PROCENA POŽARNOG RIZIKA – ČEK LISTE I MATRICA RIZIKA

Dušan Gavanski, Verica MilankoVisoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu

Slobodan KrnjetinFakultet tehničkih nauka Novi Sad

Rezime: Matrica rizika je korisna metoda za procenu požarnog rizika, koja se može primeniti samo za identifikovane požarne opasnosti. Najpraktičniji alat za sistematizovano i sveobuhvatno identifikovanje požarnih opasnosti u radnim i pomoćnim prostorijama je ček-lista. U radu će se definisati postupak implementacije ček-listi u matricu požarnog rizika. Ček-liste se odnose na identifikovanje požarnih opasnosti od objekta i opreme i na sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara u objektu.

Cilj ove implementacije je uspostavljanje što objektivnije veze između posledica i verovatnoće u procenjivanju požarnog rizika. Procena požarnog rizika data je na primeru prehrambene industrije.

Ključne reči: Procena požarnog rizika, ček-liste, matrica rizika.

FIRE RISK ASSESSMENT– CHECK LISTS AND RISK MATRIX

Abstract: Risk matrix is a useful method for fire risk assessment that can be applied only for identified fire dangers. The most practical tool for systematic and comprehensive identification of fire risk in working and auxiliary facilities is a check list. In this paper there will be defined the method of implementation of check lists in a fire risk matrix. Check lists refer to the identification of fire dangers for objects and equipment and also to the conducting of preventive protecting measures from fire in an object.

The aim of this implementation is the establishing of the most objective connection between consequences and probability in the assessment of fire risk. The assessment of fire risk is presented in the example of food industry.

Key words: fire risk assessment, check list, risk matrix.

UVODU prehrambenoj industriji u pogledu požara određeno mesto zauzima mlinska industrija koja

obuhvata mlinove, skladišta žitarica, sušare, skladišta gotovih proizvoda i poluproizvoda i ostale prateće objekte. U svim fazama prerade žitarica od prijema, skladištenja zrna, sušenja, mlevenja, skladištenja gotovog proizvoda, može doći do požara ili eksplozija koje mogu naneti velike materijalne štete ali i ljudske žrtve. Zato zaštita od požara predstavlja deo organizacije i izvođenja radnog procesa u ovoj industriji. U cilju bezbednog odvijanja tehnološkog prosesa neophodno je primeniti odgovarajuće mere zaštite od požara što podrazumeva da se pre svega mora izvršiti pravilna procena rizika od požara. Na osnovu procenjenih opasnosti mogu se sprovesti potrebne mere zaštite od požara i na taj način smanjiti mogućnosti izbijanja požara, a ako i dođe do požara posledice svedu na minimum.

U radu je dat metodološki pristup procene požarnog rizika u objektima za pripremu i skladištenje žitarica. Ovakav pristup zahteva poznavanje tehnološkog procesa proizvodnje što omogućava da se izvrši pravilna analiza opasnosti od požara. Sagledavanjem preduzetih mera zaštite od požara i na osnovu analiziranih opasnosti od požara vrši se procena požarnog rizika.

Na osnovu poznavanja požarnog rizika mogu se u sledećoj fazi preduzeti neophodne mera kako bi se on sveo na minimum. Ovaj pristup omogućava da se izborom odgovarajućih mera postojeći požarni rizik dovede na minimum a zatim da se on i održava na prihvatljivom nivou.

TEHNOLOŠKI PROCES RADAŽito nakon ubiranja mora da se pripremi za uskladištenje. Priprema se sastoji u odstranjivanju

što većeg dela primesa/nečistoća i sušenja ispod kritične vlage.Tehnološki proces rada se odvija kroz nekoliko faza:

• odvaga i prijem žitaŽitarice (pšenica, kukuruz, soja, itd.) se dopremaju prevoznim sredstvima u rinfuzi. U toku prijema prvo se vrši odvaga žita pomoću kolskih vaga, a zatim se proverava kvalitet žitarica određivanjem vlažnosti, nešistoća i eventualnih tragova bolesti.

