PRIVREDNA IZGRADNJA (2003) XLVI: 1-2, str. 55-71

UDC 339.7 (497.1:100)Originalni naucni rad

Pcro Petrovic"

OTVORENA PIT ANJA I PERSPEKTIVEAKTUELNIH ARANZMANA SR JUGOSLAVIJE SA M,EDUNARODNIM

FINANSIJSKIM INSTITUCIJMA

I. Uvod

Proces transforrnacije privrede predstavlja dug i sveobuhvatan proces ipodrazumeva, pre svega prornene od rezima transfera i subvencija prema osnovnimelementima trzisnosti: medunarodna finansijska podrska pod najpovoljnijimuslovima, rizik, finansijska disciplina, orijentacija ka profitabilnosti.

Osnovna obelezja aktuelnih aranzmana sa medunarodnirn finansijskiminstitucijama karakterise deset kljucnih segmenata naseg privrednog zivota, ito:(I) clanstvo u svim rnedunarodnim finansijskim organizacijama nakon visegodisnje

potpune izolacije;(2) konsolidacija makroekonomskih parametara (stabilan dinar i niska inflacija);(3) povratak poverenja u bankarski sistem (stednja trenutno iznosi preko 750

miliona evra);(4) najve6i otpis duga u istoriji Pariskog kluba poverilaca (otpis 66% spoljnog duga

predstavlja najveci otpis za zernlju naseg stepena razvijenosti, sto iznosi oko 3rnilijarde dolara obaveza);

(5) uspostavljanje norrnalne i otvorene trgovinske saradnje sa svetorn - liberalizacijaspoljnotrgovinskih odnosa (ukidanje kontigenata, kvota i uvoznih dozvola)znacajnim snizavanjem carina;

(6) obezbedivanje donacija iz inostranstva u prelaznorn periodu (oko 1,8 milijardidolara bespovratne pomoci za Srbiju od kojih je vee iskorisceno dye trecinesredstava, sa ugovorenim novim donatorskim konferencijama);

(7) obezbedenje medunarodne finansijske podrske pod najpovoljnijim uslovima;(8) obezbedenje dugorocnih razvojnih kredita (uglavnom za izgradnju saobracajne

infrastrukture i podsticaj malih i srednjih preduzeca);(9) zakljucivanje, za nas veoma povoljnog, ugovora 0 sukcesiji sa drzavama koje su

nastale iz prethodne Jugoslavije;(10) zavrsetak priprema za zakljucivanje Ugovora 0 stabilizaciji i pridruzivanju sa

Evropskorn unijom;Medutim, i pored svega jos uvek je osnovno obelezje nasih ekonomskih odnosa

sa inostranstvom je platni deficit i time devizni jaz SR Jugoslavije. Dinamican rast i

, lnstitut za mcdunarodnu politiku i privredu, Beograd.Rad je primljen dcccmbra 2002.

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI

razvoj zahtevaju znacajan rast uvoza opreme, tehnologije, reprodukcionih materijala,sirovina usluga i rezervnih delova, te su perspektive saradnje sa medunarodnimfinansijskim institucijama ogledaju u mogucnosti obezbedenja deviza za te svrhe,odnosno za dinarnicniji rast izvoza.

Ogroman problem u prvobitnim aranzmanima sa medunarodnirn finansijskiminstitucijama (kao i problem buduceg obezbedenja visokog nivoa investiranja u SRJ)predstavljala je kompromitacija stednje do koje je doslo posle 1990 godine.

S druge strane, treba imati narastajucu globalizaciju medunarodnih finansijskiharanzmana i transakcija te "pravila igre" koja ta globalizacija odnosno medunarodnefinansijske institucije narnecu. Zbog toga se pocelo fokusiranje onih aranzmana kojise odnose na rast i na strukturne promene - liberalizaciju cena, liberalizacijutrgovinske politike, privatizaciju i politike usmerene na dobro privredno upravljanje.Zbog povecanog broja uslovnosti postalo je jasno da se programi pokazujuneadekvatnim i tesko odrzivim. Treba imati u vidu da je doslo do podele ovlascenjasa Svetskom bankom, koja se vise koncentrisala na pitanja privatizacije i na nekeaspekte rehabilitacije bankarskog sistema.

Brojni eksperti se slazu da makroekonomska stabilnost u dornacoj ekonomiji nepredstavlja vise problem. Pohvale medunarodnih organizacija za niz elemenata odmonetarne politike do kontrolisane inflacije, ne prestaju, medutirn situacija urealnom sektoru privrede jos uvek nije ohrabrujuca,

2. Osnovna obelezja aranzmana sa medunarodnim finansijskim institucijama

Gotovo sve zemlje u tranziciji se vee desetak godina nalaze na mukotrpnom putupronalazenja pravih resenja u izgradnji finansijskog sistema, a time i kreiranjaprihvatljivih resenja u finansijskim aranzmanima sa medunarodnim finansijskiminstitucijarnaDbjektivno u poslednjih desetak godina doslo je do povecanjaasimetrije u razvoju izrnedu razvijenih i nerazvijenih, ukljucujuci i zemlje utranziciji. U sferi finansija, pa time i u odnosima sa medunarodnirn finansijskiminstitucijama, asimetrija je jos veca ili vidljivija nego Ii u realnoj sferi. Procesiubrzane globalizacije su uslovili proliferaciju finansijskih posrednika, kao ifinansijskih usluga.

Na teorijskorn planu sve je manje jedinstvenosti u stavovima, delom zbograzlicnosti u tumacenju sveta a time i u kreiranju poslovnih aranzrnana.

Nejedinstvenost se moze tumaciti i cinjenicom da se svet finansija brzopromenio i da je u stalnim prornenama, a da promene podrazumevaju i promenjeneodgovore na nove izazove koji jos ne postoje. Suvise pragmatican pristup

I Da hi jedan finansijski sistem bio stabilan i funkcionisao na zadovoljavajuci nacin, ncophodnojc da poscduje jasno dcfinisanu strukturu finansijskih institucija, sajasno odredenim ovlasccnjimai odgovornostimu (Ccntralna banka. bankarska industrija, devizno trzistc. finansijskircgulator.itd. ).

BROJ 1-2 OTVORENA PITANJA I PERSPEKTIVE AKTUELNII-I ARANZMANA

medunarodnih finansijskih organizacija, njihova snaga u nametanju istih paradigmirazlicitirn zemljama (pocev od Vasingtonskog konsenzusa 90-tih godina), pokazaose u mnogim slucajevima neadekvatnim uprkos i sarnim promenama u njihovimstavovima i pronalazenju novih resenja, Poseban problem je predstavljalo nedo­voljno jasno razgranicenje ovlascenja izrnedu MMF i Svetske banke'. Problem jepredstavljala uslovnost MMF koja nije vodila racuna 0 nuznosti strukturnih promenaradi stvaranja makroekonornske i spoljne ravnoteze. lako je postojeci sistem dalekood idealnog, u MMF je postalo jasno da se problemi makroekonornske neravnotezesa svim efektima koje ona irna ne mogu resavati na uniforman nacin koji je pokazaonezadovoljavajuce rezultate. MMF je u tom smislu pokusao da "omeksa" uslovnost,shvativsi da njenim postavljanjem u resavanju platnobilansnih kriza, nije dovoljnopaznje posvetio obezbedenju odrzivog rasta.'

