Proizvodnja i Troskovi

8/12/2019 Proizvodnja i Troskovi

1/26


2/26

%vako drutvo ima neki sistem ili mehanizam koji transormie ono to su priroda i ranijegeneracije stvorile !raspoloive resurse ija je osnovna karakteristika retkost" u korisne oblike zaljudsku upotrebu. #konomija prouava te procese i njihove rezultate. #konomisti pokuavaju daodgovore na etiri osnovna pitanja+ ta, kako, za koga i koliko proizvoditi>251Odgovori na ova etiri

pitanja podrazumevaju deinisanje alokacije retkih resursa me*u proizvo*ae, kombinacijuproizvoda i usluga koje ele potroai i raspodelu proizvoda. &o je sutina ekonomskog problema

koja je prikazana na narednoj slici '.

Slika 32. Sutina ekonomskog problema

?judske elje i potrebe su neograniene, ali resursi nisu. Ogranieni ili retki resursi teraju

pojedince i drutva da biraju. $entralna unkcija svake ekonomije, bez obzira kako ona bilajednostavna ili kompleksna, je da transormie resurse u korisne oblike u skladu sa postojeimizborima. Proizvodnja je proces transormacije resursa u korisne oblike. #konomski resursi su sveono to se moe nai u prirodi ili su stvorile ranije generacije a moe se upotrebiti direktno iliindirektno za zadovoljenje ljudskih potreba. 4eki resursi su proizvod prirode+ zemlja, biljni iivotinjski svet, minerali, drvo, energija, kia i vetar. U svakom trenutku resursi koji stoje naraspolaganju jednom drutvu ukljuuju i one predmete koje su proizvele ranije generacije+ zgrade,opremu, puteve, itd.

Predmeti koji su proizvedeni a zatim upotrebljeni za proizvodnju drugih dobara nazivaju sekapitalnim resursima, ili jednostavnije kapitalom. )grade, oprema, maine, ulice, mostovi, nametaj,

itd. deo su nacionalne zalihe kapitala. ?judski resursi !rad, znanje, vetine" tako*e su vaannacionalni resurs. Proizvo*ai su pojedinci ili grupe ljudi koji u javnom ili privatnom sektorutransormiu kapitalne resurse u korisne proizvode.

2.2. *a+,o!" !o"#vo$%j&- "%(,"- o(,(," " m&,o$ !o"#vo$%j&

#konomski resursi se drugaije nazivaju aktori proizvodnje. 3ugo vremena !ukljuujui i@A@ vek" smatralo se da postoje tri osnovna ekonomska resursa ili aktora proizvodnje+ rad, kapital i

prirodni izvori !najee zemlja". 3anas se sve ee tome kao etvrti aktor proizvodnje dodaje ipreduzetnitvo, a nisu retka i shvatanja da su i inormacije poseban aktor proizvodnje.

Proizvodnja je rezultat ili output angaovanih aktora proizvodnje. Ona obuhvata procespretvaranja inputa !resursa, trokova" u outpute. Anputi su aktori koji se uveavaju u nameri da sedobije vei output, uz korienje istog metoda proizvodnje.

9etod proizvodnje je odre*ena kombinacija inputa kojom se proizvodi odre*ena vrednostoutputa. Poto postoji vie od jednog metoda za proizvodnju jedne jedinice outputa, proizvodni

proces se deinie kao odre*eni metod proizvodnje da bi se proizvela odre*ena jedinica outputa.Proizvodni proces uvek koristi inpute u iksnim proporcijama. Ono to je output jednog procesa

proizvodnje to je input !pored ostalog" za drugi proces proizvodnje !kapitalna dobra". &ako sumaine i sirovine, pored ostalog, i tzv. intermedijalni proizvodi !me*uproizvodi".

()

3onedavno, a to se moe pronai u brojnim ekonomskim udbenicima, govorilo se, kako smo ranije ve rekli, o!prva" tri pitanja, kao osnovnim sa kojima se susreu ekonomisti. 9e*utim, u novije vreme se sve ee ukljuuje ietvrto, ime se zaokruuje kompleks osnovnih pitanja koja ekonomisti postavljaju, a koja su uslovljena suoavanjem saretkou resursa. !Upor.+ 9. Baki, Osnovi makroekonomije,..., str. (/=6(/:".

(;=


3/26

%vi primarni inputi su aktori proizvodnje. Caktori proizvodnje se mogu deinisati kaopokretake snage i trajne zalihe onih dobaraDusluga koji su primarni inputi u proizvodnimprocesima. Caktorima proizvodnje odgovaraju aktorski dohoci,odnosno, za uloeni rad dobija seplata, za kapital kamata, za prirodne uslove !zemlju, pre svega" renta, a za preduzetnitvo iinormacije dobit !proit".

2.2.1. Ra$

8ad je uslov opstanka i razvoja ljudi, odnosno drutva u celini. 8ad uopte deinie se kaosvesno organizovana ljudska delatnost usmerena na postizanje nekog korisnog rezultata. Pomourada se, najee uz korienje i ostalih aktora proizvodnje, vri preobraaj prirode i njeno

prilago*avanje ljudskim potrebama. 7ao aktor proizvodnje+(" 8ad je racionalna ekonomska aktivnost ljudi koja se ulae u proizvodnju u obliku ljudske

radne snage, njihovih izikih i umnih potencijala, preduzetnikih sposobnosti, proizvodnogiskustva i radnih navikaE

" 8ad predstavlja subjektivni aktor proizvodnje !opredmeen, materijalizovan",neproizvodan ili usluanE

'" 8ad moe biti umni i iziki, kvaliikovan i nekvaliikovan, jednostavan i sloen, minuli!opredmeen" i tekui.

U procesu rada ljudi sredstvima za rad !maine, alati, oprema, zgrade, transportna sredstva idr." deluju na objekte ili predmete rada !materijale i sirovine".

8ad se najee meri radnim vremenom, koje predstavlja period ljudske radne aktivnosti,odnosno vreme angaovanja radne snage. 8ad, dakle, podrazumeva troenje radne snage. Pri tomese pod radnom snagom podrazumeva ukupnost izikih i duhovnih sposobnosti ljudi koje seangauju u procesu proizvodnje.

8aznovrsnost radova rezultat je drutvene podele rada, koja je dovela do specijalizacije rada

za obavljanje odre*enih operacija u proizvodnji, a razvila se iz primitivnih oblika prirodne podelerada. U svakom drutvu je znaajno uspostavljanje proporcionalne podele rada na razliiteproizvodne delatnosti u okviru oblasti, grana i grupacija, tj. odre*ene srazmere izme*u koliine ivrste rada, s jedne, i obima i strukture potreba, s druge strane.