• prihvatanje žitaNakon odvage i prijema žitarice se transportuju do mesta prihvatanja gde se roba istresa u usipnu jamu/koš (armirano betonski prihvatni bunker). U ovoj fazi dolazi do odvajanja krupnog otpada (pleva, slama, delovi biljaka) propuštanjem kroz rešetku usipne jame i lančastim transporterom žitarice se transportuje dalje preko kofičastog elevatora do sledeće faze procesa rada – gruba aspiracija.

• gruba aspiracijaU okviru grube aspiracije koriste se siloaspiratori – grubi, ciklonski odvajač prašine i ventilator. U ovoj fazi dolazi do izdvajanja prašine i krupnog otpada (pleva, slama). Nakon grube aspiracije žito može da ide direktno u skladište preko kofičastog elevatora, razdelnika, gravitacionog cevovoda i lančanih transportera. Više horizontalnih i vertikalnih sredstava za transport čine transportnu liniju, u kojoj oni moraju biti usaglašeni u pogledu kapaciteta. U slučaju da je vlažnost zrna veća od kritične žito se suši.

• fina aspiracijaU okviru fine aspiracije koriste se siloaspirator – fini, ciklon sa vazdušnim ustavom i ventilator. Ovde dolazi do odvajanja lomljenog zrna.

• sušenje žitaSušenje žita kao faza pripreme za skladištenje od izuzetnog je značaja kako sa aspekta očuvanja kvaliteta tako i iz ekonomskih razloga. Pravilnim izborom režima sušenja (izbor temperature i trajanja sušenja), kvalitet zrna ne samo da može da se očuva, već i u značajnoj meri i da se poboljša. Zrno i agens za sušenja se nalaze stalno u pokretu pri čemu se vrši razmena toplote i mase. Za sušenje žita u analiziranom tehnološkom procesu se koristi protočna sušara u kojoj se kao gorivo primenjuje prirodni gas.

• skladištenje žitaZa skladištenje žita koriste se silosi od čeličnog lima. Punjenje silosa se vrši preko kofičastog elevatora i lančastog transportera. Više silosa je grupisano na jednom mestu i pune se preko višedelnog razdelnika slobodnim padom mase žita kroz gravitacione cevovode.

METODOLOŠKI PRISTUP PROCENE POŽARNOG RIZIKAProcena požarne bezbednosti je osnovno polje istraživanja požarno bezbednosnog

inženjeringa. Požarni rizik je komplement požarne bezbednosti, koji će se povećati smanjenjem požarnog rizika. Prema tome, procena požarne bezbednosti je u stvari procena nivoa požarnog rizika.

Metodološki pristup procene požarnog rizika se sastoji iz sledećih koraka:

korak 1 - analiza požarne opasnosti od objekta i opremeU ovom koraku je predložena prva novoformirana ček-lista za analizu požarne opasnosti od objekta i opreme. Pitanja koja su data u ovoj ček-listi predstavljaju osnovu i polaznu etapu u proceni požarnog rizika, jer od validno dobijenih odgovora zavisi ispravna identifikacija požarnih opasnosti (tabela 1). Stoga se predlaže da se ponude odgovori „Opasno“, „Nebitno“ i „Bezbedno“. Nakon popunjavanja novoformiranih ček-listi, brzo se uočava koja su pitanja označena odgovorom „Opasno“ i zatim se lako mogu predložiti odgovarajuće korektivne mere. Analiza požarne opasnosti od objekta i opreme treba da bude urađena u skladu sa važećom zakonskom regulativom. Procentualni udeli požarne opasnosti od objekta i opreme, kao i sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara se izračunavaju prema jednačini:

100%Nnf(x) ⋅=

gde je n broj negativnih (opasnih) ocena, a N ukupan broj ocena (opasnih i bezbednih) datih u ček-listama.

