Prirucnik_poslovanje_NVO

5/26/2018 Prirucnik_poslovanje_NVO

1/170


2/170

1

PRIRU

NIKO RAUNOVODSTVENOM,PORESKOM I CARINSKOMPOSLOVANjU NEVLADINIH

ORGANIZACIJA U REPUBLICISRBIJI

Pripremili:Sran Stoidr Milan NegovanoviIvan Anti


3/170

2

Izdavanje ove publikacije omoguio je Institut za odrive zajednice (ISC),uz podrku amerikog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-0006-

00104-00. Miljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora inuno ne odslikavaju miljenje ISC-a, USAID-a ili Amerike vlade.


4/170

3

1. Uvod..................................................................................5

2. Platni promet NVO i plaanja gotovim novcem .....7

1. NVO mora da posluje preko tekueg rauna ........................ .............. 7

2. Uplata gotovine na tekui raun ................ ................. ................. ...... 8

3. Dnevni pazar .............................. .................. ................. ................. ... 9

4. Dnevno podizanje gotovine bez podnoenja dokumentacije ........... 9

5. Podizanje vee koliine gotovog novca ............................................10

6. Isplate u gotovom novcu bez ogranienja ........................................10

7. Kategorija blagajniki maksimum je ukinuta ................................11

8. Dnevnik blagajne (blagajniki izvetaj) ...........................................11

9. NVO i izmirivanje potraivanja i obaveze kompenzacijom,cesijom, asignacijom i preuzimanjem duga .....................................12

10. Obavetavanje Poreske uprave o podizanju gotovine ....................12

11. Devizno poslovanje NVO..................................................................13

12. Evidentiranje prometa preko fiskalne kase ....................................13

3. Raunovodstvo NVO ...................................................151. Koji kontni okvir primenjuju NVO? ....................................................15

2. Da li NVO moraju da primenjuju Meunarodneraunovodstvene standarde?............................................................15

3. Poslovne knjige i raunovodstvene isprave ......................................15

4. Analitiko projektno raunovodstvo NVO .........................................18

5. Dostavljanje finansijskih izvetaja NVO ............................................19

6. Revizija finansijskih izvetaja i pravilnosti poslovanja NVO ............ 20

4. Obaveze NVO kod isplata zarada idrugih primanja ..........................................................21

1. Uvod ..................................................................................................21

2. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima .................................21

3. Naknade trokova zaposlenima ...................................................... 34

4. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade .............. 34

5. Rad na odreeno vreme ................ .................. ................. ............... 35

6. Obaveze NVO kod isplata spoljnim s aradnicima .............................. 36

7. Obraun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenihu meunarodnim organizacijama, diplomatskim i konzularnimpredstavnitvima, primanja iz druge drave (Obrazac PP OPO) ........ 68

8. Primanja na koja se ne plaa porez na dohodak ............................. 72

9. Podnoenje pojedinane poreske prijave na Obrascu PPP................74

5. Zakup nepokretnosti od strane NVO ......................76

1.Uvod ...................................................................................................76

2. Koje su obaveze zakupodavca ? ........................................................76

3. Koje su obaveze zakupca ? ................................................................76

4. Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnostiod fizikih lica? ............... .................. ................. ................. .............. 77

5. Kako se utvruje porez na dohodak graana naprihode od davanja u zakup nepokretnosti ?................................... 79

6.Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? ............... ................. ........ 80

7. Kako knjiiti zakupninu? ............... ................. .................. ................ 83

8. Da li se PDV plaa na prihod od zakupnine? .................. ................. .. 83

9. Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti? ................... 85

10. Kako se tretiraju trokovi sitnih opravki i korienjazakupljene nepokretnosti? .............................................................. 86

11. Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti kojiostvaruje nerezident za nepokretnu imovinu u Srbiji ? ................... 87

12. Primer ugovora o zakupu .................. ................. ................. ........... 88

6. Zakup pokretne imovine od strane NVO................91

1. Uvod ................. ................. .................. ................. ................. ........... 91

2. Kako se utvruje porez na prihod od davanjau zakup pokretne imovine ? ................ ................. ................. ........... 91

3. Kako obraunati zakupninu i popuniti poresku prijavuPP OPJ-4 ? .................. ................. ................. ................. .................. .. 94

4. Kako knjiiti zakupninu? ............... ................. .................. ................ 97

5. Kako tretirati trokove odravanja zakupljene stvari ? ................... 97

6.Kako tretirati trokove korienja zakupljene stvari?....................... 97

7. NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV) 99

1. Uvod ................. ................. .................. ................. ................. ........... 99

2. Poreski poloaj NVO kada nisu poreski obveznici ...........................99

3. Obveznici poreza na dodatu vrednost NVOkoje se bave oporezivom delatnou ..............................................101

4. Prava i obaveze NVO poreskih obveznika ...................................102

SADRAJ


5/170

4

5. Obavezni sadraj rauna koje izdaje NVO koja je obveznik PDVi sadraj rauna NVO koja nije obveznik PDV ..................................102

6. to se smatra ukupnim prometom u smislu lana 33. Zakonao PDV, kao kriterijuma za obavezu ulaska u krug obveznikaPDV? ...............................................................................................102

