Problemi na farmama puzeva prezentacija - prof. Stojnic

8/13/2019 Problemi na farmama puzeva prezentacija - prof. Stojnic

1/72

GLAVNI UZROCI GAENJAFARMI PUEVA U SRBIJI


2/72

Proteklih godina stekli smo znaajna iskustva naosnovu posmatranja proporcionalno velikog broja farmi

vinogradarskih pueva u Srbij i, na irokom, geografski iklimatski veoma heterogenom prostoru.

Podaci o trenutnom stanju na farmama ipak sunekompletni, jer ne postoje uslovi i sredstva zasistematski monitoring ovih aktivnosti.

Zato je analiza ukupnog stanja sprovedenaprvenstveno na osnovu dokumentacije Zavoda za zatitu

prirode Srbije u periodu 2003-2007. godine, kojom suobavezno obuhvaene sve farme u postuku osnivanja.Naknadni podaci odnose se samo na jedan deo farmi,koje su od Zavoda zatraile i procenu prinosa


3/72

Ostali raspoloivi podaci prikupljeni su tokomterenskih pregleda i kroz razgovore sa farmerima nafarmama, analizom prisutnih vrsta pueva, i procenomstarosti jedinki iz uzoraka pueva u prometu.

Istraivanjem je u razliitom obimu obuhvaeno47 farmi, na teritoriji 21 optine, odnosno 12 okruga :

BeogradskiBorski

PodunavskiPomoravskiKolubarskiZlatiborski

JunobanatskiSrednjebanatski

SevernobakiZapadnobakiJunobakiSremski


4/72

Rezultati naih analiza

Ve na osnovu

brojnih posrednih dokazamogu se izvui veomanepovoljni zakljuci.

Pre svega, znaajandeo ranije poseenih farmi,obustavio je proizvodnju.

Nekoliko veih grupa proizvoaa kontaktiralo nasje u vezi sa vetaenjem u sudskim sporovima koji seodnose na propadanje farme ili pomor pueva pri otkupu.

Izgled veine trenutno aktivnih farmi koje smoobili , vie odgovara privremenim tovil itima puevanego kohlearima za proizvodnju u kompletnom ciklusu.


5/72

Pored svega navedenog postoji i jedan veomauznemirujui dokaz starosna struktura vinogradarskihpueva u prometu.

Pregledom uzoraka utvrdili smo da zapravo nemakalibrisanih mladih trogodinjih farmskih pueva, koje se

jedino isplati gajiti. Naime, veina pueva u prometusvojom veliinom i starou za najmanje dve sezonepremauje ekonomino uzgajane i isporuivane farmskepueve >> nijedan farmer ih ne bi zadrao na farmi dvegodine due, izuzev kao matino jato!

Prema tome, u prometu u Srbij i realno ne postojifarmski pu. To naravno ne smeta mnogim farmerima dakrivolovljene pueve viegodinjake iz prirodnihpopulacija isporuuju kao sosptvene farmske veoma

napredne trogodinjake ili ak dvogodinjake.


6/72

Na osnovusveobuhvatne analize

uzroka ovakvog stanja,najznaajnije faktoregrupisali smo unekoliko kategori ja:

NESTRUNOST I DEZINFORMISANOST

TEHNOLOKI PROPUSTI U PROIZVODNJI

BILJKE U KOHLEARU, KOROVI I TETOINE

REGULATIVA I KONKURENTNOST


7/72

NESTRUNOST I DEZINFORMISANOST

Za puarstvo se odluuju veinom ljudi bezdovoljno znanja o biologij i pueva, trokovima i obimurada na farmi, gajenju biljaka, obradi zemlje i slino.Mnogima je to dopunska delatnost, na farmama sepojavljuju samo periodino i plaaju lokalnu radnusnagu, po pravilu neobuenu za takav posao.

ak i oni koji puarstvo shvate kao redovan izahtevan posao, aktivno se ukljue u njega i primenjuju

sve preporuene postupke, brzo dospeju u velikeprobleme. To je posledica primamljivih obeanja izbezobzirnih reklamnih kampanja za prodaju opreme,matinog jata i semena za farme, kojima se namernodezinformiu budui farmeri.


