PROGRAMSKI JEZICI

POJAM

Programski jezik je veštački jezik koji se koristi za pisanje programa da bi se kontrolisalo ponašanje mašine, a pre svega računara.

Svaki programski jezik ima skup pravila kojima se definišu važeće jezičke konstrukcije i taj skup pravila se naziva sintaksa jezika.

S druge strane, značenje ili dejstvo instrukcija čini semantiku jezika.

Programski jezici se koriste da bi se napisao program koji u potpunosti opisuje algoritam.

Svaki algoritamski korak se zamenjuje nizom instrukcija. Svaka instrukcija mora biti napisana po određenim pravilima koje jezik poseduje.

SINTAKSA I SEMANTIKA Većina programskih jezika je čisto tekstualnog oblika. Koriste

nizove teksta koji sadrži reči, brojeve, znakove interpunkcije i liči na prirodne jezike.

Međutim, postoje i jezici grafičke strukture koji koriste prostorne veze između simbola, da bi precizno odredile program.

Sintaksa opisuje moguće kombinacije simbola koji mogu da se koriste kako bismo dobili sintaksno korektan program.

Semantika je značenje koje se pridružuje datom nizu simbola.

Nije svaki sintaksno ispravan program i semantički ispravan!!! Ako napravimo poređenje sa srpskim jezikom sledeća rečenica je sintaksno tačna, ali je semantički (logika) neispravna

„Prosečna visina učenika drugog razreda je 15 metara.”

PODELA PROGRAMSKIH JEZIKA Osnovna podela programskih jezika je na mašinske jezike, više jezike

i jezike visokog nivoa.

Mašinski jezik je jedini direktno razumljiv jezik računaru. Na ovom nivou programer mora da unosi svoj program u obliku niza nula i jedinica. Ovaj jezik je zbog tog razloga veoma teško razumljiv ljudima. Ovakve programe direktno koristi sam CPU, ne mogu se prenositi sa jednog računara na drugi.

Sledeći nivo je asemblerski jezik, koji se takođe razvija sa hardverom samog računara. Ovakvi jezici se koriste za pisanje raznih drajvera.

Viši programski jezici imaju jako razvijenu apstrakciju detalja. Mogu da koriste elemente prirodnih jezika. Lakše se koriste i ne zavise od platformi na kojima se koriste. Pod platformom se podrazumeva operativni sistem jednog računara (primeri platformi su Windows, Linux, MacOS..). Primeri takvih jezika su Java, C++, C#.

Kako je mašinski jezik jedini jezik koji računar “razume”, svi programi koji se pišu na nekim od prethodno spomenutih jezika moraju da se prevedu na jezik razumljiv računaru. Za to koristimo kompajlere ili prevodioce.

Kompajleri, dakle, prevode originalan kod (source code) na ciljni kod (target code). Ciljni kod je pogodan drugim računarima za dalju obradu, npr. veznim programima (linkeri). Najčešći razlog za prevođenjem izvornog koda je pravljenje izvršnog programa. To su programi koji imaju ekstenzije .dll, .com ili .exe. Izraz kompajler se koristi za programe koji prevode izvorni kod višeg programskog jezika na mašinski ili asemblerski jezik.

Kompajleri se uglavnom koriste za kontrolu leksičke ispravnosti, pretprocesiranje, parsiranje, generisanje koda i optimizaciju koda.

ISTORIJSKI RAZVOJ PROGRAMSKIH JEZIKA

• set instrukcija koje odgovaraju operacijama koje izvršava CPU

• Instrukcije su brojne, obično binarne tj.

instukcija=procesorska operacija

Mašinski jezici

• koriste slovna imena koja se lakše pamte i tumače

• koriste za pisanje drajvera Assembler

• sintaksa je bazirana na engleskom jeziku

• nezavisnost u odnosu na hardver Programski jezici

visokog nivoa

• Objekti su strukture podataka koji mogu da sadrže vrednosti (u formi atributa) i kod (u formi metoda i procedura).

• C++, Java, Python, C# i drugi

Objektno orientisani jezici

• neproceduralni, dizajnirani su za obradu velike količine podataka, specijalizovani za određenu namenu

• vezani za rad sa bazama podataka i koriste grafički korisnički interfejs

Jezici četvrte generacije

• umesto da sam rešava problem programer postavlja parametre za program

• ideja iza ovoga je da se programer oslobodi razmišljanja o detaljima implementacije

Jezici pete generacije