Priznanje je politiki in kojim se izraava stav prema teritorijalnim ili personalnim promenama u meunarodnom pravu.Priznanje u meunarodnom pravu ima razlicite dimenzije i znacenja .Javlja se kod procesa nastanka obiaja, priznanje prava, odgovornostiNajvaznija je statusna dimenzija priznanja koja se javlja u okviru subjektiviteta u meunarodnom pravu.Osnovne teorije1. Konstitutivna teorija pored osnovnih elemenata zahteva se i injenica priznanja da bi drava nastala. Odgovara prvoj fazi meuarodnih odnosa i klasicnom me. pravu. U to vreme su se trazili dopunski uslovi za priznanje.Osnovni nedostatak je da ne moze da objasni kako i nepriznata drzava mora da potuje osnovna pravila me. prava i da ima neka osnovna prava i obaveze.Pored tri elementa drave zahtevalo se i da drava jeste na izvesnom stepenu civilizacije i da je priznata od strane drugih drava.

Konstitutivna teorija je prevaziena ali nije napustena2. Deklarativna teorija drzava nastaje cinjenicom kumulacije tri osnovna elementa, a priznanje je samo njegova fakticka potvrdaOva teorija je postala dominantna u vreme dekolonizacije kada je nastao najvei broj drava.Vremenom je postala ograniena na razliite naineOsobine priznanja ne treba da sledi preuranjeno - ima retroaktivno dejstvo-neopozivo jeU novije vreme javlja se i meovita teorija koja stoji na stanovitu da drave imaju pravo na priznanje ako su ispunjeni svi neophodni uslovi.U praksi to nije potvreno i u proteklom periodu blizi smo konstitutivnoj teoriji

Praksa je motivisana nacionalnim interesima svake drzaveMotivi su razliiti politicki, ekonomski, vojni, religiozni, ideoloskiPrimer kolektivnog nepriznanja 1932 Mandurija (Litonova komisija, Stimsonova doktrina), Rodezija u sistemu Ujedinjenih nacija Priznanje Izraela 1948 bilo je i individualno i kolektivnoPreuranjeno priznanje u procesu raspada SFRJ izazvano politikim motivimaImalo je konstitutivne elemente kroz Smernice za priznanje novih drzava u Istocnoj Evropi i SSSR-u 1991. Evropske Zajednice Tu su navedeni uslovi koji bi trebalo da budu ispunjeni da bi drzave bile priznate 1. prava etnickih manjina2. precizne granice3. razoruzanje4. mirno resavanje sporovaU praksi drave se nisu u potpunosti drale ovih principa ve su se rukovodile nacionalnim interesima

1. De iure definitivno, retroaktivno, ima konstitutivni ucinakDe facto privremeno, neretroaktivno, i kada se ne eli priznanje mora da odrava neke odnose makar preko lanstva u me. organizacijama2. Uslovno suprotno je deklarativnoj teoriji, javlja se kod odnosa dominacijeBezuslovno ee u praksi3. Izriito u jednom formalnom aktu (pojedinacno ili kao deo ireg akta)Preutno stupanje u odnose, prijem u meunarodnu organizacijuZbog toga treba biti veoma obazriv ukoliko se ne eli dati priznanje, primer nedoputanja ulaska u Siriju jer su na pasoima bili peati prethodno poseenog Izraela. Primer je poseta predsednika SAD-a Niksona Kini 1972. godine i uvena ping pong diplomatija kada je organizovan me reprezentacija i ubrzo je Kina primljena u Ujedinjene nacije

4. Individualno personalno, najeeKolektivno grupno, prijem u Ujedinjene nacije zahteva potovanje osnovnih nacela iz lana 2. i to znaci obavezu saradnjePonekad je veoma vano ko je izvrsio akt priznanja, da li se radi o monim dravama, ili dravama iz istog regiona. esto e priznanje pojedinih drzava povuci i priznanje nekolicine drugih, ali to je i polje otvorene trgovine i lobiranja. esto e drave iz straha po sopstveni poloaj, iako to ne ele, priznati neku drugu dravu.Priznanje na neki nacin pokusava da unese izvesnost u slucaju teritorijalnih promena, ali ne bi trebalo da se zloupotrebljava. Vaznu ulogu imaju velike sile iako je deklarativno prisutna suverena jednakost drava.

