Prof. dr Vladimir JANKOVIĆ SMERNICE · Sve to me je zain-trigiralo i, istražujući, došao sam do...

Diplo Centar i Međunarodni forum „Dunav – reka saradnje”

Prof. dr Vladimir JANKOVIĆ

SMERNICE ZA ADAPTACIJE NA

KLIMATSKE PROMENE

Beograd, mart 2011.

Publikacaija je štampana u okviru projekta „Beogradske perspektive održivog razvoja i klimat-skih promena”, koji je finansiran u okviru SECTOR II programa Regionalnog ekološkog centra u Beogradu (www.rec.rs)

Beograd, mart 2011.

Naslov: Smernice za adaptacije na klimatske promene

Autor: Prof. dr Vladimir Janković, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd Mančesterski univerzitet, Mančester

Izdavač: Diplo Centar, Beograd, www.diplomacy.edu Međunarodni forum „Dunav – reka saradnje”, www.danube-cooperation.com

Urednik izdanja: Nikola Božić

1 ◂

UVOD

Pozdrav svima iz Ženeve. Žao mi je sto danas ne mogu biti sa vama. Kako sam uključen u međunarodne pro-

cese vezane za klimatske promene, dobio sam zadatak da napravim pregled trenutne situacije u globalnim pregovo-rima o klimatskim promenama, nakon Kopenhagena i pre Meksika.

Iz liste učesnika vidim da su sa vama Milan Dacić i Danica Spasova koji veoma uspešno predstavljaju Srbiju u globalnim klimat-skim pregovorima. Ne znam da li smem da koristim onu otrcanu frazu „lider u regionu”, koja je izgubila smisao, ali Beogradski klimatski krug je stvarni regi-onalni centar. Zaustaviću se na regionu da ne bih ušao u rizičnu zonu grando-manije. Ali o našim ljudima, pogotovo u oblasit klimatskog modeliranja, može-te čuti širiom sveta. Bez puno buke i megafon diplomatije, ali sa jasnom vizijom, njih dvoje i velika grupa saradnika uspeli su da pozicioniraju Beograd i centar „Milutin Milanaković” veoma dobro na svetskoj klimatskoj mapi.

Znači, kada neko hoće da čuje nešto pametno u ovoj oblasti ili uradi do-bar doktorat ili nauči nešto o klimatskom modeliranju obraća se ljudima iz Be-ogradkog klimatskog kruga.

Nedavno sam bio u prilici da, u potpuno nevezanom kontekstu, čujem od naučnika, iz Turske i Indije, da bi svako u svetu voleo da ima beogradski model za aerosole koje je razvio dr Slobodan Nicković. Ono što Beogradski klimatski krug radi mogao bi biti primer za ostale koji žele da urade nešto vredno i ozbilj-no u drugim oblastima nauke.

Vraćam se na inicijalno pitanje: kakva je situacija u globalnim pregovo-rima o klimatskim promenama danas, na sredokraći između Kopehnhagena i Meksika? Kratak odgovor je: loša. Situacija je loša, budući da je nakon kraha u Kopenhagenu pregovarački proces zapao u ćorsokak i, za sada se, ne vidi način kako da se nađe izlaz.

Pozdravna reč na panelu „Beograd i klimatske promene”,

održanom 28. juna 2010.

Prof. dr Vladimir Janković

▸ 2

Pre nego što kažem nešto više o trenutnoj situaciji u pregovorima, mož-da bi bilo dobro da predstavim širi kontekst klimatske diplomatije. Diplomatski proces pregovora o klimatskim promenama, iniciran je 1992. godine, u Rio de Žaneiru, usvajanjem „Okvirne konvencije o klimatskim promenama”. Ova kon-vencija je postavila osnovne principe i procedure, ali se nije bavila konkrentim pitanjima klimatskih promena.

U Riju je bilo prerano za to. Pregovarači su mudro ostvili vremenu da iskri-stališu buduća rešenja za klimatske promene. Nakon Rija nastavljeni su prego-vori. Kao što znate, kao što su fusnote nekada bitnije nego glavni tekst, veoma često su protokoli i aneksi bitniji od same konvencije. To je bio i slučaj sa ovom konvencijom tako da danas kada kažete klimatske promene uglvanom pomisli-te na Kjoto, a ne na Rio.

U japanskom gradu Kjotu 1998. gdine donet je prvi protokol na „Okvirnu konenciju” iz Rija. Kjoto protokol reguliše konkrenta pitanja klimatskih prome-na. Po prvi put uvodi brojeve (procente smanjenja) i obaveze država potpisnica. Kao što znate, Kjoto je uzburkao svetsku političku javnost, a najviše odnos Sjedi-njenih američkih država i njihovo odbijanje da ratifikuju Kjoto protokol.

Formalno govoreći, Kjoto, kao i Kopenhagen, krajem 2009. godine i sasta-nak u Meksiku su takozvani COP (Conference of Parties). Pored ovih najzna-čajnijih konferencija bilo je i niz drugih pripremnih sastanaka. Sekretarijat ce-log procesa baziran je u Bonu (Nemačka). To je bio pokušaj Nemačke, da kada je prestonica preseljena u Berlin, od Bona napravi međunarodni centar. Jedino im je to uspelo sa sekretarijatom za kliamtske promene.

Nakon Kjota proces je prilično klackao bez velikog interesa najvećih drža-va da bilo šta promene. Adminsitracija Džordža Buša nije imala interesa da bilo šta menja. Kina, Indija i ostali su se brzo razvijali. Kod njih je postojao strah da bi ih novi klimatski režim mogao zaustaviti u ekonomskom razvoju. Pored toga, krah industrijske proizvodnje u bivšim komunističkim zemljama smanjio je ni-vo emisije na globalnom nivou.