8/72

Privueni obeanomzaradom, koja sezapravo nikada nerealizuje, oni ve na

poetku prihvateprevisoke investici je islede pogrenauputstva.


9/72

Evo nekih upeatljivih primera: Za samo tri sezone 20.000 evra sa 20 ari- ovo nije mogue ni pod kojim uslovima.

Otkup je zagarantovan i sve garanci jepotkrepljene odgovarajuimdokumentima. - budui farmeri ne traena uvid bilo kakav validan dokumentkoji bi to dokazao (sklopl jen ugovor sa

inopartnerom, deklaracije, licence,evidenciju o uspenosti ranijezasnovanih farmi i slino).

Prihvataju reklamne flajere i fotokopije dokumenatasa skeniranim zaglavljima inostranih firmi kao vrstugaranciju boniteta firme iji su kooperanti. Mnogi sezadovoljavaju samo usmenim obeanjima. Drugi predajusvoje pueve pa ostanu neisplaeni.


10/72

Mora se kupiti struno kalibrisano i probrano matinojato (po 10-15 puta vioj ceni nego direktno od

sakupljaa iz prirode)

Prvo, niko u Srbiji nema licencu da formira matinojato, niti registrovan pogon gde se to radi, a kupljeno jatoje poreklom od istih sakupljaa, samo nedopustivo

skuplje. Ovde postoji i dodatni problem geografskogporekla kupljenog jata, koje nikada nije deklarisano.

Zapravo uvek je bolje kupiti adaptirane i otpornijelokalne populacije od okolnih sakupljaa i li farmera, negomatino jato nepoznatog porekla od velikih otkupljivaapueva. Na primer jata iz pravih umskih populacija ni uzmaksimalnu negu nee biti u zadovoljavajuim uslovimausred vojvoanskih oranica.


11/72

U treojgodini prinos po kvadratom metru farme

je 2 kg pueva Ukoliko ne doe do pomora, prinos ne premauje 1kg, apuevi znatno sporije rastu i sazrevaju nego to je tonavedeno u reklamnim brourama. Navedeni prinos ne

bi mogao biti ostvaren ni u etvrtoj godini.

Mora se primeniti originalna ograda,seme i pesticidi -

Odgovarajua ograda i seme,znatno jevtiniji, postoje i kod nas. Svipotrebni preparati pesticida postoje nanaem tritu, a uvoz i primena onih onih

koji su bez dozvole za promet jeprotivzakonita, jednako kao i njihovadistribucija farmerima.


12/72

Pueve pre otkupa trebaostaviti na mreu da se

oiste u trajanju 10-14

dana - Bez hrane, puevise oiste za svega pardana, im izbace izmet, pamiruju.

tavie, navedena

preporuka otkupljivaanije samo preteranapredostronost, negoveoma destruktivno

uputstvo da se namernoizazove pomor pueva nakraju ciklusa, sa ciljem dase izbegne otkup pozagarantovanim cenama.


13/72

U kohlearu se ne smeju koristiti nikakvi pesticidi uperiodu ativnosti pueva - prihvatanje ove preporukedovee do pomora pueva ve u drugoj godini farme

zbog problema sa korovima i tetoinama. Pueve jeteko otrovati pesticidima iz veine grupa, a dobroodabranim insekticidima i herbicidima eliminie se imogunost rezidua u mesu pua.

Ukratko: neiskusni farmeri lako pristaju na previsoke investici jebez garancija

prihvataju odgovornost za tue propuste, potom se u brojnim sluajevima odluuju da uestvujuu nedozvoljenom prometu pueva.