U organizovanoj robnoj proizvodnji deluje opti zakon ponude i tranje koji odre*ujeta ikako e se proizvoditi !na koju proizvodnju e se rad usmeriti", i koliko e se drutveno potrebnogradnog vremena priznati za proizvodnju odre*enih roba i usluga. 0eriikacija rada se, dakle, obavljau procesu povezivanja proizvodnje i potronje putem razmene na tritu. U procesu razmene dolazido usaglaavanja ponude i tranje i uspostavljanja ravnotee izme*u njih na raznim nivoima cena ikoliina.

Potrebno je razlikovati radni input kao zbir usluga koje pojedinac prua od samog pojedinca,koji ima sposobost da vri te usluge. %era ekonomije ukljuuje alokaciju usluga rada, uzimajuiprocec izdvajanja ovih usluga od same individue kao neto to je sporedno za ekonomiju kaodisciplinu. 9e*utim, u politikoj ekonomiji ovaj procec je krucijalan i on je najbolje izraen u9arksovom konceptu radne snage. 9arks, naime, radu pridaje izuzetan znaaj izdvajajui ga kaospeciian !subjektivan", jedini kreativni aktor proizvodnje, za razliku od sredstava za rad i

predmeta rada koji su, po 9arksu, pasivni !objektivni" aktori. 9arksova analiza klasa ukapitalizmu, iako ekonomisti uglavnom smatraju da ona spada u podruje ekonomske sociologije,relevantna je u ekonomiji ako ni zbog ega drugog onda zbog analize potronje u kojoj se mora poiod injenice da jedni lanovi drutva mogu da troe vie a drugi manje.

)a razliku od toga, neoklasina ekonomska teorija teite stavlja na drugo mesto 1 uslugamarada se trguje na slobodnom tritu kao bilo kojom drugom robom, a od pojedinaca se oekuje da

ponude tritu dobro deinisane usluge rada. Ponude su dobrovoljne, racionalne, izabrane od strane

(;:


4/26

svakog pojedinca, u skladu sa korisnou njegovog rada. 7ao proizvodni aktor, rad se danasnajee naziva ljudskim kapitalom ili ljudskim resursima.

Posebno je vano da se prati mesto rada u procesu proizvodnje sa stanovita stalnihtehnikih unapre*enja. Od preteno izikog i manuelnog rada, rad u proizvodnji postaje sve viekreativan rad, jer maine zamenjuju oveka u mnogim mehanikim poslovima. 4aravno, ovo jesamo tendencija u najrazvijenijim trinim privredama, jer jo uvek u velikom delu sveta mnogoljudi radi teke izike poslove. 9e*utim, rad kreativnih radnika se, objektivno, suprotstavlja

proizvodnji i procesima kakvi su bili u prolosti, ormalizovanoj podeli rada, tradicionalnimkvaliikacijama i iskustvima, kao i rigidnoj hijerarhiji.

5roj stanovnika u jednoj zemlji, njihova starosna, polna i obrazovna struktura vrlo su vaanpreduslov privredne aktivnosti. 0e dugo vremena jedan od kljunih agregata o kome mora da vodirauna ekonomska politika svake drave je zaposlenost, odnosno nezaposlenost, koja postaje svevei problem ne samo manje razvijenih nego i najrazvijenijih zemalja sveta. 4ezaposlenost nedovodi samo do tekih posledica po stanovnitvo nego se deava da nezaposlenost radnika povlai inezaposlenost izikih kapaciteta. 4a primer, (:='. godine, iziki kapaciteti u industriji u %-3korieni su samo F:G. &o znai da je deo nacionalnog kapitala stajao neuposlen, time su i gubici

bili veliki.252Odnos izme*u rada i kapitala predstavlja bitnu odrednicu privrede svake zemlje, bilo da se

ovaj odnos posmatra kvantitativno, u cenovnim izrazima, ili se analizira njihov sutinski odnos.

2.2.2. Ka",al

8e kapital ima razliita znaenja i kao aktor proizvodnje se razliito deinie. Podkapitalom se najee podrazumeva zaliha razliitih kapitalnih dobara. 7apitalna dobra su

proizvedena roba koja je potrebna za dalju proizvodnju !zgrade, putevi, vodovod, maine i raznadruga oprema". Poto su heterogena, kapitalna dobra ne mogu da budu agregirana, ali njihove

vrednosti mogu. 0rednost kapitala je suma vrednosti onih kapitalnih dobara koja ine kapital.0rednost kapitala se moe menjati iako se ne menja koliina zalihe kapitala !vrednost, na primer,opada zbog obezvre*ivanja".

7apital, me*utim, ne postoji samo u izikom ve i u novanom obliku. 4ajkraa deinicijakapitala u izikom obliku je da su to stvari koje su ranije proizvedene i koje slue za proizvodnjudrugih dobara i usluga. )a razliku od toga, novani kapital je suma novca koja se opredeli zakupovinu odre*ene zalihe kapitalnih dobara.

7apitalna dobra !za razliku od potronih dobara" omoguuju da se sadanje dobiti odloe zabudunost. Umesto da se kapital uloi u potrona dobra !za linu potronju vlasnika kapitala", on seulae u budunost. 7rupna industrijska oprema ne zadovoljava direktno elje pojedinaca, ali da bi se

proizvela moraju se uloiti resursi koji bi se inae potroili. 7apital js svuda oko nas. Putevi sukapital. Bednom izgra*eni, oni slue generacijama. 3obit od ulaganja u puteve vratie se krozmnogo godina. )grade, oprema, zalihe potronog materijala su kapital preduzea.

7apital kao aktor proizvodnje razliito se deinie u literaturi. Pod tim pojmom razni autoriuglavnom podrazumevaju sledee+

(" %va dobra dugoronog korienja koja slue za proizvodnju drugih vrednostiE" )bir materijalnih vrednosti koje su stavljene u unkciju proizvodnjeE'" 8esurs kojeg su ljudi stvorili za proizvodnju novih roba i uslugaE


5/26

)a stvaranje kapitala potrebni su+ vreme i sredstva !raniji kapital" za inansiranje trokovanjegove proizvodnje. &a sredstva !raniji kapital" se troe u sadanjem periodu sa ciljem dobijanjadohotka od stvorenog kapitala u budunosti. %utina ulaganja kapitala je, dakle, u investiranju za

budunost, kako je ematski prikazano na slici ''.