Medunarodni monetarni fond je svoju aktivnost narocito usmerio na tri segmenta,kako bi se realizovali aktuelni aranzmani:(I) pornoc u proceni ranjivosti finansijskog sektora i potreba razvoja;(2) povecanje monitoringa i analiza finansijskog sektora, odredivanje razvojnih

ciljeva i povecanje transparentnosti, i(3) pomoc u izgradnji jasnih finansijskih institucija;

Pri tome je Medunarodni monetarni fond ocenio da je SR Jugoslavija, pod veomateskim okolnostima ostvarila veliki napredak u stabilizaciji privredne situacije, kao iu sprovodenju reformi zapocetih u 2001 godini. Medutim, ocenjuje se da su pred SRJugoslavijom veliki izazovi, koji zahtevaju istrajnost i doslednost u sprovodenjuprograma, kao i jaku podrsku donatora i kreditora iz inostranstva.

3. Utica] globalizacije sveta finansija

Poznato je da nagla ekspanzija globane ekonomije u ogromnoj meri komplikujeekonomsku strategiju ali i svakodnevnicu ekonomske politike pojedinih drzava(ekonomska suverenost drzave ne samo da je suzena nego se neprestano dovodi upitanje), te i u daleko razvijenijim zemljama novi odnosi moci, nove tehnologije kaoi novi tipovi finansijskih instrumenata znatno otezavaju vladina uvodenja efektivnekontrole kretanja kapitala." Dakle, proces globalizacije medunarodnih finansija do­yeo je do ogromnih promena te se to odnosi i na ukupne aranzrnane sa medunarod­nirn finansijskim institucijama. Zatim, novi oblici finansijskih instrurnenata, novi

2 U torn smislu MMF je sa Svctskorn bankom lansirao Program procene stan/a finansijskogsektora (Financial Sector Asscsment Program, FSAP).

] Ahmed, M., Lanc.T. and Schulze-Ghattas.M, Refocusing IMF Condiunality, Finance anddevelopment, dec. 20t) I, vol 38, number-s.

4 Rust. pa i dorninacija transnacionalnih kornpanija, koje po obrtu kapitala prcmasuju drustvcnihruto proizvod srednje razvijene zernlje cini beskorisnim uvodenje iii odrzavanje trgovinskihbarijcra. Daklc, proccs globalizacijc, gde "pravila igrc' namecu veliki i mocni BC moze sezaustaviti.

57

PRIVREDNA IZGRADNJA (,ODINA XLVI

izvori finansijske aktive uz savremenu infonnacionu tehnologiju definitivno su sru­sili barijere nacionalnih trzista. Medunarcdni svet finansija postao je vrlo dinamicani turbulentan, te je razmere medunarodnih finansija vrlo tesko sagledati u duzern ro­ku. Isto taka, vrlo je tesko predvideti obim, nacin i pravac njihove nagle ekspanzije.

U savremcnim uslovima finansije su centralni mehanizam koji zdruzuje svcdiverzi fikovane trzisne procese u jedinstvenu mrezu-strukturu u kojoj seustanovljavaju relativne cene svih dobara, usluga i kapitala. Danas se ova mrezaintegrise ne na osnovama nacionalnih finansijskih sistema, vee posredstvommedunarodnih finansijskih trzista, Oblast u kojoj je globalizacija, poslednjih godinanajdalje otisla i razotkrila opadajuci i suzen domen drzavnog suvereniteta sumedunarodne finansije. Osnovne karakteristike savremenih finansijskih trzista su:"(I) velika mobilnost kapitala, i uspon internacionalizovanih trzisnih struktura, koje

direktno deluju na nacionlnu regulativu:(2) nagla internacionalizacija i sveukupna globalizacija finansijskih trzista;(3) deregulacija i internacionalizacija (uz medunarodna pravila i nadzor) cirkularno

snaze jedna drugu i odvajaju je od nacionalne regulative;(4) nacionalna monetarna politika, sustinski gubi svoju autonomnost jer vise ne

moze biti introvertno okrenuta ka dornacim realnim agregatima, negoekstrovertno ka medunarodnim tokovima kapitala;

(5) brze i sveobuhvatne finansijske inovacije;Medunarodne finansijske organizacije, odnosno MMF i svetska banka su postale

veoma aktivne sa vise iIi manje uspeha u prevenciji, ali i saniranju finansijskih kriza,uz sve vecu koordinaciju sa STO, regionalnim bankama za razvoj, izvoznimagencijama, SIS i drugim. One se u svetu finansija fokusiraju na one mere kojedoprinose razvoju finansijskih sistema, a i tokorn zadnjih godina na borbu protivpranja novca doprinose razvoju finansijskih sistema, a i tokom zadnjih godina naborbu protiv pranja novca i na zajednicku akciju na medunarodnorn planu u borbiprotiv finansiranja terorizrna".

Kao i sve slicne zemlje SRJ je uvazavala Program procene stanja finansijskogsektora. Taj Program je podrazumevao analizu razlicitog znacaja finansijskihinstitucija u sistemu, njegove osetljivosti na eksterne sokove, utvrdivanje stepenazdravlja finansija i adekvatnosti ratioo kapitala, volumen non-performing loans,procenu trenda prihoda. Zato, da bi se dobila prava slika ukjucuje se analizalikvidnosti, regulisanost i nacin na koji se obavlja nadzor finansijskog sektora, te ukojoj se meri prihvaceni ali i kako se primenjuju medunarodni standardi i kodeksi. 7

j Petrovic, I'.. Mcnadzrncnt rizicima na trzistll kapitala, lnstitut ckonornskih nauka, Beograd.2000. str.33.

(, Durie. D.. Izgradnja svcta finansija - nuznost ravnotezc izmcdu sigurnosti i konkurcncijc,Ekonornski anali, Beograd, tematski broj, jun, 2002, strA I.

7 Mcdu naiznacajnijim su kodeks MMF 0 dobroj praksi trunsparentnosti monctarne i Iiskalnc

politike, Kljucni principi za sistcmski znacajne platne sisteme. Ciljevi i principi regulative hartijaod vrcdnosti. kao i Principi nadzora poslova osiguranja:

58

BRO.l 1-2 OTVORENA PITANJA I PERSPEKTIVE AKTUELNIII ARANZMANA

S druge strane, pod uticajem SAD posle teroristickih napada, uopsteno povecalesu se aktivnosti na medunarodnorn planu, pre svega u pravcu ukljucivanja svihzernalja u borbu protiv finansiranja medunarodnog terorizrna, pranja novca iuspostavljanja vece transparentnosti u radu off shore centara.

4. Povratak u medunarodne finansijske institucije

SR Jugoslavija je uspela da se vrati u sve medunarodne finansijske organizacijenakon vise od deset godina potpune izolacije.' U rekordnom roku obnovljeno jeclanstvo u Svetskoj banci, Medunarodnom monetarnorn fondu, Evropskoj banci zaobnovu i razvoj i Evropskoj investicionoj banci.

Za godinu i po dana zakljucena su tri finansijska aranzrnana sa MMF-om, sto dosada nije uspelo ni jednoj zemlji u tranziciji.