Dolazi u obzir jedino kada doe do promene vlade na protivustavan nacinTada me. zajednica mora da legalizuje promenjeno stanjeUslovi: da je vlada stabilna da je spremna da izvrsava medjunarodne obaveze

esto se ogleda u ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa jer nova vlada uvek povlaci predhodne diplomatske predstavnikeAko se ne zeli priznanje onda se odnosi sa drugim entitetom veoma oprrezno stupa u odnose

Ime nosi po meksikom sekretaru spoljnih poslova: Genaro Estrada (1930-1932)Meksiko nee suditi ni pozitivno ni negativno o vladama ili promenama u vladama drugih nacija, jer bi takva aktivnost podrazumevala povredu suvereniteta drugih drava.Ova doktrina bazira se na principima samoopredeljenja i neintervencije sutinski znaajnim za meusobno potovanje i saradnju meu narodima. Nema potrebe za priznanjem vlada jer je to meanje u unutranje poslove. Jednom priznata drava ima pravo da sama odluuje o svojoj vladi.

Valter Haltajn (dravni sekretar FRN)Prekid odnosa sa svim dravama koje priznaju Istonu Nemaku Traje od 1957 do 1973 kada su obe Nemake primeljene u Ujedinjene nacijeFederalna Republika Nemaka (Zapadna Nemaka) isticala je svoje iskljuivo pravo da predstavlja itavu Namaku. Ako bi tree drave priznale DDR (Istonu Nemaku) ili sa njom odravale diplomatske odnose federalna vlada bi to smatrala neprijateljskim aktom.Doktrina je primenjena na Jugoslaviju 1957 i Kubu 1963. Obe drave priznale su DDR.

Priznanje je specifino jer u me. pravu subjekti stvaraju pravo (meunarodno pravo je autonomna norma).Njihova volja je konstitutivna i u pogledu priznanja esto je pravnostvarajua.To je razlog zato priznanje po svojoj prirodi naginje konstitutivnoj teoriji.U vezi priznanja nema optih pravila me. pravaAkt o priznanju ne mora da sadri re priznanjeVeoma esto e drave stupiti u diplomatske odnose bez izriitog priznanja.Ius contrahendi je ponovo finalna potvrda subjektiviteta.Prema me. pravu ne postoji obaveza na priznanje i suprotstavljeno stanje moze dugo da traje primer Kipra.

Osnov za osnovna prava i duznosti je prirodno pravna teorija Sva prava drave dele se na osnovna i stecenaOna nastaju cinom pojave drzave i nastaju nezavisno od njene voljeOna su neotudjiva, apsolutna i neprikosnovenaBilo je pokusaja kodifikacije u Drustvu naroda koji su propali Ona nisu kodifikovana i uvek je postojao otpor velikih sila prema tomeOna se mogu izvuci iz osnovnih nacela i teksta Povelje i iz Deklaracije o prijateljskim odnosima i saradnji drzava iz 1970. godine koja je nabrojala osnovna prava i duznosti drzava.

Osnvna prava su apsolutna, neotuiva i neprikosnovena, Pripadaju svakoj dravi od trenutka nastankaNije ih potrebno priznatiSteena prava su ugovorna prava i ona deriviraju iz konkretnih ugovora

Nalazi se u clanu 2 Povelje i glasi zabranjena je pretnja i upotreba sile protiv teritorijalnog integriteta i politicke nezavisnosti drave. Radi se o kogentnom pravilu koje je potvrdjeno i Konvencijom o ugovornom pravu iz 1969. godine gde je pretnja silom osnov apsolutne nistavosti ugovoraZabrana upotrebe sile je prola trostepenu regulativu1. Paktom Drutva naroda je upotreba sile ograniena2. Brijan Kelogov pakt je uveo obavezu mirnog resavanja sporova (drzave su se odrekle rata, ali ne i svake upotrebe sile)3. Povelja zabranjuje u potpunosti upotrebu sile i doputa je samo u dva sluaja : prilikom individualne i kolektivne samoodbrane i - mera Saveta bezbednosti na osnovu glave VII Povelje.Deklaracija iz 1970. razrauje pomenuto naelo i ire zabranjuje i promenu granica, graanske sukobe i terorizam

Ako postoji pretnja miru, povreda mira ili ako neka drava vri agresiju, Savet bezbednosti kao uvar meunarodnog mira ima pravo da preduzima mere koje ukljuuju i upotrebu sile.Ali, prilikom usvajanja takvih mera Savet mora potovati Povelju UN.lan 25 Povelje UN:lanovi UN saglasni su da prihvate i izvravaju odluke Saveta bezbednosti u skladu sa ovom Poveljom