Slika 33. Sutina ulaganja kapitala

Cinansijeri !poverioci" ulaui svoj kapital u izgradnju novog kapitala odlau mogunostnjegove upotrebe u druge !alternativne" svrhe za odre*eno vreme. &o odricanje ima svoju cenu, kojase zove kamata !lina, bankarska"i predstavlja aktorski dohodak od kapitala. %lino je kod ulaganja

u ljudski kapital koje pretpostavlja ne samo odricanje od sadanje zarade, nego i odre*ene trokoveobuke i vreme. 4a taj nain dolazimo do sutine odluke za stvaranje novog kapitala koja jeprikazana na slici 1 ona se sastoji u upore*ivanju alternativnih trokova sadanjih ulaganja iodricanja, s jedne, i oekivanih dohodaka !eekata ulaganja" u budunosti, s druge strane.

Predklasine teorije kapitala nastale su poetkom @0AAA veka. Prvo su iziokrati,upotrebljavajui termin ondovi, naglaavali potrebu akumulacije novca da bi se nabavile zaliherobe za prodaju ili za proizvodnju. Crancuski iziokrata 7ene govori o novanom kapitalu, a &irgorazvija speciinu teoriju kapitala kao aktora proizvodnje na bazi 7eneove teorije. On je, kako smoranije videli, u sutini isticao kako je kamatna stopa jedna vrsta termometra retkosti kapitala u

jednoj zemlji.

U okviru klasine ekonomske teorije, -dam %mit se bavio prirodom kapitala, akumulacijom,korienjem zaliha. -kumulacija kapitala je najvaniji aktor razvoja. Hto se vie unapre*uje procesakumulacije, rad je sve produktivniji. %redstva ija je unkcija da odbacuju dohodak !kapital"

pomau radnicima u proizvodnom procesu. Ciksni kapital !zgrade, maine" donosi dohodak, on jeproduktivan kada se due upotrebljava bez promene gospodara. $irkulacioni kapital !reprodukcionimaterijal, sirovine" se, me*utim, prodaje u okviru trgovine, ili se troi u proizvodnji da bi bio

produktivan.

Ostali klasiari su pod terminom kapital podrazumevali novani kapital, a termin instrumentsu koristili za kapitalna dobra. Hto su procesi bili produktivniji to im je bilo potrebno vie kapitala.3avid 8ikardo je govorio o proizvodnji kao kombinovanoj primeni rada, maina i kapitala,

izjednaujui kapital sa cirkulacionim kapitalom !sirovine".7arl 9arks je koristio termin kapital i za zalihu robe i za sumu vrednosti. On je insistirao na

tome da kapital kao bitan drutveni odnos postoji samo u kapitalizmu. 7vantitativna strana kapitalaje da je to koliina novca koji se oplo*ava, a njegova kvalitativna strana, njegova sutina je da je todrutveni odnos. On moe da postoji samo u uslovima kapitalistike robne proizvodnje u kojoj

postoje radnici koji prodaju svoju radnu snagu kapitalistima koji imaju kapital pomou kojeg kupujuaktore proizvodnje i ostvaruju proit.

Prema neoklasinoj ekonomskoj teoriji, novani kapital je nuan da bi se investiralo uproizvodnju. 9arginalni opadajui prinosi zavise od duine investiranja i unapre*enja proizvodnje.-lred 9aral je razlikovao kapitalna dobra koja odbacuju kvazi rentu i novani kapital koji donosi

kamatu, dok je -rtur Pigu isticao da se zaliha kapitala uvek sastoji od heterogenih kapitalnih dobarakoja su u stanju da odravaju svoju koliinu dok menjaju svoj oblik.

(=(


6/26

2.2.. P!"!o$%" !&'(!'"

Prirodni resursi kao aktor proizvodnje su tako*e ogranieni. Oni u irem smislu obuhvatajuzemlju, vodu, rude i sve koristi koje prua priroda, a u uem smislu ima se u vidu poljoprivrednozemljite. )emlja je prvi i najvaniji prirodni resurs. Ona se prodaje i kupuje na tritu kao i svakadruga roba. )emlja ima svoju cenu koja je u velikoj meri odre*ena visinom rente kao aktorskog

dohotka od svojine nad zemljitem. )emlja ima prirodne osobine, koje ukljuuju klimu i lokaciju,kao i vetake !poboljane" osobine, nastale nainom obrade, *ubrenjem i sl.

)emlja slui za poljoprivredu, gra*evinarstvo i industriju. Ona je najvaniji aktorproizvodnje u poljoprivredi. )bog svoje velike zavisnosti od prirodnih aktora !klime, geograskogpoloaja", poljoprivredna proizvodnja se bitno razlikuje od industrijske proizvodnje. Apak, i napoljoprivredu sve vie utie tehnoloki razvoj koji smanjuje zavisnost od prirodnih aktora!navodnjavanje, vetaka kia, protivgradna zatita i sl.".

#konomski bitna karakteristika zemlje je, kao i ostalih prirodnih resursa, da su oni retki, aneki od njih su i iscrpivi, tj. neobnovljivi, kao to je, na primer, sluaj sa rudnim bogatstvom. )bogtoga ekonomisti ve odavno skreu panju na potrebu racionalnog korienja prirodnih resursa, jer

njihovo nekontrolisano i neracionalno korienje, pa i zloupotreba !unitavanje" ugroava budunostsveta.25

3anas se sve vie govori o IIodrivom rastuJ, umesto rasta po svaku cenu. 8azvila se iposebna disciplina ekonomska ekologija, koja povezuje ekonomsku racionalnost i eikasnost sazatitom okoline i uvanjem i obnavljanjem prirodnih resursa. 3anas su ekoloki trokovi redovansastavni deo ukupnih trokova u razvijenim trinim privredama. 4ova nauna disciplina je i

bionomika ili bioekonomika, koja se bavi ekonomikom biolokih sistema !naina kako biolokiorganizmi i zajednice koriste retke resurse", kao i ekonomikom biolokih resursa !naini na koje seekonomske aktivnosti u ljudskim drutvima odnose prema dinamici biolokih sistema".

Pre ili kasnije, kod zemlje deluje zakon opadajueg prinosa !kada dopunska ulaganja rada i

kapitala u obradu zemlje daju sve manje koliinske prinose". %matra se da je tranja za zemljomizvedena iz tranje za proizvodima i uslugama koji se proizvode na zemlji. 3avid 8ikardo jesvojevremeno isticao kako je visoka cena zemlje posledica visoke cene ita.

2.2./. P!&$(#&,%",vo

Preduzetnitvo se danas smatra etvrtim aktorom proizvodnje, jer je njegova osnovna ulogau spajanju, bolje rei kombinovanju ostalih aktora proizvodnje. 3rugim reima, preduzetnitvo je

proces realokacije od manje eikasnih upotreba resursa ka eikasnijim upotrebama. 7ao takvo,preduzetnitvo obuhvata organizatorske, rukovodee, usmeravajue i, pre svega, inovatorskeunkcije u proizvodnji.