14/72

Time omoguuju dalju aktivnost i bogaenje upravoonih koji su ih u tako nezavidan poloaj i doveli.


15/72

TEHNOLOKI PROPUSTI U PROIZVODNJI

Prostorna organizacija farme uglavnom se radi

prema preporuenoj emi, ali se poslednjih godinaodstupa od izvornih italijanskih 2,5 4m irokih leja, jer sena osnovu steenog iskustva dosta praktikuju 8 10miroke leje, i tu nita nije sporno. Meutim, farmeri i dalje

praktikuju eksploataciju cele povrine farme, bezsukcesivne upotrebe i odmaranja leja.

to onemoguuje bilo kakvu obradu i presejavanjepovrina (italijanska kola puarstva to u principu i ne

preporuuje, a u naim uslovima je neophodno);

farma stalno mora imati znaajan procenat, odnajmanje 25 - 30% slobodnih leja za manipulaciju

puevima


16/72

farmeri proputaju da pre ograivanja farme obavekvalitetnu duboku i viestruku povrinsku obraduzemljita (ostane mnogo arita tetnih organizama,seme i rizomi korova);

farma mora imati i najmanje dvostruku povrinu za

proizvodnju dopunske biljne hrane;


17/72

period od tri godine

bez obrade jepredugaak da bi lejau funkcionalnompogledu opstala

iako se deo biljnogpokrivaa odri, neispunjava ivotnepotrebe pueva i

rezultujeneprihvatljivomzakorovljenou.


18/72

Postavljanje ograda je standardizovano, oko toga postojiopta saglasnost, ali su tu propusti najei. Ograda farmemoe biti van funkcije zbog brojnih razloga:

nije dovoljno ukopana ili zemlja nije dobro nabijena okonje (celom duinom tetoine se ukopavaju, a estose i gnezdeispod nje);

obrasla jekorovom iibljem poduini, ili su

ak noseistubovimontiranispolja;


19/72

stubovi su proreeni, nije vrsto postavl jena, pa vetar oslabi spojeve i razdvaja limene ploe ostavljajui upljine


20/72

nije od lima, nego je krupna iana ograda (titi samood papkara i divljai, a sve drugo prolazi, pa ne sluiniemu)


21/72

budui da ometaju kretanje vozila, ili je kapija suvieuska, uklanjaju se ploe na nekim mestima i ogradatako otvorena stoji danima.

kapija ne zaptiva dobro, pa je praktino stalnootvorena (mievi se provlae kroz upljine ija je irinavee od 1cm).

U svim pomenutim sluajevima razlogje tednja

novca il i rada, a uslov je potpuno nerazumevanje funkcije iznaaja ograde.

Pogreno se ograda smatra prvenstveno sredstvomzapreavanja prolaza za ljude, stoku, pse, divlja i slino.

Za tu funkciju ima jeftinijih reenja od lima.Samo je limena ograda dovoljno efikasna da spreimasovan prodor sitnih sisara, vodozemaca, gmizavaca,golaa i nekih insekata. Primarno se zbog toga postavljaoko farme.


22/72

Suprotno tome, ograda leja moe se veoma pl itkoukopati jer iskljuivo slui da sprei beanje pueva iz lejana staze. Ne pomae dovoljno protiv nabrojanih grupa

tetoina, izuzev aba. Ako se dopuni elektroinstalacijommoe biti i nia od preporuene visine.


23/72

Plitko ukopavanje

je praktino i zboglakog odizanja ogradepo potrebi - kada seuklanjaju korovske

bil jke koje urastu poogradi, ili se puevipreseljavaju u susednupraznu leju.

Staze izmeu lejasu esto nedovoljnoiroke ili zakorovljene .


24/72

irina staze treba da bude tolika da se moguslobodno gurati i okrenuti kol ica za donoenje dopunskehrane.

Umesto stalnoguklanjanjakorova, staze jebolje po irini

periodinosabijati runimvaljkom, imese znaajno

olakavakretanje radnesnage i kolica.