Razvijala se jos od Hakih konvencija, Pakta Drustva naroda, 1929 Generalni akt o mirnom resavanji sporova, Povelje Ujedinjenih nacija U clanu 2 tacka 3 predvidjena je kogentna obaveza drzava da svoje sporove mirno resavajuTo je komplementarno nacelo sa predhodnim i navedeno je ispred njegaRazradjeno je u clanu 33 Povelje gde se pominju diplomatski i sudski nacini resavanja sporova, ali i mogucnost resavanja u okrilju UN prema glavi VI Povelje ispred Generalne skupstine i Saveta bezbednostiOdluke koje su donete prema ovoj proceduri nisu pravno obavezujuce za drzave na koje se odnose

lan 51 Povelje UNNita u ovoj Povelji ne umanjuje uroeno pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu u sluaju oruanog napada protiv lana Ujedinjenih nacija, dok Savet bezbednosti ne preduzme mere potrebne za ouvanje meunarodnog mira i bezbednosti. O merama koje preduzmu lanovi pri vrenju ovoga prava na samoodbranu bie odmah izveten Savet bezbednosti i one nee ni na koji nain da dovedu u pitanje ovlaenja i odgovornost Saveta bezbednosti da po ovoj Povelji preduzme u svako doba takvu akciju ako je smatra nunom radi odranja i vaspostavljanja meunarodnog mira i bezbednosti.

Samoodbrana je izuzetak od zabrane upotrebe sile.Uslovi: 1. Postojanje spoljnog oruanog napada na teritoriju drzave (Rezoluciji GS 3314 iz 1974. godine definie akte agresije).Zabranjena je pretpostavljena ili preventivna samoodbrana, ona je defanzivno pravo2. Propocionalnost mora da postoji izmedju napada i mera koje se preduzimaju. MSP je razmatrao u postupku Nikaragva protiv SAD 1984.3. To je privremeno pravo prestaje kada se napad odbije ili kada Savet bezbednosti pone da deluje. ta je produena samoodbrana? Akt agresije?4. Obavetavanje Saveta bezbednosti koji je duan da zatiti svoje lanice.

Veoma star institut, jer korespondira sa pravom na suverenost i nezavisnostTo je nedopusteno meanje u odnose jedne ili vie drava suprotno njihovoj volji.Prvi korak bila je Monroova doktrina iz 1823. godine. Ovde se predvidja zabrana mesanja u poslove Amerike, obecanje da se Amerika nece mesati u poslove Evrope i zabrana dalje kolonizacije Amerike.Dragova doktrina iz 1903. godine kada je zabranjena intervencija zbog naplate finansijskih potrazivanja. Britanija, Nemacka i Italija su intervenisale na Venecuelu pa je argentijski ministar inostranih poslova Luis Drago izneo memorandum kojim trazi od SAD da zastiti sve drzave od intervencije zbog naplate finansijskih potrazivanja. Ova doktrina naziva se i Porterova doktrina jer ju je predstavnik SAD-a predlozio i usla je u tekst II Haske Konvencije. Kroz 19. vek bilo je puno takvih intervencija protiv Turske, Egipta1933. godine Deklaracija na predlog SSSR-a koja zabranjuje intervenciju

Dva nacela iz Povelje se odnose na zabranu intervencije i to u clanu 2. tacka 4. i tacka 7. (nista u ovoj Povelji ne ovlascuje UN da se mesaju u unutrasnje poslove drzava osim ako nije ugrozen mir i bezbednost u svetu)Nacelo se u praksi primenjuje tako da se odnosi i na drzave i izvan odnosa prema Povelji tako da je sire i ratione materiae i personaeDeklaracija iz 1970. godine razradjuje nacelo o zabrani intervencije i zabranjuje i onu usmerenu na licnost drzave, njenu politiku, ekonomiju i kulturu. (zabranjen je svaki oblik meanja i svaka pretnja)Nacelo je kogentne prirode ali ne bi se moglo tako siroko shvatitiProizlazi iz nezavisnosti i ne postoji apslolutna nezavisnostU praksi se dogadjaju oruzane, ekonomske, propagandne Jedino se moze reci za oruzanu da je zasigurno kogentno pravilo, ostale jos to nisu postaleSmatraju se zabranjenim i ideoloske intervencije kojih je bilo vise u doba Hladnog rataUjedinjene nacije su podsticale intervencije i pomoc prilikom procesa dekolonizacije (pravo naroda na samoopredeljanje)Ekonomska intervencija sprovodi se preko MMF-aSve su u osnovi politicke

Vremenom je postalo jasno da je zastita osnovnih ljudskih prava pitanje koje spada u medjunarodno pravoTo potvrdjuju brojne odluke MSP i Saveta bezbednosti koje uzimaju da je teska povreda ljudskih prava osnov za pokretanje mehanizma glave VII PoveljeInstitut za medjunarodno pravo je 1989. proklamovao pravo drzava da intervenisu u cilju zastite ljudskih prava u drugim drzavama, ali iskljucujuci vojnu intervenciju.Humanitarna intervencija jeste preduzimanje mera u cilju zastite stanovnistva od strane sopstvene drzave. Moze biti 1. Dopustena kada je odobrena od strane Saveta bezbednosti i 2. Nedopustena kada je drzave samostalno preduzimajuNe mora da podrazumeva primenu prunudnih mera koje su vojne prirode, vec i ekonomske sankcije, politicke i diplomatske mere.Neki autori smatraju da je zbog upotrebe ovakve intervencije nastalo obicajno pravilo na njeno preduzimanje. To nije ispravan stav i protest drzava u takvim slucajevima nije neophodan jer je praksa koja se tako preduzima automatski nistava.