7ao aktor proizvodnje, preduzetnitvo je tesno povezano sa trinom privredom i njojprimerenim atributima+ ekonomskom slobodom, rizikom, neizvesnou, inovativnou,kreativnou i sl. Ono podrazumeva komercijalnu ideju organizacije proizvodnje, trgovine ili

pruanja posrednikih i drugih usluga u cilju ostvarivanja dobiti !proita" kao aktorskog dohotka.

Potrebno je razlikovati pojmove preduzetnik i menader. 3ok menader uglavnom vodibrigu o optoj eikasnosti tekuih procesa, o racionalnom korienju resursa, realizaciji ugovora,donosi rutinske odluke o cenama, prodaji i sl., dotle preduzetnik uvodi nove ideje, ne dozvoljava da

procesi budu rutinski, kombinuje resurse na nov nain, izbegavajui neeikasnosti karakteristine zaveinu ostalih. Preduzetnik je lider. On je prvi u sprovo*enju svake !najee svoje vlastite" zamisli.Kim ta novina postane svojina i drugih, im veina konkurenata uvede istu inovaciju, tu prestaje

') O ovome se vie moe videti u+ 8. Lor*evi, &ehnoloka savremenost 1 osnovno ekonomsko oruje dananjice,IIPozadina 1 asopis za pozadinsko obezbe*enje i ekonomiku u oruanim snagamaII, br. D(:=;, 5eograd, str. =6'=.

(=


7/26

preduzetnitvo i poinje rutina. Pravi preduzetnik ide dalje, ponovo tragajui za novim i stalnoprimenjujui inovacije. 4ajee navo*ene line osobine preduzetnika su+ sklonost ka riziku,odlunost, samouverenost, kreativnost, inovativnost, izrazita motivisanost, takmiarski duh,istrajnost, radoznalost, komunikativnost. Preduzetnik obino ima problema da ubedi svoju okolinu uvrednost svoje ideje. Melja za potpunom slobodom delovanja obino se moe zadovoljiti samo usopstvenom biznisu.

Preduzetnik i menader, naravno, mogu da budu ujedinjeni u jednoj linosti, ali i ne moraju.)a razliku od preduzetnika, menader ne mora poinjati novi posao, realizovati inovacije, ulagatisopstvena sredstva u novo preduzee i prihvatati rizik. Pored toga, menader je subjekt upravljanja u

preduzeu, proesionalni upravlja, to preduzetnik moe, ali ne mora da bude, nego moe zaposlitiposebnog menadera.

8asprostranjenost preduzetnitva, broj preduzetnika, motivacija za preduzimanje rizinihaktivnosti zavise od privrednog i drutvenog okruenja, shvaeno u najirem smislu. 5itni uslovi za

preduzetnitvo su trite i konkurencija, plateno sposobna tranja i sloboda privrednih subjekata daosnivaju preduzea, sklapaju poslove i snose posledice svojih postupaka. #konomija u kojoj vlada

preduzetnika klima !to je, inae, karakteristika savremenih razvijenih trinih privreda" naziva se

preduzetnikom ekonomijom.Pojednostavljeno bi bilo svesti preduzetnitvo na privatni sektor i pojedinca. Preduzetnitvo

u trinim privredama postoji i u javnim preduzeima i u svim drugim serama ivota, a ne samo uprivredi. &o su konkurentni subjekti !agenti", u kojima postoji tranja za najboljim i najkreativnijimstrunjacima koji su na tritu radne snage plaeni prema svojim kvalitetima. &ako je i danas

prihvatljiv stav o preduzetnitvu kao liderstvu, a svojinski aspekt nije toliko bitan.

8azlika izme*u inputa preduzetnika i inptuta rada zasniva se na dalekosenosti odluka kojedonose preduzetnici. Unutar irme sa jednim vlasnikom, preduzetnik ima dvostruku unkciju 1

preuzima i sam odgovara za menadment. 7od deoniarskog drutva sa vie vlasnika ove dveunkcije se dele me*u deoniarima koji zajedniki snose rizik 1 dok upravni odbor !direktori, ili tzv.

bord direktora" kontrolie politiku irme i donoenje odluka tj. menadment.Preduzetnitvo treba razlikovati i od vlasnitva. 8anije se u kapitalistikim privredama

preduzetnitvo najee vezivalo uz privatno vlasnitvo. Preduzetni pojedinac je, me*utim, spremanda ulae vlastiti ili pozajmljeni kapital u novo preduzee, da se izloi riziku i, u zavisnosti odsposobnosti i mnogih egzogenih aktora, da postigne uspeh ili da propadne. )a vlasnika to veomaesto nije karakteristino. Pored toga, izme*u preduzetnitva i vlasnitva postoje i kategorijalna iunkcionalna razlika, jer se oni esto ne poklapaju zbog postojanja institucija kredita, akcionarskogdrutva, korporacije, menadera, itd.

U literaturi se preduzetnitvo razmatra na vie naina, najee kao+(" Ekonomska kategorija!kod koje su subjekti prvenstveno privatna lica, ali i grupe lica i

drava, a objekti razne eikasne kombinacije aktora proizvodnje u cilju maksimiziranja dobiti"E" etod privre!ivanjakoji podrazumeva+ samostalnost u radu, nezavisnost u odluivanju,

slobodu izbora !delatnosti, sredstava, odluka, proizvodnih programa, resursa, izvora inansiranja isl., sposobnost preduzimanja rizika, zavisnost od trita, odgovornost za odluke, orijentaciju na

postizanje komercijalne dobiti i sl., ispoljavanje inicijative za inovacije, traenje netradicionalnihreenja", itd.E

'""oseban tip ekonomskog miljenjakoji se zasniva na originalnosti ideja, pristupa i odluka,visokom nivou znanja, iskustva, sposobnosti predvi*anja i kreativnostiE


8/26


9/26

-dam %mit isticao koliko je vano prouavati ekonomske aspekte delovanja naih predaka. Uvek jepostojalo preduzetnitvo, samo se ono usmeravalo u razliitim pravcima. U razliitim drutvenimokolnostima ljudska kreativnost i energija usmeravani su na razliite stvari. U eudalnim drutvimaueni ljudi i svetenici bili su vie cenjeni od biznismena. U srednjem veku, u razdoblju ekonomskestagnacije, preduzetnika se energija esto usmeravala u izgradnju katedrala i slinih objekata. 7aoto se u ponaanju ljudi danas mogu videti mnoge slinosti sa ponaanjem ljudi kroz istoriju, tako se

i dananja ekonomska misao nuno vraa na ideje starijih teoretiara, u pokuaju da se na*uodgovori za savremene probleme ekonomskog ivota.

