Prisustvo Medija Na Internetu

8/13/2019 Prisustvo Medija Na Internetu

1/49

Via elektrotehnika kola

PRISUSTVO MEDIJA NA

INTERNETU

Predstavljanje televizije na Internetu

Diplomski rad

GakoviAna

[email protected]

Beograd, 2005.


2/49

Kandidat: GakoviAna

Broj indeksa: 25/02

Smer: Elektronsko poslovanje

Tema: PRISUSTVO MEDIJA NA INTERNETU

Osnovni zadaci:1. Prouiti postupke kvantifikacije i kvalifikacije poslovno delotvornih

sadraja2. Ustanoviti komparativnu analizu 20 najznaajnijih medija u Srbiji sa

gledita njihovog prisustva na Internetu

Hardver: 0% Softver: 0% Teorija: 100%

Beograd, Mentor:29. 06. 2005.

Dr Dejan Toi


3/49

Saetak

U sve veoj potranji za informacijama, Internet se namee kao brz, pouzdan, sigurani jeftin nain razmene informacija. Televizija, radio i tampa se sve vie oslanjaju na Internetkao pomono sredstvo dok sam Internet sve ee postaje osnovni izvor informisanja. Postojitenja ka integraciji medija a Internet e biti osnova toga.

Za razliku od svetskih trendova, na domaem tritu Internet slui TV kuama samokao mogunost da pokau svoje postojanje. Iako nije potrebno preveliko ulaganje, domaeTV kue ostaju gluve na razvoj Interneta kao medija to dovodi do informatikog stagniranja.


4/49

GakoviAna Diplomski rad Mediji na Internetu

1

Sadraj

1. UVOD ..............................................................................................................................

2. MEDIJI ...........................................................................................................................2.1 Novine ................................................................................................................

2.2 Radio ..................................................................................................................2.3 Televizija ............................................................................................................2.4 Internet ...............................................................................................................

3. TELEVIZIJA .................................................................................................................3.1 Hronologija televizije .........................................................................................3.2 Televizijski formati i budui razvoj ...................................................................3.3 Uticaj televizije ..................................................................................................3.4 Klasifikacija TV kua ........................................................................................

4. INTERNET .....................................................................................................................

4.1 Hronologija Interneta .........................................................................................4.2 Internet servisi ....................................................................................................4.3 Internet tehnologije i jezici ................................................................................4.4 Snaga Interneta ...................................................................................................4.5 Sigurnost i E-commerce .....................................................................................4.6 Etika i socijalni aspekt .......................................................................................

5. ANALIZA TV KUA NA INTERNETU ....................................................................5.1 Evaluacija nastupa TV kue na Internetu ..........................................................5.2 Apolo ..................................................................................................................5.3 Art TV ................................................................................................................5.4 B92 .....................................................................................................................5.5 Banat ..................................................................................................................5.6 BK Televizija .....................................................................................................5.7 Galaksija 32 .......................................................................................................5.8 Happy TV ...........................................................................................................5.9 K-54 ..................................................................................................................5.10 Kanal D ............................................................................................................5.11 Koava ..............................................................................................................5.12 Kragujevac .......................................................................................................5.13 Niava ..............................................................................................................5.14 Pink ..................................................................................................................

5.15 Politika .............................................................................................................5.16 Prima ................................................................................................................5.17 Radio televizija Srbije ......................................................................................5.18 SOS Kanal ........................................................................................................5.19 Subotica ............................................................................................................5.20 TV 5 .................................................................................................................5.21 Zajear ..............................................................................................................

6. TABELARNI PRIKAZ .................................................................................................6.1 Tabelarni prikaz sadraja ..................................................................................6.2 Tabelarni p rikaz tehnologija izrade ...................................................................6.3 Tabelarni p rikaz elemenata Internet prezentacija ..............................................

3

45

789

1010121313

15

151617181920

212222232324252626262727272828

29303031313232

33333435


5/49


2

7. ZAKLJUAK................................................................................................................

8. LITERATURA ...............................................................................................................

Dodatak 1. Spisak TV stanica u SrbijiDodatak 2. Spisak Internet prezentacija TV stanica u SrbijiDodatak 3.

Upitnik Republike radio difuzne agencije

37

38

3945

46


6/49


3

1. UVOD

Znaaj tane, blagovremene i pouzdane informacije je od davnina poznat. Od samognastanka civilizacije potreba za pravom informacijom u pravo vreme se pokazivala kaonasuna potreba. Informacije koje su u poetku prenoene usmeno su putovale veoma sporo i

pokazivale se kao dosta nepouzdane. Bilo je potrebno ubrzati i omasoviti nain pruanjainformacija. Razvojem procesa tampe informacije su postale dostupnije veem broju ljudi i

mogle su se arhivirati. Pojavom telegrafa, telefona, radija i televizije dolo je do praveeksplozije informacija, kako potrebnih, tako i nepotrebnih.

Naravno, i sa ubrzanim protokom informacija i njihovom dostupnou irim masamadolo je i do masovnijih zloupotreba pri njihovom korienju. Meutim to su pitanja etike imorala, ali se time neu baviti jer ta tema prevazilazi okvire ovog rada.

U ovom radu u se baviti istraivanjima na temu televizije na Internetu, pokuau daobuhvatim i analiziram odreen broj televizijskih kua u cilju dobijanja kompletnije slike usadanjem vremenu.

U poglavlju 2. u dati kratku definiciju medija sa osvrtom na razvoj medija u celini.

Takoe u ukratko analizirati najzastupljenije medije danas novine, radio, televizija iInternet.U poglavlju 3. u akcenat staviti samo na televiziju kao medij prvo kroz opis razvoja

televizijske tehnike tokom vremena. Zatim u analizirati uticaj televizije sa socijalnog,edukativnog i informativnog aspekta na pojedinca i drutvo. Na kraju u pokuati da prikaemmogue pravce razvoja televizije u budunosti.

Poglavlje 4. e biti posveeno detaljnijem opisu razvoja Interneta poevi od samognastanka raunara. Opisau znaaj i snagu globalne mree koju danas Internet ima. Takoe uanalizirati uticaj Interneta sa socijalnog, edukativnog i informativnog aspekta na pojedinca idrutvo, kao i mogue pravce razvoja Interneta u budunosti.

Poglavlje 5. e predstavljati glavni deo rada u kojem u se baviti analizom izabranih

Internet prezentacija domaih TV stanica. Prvo u klasifikovati TV stanice prema razliitimkriterijumima, a zatim odabrati izvestan broj Internet prezentacija. Prvenstvo elim dautvrdim traeni odgovor svake prezentacije, nakon ega u vriti analizu prema sadraju sajta,dizajnu, komercijalnom aspektu, pruenim korisnikim uslugama, tehnici izrade i drugimaspektima koje te prezentacije imaju.

U poglavlju 6. u tabelarno prikazati rezultate analize koje sam uradila u poglavlju 5.Na osnovu njih e lako moi da se izvri poreenje izabranih Internet prezentacija premakriterijumima koje smo ranije zadali.

Na kraju, u poglavlju 7. u dati svoj rezime.


7/49


4

2. MEDIJI

Prvo se naoruajte injenicama, a zatim ih iskrivljujte kako hoete.

Mark Tven

Informacija je sveukupnost podataka o svim moguim objektima, pojavama iliprocesima. Predstavlja se u obliku crtea, teksta, zvunih i svetlosnih signala, energetskih i

nervnih impulsa itd. Po kriterijumu nastanka informacije se dele na elementarne (odraavajuprocese i pojave mrtve prirode), bioloke (odraavaju procese u ivotinjskom i biljnom svetu)i socijalne (odraavaju procese u ljudskom drutvu). Informacije koje stvara i koristi ovekdele se na masovne (drutveno-politike, nauno-popularne itd.), specijalne (naune, tehnike,ekonomske itd.) i line. [Izvor: Enciklopedija Matematika-Fizika]

Informacija (lat.), obavetenje. U kibernetici oznaava podatak ili skup podataka naosnovu kojih se upravlja nekom pojavom ili nekim procesom; jedan od osnovnih pojmovakibernetike. [Izvor: Mala enciklopedija Prosveta]

Informacija je neto to smanjuje neizvesnost. [Izvor: Direktor jedne ugledne firmekod nas i u inostranstvu]

Informacija je resurs dananjice i budunosti, ali ona nije poput materije ili energije.Upotrebom se ne troi, raspodelom se ne smanjuje. Ako neto znam mogu nauiti druge, a dasam nita pri tome ne gubim. Primenjujui to to sam saznao, ne samo da ne gubim korienoznanje, vega oplemenjujem praksom. [Izvor: P.Drucker]

Kao to jedinstvena definicija za informaciju ne postoji, takoe se ne moe napravitini jedinstvena definicija pojma medija kao sredstva za plasiranje tih informacija. I ovde se

nalazimo pred celokupnim renikom izraza, koji je neprestano bio obogaivan tokomnekoliko poslednjih decenija. Izrazima za pojam medija su ponekad oznaavani i celovitikoncepti, vrlo udaljeni jedni od drugih. Od latinskog medium, (sredina, centar), mediumdiei(sredina dana), pa preko znaenja posrednika ili medijatora, dolazimo do ponovnogotkria termina od strane Anglosaksonaca, koji su uveli pojam masmedija kao sredstava zakomunikaciju masa.

U opisu medija danas se takoe oslanjamo i na medijske institucije (France 3, Europe1, itd.), na vrste medija (dnevne novine, asopisi, itd.), ili na medijske tehnike (faks maina,radio, itd.). Sve definicije, u svoj svojoj raznolikosti, ipak generalno istiu krajnji cilj medija,koji podrazumeva komunikaciju i prenos informacija. Tako Fransis Bal definie medije kaotehniku opremu koja omoguava ljudima komunikaciju i prenos misli, bilo kakvi da su

njihova forma i njihov krajnji cilj. Da bi se ukazalo na raznovrsnost medija, posebno zbogkorisnika, esto se razlikuju autonomni mediji, koji ne trae nikakvo spajanje sa nekom

posebnom mreom (knjige, novine, ploe), difuzni mediji, koji funkcioniu uz pomoodreenih talasnih frekvencija ili kablova (televizija, radio), i komunikacijski mediji, kojiomoguavaju uspostavljanje interaktivnosti, iji je prvi simbol bio telefon, da bi danas tuulogu preuzele telematske mree i komunikacioni video. Danas se mediji obraaju svezahtevnijoj publici.

Od mnogih medija koji su tokom istorije postojali i na bolji ili loiji, sporiji ili bri,pouzdaniji ili ne pouzdaniji nain vrili prenos informacija, u sadanje vreme su se nametnulikao moderni vidovi prenosa informacija i postali najzastupljeniji novine, radio, televizija iInternet.


8/49


5

2.1 Novine

Were it left to me to decide whether we should have a government without

newspapers, or newspapers without a government, I should not hesitate a moment to prefer

the latter.

Thomas Jefferson (1787)

Novine, publikacija koja se izdaje u odreenim vremenskim periodima i koja nosivesti o irokom spektru trenutnih deavanja. Organizacije, kao na primer sindikati, religijskegrupe, korporacije ili klubovi mogu publikovati svoje novine, ali termin novine se mnogovie koristi da oznai dnevne ili nedeljne publikacije koje donose novosti opteg znaajairokom krugu ljudi u odreenom geografskom podruju.