Situacija je počela da se menja od 2005. godine, pa nadalje. Pre svega in-dustrijska proizvodnja, pa time i emisija ugljen-dioksida počela je naglo da ra-ste. To je bio realni problem. Drugo, datumi su uvek korisni u međunarodnim pregovorima. Pribiližava se datum za reviziju Kjoto protokola i odluke šta i ka-ko dalje nakom 2012. Pored toga, i to ne treba potceniti, međunarodne organi-zacije su izgubile velike „narative”. Milenijumski ciljevi UN su zaboravljeni, a i sva ostala pitanja, kao što su rodna ravnopravnost, borba protiv siromaštva, bila su istrošena. Trebalo je naći novu temu i međunarodne organizacije su se uhva-tile za klimatske promene. Možda ovaj razlog deluje nategnuto, ali ga ne treba

Smernice za adaptacije na klimatske promene

3 ◂

potceniti. Radi se o hiljadama dobro plaćenih službenika koji moraju naći razlog svog postojanja.

Uz to, američka administracija zaglibljena u rat u Iraku, počela je da tra-ži „zvečku” kako bi svetskoj javnosti skrenula pažnju. Iako je bila odlučno pro-tiv klimatskih promena, počela je da pravi prve otklone u ovom pravcu, uključu-jući i nekoliko samita u Vašingtonu. Zvuči paradoksalno, ali nekoliko teoretiča-ra su izneli ozbiljnu argumetnaciju da je Bušova administracija, u poslednje dve godine svog mandata, uradila više u oblasti klimatskih promena nego Obamina administracija do sada.

Važno je poznavati širi kontekst da bismo razumeli zašto je Kopenhagen propao. Nakon 2005. u priču o klimatskim promenama, intenzivno ulazi svetska nauka. Njihov učešće u pregovorima organizovano je kroz IPCC (International Panel on Climate Change). IPCC postoji nekoliko decenija, ali je do sada najvaž-niji takozvani Četvrti izveštaj iz 2007. za koji su, te godine, dobili Nobelovu na-gradu. Čitajući njihov izveštaj bio sam zbunjen budući da nije pisan naučnim već diplomatskim stilom. Ima puno kondicionala (should would), procene o klimat-skim promenama su procenjene kao „likely”, „very likely”, itd. Sve to me je zain-trigiralo i, istražujući, došao sam do interesantnog zapisnika sa sastanka u Va-


▸ 4

lensiji na kome je izveštaj usvojen. To su bili tipični diplomatski pregovori, ko-ji su opisani kao tzv „naučni kompromis”. Kompromis je još jedna reč koju ve-zujemo za diplomatiju, ali ne za nauku. Nauka bi trebalo da utvrđuje činjenice i zakonitosti. Zašto je sve ovo važno? Nauka je zloupotrebljena u političke svrhe.

IPCC je dobio Nobelovu nagradu. Mediji su počeli da spinuju celu priču. U pripremama za Kjoto IPCC je sve više ličio na Vatikan, a nauka na religiju. Budu-ći da, mi sa Balkana, imamo dobre antene da prepoznamo ideološki argument, bilo je jasno da tu nešto nije u redu. Poruka je bila jasna: „Naučnici su jasno rekli da su klimatske promene neminovne. Sada je na političarima da donesu konven-ciju.” Ceo deo iz IPCC izveštaja sa likely, very likely je olako zaboravljen.

Kao i u svakoj religiji krenulo je i sa pretnjama. Ako se ne uradi ništa u Ko-penhagenu, gotovi smo. Vaša odgovornost je velika. Ako ne u pravom paklu za-vršićete u „global warming”-u.

Na toj osnovi o naučnoj izvesnosti, koja nikada nije postojala, napravlje-na je kula od karata. Mediji su se bavili samo ovom temom. Fondovi su poče-li da dolaze sa svih strana privlačeći različte ljude, od onih koji su stvarno hte-li da urade nešto korisno za svet, do onih koji su razmišljali o sledećem konsul-tantskom ugovoru.

Samo je u Ženevi, u prethodnih 5 godina, osnovano 20 različith programa i organizacija u oblasti klimatskih promena. Najveći problem je bio sa međuna-rodnim organizacijama koje su u klimatskim promenama videle novu „kiriju”. Pre Kopenhagena svaka organizacija je naprvila skup o klimatskim promenama. Od kompjutera i klimatskh promena do standardizacije i klimatskih prome-na. Jedna moja poznanica radi u svetskoj asocijaciji zubara, pa su čak i oni mo-rali da prave skup o klimatskim promenama i stomatologiji. Industrija se zavr-tela, i to je problem.

Napraviću jednu paralelu sa 1990-tim godinama kod nas. Naš problem ni-je bio samo Miloševićev režim, već i činjenica da je po nekim procenama 1998. godine oko 50.000 ljudi živelo baveći se Miloševićem. Tu su bili vojnici, naučni-ci, diplomate, istraživači, profesori, izdavači, mediji… Lista može da se nastavi. Za njih je bavljenje Miloševićem bio opis radnih zadataka i njegov nestanak sa scene za neke je značio gubitak posla. Tako se i „industrija” klimatskih prome-na zavrtela.

Došao je Kopenhagen, sa potpuno nerealnim očekivanjima, i kulom od ka-rata. Krah je bio neminovan. Trenuto se „industrija” regrupiše. Vlada velika kon-fuzija. Deo se prebacuje na inovacije kao rešenje za finansijsku krizu, ali to nije dovoljno. Traži se novi narativ.