&ermin preduzetnik prvi je upotrebio rancuski ekonomist 7antiljon !-antillon", (;.godine, da bi sledei put o njemu pisao Man 5aptist %ej tek (=/'. godine+ unkcija preduzetnika jeda kombinuje aktore proizvodnje u proizvodni organizam. 3on %tjuart 9il je smatrao da bisnoenje rizika trebalo da bude deo preduzetnike unkcije, a -lred 9aral uvodi pojam IInadniceza upravljanjeJ. U svemu tome se pokazalo da mnogo veu teinu imaju oni teorijski pogledi kojisagledavaju pojedinane ekonomske enomene kao deo kompleksne institucionalne strukture sanjenom istorijskom dinamikom. &eoretiar sa takvim irim institucionalnim pristupom ekonomskimenomenima bio je &orsten 0eblen, a tu bi se mogli ubrojiti jo i 9arks i Humpeter. 3vojica od njih

!0eblen i Humpeter" su znatnu panju posvetili preduzetniku i preduzetnitvu. &o se, me*utim, ne bimoglo rei za 9arksa, koji je preduzetnika uglavnom izjednaavao sa optim tipom kapitaliste.8odonaelnik institucionalizma u ekonomiji, &orsten 0eblen je, u svojoj otroj kritici sveta homoeconomicusa u kome nema izuzetnosti i inovatorstva, kao vaan istorijski momenat naglaavaorazdvajanje svojinske i preduzetnike unkcije. U tom kontekstu on upotrebljava termine IIodsutnivlasniciJ i IIkapetani industrijeJ. 7arakteristinu deiniciju preduzetnitva dao je Boze Humpeter+IIPreduzetnitvo je naziv za aktivnosti koje se sastoje u izvo*enju inovacija, a pojedinci koji nose teaktivnosti su preduzetnici.J Humpeter slikovito opisuje znaaj inovacija+ J7ao to ljudi umiru

prirodnom smru, u sluaju irmi prirodni uzrok smrti je njihova nesposobnost da dre korak uinoviranju.J25/

Postoji pet tipova inovacija+ (" uvo*enje novih proizvoda !ili unapre*enje kvaliteta starih"E

" uvo*enje novog metoda proizvodnjeE '" otvaranje novih tritaE


10/26


11/26

Proizvodnom unkcijom se naziva odnos izme*u ostvarene proizvodnje !outputa" i utroenihaktora proizvodnje !inputa". U praktinom smislu, proizvodna unkcija je tehniki odnos koji

pokazuje uzajamnu vezu izme*u ukupnih ulaganja raznih aktora proizvodnje !(, , ' ... n" iostvarene koliine !obima" proizvodnje !P", tj. P Q !(, , '... n".

Proizvodna unkcija izraava maksimalne obime proizvodnje koji mogu biti proizvedeni uzrazliite kombinacije resursa pri datom nivou tehnikih znanja. )naaj proizvodne unkcije je utome to pokazuje postojanje+ !(" alternativnih mogunosti pri kojima razliite kombinacije aktora

proizvodnje obezbe*uju jednak obim proizvodnje i !" mogunost zamene aktora proizvodnje!poto su mogue razliite kombinacije 1 znai da postoji varijanta pri kojoj je mogue postiioptimalnu kombinaciju aktora proizvodnje".

Proizvodne mogunosti su mogunosti drutva da proizvede ekonomska dobra pri punom ieikasnom korienju svih raspoloivih resursa, na datom nivou razvoja tehnologije. Poto su

proizvodni resursi retki, mogunosti proizvodnje su ograniene, tako da je potrebno doneti odlukukoje robe i usluge treba a koje ne treba proizvoditi, tj. potrebno je izvriti izbor izme*u raznihalternativa. &o je sutina problema koji je deinisan pitanjem ta proizvoditi.

8adi ilustracije, pretpostavimo da se radi o usmeravanju resursa na proizvodnju dvaproizvoda @ i pri datom nivou tehnologije. 4a uslovnom primeru krive proizvodnih mogunosti!slika '" prikazane su razne kombinacije zamene dobra @ dobrom !-, 5, $ i 3".

Slika 3. Kriva proizvodnih mogu/nosti

%vaka kombinacija unutar krive proizvodnih mogunosti !na primer, taka 9o

" pokazuje daresursi nisu u potpunosti iskorieni. % druge, pak, strane, ogranienost ljudskih i materijanihresursa ini nemoguom proizvodnju !kombinaciju dva proizvoda" izvan krive proizvodnihmogunosti !taka &o".

0eliki znaaj krive proizvodnih mogunosti je u tome to pokazuje da je u ekonomiji punezaposlenosti uvek obavezno da se zbog proizvodnje jedne robe proizvo*a mora odrei od

proizvodnje druge robe. &o pretpostavlja da neki resursi mogu biti usmereni sa proizvodnje jednerobe na proizvodnju druge robe. Odluka da se prednost da proizvodnji vee koliine dobra @ znaida e se proizvesti manja koliina dobra . Poveanje proizvodnje jednog dobra sa postojeimresursima nije, dakle, mogue bez smanjenja proizvodnje drugog dobra. %vaka taka na krivoj

proizvodnih mogunosti ima svoju alternativnu JcenuJ koja oznaava odricanje od drugihmogunosti. Hto se vie pribliavamo krajevima krive !veoj proizvodnji jednog ili drugog dobra",sve se vie poveava alternativna cena. 3alje, jasno je da svaka odluka o proizvodnji konkretnekombinacije dobara @ i znai drugaiju kombinaciju potrebnih resursa. Basno je, tako*e, damogua odluka o maksimalnoj proizvodnji jednog ili drugog dobra !krajnje take na krivoj" znaismanjivanje eikasnosti korienja resursa, jer se njihova alokacija drastino remeti, tako da nekimogu ostati i neiskorieni. Problem ta proizvoditi je, prema tome, istovremeno imikroekonomskog i makroekonomskog karaktera, iako se proizvodna unkciji obino razmatra ukontekstu teorije irme !mikroekonomija". %toga, ovaj problem pretpostavlja permanentnouskla*ivanje proizvodnje na relaciji mikroekonomija 1 makroekonomija.

3a bi irme, privreda i drutvo u celini odgovorili na pitanje ta proizvoditi, potrebno je

prethodno odgovoriti na vie znaajnih pitanja, kao to su+ (" 7oje koliine dobara su potrebne!prema zahtevima trita"> " 7oliki su trokovi proizvodnje raznih dobara> '" 7oja proizvodnja jerentabilnija, eikasnija, produktivnija>


12/26


13/26

najmanjim trokovima taka $ ! ( R ' (/ Q F/ evra", jer su pri kombinacijama+ - ! ( R ( (/ Q = evra", 5 !' ( R (/ Q F evra" i 3 !( ( R F (/ Q ; evra" trokovi vei.