Tabela 1: Požarne opasnosti od objekta i opreme (OP – opasno; NB – nebitno; BZ – bezbedno)R. br. Pitanje Komentar OP NB BZ Preporučene mere

1.

Da li su podovi objekata, obrada / obloga zidova i

revizioni otvori od zapaljivog / nezapaljivog

materijala ?

Pod je kod svih objekata (silosne ćelije, sušara,

aspiratorska kućica i objekat za analizu žitarica) u vidu

betonske podloge. Malterisani zidovi. Metalni revizioni otvori.

2.

Da li su međuspratne konstrukcije, plafoni /

tavanice, pregradni zidovi, stepeništa, vrata

i prozori od zapaljivog /

nezapaljivog materijala ?

Međuspratna konstrukcija aspiratorske kućice je izgrađena od betona. Plafon aspiratorske

kućice i objekta za analizu žitarica je od betona. Vrata,

prozori i stepenište su od metala. Zidovi su od opeke.

3.Da li se svi prepoznati

izvori paljenja drže pod kontrolom ?

Otvoren plamen, statički elektricitet, električna energija i

električno varničenje.

Zabraniti upotrebu otvorenog plamena. Uzemljenje. Stalna kontrola ispravnosti električne opreme.

4.

Da li se sve prepoznate zapaljive čvrste materije

(nataložena i lebdeća prašina u radnom

prostoru i otpadi žita) drže pod kontrolom ?

Nedovoljno efikasan sistem aspiracije.

Poboljšati efikasnost sistema aspiracije.

Ugraditi industrijske usisivače Postaviti

merač koncentracije prašine.

5.Da li se svi prepoznati zapaljivi gasovi drže

pod kontrolom ?

Gasni gorionik i gasna instalacija se redovno kontrolišu. Sigurnosni

i signalni uređaji su ispravni.

6.Da li na transportnoj opremi može doći do

požara ?

Kofičasti elevatori i lančani transporteri.

Statički elektricitet, mehaničko varničenje, zapaljiva prašina i zagrevanje elemenata opreme.

Instalirati uređaj za otprašivanje, brzinski

relej na zateznoj remenici, pokazivač

nivoa na usipnim levcima i na izlaznoj

strani i prelivni otvor sa poklopcem i

mikroprekidačem za blokadu rada.

7.

Da li oprema za pripremu i skladištenje

žitarica može da prouzrokuje požar ?

Aspirator, sušara i silosne ćelije. Metalni predmeti, pogonski

elektromotori, uređaji za zagrevanje sušare i zapaljiva prašina.

Obezbediti održavanje i čišćenje

opreme.

− korak 2 - analiza sprovedenih preventivnih mera zaštite od požaraU cilju dobijanja prave slike stanja zaštite oformljena je ček-lista sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara u objektu (tabela 2).

Tabela 2: Sprovedene preventivne mere zaštite od požara u objektuR. br. Pitanje Komentar OP NB BZ Preporučene mere

1. Da li postoje bezbedni pristupni putevi objektu ?

Asfaltirani pristupni putevi su odgovarajuće nosivosti i bez

prepreka.

2.Da li je međusobna

udaljenost objekata na propisanom rastojanju ?

Silosne ćelije i sušara se nalaze u zajedničkom sklopu unutar slobodne površine, a u slučaju hitne intervencije oteženo je

uklanjanje žita iz silosa.

Nema efikasne mere.

3.Da li se radne prostorije

održavaju čistim i urednim ?

Čišćenje aspiratorske kućice se ne obavlja redovno.

Uspostaviti proceduru za redovno i pravilno čišćenje naslagane

prašine.

4.Da li u objektu postoji dovoljna površina za

eksplozivno odušavanje ?Ne postoje.

Ugraditi žaluzine i povećati staklenu

površinu na zidovima aspiratorske kućice.

5.

Da li su zaštitni kanali za prolaz kablova I ostale instalacije

pravilno izvedeni – zaštićeni od požara ?