Zatim, otvoren je put u ukljucivanje u regionalne finansijske institucije, odnosnoza kreiranjc i realizaciju novih finansijskih aranzrnana,

Medutim, kao i svirn drugim zemljama, mere trgovinske politike i u ovoj prilicibile su medu najatraktivnijim uslovima koje je Medunarodni monetarni fondpostavljao SRJugoslaviji da bi dosli do finansijskih sredstava, pa cak i nezavisno odrazloga koji su doveli do potrebe da se trazi finansijska podrska Fonda, koji jeocenio da su u postavljenim uslovima, u dornenu trgovine (mere trgovinske politike)ostvareni impresivni rezultati u pravcu njene dalje liberalizacije,

Preostali dug Pariskom klubu uplacivace se po nizoj karnati, a znatnu olaksicupredstavlja i steccno pravo da se kod Svetske banke zaduzujemo sa pocekorn oddeset godina i desetogodisnjim rokom otplate, uz placanje troskova kredita od samo0,75 odsto godisnje. Narodna banka Jugoslavije zakljucila je poseban (specijalan)aranzanman sa BIS-om 18 decembra 2000 godine u iznosu od 100 miliona dolara naosnovu zaloge zlatnih i deviznih rezervi, SR Jugoslavija je desetog juna 2001 godinepostala clanica Banke za medunarodne obracune iz Bazela9

.

Osim toga, ocekuje se da u najskorije vreme budu odmrznuta sredstva bivse SFR.Ju iznosu od 225 miliona dolara. Sredstva se nalaze u americkim bankama i drugimfinansijskim institucijama i prema kljucu Medunarodnog rnonetarnog fonda, SRJugoslaviji pripada 40 odsto, odnosno oko 85 miliona dolara.

x Zbog ncpovoljnc ckonornskc i politickc klimc u zcmlji dco dornaceg kapitala jc prcnct 1I

inostranstvo. a zbog iskljuccnosti SR.I iz medunarodnih finansijskih institucija, visokog ratnog,politickog i ckonomskog riziku, priliv stranog kapitala bio je skroman, a i ta] deo jc uglavnomoti~,l() 1I potros,njll a ne na investicijc.

) Na skupstini HIS-a. na kojoj je doncta odluka 0 obnavljanju clanstva SR .Iugoslaviji . izvrscnajc podcla ukcija, zlaia i dcviza bivse SFRJ koji su 1I njoj deponovali. HIS jc izdala odgovarajucihroj novih akcija, kojc SlI podeljcne mcdu ccntralnim bankama pet zemaija naslednica bivsc SFR.I.Tom podclom SR Jugoslavija je dobila 2920 ukcija, cija je pojedinacna vrcdnost 16000 svajcarskihlranaka, kuo i zlato i dcvizc 1I vrednosti od oko 160 miliona dolara, za koji iznos ce sc povccatidevi-ne rczervc zemljc,

S9

PRIVREDNA IZGRADNJA

5. Ostvarivanjc medunarodne finansijskc podrske

(,ODINA XLVI

U proteklih godinu i sest meseci ostvarili smo medunarodnu finansijsku podrskupod najpovoljnijim uslovima. To se odnosi na sredstva dobijena od Svetske banke"koja su narnenjena za razvoj privatnog i finansijskog sektora, socijalnu zastitu,skolstvo i zdravstvo. Aranzmani sa MMF-om obuhvataju sredstva od 400 milionadolara (za stabilizaciju drzavnih finansija) i sredstva od dodatnih 830 miliona dolara,sto garantuje ocuvanje stabilnosti dinara i u narednim godinama.l'Inace, poznato jeda sadasnja kvota SR Jugoslavije u MMF-u iznosi 467, 7 miliona specijalnih pravavucenja. Odbor izvrsnih direktora MMF-a je l.juna 2001 godine SR Jugoslavijiodobrio stand-by kredit u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vucenja (oko 249miliona dolara) kao podrsku ekonomskom programu. SRJ je odmah stavljeno naraspolaganje 50 miliona specijalnih prava vucenja (oko 62 miliona SAD dolara).Preostali iznos bice stavljen na raspolaganje u tri jednake rate od po 50 milionaspecijalnih prava vucenja nakon sagledavanja po trornesecjima dosledne primeneekonomskog programa dogovorenog sa MMF-om. Odbor izvrsnih direktora jeistakao "irnpresivnu brzinu i odlucnost jugoslovenskih vlasti" u dosadasnjernsprovodenju reforrni, kao i znacaj daljeg ostvarivanja zapocetih strukturnih reforrni.

Svetska banka, po pravilu, zemljama u razvoju odobrava zajmove kao podrskuproduzenom programu ekonomskih reformi, narocito sa ciljom da se redukujurastuci deficiti drzavnog budzeta i platnog bilansa zernlje (npr. da se eliminisudrzavne subvencije cena komunalnih usluga; psenice, brasna i goriva iii kornunalniprojekti infrastrukturej':'.

Evropska agencija za rekonstrukciju je do sada odobrila deset rniliona evrapornoci preduzetnicima a septernbra 2002 godine evropska agencija zarekonstrukciju odobrila je preduzetnicirna u SRJ trecu transu kredita za kreditiranjemalih i srednjih preduzeca." Zahvaljujuci dosadasnjoj finansijskoj pornoci prekoNovosadske, Eksim i Cepter banke, odobreno je preko 66 kredita od kojih surealizovana 62 u prethodno periodu." To je znacajan korak u realizaciji prograrna

10 Obezbcdili smo zaiarn od 540 rniliona dolaru na 20 godina, sa godisnjom kamatom od0.75'1.,. a pocccemo da ga otplacujcrno tck posle dcsct godina. Trccinu srcdstava srno vee dobili, aostatak bi trcbalo da iskoristimo u narcdne dve godine.

II Novi trogodisnji aranzrnan je zakljucen u rnaju 2002 godine12 Jordanu je dodeljen zajam Svetskc bankc na 17 godina, sa cetiri god inc odgode placanja, za

socijalnc programe (gradnju skola i puteva u siromasnim gradskim i seoskim naseljima):13 Ovi krediti cc sc odobravati preko Eksirn bankc, Novosadske banke, Copter banke i

Cacanskc banke, Zajmovisu od 20000 do dvesta hiljada evra na rok otplatc do pet godina. uzgrcj» period do 12 mescci davace sc uz godisnju kamatu nesto vecu od devct odsto.

14 Za kreditc u banke je stiglo 1.0I0 zahtcva preduzetnika, od kojih jc pozitivno occnjcno 22Xukupno, a ostali zahtcvi su odbijeni, jcr su poslovni planovi, koji su neophodni da bi se oelobriokrcdit, bili ncjasni, upravo kao i finansijsko stanje u poslovnim knjigama. Mcdutim, najveciproblell1i za oelobravanje kreelita su administrativne prepreke. jer najcesee nekretnine nisuuknjizene inc mogu biti osnova za hipoteku.

00

BRO.J 1-2 OTVORENA PITAN.JA I PERSPEKTIVE AKTUELNIH ARANZMANA

pomoci razvoju manjih i srednjih preduzeca, sto je jedan od vaznijih projekata kojeAgencija realizuje u Srbiji.