Ljudi su razmenjivali informacije jo mnogo pre nego to su otkrili pismo. Usmeno surazmenjivali vesti na raskrima, pored logorskih vatri ili na trnicama. Glasnici su trali sa

bojnih polja da donesu vesti o pobedama ili porazima. Glasnici su u selima objavljivali vestio roenjima, smrti, venanjima i razvodima. Prie o traginim dogaajima su se irile kao

poar kroz nepismeno drutvo.Dolaskom pisma i pismenosti izvetaji su dobili na znaaju i u naprednim drutvimakao to su Rim i Kina postale su vie formalne. Rim je posedovao sofisticiran sistem zadistribuciju pisanih vesti baziran na aktima rukom pisanim dnevnim stranama, koje jeizdavala Rimska vlada od 59. godine p. n. e. do otp rilike 222. godine n. e. U njima su

preteno objavljivane vesti o politikim deavanjima, suenjima, skandalima, vojnimpodvizima i egzekucijama. Takoe i Kina je imala novine koje je izdavala vlada, zvanetipao. One su izdavane tokom dinastije Han (202. p. n. e. do 221. n. e.) i bile ak tampanetokom dinastije Tang (618. do 906.).

Godine 1450. kada je Johann Gutenberg izumeo tamparsku mainu, proces tampe jepoeo sve masovnije da se koristi za irenje vesti. Jedna od prvih tampanih stvari koja bi se

mogla okarakterisati kao novina je bio Italijanski najava o turniru, tampana oko 1470. PismoChristopher Columbus-a koje je izvetavalo o njegovim otkriima je bilo napisano idistribuirano u Barseloni pre njegovog povratka 1493. godine. U esnaestom i sedamnaestomveku hiljade tampanih knjiga, pamfleta, najava o dogaanjima su uglavnom tampana

jednostrano. Bez obzira, ove publikacije se ne mogu okvalifikovati kao novine jer su sepojavljivale samo jednom da bi opisale samo jedan dogaaj i nisu imale svoj identitet van tihdogaaja o kojima su govorile.

Prve dnevne novine su nastale u Evropi. One su imale malo zajednikih stvari saRimskim aktima (od kojih nijedan primerak nije sauvan) ili sa ranim pokuajima irenja vestiu Kini. Najstarija pretea modernih novina su rukom pisani novinski leci koji su estokorieni u Veneciji tokom 16. veka. Venecija, kao grad koji je imao veliku ulogu razvoju

novina, bio je centar trgovine pa samim tim i razmene informacija. Ovi Venecijanski novinskiletci, poznati kao avisi ili gazette su izvetavale o ratovima i politikim deavanjima uItaliji i Evropu. One su distribuirane nedeljno od 1566. godine. Nain izvetavanja koje jekorien je bio zbirka kratkih informacija izdatih i prosleenih od strane odreenog grada sadatumom kada su objavljene. Takav st il izvetavanja je korien u veini rano izdatih novina.

tampane novine su se brzo irile Evropom. tampani nedeljnik se prvo pojavio uBazelu 1610. zatim u Frankfurtu i Beu 1615., u Hamburgu 1616., u Berlinu 1617. i uAmsterdamu 1618.

Kako su novine postajale pouzdane i kako su se sve ee pojavljivale, igrale su sveveu ulogu u trgovini kroz reklame, cenovnike i izvetaj sa trite. Nemake novine koje jeizdavao Lucas Schulte su izdavane 2 puta nedeljno od 1625. godine. Najstarije dnevnetampane novine su Einkommende Zeitung koje su izdate u Lajpcigu 1650.


9/49


6

Novine su kroz svoju istoriju morale da p rou kroz mnoge faze razvoja da bi postalesnaan, nezavisan, objektivan, pouzdan medij. Prva faza je bila dobijanje slobode izvetavanjakoje je ranije bila ograniavana, pa ak i diktirana od strane drave ili vladara. Prva velika

promena je nastupila nakon Engleskog graanskog rata kada su izdate novine The Heads ofSeverall Proceedings In This Present Parliament u kojima se pisalo o deavanjima uBritanskom parlamentu. Uporedo sa politikim pokrivanjem, novine u Engleskoj su tokom1640-tih su bile meu prvima u svetu koje su koristile naslove, imale tampane reklame iupoljavale devojke koje su mnogo ee nego mladii prodavale novine na ulicama.

Izumom prve cilindrine tamparske maine u Nemakoj, od strane Frederick Koenig-a, nakon 1825 naglo raste t ira novina zbog smanjenja cene proizvodnje.

Veliki napredak u razvoju novina je bio 1833. kada je mladi tampar zvani BenjaminDay poeo da tampa svoje novine sa temama interesantnim narodu i da ih prodaje na ulici za1 penny. Zbog zanimljivosti tema kao to su policijski izvetaji, zabavni sadraji i korisnisaveti, novine su postigle velik uspeh pa su taj koncept usvojile i druge novinske ku e. Taj

pravac u novinskom izdavatvu je nazvanPenny Press .Novine su prele dug i trnovit put od pukog izvetavanja, preko pronalaenja

objektivnosti, prevazilaenja senzacionalizma i tabloidnog izvetavanja, kao i alternativnogurnalima i novinarskog kriticizma. Dnevne novine igraju veliku ulogu u trgovini krozreklamni materijal koje sadre; omoguavaju itaocima praktine informacije kao na primertelevizijske programe, vremensku prognozu ili izvetaje sa berze; nude informativno kulturnei zabavne sadraje kroz razne tekstove i ostale sadraje kao to su na primer lajfne stripa iliukrtenice. Meutim, najznaajnija funkcija dnevnih novina krucijalna uloga u demokratiji,

je da omogui itaocima informacije o radu vladajue strukture i o politikom stanju u nekojoblasti ili dravi. Danas postoji iroka lepeza novina u kojima se ogleda celokupan razvojurnalizma i svaka od njih ima svoje itaoce i time stvara svoje mesto na tritu. One

predstavljaju snaan u moan medij koje je moda umnogome izgubio znaaj u trci saradijom, televizijom i Internetom ali zbog svoje specifinosti i ukorenjenosti i dalje ini vaan

segment u informisanju drutva. Novine su ustvari moda glavni produkt pismenosticivilizacije.Istorija srpske porodine tampe poinje s asopisom Slaveno-serbski magazin, koji

je tampan u Veneciji 1768. godine. Osnivai urednik asopisa Zaharije Orfelin, jedan je odnajobrazovanijih Srba svog vremena, pisac, istoriar, slikar, bakrorezac i izdava prvogasopisa i veitog kalendara. Iako je izaao samo jedan broj, Slaveno-serbski magazin semoe smatrati i poetkom srpske publicistike. U njegovom predgovoru, koji je napisaoOrfelin, raspravlja se o aktuelnim pitanjima kulturnog ivota kod Srba i izlau odreene idejei programi. Ovaj predgovor, tampan je na trinaest strana asopisa, ocenjen je od istoriarakao veoma znaajan tekst u kojem su prvi put na srpskom jeziku iznete racionalistike i

prosvetiteljske doktrine evropskog 18. veka.

Prve novine na srpskom jeziku pojavile su se takoe izvan teritorije dananje Srbije, uBeu 1791. godine (Serbskija novini). U prestonici austrijske carevine pojavio se i prvisrpski dnevnik (Novine serbske, 1813) i prvi srpski almanah (Zabavnik, 1816). Nekolikoznaajnih srpskih listova i asopisa izlazilo je u prvoj polovini 19. veka u Peti, a prvi jeLetopis Matice srpske, pokrenut 1825, koji izlazi i danas kao jedan od najstarijih knjievnihasopisa u Evropi.

Na teritoriji dananje Republike Srbije novine izlaze od 1834. godine, najpre uKragujevcu, ondanjoj prestonici kneza Miloa, odmah zatim u Beogradu, a neto kasnije u

Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Zemunu, Somboru, Vrcu, Panevu, Pritini. U drugojpolovini 19. veka srpski listovi javljaju se u Bosni i Hercegovini (1866), Crnoj Gori (1871),Hrvatskoj (1874) a krajem veka i srpski iseljenici u severnoj Americi poinju da izdaju svojenovine.


10/49


7

2.2 Radio

Radio je bio i ostao jedno od najjeftinijih sredstava masovnog komuniciranja, najbresredstvo za slanje informacija javnosti a, zbog tehnikih sposobnosti i mogunosti da se radio

prijemnik nae na svakom mestu gde se ovek nalazi, radio je postao najkoriseniji medij.

Radio je afirmisao auditivni kanal za masovno posredovanje informacija. Na taj na

in dolazido globalizacije univerzalnih kulturolokih vrednosti a mogunost simultanog prisustva usvim delovima sveta otvara vrata ostvarivanju ideje planeta - globalno selo.

Otkrie radija trajalo je nekoliko godina u tome su uestvovali i doprineli mnoginaunici i pronalazai. Jedni su to posmatrali samo sa praktine strane i pokuavali da

poboljaju emitiranje i primanje talasa. Niko od ovih ljudi nije precizno znao niti shvataokakvo e veliko znaenje radio dobiti kasnije kao komunikaciono sredstvo.

Dems Klerk Maksvel (James Clerk Maxwell ) je jo je 1863. matematikim putemukazao je na postojanje elektromagnetnih talasa koje je dvadeset i etiri godine kasnijeeksperimentalno dokazao Hajnrih Herc (Heinrich Herz). Vrei eksperimente sa radiotalasima Sir Oliver Lodge, je 1894. prvi put poslao i primio prvu radio poruku na razdaljini od

oko 200 metara. On je upotrebio grupe radiotalasa, istovetne takama i crticama alfabetamorzeovih-znaka, koji su tada bili opte poznati u telegrafiji preko ice.Emitovanje govornihizvjetaja pomou radiotalasa tada jo nije bilo na vidiku (mada je telefonom, preko jedne icetada to bilo mogue). U to vreme ljudi su to nazivali radio beina telegrafija.

Ruski profesor Aleksander StefanoviPopov je poboljao prijem radio talasa putemprijemne antene ko je konstruisao. Kratko nakon toga ideje Popova preuzeo je mladi Italijan(tada 22 godine) Gu glielmo Marconi. On je na osnovu Popovih eksperimenata izgradio sistemkoji je mogao emitovati i primati Morzeovu abecedu na razdaljini od oko 350 metara,

prikazavi to u Londonu 1896. prilikom demonstracije njegova izuma. Poto je Markonijanajvie interesovao komercijalni deo on je iste godine podneo zahtev i dobio britanski patentza radio. Mada je tada mogao emitovati signale na najvie 3 km udaljenosti. Ovo ga je

ohrabrilo pa je uveanjem antene i napona uspeo preneti signale na 12 km udaljenosti, a 1897godine za vreme manevra britanske flote M arkoni uspeva da signalima premosti udaljenost od90 km. Ovde se jo uvek govori o radio telegrafiji jer govorna emitovanja tada jo nisu bila nina vidiku.

Zato se ak i danas esto postavlja pitanje ko je izmislio radio? Ovo je kako tehniko,tako i pravno pitanje. Iako je Nikola Tesla u St. Louisu demonstrirao sistem sa svimtemeljnim komponentama onog to danas zovemo radiom. Ipak je mladi markiz Marconidobio prvi britanski patent za beino emitovanje, koristei isti aparat koji nije uspeoregistrovati u SAD-u. Tesla je podneo zahtev za radio-patent u SAD-u i dobio ga 2. septembra1897. Marconi je vesledee godine takoe podneo isti zahtev u SAD-u, ali je jo jednomodbijen. Tokom naredne tri godine zahtev koji je iznova slao u Biro za patente odbijan je zbog

prednosti koju su imali Tesla i Lodge.Dalje usavravanje radija je izvreno kada je 1897. Sir Oliver Lodge, pronaao je

podeavajue kolo. Sada se pruila prilika da se signali selektuju (promenom kapaciteta nakondenzatoru) tako da je antena hvatala pretvarala samo jednu talasnu duinu (ilifrekvenciju). Jedno drugo poboljanje radio prijema usledilo je 1906. kada je pukovnikamerike vojske H.H.C. Danvodi (H.H.C. Dunwody) pronaao kristalni detektor kod kojeg seradiosignal prenosi kroz antenu, potom kroz kristal i na kraju u slualice. Sir John AmbroseFleming, engleski profesor, uspeva 1904. godine da napravi diodnu cev (diodu) zadetektovanje radio signala, primljenih preko antene. Zbog toga to su kristalni detektori bilidosta jeftini oni su se upotrebljavali do sredine 1920-tih godina. Ubrzo nakon toga surazvijene triode koje su imale veu osjetljivost.