5 ◂

Mediji su imali posebno važnu ulogu u spremanju kraha u Kopenhagenu. Nekoliko tropskih leta i suša u Evropi su navođeni kao primer kako će izgleda-ti globalno zagrevanje ako ne napravimo dogovor u Kopenhagenu. U to vreme naučnici su ćutali, jer im je to odgovaralo. Danas, kada imamo izuzetno hladnu godinu, naučnici daju objašnjenje koje je tačno. To što imamo hladnu godinu ne znači da nema klimatskih promena. Uticaj klimatskih promena se vidi na ek-stremnim vremenskim prilikama. Ljudi se pitaju, pa dobro što nam to nisu rekli kada smo imali izuzetno toplo leto. Javnost je izgubila poverenje u nauku i glo-balne institucije.

Sta je dobro iz svega sto se desilo u Kopenhagenu?Prvo, došlo je do ozbiljne analize odnosa nauke i politike. Tu se mora mno-

go više uraditi. Sličan problem postoji i u svetskom zdravstvu i poslednje pan-demije „meksičkog” gripa. Nauka je zloupotrebljena. Početna tačka za rešava-nje ovog problema je povratak na osnovne funkcije nauke i diplomatije. Nauka bi trebalo da se bavi otkrivanjem zakonitisti u prirodi, a politika i svetska diplo-matija pronalaženjem kompromisa između različith, često sukobljenih, interesa.

Nauka ne može biti bazirana na kompromisu, kao sto je to bio slučaj sa IPCC izveštajem. Politika i diplomatija moraju biti bazirane na kompromisu. To je fundamentalna razlika između dve oblasti i opasno je ako naučnici postanu diplomate, a diplomate naučnici.

Drugo, svhatili smo, ili se bar nadam da je to slučaj, da se globalni proble-mi ne moraju rešavati samo na globalnom nivou. U Kopenhagenu slogan je bio „Global problems need global solutions”. Na prvi pogled to zvuči logično i teš-ko je to kritikovati. Međutim, problem je ako se ubaci reč ONLY, kao što se to desilo u Kopenhagenu da se globalni problemi mogu rešavati SAMO na global-nom nivou.

Po tom pristupu sve stavljamo na jednu kartu, globane pregovore. Ako to propadne - šta onda? Taj pristup je doživeo krah u Kopenhagenu i iz toga se mo-že dosta naučiti. Pitanje klimatskih promena može se rešavati i na nacionalnom, lokalnom i drugim nivoima. Ono nije samo pitanje emisije ugljendioksida, vec i pitanje razvoja, energetske efikasnosti, promene načina ponašanja, uvođenje druge kulture odnosa prema svom okruženju. Ništa od toga se ne može namet-nuti međunarodnim ugovorima, ali se može razviti malim akcijama na lokal-nom nivou.

U tom kontestu ovo sto mi radimo u Beogradu je izuzetno značajno. Poru-ka sa nedavnih klimatskih pregovora u Bonu je jasna… Nema ništa od globalnog dogovora u dogledno vreme. Okreniti se se svojim lokalnim sredinama i uradite šta možete u svom okruženju.


▸ 6

Ako uspemo u Beogradu to bi mogao da bude interesantan primer i mo-del za druge.

Puno pozdrava iz, sve toplije, Ženeve, nakon hladnog i kišovitog proleća.

Dr Jovan Kurbalija,osnivač i direktor DiploFoundation

7 ◂


Savremeni gradovi usled rastućih dimenzija i fizičkih karakteristika, predstav-ljaju „proizvođače” vremenskih prilika sa značajnim posledicama po komfor,

zdravlje, vrednost nekretnina i kvalitet svakodnevnog života stanovnika. Noć-ne vrednosti gradskih temeperatura u toku letnjih meseci redovno su za neko-liko stepeni Celzijusa više od onih u okolini grada. Zbog rastućih površina ne-propusnih podloga i urbanizacije, olujne bujice u gradskim i prigradskim nase-ljima često postaju elementarne nepogode koje rezultiraju materijalnom štetom i ljudskim žrtvama.

U isti mah, mnoge gradske sredine, posebno u zemljama u tranziciji i ra-zvoju, postaju žrtve zagađenosti vazduha koja u kombinaciji sa meteorološkim uslovima i topografijom izaziva visoke zdravstvene rizike. S obzirom na to da preko šezdeset procenata svetskog stanovništva danas živi u gradovima, ovakvi problemi postaju uzrok sve veće brige gradskih i državnih vlasti, posebno u kon-tekstu globalnih klimatskih promena koje će situaciju u urbanim sredinama do-datno pogoršati. Međudržavni panel o klimatskim promenama (Internacional Panel for Climate Change, IPCC) je za svoj sledeći izveštaj planirao posebnu studiju koja će razmatrati buduće projekcije ovih problema, povezujući klimat-ske, infrastrukturne, demografske i energetske aspekte urbanizacije.

Trenutni konsenzus postoji oko toga da klimatske promene prete gradovi-ma na tri načina: 1) kroz stalno povećanje količine gasova staklene bašte u grad-skim sredinama, 2) kroz efekte globalnih promena u regionalnim razmerama, i 3) kroz aktivnosti koje gradovi preduzimaju kako bi obezbedili održivost u no-vonastalim uslovima. U meteorološkoj terminologiji to znači da bi gradovi mo-gli postati žrtve različitih anomalija i rizika, od kojih su najistaknutiji sledeći:1. opšti porast letnjih temperatura sa povećanim rizicima toplotnih talasa

koji bi bili i jači i duži;


▸ 8

2. kratke, intenzivne epizode padavina koje bi povećale rizike od plavljenja;3. plavljenja u priobalnim gradovima kao posledica porasta nivoa mora; kao i4. povećana verovatnoća sušnih perioda.