Da

6. Da li su ugrađene požarne klapne ?

Na mestima gde se transportni uređaji međusobno povezaju, sa ostalim opremom, kao i sva

ostala opreme međusobno.

Ugraditi požarne klapne na mestima

sprečavanja prenšenja požara / eksplozije.

7.Da li se vrši kontrola temperature u silosnoj

ćeliji ?

Vrši se redovno kontrola ispravnosti rada silo

termometara.

8. Da li postoje merači opasnih koncentracija ? Ne postoje.

Postaviti odgovarajuće merače koncentracije

prašine žitarica i prirodnog gasa.

9.Da li postoje prenosni

aparati za gašenje početnih požara ?

Nedovoljan broj nepravilno raspoređenih aparata.

Postaviti odgovarajući broj aparata i redovno vršiti kontrolu njihove

ispravnosti.

10. Da li postoji hidrantska mreža ? Postoji

11.Da li postoji automatski

sistem za gašenje požara ?

Ne postoji.Ugraditi odgovarajući automastki sistem za

gašenje požara.

12. Da li su putevi i izlazi evakuacije bezbedni ? Putevi nisu obeleženi i označeni.

Obeležiti i označiti puteve i izlaze evakuacije u skladu sa zakonskom

regulativom.

korak 3 - prva procena požarnog rizikaNakon analize požarne opasnosti od objekta i opreme i analize sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara u objektu, prelazi se na prvu procenu požarnog rizika koja se izvršava primenom modifikovane matrice faktora požarnog rizika.

Modifikovana metoda matrice faktora požarnog rizikaMetoda matrica faktora požarnog rizika je zasnovana na polukvantitativnim terminima/pojmovima. Međutim, treba naglasiti da su obuhvaćeni brojevi potpuno relevantni i da nemaju apsolutnu značajnost. Faktori za procenu i vrednovanje požarnog rizika prema matrici 5x5, koja se zasniva na metodama AUVA (Allegemeine UnfallVersicheru-ngsAnstalt – metoda austrijskog udruženja proizvođača celuloze i papira) и BG (BerufsGenossenschaften – metoda nemačkih strukovnih inženjera), su verovatnoća nastanka neželjenog događaja – požara i težina moguće posledice. Verovatnoća nastanka neželjenog događaja – požara zavisi od izloženosti zaposlenih požarnim opasnostima, kao i od požarne opasnosti od objekta i opreme. Za faktor izloženosti požarnim opasnostima dati su u tabeli 3 kvalitativni opisi, kvantitativni rangovi i procentualna izloženost požarnim opasnostima.

Tabela 3: Izloženost požarnim opasnostima od objekta i opreme

Izloženost požarnim opasnostima tokom radnog dana u % (nedelje,

meseca, godine)

Kvalitativni opis izloženosti požarnim opasnostima

Kvantitativno rangiranje izloženosti požarnim

opasnostimaRang

0 – 20 % Vrlo retko 121 – 40 % Povremeno 241 – 60 % Često 361 – 80 % Pretežni deo radnog vremena 4

81 – 100 % Svo radno vreme 5

Izloženost zaposlenih požarnim opasnostima u objektima za pripremu i skladištenje žitarica je u toku celog radnog vremena (100%) i na osnovu toga usvojen je rang 5.Za faktor požarne opasnosti od objekta i opreme dati su u tabeli 4 kvalitativni opisi, kvantitativni rangovi i procentualno iskazana mogućnost ostvarivanja požarne opasnosti. Nakon analize stanja na osnovu datih odgovora u ček-listi (tabela 1) izračunat je procentualni udeo požarne opasnosti od 57%, što odgovara rangu 3.

Tabela 4: Požarne opasnosti od objekta i opreme

Požarne opasnosti u % Kvalitativni opis ispunjenosti zahteva

Kvantitativno rangiranje požarnih opasnosti

Rang0 -20 % Zadovoljavajuće – nastaviti sa radom 1

21 - 40 % Preduzeti srednjoročne potrebne mere 241 – 60 % Preduzeti kratkoročne potrebne mere 361 – 80 % Trenutno potrebne mere 481 - 100 % Mere za trenutni prekid rada 5

Matrica verovatnoće nastanka neželjenog događaja – požara, koja je prikazana u tabeli 5, formirana je integracijom tabela 3 i 4 u cilju dobijanja brojčane vrednosti verovatnoće nastanka požara.