25/72

Mnogi farmeri kojisami sakupe matina jataili kasnije dodaju pueve

iz prirode, u farmu poredvinogradarskog puaunesu i druge pueve.

Izuzev gajene vrste,sve druge su nepoeljne, a

njihovo prisustvo priotkupu znaajno obaracenu isporuke.

Ozbiljno voenje

farme podrazumeva dafarmer zna da razlikujebarem pomenute rodovepueva, kako bi uklanjaonepoeljne pueve izkohleara.

T j


26/72

Tu su najee :

umski pu, Helix lucorum

areni pu, Cornu aspersum

batenski puevi, Cepaea spp.

Ar ianta arbustorum

pu pear Theba pisanalivadski puevi,Helicella spp.


27/72

Konano,jedan od najozbiljnijih problema na farmije neobuena i nemotivisana radna snaga. U nekolikonama poznatih sluajeva, farme koje zbog odsustvovanja

vlasnika nisu redovno nadgledane brzo su propale.


28/72

U konkretnom primeruna manje od 10 ha farme idopunskih povrina, za godinu dana potpuno jeamortizovana freza, pokvaren trimer i potroeno 200kgraznih pesticida. Pored toga to se radi o neverovatnimkoliinama, naom proverom nisu uoeni tragovi bilokakve njihove primene na farmi, kao ni efekti hemijskihtretmana i ostaci ambalae. Bezobzirnost krae upuujena zakljuak da su radnici bili uvereni da vlasnik farme

nema nikakvu predstavu o tim stvarima.

Unajmljeni radnici su posao na farmi iskoristili kaoprivremenu unosnu mogunost da sa malo rada ostvaredobru zaradu kroz platu, ali i kroz rentiranjemehanizacije, nenamensku potronju goriva, semena,herbicida, vode za zalivanje ikrau alata sa farme.

???


29/72

BILJKE U KOHLEARU, KOROVI I TETOINE

Vinogradarski pu se gaji u vetakom stanitu,koje se bitno razlikuje od izvornog umskog stanita, to

se kompenzuje stvaranjem povoljnih uslova vlanosti,senke i kvalitetom hrane.

Iako u pol jima suncokreta nema ovog pua, a u

lejama njegov opstanak zavisi prvenstveno od redovasuncokreta, koji stvaraju zasenu i glavnu biomasu zaishranu veoma guste populacije pueva. Poredsuncokreta tu su jo redovi leguminoza, koje su izvorazota, kao i odabranog lisnatog povra, koje puevi manje

jedu, ali ga koriste kao sklonite jer se najdue odrava.

Ukratko, puevi uobiajeno najvei pritisak vre nasuncokret, koji jedu ak i kada se potpuno zdrveni, a

potom i leguminoze.


30/72

Time se postepeno gubi zatita od sunca, a korovi lakoosvajaju ogoljene delove kohleara.

P bl d j j ih bil j k k hl


31/72

Problem odravanja gajenih bil jaka u kohlearu nemoe se reiti smanjenjima gustine pueva jer to zadire uisplativost proizvodnog ciklusa. Jedino ispravno reenje jeobilna i redovna dohrana pueva biljkama sa dopunskihpovrina farme, kao i sukcesivna eksploatacija leja.

F S biji i l f ki i


32/72

Farme pueva su u Srbiji nicale su na geografski imakroklimatski veoma razliitim lokalitetima, kao i pod razliitimdrugim uslovima. Uprkos velikim poetnim razlikama, naknadno

je dolo do ujednaavanja stanja velikog broja farmi. U drugoj

godini veina farmi poprimala slian izgled - potuno je gubilaredove gajenih bil jaka i zarastala u korov.


33/72

Tome su doprinosil i kasna isporuka semena i setvagajenih bil jaka u kohlearu, velika gustina pueva, loa procenapotrebnih dopunskih povrina i slabo dohranjivanje, manjak

slobodnih leja za sukcesivnu eksploataciju i ostali razlozi, kojisu uvek dovodi li do prepoznatljive zakorovljenosti farme.