Nadleznost je utvrdjena pravilima kako unutrasnjeg tako i medjunarodnog pravaMedjunarodno pravo utvrdjuje granice koje ne sme da predje unutrasnje pravoPrincipi nadleznosti prema krivicnoj odgovornosti (radjeno po nacrtu Univerziteta Harvard Nacrt konvencije o jurisdikciji drzava u pogledu krivicne odgovornosti)1. teritorijalni princip prema mestu izvrsenja krivicnog dela2. princip nacionalnosti prema drzavljanstvu ucinioca nije opsteprihvacen jer svi zele da presudjuju prema teritorijalnom principu, javlja se kod zagadjivanja mora3. zastitni princip zbog povrede nacionalnog interesa iako delo nije izvrseno na teritoriji drzave4. univerzalni princip ratni zlocini, piraterija, trgovina robljem, genocid5. pasivni nacionalni princip prema drzavljanstvu ostecenog i nije opsteprihvacen, korisceno je u slucaju Ajhmana primenjuje SAD cime tezi da sastiti svoje drzavljane i izvan teritorije

Prema medjunarodnom pravu oblici nadleznosti mogu se podeliti 1. Teritorijalna nadleznost kao najvisa vlast nad stvarima i pravima unutar svoje teritorije. Ima dva vida pozitivan to je vrsenje vlasti i negativan uzdrzavanje od vrsenja vlasti da se ne bi druge drzave omele u svojoj ter. nadleznosti 2. Eksteritorijalna nadleznost vlast nad licima i objektima izvan svoje teritorije a) nad licima porez, zbog postupka pred organima ili izvrsenja mera b) nad objektima diplomatska i konzularna predstavnistva, brodovi i vazduhoploviNaziva se jos i personalna nadleznost3. Strogo unutrasnja nadleznost odredjuje se od slucaja do slucaja, definise se negativno kao prostor gde drzava nije vezana pravilima medj. pravaNe moze se pozvati na unutrasnje pravo za neizvrsenje obaveza po medjunarodnom pravuNacelo je koncipirano u Povelji u clanu 2. tacka 7.4. Univerzalna nadleznost (meunarodna nadlenost)

Jos od nastanka medj. prava smatralo se da drzave kao suverene jedinke nisu podobne da presudjuju jedna drugoj pred unutrasnjim organima prema staroj maksimi par in parem non habet jurisdictionemSmatralo se neprihvatljivim da se sudi drzavi ali i njenim predstavnicima i sudovi su se uglavnom po utvrdjivanju takve cinjenice proglasavali nenadleznim da vode dalji postupakTo je negativan vid teritorijalne nadleznostiPostoje dve osnovne teorije o imunitetu strane drzave 1. teorija o apsolutnom imunitetu 2. teorija o ogranicenom ili funkcionalnom imunitetu

Prva teorija je nastala u anglosaksonskom pravu i smatra da je neprimereno da se sudi drzavi jer deluje u ime javnopravnih ovlascenja. Takvo postupanje je praceno strogim reciprocitetomDruga teorija smatra da se akti drzavne vlasti mogu podeliti na dve vrste. 1. kada deluje u javnopravnom svojstvu de jure imperii, 2. kada deluje u privatnopravnom svojstvu de jure gestionisPotrebno je razlikovati dve vrste imuniteta jedan koji postoji za vodjenje postupka i drugi koji se tice izvrsenja mera koje su usvojeneFunkcionalna teorija je prihvatljivija i potvrdjena u praksi mada je neophodno da se utvrdi od slucaja do slucaja kada se radi o kom aktu drzave. Ponekad je to veoma tesko utvrditi.Takve sporove drzava cesto resava ministarstvo inostranih poslovaNa evropskom tlu postoji Evropska konvencija o imunitetu drzava usvojena 1972. a stupila na snagu 1978. godine

Odgovornost je jedan od elemenata subjektiviteta u meunarodnom pravuKo su subjekti meunarodnog prava?Dva nactra pravila o odgovornosti:1. Nacrt pravila o odgovornosti drava za meunarodne protivpravne akte2. Nacrt pravila o odgovornosti meunarodnih organizacijaOba nacrta usvojena su od strane Komisije UN za meunarodno pravo. ta to znai, kako oni obavezuju?Odgovornost se uobiajeno vezuje za drave, mogua je naravno i odgovornost meunarodnih organizacija, ali je nju praktino tee realizovati.