6. Novi aranzmani SRJ sa MMF-om

Medunarodni monetarni fond, odnosno odbor izvrsnih direktora, prihvatio je,13.maja 2002 godine, izvestaj 0 poslednjoj reviziji rezultata ekonomskog programaSR Jugoslavije, podrzanog stand-by aranzrnanom. Time je ispunjen uslov da SRJugoslavija moze povuci poslednju transu stand-by aranzmana u iznosu od 50miliona specijalnih prava vucenja (oko 64 miliona dolaraj'". U isto vrerne odbor jeSR Jugoslaviji je odobrio trogodisnji finansijski aranzman, tzv. aranzman zaproduzeno finansiranje, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vucenja (oko 829miliona dolara), kao podrsku ekonomskorn programu stabilizacije i reformi zaperiod 2002-2005. gcdine." Finansijska sredstva Fonda u okviru novog aranzrnanakoristice se u 13 transi (rata) ad po 50 miliona specijalnih prava vucenja i biceuslovljena ostvarivanjem zadovoljavajucih rezultata utvrdenog ekonomskogprograma i strukturnih reformi. Ocena sprovodenja programa i ostvarenih rezultata,vracace se polugodisnje,

Novi finansijski aranzman odobren je zahvaljujuci dobrim rezultatimasprovodenja ekonomskog programa i strukturnih reformi utvrdenih stand-byaranzmanom ad l ljuna 2001.godine, kao i zadovoljavajucim ekonomskimprogramom stabilizacije i reformi SR .Jugoslavije za period 2002-2005.godine.Osnovu srednjorocnog ekonomskog programa cine postizanje odrzivog privrednograsta, poboljsanje zivotnog standarda stanovnistva, niska stopa inflacije i dalji rastdeviznih rezervi zemlje, S tim u vezi, kljucne refonne izvrsice se na planuliberalizacije deviznog trzista, poboljsanja dornaceg sistema platnog prometa,jacanjaa kontrole poslovanja banaka, poboljsanja poreske adrninistracije iubrzavanje procesa privatizacije. Zakljucivanje novog finansijskog aranzmana saFondorn omogucice realizaciju prve faze smanjenje duga SR .Jugoslavije prernapoveriocima Pariskog kluba u iznosu ad 51%, ~j. Za oko 2 milijarde dolara, u skladusa usaglasenirn zapisnikom 0 konsolidaciji duga SR Jugoslavije, potpisanim28.deccmbra 2001.godine. Na Odboru izvrsnih direktora Fonda, istaknuti suimpresivni rczultati koje su postignuti u SR.J u procesu stabilizacije i sprovodenjareformi od kraja 2000.godine, od kada je SR .Jugoslavija nasledila clanstvo u Fondu.Ocenjeno je da srednjorocni ekonomski program SR.J, poddan aranzmanorn zaproduzeno finansiranje, predstavlja dalji napredak u stabilizaciji, uz obezbedenje

I' Povlaccnjem tc transe u potpunosti su iskorisccna sredstva od 200 miliona specijalnih pravavuccnja (oko 255 miliona dolara). koja su odobrena SR Jugoslaviji l ljuna 200 l.godine 1I okvirustand-by arnnzmana.

1(, K'oriscenje prve transc novog finansijskog aranzmana 1I iznosu od 50 miliona specijalnihprava vucenja (oko 64 miliona dolara) stavljcno je na raspolaganje Jugoslavij i odmah nakonaktiviranja novog aranzmana 14.maja 2002 godinc,

I'RIVREDNi\ IZGRADNJA GODINi\ XLVI

uslova neophodnih za restrukturiranje i investicione potrebe zemlje." Medunarodnimonetarni fond je pozdravio dalju liberalizaciju deviznog sistema, koja ornogucavaSR Jugoslaviji prihvatanje obaveza po clanu 8. Statuta Fonda, kao i namera Narodnebanke Jugoslavije da na adekvatan nacin prati kretanja na deviznorn trzistu i vodiodgovarajucu politiku kursa."

LJ skladu sa programom dogovorenim u okviru trogodisnjeg finansijskogaranzmana, tzv.araniman za produzenofinansiranje (Extended Fund Facility), kojije Medunarodni monetarni fond SR Jugoslaviji odobrio 13.maja 2002.godine,obavljeni su razgovori jugoslovenske delegacije sa misijorn Fonda u periodu od 3 do15 jula ove godine. Svrha tih razgovora bila je da se utvrdi da Ii se realizujudogovoreni trornesecni ciljevi programa i predvidene strukturne mere, kao uslov zakoriscenje druge transe aranzmana za produzeno finansiranje. S tim u vezi, Odborizvrsnih dircktora Fonda je 16.avgusta ove godine prihvatio izvesta] 0 ostvarenimrezultatima dogovorenog programa i doneo odluku 0 odobrenju korisccnja drugetranse aranzmana za produzeno finansiranje, na osnovu cega je SR Jugoslavija21.avgusta povukla 50 miliona specijalnih prava vucenja (oko 66 miliona SADdolara). Zatim, na sastanku Odbora izvrsnih direktora MMF-a, odrzanorn 1l.januara2002.godine, SR Jugoslaviji je odobreno povlacenje trece transe stand-by kredita uiznosu od 50 miliona specijalnih prava vucenja, tj. oko 63 miliona SAD dolara.

7. Otvorena pitanja i perspektive saradnje sa medunarodnim finansijskiminstitucijama

Sigurno da je u ostvarivanju dosadasnjih aranzmana sa medunarodnirnfinansijskirn institucijama bilo dosta otvorenih pitanja, a bez sumnje i u kreiranjunovih aranzrnana bice ih i u buduce buduci da se privreda a i celo drustvo nalazi ureforrni.

Perspektive saradnje sa medunarodnirn finansijskirn institucijama ogledaju se udobijanju dugorocnih razvojnih kredita od Svetske banke, Evropske banke zaobnovu i razvoj i Evropske investicione banke." Ovi krediti bi se odnosili na

17 Jugoslovenskim vlastima jc prcporuceno dosledno sprovodenje prngrama, radi ostvurivanjautrajnog privrednog rasta i odrzanjc spoljnc pozicijc zcrnlje. Istovrerneno, pohvaljeno jc dosadasnjcsprovodcnjc makrockonornskc. monctarne i Iiskalnc politikc i istaknuta jc imprcsivna brzinakojom vlasti sprovode kljucnc strukturno rcfonne, Occnjcno jc da je srednjorocni okvir fiskalncpolitikc 1I skladu sa postizanjcm niske stope inflacijc i fiskalnc odrzivosti, s tim da sc poboljsaporcska administracija uskladivanjcm rashoda putern cfikasnijcg vrsenja usluga i boljirnusmcravanjcm benificija,

IS Na sastanku Odbora izvrsnih direktora MMF-a, odrzanom 19.septembra 2001.godine.Jugoslaviji jc odobrcno povlaccnjc drugc transe stand-by krcdita 1I iznosu od 50 milionaspccijalnih prava vuccnja, tj. oko 65 miliona SAD dolara.

I') Kod svih ovih banaka i Evropske agcncijc za rckonstrukciju ugovorcni Sll krediti i donacijc,od pocctka 200 I godinc, u iznosu od 100 miliona dolara za razvoj malih i srcdnjih prcduzcca.

BROJ 1-2 OTVORENA PITANJA I PERSPEKTIVE AKTLJELNIH ARANZMANA

dugorocni razvoj rnalih i sreclnjih preduzeca, To bi trebalo da rezultira otvaranjemc1esetine hiljada novih radnih mesta i jacanje izvozne sposobnosti nase privrede.