11/49


8

Radio talasi su vie upotrebljavani za beinu telefoniju nego za radio-emitovanje..Veliki korak je napravljen tek nakon prvog svetskog rata, kada je publika bila u stanju dakupuje radio ureaje i rezervne delove koji su upotrebljavani za vreme rata.

Tada se umeao faktor sa kojim i dananji pronalazai imaju problema - velikekorporacije. Marconijeva prva britanska kompanija postala je Marconi Wireless TelegraphCompany of America i beleila uspehe na tritu. Svi su ulagali u Marconija. Kada su

pomonici Teslu upozorili na to, Tesla je uzvratio: Marconi je dobar momak. Ostavite ga namiru, on koristi 17 mojih patenata. Meutim, ni patenti nisu bili tako sigurni kao to je onmislio. Ured za patente je iznenada odobrio Markonijev patent 1904. premda se i dan-danassumnja da je ova odluka plaena Markonijevim novosteenim novcima. Ali, ni to nije

preterano uzbudilo Teslu. Medjutim, pobesneo je kad je Markoni dobio Nobelovu nagradu1911. Tuio je Marconi Company 1915. za krau, ali financijski nije bio u stanju da se u toj

parnici nosi sa velikom firmom.Amerika vlada je uzela u obzir njegovu tubu nakon to je Markoni tuio Ameriku

vladu za krau koju su, po njemu, poinile Amerike oruane snage. Vrhovni sud SAD-a je1943. doneo odluku u korist Tesle: on je izumitelj radija. Sud je utvrdio da je njegov Patent

broj 645,576 sadravao sve elemente koje su imali i kasniji pronalazai. Me

utim, ovaistorijska odluka je donesena nekoliko meseci posle Tesline smrti. Postalo je jasno ko je

stvorio radio, ali to danas zna malo ljudi.U Jugoslaviji je razvoj radija tekao preko pojave radio-telegrafije 1904. (3.avgusta)

kada je zakljuen ugovor izmeu Italije i Crne Gore o instalaciji jedne radio-telegrafskestanice, sistema Markoni, na relaciji Bar-Bari. Nakon toga je 1924. (22.maja) poeo je saradom Glavni radio-telegraf Beograd-Rakovica. Prva radio emisija je emitovana u Zagrebu1925. (15.maja). Nakon toga je 1928. (28.avgusta) emitovana prva radio emisija u NovomSadu a 1929. (24. marta) emitovana je prva radio emisija u Beogradu.

2.3 Televizija

Televizija je prva prava demokratska kultura - dostupna je svima i potpuno

prilagoena onome to ljudi ele. Najuasnija stvar na svetu je to to ljudi ele.Klajv Barns

Televizija se moe definisati kao tehniko sredstvo koje omoguava prenos slike izvuka na daljinu putem radio difuzije. Nastala je kao rezultat naunih otkria i pronalazakamnogih naunika i pronalazaa. Prva generacija televizora nije bila elektronska. Displej (TVekran) je imao mali elektromotor sa rotirajuim diskom i neonsku lampu i oni su radeizajedno davali zamagljenu crveno-narandastu sliku veliine kao otprilike polovina telefonske

kartice. Vreme pre 1935. se moe nazvati erom mehanike televizije. Tadanji tip televizijenije kompatibilan sa dananjim elektronskim TV sistemima.

Period nakon 1935. se moe nazvati erom elektronske televizije kada je ona stalnounapreivana. Do poetka drugog svetskog rata, nekoliko zemalja je poelo radiodifuzni

prenos i stvaranje TV mree, uglavnom eksperimentalno i sa vrlo malim brojem TVprijemnika u posedu javnosti. Tokom drugog svetskog rata je zaustavljen TV prenos u gotovocelom svetu, osim par izuzetaka kao to su Nemaki TV prenos sa Ajfelovog tornja u Parizuizmeu 1942. i 1944. godine, kao i Ameriki eksperimenti sa TV navoenim projektilima uPacifiku izmeu 1942. i 1945. godine.

Vreme neposredno nakon drugog svetskog rata se uzima kao konano roenjetelevizije kao mass medija. Televizijski prijemnici su zahvaljujui masovnoj proizvodnji i


12/49


9

padu cene postali neophodan ureaj svakog domainstva, prvo u USA a nedugo zatim i uVelikoj Britaniji. Time je krenula svetska ekspanzija televizije.

Od 1954. godine, televizija poinje da se razvija i postaje zreo i uoblien medij,ponajvie preko tehnolokih dostignua. Prvi od njih je uvoenje kolor televizora, zatimdaljinski upravljai, teletekst, interaktivna televizija, kablovski i satelitski prenos, razvojtehnike za snimanje i arhiviranje TV programa, sve vei ekrani, pljosnati ekrani, digitalnatelevizija

Srbija je u svet televizije ula 1958. godine. U subotu, 23. avgusta zapoeo jeeksperimentalni program Studija Beograd. Studio je izgraen na Beogradskom sajmu,Bulevar Vojvode Miia 14, a raspolagao je sa svom osnovnom tehnikom. Naravno, prviemitovani program je bio Dnevnik.

2.4 Internet

Internet moemo definisati kao svetsku raunarsku informacionu mreu, sastavljenu

od velikog broja manjih meusobno povezanih raunarskih mrea, koja omoguava prenosinformacija izmeu raunara koji ine mreu. Dakle Internet bismo mogli definisati kaomreu svih mrea. To bukvalno znai da je to najvea mrea koja povezuje milione

personalnih raunara, lokalne (LAN) i rairene (WAN) mree u zajedniku mreu. Raunari ipojedine mree pritom su u Internet povezani na razliite naine. Tako razlikujemo vie vrstaveza kojima se slui Internet. Razvoj Interneta kao globalne mree najpre je zavisio odrazvoja sredstava komunikacija. Izumi telegrafa, telefona, radija i raunara bili su tako

podloga za pojavu Interneta.Internet je nastavak raunarske mree uspostavljene u Sjedinjenim Amerikim

Dravama tokom 1960. godine od Advanced Research Projects Agency (ARPA), koja jepovezivala nekoliko raunara na etiri univerziteta u dravama Kalifornija i Utah. Ta prva

raunarska mrea, nazvana je ARPANET (ARPA NETwork). Naunici su izgradiliARPANET s namerom da to bude mrea koja e jo uvek uspeno raditi i u sluaju da deomree bude oteen. Takav koncept bio je vaan vojnim organizacijama koje su prouavalenaine da odre komunikacijske mree u funkciji i u sluaju nuklearnog rata. Prvobitnozamiljen kako bi omoguio visoku efikasnost u komunikaciji izmeu istraivakih centara,univerziteta i vladinih agencija SAD-a Internet je ubrzo prerastao u internacionalnu mreudostupnu svima. Kako je ARPANET rastao u 1970-ima, sa sve vie i vie fakulteta iinstitucija koji su se spajali na njega, korisnici su uvideli potrebu razvijanja standarda za putkojim e podaci biti prenoeni Internetom.

Godine 1982. po prvi put je upotrebljen termin Internet i u bliskoj budunosti postajejedna od osnovnih sredstava komunikacije, a poinju se javljati i pitanja privatnosti i

sigurnosti u digitalnom svetu. Vremenom broj host-ova neprekidno raste a pojavom WorldWide Web-a 1991. godine kao i pojednostavljivanjem korisnikog interfejsa popularnostInterneta postaje sve vea. Danas Internet predstavlja najpopularniji, najsadrajniji i najlakinain razmene informacija, komunikacije, p renosa elektronskih dokumenta i izvor zabave.

Internet u Jugoslaviji svake godine na dan Beogradskog Univerziteta 26. februara1996. g., slavi svoj roendan. Tog dana povezivanjem mree Univerziteta u Beogradu namreu svih mrea zaiveo je Internet kod nas. Ubrzo je prerastao univerzitetske i amaterskeokvire. Prvi Internet provajder (ponuivai usluga Internet-a) kod nas pojavio se u maju,1996. godine sa linkom kapaciteta 64 Kb/s dok danas zahvaljujui raznim provajderimaimamo linkove kapaciteta p reko 28 Mb/s.


13/49


10

3. TELEVIZIJA

Televizija se moe definisati kao tehniko sredstvo koje omoguava prenos slike izvuka na daljinu putem radio difuzije. Nastala je krajem 19 veka kao rezultat mnogobrojnih

pronalazaka i otkria razliitih pronalazaa i naunika. Kako je u poetku sama TV

tehnologija bila veoma skupa samim tim je bila i nedostupna velikom krugu gledalaca. Nagluekspanziju je ostvarila pedesetih godina dvadesetog veka i od tada poinje suvereno da vladakao najmoniji mass medij. Pokretna slika je ta koja ima glavnu i presudnu ulogu u stvaranjumoi ovog medija. Za razliku od radija, televizija prua novu dimenziju prenosa razliitihsadraja, pa ak i onih koje radio prenos ne moe da omogui. Glavne karakteristike televizijekoje su joj omoguile da postane najuticajniji medij su masovnost, dostupnost i visok stepenkomercijalizacije ime je ostvaren veliki drutveno-politiki uticaj. To se najjednostavnijemoe opisati putem izreke slika hiljadu rei a kadar milion.

3.1 Hronologija televizije

Godine 1884. u Nemakoj, Paul Nipkow je patentirao prvi mehaniki TV sistem, ranuverziju televizije kojom je usp eo mehaniki rastaviti slike na crte (tzv. Nipkowljev disk)

Godine 1897.Nemaki fiziar, Karl Ferdinand Braun je izmislio prvu cev sa katodnimzracima, osnovu svih modernih kamera i televizora

Godine 1900.na svetskoj izlobi u Parizu je po prvi put upotrebljena retelevizija Godine 1907.u Rusiji Boris Rosing je patentirao televizijski sistem sa katodnom cevi kao

prijemnikom 18 oktobra 1922. je osnovan BBC (British Broadcasting Company) a tek je 1927.