Sudija Huber je jos u postupku o panskim zonama u Maroku iz 1927 konstatovao da svaka obaveza u meunarodnom pravu moze proizvesti i pitanje odgovornosti.

U sporu oko fabrike Horzov je utvrdjeno da svako kreenje meunarodne obaveze nosi sa sobom i obavezu nadoknade tete i da se radi o obiajnom pravilu.

Postoje razliite vrste odgovornosti ali je pravilo da se krivina odgovornost vezuje za pojedinca, a graanska za dravu.Zato je to tako?

Presuda Meunarodnog suda pravde u sluaju: Primena konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida (Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore)Nadlenost Suda zasnovana je na osnovu lana IX Konvencije.ta kae lan IX?Sporovi izmeu drava ugovornica Konvencije koji se tiu tumaenja i primene Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, kao oni koji se tiu odgovornosti drave za genocid, bie podneti Meunarodnom sudu pravde na zahtev bilo koje drave ugovornice.

Oslanjajui se na ovaj lan Sud je smatrao: Odgovornost drave za genocid je posledica njenog proputanja da se pridrava obaveza iz Konvencije. Odgovornost koja je predviena nije samo odgovornost za proputanje kanjavanja i spreavanja zloina genocida, ve i odgovornost za akte genocida koje navodi Konvencija.Srbija je prigovorila tada da koncept krivine odgovornosti drave ne postoji u meunarodnom pravu ne postoji

Sud je naao nain da odbije ovaj prigovor objanjavajui da se radi o krenju konvencije odnosno krenju meuarodne obaveze koja za posledicu ima odgovornost. Ta odgovornost i obaveze nemaju krivinu prirodu.I zakljuio: Ako dravni organ ili osoba ili grupa lica iji su postupci pravno pripisivi dravi, poine akte genocida koji su predvieni konvencijom, nastaje meunarodna odgovornost drave.

Sud kae:Drava moe biti odgorna za genocid.Ali ta njena odgovornost nema krivinu dimenziju nego se radi o meunarodnoj odgovornosti drave za akte njenih organa, lica ili grupa lica.ta je Sud hteo da kae?Kakva je to meunarodna odgovornost drave?

ta se misli kada se kae odgovornost?1. odgovornost u uobiajenom smisli rei (autor nekog akta snosi njegove posledice)2. moralna ili politika (Sluaj Ruske tete: Nemaka je odgovorna za sve tete i gubitke nastale kao posledica rata)3. pravna odgovornost: moe biti krivina i graanska

Na pravnu?Koju pravnu? Krivinu ili graansku?Na krivinu nije mislio, jer i sam kae da se ne radi o odgovornosti drave koja je krivine prirode.Izgleda da Sud jeste mislio je graansku odgovornost drave za genocid, jer govori o pripisivanju radnji lica ili grupe lica dravi. Takvo pripisivanje je jedan od uslova za graansku odgovornost drave.

Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida na kojoj je Sud i zasnovao svoju nadlenost ne bavi se graanskom odgovornou drave.Da li pravila o odgovornosti drave uopte mogu da se bave meunarodnim zloinima?

Krivina odgovornost je odgovornost za meunarodne zloineCilj krivinih sankcija jeste kanjavanje poiniocaGraanska odgovornost je odgovornost za tetuSankcija ima za cilj da uspostavi stanje koje bi postojalo da subjektivna prava oteene drave nisu povreena

ini se da je odgovornost za genocid o kojoj govori Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida u lanu IX pre neka vrsta politike i moralne odgovornosti drave nego bilo kakva pravna (krivina ili graanska) odgovornost.

Osnov odgovornosti se tumai preko sledeih teorija1. subjektivne posmatra krivicu drave kao najbitniji element koji konstituie odgovornost, prihvata se i pasivni odnos kada je drava duna da neto preduzme a to ne uini pa zato nastane teta2. objektivne teta je ta koja je dominantna u pogledu graanske odgovornosti i nema odgovornosti bez nastanka steteDa li je subjektivna teorija primenjiva u svom istom obliku?Da li je objektivna teorija primenjiva u svom istom obliku?