Kreclitiranje privatnog preduzctnistva u SRJ trebalo bi da bude jedan ad prioritetaII sprovodenju efikasne ekonomske politike. To se narocito odnosi na uspesnaprivatizovana preduzeca, Medunarodna finansijska korporacija (lFC), kao filijalasvetske bankc za kreditiranje privatnog preduzetnistva, moze u perspektivi odobrritivise investicija, pa treba insistirati na takvoj vrsti finansijskih aranzmana, koji biobuhvatali vise zajmova. To pre svega imajuci u vidu daje Medunarodna finansijskakorporacija najveci multilateralni izvor sredstava za privatni sektor u zemljama urazvoju, a uz zajmove odobrava i investicije u deonicarski kapital.

lrnajuci u vidu iskustva drugih zernalja, koje su kao podrsku vladinorn programuekonomskih reforrni, od Medunarodnog udruzenja za razvoj (IDA), afilijacijeSvetske banke za koncesionalno kreditiranje zemalja u razvoju, treba nastaviti sadaljim sprovodenjem ekonomskih reforrni. Ovi zajmovi se, obicno, otplacuju 35godina sa deset godina odgode vracanja glavnice, i treba da pomognu ukonsolidovanju makroekonomske stabilnosti i postavljanju ternelja odrzivog rastaprivatnog sektora,

U principu treba prihvatiti kreditne prograrne koji predvidaju vecu naplatu poreza,smanjenje poreskih dugova, jacanje energetskog sektora, uz privatizacijuelektroenergetskih preduzeca. Uz to kreditni programi podrzavaju refonnu drzavnogpenzijskog sistema, zdravstva i obrazovanja..

Treba imati u vidu da je Svetska banka osnovala rnovi fond za kratkorocne hitnezajmove iz kojeg bi pomoc dobile zemlje pogodene finansijskorn krizom, odnosnozajmove za "hitno strukturalno prilagodavanje" (ESAL) uz vise karnate nego napostojece kredite Svetske banke, ali bi se novae pojedinim zemljama dodeljivao brzei na kraci rok otplate.

8. Perspektive i prioriteti u saradnji sa medunarodnim finansijskim institucijama

Osim strukturnih prilagodavanja nase privrede (gasenje jednih i radanje drugihpreduzeca), za koje treba obezbediti ambijent koji taj proees cini lakim, nesmetanimi brzim aktuelni aranzrnani SRJ sa medunarodnim finansijskim institucijama trebada obuhvate prioritetne delatnosti kao sto su: energetika, saobracaj, turizam ipoljoprivreda.

Svetska banka odnosno IDA odobrava zajmove za visegodisnje projektepovecanja poljoprivredne proizvodnje i povecanje prihoda poljoprivrednika, krozpodrsku poljoprivrednim istrazivanjirna i konsulltativnim uslugama zapoljoprivreclnike.

63

PRIVREDNA IZGRADN.lA CiODINA XLVI

Osim toga svetska banka odobrava zajmove za finansiranje neophodnog uvoza,odnosno za strukturno prilagodavanje preduzeca i banaka.i'' Podrska razvoju malih isrednjih preduzeca je prvi korak za sve zapocete reforrne, a u cilju otklanjanjaprepreka u pravnom sistemu bice usvojeni zakoni 0 rucnoj zalozi i 0 katastru." I ubuducern periodu MMF ce podsticati, kao uostalom i sve druge zemlje u tranziciji,SRJ u povecanju transparentnosti i jacanje integriteta sopstvenog finansijskogsistema. U tom smislu treba narocito obratiti paznju na:

dalje razvijanje i poboljsanje standarda;razvijanje sistema za upozorenje;razvijanje metoda sa Svetskom bankom 0 nacinu upravljanja dugovima ideviznirn rezervama;raspravljanje 0 metodama liberalizacije racuna kapitala, koja treba da budegradualna;nacin prornocije integriteta finansijskog sistema, pre svega, prihvatanjem pravilaponasanja koja se odnose na pranje novca i saradnju sa Financial Action TaskForce22 u OEeD;

S druge strane treba imati u vidu stanje u realnom sektoru privrede, jer iako jeuspostavljena makroekonomska stabilnost (jer bez nje ne bi moglo biti nikakveposlovne aktivnosti) nezadovoljavajuci je nivo privredne aktivnosti. Industrijskisektor stagnira, proslogodisnj i rast proizvodnje je sveden na porast poljoprivredneproizvodnje, a cak ni u privatnom sektoru nema mnogo dimamike. Takav zastoj je,donekle, logican jer se preslo na makroekonomsku stabilizaciju i zato sto tvdobudzetsko ogranicenje pokazuje sve slabosti, pogotovo sto je nasa privreda posledeset godina, spala na trecinu svojih ranijih potencijala. Nije sporno da smo, zbogsvega sto se desavalo na ovim prostorima, dovedeni u zavisnost od priliva stranihsredstava (da bismobilo sta pokrenuli potreban nam je strani novae, ada bi smo gadobili potrebno je da ispunimo neke uslove). Medutim, nisu to uslovi koji ce nase"dostojanstvo" dovesti u pitanje, vee komercijalni koje postavlja onaj koji dajenovae, a to su u nasern slucaju MMF i Svetska banka.

Drugi problem je sto je nas program privatizacije, iako u sustini dobar, (rnadauslovljen od medunarodnih finansijskih institucija) previse restrikivan u oclnosu napreduzeca koja cekaju da se privatizuju.i" ali to su pravila koje diktiraju MMF iSvetska banka. Dakle, radi se 0 pritisku sa dye strane : s jedne su katastrofalneposledice nasleda iz proslih godina, as druge pritisak interesa stranog kapitala koji

20 Svetska banka vee nudi zajmove za strukturalno prilagodavanje u okviru podrskcsvcobuhvatnoj reforrni ckonornske politike, sto je inace domcn MMf-a.

21 Za to jc dobijena i podrska od Nemackc od 50 miliona evra.12 Deluje kao "policy making body", sa primarnim ciljcm da gencrisc potencijalnu politicku

volju da sc na nacionalnom nivou izvrse zakonodavne izmene u ovom domcnu.21 Ta prcduzcca ne mogu samostalno da preduzimaju najnormalnijc poslovne potezc. Problem

je ako uzimaju krcditc, ako samostalno ugovaraju neke zajednicke invcsticijc bilo sa dornacim iiistranim partnerima.

BRO.l 1-2 OTYORENA PITANJA I PERSPEKTIYE AKTUELNII-I ARANZMANA

treba da ude u nasu zemlju, te se taj problem krece izmedu ekonomskih interesa irealnosti. Privatizaciju ne mozemo spektakularno ubrzati, ali u uslovimamakrekonornskc stabilnosti zapostavili smo dokapitalizaciju, zajednicka ulaganja sastranim partnerima i zajednicko poslovanje (time sto se odrzava aukcija, iii seorganizuje tender, ne znaci da je sve automatski transparentno). Zbog toga susuzdrzani finansijeri'" i zato vise modela obezbeduju vecu transparentnost.

9. Smanjenje spoljnjeg duga

Prema podacima MMF spoljni dug SR Jugoslavije iz oktobra 2000 godine, odoko 12,2 milijarde dolara sveden je u septembru 2002 godine na oko 8,6 milijardidolara, tako da se smatra da SRJ nije dospela u stanje "duznickog ropstva" (teretnaseg spoljnog duga je znatno srnanjen jer je on krajem 2000 godine bio 43 odstoveci od ostvarenog domaceg proizvoda, au 2002 godini mogli bi svoj spoljni dug daotplatimo sa 67 odsto domace proizvodnjej." Medutim, u ukupnim obavezama SR.Jprerna stranim poveriocima dugovi Kosmeta su oko 1,4 milijarde dolara. Nas stav jeda .Jugoslavija ne moze da vraca taj dug sve dok joj se ne omoguci da na teritorijisvoje juzne pokrajine ubira drzavne prihode. Svetska banka je odlozila vracanje tihdugova na cetiri godine, a u tom roku se i ocekuje i resenje ovog pitanja.