Seometrijsko reenje za izbor kako proizvoditi moe se dobiti kada se, pored izokvante!linije jednakog obima proizvodnje", na graik ucrta i izokosta !linija jednakih trokova 1 engl. %ost trokovi, kako je uinjeno na slici ';", a po tom se izokosta pomera sve do take u kojoj kaotangenta dodiruje izokvantu !to je na slici pokazano strelicom". &akva ucrtana izokosta je zatrokove od


14/26

Prosean proizvod se geometrijski odre*uje nagibom tangente povuene iz koordinantnogpoetka na krivu ukupnog proizvoda. &angenta u taki 5 zaklapa maksimalan ugao nagiba saapcisom, to znai da ona odre*uje maksimum prosenog proizvoda.

Sranini proizvod se geometrijski odre*uje pomou tangensa ugla koji tangenta u raznimtakama krive obrazuje sa apcisom. Hto je ugao vei, vei je i granini proizvod. Ugao je, na slici':, najvei u taki -6-I, pa je tu granini proizvod maksimalan.

2.4. Za+o% oa$aj("= !"%o'a

O )akonu opadajuih prinosa bilo je rei i ranije. -ko bi se on predstavio graiki, pokazalobi se da njegovo delovanje odraavaju krive ukupnog i graninog proizvoda, jer sa dodatnimulaganjem jedinica promenljivog aktora !rada", pri iksnoj koliini drugog resursa !kapitala", prinosstalno opada, odnosno granini proizvod svake dodatne jedinice resursa opada sa poveanjemkoliine tog aktora, uz konstantne zalihe ostalih resursa.

)akon opadajuih prinosa tako*e odraava i proizvodnu unkciju, jer konstatuje odnosizme*u ulaganja resursa u proizvodnju !npr. rada" i rezultirajue proizvedene koliine dobara koju

je omoguilo ulaganje konkretnog resursa. 4aime, u praksi se esto doga*a da obim proizvodnjenekog dobra u poetku naglo raste u skladu sa dodatnim ulaganjima jednog resursa !npr. radnesnage u poljoprivredi" pri iksnoj koliini drugih resursa. 0remenom, me*utim, dolazi do toga daulaganje promenljivog resursa postaje sve manje produktivno, jer novi prinosi !granini proizvod"ne odgovaraju dodajnim ulaganjima rada, tj. poinju da opadaju. Ovo opadanje dodatnih prinosaobjanjava se injenicom da na nove dodajne koliine ulaganja varijabilnog resursa otpadaju svemanje i manje koliine iksnih resursa sa kojima se varijabilni resursi kombinuju u procesu

proizvodnje.

)a potpunije razumevanje zakona opadajuih prinosa naveemo veoma prost primer, ukome polazimo od pretpostavke da se u proizvodnju penice ulae rad i ograniena parcela zemlje

od (/ ara+ prve godine, radom jednog radnika ostvarena je proizvodnja od // kg. peniceE drugegodine, radom dva radnika, proizvedeno je '// kg. peniceE tree godine je radom tri radnikaproizvedeno ';/ kg. peniceE etvrte godine radom etiri radnika proizvedeno je


15/26


16/26

Slika +1. "rose&ni trokovi proizvodnje u kratkom roku

Proseni ukupni trokovi !P&uk" dobijaju se deljenjem ukupnih trokova proizvodnje saobimom proizvodnje, tj. P&ukQ &ukDV. U kratkom roku, proseni ukupni trokovi su jednaki zbiru

prosenih iksnih i prosenih varijabilnih trokova, tj. P&ukQ P&R P&v. Proseni ukupni trokoviopadaju do odre*enog nivoa obima proizvodnje, dostiu minimum na nivou proizvodnje koji je izaminimuma prosenih varijabilnih trokova, a onda poinju da rastu.

Proseni varijabilni trokovi !P&v" predstavljaju odnos varijabilnih trokova i obimaproizvodnje. Ovi trokovi na poetnim obimima proizvodnje opadaju, dostiu minimum, a ondapoinju da rastu !zbog dejstva zakona u poetku rastuih, a zatim opadajuih prinosa".

Proseni iksni trokovi !P&" opadaju sa rastom obima proizvodnje. Ovo je razumljivo, jerse iksni trokovi, da bi se izrazili po jedinici proizvoda, dele sa obimom proizvodnje.

.2. G!a%"


17/26

prosenih trokova !slika


18/26

Slika +0. 9lternativne proizvodne mogu/nosti

-ko se celokupno zemljite zaseje itom, proizvee se


19/26

kolika bi im bila dobit da su umesto ita proizvodili soju. Ova izgubljena ili proputena dobitpredstavlja oportunitetni troak proizvodnje ita.

./. P!av"lo %ajma%j"= ,!o+ova

U preduzetnikoj stvarnosti trine ekonomije brojne su mogunosti za realizaciju biznisa.

9e*utim, u svakom od biznisa za koji se preduzetnici odlue postoji vie moguih kombinacijaaktora proizvodnje. Postavlja se pitanje+ kako preduzetnici mogu na najjednostavniji nain da na*uonu kombinaciju aktora proizvodnje koja omoguuje eljeni rezultat uz najmanje trokove>

%lino pravilu maksimizacije korisnosti potroaa, u literaturi se za minimizaciju trokovaproizvo*aa preporuuje izbor takve kombinacije aktora proizvodnje u kojoj su jednaki odnosigraninih proizvoda resursa prema njegovoj ceni, tj. granini proizvod radaDplata Q granini

proizvod kapitalaDkamata, itd. Ovim pravilom !najmanjih trokova" rukovode se preduzetnici uirmama prilikom izbora i kombinovanja raznih aktora proizvodnje.

8adi interpretacije navedene jednaine, odnosno pravila, pretpostavimo da je za isto dodatnoulaganje u aktore proizvodnje od (/./// evra, odnos granini proizvod radaDplata Q /,, dok je

odnos granini proizvod kapitalaDkamata Q (. Ovo znai da dodatno ulaganje u kapital daje dva putavei dodatni proizvod, ili 1 za dvostruko manje ulaganje u kapital dobija se isti dodatni proizvod.9e*utim, kada su ti odnosi jednaki, kao to je to sluaj u naoj jednaini sa poetka koja predstavlja

pravilo najmanjih trokova, onda nema mogunosti za dalje utede u trokovima na datom obimuproizvodnje. 4aredni primer !tabela " to ilustrativno pokazuje.

:abela .