7. Na primljene donacije se ne obraunava PDV .................................105

8. Na lanarine se ne plaa PDV ......................................................... 106

9. Da li je NVO duna da plati PDV na lanarinu i donacijeako je obveznik PDV?.......................................................................107

10. NVO kao mali poreski obveznik i njen interesda se prijavi u sistem PDV................................ ................. .............. 108

11. Rokovi za podnoenje evidencionih poreskih prijavaza PDV za NVO koje se bave oporezivom delatno u ..................... 108

12. Rokovi za podnoenje poreskih prijava na obrascu PPPDVi plaanje PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnou ......... 109

13. Nadleni poreski organ kome se podnosi poreska prijava ............110

14. Ispravljanje greaka u evidencijama i poreskim prijavama ..........110

15. Voenje poreske evidencije ..........................................................111

16. Rok za uvanje poreske evidencije ................................................112

17. NVO kao obveznik PDV duna je da uplati obraunati PDViako nije naplatila svoje potraivanje od kupca ..............................112

18. Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnostii srazmerni poreski odbitak.............................................................112

19. Poreski poloaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica ipreduzetnika koji daju donacije i humanitarnu pomo .................114

20. Sluajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDVsama obraunava obavezu za PDV ..................................................126

21. Poreske olakice za meunarodne organizacije iji je statusizjednaen sa statusom diplomatskih i konzularnihpredstavnitava ..............................................................................128

22. Obaveza plaanja PDV u sluaju otuenja dobaranabavljenih uz poresko osloboenje ..............................................132

23. Tradicionalne crkve i verske zajednice ..........................................132

8. Nevladine organizacije u carinskom sistemuRepublike Srbije ......................... ......................... ..... 134

1. Uvod ................................................................................................134

2. Osloboenje pravnih lica i drugih lica od plaanjauvoznih dabina ..............................................................................134

9. Porez na dobit kod NVO ...................... .................... 139

1. Uslovi za osloboenje od poreza na dobit kod NVO ........................139

2. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodimaostvarenim na tritu? ................................................................... 140

3. Podnoenje poreskog bilansa i poreske prijaveza porez na dobit .............................................................................141

4. Pitanje poreske osnovice ................................................................142

10. Porez na poklon i NVO ....................... .................... 144

1. Uvod ................. ................. ................. .................. ................. ......... 144

2. Donacije u novcu .................. ................. ................. ................. ....... 144

3. Donacije u stvar ima i pravima .......................... ................. ............ 146

4. Poresko osloboenje od poreza na poklon fondova i fondacija .... 146

5. Poresko osloboenje od poreza na poklon za donacije koje seprimaju u skladu sa bilateralnim meunarodnim ugovorima ........147

6. Utvrivanje i plaanje poreza na poklon ....................................... 148

7. Miljenja Ministarstva finansija o porezu na poklon kod NVO ........149

11. Porez na imovinu kod NVO ........................ ........... 152

1. Uvod ................................................................................................152

2. Poreski obveznik .............................................................................153

3. ta je osnovica za porez na imovinu? ..............................................154

4. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu?....................154

5. Podnoenje poreske prijave za prava na nepokretnosti .................155

6. Poreska osloboenja .......................................................................155

7. Utvrivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti ...........156

12. Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO..... 158

1. Uvod ................................................................................................158

2. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava? .......................159

3. Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava ............ 160

4. Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava .....161

5. Poreske stope ..................................................................................162

6. Poreska osloboenja .......................................................................163

7. Podnoenje poreske prijave na Obrascu PPI-4 ................................165

13. Poreske olakice za lica koja daju donacije idotacije NVO...................... ......................... ............... 166


6/170

5

1. Uvod

Poev od 2000. godine, Srbija sprovodi intenzivne poreske reforme, koje su na poetku imaleza cilj da otrim restriktivnim merama doprinesu suzbijanju sive ekonomije, nametnu poreskudisciplinu i reformiu bankarski sistem. Drugi talas poreskih reformi imao je za cilj podsticanjeinvestiranja i zapoljavanja, kako bi se poboljao standard graana. Trei talas poreskih refor-mi ima za cilj proirenje poreske osnovice, smanjivanje optereenja poreskih obveznika i pra-vedniji sistem oporezivanja prema ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Prioritet poreskepolitike je usaglaavanje poreskih propisa sa propisima zemalja lanica EU i stvaranje poreskogokruenja koje e biti u funkciji dinaminog privrednog razvoja.

Iako poreski status nevladinih organizacija (NVO) ini manji deo ukupne poreske politike,valja naglasiti da je manjkavost postojeeg poreskog i raunovodstvenog sistema u Srbiji to tone postoji jasno definisan sistem olakica i stimulacija za razvoj NVO sektora. Nevladine orga-nizacije se, uglavnom, tretiraju kao mala i srednja preduzea. Vano je istai da se nevladineorganizacije (udruenja, fondovi i fondacije) osnivaju radi ispunjenja odreenih drutveno kori-snih ciljeva, a ne zbog profita, tako da je u tom kontekstu stvaranje povoljnog poreskog okruenjaza delovanje NVO od kritinog znaaja za njihov opstanak i ispunjavanje vane uloge kojuimaju u demokratskom drutvu.