Tabela 5: Matrica verovatnoće nastanka neželjenog događaja - požara

Izloženost požarnim

opasnostima

Požarne opasnostiZadovoljavajuće

– nastaviti sa radom

Srednjoročne potrebne mere

Kratkoročne potrebne

mere

Trenutno potrebne

mere

Mere za trenutni prekid

rada1 2 3 4 5

Vrlo retko 1 1 2 3 4 5Povremeno 2 2 4 6 8 10

Često 3 3 6 9 12 15Pretežni deo

radnog vremena 4 4 8 12 16 20

Svo radno vreme 5 5 10 15 20 25

Na osnovu tabele 5 određuje se rang i opis verovatnoće nastanka neželjenog događaja – požara, što je prikazano u tabeli 6.

Tabela 6: Rang matrice verovatnoće nastanka neželjenog događaja - požaraMera verovatnoće nastanka požara

Kvalitativni opis verovatnoće nastanka požara

Kvantitativni rang verovatnoće nastanka požara

1,2 Neverovatan 13, 4, 5 Moguć 26, 8, 9 Sasvim moguć 3

10, 12,15, 16 Verovatan 420, 25 Veoma verovatan 5

Rangovi težina mogućih posledica prikazani su u tabeli 7. Na osnovu analize odgovora iz ček-liste za sprovedene preventivne mere zaštite od požara u objektu (tabela 2) izračunato je da su zahtevane mere zaštite od požara ispunjene sa 33 %. Unošenjem ovog podatka u tabelu 7 usvaja se rang 4 za težinu moguće posledice.

Tabela 7: Rang težine moguće poslediceIspunjenost sprovedenih preventivnih

mera ZOP-a u objektu u % Kvalitativni opis težine posledice

Kvantitativni rang težine posledice

81 – 100 Zanemarljiv 161 - 80 Mala 241 - 60 Srednja 321 - 40 Velika 40 – 20 Veoma velika 5

Faktor požarnog rizika (R), koji se dobija kao proizvod ranga nastanka neželjenog događaja – požara (V) i ranga težine mogućih posledica (P) određuje se primenom matrice požarnog rizika (tabela 8). U razmatranje uvodimo pet rangova verovatnoće i pet rangova posledica. Ako primenimo formulu za određivanje faktora požarnog rizika, R = V x P, na sve moguće kombinacije vrednosti rangova dobija se skup od 25 brojeva, odnosno 25 vrednosti faktora požarnog rizika.

Tabela 8: Matrica požarnog rizika

Verovatnoća nastanka požara (V)

Težina moguće posledice (P)Zanemarljiva Mala Srednja Velika Veoma velika

1 2 3 4 5Neverovatan 1 1 2 3 4 5

Moguć 2 2 4 6 8 10Sasvim moguć 3 3 6 9 12 15

Verovatan 4 4 8 12 16 20Veoma verovatan 5 5 10 15 20 25

Na osnovu tabele 8 usvaja se da vrednost faktora požarnog rizika iznosi 16. Zatim se vrši njegovo rangiranje prema tabeli 9 i usvaja se da je požarni rizik visok sa rangom 4.

Tabela 9: Rangiranje faktora požarnog rizika

Mera požarnog rizika

Kvalitativni opis požarnog rizika

Kvantitativni rang požarnog rizika

Način i mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje požarnog rizika

1,2 Beznačajan 13, 4, 5 Mali 26, 8, 9 Srednji 3

10, 12,15, 16 Visok 4 Mere iz tabela 1 i 2

20, 25 Ekstremni 5

korak 4 - izbor mera za smanjenje postojećeg požarnog rizikaU koraku 4 se vrši izbor mera za smanjenje postojećeg požarnog rizika, koje su predložene u tabelama 1 i 2 na osnovu detaljnih analiza stanja.