34/72

Jo od 2003. godine postoje farmeri koj i ovakvo stanjeignoriu, korovima su namenili funkciju sklonita od sunca zapueve, a svu hranu dopremaju sa pomonih povrina, kojemoraju viestruko da premauju povrinu farme.

P t j i i k i h biti


35/72

Posmatrano na ovaj nain, iako ishrana ne mora bitilimitirajui faktor, zbog gubitka zasenjujueg efekta suncokretadogaaju se znatne mikrokl imatske promene - preteranakolebanja temperature i vlanosti povrinskih slojeva

zemljita, oteano kopanje jama za polaganje jaja i hibernaciju.


36/72

Zakorovljene leje tee je kontrolisati, uklanjati uginule pueve,


37/72

moraju se stalno istiti ograde od urastanja korova i slino.


38/72

Pored toga to se ovako intenzivna zakorovljenostdugorono ne odraava dobro na zemljite farme, kao ni naokolne poljoprivredne povrine, uslovljava i viegodinji prekidobrade zemljita i stvaranje arita brojnih tetoina, to potomgenerie nove probleme.

Ukratko, puevi svojom ishranom u lejama utiu na

odnose izmeu gajenih i korovskih biljnih vrsta, to povratnosame pueve izlae indirektnom delovanju korovskih vrsta.

Pored indirektnog, korovske bil jke ispoljavaju i direktnodelovanje na pueve. Ovi su odnosi meutim prikriveni, i mogu

se razmatrati samo na nivou pojedinanih biljnih vrsta.

U tom smislu analizirali smo efekte dve tipine korovskevrste na farmama, obine pomonice, Solanum nigrum, i divljegsirka, Sorghum halepense, na vinogradarskog pua.


39/72

DELOVANJE POMONICE NA GAJENE PUEVE

Nasuprot populacijama pomonice u umskim stanitima,biljke pomonice unutar zakorovljenih leja obino nemaju veliku

pokrovnost, niti habitusom premauju 50 cm visine, formirajuitako proporcionalno malu biomasu.


40/72


41/72

Na osnovu toga mogli bismo ih svrstati u grupuindiferentnih biljaka, ali ih odlikuje i druge osobine, meukojima se istie otrovnost. Sve biljke iz familije Solanaceae subogate otrovnim materijama iz grupe alkaloida, meu kojima sunajpoznatiji neki tropanski alkaloidi , nikotin i solanin.

P i d i d t l i k ji j t


42/72

Pomonica sadri dosta solanina, koji je otrovan zagajene pueve. Najvei sadraj ovog glikoalkaloida imajunesazreli plodovi (bobice) i zreli listovi, mada se javlja i udrugim delovima biljke.

P i f d 200 di i


43/72

Pomonice na farmama posmatramo od 2005. godine iuoili smo da nose tragove ishrane pueva. Vri li smo proverutoksinih efekata u arenama za gajenje pueva, dajui bobice ilistove pomonice kao hranu, ali nismo dobili statistikipouzdane rezultate.

Nije bilo smrtnosti ni vidljivih subletalnih efekata.Manifestovali su se samo smanjen obim obroka ili potpunaaverzija i gladovanje. Konstatovali smo da puevi probajupomonicu ali da ne mogu da se hrane na njoj, kao i da ona nedovodi do pomora juvenilnih i odraslih pueva. Ostala suotvorena pitanja koliko traje poremeaj varenja, i kako reagujuveoma osetljivi najmlai, infanti lni puevi na toksine ove bil jke.

Bez konkretnijih rezultata, moemo se samo oslonit i naekoloki obrazac, da vinogradarski pu i pomonica, dve vrstekoje su evoluirale u istom izvornom umskom stanitu,verovatno jesu adaptirane jedna na drugu, te da ne postoji

stvarni r izik od pomora pueva.