Naa prva ideja je bila da pripremimo kratku brouru koja e na jednostavan nainpribliiti odredbe propisa koje direktno utiu na poslovanje nevladinih organizacija. Nakonpripreme prve verzije teksta, bilo je jasno da je, u uslovima postojeeg obilja propisa, nemoguepripremiti samo kratku i jednostavnu brouru, te smo se odluili za sistematski prikaz pore-skih, carinskih, raunovodstvenih i finansijskih aspekata rada nevladinih organizacija u Srbiji.Prikaz je vrlo detaljan i u nekim svojim delovima preteno namenjen specifinim profesijamaunutar NVO (na primer, knjigovoama).

Osnovna namera ovog prirunika je da nevladinim organizacijama olaka primenu brojnih

i ponekad protivurenih poreskih, carinskih i raunovodstvenih propisa. Stoga je u prirunikuna instruktivan nain objanjena primena vaeih propisa u ovoj oblasti. Osim toga, nadamose da e prirunik biti od koristi dravnim organima kako bi konzistentno primenjivali ovepropise. Konano, nadamo se da je izdavanje ovog prirunika vaan korak u otvaranju javnediskusije koja treba da dovede do izmena onih propisa koji predstavljaju smetnju za finansijskuodrivost NVO sektora u Srbiji.

Prirunik je pripremljen uzimajui u obzir propise koji su doneti zakljuno sa Slubenimglasnikom br. 63/2007.

Evropski centar za neprofitno pravo, BudimpetaGraanske inicijative, Beograd

Beograd, septembar 2007. godine


7/170

6


8/170

7

2. Platni promet NVO i plaanja gotovim novcem

1. NVO mora da posluje preko tekueg rauna

Plaanje se vri bezgotovinski, prenosom sredstava sa rauna NVO na raun poverioca,i to je osnovni nain plaanja, ali se u praksi ne moe izbei i gotovinski nain plaanja,koji se vri preko blagajne NVO.

NVO su dune da za plaanja u dinarima otvore tekui raun u banci, da vode sredstva na

tom raunu i da vre plaanja preko tog rauna u skladu sa zakonom i ugovorom o otvaranjui voenju rauna koji je zakljuen sa bankom, u skladu sa lanom 3. stav 1. Zakona o platnomprometu (Slubeni list SRJ, br. 3/2003 i 5/2003 i Slubeni glasnik RS, br. 43/2004).

Naime, osnovni nain plaanja izmeu pravnih lica i preduzetnika je bezgotovinsko plaanje,koje se vri prenosom sredstva sa rauna dunika na raun poverioca.

Otvaranje rauna kod banke vri se na nain propisan Odlukom o uslovima i nainu otva-ranja, voenja i gaenja rauna kod banke (Slubeni glasnik RS, br. 33/2005).

Prenos sredstava sa rauna dunika na raun poverioca vri se nalogom za prenos, koji jekao jedan od etiri osnovna instrumenta platnog prometa, propisan Odlukom o obliku, sadrinii nainu korienja jedinstvenih instrumenata platnog prometa (Slubeni glasnik RS, br.57/2004 i 82/2004).

Meutim, plaanja licima koja nemaju otvoren tekui raun kod poslovne banke i koja nisuduna da za plaanja i naplatu otvore tekui raun, NVO vre gotovim novcem, preko blagajne.Isto tako, NVO mogu da neka plaanja pravnim licima i preduzetnicima imaocima poslovnih

rauna kod banke, u odreenim sluajevima vre gotovim novcem, preko blagajne.Nain plaanja gotovim novcem blie je ureen Odlukom o nainu plaanja gotovim novcem

u dinarima za pravna lica i za fizika lica koja obavljaju delatnost (Slubeni glasnik RS, br.57/2004 i 114/2005 u daljem tekstu: Odluka o gotovom novcu), koju je doneo guverner Naro-dne banke Republike Srbije, na osnovu ovlaenja iz lana 3. Zakona o platnom prometu.

Blagajniko poslovanje, kao sastavni deo finansijskih poslova, kojim se izmiruju obavezeprema poveriocima i vri naplata potraivanja od dunika u gotovom novcu, pored propisa o

platnom prometu, ureeno je i raunovodstvenim propisima. Prema lanu 7. stav 2. Zakona oraunovodstvu (Slubeni list SRJ, br. 71/2002), dnevnik blagajne je knjiga u koju se dnevnobelee sve pojedinane poslovne promene, koje nastaju kod gotovinskih naplata i isplata i nakraju radnog dana iskazuje stanje (saldo) novca u blagajni. Pravilnikom o Kontnom okviru i


9/170

8

sadrini rauna u Kontnom okviru za preduzea, zadruge i preduzetnike (Slubeni glasnik RS,br. 53/2004, . . . i 51/2005), propisan je raun 243 Blagajna, preko kojeg se knjii dnevni promet

ukupnih uplata i isplata preko blagajne, a saldo na ovom raunu treba da odgovara stanju novca ublagajni (kasi) i u blagajnikom dnevniku (posebna pomona knjiga).

2. Uplata gotovine na tekui raun

NVO je duna da istog, a najkasnije narednog dana, gotov novac primljen po bilo kojemosnovu uplati na svoj tekui raun, otvoren kod poslovne banke

NVO, pored novanih sredstava koje dre na tekuim raunima otvorenim kod poslovnih ba-

naka, raspolau i gotovim novcem, koji naplauju po raznim osnovima od lanova, graana idrugih lica, u okviru obavljanja svoje delatnosti.