− korak 5 - ponovna procena požarnog rizikaPri ponovnoj proceni požarnog rizika, prema prethodno detaljno opisanoj metodi, uzimaju se u obzir predložene mere zaštite. Proračunata požarna opasnost bi se u ovom slučaju smanjila sa 57% na minimum. Ispunjenost sprovedenih preventivnih mera zaštite od požara bi se povećala sa 33% na 91%. Rang verovatnoće će sada biti 2, a rang težine moguće posledice 1. Na osnovu toga dobija se da faktor požarnog rizika ima brojčanu vrednost 2 i rang 1 što ukazuje da bi požarni rizik posle sprovođenja predloženih mera bio beznačajan.

ZAKLJUČAKU radu je data analiza stanja sistema na osnovu datih odgovora u postavljenim ček-listama za

požarne opasnosti od objekta i opreme, kao i za sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara u objektu.

Primenom modifikovane matrice na konkretnom primeru u mlinskoj industriji izračunat je rang požarnog rizika kao „visok“, što znači da su radna mesta sa povećanim rizikom.

Preporučene mere su date u ček-listama. Nakon sprovođenja navedenih preporučenih mera požarni rizik je označen sa rangom „beznačajan“, što znači da bi radna mesta postala požarno bezbedna.

Treba naglasiti da je akcenat dat na izboru efikasnih mera za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje požarnog rizika, a ne na kvalitativnom opisu i kvantitativnom rangu požarnog rizika.

U cilju pravilne procene požarnog rizika važno je da se uočeni problemi kompleksno sagledaju i rešavaju, a to podrazumeva da se moraju poznavati opasnosti koje dovode do požara i eksplozije a zatim i mere koje treba sprovesti kako bi se preventivno delovalo.

Moguća je praktična primena ove modifikovane metoda faktora požarnog rizika i u drugim industrijskim granama, s tim da se pitanja u ček-listama prilagode odgovarajućoj grani.

LITERATURA1. Pichler, T.: Izvedba objekata i zaštita, Savjetovanje o sprečavanju eksplozija i požara u

silosima i ostalim objektima za skladištenje i preradu zrna, Institut za sigurnost Zagreb, OOUR Zavod za zaštitu na radu i zaštitu od požara Osijek, 1977.

2. Štefančić, S: Opasnost od požara i mjere zaštite, Savjetovanje o sprečavanju eksplozija i požara u silosima i ostalim objektima za skladištenje i preradu zrna, Institut za sigurnost Zagreb, OOUR Zavod za zaštitu na radu i zaštitu od požara Osijek, 1977.

3. Cheung, T. C.: A Stochastic Grey System Model for Fire Safety Indexing Evacuation of Buildings, Department of Building and Construction, City University of Hong Kong, 2008.

4. Gavanski, D., Sokolа, M., Krnjetin, S: Donošenje akta o proceni rizika – iskustva u Republici Srbiji, V znastveno-stručna konferencija s međunarodnim sudjelovanjem, Menadžment i sigurnost, Hrvatsko društvo inženjera sigurnosti, Visoka škola za sigurnost s pravom javnosti, Čakovec 2010. UDK/UDC 005.5:000.6(497.11).

5. Kiš, D.: Znastveni pristup analizi rizika radnog mjesta u procjeni opasnosti, Rad Sigur. ,6, 2002,3, 235-253 ISSN 0352-36775

6. Milanko, V: Efekti skaldištenja uljarica pri različitim uslovima, sa aspekta očuvanja kvaliteta ulja i preventivne zaštite od požara, magistarski rad, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1993.

7. Milanko, V i ostali: Opasnosti od požara i mere zaštite u silosima za žitarice, časopis „Žito-hleb“, vol. 25(1998)4, 105-109, Novi Sad, YUISSN-0351-0999 UDK 864.617(06).