha obradive zemlje prve klase, a snabdeven je potrebnominfrastrukturom, koja je neophodna za eksploataciju plastenika u uslovima potrebnim za

navedenu proizvodnju, kao to su:- vodovodna mrea,- elektroinstalacije,

- pristupna saobraajnica.

Ua lokacija je pogodna sa trinog aspekta jer se nalazi nedaleko od gradske trnice na kojojInvestitor prodaje znaajan deo svojih proizvoda.

7. ANALIZA UTICAJA OBJEKATA NA OVEIJU SREDINU

U cilju ostvarivanja najpovoljnijih uslova za ivot i rad ljudi i zadovoljenje materijalnih,zdravstvenih i drugih potreba drutvene zajednice, ovekova sredina mora da se zatiuje iureuje, radi obezbeenja njenog trajnog korienja.Dananja slika ovekove sredine, rezultat je ne samo prirodnih, istorijskih, geolokih, klimatskih

i drugih uticaja, ve i od promene nastalih pod uticajem oveka, koji je naroito u ovom veku,zahvaljujui napretku tehnologije, ozbiljno poremetio do tada ouvanu sredinu.

Veoma mali broj vodotoka u Evropi a slina je situacija i u Srbiji, ostao je nezagaen. Vazduh

koga udiemo u mnogim gradovima, prekomerno je zasien tetnim gasovima i materijama, kojeozbiljno ugroavaju opstanak oveka.Radi ouvanja ovekove sredine i spreavanja daljeg zagaivanja, donet je od strane Republike

skuptine Zakon o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 66/91), kojim su definisani uslovi,mere i obaveze privrednih i drutvenih subjekata, kao i lica radi ouvanja i zatite ivotnesredine.

lanom 2. pomenutog Zakona, kae se: "Sistem zatite i unapreenja ivotne sredine, obuhvata

skup mera i uslova za: ouvanje i zatitu prirodnih i radom stvorenih vrednosti ivotne sredine,zatitu ljudi i ivotne sreidne od zagaivanja, zatitu od uticaja tetnih i opasnih materija,jonizujuih i nejonizujuih zraenja, buke i vibracije, zatitu od unitenja i degradacijeprirodnih vrednosti, kao i mere i uslovi za unapreenje kvaliteta ivotne sredine".U lanu 4. Zakona, predviaju se obaveze Investitora u smislu ouvanja ovekove sredine:

"korienje prirodnih bogatstava, izgradnja objekata ili izvoenje radova, moe se vriti poduslovom da se ne izazovu trajna oteenja ili znaajne promene prirodnih oblika, zagaivanje ilina drugi nain dograivanje ivotne sredine. Investitor je duan da izvri analizu i kvantifikacijuuticaja delatnosti na ivotnu sredinu, da planira i sprovede mere, kojima se spreava ugroavanjeivotne sredine ili mere rekapitulacije, odnosno sanacije i obezbedi izvrenje propisanih normi".

Zakon obuhvata sledea podruja zatite:- zatita vazduha,- zatita voda,- zatita zemljita,- zatita uma,- zatita biljnog i ivotinjskog sveta,- zatita prirodnih dobara,


15/19

- zatita od jonizujuih zraenja i- zatita od otpadnih i opasnih materija.Izgradnjom pomenutih objekata plastenika, nee doi do pogoranja uslova ovekove sredine ito iz sledeih razloga:

- objekti ne produkuju tetne vode,- objekti u eksploataciji ne isputaju otrovne gasove,- objekti ne stvaraju buku.

Na bazi izloenog, moe se zakljuiti da nisu potrebne posebne mere zatite ovekove ivotnesredine, pa se ovim programom iste i ne predviaju.

8. DINAMIKA REALIZACIJE IZGRADNJE

Prema planovima Investitora, poetak radova na izgradnji, predvien je za 05. 03. 2006. godine,

a zavretak se planira do 20. 03. 2006. godine.Poetak eksploatacije objekta, nakon zavretka investicionih radova na izgradnji predvien je od

20. 03. 2006. godine pa ubudue.