NVO koja se bavi nekom privrednom delatnou, (prodajom knjiga, ugostiteljstvom i dr.) pri-mljen gotov novac, kao i gotov novac primljen po drugim osnovima, duna je da uplati na svojtekui raun, koji vodi kod poslovne banke, istog, a najkasnije narednog radnog dana, u skladu satakom 4. Odluke o gotovom novcu.

Gotov novac primljen po bilo kojem osnovu, pre uplate na svoj tekui raun kod banke, NVO

moe do momenta uplate kod banke, da dri u svojoj blagajni. Posebno istiemo, da se taj novacne moe koristitiza plaanja i isplate. Naime, u sluaju kada postoji potreba za plaanjem go-tovim novcem (razne sitne nabavke, popravke i sl.) ili za isplate u gotovom novcu (za slubenoputovanje, pomo i sl.), tada se za te potrebe mora podii gotov novac sa tekueg rauna kodbanke i o tome mora postojati dokumentacija, bez obzira to istovremeno NVO poseduje gotovnovac u blagajni.

U sluaju da se iz bilo kojih razloga ne izvri isplata delom ili u celini podignutog gotovog no-vca, NVO je duna da neisplaeni iznos vrati (uplati) istog dana, a najkasnije narednog dana na

svoj tekui raun.

Ako NVO dinare primljene u gotovini po bilo kojem osnovu ne uplati kod banke istog dana,a najkasnije narednog radnog dana, lanom 50. stav 1. taka 2) Zakona o platnom prometupredviena je kazna za privredni prestup od 300.000 do 3.000.000 dinara. Za privredni prestupkanjava se i odgovorno lice u NVO novanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.


10/170

9

3. Dnevni pazar

Dnevni pazar se moe predavati blagajni, a moe i direktno na tekui raun

NVO koja obavlja promet dobara i usluga i po tom osnovu prima gotov novac, a koji po pravilu,registruje kroz fiskalnu kasu, primljeni gotov novac moe da preda blagajni, koja je duna istog anajkasnije narednog radnog dana da taj novac uplati na tekui raun kod poslovne banke.

Meutim, primljeni gotov novac (dnevni pazar) se moe direktno uplaivati na tekui raunkod banke, bez posredstva blagajne.

Prema tome, propisima nije predviena obaveza da se gotov novac primljen po osnovu dne-

vnog pazara, prethodno poloi u blagajnu NVO, pa da se iz blagajne vri uplata na iro raun.Za takvo etanje novca nema ni potrebe, ako postoje tehnike i druge mogunosti da se gotovnovac direktno poloi na tekui raun kod banke. Novac koji je direktno uplaen na tekui raunne knjii se u raunovodstvu preko blagajne, ve onako kako je zaista sprovedena poslovna pro-mena.

Za uplatu gotovog novca na tekui raun (uplata dnevnog pazara i gotovog novca primljenogpo drugom osnovu), koristi se nalog za uplatu, propisan Odlukom o obliku, sadrini i nainukorienja jedinstvenih instrumenata platnog prometa.

4. Dnevno podizanje gotovine bez podnoenja dokumentacije

NVO mogu da sa svog tekueg rauna kod poslovne banke podiu dnevno iznos do100.000 dinara, bez podnoenja na uvid dokumentacije za ije plaanje, odnosno isplatupodiu taj novac.

NVO svakodnevno jednostavno i efikasno mogu vriti sitne nabavke (kancelarijskog i drugogpotronog materijala, sredstva za odravanje istoe, goriva, reprezentacije i sl.), odnosno isplatepo raznim osnovima ako se radi o manjim iznosima (akontacije za slubeno putovanje, pomo isl.), bez prethodno pripremljenih raznih obrauna, obrazaca, naloga za uplatu poreza i doprinosai sl. Meutim, podrazumeva se da NVO treba da poseduje pravno-valjanu dokumentaciju naosnovu koje je izvrila isplatu podignutog gotovog novca (raune, priznanice, obraune i sl.) i toistog, a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podigla gotov novac sa tekueg rauna.Na osnovu te dokumentacije e izvriti knjienje zaduenjem odgovarajuih rauna trokova, ma-terijala, inventara i dr., uz odobrenje rauna 243. Naime, gotov novac se moe podizati sa tekueg

rauna kod banke, bez podnoenja na uvid dokumentacije, dnevno do 100.000 dinara, u skladusa odredbom take 1. stav 3. Odluke o gotovom novcu. Taj novac treba da se utroi odnosnoisplati iz blagajne, istog a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podignut. Preostali,neutroeni iznos gotovog novca, odnosno iznos za koji ne postoji pravno-valjana dokumentacija


11/170

10

o utroku gotovog novca, NVO mora istog, a najkasnije narednog dana da vrati (uplati) na svojtekui raun.

5. Podizanje vee koliine gotovog novca

Za podizanje govotog novca u iznosu od 100.000 dinara i preko ovog iznosa NVO jeduna da podnese originalnu dokumentaciju na uvid banci.