BBCompany je preimenovana u Corporation (British Broadcasting Corporation)

Godine 1923. Vladimir Kosma Zworykin je izmislio elektronski ikonoskop ikineskop. Ikonoskop je bila prva uspena TV kamera a kineskop rana verzija televizora Godine 1925. Britanac John Logie Baird je izradio prvi televizor ija se slika sastojala od

30 linija Godine 1926. John Logie Baird je izveo prvu uspenu javnu demonstraciju mehanikog

TV sistem u njegovoj laboratoriji u Londonu Godine 1927. je osnovan CBS (Columbia Broadcasting System) glavna amerika TV i

radio kompanija. Iste godine Farnsworth Philo Taylor je demonstrirao prvi kompletnifunkcionalni elektronski TV sistem

Godine 1928. John Logie Baird je demonstrirao TV u boji na elektro-mehanikomsistemu; u New Yorku je osnovana W2XBS, prva TV stanica u Americi; John Logie

Baird je izumeo video disk za snimanje TV programa Godine 1929. u Londonu John Logie Baird je otvorio prvi televizijski studio u svetu;

Zworykin je demonstrirao elektronski kineskop, TV p rijemnik, sa 60 linija Godine 1930.BBC je otpoeo experimentalno emitovanje TV programa Godine 1931. NBC je eksperimentalno udvostruuje prenos na 120 linijski ekran Godine 1935.u Francuskoj sa Ajfelovog tornja je otpoelo prvo redovno emitovanje TV

programa Godine 1936. BBC je otpoeo sa redovnim emitovanjem TV programa; u svetu je u

upotrebi ukupno oko 2000 televizora; RCA (Radio Corporation of America) je instaliralaTV prijemnike u 150 domainstava u New York-u i otpoela eksperimentalno emitovanje

programa. Crtani film Maak Felix je bio prvi program koji je emitovan


14/49


11

Godine 1938.John Logie Baird je demonstrirao prvi TV program uivo u boji; Allen B.DuMont je plasirao na ameriko trite prvi elektronski kuni TV prijemnik

Godine 1941. U Americi je usvojen NTSC (National Television Standards Committee),kao TV standard sa 525 linija i 30 slika u sekundi; a u New York-u je otpoela sa radom

prva komercijalna TV stanica WNBT

Godine 1946. je poelo prvo kablovsko emitovanje TV programa iz New Yorka uWashington

Godine 1950.je otpoela proizvodnja cevnih TV kamera sa ugraenim vidicon-om,poboljanom verzijom vakumskih cevi. Vidicon je bila prva cevasta TV kamera koja jekoristila foto osetljivu povrinu da bi prenosila video signal; iste godine je otpoelokablovsko emitovanje TV programa u US; osnovana je EBU (European BroadcastingUnion) Evropska radiodifuzna unija; u Evropi je kao TV standard usvojen PAL-sistem sa625 linija i 25 slika u sekundi; u Americi radi preko 100 TV stanica

Godine 1951.u SAD-u je otpoelo a ubrzo i obustavljeno prvo emitovanje TV programau boji. Razlog je bio nekoliko miliona crno belih televizora koji nisu mogli primati

program u boji a televizori u boji nisu mogli primati crno beli TV program. Godine 1953. NTSC kolor standard je prihvaen u Severnoj Americi, veem delu June

Amerike i Japanu kao i u nekoliko Azijskih zemalja. Sistem NTSC standarda se sastojaood 525 linija a dva polja su inila jedan frame. U jednoj sekundi se reprodukovalo 30frame-ova; u SAD-u po drugi put, ovaj put uspeno, je otpoelo emitovanje TV programau boji; iste godine u Japanu je po p rvi put otpoelo emitovanje TV programa

Godine 1956.amerika korporacija Ampex je demonstrirala prvi studijski videorekordernamenjen iskljuivo TV stanicama; Henri de France je razvio SecAM (sequential colorwith memory) postupak koji je usvojen u Francuskoj kao TV standard

Godine 1957.prvi p ut je hirurka operacija prenoena na televiziji Godine 1960.SONY je razvio prvi tranzistorski televizor Godine 1964.je formiran Intelsat, meunarodna satelitska unija Godine 1965.godine Intelsat je lansirao svoj prvi satelit Early Bird Godine 1967.BBC 2 je otpoeo prvo redovno emitovanje TV programa u boji u Evropi Godine 1968. SONY je razvio Trinitron cev koja je revolucionarno poboljala kvalitet

kolor TV slike 20 jula 1969. prvi TV prenos sa meseca je gledalo oko 600 miliona gledalaca Godine 1969. na amerikoj javnoj televiziji je otpoelo prikazivanje serije Sesame

Street koja je unela revoluciju u stav odraslih o tome sta su sve djeca sposobna da naue Godine 1971. Indija je imala samo jednu TV stanicu u New Delhiju koja signalom

pokriva samo 40-ak kilometara oko grada dok iste godine Juna Afrika jo nema televiziju Godine 1977.u Junoj Africi je otpoela sa radom prva TV stanica; BBC je po prvi put

emitovao teletext servis Godine 1979.u Japanu firma Matshusita je patentirala prvi depni televizor sa ravnim

ekranom sa tenim kristalom Godine 1980.sa radom je otpoeo CNN (Cable News Network) Godine 1981.je otpoela sa radom MTV (Music Television) Godine 1987. 50 % amerikih domainstava koja imaju TV koriste kablovsku televiziju. Godine 1990.je prihvaen novi svetski standard TV ekrana 16:9; Sony je proizveo prvi

HD Trinitron, 36-inch, HDTV (High Definition TV) za kunu upotrebu

1 januara 1993. je otpoeo sa emitovanjem Euronews Godine 1995. Sony je demonstrirao prvi televizor sa ravnim ekranom i digitalnu

Handycam.


15/49


12

3.2 Televizijski formati i budui razvoj

Tokom nepunih sedam decenija svog postojanja, televizija je infiltrirala ogroman brojdomova na naoj planeti i predstavlja osnovni vid zabave ak i u onim drutvima koja ne

bismo mogli nazvati tehnoloki naprednim. Meutim, i pored dugog perioda postojanja,injenica je da su inovacije na polju televizije prili

no retke (uporedimo je samo skompjuterskom industrijom). To sigurno nije zbog toga to je televizijska tehnika toliko dobra

da je ne treba menjati, vezato to su ustanovljeni odreeni standardi s kojima se odravakompatibilnost.

Meutim, do prodora novih standarda ipak dolazi sve ee viamo ogromnetelevizijske ekrane, plazma i LCD displeje i sve ee se pominje pojam digitalne televizije.Treba znati da danas postoje tri meusobno nekompatibilna standarda demodulacije radiosignala, a to su NTSC, PAL i SECAM.

NTSC (National Television System Committee) je razvijen 1950. godine kao prvitelevizijski standard. Zasnovan je na 525 linija i frekvenciji osveavanja slike od 60Hz. U upotrebi je u SAD, Kanadi i Japanu.

PAL (Phase Alternating Line)je 15 godina mlai od NTSC-a. Njegove odlike su 625linija i 50 Hz. Detaljniji je od NTSC-a jer ima 100 linija vie i nije podloan grekamau boji. Meutim, zbog osveavanja slike od 50 Hz, podloniji je treptanju (flicker). Uupotrebi je u najveem delu Evrope (kao i kod nas).

SECAM (Sequence Couleur a Mmoire) je vrnjak PAL standarda. Eliminisanjegreaka u boji izvedeno je na drukiji nain od PAL-a, ali je u svakom drugom

pogledu deli s njim prednosti i nedostatke. U upotrebi je u Francuskoj, Grkoj, Rusiji,nekim zemljama istone Evrope i u Africi.

Standardi na kojima se zasniva dananja televizija su vremenom zastareli. To jepostalo naroito izraeno poveanjem dijagonale televizijskih ekrana, pri emu rezolucija

slike ostaje nepromenjena. Program na takvim televizorima mogue je gledati samo iz daljinejer se iz blizine uoavaju take od kojih je sainjena slika. Zbog toga postoje brojni novistandardi koji se trude da prevaziu ogranienja dananje televizije i da doivljaj gledanjadignu na vii nivo.

Prvi korak je uraen jo sedamdesetih godina 20. veka kada je japanska dravnatelevizija NHK poela istraivanja na uvoenju digitalne televizije. Kao rezultat je stvorennovi televizijski standard, HDTV - televizija visoke definicije koja nudi znaajno vierezolucije slike. Razlika u rezoluciji sa sobom nosi i razliku u odnosu dimenzija slike. Dok jekod standardne televizije taj odnos 4:3, kod formata visoke definicije on iznosi 16:9, to je

blisko bioskopskom formatu. Postoje promene i na polju zvuka jer je jasno da zvuk mora daprati visoki kvalitet slike. U televiziji visoke definicije mogue je emitovati zvuk u 5.1DolbyDigital Surround odnosno AC3 formatu. Problemi uvoenja HDTV-a slini su problemimakoji su se pojavili sa uvoenjem televizije u boji kako odrati kompatibilnost i smanjititrokove.

Iako HDTV nije ni zaiveo u veini zemalja, inenjeri iz NHK ve rade na daljemrazvoju tehnologija pa su javnosti predstavili UHDV (Ultra High Definition Video) odnosnoSuper Hi-Vision.Na platnu dimenzija 4x7 metara projektovana je slika sa 4000 horizontalnihlinija, to znai da se radi o standardu 16 puta kvalitetnijem od HDTV-a. Za snimanjematerijala dugog 18 minuta upotrebljeno je 16 HDTV snimaa ukupnog kapaciteta 3,5terabajta. Snimak vonje po ulicama bio je toliko realistian da su ak pojedinci iz publikeosetili muninu. Naravno, radi se o eksperimentalnoj tehnologiji koja iz oiglednih razloga jo

uvek nema praktinu primenu.


16/49


13

Sa dananjim ubrazanim razvojem tehnologija se otvaraju sve vee mogunosti zarazvoj televizije. Uz vepostojee mogunosti kao to su televizija na zahtev kada gledalacsam kreira svoj TV program, ili mogunosti da gledalac sam bira kameru i ugao iz kog e

posmatrati sportski prenos, biranje titlova iz teletkst menija, kao i mnoge druge mogunosti,danas se prave i pionirski pokuaji spajanja televizije sa Internetom i mobilnom telefonijom.Time se ostvaruju mogunosti za integraciju dosadanjih medija i realnog pretvaranja planeteu informtiko globalno selo.

Gde smo mi u odnosu na svet, lako je proceniti. Dovoljno je da pogledamo ratkablovskih operatera, lou infrastrukturu i traljave usluge koje pruaju kako bi nam bilo jasnoda kod nas ni analogna televizija nije na prihvatljivom nivou, a da je televizija visokedefinicije neto o emu emo, naalost, jo dugo sluati od drugih.

3.3 Uticaj televizije

Moda ne moete da zamislite ivot bez kompjutera, ali u borbi za najvei broj

zavisnika irom sveta i dalje ubedljivu pobedu odnosi televizija.

Veliki uticaj televizije kao medija je odavno primeen pa je nekada dolazilo i dozloupotrebe tog uticaja. Osnovna ideja i zadatak televizije da informie, edukuje i zabavljairoke mase se ponekada gubi u komercijalizaciji, dezinformacijama i nametanju uticaja.Meutim sve to nije spreilo televiziju da postane najuticajniji mass medij. Danas se krozistraivanja ispituje psiholoki, socijalni i drutveni uticaj televizije i pored pozitivnih uticajana osavremenjivanje drutva, ne retko se nalaze studije i o negativnim uticajima. Pored veeopte informisanosti, televizija ima sve vei edukativni i kulturoloki uticaj ali takoe stvaraizolovanost, zavisnost i podlonost uticaju televizije jer se veruje skoro svemu to se p lasira.

Stotine svetskih istraivanja je potvrdilo da na decu i tinejdere snano deluje ono to

vide na televiziji i u filmovima. Strunjaci su procenili da amerika deca tokom osnovne koleu proseku vide oko 100.000 scena nasilja u medijima, a najmlai esto preuzimaju vevienimodel ponaanja. Pedijatri i psiholozi tvrde da postoje uverljivi dokazi da gledanje nasilja nateleviziji i u filmovima poveava nivo agresivnosti kod dece koja su tome dugo izloena.Deca ue svakog minuta, a ui se iz iskustva. iva iskustva stvaraju obrasce koje posmatramoe preneti u stvarni ivot, upozoravaju irom sveta.

3.4 Klasifikacija TV kua

Prema nainu distribucije radiodifuznog signala, TV stanice moemo klasifikovani unekoliko grupa:

Zemaljska Kablovska Satelitska Internet (Web TV)

Dok prema geografskoj zastup ljenosti moemo izdvojiti sledee grupe: Lokalne televizije Regionalne televizije Nacionalne televizije Internacionalne televizije


17/49


14

Lokalne TV kue su televizijske stanice koje emituju program na nivou manjegeografske povrine. Nekada znaju da budu na nivou ak jedne zgrade. Najee su u

privatnom vlasnitvu. Kako su to komercijalne TV stanice koje ive od marketinga, njihovprogram je obino ciljno usmeren na odreenu grupu (porodini kanali, zabavni kanali, dejikanali...). Takve TV kue imaju veliki znaaj u pruanju lokalnih servisnih informacija kao iobavetavanju stanovnitva o lokalnim deavanjima koje velike TV kue najeezanemaruju.