9. FINANSIJSKA ANALIZA

Finansijska analiza objekata plastenika temeljena je na sledeim osnovnim postavkama:

- stalnim cenama investicionih ulaganja u februaru 2006. godine, kada je raen Investicioni

program,

- stalnim cenama kalkulativnih elemenata (sirovine, materijal, bruto zarade, gotovi proizvodi


16/19

itd.) u februaru 2006. godine,

- stalnim cenama funkcionalnih trokova amortizacije, investicionog odravanja, premijeosiguranja i drugo) u februaru 2006. godine, ime je postignuta puna uporedivost podataka sa

ostalim elementima kalkulacija i investicijama,

- realnim kamatama na kredite,

-preraunavanje stalnih cena na tekue, nije potrebno vriti zbog toga to je veoma kratakperiod podizanja plastenika i njegova bra funkcija u proizvodnji.

9.1. Predraunska vrednost investicionih ulaganja

Proraun obrtnih sredstava, izvren je na bazi bilansa uspeha plastenika. Dodatna obrtnasredstva, izraunata su u visini od 180.000 dinara, a obezbedie se iz sopstvenih izvora

finansiranja.

9.2. Izvori finansiranja

Investitor je u mogunosti da od ukupne investicije obezbedi deo svojih sredstava.Potrebna su i dodatna sredstva za realizaciju ovog Programa.

Za sada ne postoje kvalitetni izvori koji obezbeuju ulaganja pod relativno povoljnim uslovima.

Mesene kamatne stope kod nekih banaka su neprihvatljive za ulaganja u ovakvu vrstu

poljoprivredne proizvodnje.

9.2. Obraun amortizacije

Investitor da bi formirao bilans uspeha odnosno finansijski tok, mora izvriti obraun svihtrokova u toku kalendarske godine i tako prikazati poslovanje plastenika sa aspekta prihoda irashoda.

Jedan od znaajnijih trokova je i amortizacija osnovnih sredstava koja imaju svoj vek i prenosesvoju vrednost za gotove produkte plastenika.

9.4. Proraun materijalnih trokova9.4.1. Proraun trokova investicionog odravanjaTrokovi investicionog odravanja planiraju se u visini od 0,5% na vrednost objekata i 1,0% navrednost opreme:

9.4.2. Proraun trokova osnovnog i pomonog materijala i nepovratne ambalaePodaci za proraun trokovaosnovnog i pomonog materijala i nepovratne ambalae, baziranisu na normativima osnovnog i pomonog materijala kao i nepovratne ambalae a koji suobraeni u taki 5.5. Programa.

Napomena: Gajbice se prodaju bruto za neto tako da ne predstavljaju troak.

9.4.3. Proraun trokova energije i vode

9.4.4. Ostali materijalni trokovi


17/19

Ostali materijalni trokovi (trokovi kancelarijskog materijala, PTT trokovi i drugo), planirajuse u visini od 15.000 dinara.

9.5.2. Naknade za privremene i povremene poslove Naknade za privremene i povremene

poslove, planiraju se u visini od 48.000 dinara a odnose se na povremenu sezonsku radnu snagu

4 radnika x 6.000 din./rad. x 2 meseca = 48.000. 9.5.3. Porezi i doprinosi, koji ne zavise od

veliine dobiti Porezi i doprinosi, koji ne zavise od veliine dobiti, planiraju se u visini od 24.600

dinara.

9.5.4. Ostali nematerijalni trokoviOstali nematerijalni trokovi (dnevnice, trokovi reklama i propagande, trokovi reprezentacije,bankarske usluge, trokovi platnog prometa, takse i sl.), planiraju se u visini od 25.000 dinara.

9.6. Proraun bruto zarada

Proraun bruto zarada, izvren je na bazi normativa radne snage, koji je napred dat: Neto zarada:

4 radn. x 6.000 din./rad. x 8 mes. = 192.000

9.7. Proraun ukupnog prihoda

Proraun ukupnog prihoda, a izvren je na bazi Proizvodnog programa proizvodnje paradajza od30 kg po 1 m2, odnosno na povrinu od 1008 m2 (10 ari) planira se proizvodnja od 30.240 kgparadajza i programa proizvodnje paprika od 20 kg po 1 m2, odnosno na preostalu povrinu od1008 m2 planira se proizvodnja od 20.160 kg to ini ukupan polugodinji prihod u 2006. godiniod 2.721.600,00 dinara.