Podizanje gotovog novca u iznosu veem od 1.300.000 dinara, mora da se najavi banci tri radnadana ranije. Izuzetak od ovog pravila je podizanje gotovog novca za isplatu zarada i drugih linihprimanja na koje se u skladu sa propisima plaaju porezi i doprinosi, kada ne postoji obaveza

najave podizanja gotovog novca u iznosu veem od 1.300.000 dinara. Ako raspolae dovoljnomkoliinom gotovog novca, banka moe ovaj i vee iznose da isplati i bez najave.

6. Isplate u gotovom novcu bez ogranienja

NVO mogu bez ogranienja vriti isplate u gotovom novcu u dinarima, podignutom sasvog tekueg rauna na osnovu originalne dokumentacije, u skladu sa takom 1. Odlukeo gotovom novcu.

Plaanje, odnosno isplata u gotovom novcu u skladu sa navedenom odredbom Odluke o go-tovom novcu, vre se iskljuivo na osnovu originalne dokumentacije iz koje se mogu utvrditiiznos, osnov i namena tog plaanja (obraun i druga dokumentacija o isplati zarada, reenje oslubenom putovanju, reenje nadlenog organa o isplati naknade tete, ugovor o delu, autor-skom delu i drugim ugovorima uz naknadu, ugovor o zakupu i dr.), a koja se banci prilikom po-dizanja sredstava, obavezno podnosi na uvid i overu i na koju banka stavlja datum prijema, peati potpis.

Iako to navedenom odlukom nije precizirano, podrazumeva se da se plaanje gotovim novcem

bez ogranienja, po pravilu, vri licima koja nemaju tekui raun kod banke, odnosno koja nisuobavezna da otvore taj raun (pravna lica i preduzetnici, ukljuujui i NVO, po lanu 3. stav 1.Zakona o platnom prometu, obavezni su da meusobna plaanja vre preko rauna otvorenihkod banke).

Prilikom isplate gotovog novca nalog mora biti potpisan od strane primaoca sredstava sa une-tim brojem line karte lica koje je sredstva podiglo kao i unetim mestom izdavanja line karte.

Prilikom podizanja gotovog novca sa iro rauna za isplate zaposlenim i drugim fizikim lici-ma, za koje su Zakonom o porezu na dohodak propisane obaveze za plaanje poreza i doprinosapo odbitku, NVO je duna da banci podnese i naloge za plaanje tih obaveza.


12/170

11

7. Kategorija blagajniki maksimum je ukinuta

U postojeim propisima kategorija blagajniki maksimum ne postoji, osim za

ovlaenog menjaa, odnosno za menjanice

Zakon o platnom prometu i Odluka o gotovom novcu i drugi propisi o platnom prometu nisupredvideli blagajniki maksimum kao iznos gotovog novca koji moe najvie da se dri u blagajni,s obzirom na to da je prema ovim propisima, primljen gotov novac po bilo kojem osnovu, kao ipodignut gotov novac sa tekueg rauna koji je ostao neisplaen u toku dana, NVO je duna daistog, a najkasnije narednog radnog dana, uplati na svoj tekui raun kod poslovne banke.

Prema tome, kategorija blagajnikog maksimuma ne postoji i eventualne odluke NVO o

blagajnikom maksimumu iz ranijih perioda, donete na osnovu propisa koji se odavno prestali davae, takoe su nevaee, jer nemaju uporita u postojeim propisima.

8. Dnevnik blagajne (blagajniki izvetaj)

Sve uplate i isplate u gotovom novcu hronoloki se registruju u dnevniku blagajne blagajnikom izvetaju za svaki dan kada postoji promet u blagajni.

Blagajniki dnevni izvetaj je pomona poslovna knjiga u koju se belee sve dnevne pojedinaneposlovne promene, koje nastaju u vezi sa poslovanjem gotovim novcem. Naime, u blagajniki dne-

vni izvetaj unose se podaci (opisno) o dokumentaciji i ispravama na osnovu koje se vri prijemnovca u blagajnu (lanarine, primljen podignut novac sa tekueg rauna kod banke i sl.). Isto tako,u blagajniki dnevni izvetaj unose se i podaci o ispravama na osnovu kojih se vre isplate gotovognovca iz blagajne (isplate zarada, isplate akontacija po slubenom putovanju, isplate po ugovoruo delu, po autorskom delu, isplate naknade tete fizikom licu, povraaj neutroenog gotovog no-

vca podignutog sa tekueg rauna prethodnog dana i sl.). Blagajniki dnevnik se sastavlja za svakidan kada je bilo uplata, odnosno isplata iz blagajne. Podaci u dnevniku se unose hronoloki, pre-ma vremenskom redosledu transakcija. Na kraju dana sabiraju se ukupne uplate i ukupne isplateizvrene tog dana iz blagajne. Ukupnim isplatama dodaje se stanje preneto iz blagajne prethodnogdana i od tog zbira oduzima se zbir ukupnih isplata tog dana i utvruje stanje gotovog novca nakraju dana u blagajni. To stanje treba da je jednako saldu na raunu 243 Blagajna, a u sluajuneslaganja za utvreni manjak zaduuje se blagajnik, a za viak se iskazuju prihodi.

Dnevnik blagajne (original) sa nalozima za uplatu i isplatu i priloenom dokumentacijom ispravama, dostavlja se knjigovodstvu na knjienje, a kopija ostaje u blagajni.

Izgled, sadrina i nain sastavljanja dnevnika blagajne, nisu propisani.