U preostali iznos naseg duga stranim poveriocima uracunat je i celokupni dugLondonskorn klubu od 2,2 milijarde dolara, iako se ocekuje da ce on biti znatnoumanjen. Pored toga racuna se na otpis oko 700 miliona dolara nasih obaveza premaMMF-u u naredne tri godine. Za poslednje dye godine (oktobar 2000-oktobar 2002).Jugoslavija se zaduzila za 1,1 milijardu dolara, od cega je 629 miliona vee prispelo uzemlju, a najveci deo bice iskoriscen za obnovu putne mreze, zeleznice ielektroenergetskog sistema. Teret zatecenog spoljnog duga znatno je olaksanpostignutim sporazumom sa 17 drzava u Pariskom klubu (na otpis oko 3, I milijardudolara, sto cini 66% naseg zaduzenja, vee je dalo pristanak 13 zernalja, dok supregovori sa SAD upravo u toku", a predstoji nam jos potpisivanje sporazuma saltalijom, Japanom i Kuvajtom). Upravo je Svajcarska odobrila reprogramiranjenaseg duga u skladu sa sporazumom postignutim u okviru Pariskog kluba drzavapoverioca." S druge strane, znacajno olaksanje predstavlja i cinjenica da su nam

241'0 je, pomalo, paradoksalna situacija, vidi se i po tome sto raste stednja ali nc i investicijc.25 Dugalic, Y., Laksi terct spoljnog duga, Beograd, 26'{)9.2002.26 Upravo je 03.1 O.2002.godinc potpisan sporazum sa SAD po kojem su one SR.I otpisale 66

odsto dugovanja, odnosno od ukupnog duga od 589,4 miliona do lara otpisano je 353.7 milionadolara, koja cine dugovanja prema amcricko] Eksport-irnport banci i americkoj agcnciji zamcdunarodni razvoj (USAlD).

27 Nas dug Svajcarskoj od 268 miliona evra, posle otpisa od 66 odsto, smanjen je za 177miliona cvra. Posle scstogodisnjeg grejs-perioda, ostatak od 9 I milion evra SR.I cc vratiti u rokuod 22 godine. Pri tome trcba imati u vidu da dye zemlje uspesno saraduju i u "svaicarsko]konsitucncij i" pri Svctskoj banci, MMF-u i Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

PRIVREDNA IZGRADNJA C;C)J)INA XLVI

poverioci odobrili mirovanje obaveza u naredne tri godine. U meduvrernenu seocekuje oporavak privrede, ali i znatniji priliv direktnih stranih ulaganja,

Pozicija SR Jugoslavije prerna inostranstvu znatno je poboljsana zahvaljujucinedavnoj odluci poverilaca Pariskog kluba da otpisu znacajan deo svojihpotrazivanja prerna Jugoslaviji, a neophodno je da Jugoslavija slicne uslove dobije iod strane kornercijalnih poverilaca.

10. Razvoj berzanskog poslovanja

U ostvarivanju sto povoljnijih aranzmana sa medunarodnim finansijskirninstitucijama vrlo je vazan razvoj berzanskog poslovanja. Sustina sveobuhvatnihreformi ka trzisnoj ekonorniji je u promeni vlasnistva, koje omogucavaju trzistekapitala i trgovina vlasnickim papirima - akcijama. Pri tome se na trzistu kapitalaprodaje i drzavni kapital u firrnama, kao i duznicke hartije - obveznice, emitovancza pokrice javnog duga i radi prernoscavanja "rupa" u budzetu. Medutim, efikasanrazvoj berze u SRJ sputan je brojnim, ogranicavajucim, ciniocima:

nedovrsen proces vlasnicke transfonnacije drustvenog kapitala;nelikvidnost i niska akumulativnost privrede;nizak nivo drustvenog proizvoda i nizak nivo zarada;nedovoljno poverenje investitora u dugorocnu ekonornsku i politicku stabilnost;oskudica kvalitetnih hartija od vrednosti;

Zbog ovih i drugih ekonornskih razloga razvoj berze" je veoma bitan za ponovnouspostavljanje funkcionalnih trzisnih tokova u nasoj privredi (procenjuje se da sadana beogradskoj berzi trguje izrnedu 700 i 900 akcionarskih firmi cije ce se akcijenaci u berzanskom prornetu), Ovo tim pre sto je privredni napredak zernlje, ureforrnskom i postreformskom periodu, uslovljen sposobnoscu zemlje da privucestrani kapital, irnajuci u vidu da je berza najpogodnije rnesto na kojern se pojavIjujuinostrani investicioni fondovi."9 Na primer, mnogo znacajniji efekat sporazuma saSvajcarskom, od otpisa dugova, je to sto je svajcarskoj Agenciji za osiguranjeizvoznih poslova ornoguceno da se posluje sa nasorn zemljom i obezbedujuprivredne i finansijske aranzmane, kako prilikorn odabiranja kredita svajcarskevlade, tako i u slucaju odobravanja privatnih investicija iz te zernlje.

Zato je neophodno, u nas, obezbediti novu osnovnu regulativu, prilagodenuaktuelnim potrebarna, odnosno refonnu postojecih propisa, kako bi se utvrdilapravila igre na trzistu i sto boIje zastitili investitori (pri tome treba izbeci iskusenjaprevelike regulacije jer bi ona obeshrabrila ulagace i ne bi podsticajno delovala na

28 Od januara 2003 godine, zahvaljujuci donaciji Atinske berzc od 1,5 miliona cvra, naBcogradskoj berzi ce biti uvcdcn sistem trgovanja kakav postoj i na razvijenirn trzistima, sto bitrcbalo da omoguci osetno povccanjc broja aukcija akcijama svakog od cmitcnata,

2') Prcmda u svctu, a i kod nas, postoje i ncforrnalna trzista kapitala, ipak je maksimalna

cfikasnost Iinansijskog trzista na rcgulisanorn trzistu, kao sto jc berza, sto sc potvrdilo i u ostalimzcmljamn kojc su u tranziciji.

BRO.l 1-2 OTVORENA PITAN.lA1PERSPEKTIVE AKTUELNIH ARANZMANA

rast prorneta). Sa aspekta transparentnosti, najprihvatlj ivije je doneti osnovnuregulativu koja bi se dograclivala u skladu sa novostecenim iskustvima i potrebamaposlovanja, pri cernu bi trebalo uvazavati i strana iskustva. Isto tako, neophodno jeda ta regulativa omoguci i stvaranje i funkcionisanje novih finansijskih institucija ~

investicionih fondova, Centralnog registra hartija od vrednosti", klirinskih kuca, kaoi nebankarskih institucija za utvrdivanje rejtinga i boniteta ernitenata, uz primenuinfonnacionog elektronskog sistema kao preduslova za ekspanziju trgovanja naberzi, narocito duznickim hartijama od vrednosti.

U nasim uslovima, medutim, preduzeca nastoje da odgode objavljivanjeProspekta, koji predstavlja "legitimaciju" preduzeca na trzistu, jer se plase"neprijateljskog preuzimanja", odnosno promene postojece vlasnicke struktureulaskorn eksternih akcionara, medu koj ima moze da se zadesi i neki od kupacazainteresovanih za preuzimanje kontrole, pa cak i za gasenje firrne kako bi se natrzistu otvorio prostor za konkurenciju.

Povecanje prometa i ulazak veceg broja preduzca na Berzu neminovno ce privucine samo kupce da steknu upravljacka prava u firmama ili dividende, vee i praveberzanske mesetare koji investirajuci i prodajuci tu specificnu robu zarac1uju narazlici u ceni.