U sve većem broju, gradske i lokalne vlasti stimulisane su ovim procesi-ma da preduzmu mere društvene i tehnološke inovacije koje bi im dale vreme-na da se prilagode predviđenim rizicima. U poslednjih dvadeset godina lokalne vlasti postaju sve značajniji faktor u ublažavanju i prilagođavanju globalnim kli-matskim promenama.

Mnogi gradovi razvili su sopstvene klimatske strategije, a mnogi su postali i članovi nacionalnih i transnacionalnih mreža saradnje, od Američkog klimat-skog dogovora gradonačelnika (U.S. Mayors Climate Protection Agreement) do koalicije C40. Motivi koji stoje iza ovih važnih inicijativa su prevashodno re-alni rizici od povećanih padavina, rasta temperature, poplava, rastućeg nivoa mora, erozije. Ali su takođe povezani i sa odgovornošću vlasti i blagovremenom prevencijom, kao i sa kompetentnošću gradskih institucija i postojećih znanja i praksi.

Istorijski pregled

Iako su aktivnosti u ovim okvirima naročito primetne u poslednjih dvade-set godina, gradske klime bile su predmet razmišljanja i strahovanja još od kra-ja osamnaestog veka, kada su, naučnici i medicinari, po prvi put počeli da po-stavljaju pitanje uticaja industrijalizacije i urbanizacije na kvalitet života i zdrav-stvene uslove gradske sredine. Tokom devetnaestog veka, sam grad postaje cen-tar sanitarne intervencije i planiranog razvoja. Prljavština, zagrevanje vazduha i zemlje, zagađenje vazduha i nedostatak svetlosti, u određenim slučajevima, uti-cali su na odluke vlasti o rasporedu ulica i zgrada, transportu, lokaciji parkova i zelenim krovovima, koji se u nekim gradovima pojavljuju već krajem devetna-estog veka.

U isto vreme, jedan od prvih opisa „toplotnog ostrva” pojavljuje se već po-četkom devetnaestog veka. Autor Luk Hauard (Luke Howard) obrazlaže razlo-ge zbog kojih je centar Londona uvek topliji od svojih predgrađa. Hauard je sma-trao da uzrok toplotnog ostrva leži u koncentraciji ljudi, dimu, senkama, verti-kalnim površinama zgrada i gustoj izgrađenosti. Ovakva rana istraživanja po-staju rutinska početkom dvadesetog veka, kada nemački klimatolozi i poljopri-


9 ◂

vredni stručnjaci tragaju za pravilnostima i osobenostima mikroklimatologije gradova.

Najuticajnije studije, u tom razdoblju, postaju radovi Rudolfa Gajgera (Geiger) o klimi pri tlu (1927) i „Gradska klima” (Stadtklima) Alberta Kracera (Kratzer, 1937). Radovi ove vrste utemeljuju osnovne pretpostavke nove oblasti – urbane meteorologije – koja se bavi matematičko-fizičkim istraživanjem vre-menskih uslova u gradovima, kao i meteoroloških prilika „proizvedenih” u gra-dovima (na primer: smanjene vetrovitosti i povećanja padavina). Ove studije ta-kođe su objasnile i da intenzitet veštački izazvanih promena u gradskoj atmosfe-ri zavisi od svih elemenata lokacije, istorije i urbanog razvoja - počev od geograf-skog položaja gradskog jezgra i satelitskih industrija, preko ekonomskih grana privrede koje preovlađuju u regionu, do arhitektonskih rešenja, planiranja grada i socijalne strukture stanovništva.

U periodu do devedesetih godina dvadesetog veka, neposredno pre aktiv-nosti u vezi sa globalnim klimatskim promenama, istraživanje urbanih kllima i politike razvoja bili su motivisani na osnovu posmatranja iz različitih uglova.

Serija ekstremnih zagađenja vazduha širom sveta – od kojih je verovatno najpoznatiji londonski „smog – ubica” iz 1952. – prouzrokovala je promene u zakonskim merama po pitanju korišćenja energenata i navela vlasti da problem urbane sredinu uzmu u razmatranje kroz naučnu i administrativnu prizmu. U Njujorku i drugim velikim gradovima, tokom šezdesetih godina dvadesetog ve-ka, izvedena su obimna merenja atmosferskog zagađenja u izabranim meteoro-loškim uslovima, koja su potvrdila značaj lokalnih temperaturnih inverzija (po-rast temperature sa visinom) na formiranje intenzivnih slojeva smoga (slika 2).

Slika 1. Porast broja publikacija iz oblasti urbane klimatologije 1900–1980.


▸ 10

Ideje i predlozi na temu kako sprečiti gradska zagađenja vazduha i indu-strijska isparenja u stambenim oblastima, često su se, u ovom periodu (a i da-nas) završavali na nivou nacrta, strategija i dobrih namera, ali su vremenom ipak zauzimali sve važniju poziciju u strategijama urbanog razvoja. Naravno, po-stoje i izuzeci. Sa naučne tačke gledišta, već od sedamdesetih godina vlasti su mogle da računaju na korišćenje sve kvalitetnijih znanja o gradskim meteorolo-gijama, a na osnovu studija o „graničnom sloju” atmosfere (do oko kilometra), urbanom sloju (do oko 100 m) i „uličnim kanjonima”.

Niz numeričkih i empirijskih modela omogućio je razumevanje procesa koji stvaraju hidrometeorološke anomalije u gradskim uslovima. Mnoge od ta-dašnjih, a i savremenih, studija koriste metode sakupljanja informacija i mode-liranja u hidrodinamičkim tunelima. U pojedinim insititucijama, naučnici su iz-gradili i smanjene makete gradova kako bi simulirali vazdušni tok i raspored pa-rametara (slika 3).