Regionalne TV kue emituju signal na veim geografskim oblastima ali putemzemaljskih predajnika nemaju pokrivenost cele teritorije neke drave. Uglavnom se radi o

pokrivenosti nekoliko veih gradova ili opt ina koje su na odreen nain povezane. Takve TVkue su najee u privatnom vlasnitvu i komercijalnog karaktera. Po sadraju programa suusmerene na porodicu pa su stoga zabavnog karaktera. Regionalne stanice esto imaju za ciljda postanu nacionalne TV kue, tj. da TV signalom pokriju teritoriju cele drave.

Pod pojmom nacionalne TV kue se podrazumeva TV stanica sa jednim ili vie TVkanala iji je osniva najee drava i koja ima pokrivenost cele dravne teritorije putemzemaljskih predajnika. Uredniku politiku odreuje odbor ije se lanovi biraju iz redova

politikih stranaka koje su na vlasti. Zamisao je da nacionalna TV ku

a bude najmo

nijidravni instrument za plasiranje vesti a pored informativne uloge, da ima i edukativnu,

kulturoloku i zabavnu ulogu. Postoje i privatne nacionalne televizije, koje svojomrasprostranjenou uspevaju da steknu status nacionalne i preteno su komercijalno zabavnogkaraktera. Njihovu ureivaku politiku kontrolie samo vlasnik.

Internacionalne TV kue su one koje svojim signalom pokrivaju nekoliko drava iliak kontinenata. Internacionalnost tih kua se ogleda u razmeni informacija, aktivnostima,saradnji, emitovanju i razmeni programa na internacionalnom nivou. Internacionalnetelevizije najee imaju vie TV kanala prilagoenih razliitim geografskim podrujima, ali

programska koncepcija najee ostaje ista. Tematski sadraj takvih kanala je najeejednoobrazan i usmeren na odreenu ciljnu grupu, pa tako moemo razlikovati strogo

informativne kanale, muzike kanale, deje kanale, kanale za odrasle, zabavne kanale...


18/49


15

4. INTERNET

Kao to sam ve navela, Internet se moe definisati kao svetska raunarskainformacijska mreu, sastavljenu od velikog broja manjih meusobno povezanih raunarskihmrea, koja omoguava prenos informacija izmeu raunara koji ine mreu.

Raunarske mree koje

ine Internet koriste poseban protokol koji se zove TCP/IP(Transmision Control Protocol/Internet Protocol). Individualne raunarske mree ili raunari

se ukljuuju u Internet preko posebnog raunara oznaenog kao Gateway koji obezbeujeTCP/IP. Sa gledita korisnika, Internet se ponaa kao jedinstvena raunarska mrea.

Putem Interneta se moe ostvariti informisanje, meusobna komunikacija, dobijanjekulturno-zabavnih sadraja, skidanje novih programa ili dodataka za postojee, diskusije,ecommerce, stalna dostupnost..

4.1 Hronologija Interneta

Prva zabeleena deskripcija socijalne interakcije omoguene putem mree bila je serijadokumenata koju je napisao J.C.R. Licklider u avgustu 1962. godine, raspravljajui osvojem konceptu Galactic Network. On je zamislio globalno povezan set raunara prekokojih bi svako vrlo brzo mogao pristupati podacima i programima sa bilo koje stranice.Ovaj koncept bio je vrlo slian Internetu danas. Licklider je inae bio na eluistraivakog tima raunarskog istraivakog programa u DARPA-i (U.S. DefenseAdvanced Research Projects Agency), koji je zapoet u septembru 1962.

Godine 1969. ARPANET povezuje prva etiri univerziteta u Sjedinjenim AmerikimDravama, tako to su istraivai u etiri kampusa u Sjedinjenim Dravama stvorili prveservere ARPANETA, povezujui Stanford Research Institute, UCLA, University ofCalifornia Santa Barbara i University of Utah. Tako je nastao Internet

Septembra 1972. godine Robert E. Kahn je organizovao veliku demonstracijuARPANETA na International Computer Communication Conference (ICCC). Bila je to

prva javna demonstracija nove tehnologije. Te iste godine, iako u eksperimentalnoj fazi,predstavljena je i elektronska pota

Godine 1973. ARPANET se iri u meunarodnim okvirima, povezujui UniversityCollege u Londonu i Royal Radar Establishment u Norvekoj. Te je godine DARPA

pokrenula istraivaki program koji je trebao istraiti tehnike i tehnologije za meusobnopovezivanje razliitih mrea. Projekt je nazvan Internetting project, a sistem mrea koji jebio produkt istraivanja, nazvan je Internet. Sastav protokola, koji je nastao ovimprojektom, postao je poznat kao TCP/IT Protocol Suite (nakon to su razvijeni p rotokoli

Transmission Control Protocol (TCP) i Internet Protocol (IP) Od 1974. do 1981. godine, ARPANET se proirio iz vojno-istraivakih krugova, i tako

se ira javnost upoznaje s injenicom da se umreeni raunari mogu koristiti i usvakodnevnom ivotu u komercijalne svrhe

Godine 1976.britanska kraljica Elizabetha alje svoju prvu kraljevsku e-mail p oruku Godine 1979.Tom Truscott i Jim Ellis, studenti s Duke Universitya i Steve Bellovin sa

Univerziteta u Sjevernoj Karolini uspostavili su prve USENET newsgrupe. Korisnici izitavog sveta prikljuili su se diskusijskim grupama u razgovorima o mrei, politici,religiji i hiljadama drugih tema

Godine 1982.po prvi put je upotrebljen termin Internet Godine 1983.TCP/IP je postao jedinstveni jezik Interneta


19/49


16

Godine 1984.William Gibson prvi je put upotrebio naziv Cyberspace u svom romanuNeuromanser. U to je vreme broj hostova Interneta preao 1000

Od 1988.godine Internet postaje jedno od osnovnih sredstava komunikacije, a poinju sejavljati i pitanja privatnosti i sigurnosti u digitalnom svetu. Ta pitanja su postala jonaglaenija 1. novembraiste godine, kada je program nazvan internetski crv privremenoonesposobio izmeu 6000 i 60 000 hostova Interneta

Godine 1990.ARPANET prestaje postojati. Iste godine broj hostova prelazi 300 000 Godine 1991. roen je The World Wide Web. Na Univerzitetu u Minnesoti grupa

istraivaa koju je vodio programer Mark MaCahill stvara Gopher, prvi point-and-clicknain navigacije po datotekama na Internetu. Te iste, 1991.godine, Tim Berners-Lee, koji

je radio u laboratoriju CERN u vajcarskoj, izumeo je kod alt.hypertekst , koji jeomoguio kombinovanje rei, slike i zvuka na stranicama weba

Godine 1993.puten je u upotrebu Mosaic, p rvi grafiki baziran browser weba Godine 1995. grupa programera iz Sun Microsytemsa na elu s Jamesom Goslingom

stvorila je program nazvan Java Godine 1996.postoji vie od 10 miliona hostova Internet poinje nezaustavljiv rast i osvajanje planete

4.2 Internet servisi

Dok se TCP/IP kao protokol najnieg ranga brine za nain meusobnih povezivanja ikomunikacije raunara, protokoli vieg ranga poput FTP-a, TELNET-a, NNTP-a i HTTP-aodreuju nain na koji se specifine vrste podataka prenose preko Interneta. Neki od najeihsu:

FTP - File Transfer Protocol (FTP) - Servis kojim se sluimo kako bismo prenosilidatoteke preko Interneta. To je jedan od najranijih protokola Interneta, a sve do 1995. godine

bio je prema obimu prenoenih podataka najkorieniji protokol Interneta. Od tada ga prestieHTTP protokol odnosno World Wide Web. Premda manje popularan od weba jo uvek seesto koristi u Internet zajednici, ali ponajvie u kombinaciji sa webom.

USENET - Network News Transfer (Transport) Protocol (NNTP) - Protokol zaprenoenje novinskih lanaka izmeu novinskih grupa na NEWS serveru pa sa servera na PC.Radi se po principu gde svako moe uestvovati tako to postavi pitanje ili odgovori na nekou tano odreenom direktorijumu na NEWS serveru. U roku od nekoliko sati e na

postavljeno pitanje neko verovatno odgovoriti. Novinske grupe su i zamiljene upravo radirazmene iskustava pa se tako u njima na relativno lagan nain moe doi do odgovora na

postavljena pitanja. Za pregled novinskih grupa na PC-u potreban je program za njihovo

pregledanje, a veina dananjih web pretraivaa imaju integrisane vlastite programe za tusvrhu.E-MAIL - Servis koji koristi SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) odnosno POP3

(Post Office Protocol 3) - protokole koji omoguavaju prenoenje elektronske pote prekoInterneta. Taj servis je od samih poetaka Interneta jedan od najpopularnijih servisa.

GOPHER - Servis vie-manje slian webu sa tim da nema mogunost zajednikogprikazivanja teksta i slike. Pojavio se neto pre weba pa je bio popularniji od njega sve dopojave prvih grafikih browser-a.

TELNET - Protokol i softver za povezivanje korisnikog raunara sa (obinoudaljenim) raunarom na Internetu. Korisnik na udaljenom raunaru zadaje komande iizvrava programe a na korisnikovom raunaru se prikazuju rezultati.


20/49


17

HTTP - HyperText Transfer Protocol je komunikacioni protokol koji se koristi zaprenos dokumenata HTML-a preko Interneta. Drugim reima to je protokol na kojem sezasniva Web. Dok jezik HTML omoguava istovremeno prikazivanje teksta i slike, protokolHTTP se brine kako e te slike i tekst biti prenoeni preko Interneta.

Pored gore navedenih servisa na Internetu postoji znatan broj drugih sandarda,protokola i servisa kao to su Internet telefon ili video konferencija.

WORLD WIDE WEB (WWW, web) World Wide Web je grafiki hipertekstualninain upotrebe Interneta koji koristi protokol HTTP za prenoenje stranica i drugih podataka

preko Interneta. Web stranice pisane su u HTML (Hypertext Markup Language) jeziku. Za tajnain upotrebe Interneta posetioc mora upotrebljavati browser, koji omoguava pregledanjestranica pisanih u HTML jeziku. Bitne razlike po kojima se Web razlikuje od ostalih nainaupotrebe Interneta je to to omoguava hipertekstualne veze izmeu dokumenata, toomoguava kombinovano prikazivanje teksta, slika, zvuka i videa, dakle omoguavaintegraciju informacionih sadraja.

Jo jedan vaan element weba je Uniform Resource Locator (URL). To je nain

adresiranja koji se koristi u browser-ima. Pomou URL-a moe se pozvati svaki dostupandokument ne samo na Web-u ve i uopteno na Internetu. URL adresa se sastoji od imena

protokola koji se eli korist iti, imena servera kojem se eli p ristup iti kao i od tanog mesta(direktorijuma) na serveru na kojem se nalazi dokument kojem elimo pristupiti.

S obzirom da se moe odabrati protokol koji elimo, to znai da se preko browser-amoe pristupiti i FTP, GOPHER ili NEWS. Kako je Web ipak najei protokol dananjice, aza njega su i napisani browser-i, uobiajeni URL prefiks koji se koristi je http.