Subjektivna teorija u svom istom obliku nije primenjiva, zato to se krivivca ne moe primeniti na kolektivitet kao to je drava.Objektivna teorija nije primenjiva u svom istom obliku ne moe se primeniti, zato to drava ne odgovara za sve tete koje nastanu na njenoj teritoriji (npr. Ne odgovara u sluaju graanskog rata).

Druga teorija je prihvatljivija ali nije uvek primenjiva jer drava moe da odgovara i kada nema tete, samo za povredu me. prava ili da ne odgovara kada je neka teta nastala na njenoj teritoriji kao u sluaju graanskog rata.Danas je graanska odgovornost vezana za teritorijalni suverenitet, to jest to je rizik vrsenja suvereniteta.Drava je duna da zatiti sva prava na svojoj teritorijiOna mora preduzeti mere koje normalno proizlaze iz suverene vlasti.U veini slucajeva se uzima meovita teorija koja uzima u obzir obe teorije, objektivnu da utvrdi nastanak tete, a subjektivnu da odmeri visinu nadoknade tete.

1. Povreda pravila medjunarodnog prava izuzetno moze i bezdeliktna u cilju zastite subjekata2. Da je moguce radnju ili propust pripisati drzavi odgovara i za prekoracenje ovlascenja organa3. Da nastane steta materijalna ili nematerijalna4. Da nema elemenata koji iskljucuju odgovornostDrzava moze da se supstituise na mesto svog drzavljanina ukoliko to zeli, to je potvrdjeno u slucaju Mavromatis iz 1955. godine pred MSP. U tom slucaju moraju biti iscrpljena sva sredstva unutrasnjeg poretka u cilju zastite.Osnovi za iskljucenje protivpravnosti1. saglasnost ostecenog2. mere samoodbrane3. dozvoljene protivmere4. visa sila5. stanje nuzde

Oblici odgovornosti- deliktna - pravilo i bezdeliktna izuzetak1. Direktna a) za rad zakonodavnih organa, b) za rad izvrsnih organa, v) za rad sudskih organaDa bi se dokazala direktna odgovornost mora se jasno utvrditi veza izmedju akta i nastupele stete. Pred MSP u slucaju Nikaragva iz 1984. godine je utvrdjen test efektivnosti prema kome je potrebno da se utvrdi direktna veza preko finansiranja i kontrole operacija koje su izvodile grupe lica.To je potvrdjeno i u slucaju delovanja zakonodavnih organa u slucaju pred Stalnim MSP iz 1938. godine gde nije bilo dovodjno da je usvojen zakon koji je suprotan medj. obavezi vec je neophodno da je usledila i njegova primena

2. Indirektna preuzimanje odgovornosti3. Vikarna za radnje privatnih lica kojima nastane steta na imovini strane drzave ili drzavljana, bila je sporna i potvrdjena je u sporu V. Britanija protiv Albanije. Nailazak na mine u teritorijalnim vodama. Vazno i za forum prorogatum jer je Albanija osporavajuci nadleznost odgovorila na tuzbu, i za prikupljanje dokaza od strane V. Britanije u teritorijalnim vodama Albanije, sto je pravilo preneto iz unutrasnjeg prava na medj. nivo. Javlja se i kod gradjanskih sukoba ili demonstracijaVikarna odgovornost nije apsolutna, drzava ce odgovarati ukoliko se dokaze da je mogla ali nije sprecila nastanak stete. U sirem smislu smatra se da se radi o saucesnistvu drzave.Danas postoji i odgovornost zbog povrede medjunarodne zajednice i prava ustanovljenih erga omnes sto je potvrdjeno u slucaju Barselona Traction, i u slucajevima u vezi primene konvencije o Genocidu.

Nastaje kao posledica utvrdjivanja odgovornostiPrimarno je restitucio in integrum ukoliko je moguce, a ako nije onda povracaju novcu. Moze da usledi i izvinjenje.Uzima se u obzir i nadoknada stete, ali i izmakla dobitIma uticaja i subjektivni odnos drzave stetnika, ali i ponasanje ostecenogPostoji i nadoknada ex gratia, bez utvrdjivanja odgovornosti. Primer SAD i Japan 1955. godine zbog nuklearnih proba i pomora ribe. Drzava moze da odgovara i zbog zloupotrebe prava, ako sumnja na pirateriju pa zaustavi i pretrese brod pa ne nadje nista onda moze biti odgovorna.Povreda norme ius cogens moze da rezultira i nadoknadom nematerijlne stete, ali je veca steta zato sto ce se to navoditi kao presedan u narednim slucajevima. Postoji i mogucnost actio popularis prema clanu 66. Becke konvencije o ugovornom pravu.

