Proizvodni proces preduzeća predstavlja tehnološki process ili postupak fizičke, hemijske I biološke obrade predmeta rada čiji je rezultat novi proizvod. Proizvodnja materijalnih dobara I njena prodaja na tržištu obezbedjuje preduzeću prihod. Svakom obimu proizvodnje koje preduzeće ostvari odgovaraju odredjeni troškovi proizvodnje kao umnožak količine utrošaka I cene utrošaka. Proizvodni proces preduzeća kao tehnološki postupak može se analitički izraziti proizvodnom funkcijom. Proizvodna funkcija preduzeća pokazuje vezu izmedju proizvodnih utrošaka I količine gotovih proizvoda. Proizvodna funkcija označava ne bilo koji obim proizvodnej već samo maksimalnu proizvodnju koja se može ostvariti datom tehnologijom I količinom utrošaka. Proizvodna funkcija predpostavlja tehnološku optimizaciju koja prethodi ekonomskoj optimizaciji. Proizvodna funkcija se može izraziti u obliku : Q = f (K, L). Proizvod preduzeća u proizvodnoj funkciji označen je sa Q, sa K capital I sa L radna snaga.Svakom paru( kombinaciji) (K,L) faktora proizvodnje odgovara odredjen obim proizvodnje Q.

Slika 1.0- Proizvadnja, proizvodna funkcija i ponašanje preduzeća

Preduzeća ulažu novac u inpute proizvodnje, što prouzrokuje troškove proizvodnje, proizvode autpute koje realizuju na tržištu i ostvaruju prihode. Razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova proizvodnje je profit, a to je cilj poslovanja svakog preduzeća.

Prosečan i granični proizvod

Utvrdjivanje prosečnog i graničnog proizvoda iziskuje da se jedan od faktora proizvodnje odredi kao nepromenjiv ili da mu se pripiše sasvim odredjena vrednost. Kapital( proizvodni kapaciteti i oprema preduzeća) predstavljaju u praktičnoj ravni manej pokretljiv ili potpuno fiksni faktor proizvodnje usled čega se u analizi prosečnog i graničnog proizvoda uobičajeno varira i menja broj zaposlenih.

Prosečan proizvod ili prosečna produktivnost jednog faktora proizvodnje čija se količina menja , predstavlja odnos izmedju ukupne proizvodnej i količine faktora proizvodnje, na primer radne snage, mereno u odredjenoj jedinici mere. Prosečan proizvod ili produktivnost odredjenog faktora proizvodnje predstavlja prema tome AP= Q/L, gde AP označava prosečan proizvod ili produktivnost, Q ukupnu proizvodnju preduzeća i L radnu snagu.

Prosečna produktivnost faktora proizvodnje izvedena je iz proizvodne funkcije koja označava tehnološku optimizaciju, znači ne bilo koju proizvodnju po jedinici faktora proizvodnje već maksimalnu proizvodnju po jedinici utrošaka. Produktivnost kao mera efikasnosti upotrebe utrošaka predstavlja zahtev da se datom količinom utrošaka ostvari ne bilo koja već maksimalna količina proizvoda.

Odnos izmedju prosečnog i graničnog proizvoda

Slika 2.0-Ukupni, marginalni i prosečni proizvod – krive

Prosečni proizvod u svakoj tački na krivoj ukupnog proizvoda je nagib tangentne linije (ugao) za tu tačku. Za krivu ukupnog proizvoda (gornji pano) APL raste sve do L = 6, a posle opada. Pri L = 6, MPL = APL, a za svaku vrednost L > 6, MPL < APL.

Granični proizvod MP je veći od prosečnog proizvoda AP ,

sve dok prosečan proizvod raste i dostigne maksimum M2. U tački maksimuma prosečnog proizvoda M2 granični i prosečni proizvod se smanjuje, a granični proizvod je manji od prosečnog proizvoda. U tački M maksimuma ukupnog proizvoda granični proizvod je jednak nuli. Iza tačke M svaka dodatna jedinica varijabilnog utroška smanjuje ukupnu proizvodnju preduzeća.

Analiza pokazuje da racionalno ponašanje preduzeća predpostavlja njegovo poslovanje u drugom intervalu koji označava tehnološku optimizaciju i mogućnost tehnološke optimizacije.

Oblik funkcije ukupne proizvodnje izraz je i potvrdjuje pravilo promenjivih odnosa faktora proizvodnje. Produktivnost faktora zavisi od odnosa izmedju varijabilnog i fiksnog faktora proizvodnje. Usled nesrazmernog odnosa varijabilnog i fiksnog faktora rast proizvodnje je viši nego proporcionalan za svaku dodatnu jedinicu varijabilnog faktora. Uspostavljanej tehnološki potrebnog odnosa varijabilnog i fiksnog faktora postiže se tehnološka optimizacija. Promena odnosa varijabilnog i fiksnog faktora proizvodnje prelazi u drugi interval sa opadajucim prinosima. Prosečna produktivnost se smanjuje,a granična produktivnost je manja od prosečne.