4.3 Internet tehnologije i jezici

Uobiajeni standardi URL, HTTP i HTML su omoguili irenje mree kao ipovezivanje kompanija i univerziteta irom sveta. Oni su posluili kao osnova za razvoj novihtipova podataka, novih protokola kao i programskih jezika koji su omoguili pokretanjesoftvera na Internetu. Internet tehnologije i jezici koji su danas najee u upotrebi su:

HTML (Hypertext Markup Language) nije pravi programski jezik kao Pascal,Visual Basic ili C++, veje zamiljen kao standardni sistem namenjen opisivanju sadraja istrukture stranica Weba. On definie kako e se slika, tabela ili bilo koji drugi objekt nastranici Weba postaviti u odnosu na tekst a osnovu inie tagovi. Dokument napisan u jezikuHTML obino se naziva stranica HTML-a ili Weba.

DHTML (Dynamic HTML) odreuje tano kako e odreeni elementi bitipostavljeni na nekoj Web stranici. Sastoji se obino od HTML-a 4.x, CSS-a i JavaScript-a.

Predstavlja mix tehnologija koje imaju za cilj unapreenje HTML-a u pravcu interaktivnosti(dinamian HTML).

PHP (Hypertext Preprocessor)jeste script jezik otvorenog koda (open source) kojise nalazi na strani servera, koji ima mogunost da se koristi zajedno sa HTML kodom, i da zarezultat kreira dinamike Web stranice. PHP se koristi jer statike HTML strane imaju svojaogranienja.

ASP (Active Server Pages) jeste script jezik koji se nalazi na strani servera, koji imamogunost da se koristi zajedno sa HTML kodom, i da za rezultat kreira dinami ke Webstranice. ASP je proizvod kompanije Microsoft.

CGI (Common Gateway Interface) predstavlja set pravila koji opisuje kako Webserver komunicira sa delovima softvera na istom kompjuteru, i kako ovi delovi softvera (CGI


21/49


18

skriptovi) komuniciraju sa Web serverom. Bilo koji softwer ili programski jezik moe bitiCGI program, ako potuje set procedura (standarde) koje nalae CGI skript jezik.

CSS (Cascading Style Sheet) predstavlja W3C specifikaciju prezentacije HTMLdokumenata i funkcionie po principu ablona (templates) koji omoguuju developer-ima daformiraju razliite stilove na jednoj ili veem broju Web stranica.

JAVA je jednostavan i moan objektno orijentisan programski jezik koji ne zavisi odoperativnog sistema. Koristi se za kreiranje klijentskih applet-a i serverskih aplikacija. U

poslednjih nekoliko godina, primena JAVA jezika fokusira se za kreiranje sloenih serverskihaplikacija u Internet/intranet/ekstranet okruenju.

JavaScript je brz i jednostavan jezik koji slui za dodavanje interaktivnosti HTMLdokumentu, kreiran od strane Netscape-a. Sintaksa JavaScript jezika je slina jeziku JAVA,ali je JAVA objektno orijentisan programski jezik, a JavaScript je scripting jezik (mali

program u sklopu HTML stranice koji se izvrava sa strane browser-a - klijenta).Flash je aplikacija publikovana od strane firme Macromedia koja predstavlja

vektorski baziranu animiranu grafiku koja se moe prikazivati u HTML okruenju. Za razlikuod ostalih tehnologija, Flash nije automatski podran od strane browser-a, to uzrokuje

potrebu instaliranja tzv. Plug-in-a.MySQL je sistem za upravljanje bazama podataka. MySQL je relacioni sistem zaupravljanje bazom podataka, to znai da se podaci uvaju u odvojenim tabelama. Tabele su

povezane relacijama koje omoguavaju kombinovanje podataka iz vie tabela u okviru jednogupita.

Oracleje veoma moan RDBMS koji se koristi za kreiranje sloenih Web aplikacija.XML (eXtensible Markup Language)je SGML baziran markup jezik koji slui za

definiciju, prenos, validaciju i interpretaciju podataka izmeu razliitih aplikacija. XMLomoguuje kreiranje posebnih tag-ova koji se upotrebljavaju za opis zasebnih procedura urazliitim poslovnim procesima.

Osim pobrojanih, postoje i druge Internet tehnologije i jezici ali zanemarljivo malozastupljeni na domaem tritu.

4.4 Snaga Interneta

Od poetka razvoja Interneta postajala je zabrinutost da e raznolikost Web standardamoda unititi celovitost i univerzalnost protoka informacija u koje se toliko ulagalo. To jevodilo ka formiranju World Wide Web Konzorcijuma (W3C) 1994. godine. DanasKonzorcijum okuplja oko 150 lanova ukljuujui glavne kompanije koje razvijaju Webtehnologije i mnoge druge iji se posao inicijalno bazira na sveprisutnosti i funkcionalnosti

Web-a. Baziran na Massachusetts Institute of Technology iz USA i Nationale pour laRcherche en Informatique et Automatique u Evropi, Konzorcijum omoguava neutralanforum na kome e konkurentske kompanije moi da se usaglase oko specifikacija u ciljuopteg dobra. Uopteno govorei, misija Konzorcijuma je da realizuje pun potencijal Web-a iodredi pravce razvoja.

Mrea je globalna, slobodna, neograniena i prua neizmerne mogunosti koje sesvakim danom ire. Internet je duboko uticao na savremene drutvene pojave, naro ito nanovinarstvo. Novinari se mogu sluiti Mreom kao izvorom podataka, sredstvom za razmenuinformacija i miljenja, za bolju i bru komunikaciju, ali i kao medijem na kojem se moguafirmisati. Mrea je ve preplavljena hiljadama raznih oblika obavetavanja javnosti: odelektronskih izdanja uglednih svetskih medija kao to su CNN, The New York Times pa donovih, specijalizovanih elektronskih novina.


22/49


19

Internet je snaan informacioni medij koji je drastino promenio mass media scenu usvetu. Klasini masovni mediji: novine, radio i televizija ne smeju vie zanemarivati medijskusnagu i privlanost Interneta. Internet moe ravnopravno konkurisati klasinim masovnimmedijima, ali najvea je greka ako se poistoveti s nekim od njih. Internet ima svoje medijskekarakteristike, koje treba uzeti u obzir podjednako kao i karakteristike novina, radija ilitelevizije. Stil i metode jednog medija nisu jednake drugim i obrnuto. Internet je istovremenospecifian medij sa svojim stilskim odlikama, a istovremeno je i vrlo blizak klasinimmedijima i ima mnogo njihovih karakteristika.

Poruka se uglavnom ita, ba kao i u novinama. Tekst ima naslov, podnaslov, koristese slike, ilustracije i ostale grafike metode kao u novinama. ak je i likovna prezentacijaslina novinama. Ali, novine su ipak drugaije. Internet je ogranien na ekran raunara.Radijsku poruku mogue je emitovati i na Internetu, to ima svoju dra, ali to nije pravokorienje medijem. Real audio je ipak samo radio. Internet moe spojiti zvuk, sliku i tekst ucelinu, ali to nije ni televizija. TV je slian Internetu, glavna poruka nam se prenosi ekranom,ali puko reemitovanje TV programa na Internetu ne daje odgovarajue rezultate. Znai,Internet ima svoje jasne odlike i ne treba ih meati s karakteristikama klasinih masovnih

medija. Neto se moe preuzeti i adekvatno primeniti, ali kada se kreiraju WWW straniceprvenstveno treba uzeti u obzir st ilske karakteristike Interneta.Svet je globalno selo konstatovao je Marshall McLuhan davno p re pojave Interneta,

mislei naravno, na televiziju. Ali, televizija ipak ima neka tehnoloka ogranienja u odnosuna Internet. Naime, televizija kao medij jeste globalna, ali pojedine TV kue to nisu. Internetne poznaje ogranienja. Onog trenutka kada imamo hardversku i softwersku podrku zaInternet, moemo otvarati bilo koju stranicu, iz bilo kojeg kraja sveta. Mrea je globalna i

policentrina.Vreme nije nikakvo ogranienje za Internet. Onog trenutka kada se prikljuimo

moemo pregledati kako zastarele, tako i nove informacije koje se mogu menjati iz minuta uminut. Novine koje su stare nekoliko dana otvoriemo moda jednom i verovatno nikada vie.

Jedna od najjaih komparativnih prednosti Interneta jesu njegove veze, (linkovi ilihypertext). Nijedan drugi medij ne moe tako potpuno zadovoljiti elju za dodatnominformacijom, podatkom ili objanjenjem kao to to moe Internet. Dobro strukturiranilinkovi mogu korisnika odvesti vrlo, vrlo daleko u prouavanju neke teme. Moe se odmahstvarno studiozno prouiti sve to je relevantno za traenu temu, praktiki se ne odvajajui odraunara i ne izlazei iz sobe, uz minimalni troak.

4. 5 Sigurnost i Ecommerce

S obzirom da svet funkcionie kroz razmenu informacija i novca a Web omoguava

razmenu informacija, sledei logian korak je bilo omoguavanje protoka novca. U sutinipromet novca u smislu razmenjivanja novanica je digitalno nemoguali je omoguen velikibroj drugih zat ienih naina za digitalno plaanje roba, usluga ili novane transakcije.Sposobnost kriptografije da omogui poverljivost, autentinost i integritet poruke nije novastvar. Trenutno postoji veliki broj ponuda protokola koji nude sigurnost, a takoe se radi nauvoenju jo raznovrsnijih i pouzdanijih protokola. Jedan od najzastupljenijih protokola jeSecure Socket Layer, SSL razvijen od strane Netscape-a koji obezbeuje poverljivosttokom sesije. U ime progresa W3C radi na razvijanju protokola koji e omoguavati potpunusigurnost u plaanju.


23/49


20

4.6 Etika i socijalni aspekt

Na prvoj meunarodnoj World Wide Web konferenciji odranoj u maju 1994. godineje konstatovano da bi inenjeri koji razvijaju Web tehnologije trebalo da obrate panju i nasocijalne i etike konsekvence koje njihov razvoj donosi. Od tog vremena studije o tome se

sveee pojavljuju.Prvo se pojavila PICS (Platform for Internet Content Selection) inicijativa koja je

pokazala da forma kor ienih protokola moe uticati na drutvo. PICS je razvijen od straneW3C-a kao odgovor vladi USA koja je nametala ogranienja na korienje Interneta icenzuru, kroz predstavljanje novih elemenata protokola, nove tipove podataka i principe kojitreba da se iskoriste u daljem razvoju. U sutini, PICS dozvoljava uglavnom roditeljima dakontroliu informacije koje njihova deca dobijaju putem Interneta a samim tim i da samiodrede ta je to nepristojno za njihovu decu.

Danas se najvie javlja nedoumica oko privatnosti na mrei. Da li je boljekomunicirati sa nekim uivo ili putem mree? I jedan i drugi nain imaju svojih prednosti imana, meutim virtuelna komunikacija nudi slobodu da se kae sve to se poeli ali isto

tako i relativna anonimnost koja je ponekad prednost a ponekad i mana. Takoe se javlja ipitanje intelektualne svojine jer je u digitalizovanom obliku vrlo lako mogue napraviti kopijei distribuirati autorizovane tekstove, softver i ostale sadraje. Ta i slina pitanja su aktuelna i

jo uvek se traga za nainima zatite privatnosti pojedinaca kao i njihovih linih iliautorizovanih digitalizovanih radova.

Na due staze, moe se postaviti p itanje ta e se desiti sa kulturama kada geografskebarijere postanu nebitan faktor? Hoe li mrea voditi ka monolitskoj (Amerikanizovanoj)kulturi ili e negovati razliitosti? Hoe li mrea stvarno omoguiti pravu demokratijuinformiui birae o pozadini vladinih odluka ili e u praksi stvoriti izolovane grupacije kojee voditi emocije a ne razum. Na nama je da odluimo kako emo se ponaati mada je tekoodoleti udarima koje nove tehnologije nose sa sobom.