11. Finansijski aranzmani za neprivredne investicije

Svetska banka i njene afilijacije odobravaju dugorocne zajmove za infrastrukturu(putevi, vodovod i kanalizacija) i neprivredne investicije (restrukturisanjecncrgetskog sektora u cilju unapreclenja distributivne mreze). Izrnedu ostalihsredstva se odobravaju za jacanje kadrovske osnove u javnorn i privatnom sektoru iza realizaciju obrazovnih srednjorocnih projekata", kao i za reforrnisanje lokalneadministracije i javnih usluga (ukljucujuci i restrukturisanje banaka i sistema javnihusluga). Uz pomoc zajma iz Globalnog ekoloskog fonda Svetske banke moguce jerealizovati projekte zastite pojedinih prirodnih celina. Za te i druge namene moguceje dobiti zajmove na 35 godina LIZ deset godina odgode placanja glavnice.

lmajuci LI vidu stanje nase infrastrukture bitni prioriteti u aranzrnanima samedunarodnim finansijskim institucijama bice visestruki finansijski aranzmani zaneprivredne investicije.

30 Tck nakon upisa akcionarskc imovine 1I register vlasnici mogu legalno da trguju na Herzisvojim "blagom", a zaintcrcsovani investitori tada mogu sa sigurnoscu da uluzu novae 1I tc hartije.jcr nc postoji rizik da kupc ncpostojcci kapital.

'1 Na primer. Salvador jc za projckat rcforrnc srednjeg obrazovunja (izgradnju skola iobczbcdcnic stipcndiiu za siromasnc uccnikcjdobio zajam Svetske banke od 5& miliona dolara naperiod od 17 godina. sa cctiri godinc odgodc placanja.

PRIVREDNA IZGRADNJA

12. Zakljucna razmatranja

GODINA XLVI

Ubrzanim procesirna globalizacije pravila ponasanja u medunarodnimekonornskim, a posebno finansijskim odnosirna, ubrzano se menjaju, Pri tome seglobalizacija, najprostije definise kao stalni rast inostranih finansijskih i ekonornskih

aktivnosti koje vode ka vecoj ekonornskoj rneduzavisnosti, a nastaje sarnointe­grisanjem privrede uoblicene razgranatorn korporacijskorn mrezom i njihovimfinansijskirn odnosima.

Nakon vise od deset godina potpune izolacije ostvaren je povratak u svemedunarodne finansijske organizacije. U rekordnorn roku obnovili srno clanstvo uSvetskoj banci, MMF-u, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Evropskojinvesticionoj banci. Ekspertski tim Savezne vlade zakljucio je, za godinu i po dana,tri aranzmana sa MMF-om, sto nije uspelo ni jednoj zemlji u tranziciji.

Imajuci u vidu obelezja aktuelnih aranzmana SR Jugoslavije sa rnedunarodnim

finansijskim institucijama, u radu se ukazuje na dosadasnja otvorena pitanja ali i naperspektive u narednom periodu. Povratak u medunarodne finansijske institucijeobelezen je sporazumorn sa Pariskim klubom po kojernu se SR Jugoslaviji otpisuje66 odsto duga. Pri tome treba imati u vidu da su se, u global nom svetu finansija (paprerna tome i u odnosirna drugih drzava prema medunarodnirn finansijskirninstitucijama) poslednjih desetak godina dogodile burne i nagle prornene, ali za svezemlje poseban znacaj irna medunarodno kretanje odnosno investiranje kapitala.Uskoro se ocekuje norrnalizacija trgovinskih odnosa i status najpovlascenije nacijeu trgovini sa SAD. Treba imati u vidu da se ekonornske odluke donose i sprovode uvecoj meri od strane globalne ekonornije nego od nacionalnih drzava. I pored sveganeophodan je aktivan odnos prerna medunarodnim finansijskim institucijarna. Zarazvoj i prestrukturiranje nasih preduzeca i banaka neophodan je priliv stranogkapitala,a u ovoj fazi tranzicionih procesa on, uglavnorn moze dolaziti odmedunarodnih finansijskih institucija, s tim da je to putokaz i za pristizanjeprivatnog kapitala. U tome se rnoze sagledati resavanje otvorenih pitanja i ukazivatina perspektive saradnje sa medunarodnim finansijskim institucijama. Dakle,perspektive su u efikasnijoj saradnji, jer za efikasno poslovanje preduzeca i banakapotreban je "zdrav kapital" i to u vecern obirnu, a za realizaciju osnovnih ciljeva:• dalju uspesnu integraciju jugoslovenske privrede u rnedunarodne finansijske i

trgovinske tokove;• vodenje makroekonomske politike koja obezbeduje stabilnost cena i deviznog

kursa;

• visok stepen spoljnotrgovinske razmene (stopa izvoza prerna drustvenornproizvodu od 50%) da bi se koristili postojeci i buduci kapaciteti;

• rast proizvodnje i drustvenog proizvoda (po prosecnoj godisnjoj stopi od 8­10%) u narednom periodu uz povecanje drustvenog standarda;

Problem odnosa i otvorena pitanja sa rnedunarodnim finansijskim organizacijamavezuje se ne samo za tekucu spoljnotrgovinsku razmenu nego i za izvore preko

68

BROJ 1-2 OTVORENA PITANJA I PERSPEKTIVE AKTUELNIH ARANZMANA

potrebnog kapitala, i to ne samo kad je rec 0 direktnim investicijama i zajednickimulaganjima vee i 0 koncesijama, koje bi mogle da budu najizdasniji faktor ulaskakapitala, ali i one traze odredeni ambijent, pogotovu sistemski, i odgovarajucu ocenuvalidnosti privrede i prihvatljiv nivo rizika ulaganja u zemlju.

Uopsteno, perspektive buducih aranzmana sa medunarodnim finansijskiminstitucijama zavisice od stanja finansijskog sistema, odnosno institucija i trzista uJugoslaviji, koji jos uvek, u poredenju sa slicnim, kao i sa trendovima u svetuukazuje na bitnu asimetriju u razvoju. Dakle, i pored radikalnih rezova celokupnisistem je u embrionalnoj fazi razvoja.

Promena finansijske strukture predstavlja proces s jedne strane, a sa druge stranepodrazumeva ispunjenje citavog niza uslova medu kojima su najznacajniji odredeninivo privrednog razvoja, kredibilitet drzave, vladavina prava, zastita privatnogvlasnistva, postovanje ugovornih obaveza i kao i druge zemlje treba ucestvovati uFSAP MMF. Medutim, prevashodno, celokupno zakonodavstvo u oblasti finansijatreba kontinuirano usaglasavati sa pravilima EU, u kojoj su dinamizirane aktivnostiu stvaranju jedinstvenog finansijskog trzista (sa organizovanjem jedinstvenefinansijske supervizije, koja moze da bude na nacionalnom nivou ali koordinisana nanivou EU).

Uvodenje u sistem novih pravila koja se usvajaju u EU, izgradnja institucija,obuka kadrova i podizanje nivoa efikasnosti u poslovanju predstavljalo bi prelaz napravo poslovanje u finansijama, kakvo postoji u svetu. Sadasnja nasa realnost je dazavisimo od inostrane finansijske pornoci, a da su pri tome izvesne inicijativeprivrede neopravdano gurnute u stranu.

Posle niza godina osnovno obelezje aktuelnih aranzmana sa medunarodnimfinansijskim institucijama moze se okarakterisati kao uspesna saradnja. Medutim, uovoj fazi prisutna su i brojna otvorena pitanja koja zahtevaju brze i efikasneodgovore.