13/170

12

9. NVO i izmirivanje potraivanja i obaveze kompenzacijom, cesijom, asignacijom ipreuzimanjem duga

NVO moe svoja plaanja obveza i naplatu potraivanja u zemlji, osim neposrednimplaanjem, obavljati i kompenzacijom, cesijom, asignacijom ili preuzimanjem duga.

Izmirivanje obaveza putem kompenzacije, asignacije, cesije i preuzimanjem duga, ureuju sledeipropisi:

Zakon o platnom prometu (Slubeni list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003 i Slubeni glasnik RS,br. 43/2004), i

Zakon o obligacionim odnosima (Slubeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85 i 57/89 i Slubeni list

SRJ, br. 31/93).

Prema odredbi lana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu, pravna lica i fizika lica koja obavljajudelatnost mogu meusobne novane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosnodunika u odreenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.) prebijanjem (kompenzacija) i nadrugi nain u skladu sa zakonom.

Za NVO nije uobiajeno da raun bude u blokadi, imajui u vidu nain finansiranja i raspola-ganja sredstvima. Meutim, ukoliko se raun NVO nae u blokadi, NVO ne mogu izmirivati obave-

ze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraivanja), odnosno cedenti (ustupiocipotraivanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaanja, osim za plaanjapo osnovu isplata zarada i naknada trokova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedenona slubenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku upenziju, solidarna pomo i pomo u sluaju smrti zaposlenog ili lana njegove ue porodice).

Obaveze izmirene na nain iz st. 2. i 3. lana 46. Zakona o platnom prometu, evidentiraju sepreko rauna kod banke, najmanje jedanput meseno, po pravilu krajem meseca.

10. Obavetavanje Poreske uprave o podizanju gotovine

Banka je duna da svakodnevno obavetava nadleni organ (poresku upravu prema sedituNVO) o isplatama gotovog novca koje su izvrene prethodnog dana sa rauna NVO.


14/170

13

11. Devizno poslovanje NVO

NVO moe da dri devize na deviznom raunu kod banke ili da ih proda toj banci. Uslovi

pod kojima banke otvaraju devizne raune i nain voenja tih rauna ureeni su Odlukomo uslovima otvaranja i nainu voenja deviznih rauna rezidenata.

U praksi, banke od NVO trae da im se, odmah po prispeu sredstava na devizni raun ili uko-liko prime sredstva od nerezidenata, dostave informacije o ifri osnove naplate, broj i godina kon-trolnika; nalog za prodaju deviza Narodnoj banci Srbije, ukoliko su primljena sredstva namenjenaza plaanja u zemlji (shodno Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoi) i kopiju dokumentapo kome je ostvarena naplata.

NVO moe da obavlja plaanja u devizama i prima devizna novana sredstva iz inostran-stva, preko rauna otvorenog u poslovnoj banci u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju(Slubeni glasnik RS, broj 62/2006). Izuzetno, u zemlji, prema odredbama lana 34. stav 4. Zako-na o deviznom poslovanju, NVO mogu plaati bezgotovinski u devizama, izmeu ostalog, zakup-ninu i depozite kao sredstva obezbeenja. Devizna sredstva kojima NVO raspolae na deviznomraunu mogu se koristiti i za plaanja u zemlji, tako da se poslovnoj banci kod koje se vodi devizniraun daje nalog za prodaju deviza i uplatu dinarskog iznosa na raun otvoren u poslovnoj banci,a onda se sprovode dinarska plaanja.

12. Evidentiranje prometa preko fiskalne kase

Ako se NVO bavi nekom delatnou za koju je propisana obaveza evidentiranja prometapreko fiskalne kase, NVO je duna da primenjuje Zakon o fiskalnim kasama, isto kao ipravna lica i preduzetnici.

Tako na primer, ukoliko je u okviru NVO otvoren kafi samo za lanove udruenja, smatra seda se radi o ugostiteljskoj delatnosti koja se mora evidentirati preko fiskalne kase. Na restoranu kojem se pruaju usluge ishrane i pia lanovima udruenja odnose se odredbe Zakona oturizmu i on se iz aspekta ovog zakona ne moe smatrati restoranom zatvorenog tipa, ve imaisti status kao i drugi restorani. Usluga konzumacije pia za lanove udruenja koja se naplauje,mora da se evidentira preko fiskalne kase u skladu sa odredbom lana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskal-nim kasama.


15/170

14


16/170

15

3. Raunovodstvo NVORaunovodstvo, odnosno voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvetaja NVO vri

se u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji (Slubeni glasnik RS br. 46/2006) i prateimpodzakonskim propisima.

Veina NVO se, u zavisnosti od vrednosti imovine, godinjeg prihoda i prosenog broja zapo-slenih, razvrstava u mala pravna lica to dovodi do niza specifinosti u pogledu obaveze primeneMRS/MSFI, revizije finansijskih izvetaja, vrste finansijskih izvetaja itd.

1. Koji kontni okvir primenjuju NVO?

NVO vode poslovne knjige na istom kontnom okviru i finansijske izvetaje sastavljajuna istim bilansnim emama (obrascima finansijskih izvetaja) kao i preduzea, zadruge,preduzetnici i druge dobitne organizacije.

Do 2004. god. NVO su koristile poseban kontni okvir za druga pravna lica koji se razlikovao odkontnog okvira za preduzea, zadruge, preduzetnike i ostale dobitne organizacije.