Stabilnost medjunarodnog poretka je uslovljena teritorijalnim promenama i uvek se tezi da se ona odrzi kada dolazi do promena.Posle Drugog svetskog rata nastalo je preko 100 drzava i time su se otvorila brojna pitanja koja su vezana za pitanje pravne sigurnostiSukcesija je prenos prava i obaveza koji se javlja usled teritorijalnih promenaU osnovi je ekonomske prirode i tezi se ocuvanju interesa drugih subjekata i gradjanaOduvek je bilo sporno pitanje pravnih pravila koja bi se primenjivala u slucaju sukcesijePotrebno je da su teritorijalne promene nastupile u skladu sa medj. pravomPostoje dve konvencije iz oblasti sukcesije Konvencija o sukcesiji medj. ugovora iz 1978 i Konvencija o sukcesiji arhive, imovine i dugova iz 1983.Uglavnom se radi o dispozitivnim pravilima

1. Cesija nastaje medj. ugovorom ili ugovorom o miru. Primer Aljaske za 7.2 miliona dolara ili Luizijane.2. Pripajanje dve Nemacke iz 1989, prestaje da postoji jedan subjekt3. Ujedinjenje dve postojece drza stvore potpuno novu drzavu. Tanjganika i Zanzibar stvorile Tanzaniju, 1990. Jemen4. Secesija nelegalna, bilo ih je dosta u procesu dekolonizacije5. Raspad (disolucija) nestaje predhodna i nastaju potpuno nove drzave

Sukcesija i kontinutitet predstavljaju odvojene pojmove, kontinuitet je vezan za nastavak pravne licnosti drzave i pored teritorijalnih promena.Kontinuitet nam daje odgovor na pitanje da li drava nastavlja da deluje kao politika jedinka odnosno da li je otporna kao pravni entitet na faktike promene koje je pogaaju.Umanjenje teritorije ne utice na kontinuitet i to je potvrdjeno primerima SSSR Rusija, V. Britanija, Turska.Moze biti od znacaja ukoliko pogaa nukleus teritorije.Promena reima ne utie na kontinuitet.

1. samo jedna od 5 sukcesora SFRJMiljenje Badinterove komisije: Proces rastakanja SFRJ je zavren i treba konstatovati da SFRJ vie ne postoji.

2. drava koja je nastavila pravni kontinuitet SFRJTree drave odravale su diplomatske odnose sa SRJ bez prekida u kontinuitetuTretirale su SRJ kao stranu ugovornicu onih ugovora koje je zakljuila SFRJ

SRJ je fakticki bila naslednica SFRJ, iako je to osporavano, jer je nastavila da primenjuje ugovore predhodnice, uplacivala za doprinose u UN, imala zastavu ispred UN,...Sa druge strane je osporavano pravo na kontinuitet i to je predmet misljenja Badinterove komisije.U ovom misljenju je prihvacen princip priznanja unutrasnjih granica za meunarodne kao u slucajevima sticanja nezavisnosti od strane kolonija i uveden je princip uti possidetisTaj princip je u presudi Burkina Faso Mali pred MSP iz 1986. godine bila prihvacena kao pravilo medj. prava, ali je vestacki preneto na slucajeve redovnih sukcesijaZbog primene uti possidetis bilo je vazno da se utvrdi tacan datum sukcesije da bi se znalo ko polaze kakva prava u datom trenutku

U pocetku je bila smatrana kao univerzalna sukcesija prema pravilima unutranjeg pravaTako je u klasinom pravu posle smrti vladara dolazilo do potpunog prenosa svih ovlaenja na naslednikaDanas se smatra da je mogue doi do delimicnog prenosa prava i obaveza i to u zavisnosti od nekih objektivnih kriterijumaNa prvom mestu bi trebalo da je sporazum o sukcesiji, ali ako njega nema onda vaze dispozitivna pravila iz konvencijaU nekim posebnim slucajevima drzave su se pozivale na potrebu diskontinuiteta kada su smatrale da su ugovori koji su ranije zakljucivani bili na stetu te drzavePrimer je nastanak SSSR koji je smatrao da ima na to pravo jer su ugovori koje je zakljucivala carska Rusija bili stetniDanas je to priznato kod drzava koje postaju po prvi put samostalne

Ona se primenjuju dispozitivnoMogu se podeliti prema objektima prenosa1. Imovina status imovine odredjuje se prema pravilima unutrasnjeg prava. U obzir dolazi samo dravna imovina republika, gradska i lokalnaPonekad je u praksi tesko radvojiti status imovineNepokretnosti pripadaju sukcesoru prema teritorijalnom principu, izuzetak je imovina u inostranstvu koja se deli po nekim drugim principima.Ako postoji kontinuitet onda ostaju toj drzavi uz obavezu eventualne refundacije, a ukoliko nema kontinuiteta onda se dele dogovorno ili putem sudskog postupkaPokretne stvari dele se prema pripadnistvu nepokretnosti ukoliko sluze za njenu upotrebu, a u drugim slucajevima prema ucescu u njihovom stvaranju