78#&-4B# 8#)U?&-&- U )-0A%4O%&A O3 O5A9- P8OA)0O34B#, &8OH7O0- A $#4-

Prethodno je prikazano graiki na slici


20/26

.5. T!o+ov" ( $(6om !o+(

0lasnici aktora proizvodnje i preduzetnici, a posebno menaderi koji upravljaju i voderauna o eikasnom angaovanju i korienju proizvodnih aktora, moraju naroito da vode rauna o

ponaanju iksnih i svih ostalih trokova u dugom vremenskom periodu. &o pre svega zato to irmaposluje u sloenom i promenljivom okruenju, tako da naroito u dugom vremenskom roku postoje

mnogi uticaji na trokove, to se na pozitivan ili negativan nain odraava na njenu konkurentskusposobnost. 9enaderi irme posebno moraju brzo i pravilno da reaguju na sve pojave koje utiu natrokove proizvodnje. 7ao primer navodi se poslovanje mlekare u uslovima smanjenja ili ukidanjadravnih dotacija za obino mleko kojeg kupuju svi gra*ani.

)avisno od obima proizvodnje, krive ukupnih i prosenih ukupnih trokova proizvodnje !pojedinici" u kratkom roku mogu da imaju razliit raspored, tj. da se nalaze u sektoru manjeg ili veegobima proizvodnje. 4aravno, u dugom roku, irma samostalno odluuje koliko e u kom periodu

proizvoditi, tako da e zavisno od tog izbora imati razliite krive prosenih ukupnih trokova, to jepredstavljeno na slici


21/26

shvatiti idealistiki, u smislu da se od male koliine uloenih resursa napravi JudoJ, nego kaorealno nastojanje da se ostvare to vee utede, to racionalnije poslovanje, da se iskoriste sverezerve i sl., to e u krajnjem dovesti do boljih rezultata.

#konomski cilj svake irme je maksimizacija dobiti uz minimalne trokove proizvodnje, priemu se koriste cene, optimizacija zaliha, reklama, dizajn, utede i racionalizacije, itd.9aksimizacija dobiti irme je direktno povezana sa proizvodnjom na mikroekonomskom nivou.)ato je potrebno objasniti zato je upravo maksimizacija dobiti toliko znaajna a ne, na primer,maksimizacija proizvodnje koja, praktino, moe dovesti do zastoja u realizaciji. &enja zaostvarenje maksimalne dobiti predstavlja zahtev da se resursi koriste najeikasnije.

3a bi se utvrdio obim proizvodnje na kome se ostvaruje maksimalna dobit, potrebno jeprethodno da se ponovo podsetimo na objanjenje kategorija ukupnog i graninog dohotka,ukupnihi graninih trokova, ukupne i granine dobiti, kao i da se sprovede marginalna analiza koja

pokazuje ta se deava u sluaju kad irma rei da proizvede dodatnu jedinicu proizvodnje.

Poto je ukupna dobit !proit" Q ukupan dohodak 1 ukupni trokovi, sledi da je graninadobit Q granini dohodak 1 granini trokovi.

Sranini dohodak je dopunski dohodak koji ostvaruje irma od prodate dopunskiproizvedene jedinice. %matra se da se veliina graninog dohotka smanjuje po meri rasta obimaproizvodnje, jer su irme prinu*ene da zbog vee realizacije smanjuju cene svojih proizvoda.

Sranini trokovi, kao to je ranije objanjeno, predstavljaju trokove irme koji su potrebniza proizvodnju dopunske jedinice nekog proizvoda. %a rastom proizvodnje, granini trokovi najpreopadaju, a onda poinju da rastu !od take maksimalne eikasnosti koja se nalazi izme*u minimalnei maksimalne proizvodnje". %ve to zbog delovanja zakona o opadajuim prinosima.

Postavlja se pitanje+ kako irma ostvaruje obim proizvodnje pri kome je dobit maksimalna>%ve dok proizvodnja dopunske jedinice dovodi do veeg porasta dohotka od porasta trokova!granini trokovi rastu sa rastom proizvodnje", irma poveava proizvodnju. 7ad proizvodnja

dopunske jedinice dovodi do manjeg rasta dohotka od rasta trokova !negativna granina dobit",irma !ako joj je cilj maksimizacija dobiti, a treba da bude" zaustavlja rast proizvodnje. Potogranina dobit menja svoj znak kada obim proizvodnje dostigne odgovarajui nivo, maksimalnadobit se ostvaruje pri obimu proizvodnje na kome je granina dobit jednaka nuli, tj. kada seizjednae granini dohodak i granini trokovi.

4a slici / je prikazano kako opadaju, a zatim rastu granini trokovi, a granini dohodakpada sa rastom obima proizvodnje.

Slika 6. aksimiza%ija dobiti 'irme

Sranina dobit, koja predstavlja razliku izme*u graninog dohotka i graninih trokova,tako*e se smanjuje sa rastom proizvodnje, i to tako da postaje negativna veliina posle nivoa

proizvodnje 4I, kada granini trokovi poinju da nadmauju granini dohodak.

%ada je sasvim jasno zato irma koja kao ciljnu unkciju ima maksimizaciju dobiti poveavaproizvodnju samo do granice izjednaavanja graninih trokova i graninog dohotka !take 4 i 4I

(:;


22/26

na slici /" 1 do te granice se ostvaruje pozitivna granina dobit, to znai da do te take rasteukupna dobit.

)avisnost ukupnih trokova od obima !koliine" proizvodnje !V" naziva se 'unk%ija ukupnihtrokova, koja se izraava odnosom &ukQ !V". Cunkcija ukupnih trokova dobija se korienjemodgovarajuih podataka za obim proizvodnje i trokove uloenih aktora proizvodnje!podrazumevaju se njihove iksne cene, jer se sa promenom cena menja i unkcija ukupnihtrokova". Pomou ukupnih trokova utvr*uje se poslovni !inansijski" rezultat irme, jer dobit!proit", kako smo u vie navrata naveli, predstavlja pozitivnu razliku izme*u ukupnog prihoda iukupnih trokova.

Odnosi izme*u+ a" ukupnog prihoda !Puk", ukupnih trokova !&uk" i dobiti !ili gubitka", kao ib" cene !p" prosenih trokova !&pr" i dobiti !ili gubitka" prikazani su na slikama ( !zone dobiti igubitka preko ukupnog prihoda i ukupnih trokova" i !zone dobiti i gubitka preko cene i

prosenih trokova".