2. Da li NVO moraju da primenjuju Meunarodne raunovodstvene standarde?

NVO nemaju obavezu primene Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meuna-rodnih standarda finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI) prilikom procenjivanja bilan-snih pozicija i sastavljanja finansijskih izvetaja.

NVO biraju izmeu MRS/MSFI i nacionalnog raunovodstvenog propisa Pravilnika o priz-navanju i procenjivanju imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. Tajizbor se utvruje optim aktom pravilnikom o raunovodstvu i raunovodstvenim politikama.

Smatramo da NVO nemaju interes da primenjuju MRS/MSFI i preporuujemo da se opredeleza Pravilnik o procenjivanju i priznavanju za mala pravna lica i preduzetnike. MRS/MSFI su kom-pleksni i zahtevni, stalno se menjaju, njihov prevod nije blagovremeno raspoloiv, a sa druge stra-ne nema sutinskih razlika izmeu pomenutog pravilnika i MRS/MSFI. Pravilnik za mala pravnalica i preduzetnike u potpunosti je usklaen sa meunarodnim standardima.

3. Poslovne knjige i raunovodstvene isprave

NVO je duna da vodi sve poslovne knjige kao i dobitne organizacije, a to znai dnevnik,glavnu knjigu i pomone knjige.

Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva. Nije mogue da NVO po-


17/170

16

slovne knjige vodi i finansijske izvetaje sastavlja po sistemu prostog knjigovodstva1. Najvanijepomone knjige koje treba da vode NVO su: knjiga osnovnih sredstava i inventara, knjiga prim-ljenih i izdatih rauna, delovodna knjiga (delovodnik), analitika evidencija dobavljaa i prihoda,obrauni zarada i drugih linih naknada, blagajniki dnevnik itd.. Potrebno je voditi i razne ostaleevidencije u skladu sa propisima o porezu na dodatu vrednost, deviznom poslovanju i sl.

U NVO gde postoje gotovinske isplate (mada uvek treba teiti poslovanju preko rauna i goto-vinske isplate svesti na najmanju moguu meru) treba voditi rauna o vanosti urednog voenjadnevnika blagajne i pratee blagajnike evidencije (nalog blagajni da naplati i nalog blagajni daisplati). Dnevnik blagajne je hronoloka evidencija u koju se unose poslovne promene koje nastajupo osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni NVO. Dnevnik blagajne zakljuuje

se na kraju svakog radnog dana i dostavlja raunovodstvu na knjienje istog, a najkasnije nared-nog dana.

Ukoliko se NVO bavi nekom privrednom delatnou potrebno je da se pridrava propisa kojireguliu tu oblast. Na primer, ako se NVO bavi prometom robe na malo (udruenje penzioneraprodaje ogrev) mora da vodi evidencije koje su zahtevane propisima o trgovini.

Knjienje svih poslovnih promena nastalih u aktivnostima NVO vri se iskljuivo na osnovuurednih, pravnovaljanih raunovodstvenih isprava. Raunovodstvena isprava predstavlja pisani

dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjienje u poslovnimknjigama tako da se iz nje moe saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana odstrane lica koja su ovlaena za sastavljanje i kontrolu raunovodstvenih isprava. Isprava moebiti u pisanom ili elektronskom obliku, a potrebno je da bude likvidirana (prekontrolisana) i odo-brena to se dokumentuje potpisom ovlaenog lica. Da bi se spreile finansijske malverzacije,protivpravno prisvajanje sredstava i zloupotrebe slubenog poloaja raznih vrsta koje rezultirajuu protivpravnom sticanju imovinske koristi, raunovodstvena isprava treba da bude potpisana ioverena slubenim peatom NVO.

Fotokopija raunovodstvene isprave je osnov za knjienje poslovne promene, pod uslovom daje na njoj navedeno mesto uvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica NVO.

Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu raunovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisa-nom ili elektronskom obliku, potvruju da je raunovodstvena isprava potpuna, istinita, raunskitana i da prikazuje poslovnu promenu. Kontrolu raunovodstvenih isprava ne mogu da vre licakoja su zaduena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose. Primera radi,lice koje u NVO obavlja blagajnike poslove ne moe vriti kontrolu likvidaturu blagajnine do-

kumentacije. Raunovodstvene isprave sastavljene na raunaru mogu da imaju elektronski potpis

1 Sistem prostog knjigovodstva se primenjuje kod finansijskog izvetavanja pojedinanim donatorima za realizovane projekte, a naosnovu odobrenih budeta (primljeno potroeno).


18/170

17

osobe koja je ispravu sastavila ili autorizovan digitalni potpis (do sada u naoj zemlji nije zaivelaprimena Zakona o elektronskom, odnosno digitalnom potpisu).

Rok za dostavljanje raunovodstvenih isprava raunovodstvu na knjienje je 3 dana, a rok zaknjienje istih od dana dostavljanja 5 dana (pravilo 3+5). Naime, prema Zakonu o raunovodstvu ireviziji (lan 11.), lica koja sastavljaju i vre prijem raunovodstvenih isprava duni su da potpisa-nu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave raunovodstvu odmahpo izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je poslovna prome-na nastala, odnosno u roku od tri dana od dana prijema. Lica koja vode poslovne knjige, poslesprovedene kontrole primljenih raunovodstvenih isprava, duna su da raunovodstvene ispraveproknjie u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema.