Ovo je planirani ukupan polugodinji prihod u prolenom zasadu a planirani prihod u drugompolugou odnosno u jesenjem zasadu je za oko 10% manji to ini ukupnu godinju proizvodnju

paradajza od oko 57.000 kg, a paprika oko 38.000 kg.Proraun za godinu:

Paradajz: 57.000 kg x 50,00 din. = 2.850.000,00 din. Paprika: 38.000 kg x 30,00 din. (prosena

prolena i jesenja cena)= 1.140.000,00 din.

Dakle ukupan godinji bruto prihod planira se u iznosu od 3.990.000,00 din.Navedeni prihod je realno ostvarljiv ako se uzmu elementi mikrolokacije kao to je:-bonitet zemljita,- dobar izbor lokacije,

- osunanost lokacije,

- zatienost lokacije od grada i poplave,- dobar vodni reim parcele i dr.Trite prodaje takoe izuzetno povoljno. Neposredno pored plastenika prolazi magistralni putkoji vodi i za .................... gde je deficitarnost ovog proizvoda znaajno izraena.Takoe, vano je napomenuti da Investitor ima ugovorenu gotovo itavu proizvodnju saposlovnim partnerima. Nijednog trenutka Investitor nije limitiran plasmanom i on je apsolutno

obezbeen kako sa aspekta cene, tako i sa aspekta ukupne porizvodnje.


18/19


19/19

a) Metoda razdoblja povrata investicionih ulaganja Radzbolje povrata uloenih investicionihulaganja u izgradnju i podizanje plastenika, utvreno je u prvoj godini, to znai da dobitpreduzea iz prve godine obezbeuje pokrie ukupno uloenih sredstava.Sa stanovita ove metode, moe se zakljuiti da je projekat prihvatljiv za realizaciju.b) Metoda neto sadanje vrednosti

Za ovaj Projekat do sada nisu angaovana bankarska sredstva koja bi imala realnu kamatnu stopukoja bi odgovarala diskontnoj stopi sa kojom bi se vrilo diskontovanje neto primitaka uekonomskom toku.

Na bazi realne kamatne stope na angaovana sredstava za realizaciju ovog Projekta od 7-9% nagodinjem nivou Interna stopa prinosa iznosi maksimalno 45% to je vie od visine individualnediskontne stope, to znai da Investitor vie dobija dobit ulaganjem novanih sredstava u ovuproizvodnju, nego da novac oroi na tednju kod Banke.

11. Z A K L J U A K

1. Izgradnja plastenika na 2016 m2 ima svoju punu drutvenu i ekonomsku opravdanost, koje seogledaju kroz:- obezbeenje vee ponude ranog povra na trite, na kome postoji velika zainteresovanost zaovim proizvodima,

- iskorienje postojeih iskustava na proizvodnji ranog povra i iskorienje postojeihraspoloivih resursa,2. Izgradnja plastenika treba da se realizuje sredinom marta 2006. godine tako da bi proizvodnja

i krenula u tom mesecu.

3. Ukupna predraunska vrednost investicionih ulaganja u osnovna sredstva, predviena je u

iznosu od 2.786.080,00 dinara.

4. U skladu sa Metodologijom, izvrena je trino-finansijska ocena Projekta, koja je pokazala daje Projekat prihvatljiv za realizaciju, to se moe potkrepiti sledeim argumentima:a) Rentabilnost Projekta je dokazana kroz sve tri primenjene metode:

-povrat investicionih ulaganja se oekuje u prvoj godini eksploatacije, to je krae odekonomskog veka projekta,

- neto sadanja vrednost projekta je pozitivna,- interna stopa prinosa utvrena je u iznosu od 45%,

- Projekat je likvidan u prvoj godini poslovanja.

5. Na bazi izvrenih analiza i trino-finansijske ocene efikasnosti i rentabilnosti investicionihulaganja, smatramo da se moe dati zakljuna ocena o prihvatljivosti Projekta izgradnjeplastenika.

Obzirom da je interna stopa rentabilnosti znaajno iznad minimalne stope, moe se zakljuiti daje Projekat i sa aspekta ove Metodologije prihvatljiv.

Takoe ocena likvidnosti Programa je pozitivna odnosno Projekat je likvidan poev od prve

godine pa i u itavom ekonomskom toku.

Proizvodnja povræa u plastenicima predstavlja jedan segment poljoprivredne proizvodnje u koju je u...

Documents

Transcript of Proizvodnja povræa u plastenicima predstavlja jedan segment poljoprivredne proizvodnje u koju je u...