Ugovori prema obiajnim pravilima nema automatske sukcesije ugovora ve je neophodno da se izriito pisanim putem prihvate ugovori koje nova drava eli da nastavi, jedini izuzetak bili bi legislativni ugovori koji bi imali automatsko vazenje.Prema pravilima konvencije iz 1978. kod redovnih oblika sukcesije vazi princip automatske sukcesije, a kod drava koje su bile kolonije priznaje se pravo na izbor jer ugovori nisu bili zakljucivani uz prisustvo i ucesce graana kolonija. Pravilo je da teritorijalni ugovori prate sudbinu teritorije. Neki ugovori su izrazito teritorijalni, a neki angazuju drzavu kao politiku jedinku.

1. Ako se SFRJ raspala na 5 sukcesora i ako SRJ nije nastavila njen kontinuitet (kao to je rekla Badinterova komisija) koja onda pravila primenjujemo u pogledu sukcesije meunarodnih ugovora?- prvo se gleda sporazum o sukcesiji izmeu drava- ako nema sporazuma pogledaemo ta kae Konvencija o sukcesiji meunarodnih ugovora. Ona kae u lanu 34: Svaki ugovor koji je bio na snazi u pogledu celokupne teritorije drave prethodnice, ostaje na snazi u odnosu na svaku tako nastalu dravu sukcesora. Znai automatska sukcesija ugovora.Meutim, pravilo o automatskoj sukcesiji nije opte prihvaeno u praksi drava, tako da emo primeniti ono to jeste prihvaeno u praksi drava obiaj. Obiaj kae: drava moe notifikacijom o sukcesiji da pristupi multilateralnim ugovorima i izriito da prihvati bilateralne ugovore.2. Ako je SRJ nastavila kontinuitet SFRJ, odnosno ako je nasledila njenu pravnu linost u odnosima sa drugim dravama, onda je nasledila i njene ugovore, tako da im SRJ ne mora ponovo pristupati da bi je oni obavezivali.

Pitanje 1: Da li je SRJ bila vezana konvencijama koje su obavezivale SFRJ?Ako je nastavila njen kontinuitet onda jeste, ali ako nije nastavila njen kontinuitet, nego je samo jedna od 5 sukcesora SFRJ drave koja se raspala i prestala da postoji, onda nema automatske sukcesije, nego svaka drava notifikacijom o sukcesiji pristupa tim konvencijama koje su obavezivale SFRJ.Pitanje 2: ta je sa Konvencijom o spreavanju i kanjavanju zloina genocida?

Zabrana genocida obavezuje sve drave kao kogentna norma meunarodnog prava nezavisno od toga da li su pristupile Konvenciji.Ali, lan IX konvencije koji predvia nadlenost MSP za primenu i tumaenje Konvencije ne obavezuje one koji ga nisu prihvatili.to znai: MSP ne bi mogao da bude nadlean ako SRJ nije lanica ove Konvencije.

Sluaj JugoslavijeRezolucija GS 47/1 od 1992. godine:GS smatra da SRJ ne moe automatski nastaviti lanstvo prethodne SFRJ u UN; i zbog toga odluuje da SRJ treba da podnese molbu za prijem u lanstvo i da nee uestvovati u radu GS.Ova rezolucija ima 3 elementa:1. Miljenje da SRJ ne moe automatski nastaviti lanstvo SFRJ u UN.2. Odluka da SRJ treba da podnese molbu za prijem u lanstvo. (Primeti: polazi se od pretpostavke da SRJ eli da ima svojstvo lanice.)3. Zabrana uea u radu GS (Primeti: SRJ je i dalje plaala lanske doprinose UN)

3. Drzavni dugovi ako su vezani za celu drzavu onda se dele proporcionalno u slucaju sukcesije, a ukoliko su lokalni onda se vezuju za odredjeno podrucjePrilikom odredjivanja udela u dugovima uzima se u obzir ekonomski kapacitet, velicina teritorije i broj stanovnika novonastalih drzava.4. Princip stecenih prava ticu se privatnopravnih odnosa i ranije nisu bili garantovani u slucajevima sukcesiju, ali se danas uzimaju u obzir i predmet su ugovora o sukcesiji. Tako je i sa Sporazumom o sukcesiji koji je potpisan posle raspada SFRJ jo 2001. godine ali koji jos nije u potpunosti stupio na snagu. I pored toga nema apsolutne garancije za privatna prava i obaveze.