Dok urbani meteorolozi nastavljaju da se bave proučavanjem urbanih atmosfera, gradske vlasti, zdravstvene ustanove, transport i urbanističko plani-ranje pokazuju sve veću zainteresovanost za transfere znanja iz nauke u prak-su. Vodeće pitanje u tom smislu jeste – da li je i kako moguće iskoristiti znanja o

Slika 2. Meksiko Siti u inverziji – emisije gasova zadržavaju se ispod nivoa oblaka, u stagnantnom vazduhu


11 ◂

atmosferskim uslovima u gradskim kompleksima radi ublažavanja njihovih ne-gativnih uticaja? Da li je i kako moguće smanjiti zagađenost, toplotno ostrvo, po-plave, buku, a omogućiti provetravanje, ozelenjavanje i dekarbonizaciju?

U poslednjih pedeset godina mnogi svetski gradovi radili su na ovoj pro-blematici, nezavisno od problematike globalnog zagrevanja, a naročito se istica-la potreba da se u planiranju izgradnje i regeneracije gradova povede računa o efektima koje novi urbani kompleksi – od zgrada, preko saobraćajnica i parkin-ga, do tržnih centara – imaju na lokalne klimatske trendove. Došlo se do sazna-nja da urbanizacijom izazvane klimatske promene zavise od više faktora: veliči-ne i položaja grada, geometrije ulica, kretanja vozila, visine zgrada, položaja par-kova i vodenih površina, industrijskih kompleksa i disperzije zagađenja.

Ovi problemi usložnjavaju se činjenicom da se gradovi nalaze u različi-tim klimatskim zonama, sa različitim sezonskim varijacijama i preovlađujućim vetrovima, na različitim stupnjevima ekonomskog razvoja, i da funkcionišu u različitim sistemima ekološke svesti i zakona. Zato je razumljivo da ne postoji obrazac primene naučnih znanja koji bi bio jednoobrazno primenjiv za sve, pa čak ni za većinu svetskih gradova. Svaki grad ima svoj klimatski otisak i od sva-kog grada se očekuje da napravi sopstvenu strategiju održivosti, po svojoj meri.

Slika 3. Kanda laboratorija, Tokio. COSMO: Komprehensivni model za eksperiment iz urbane klime


▸ 12

U tom smislu korisno je navesti nekoliko primera u kojima postoji prenos znanja iz naučne u praktičnu sferu planiranja, i to naročito u okviru problema-tike urbane forme i razvoja. Posebno vredan pažnje je grad Štutgart koji je jedan od retkih gradova u svetu koji je u svojoj gradskoj upravi zapošljavao tim urbani-sta – meteorologa, još od Drugog svetskog rata. Štutgart se nalazi u dolini u ko-joj se tokom cele godina pojavljuju slučajevi inverzije. U takvim situacijama tem-peratura vazduha pri tlu niža je od temperature izmerene na okolnim brdima.

Ovo uslovljava da se topao vazduh proizveden u gradu zbog industrije, lo-ženja ili transporta, zadržava ispod linije inverzije i tako ostaje „zarobljen” u ni-žim slojevima, često formirajući slabu vidljivost ili magle. Ukoliko se stabilni

Slika 4. Klimatski atlas Štutgarta sa informacijama o topografiji, temperaturi, preo-vlađujućim vetrovima i „rekama” hladnog vazduha


13 ◂

vremenski uslovi produže na više dana ili čak nedelja, koncentracija polutanata može dobiti razmere ozbiljnog, pa čak i fatalnog rizika. S druge strane, u toku le-ta, slaba vazdušna strujanja, u nižim delovima grada, utiču na formiranje toplot-nog ostrva, naročito noću.

Imajući u vidu ove uslove, gradske vlasti su veoma rano počele da razmi-šljaju o metodima kojima bi se ublažile ove anomalije. Rešenja na koja su obrati-li pažnju ticala su se razmeštanja fabrika („Porše”, „Mercedes–Benc”), racional-nog planiranja novih stambenih oblasti, ograničavanja visine zgrada u centru, širenja ulica, i određivanja razmaka između zgrada. Ovi elementi polako su se našli i u zakonima i u regulativama gradnje, a gradskim meteorolozima nalože-no je da nastave sa intenzivnim merenjima i kontrolom kvaliteta životne sredine.

Naročita važnost data je pokušaju da se grad ne „zatvori” za gravitacij-ska strujanja hladnog vazduha sa brda ka centru, do kojih dolazi u toku letnjih meseci, a koja obezbeđuju ublažavanje toplotnog ostrva. Iako su se ovi koridori (ili arterije) svežeg vazduha nalazili na lokacijama atraktivnim za preduzimače, gradske vlasti su argumentovano uspele da ih ostave netaknute i obezbede „di-sanje„ centra. Štutgart je u tom pogledu svetao primer moći gradske uprave da se racionalnim planiranjem sačuvaju najveće vrednosti grada – zdravlje, komfor i čistoća gradske sredine.

Slika 5. Zeleni koridor u Meseštat Rimu sa strelicama koje ukazuju na kontrolisano strujanje vetrova radi ventilacije gusto postavljenih blokova zgrada


▸ 14

Osim Štutgarta, u toku prošle decenije, slične i nove ideje u cilju ublažava-nja gradskih klimatskih anomalija ponuđene su u više gradova. U Minhenu, u istočnom delu grada Meseštat Rim (Messestadt Riem), novo naselje niklo je iz planova koji su svesno uključili klimatske elemente. Koristeći statističku anali-zu preovlađujućih vetrova – takozvanu „ružu vetra” – urbanisti, gradski oci i ar-hitekti ostvarili su plan koji obezbeđuje nesmetano strujanje vetra iz pravca se-veroistoka i tako obezbeđuje „ventilaciju” novog dela grada. Za tu svrhu pejzaž-ni arhitekti obezbedili su zeleni koridor širine oko 400 metara koji obezbeđuje dotok svežeg vazduha u parkove i blokove naselja. Zanimljivo je da je orijentaci-ja tog koridora definisana pravcem slabijih vetrova, a ne najčešćih, jer se slabija strujanja obično povezuju sa povećanim zagađenjem.