Uspesan reformski kurs celokupne privrede otvara perspektive u toj neizbeznojsaradnji koja treba da ornogucava ubrzani privredni razvoj zemlje. To se, pre svegaodnosi na podsticanje otvaranja novih radnih mesta, formiranje novih preduzeca,ozivljavanje stanogradnje i modernizaciju celokupne infrastrukture.

Reformskim merama u privredi i efikasnim aranzmanima sa medunarodnimfinansijskim institucijama moguce je, u relativno kratkom roku, obezbediti otvaranjepola miliona novih radnih mesta u sektoru malih i srednjih preduzeca, Preduslov zato je da Vlada ukloni sve administrativne prepreke za investiranje kako bi SRJugoslavija postala finansijski centar jugoistocne Evrope. Kljucni uslov zaodobravanje novih finansijskih aranzmana je dalje strukturno prilagodavanjeprivrede.

Perspektive saradnje SRJ sa medunarodnirn finansijskim institucijama ogleda se iu otvaranju rnogucnosti za uspesan rad i razvoj jugoslovenskog finansijskogtrzista.na kompatibilnim principima EU finansijskih trzista, ocenjuje se da su

I'RIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI

ogrornne, a treba ih najracionalnije iskoristiti. Krajnji cilj je da jugoslovenskofinansijsko trziste budeJ2

:

• regulisano, a ne anarhicno;• regularno, a ne sivo i crno;• disciplinovano, a ne korurnpirano;• lako kontrolisano, a ne pausalno oporezovano;• standardizovano, a ne improvizovano;• stabilno i razvijeno;• perspektivno, uspesno i jeftino;• obirnorn malo, a kvalitetorn veliko;

Medunarcdni monetarni fondJ3 je odao priznanje SR Jugoslaviji za irnpresivninapredak koji je ostvarila u stabilizaciji i reforrnama tokorn 200l.godine. Topokazuje znatno smanjenje inflacije, jacanje njene spoljne pozicije, oporavakproizvodnje i preduzimanje znacajnih koraka u restrukturiranju banaka i privatizacijipreduzeca. Ocenjeno je da je sprovodenje makroekonomske politike od strane SRJugoslavije bilo odlicno, i ukazuje se da su fiskalna i kreditna politika i politikanadnica i dalje u odgovarajucim okvirima, Okvir fiskalne politike za 2002.godinu uskladu je sa daljirn napretkom u sprovodenju stabilizacije i reformi, obezbedujuciuslove za neophodno restrukturiranje i investicione potrebe privrede, dok seinflatorni pritisci obuzdavaju ogranicenirn zaduzivanjern u zemlji. Na primer,reforma penzionog sistema ukljucuje znacajne i hitne mere, kako bi se produzioradni vek zaposlenih i izrnenio metod indeksacije penzija, a to bi olaksalo iuravnotezio nacin finansiranja penzionog fonda.

Medunarodni monetarni fond pozdravlja odluku Narodne banke .Jugoslavije danastavi sa pracenjern kretanja na deviznorn trzistu, uz prilagodavanje deviznepolitike s ciljem zastite svoje ekonomske pozicije prerna inostranstvu. Isto tako Fondpozdravlja odluku vlasti da zatvori cetiri velike nesolventne banke precIstavljakljucni elernenat strategije za uspostavljanje zdravog bankarskog sistema. Medutim,nuzno je da taj korak bude pracen pojacanorn kontrolom poslovnih banaka kako bise izbeglo ponavljanje dosadasnjih problema u bankarskorn sektoru.

S druge strane, Fond pozdravlja nagovestaj uspeha procesa privatizacije. Konacanuspeh reforrnskog procesa zahteva istrajnost vlasti u sprovodenju teskih odluka uvezi s restrukturiranjem banaka i preduzeca, uz istovrernenu primenu odgovarajucihmera za ublazavanje socijalnih problema koji prate proces restrukturiranja.

,2 Ristic J:ivotu, Yu i Eu Iinansijska trzista-glohalni osvrt, Ekonomist . Beograd. 1/2002.str.I l v.

n W\VW.nhj.vu/scrhian/. Anne Krueger, prvi zamenik generalnog dircktora, i prcdscdavajucina sastanku odbora izvrsnih dircktora odrzanog l ljanuara 2002.godine.

70

BRO.l 1-2 OTVORENA PITANJA I PERSPEKTIVE AKTUELNIH ARANZMANA

Svaka dalja podrska kreditora, odnosno medunarodnih finansijskih institucija, odkljucnog je znacaja za ublazavanje teskoca tranzicije. S druge strane to ce ornogucitisiroku podrsku za sprovodenje reformi.

Rezime:

l.koumnsku-finansijski odnosi sa inostranstvom. i u vczi s tim tranzicua jugoslovcnskcprivrcde, je vrlo kornplcksna tcma, tako da su obclezja aktuclnih aranzmana SR.I sa mcdunarodnimfinansijskim institucijama samo jcdan njcn, mada vrlo bitan. segment, Medutim, meduzavisnostovih proccsa jc ocigledna tako da smo Sc za potrcbc ovog rada usudili da naznacimo samootvorcna pitanja i ukazcmo na perspcktive buducih aranzmana, Pri tome treba imati u vidu da namprcdstojc, imajuci u vidu vclicinu i ostrinu problcmatike, brojne mere kojc bi na makro i mikronivou trcbalo prcduzcti kako bi sc stanje u ovorn dornenu i daljc popravljalo. sto je bitnaprctpostavka za razvo] jugoslovcnske privredc.

Mcdunarodni monctarni fond je occnio da je SR Jugoslavija postigla znacajan uspch usprovndcnju rcformi makrockouomske politikc, u prvom rcdu na polju smirivanja inl1atornihpritisaka, uz ixtovremcno povecanjc deviznih rczervi i ozivljavanjc procesa proizvodnjc. Pazljivopriprcmlicna rnakrockonomska politika vee je dovcla do snizcnja stope inflacijc i povccanjadcviznih rezcrvi zemljc, kao i povccanja industrijske proizvodnjc, Na planu strukturnih rcformi jcuvedcn novi porcski sistcm, a devizni sistcm, trgovinski i sistem cena su pocetkorn godine. gotovou potpunosti. libcralizovani. Usvajanjcm novog okvira proccsa privatizacijc i dcfinisanicmstratcgije razvoja hankarskog sistema postavljen jc odgovarajuci zakonski okvir s ciljcmuanstormacijc privrcdc ka trzisnoj ekonomiji.

Summary:

The economic-financial relations with foreign countries and organizations and that is includetranzition of the yugoslav politics and it is complex subject about caractcristics of the actualaranucrncnts of the FR Yugoslavia with international financial institutions and organizations adrthat is only one important parl. But intcrclations that processes is obviously for this article mainsubject arc open questions and dealed with it a pcrspecxtivc of the future arangcments. We musttake micro and macroeconomic measures dealcd with problems of our society and economy thatsarangcments will be important factors of the devclopcrncnt of the economic dcvelopemcnt.

International Monetary Found is coluded that FR of Yugoslavia have a great successes in thereforms of macroeconomic policy and in the first part dcalig with inflation and growth of thedcvision reserves and growth of the industry production. Dealing with new rnacrocconorny policybring the rcsultcs and new tax politics and libcralisation of the tax policy an currency sistem at thebeginning of this year. New framework of the privatisation and definifinition of banking sistcmthere is create a new legal framework with goal of trunsformation economy to free marketeconomy.

71