24/49


21

5. ANALIZA TV KUA NA INTERNETU

Pokuavajui da doem do informacije o trenutnom broju TV stanica u Srbiji, uvidelasam da je tu informaciju nemogue dobiti. Obraajui se Republikoj radiodifuznoj agenciji(RRA) koja je zaduena za kontrolu raspolaganja radiofrekvencija koje predstavljaju

nacionalno dobro, nisam dobila nikakav odgovor. Pregledajui njihovu Internet prezentaciju,kao i ostale izvore, zakljuila sam da osim to ne postoji centralizovana baza podataka o

postojeim TV stanicama i njihovim frekvencijama, ak se dobija utisak da RRA kao dravniorgan nema nikakvog uvida o tanom broju. Taj utisak sam stekla na osnovu poziva RRA zaevidentiranje emitera na teritoriji Srbije. Poseban utisak na mene je ostavio Upitnik zalanove strunog tima, udruenja emitera, udruenja novinara i emitera (dodatak 3.) koji jeRRA ne tako davno uputila u nameri da od emitera i novinara dobije definiciju koliko jenacionalnih TV kua potrebno, ta je region, kako se definiu emiteri civilnog servisa i dr.Takoe je poziv za registrovanje bio upuen i preko TV stanica. Na osnovu toga samzakljuila da RRA nema predstavu kako se raspolae javnim dobrom radio frekvencijama.

Prema neproverenim izvorima sam dola do informacije da ima otprilike 200 TV

stanica u Srbiji. Vrei istraivanje u kojem mi je Internet bio glavni izvor informacija, dolasam do spiska od 160 TV stanica u Srbiji (dodatak 1.).Od ukupnog broja pronaenih TV kua, 41 ima svoju Internet prezentaciju (dodatak

2.). To je relativno zadovoljavajui broj obzirom na razvijenost Interneta u Srbiji ali kako jenajvei broj tih prezentacija ne funkcionalan, u fazi izrade, u okviru neke druge prezentacijeili svojim sadrajem predstavlja samo dokaz o postajanju neke TV kue, broj ozbiljnih

prezentacije je realno dosta manji.U ovom radu u izvriti analizu 20 prezentacija koje sam odabrala. Izabrala sam

sledee TV stanice:

TV kua Internet adresa Status

1. Apolo www.apolo.co.yu Funkcionalan2. Art TV www.arttv.co.yu Funkcionalan3. B92 www.b92.net U okviru druge prezentacije4. Banat www.tvbanat.com Funkcionalan (uslovno)5. BK Televizija www.bktv.com Funkcionalan6. Galaksija 32 www.tvgalaksija32.co.yu Funkcionalan (uslovno)7. Happy TV www.happytv.tv Funkcionalan8. K-54 www.k-54.co.yu Funkcionalan9. Kanal D www.tvkanald.co.yu Funkcionalan (uslovno)10. Koava www.kosava.co.yu Funkcionalan

11. Kragujevac www.rtk.co.yu Funkcionalan12. Niava http://rtvnisava.com Funkcionalan13. Pink www.rtvpink.com Funkcionalan14. Politika www.rtvpolitika.co.yu Funkcionalan (uslovno)15. Prima www.rtvprima.com Funkcionalan16. RTS www.rts.co.yu Funkcionalan17. SOS Kanal www.soskanal.net Funkcionalan18. Super www.tvsubotica.co.yu Funkcionalan19. TV 5 www.tv5-ue.co.yu Funkcionalan (uslovno)20. Zajear www.rtz.co.yu Funkcionalan


25/49


22

5.1 Evaluacija nastupa TV kue na Internetu

Re evaluacija je latinskog porekla i u osnovi oznaava ocenu ili procenu.Nezavisno procenjivanje neke Web prezentacije od strane treih lica predstavlja jedan odnajjednostavnijih naina utvrivanja da li sajt zadovoljava neke (ili sve) zadate kriterijume

kojiine njegov cilj. Naj

ei razlozi pristupanju ocenjivanja nekog sajta mogu se podeliti unekoliko grupa:

1. Svrha sajta, traeni odgovor (TO)- Veoma esto se deava da se pri samoj izradi sajtanegde izgubi osnovni cilj njegovog kreiranja ili da ne postoji nikakva interaktivnost.Odreivanje cilja sajta i njegove mogunosti predstavljanja onoga sto se na njemu nudi,

predstavlja jedan od osnovnih zadataka evaluacije Web prezentacije. ta je to to bi stenajvie eleli da posetilac Vae prezentacije uradi? Vlasnik sajta eli da ima potvrdu o

pravom izboru sadraja, dizajna, izvoaa...2. Unapreenje sajta- Sve izgleda veoma dobro, a poveanja poseenosti nema! Razlozi za

ovakvo stanje su sigurno vidljivi na samom sajtu i evaluacija sajta daje odgovor na ovakvai slina pitanja. Najei razlozi za stagnaciju poseenosti sajtova su neredovno auriranje

vesti kao i lo marketinki pristup kada sajt nije brendiran.3. Usklaenost s pretraivaima - Da li pravilno registrovanje kod pretraivaa moepoveati broj posetilaca na sajtu? Procena sajta moe za rezultat imati i akcioni planprepravki u pravcu optimizacije sajta zahtevima razliitih pretraivaa.

4. Ocenjivanje sadraja i dizajna- U optem sluaju, sadraj sajta direktno utie na njegovkredibilitet (a njegov dizajn mu u tome pomae). Kvalitetni saveti koji se odnose naocenjivanje i predloge aktivnog i pasivnog sadraja, kao i marketinkih aspekata dizajna,direktno utiu na sve prethodno spomenute parametre, kao i na sam kredibilitet TV kuekoja se na sajtu predstavlja. Kada je potrebno uraditi dizajn ili redizajn sajta, treba uraditi idetaljnu analizu potrebnih intervencija koje imaju za cilj unapreenje prisustva firme naInternetu. U obzir se moraju uzeti i tehnike izrade sajta kao i usluge koje su dostupne

posetiocu.

5.2 Apolo TV www.apolo.co.yu

Televiziju Apolo je osnovala Skuptina grada Novog Sada kako bi se graanipotpunije informisali o svim znaajnim dogaajima u gradu, zemlji i svetu. Od svogosnivanja, septembra 2000. godine, gradska Televizija "Apolo" neprekidno stie poverenjegraana Novog Sada. Okosnicu programa ine emisije informativnog karaktera, talk-show

programi, emisije iz oblasti kulture, sporta, zabaveTV Apolo Internet prezentacija obiluje informacijama razliitog tipa i ima TV

program ime je svrha njenog postojanja delimino ispunjena jer ne postoje vesti zabavnog,edukativnog, sportskog, dejeg ili drugih sadraja iako je TV Apolo deklarisana kao

Novosadski javni informativni servis znai, namenjena je porodici. Pored redovnogauriranja, takoe poseduje arhivu vesti za prethodna dva meseca, kontakt italaca imarketing kontakt, link ka Novosadskom zvaninom sajtu ime su svoj sajt rasteretili odservisnih informacija. Predviena je i prezentacija na engleskom jeziku ali je u fazi izrade.

to se tie usklaenosti sa pretraivaima, prezentacija nema meta-tagove koji bipoveali rang sajta. Iako je tako, i Google i Yahoo, kao najvei pretraivai, na zadati pojamTV Apolo rangiraju njihovu prezentaciju na prvo mesto. Meutim, ukoliko se kao zadati

pojam za pretraivanje stave televizija Apolo, Apolo TV ili neki drugi, oba pretraivaa

ne rangiraju ovu TV kuuak ni me

u prvih 5 to govori o looj uskla

enosti sa Internetpretraivaima.


26/49


23

To je jedan od reih sajtova ije je font irilica. Ceo sajt je pravljen u HTML-u uzkorienje JavaScript-a, CSS-a ime sadraj delimino dobio na dinaminosti. Stranice su

prilagoene promenljivoj ekranskoj rezoluciji to donekle podie estetiku sajta. Najveedostignue prezentacije je postojanje internog pretraivaa. Iako postoje gornji i donji glavnihorizontalni meni, glavna stranica je neprimereno dugaka ime se gubi preglednost.Celokupan dizajn deluje dosta zastarelo to bi moralo da bude unapreeno.

Zbog ogranienosti tema i sadraja Internet prezentacije, za razliku od TV programakoji obiluje svim tim, dovodi se u pitanje svrsishodnosti ove prezentacije. Kao rezime moguda kaem da je prezentacija ove lokalne TV kue u sutini relativno pristojno uraena jer

barem prikazuje neki sadraj, meutim, ni tako ne zadovoljava sve kriterijume moderne ikvalitetno uraene Internet p rezentacije.

5.3 Art TV www.arttv.co.yu

Program ART TV je jedini TV program na Balkanu specijalizovan za kulturu,

osnovan 1991. godine. U programskoj emi su u prvom planu emisije koje bave razliitimoblastima umetnosti. U programu ART TV nalazi se veliki broj emisija koje se na popularan iatraktivan nain bave svim onim to moe da privue panju gledalaca: popularna nauka,

putopisne emisije, razliiti zabavni sadraji itd. Emitovanje traje 24 sata dnevno. Teritorijapokrivanja obuhvata Beograd sa irokim okruenjem, Vojvodinu sa Novim Sadom i nekolikoveih gradova u Srbiji - okvirno 3,5.miliona stanovnika.

Shodno zanimanju, ovaj Internet sajt je dizajnerski blistav, ali to se tie njegovesvrhe, moram primetiti da se svodi na sirovu objavu o postojanju i na TV program. Nijenavedena nijedna vest niti dogaanje iz kulturno umetnike sfere veje dato samo par linkovakoji upuuju na neke sajtove kulturno umetnikih institucija. Sama svrha sajta je promaena

pa ni traeni odgovor nije mogue definisati.

Kako je i TV program dat kao TV shema koja vai moda za celu godinu pa se nemoe saznati ak ni koji film e biti prikazan, posetilac nema ni potrebe da poseuje ovaj sajtvie od jednog puta. Time je i potreba za auriranjem izlina. Dodue, obraajui sespecifinom krugu ljudi, ta TV kua uspeva da predstavi svoj sajt u mnogo lepem svetlunego to to on realno zasluuje.

Kako indeksiranje stranica putem meta-tagova uopte ne postoji, prilikompretraivanja Interneta putem Yahoo-a i Google-a, na standardne up ite se ne dobijaju skoronikakvi rezultati.

Sajt je pravljen u HTML-u, uz korienje CSS-a i skoro nepotrebno korienjeJavaScript-a. Za potrebe pravljenja formulara u rubrici kontakt, upotrebljen je CGI.Dizajnerski, sajt je dobro uraen, ali izgleda da je to njegova jedina prednost. Sadrajno, ceo

sajt predstavlja promaaj.

5.4 B92 www.b92.net

B92 je osnovan 1989. kao omladinska radio stanica koja je program emitovala uBeogradu. S vremenom je narastao u kompaniju koja obuhvata regionalnu radijsku inacionalnu televizijsku stanicu, Web sajt i servis za Internet provajding, knjievno izdavatvo,muziku etiketu i kulturni centar REX.

B92 Televizija poela je sa radom septembra 2000. Za neto vie od etiri godine na

tritu, od kojih samo dve sa nacionalnim pokrivanjem, stanica se kotira kaoetvrta


27/49


24

najpopularnija u svojoj publici. Od decembra 2002. do istog meseca 2004. uspela je dautrostrui gledanost. Danas pokriva vie od 90% ukupnog stanovnitva Srbije.