U toku prošle decenije i drugi svetski gradovi inicirali su programe usme-rene na kontrolisanje gradskih klima. Impetus za njih dodatno je pojačan činje-nicom da su gradovi najveći proizvođači gasova staklene bašte i da kao takvi do-prinose globalnim trendovima. Koje bi inicijative trebalo pobrojati? Cilj jedne od skorašnjih studija rađenih na dva njujorška univerziteta bio je da se proce-ni koje se strategije mogu najuspešnije primeniti na ublažavanje toplotnog ostr-va u gradu Njujorku.

Slika 6. Osnovna škola na ivici zelenog vazdušnog koridora u Meseštat Rimu, Min-hen, 2010.


15 ◂

Pošto se mnogi od zaključaka mogu primeniti na gradove sa sličnim pro-blemima i sličnim opštim klimatološkim uslovima (godišnja doba, dužina da-na), moguće je ovu studiju koristiti kao uzor za ostale i buduće slične analize. Autori su predložili korišćenje numeričkih modela u kombinaciji sa osmotrenim meteorološkim, satelitskim i GIS podacima kako bi odredili koja od tri, ponuđe-na rešenja, ublažavanja toplotnog ostrva, imaju najveće šanse za uspeh. Razma-trane su tri mogućnosti: gradsko drveće, živi krovovi i svetle površine. Rezulta-ti modeliranja pokazali su da je najefektniji metod hlađenja vazduha u gradu na visini od dva metra sadnja drveća na trotoaru. Međutim, najveće vrednosti hla-đenja model je identifikovao u stvaranju svetlih/belih površina na svim objek-tima koji su sada obojeni tamnim bojama. U Njujorku je moguće obeliti oko 64 procenta površina, a samo 17 procenata površina može da primi nove sadnice. Ovakva istražavanja mogu se sprovesti i u drugim gradovima radi stvaranja na-učne osnove za ekološku politiku u vezi sa urbanim klimama.

Pre nekoliko godina, kao rezultat ovih saznanja, formirana je tzv. „Alijansa belih krovova”, koja svoje aktivnosti vidi na tri prostorno-društvene skale. Belje-nje tamnih površina proizvodi, kao prvo, hladnije zgrade u kojima se smanjuje potrošnja energije i do 20 procenata. U zgradama koje nisu klimatizovane, unu-trašnja temperatura može se spustiti i do tri stepena, što predstavlja vrednost ko-ja je značajna posebno u toku letnjih toplotnih udara.

Drugo, kao rezultat masovnog bojenja u belo krovova, kao i ostalih povr-šina, gradska temperatura snižava se do vrednosti od oko tri stepena. Ovakvo

Slika 7. Al Gor i gradonačelnik Blumberg u promotivnom farbanju krova u Njujorku


▸ 16

smanjenje ne čini gradove samo prijatnijim u toku letnjih meseci, već smanju-je i povećano formiranje smoga na višim temperaturama. I kao treće, globalno bojenje krovova u belo ima efekat hlađenja jednak smanjenju emisije gasova za oko 44 miliona tona ugljen-dioksida godišnje. Pretpostavljajući da prosečan au-tomobil emituje oko četiri tone ugljen-dioksida godišnje, ove uštede ekvivalen-tne su uklanjanju oko jedne milijarde automobila za jedanaest godina.

U proteklih nekoliko godina mnoge inicijative krenule su u pravcu očuva-nja i poboljšanja gradskog metabolizma radi ublažavanja klimatskih rizika, ka-ko globalnih tako i lokalnih. Gradovi su izuzetno važni s obzirom na to da se u njima globalni trendovi superponiraju na lokalne uticaje. Od 2005, jedna od vo-dećih mreža gradova koji rade na smanjenju emisije gasova staklene bašte i po-boljšanju lokalnog kvaliteta života je C40, grupa gradova u saradnji sa „Klinto-novom klimatskom inicijativom”, čiji su potpisnici gradovi na svim kontinen-tima. Između ostalog, C40 ima zaduženje da vodi evidenciju o svim najboljim praksama u ovom pravcu.

Neke od njih važno je pobrojati kako bi se stekao utisak raznolikih mo-gućnosti u borbi protiv klimatskih promena. Ostin u Americi je tako razvio po-seban program zelenih zgrada koji olakšava izgradnju održivih objekata. Berlin je usvojio plan izgradnje nisko-ugljeničnih zgrada koje odmah ostvaruju ušte-de u potrošnji energije. San Francisko je grad sa najvećim sistemom solarnih pa-nela. Oslo koristi 10.000 inteligentnih uličnih sijalica koje štede oko 1.400 tona ugljen-dioksida i smanjuju potrošnju električne energije za transportne potrebe za oko 70 procenata. Nekoliko američkih gradova, uključujući i Njujork, inici-ralo je i akciju „Milion stabala”, koja je u toku i čiji cilj predstavlja ozelenjavanje gradskih površina radi povećanja evapotranspiracionog potencijala grada, a ti-me i smanjenja toplotnog ostrva.

Veliki broj ovakvih primera mogao bi postati realnost i u gradovima Za-padnog Balkana, posebno u Beogradu. Ministarstvo nauke osiguralo je priori-tetnost klimatskih istraživanja, a unutar jednog od konkretnih projekata posto-ji i potprojekat rada na klimatskim promenama u gradskim sredinama. Cilj ove studije je razumevanje bioklimatskih, infrastrukturnih, ekoloških i zdravstvenih parametara, a u kontekstu prostornog planiranja grada (i sela).