Slika 1. ;one dobiti i gubitaka preko Slika 2. ;one dobiti i gubitaka preko ukupnog prihoda i ukupnih trokova %ene i prose&nih trokova

Prikazane zone objanjavaju tzv. zone poslovnih rezultata, kao intervale korienjaproizvodnih kapaciteta u kojima se ostvaruje dobit !ili gubitak", kao i mrtvu taku !tzv. prag"rentabilnosti !9&8", koji predstavlja onaj nivo obima proizvodnje na kome preduzee ukupnim

prihodom pokriva ukupne trokove, odnosno prodajnom cenom pokriva prosene trokove.24/

Pri donoenju svojih ekonomskih odluka irma uvek tei, kako je ve vie puta istaknuto,ostvarenju maksimalne dobiti, tj. maksimalne razlike izme*u ukupnog prihoda i ukupnih trokova!3maQ Puk1 &uk". Ukupan prihod jednak je proizvodu cene i prodate koliine, odnosno P ukQ p V.Sraiki prikaz ukupnog prihoda je kosa rastua prava linija na slici (, koja polazi izkoordinantnog poetka. 4jen nagib zavisi od visine cene !p, na slici ", koja je u kratkom rokuiksna veliina.

.7. Rav%o,&>a "!m& ( +!a,+om " $(6om !o+(

U uslovima potpune konkurencije trina cena je jednaka prosenom prihodu irme i njenomgraninom prihodu, tj. p Q Ppr Q Pgr. 4a slici '. prikazana je ravnotea irme u kratkom roku.

Slika 3. (avnotea 'irme u kratkom roku

F


23/26

8avnotea !poslovanja" irme u kratkom roku uspostavlja se uz uslov jednakosti cene igraninih trokova !pQ&gr", to znai da se ravnotea uspostavlja pri postojanju jednakosti+

pQ&grQPprQPgr. %a graika na slici '. vidi se da se u ravnotenoj taki !#" seku krive graninihtrokova !&gr" i cene !pe", tj. graninog prihoda i prosenog prihoda. ?evo od take #, granini

prihod !cena" vei je od graninih trokova, pa irma poveava proizvodnju jer ostvaruje dobit.3esno od take #, granini trokovi su vei od graninog prihoda, to dovodi do gubitka, pa se

proizvodnja zaustavlja u taki Ve. 4aravno da za razne trine cene robe postoje razne ravnotenetake+ za cenu p(ravnoteni obim proizvodnje je, kako se vidi, V (, itd. 8astui deo krive graninihtrokova !&gr" predstavlja, u stvari, geometrijsko mesto taaka koje povezuju unkcionalnu zavisnosttrine cene i obima proizvodnje, to znai da istovremeno predstavlja krivu ponude irme.

U dugoronom periodu !slika


24/26

W&uk V ( &gr ]Poto je 11111 Q &gr i 1111 Q 111 sledi da je \cQ 1111 Q (

WV &uk &pr &pr ^

-nalitiki smisao koeicijenta elastinosti ukupnih trokova proizvodnje je u tome topokazuje da e !u kratkom roku" procentualno bre rasti proizvodnja !output" od procentualnograsta ukupnih trokova, sve do take izjednaavanja graninih i prosenih trokova, posle ega e

procentualno bre rasti ukupni trokovi nego proizvodnja.

7oeicijent elastinosti ukupnih trokova u dugom roku pokazuje zone ekonominog ineekonominog obima proizvodnje. 4aime, kreui se krivom prosenih ukupnih trokova u dugomroku s leva u desno do take minimuma !u kojoj je, prema deiniciji, &grQ P&uk", nalazimo se u zonirastueg prinosa. U taki jedinine elastinosti ukupnih trokova !\cQ(" nalazimo se na optimalnomobimu proizvodnje, a nakon toga dolazi do neekonomine proizvodnje sa aspekta njenog obima.

Primer+ )bog poveane tranje za mlekom, mlekara je poveala proizvodnju mleka sa(/./// na (./// litara, to je dovelo do poveanja ukupnih trokova sa =/// na :/// evra. U tomsluaju, koeicijent elastinosti je+ W&uk (/// 1111 11111 (//

&uk :/// ((,(\cQ 111111 Q 11111111111 Q 1111 Q /,FFWV /// (F,;

1111 11111 (// V (///

Az prethodnog se vidi da je u konkretnom sluaju koeicijent elastinosti ukupnih trokovaproizvodnje manji od jedinice, to znai da se mlekara nalazi u zoni opadajueg prinosa!neekonomine proizvodnje sa aspekta ekonomije obima".

/. EKONOMSKI POKAZATE?JI ;SPENOSTI PROIZVODNJE

7ao ekonomski pokazatelji uspenosti proizvodnje najee se koriste produktivnost,ekonominost i rentabilnost.

/.1. P!o$(+,"v%o',

Produktivnost je ostvareni output !obim proizvodnje" po jedinici korienih inputa !resursa",ili odnos izme*u obima proizvodnje i prosenih uloenih resursa. 3o poveanja produktivnostidolazi kada se povea eikasnost bilo kog aktora proizvodnje. 5itno je da se produktivnost merirealnim outputom mada je veoma teko odvojiti, na primer, produktivnost rada od produktivnostikapitala. U praksi se najee koristi produktivnost rada kao odnos izme*u koliine proizvedenihdobara !ostvarene proizvodnje" i koliine uloenog rada+

proizvodnja VProduktivnost !P" Q ______ Q _rad 8

Prethodni odnos !PQVD8" pokazuje koliko se proizvodnje dobija na jedinicu uloenog rada,ali se to moe izraziti i obrnuto !PQ8DV", to onda pokazuje koliko se rada utroi za jedinicu

proizvodnje. Porast produktivnosti rada se ostvaruje poveanjem rezultata prvog izraza ilismanjenjem rezultata drugog izraza.

Produktivnost rada nam, u stvari, pokazuje koliko ljudi !sa datom tehnikom, tehnologijom,organizacijom, imajuim inormacijama" proizvode u datom vremenu i prostoru, s obzirom na

jedinicu uloenog rada !sat, dan, mesec, godina, zavisno od toga da li produktivnost rada merimo nanivou proizvodne jedinice, preduzea6irme u celini, industrije ili privrede u celini". Prosena

produktivnost bilog kog !jednog" aktora proizvodnje je odnos izme*u ukupnog obima proizvodnje ikoliine tog upotrebljenog aktora proizvodnje.

//


25/26


26/26

Pitanja za ponavljanje gradiva +

(. Potrebe i ekonomske aktivnosti. Pojam proizvodnje i proizvodni resursi'. Caktori proizvodnjeE rad:. %upstitucija aktora i optimizacija obima proizvodnjeE kako proizvoditi>(/. Ukupni, proseni i granini proizvod((. )akon opadajueg prinosa(. Pojam i osnovne vrste trokova proizvodnje('. Sranini trokovi proizvodnje(

Proizvodnja i Troskovi

Documents

Transcript of Proizvodnja i Troskovi