44/72


45/72

Iako trofiki odnosizmeu sirka i gajenihpueva ne postoji,delovanje ovog ekonomskivanog korova je veomaizraeno i esto dovodi doveoma tekih posledica popueve.

Po nestajanju gustogsklopa suncokreta u leji,sirak se prvi naseljava ibrzo iri guei svepreostale gajene biljka.

Pre svega za razliku odpomonice, sirak u lejiformira krupan habitus, imaveliku pokrovnost i napovrini,


46/72

kao i znaajnu masu podzemnih organa u povrinskimslojevima tla.


47/72

Tokom poslednjihsunih godina sirak se kaotermofilno-kserofilni korovdaleko bre ukorenjavao iformirao jae rizomske

sisteme.Za pueve sunajtetniji plitki, horizontalnipropagativni rizomi, kojiproporcionalno brzo rastu i

predstavljaju ozbiljnuprepreku za kopanje jajnihlegala i zimsko ukopavanje.

Divlji sirak svojom biomasom sveobuhvatno proima celo


48/72

Divlji sirak svojom biomasom sveobuhvatno proima celomikrostanite pua i spreava ga u obavljanju najvanijihivotnih funkcija. Na zakorovljenim farmama je procenatneukopanih i pl itko ukopanih pueva veoma visok, i to je pojava

koja se moe pratit i i kvantifikovati.


49/72

Na jo direktniji i drastiniji

nain horizontalni i kosirizomi ometaju ciklusreprodukcije, ali to delovanjeostaje nezapaeno.

Posle sluajnog otkria,obavili smo pregledpodzemnih izdanaka (rizoma)veeg broja biljaka sirka iutvrdil i da to nije retka pojavana mestima velikepokrovnosti ovog korova.


50/72

Jajna legla pua smetena su pli tko, na dubini 5-8 cm,i pokrivena zemljom. Zavisno od temperature inkubacija traje20-30 dana, a izleeni puevi ostanu u jajnoj rupi jo 6-10

dana. Ceo period obuhvati oko mesec dana, tokom kojihrizomi sirka nesmetano rastu. Posledica toga je gnjeenje iliprorastanje jajnih legala i unitenje puia.

Vinogradarskipu nije adaptiran naovaj invazivni korov,jer sirak nije

poreklom iz umskihstanita, i gubi uprocesu reprodukcije.


51/72

Iz navedenih primera moe se zakljuiti dazakorovljenost leja nije samo pokazatelj propusta u voenjuproizvodnje, nego i pouzdan put ka propadanju farme u roku

od samo par godina.

Ideja parci jalne koristi od zakorovljenosti u nedostatkugajenih biljaka u lejama, pogrena je u samoj svojoj osnovi .

Pomonica i sirak u ekolokom pogledu imaju potpunorazliite odnose sa vinogradaskim puem, i po intenzitetu, i poprirodi njihovog delovanja, ali su bezuslovno tetni po njega, ijednako neprihvatljivi u kohlearu.


52/72

Na farmama pueva praktino nema pojavepomora zbog nekih zaraznih bolesti. Gubici seprvenstveno javljaju zbog prisustva velikog broja

razliitih grabljivaca i parazita.

Grabljivci

Sisari: krtice, rovice, lasice, tekunice, mievi, pacovi,voluharicePtice: vrane, sove, vorci, fazani, patke, drozdoviGmizavci: zmije, guteriVodozemci: abe, krastaePuevi: golaiInsekti: truljci, kusokri lci, bube leinari, sviciStonoge: centipede

Najvee tete ipak prave poljski mievi i krtica


53/72

Najvee tete ipak prave poljski mievi i krtica.

mi humka

prugasti mi

krtica

Mievi jedu mlade pueve, gajene biljke i oteuju ograde


54/72

j p , g j j j gleja. Krtice takoe jedu mlade pueve i jaja, potkopavajukoren gajenih biljaka i stvaraju previe upljina u zemlji .

gomil ice prugastog mia


55/72

gomil ice prugastog mia


56/72


57/72


58/72

Tragovi ishrane glodara

Ptice jo nis stekle na ik da jed p e e kohlear


59/72

Ptice jo nisu stekle naviku da jedu pueve u kohlearu,tete od njih do sada nismo uoili, ali se u produenomperiodu eksploatacije

farme mogu oekivati.