B92 Radio je lider u beogradskom etru od 1999. U ovom trenutku ima 400.000slualaca u beogradskoj regiji, to je udeo u ukupnom auditorijumu od oko 33% ukonkurenciji sa vie od 80 drugih stanica. Pokrivanje je nedavno proireno na Vojvodinu icentralnu Srbiju.

B92 Net je najposeeniji domai Internet sajt od 1996. Prosean broj poseenihstranica dnevno je trenutno preko 500.000, dok je dnevni broj posetilaca u proseku 80.000.Alexa servis (www.alexa.net) rangirao je B92.net na 2.900. mesto meu vie od est milionasajtova irom sveta, po emu je B92.net najbolje kotirani sajt u jugoistonoj Evropi.

Prezentacija B92 se pre moe smatrati portalom, nego prezentacijom TV kue.Posmatrajui strukturu sajta moemo uvideti da je izdeljen na dosta celina od kojih je jedna iTV kua. Generalno gledano svrha sajta je u potpunosti zadovoljena, a to je pruanjeinformacija posetiocima, prvenstveno vesti, servisnih informacija, kulturno-umetnikihsadraja, zabavnih sadraja

Za pohvalu je svakodnevno auriranje tolike koliine informacija, to ini tim od 27

ljudi, to govori da B92 ulae veliku koliinu sredstava u odravanje prezentacije. Tako

e setrude da brendiraju svoj sajt putem neprekidnog oglaavanja na svojoj TV kui i na drugim

Web prezentacijama.Jako je udno da celokupna prezentacija nema meta-tagove koji koriste pauci kod

pretraivaa, ali i pored toga na standardne upite i Gooogle i Yahoo izbacuju prezentaciju B92na prvo mesto. To se moe zahvaliti jedino velikom broju linkova koji vode na tu

prezentaciju.Celokupna prezentacija je napravljena u PHP-u uz korienje CSS-a, Flash-a i

JavaScript-a. Takoe imaju i WAP portal i korisnicama mobilne telefonije omogueno daposeuju njihov sajt. Pored toga imaju i stranice namenjene PalmOS korisnicima, a takoe jetu i RSS (Really Simple Syndication) pisana u XML-u. Sve ovo govori o kompleksnosti

prezentacije i ozbiljnom p ristupu Web tima. Kada se to povee sa brojem tema, sadrajem,modernim dizajnom i velikim brojem stranica prevedenim na engleski jezik, dobija sekompletna prezentacija koja moe da parira velikim svetskim medijskim kuama.

Primetna je izuzetna komercijalnost ovog sajta to se ogleda u papreno visokimcenama banera. Uz to postoji i prodaja putem Interneta koja je trenutno u fazi rekonstrukcije.Vidi se i velika interaktivnost sa itaocima kroz forum i komentare itaoca koje je mogue

postaviti na sajtu. Obilje servisnih informacija razliite vrste kao i njihovo redovno auriranjenavodi posetioca da ovaj sajt smatra centralinim izvorom informacija. Ukratko reeno sajtkoji vredi imati u bookmark-u.

5.5 Banat www.tvbanat.com

Televizija Banat je regionalna televizija opteg tipa, iji se program emituje na 25.kanalu UHF podruja, od 9. oktobra 1998. godine. Teritorijalna pokrivenost signala je uregionu ije okosnice ine Beograd, Zrenjanin, Smederevska Palanka i Temivar. U planu je i

poveanje gledanosti na jo iroj teritoriji putem mree kablovske televizije. ProgramTelevizije Banat je definisan informativno-zabavnim sadrajima, kontakt programima,aktuelnim sportskim dogaajima i brojnim zabavnim sadrajima. Televizija "Banat" ima oko140 sati mesene sopstvene produkcije, sto je oko 5 sati dnevno.

Tipian primer potpuno promaene svrhe prezentacije. Ovaj sajt koji nije auriran od2002. godine je ustvari samo dokaz o p ostajanju dotine TV kue bez ikakvih vesti, pa ak ni


28/49


25

TV programa. Neto malo servisnih informacija o autobuskom i eleznikom redu vonje uVrcu ne popravlja utisak jer su te informacije po svemu sudei zastarele.

O usklaenosti sa pretraivaima i postojanju meta-tagova je izlino i govoriti. Sajt jepravljen u HTML-u, a stranice su optereene minijaturnim kodom koji je trebao da budeustvari u CSS fajlu. Takoe postoji i minijaturan JavaScript za koji ne shvatam funkciju.Linkovi u donjem horizontalnom meniju nisu uopte funkcionalni. Da se ne bi duezadravala na opisu ovog loe dizajniranog i besmislenog sajta, mogu da kaem da je jedna

poseta vie nego dovoljna.

5.6 BK Televizija www.bktv.com

BK televizija je poela sa radom 05. decembra 1994. godine u okviru BK grupe.Osnova je porodini program i pruaju kako informativni tako i dokumentarni, kulturni,sportski i filmsko serijski program. Signalom pokrivaju veliki deo zemlje a putem satelita Hot

bird 3 i teritoriju cele Evrope, severne Afrike, Azije, severne Amerike i Australije.

Ova izuzetno loe uraena prezentacija sa vrlo zvunim imenom obiluje pretenovestima do kojih je malo tee doi zbog loe uraenog linkovanja kao i pogrenim mailadresama (mailovi su mi se stalno vraali). Zanimljivo je i to da linkovi u glavno meniju

ponekad i rade, ali ja sam bila svedok to ga samo jedan jedini put (nekim udom). Kadaposetilac nekako uspe da shvati koncepciju i funkcionalnost linkovanja, moe da naeizuzetno bogat sadraj vesti, pa i arhivu klasifikovanu po danima. Takoe, tu je i TV programi opis emisija koje se emituju. Za pohvalu je to to imaju video stream, ali je to video streamnjihovog satelitskog programa koji je razliit od programa koji se emituje zemaljskim putem.U tu svrhu su oni razvili i svoj player. Iako dobro skriveni od italaca i na potpunonerazumljivim mestima postoji i kontakti italaca kao i veoma opisan marketing kontakt.Postoji neto malo linkova, ali su oni kompletno usmereni na BK grupaciju. Jako je udno to

da televizija koja pokriva skoro sve kontinente i pretenduje da stekne status internacionalne,nema nikakav sadraj svoje Internet prezentacije na nekom svetskom jeziku. Interesantno je ito da postoji stranica na kojoj su predstavljena izdanja ove TV kue koja su za prodaju, ali jezanimljivo to da se ne mogu kupiti direktno, on-line kupovinom, vetu stoji link koji upuujeitaoca na drugi sajt gde se kupovina moe obaviti. Vano je pomenuti da prezentacija sadrivrlo dobro uraen, napredan pretraiva.

Prezentacija je pravljena u PHP-u uz standardno korienje CSS-a i JavaScripta.Nijedna strana nema uraene meta-tagove, ali na standardne upite i Yahoo i Google rangirajunjihov sajt na prvo mesto. Ceo sajt je uraen u irilici.

Smatram da je sadraj zanimljiv meutim dizajnerski je potpuni promaaj. Osim to suneki linkovi nefunkcionalni, oni su takoe i postavljani na vrlo nelogina mesta to stvara

konfuziju. Dodatna konfuzija je u tome to satelitski program ima svoju ne zavisnu Internetprezentaciju (takoe na srpskom), koja sem TV programa nema nikakav sadraj. Velika jekonfuzija i nepovezanost izmeu ta dva sajta. U sutini, da mi nije bio zadatak da detaljno

pregledam ovaj sajt (sajtove ?!!??!), ne bih se dugo zadravala niti dola do bilo kakvogsadraja, jer glavni linkovi nisu u funkciji, pa bih pretpostavila da je prezentacijanefunkcionalna. Ipak, uz neto malo truda, boljeg dizajna, dodatnih sadraja i paljivijekontrole ovaj sajt moe postati veoma privlaan.

Moram da primetim i to da sajt nije prilagoen svim tipovima browser-a pa je izgledprezentacije posmatran iz Internet Explorera mnogo drugaiji nego u Mozili koja je na momraunaru default browser.


29/49


26

5.7 Galaksija 32www.tvgalaksija32.co.yu

Prva privatna TV stanica na ovim prostorima, osnovana 1992. godine. Program seemituje na 34 kanalu UHF podruja i trenutna p okrivenost televizijskim signalom obuhvatagradove aak, Gornji Milanovac, Kraljevo, Vrnjaka Banja, Trstenik, Luani, Gua, Arilje,

kao i deo podruja Ivanjice, Poege i Kosjeri

a. TV Galaksija 32 je komercijalna televizijakoja se finansira iskljuivo od reklama i prodaje vremena proizvodei sopstveni program koji

se svakodnevno emituje u vremenu od 08:30h do 03:00h.Izgleda da je svrha postojanja ovog sajta TV program za koji ak i ne zna kada je

poslednji put auriran. Osim toga, tu su i standardne informacije o adresi, brojevima telefona ie-mail-ovima.

Nakon dinaminog i lepog poetka prezentacije koji je uraen u Flash-u kao animiraniintro, sledi neprijatno razoarenje. Prezentacija je raena u HTML-u uz korienje JavaScript-a da bi se dobio dinamian meni. Ostale tehnike i mogunosti nisu koriene.

Uz pomalo zastareo dizajn i sadraj koji je sam po sebi besmislen, stie se utisak ovelikoj ne profesionalnosti.

5.8 Happy TV www.happytv.tv

TV stanica namenjena deci koja je osnovana 2002. godine.Pomalo je teko definisati cilj i svrhu ove prezentacije. Po dizajnu bi se stekao utisak

da je namenjena deci, ali sadrajno nema dodirnih taaka sa decom. Poredei ovu prezentacijusa npr. prezentacijom Cartoon Network-a, ostaje se bez teksta. Postavlja se pitanje da li decuinteresuje istorijat ove TV kue, mapa pokrivenosti ili marketing kontakt koji su istaknuti u

prvi plan. Jedino to bi decu realno moglo da zainteresuje je TV program koji je ak izanemaren. Prezentacija se redovno aurira TV programom kao jedinim korisnim

informacijama.Dizajnerski, prezentacija je biser. Poetna stranica nema nikakvu naznaku gde se

nalazimo ve ima link ka engleskom i srpskom jeziku. Link ka srpskoj verziji i nije uvekfunkcionalan, ali treba biti uporan pa e u nekom od narednih dana i biti. Ulaskom na srpskuverziju se otvara novi window, ogranien na 820*600 piksela, dok prozor sa indeksnomstranom jo uvek ostaje ukljuen. To stvara izuzetno zbunjujuu situaciju koja se kasnijenastavlja kroz konfuzan sadraj.

Izraena je u HTML-u, sa menijem uraenim u Flash-u i sa JavaScript-om. Indeksnastrana ak poseduje meta-tagove sa description i keywords koji bi trebalo da podignurejting sajta to se ne deava jer klasini upiti ne daju nikakav rezultat. Izuzetak je bio upit nahappytv gde je Google rangirao sajt na drugo mesto, ali je opis dat na engleskom jeziku.Potpuno bez smisla jer bi sajt trebao ipak biti namenjen deci u Srbiji za koju ne verujem da

jo uvek znaju engleski jezik. Kratko reeno, smatram da je svrha sajta pomalo promaena.

5.9 K-54 www.k-54.co.yu

Televizija K54 sa seditem u Somboru je poela sa radom 1994. godine.Svrha i ove prezentacije je TV program, kontakti, marketing kontakt i dokaz o

postojanju. Najvei domet je postojanje mailing liste na koju TV kua alje vesti oprogramskoj emi. Dodue, nisam proveravala da li je stvarno i funkcionalna a na sajtu se ne

moe videti kada je prezentacija poslednji put aur

Prisustvo Medija Na Internetu

Documents

Transcript of Prisustvo Medija Na Internetu