Projekat razvija metodologiju koja bi definisala klimatski profil Beograda i prigradske okoline radi definisanja adaptacije i ublažavanja postojećih i pred-stojećih klimatskih promena u regionu. Istraživanje ima prioritetni značaj zbog indikacija ekstremne ranjivosti delova grada koji su izloženi neplanskom razvo-ju usled demografskih i socijalnih trendova.


17 ◂

Ciljevi ovog istraživanja su:1. da sačini što detaljniju mapu klimatskih i ekoloških parametara grada (uk-

ljučujući i zone buke) i da identifikuje demografske, urbanističke, indu-strijske i ostale investicione tendencije od uticaja na povećanje klimatskih i ekoloških hazarda (promena namene zemljišta, urbanizacija, zelene i vo-dene površine, saobraćajnice, itd.);

2. da identifikuje najverovatnije gradske rizike izazvane regionalnim klimat-skim promenama na osnovu postojećih scenarija i modela;

3. da identifikuje postojeće demografske vektore, kao i tendencije u izgradnji gradskih i industrijskih objekata i gubitku zelenih površina;

4. da ustanovi standardnu i reprezentativnu mrežu mernih mesta koja bi re-gistrovala gradske vrednosti atmosferskih parametara u periodima karak-terističnih sinoptičkih situacija (zimsko i letnje stabilno vreme, nagle pro-mene vremena, košava, inverzije);

5. da izvrši epizodna mikrosondažna merenja radi utvrđivanja najosetljivih gradskih i prigradskih oblasti za datu sinoptičku situaciju;

6. da formira taksonomiju rizika i standardnu bazu podataka / mapu o po-stojećim (i rastućim) klimatskim anomalijama, bilo da se radi o gradskom toplotnom efektu, anomalijama u padavinama, vlažnosti, ili ekstremnim zagađenjima i dinamičkim efektima u tzv. „grubom sloju” („roughness layer”);

7. da koristeći ova merenja i modeliranje, u svetlu očekivanih klimatskih promena, utvrdi realne bio-klimatske rizike i „bolne tačke” u konkretnom gradskom prostoru; i

8. da implementira saznanja na nivou gradskih vlasti, kroz preporuku otva-ranja radnih mesta za „urbane klimatologe”.

9. Osim osnovnih istraživanja, neophodno je sprovesti i mere obrazovanja koje bi javnost upoznale sa problematikom gradskih klima, sa opasnosti-ma koje su njihov proizvod i sa aktivnostima koje se mogu sprovesti, a u kojima bi i građanstvo i vlasti imali svoje mesto. Neophodno je, dakle, ko-ordinirati nauku i ekološku politiku. Ovakav zahtev, ma koliko izgledao očigledan, pred nas postavlja seriju izazova – ali se oni moraju doživeti kao, napora vredan, put ka stvaranju zdravijeg, čistijeg i prijatnijeg grad-skog života.


▸ 18

Međunarodni forum „Dunav – reka saradnje”

Međunarodni naučni forum „Dunav - reka saradnje” (MNF „DRS”) je interdisciplinar-

no udruženje stručnjaka i istraživača posvećenih unapređenju međunarodne saradnje u oblasti održi-vog razvoja i održivog korišćenja prirodnih i kultur-no-istorijskih resursa u Podunavlju. Aktivnosti su počele 1989. a udruženje je registrovano 1994.

MNF „DRS” je o rezultatima svojih aktivnosti redovno obaveštavao držav-ne organe i organizacije, na svim nivoima, ukazujući na probleme koje treba re-šavati u oblasti održivog korišćenja prirodnih resursa u slivu Dunava, posebno u Srednjem Podunavlju.

Saradnja sa međunarodnim organizacijama, među kojima su: Savet Evro-pe, UNESCO, UNIDO i drugim agencijama UN, Svetskom turističkom organi-zacijom (WTO), Radnom zajednicom podunavskih regija, Paktom za stabilno-sti Jugoistočne Evrope, Inicijativom za saradnju u Jugoistočnoj Evropi - SECI, Globalnim ekološkim fondom u okviru kojeg je Forum akreditovan, Cenralno-evropskom radnom grupom za životnu sredinu i biodiverzitet – CEEWEB, čiji je MNF „DRS” kolektivni član, odvijala se pretežno preko učešća predstavnika tih organizacija u aktivnostima MNF „DRS”, kao i učešćem predstavnika MNF „DRS” u konsultativnim i lobističkim aktivnostima pri tim organizacijama.

Na svojoj jubilarnoj, 20. konferenciji (2009), kao i na svojoj 21. konferenciji 2010, MNF „DRS” se obavezala da intenzivira svoje zalaganje za dalji razvoj čvr-šće regionalne saradnje podunavskih zemalja, i da će ne samo nastaviti, već i in-tenzivirati svoju saradnju sa međunarodnim organizacijama. MNF „DRS” će na-staviti da učvršćuje svoju postojeću saradnju sa nevladinim organizacijama ze-malja Podunavlja i iniciraće nove vidove te saradnje, pri čemu će još više nego do sada da u te svoje aktivnosti uključi i druge nevladine organizacije, odnosno da se udružuje sa drugim organizacijama za izradu i ostvarivanje razvojnih proje-kata. Takođe, MNF „DRS” će i u predstojećem periodu negovati partnerstvo vla-dinog i nevladinog sektora u cilju uspešnijeg rešavanja problema održivog kori-šćenja prirodnih resursa i ostvarivanja održivog razvoja. Pri tome, MNF „DRS”


19 ◂

će još više nego do sada da neguje saradnju na svim nivoima, republičkim, po-krajinskim i lokalnim organima vlasti.