Supstitucija faktora proizvodnje

Supstitucija faktora proizvodnje predstavlja onu osobinu koja omogućava u slučaju promena odnosa cena faktora proizvodnje zamenu faktora proizvodnje i ekonomsku optimizaciju. Mogućnost zamene i lakoću zamene faktora proizvodnje moguće je prikazati na osnovu grafičkog prikaza izokvante kao one krivulje u koordinatnom sistemu koja za dati obim proizvodnej pokazuje sve one konfiguracije faktora proizvodnje K i L koje taj obim proizvodnje Q omogućavaju.

Izokvanta predstavlja projekciju horizontalnog preseka površine proizvodne funkcije u koordinatnu ravan K,L. Za svaki obim proizvodnje Q' odgovara izokvanta q'.

Slika 3.0- Granična stopa tehničke supstitucije

Jedan input može biti zamenjen drugim bez menjanja konačnog autputa. MRTS u svakoj tački je apsolutna vrednost nagiba izokvante kaja prolazi kroz tu tačku. Ako se ΔK jedinica (kapitala) pomeri u tačku A, odnosno B, dodaju se ΔL jedinice rada i autput ostaje nepromenjen.

Slika 4.0- . Deo mape izokvanti za funkciju proizvodnje Q = 2KL

Izokvanta je skup svih (L, K) parova koji daju određeni nivo autputa. Na primer, svaki par (L, K) na krivojoznačen sa Q = 32, daje 32 jedinice autputa. Izokvantna mapa opisuje osobine proizvodnog procesa, kao i mapa indiferentnost potrošačke preferencije.

K

Slika 5.0

q3

q2

q1

0 L

Q3>q2>q1

U dvodimenzionalnom koordinatnom sistemu izokvanta predstavlja geometrijsko mesto tačaka onih parova proizvodnih faktora koji daju isti obim proizvodnje. Za svaki horizontalni presek proizvodne površine ili za svaki obim proizvodnej Qn odgovara jedna izokvanta koje obrazuju familiju izokvanti.

Obeležja izokvanti imaju sasvim odredjenu ekonomsku interpretaciju. Izokvante su nagnute što znači da su granični proizvodi faktora proizvodnej pozitivni i da je taj obim proizvodnje ostvaren u intervalu tehnološke optimizacije. Izokvante koje su više udaljene od koordinatnog početka označavaju veću količinu proizvodnje. Izokvante su paralelne, konveksne u odnosu na koordinatni početak što znači da je stopa supstitucije opdajuća veličina. Granična stopa supstitucije pokazuje koliko se mora povećati koločina faktora L ukoliko se smanji količina faktora K i da pri tome proizvodnja ostane nepromenjena.

Izotroškovna linija

Supstitucija faktora proizvodnje omogućava da se odredjeni obim proizvodnje preduzeća ostvari sa različitom kombinacijom utrošaka. Odnos i količina utrošaka zavisi od cena utrošaka i sredstava- budžeta preduzeća. Kombinacija utrošaka koje preduzeće može da kupi i da utroši za dati obim proizvodnje moguće je grafički prikazati kao liniju istih troškova.

K

TC/Pk

-Pl/Pk

0 L

TC/Pl

Slika 6.0

Na slici 6.0. vertikalna osa označava količinu utrošaka K,a horizontalna osa količinu rada L. Pk predstavlja cenu kapitala, Pl cenu rada,a sa TC označeni su ukupni troškovi. Ukupni troškovi TC predstavljaju zbir troškova kapitala K x Pk i troškova rada L x Pl.

Uslovi optimalne alokacije resursa

Cilj preduzeća je maksimiziranej profita kao razliek izmedju ukupnog prihoda i troškova preduzeća. Osnovno pitanje ekonomije preduzeća je izbor onog obima proizvodnje koji omogućava maksimiziranje profita. Analiza proizvodne funkcije preduzeća kao veza izmedju utrošaka i količine gotovih proizvoda, pokazala je tri različita intervala proizvodnog procesa.

U prvom intervalu sve do tačke maksimuma prosečnog proizvoda količine utrošaka koji omogućava maksimum prosečnog proizvoda profit preduzeća je moguće povećati i bez ekonomske optimizacije.

U drugom intervalu usled opadajućih prinosa rasta proizvodnje i odgovarajućih troškova nije u istoj srazmeri. Drugi interval zahteva ekonomsku optmizaciju ili izbor onog obima proizvodnje koji maksimizira profit.