Izuzetak je drozd peva.On se obavezno hranipuevima.


60/72

Tragovi ishrane drozda


61/72

Puevi golai spadaju u najvee tetoine nafarmama. Pored toga to jedu biljke posle nicanja, a to

ponu da rade znatno pre prolenog buenjavinogradarskog pua, neke krupnije vrste, poput velikogsivog i luzitanskog golaa jedu i same pueve.


62/72

U kohlearu nee biti mogua primena moluskocida protiv


63/72

U kohlearu nee biti mogua primena moluskocida protivgolaa, a limena ograda ga nee spreiti da ue na farmu.Ova se vrsta hrani jednako bi ljkama, puevima i

kanibalistiki, brzo se mnoi i veoma je otporna na svepostupke suzbijanja. Na prostorima gde se ve rairila netreba zasnivati farme.

Insekti su najznaajniji su predatori beskimenjaci.


64/72

Insekti su najznaajniji su predatori beskimenjaci.Tu postoje i specijalizovani grabljivci pueva, poput bubaleinara, vrste Silpha laevigata, koja moe da izazoveopti pomor u lejama, neki truljci, svici i kusokrilci.

Silpha laevigata

truljci (A,B), svici (C) i kusokrilci (D)

A B

C D

Znaaj i etnost buba leinara, specijalizovanih


65/72

Znaaj i etnost buba leinara, specijalizovanihpredatora pueva sagledali smo kada smo prvi putkonstatovali masovnu pojavu jedne vrste grabljivihtvrdokrilaca, na farmi u Bakom Duanovu, u okoliniBake Topole, u periodu od jula do septembra 2005.godine. Na osnovu uredne evidencije farmera i naeterenske procene, utvrdi li smo 40-60%. smrtnosti odraslihpueva u napadnutim lejama.


66/72


67/72

Za suzbijanje leinara u Bakom Duanovu

primenili smo formulaciju piretroida lambda-cihalotr ina u obl iku koncentrata za emulziju, upreporuenoj koliini primene (30 ml/aru). Lambda-cihalotrin je uobiajen u primeni za suzbijanjekomaraca u naim naseljima jer ne ugroava zdravljeljudi.

Na kraju, hemijsko suzbijanje leinaraobavljeno je dvokratnim tretiranjem kohleara 30.08. i

7.09. 2005. godine. Ve posle prvog tretiranja leinarisu se jako proredili, a posle drugog praktino iezli.


68/72

Paraziti pueva

Insekti dvokrilci : grbave muve, barske muice,muve leinari

Grinje : plune grinje Ricardoella

Crvi : trematode -Nemhelix aspersanematode -Alloionema, Angiostoma,

Rhabditis, Prostrongylus, Muellerius

Protozoe :amebe, trepljari, biari, sporozoe

Meu dvokrilcima se istiu familije:


69/72

Meu dvokrilcima se istiu familije:

Sarcophagidae Grbave muve - Phoridae Sciomyzidae


70/72


71/72

nematode -Angiostoma

plune grinje Ricardoella

ostalo : UZGOJNE BOLESTI PUEVA


72/72

ostalo : UZGOJNE BOLESTI PUEVA

trovanja, nanizam, kanibalizam i

nedostatak kalcijuma

Problemi na farmama puzeva prezentacija - prof. Stojnic

Documents

Transcript of Problemi na farmama puzeva prezentacija - prof. Stojnic