MNF „DRS” će nastaviti da posvećuje posebnu pažnju interdisciplinarnim programima i projektima. Nastaviće svoje uspešno započete projekte, kao što su: 1. Institutional Capacity Building u oblasti klimatskim promenama (Vodič kroz Kjoto protokol i Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promena-ma, Beograd 2006 ISBN 86-82825-09-0, COBISS.SR-ID 132082444); 2. Program uređenja nautičkog puta Podunavljem kroz Srbiju, koji omogućuje razradu niza mikro-regionalnih, prekograničnih projekata i implemetaciju regionalnih, pre-ko-graničnih projekata u toj oblasti; 3. Idejni projekt „Mitološki turizam - Tra-govima Herakla duž Dunava”; 4. Idejni projekt „Plava revolucija u slivu Dunava”; 5. Dunavski međunarodni biznis klub (Danube International Business Club); 6. Edukativni program Universitas Danubiana, itd.

www.danube-cooperation.com


▸ 20

DiploFoundationDiploFoundation je neprofitabilna organizacija ko-ja radi na jačanju značajnog učešća svih zainteresovanih faktora u diplomatskoj praksi i međunarodnim odnosi-

ma. Sve naše aktivnosti se bave i podržavaju našu orijentaciju ka obrazovanju, obuci i izgradnju kapaciteta:

• Kursevi: nudimo kurseve na postdiplomskom akademskom nivou kao i trening radionice po raznovrsnim temama vezanim za diplomatiju za di-plomate, javne službenike, kadrove međunarodnih organizacija i nevla-dinih organizacija kao i studente međunarodnih odnosa. Naši kursevi se ostvaruju putem onlajn i mešovitog učenja.

• Izgradnja kapaciteta: uz podršku donatora i partnerskih agencija nudi-mo programe za izgradnju kapaciteta za učesnike iz zemalja u razvoju na određen broj tema uključujući upravljanje internetom, klimatske prome-ne, ljudska prava, državnu diplomatiju i advokaturu i zdravstvenu diplo-matiju.

• Istraživanja: kroz istraživanja i savetovanja istražujemo teme koje se odno-se na diplomatiju, međunarodne odnose i onlajn učenje.

• Publikacije: naše publikacije obuhvataju od istraživanja savremenog ra-zvoja u diplomatiji do novih analiza tradicionalnih aspekata diplomatije.

• Razvoj softvera: izradili smo komplet softverskih aplikacija posebno prila-gođenih za diplomate i druge koji rade na međunarodnim odnosima. Ta-kođe smo odlični u razvoju platformi za onlajn učenje.Diplo ima sedište na Malti, sa kancelarijama u Ženevi i Beogradu. Diplo se

razvio iz projekta za uvođenje alatki informativne i komunikacione tehnologi-je (ICT) u diplomatsku praksu, pokrenutog 1993. godine na Mediteranskoj aka-demiji diplomatskih studija na Malti. Diplo je osnovala Vlada Malte i Švajcarske u novembru 2002. kao nezavisnu neprofitabilnu fondaciju. Naš fokus se proširio od primene informativne tehnologije u diplomatiji na druge nove i tradicionalne aspekte učenja i prakse u diplomatiji i međunarodnim odnosima.

www.diplomacy.edu


21 ◂

SECTOR II

The regional grants programme is designed to support regi-onal cooperative environmental projects. Projects must in-

volve NGOs from different countries working together on cross-border or regional environmental issues. Two regional calls are envisaged during the period of the framework programme. The grants announcement and the grants guidelines provide comple-

te information about each call.This programme is run by staff at the REC’s head office with support from

its country office network in seven target territories, as well as external experts.Scope: Promoting regional cooperation to:Improve the sustainability of the urban environment by addressing re-

gional priorities on land use and urban planning, transport, health, energy and climate change, or waste management and water; and

Support sustainable development in regional policy and through regional practical demonstration projects.


▸ 22

Regionalni centar za životnu sredinu

Regionalni centar za životnu sredinu za Central-nu i Istočnu Evropu (REC) je nestranačka, nezavi-

sna, neprofitna međunarodna organizacija čija je ulo-ga pružanje pomoći u rešavanju problema u životnoj sredini u Centralnoj i Istoč-noj Evropi (CEE). REC sprovodi svoju misiju kroz promovisanje saradnje izme-đu nevladinih organizacija, vladinih institucija, biznis sektora i drugih partne-ra u oblasti zaštite životne sredine, kao i pružanjem podrške razmeni informa-cija i procesima učešća javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine.

REC su 1990. godine osnovale Sjedinjene Američke Države, Evropska ko-misija i Mađarska. Rad REC-a je danas zasnovan na Povelji koju su potpisale vla-de 28 zemalja i Evropska komisija i na međunarodnom ugovoru potpisanom sa vladom Mađarske. Sedište REC je u Sentandreji, u Mađarskoj, a Kancelari-je se nalaze u svakoj od 16 zemalja korisnica REC-ovih programa: Albaniji, Bo-sni i Hercegovini, Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Hrvatskoj, Letoniji, Litvaniji, Ma-đarskoj, Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori.

Snažno prisustvo REC-a u Srbiji obezbeđeno je kroz delatnosti Nacional-ne kancelarije u Beogradu. Detalji o radu Regionalnog centra za životnu sredi-nu za Centralnu i Istočnu Evropu, mogu se pogledati na centralnoj WEB prezen-taciji REC.

Prof. dr Vladimir JANKOVIĆ SMERNICE · Sve to me je zain-trigiralo i, istražujući, došao sam do...

Documents

Transcript of Prof. dr Vladimir JANKOVIĆ SMERNICE · Sve to me je zain-trigiralo i, istražujući, došao sam do...