Za dnevnik blagajne je zakonom propisan krai rok - da se zakljuuje na kraju svakog radnogdana i dostavlja raunovodstvu istog, a najkasnije narednog dana.

NVO je duna da uredno uva raunovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izvetajei da optim aktom odredi odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo uvanje, kao i nainuvanja. Raunovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izvetaji uvaju se u originalu ilikorienjem drugih sredstava arhiviranja utvrenih zakonom. Raunovodstvene isprave, poslov-ne knjige i finansijski izvetaji uvaju se u poslovnim prostorijama NVO, odnosno kod privrednih

drutava ili preduzetnika kojima je povereno voenje poslovnih knjiga. Ako se poslovne knji-ge vode na raunaru, uporedo sa memorisanim podacima, mora da se obezbedi i memorisanjeaplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.

Rokovi za uvanje su sledei:

Finansijski izvetaji 20 godina

Izvetaj o izvrenoj reviziji 20 godina

Dnevnik i glavna knjiga 10 godina

Pomone knjige 5 godina

Isplatne liste i analitike evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke ozaposlenom

Trajno

Isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige 5 godina

Prodajni i kontrolni blokovi, pomoni obrasci i slina dokumentacija 2 godine

NVO treba da ima opti akt o raunovodstvu i raunovodstvenim politikama kojim posebnotreba da budu ureena sledea pitanja: organizacija raunovodstva i interne raunovodstvenekontrole, uslovi koje treba da ispunjava zaposleno lice za voenje poslovnih knjiga i sastavljanje


19/170

18

finansijskih izvetaja (struna sprema, radno iskustvo, uverenje o osposobljenosti i strunosti,sertifikat profesionalnog udruenja, poznavanje stranog jezika itd.) ili odredba da se ti poslovi po-

veravaju privrednom drutvu ili preduzetniku (agenciji) registrovanom za raunovodstvene po-slove, raunovodstvene politike i raunovodstvene procene potrebne za sastavljanje finansijskihizvetaja, kretanje raunovodstvenih isprava, vrste poslovnih knjiga i analitikih evidencija kojese vode itd. Takoe, potrebno je imati i analitiki kontni plan.

Vrlo esto NVO nema knjigovou u radnom odnosu ve te poslove poverava drugome. Trebaimati na umu da se shodno lanu 17. stav 1. Zakona o raunovodstvu i reviziji poslovi voenjaposlovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izvetaja na bazi ugovora mogu poveriti privrednomdrutvu ili preduzetniku registrovanom za pruanje raunovodstvenih usluga, koji ima zaposlena

lica kojima poverava te poslove i koji ispunjavaju uslove iz opteg akta NVO. Zakonski zastup-nik ili drugi organ upravljanja NVO odgovoran je za istinito i poteno prikazivanje finansijskihizvetaja, a ne knjigovoa.

4. Analitiko projektno raunovodstvo NVO

Pored oficijelnog, odnosno standardnog raunovodstva potrebno je da NVO vodi po-sebne raunovodstvene evidencije. One se sastavljaju za potrebe sastavljanja finansijskihizvetaja (sa relevantnim podacima - prihodi/rashodi, novani prilivi/odlivi i sl.) koji seodnose na konkretan projekat i njihove revizije na eventualni zahtev stranog ili domaegfinansijera.

Te evidencije se mogu koncipirati kao analitika oficijelnog, standardnog raunovodstva (ovoemo u nastavku zvati projektno raunovodstvo) ili kao posebne vanbilansne evidencije.

Knjigovodstvene evidencije za odreeni projekat vode se kao posebni analitiki (etvorocifreni,petocifreni) rauni definisani analitinim kontnim planom u okviru redovnog knjigovodstva. Pre-dnost ovakvog naina je da nema dvostrukog knjienja, svaka poslovna promena knjii se je-

danput, s tim da se na osnovu analitike konta opredeljuje kom projektu pripada.

Primera radi, za trokove naknada po autorskim ugovorima koji se vode na raunu 523, a kojesu zastupljene kod skoro svih NVO, jer se u znaajnoj meri oslanjaju na spoljne saradnike, moese otvoriti poseban etvorocifren raun za naknade koje se isplauju po pojedinim projektima.Isplaene autorske naknade spoljnim saradnicima po Projektu 1 koji finansira donator A mogu dase evidentiraju na posebnom analitikom raunu 5231. Isplaene autorske naknade spoljnim sara-dnicima po Projektu 2 koji finansira donator B mogu da se evidentiraju na posebnom analitikom

raunu 5232 itd. Na taj nain na raunu 523 bie evidentirane sve isplaene autorske naknadeu toku odreenog perioda i nema duplih evidencija, a na etvorocifrenim raunima iskazuju senaknade po pojedinim projektima.


20/170

19

Ili, na raunu 659 Ostali poslovni prihodi iskazuju se ukupni prihodi po osnovu primlje-nih donacija i dotacija fizikih i pravnih lica, preduzea, organizacija iz zemlje i inostranstva. Uokviru ovog rauna za donacije za Projekat 1 uplaene od donatora A moe se predvivideti konto6591, a donacije za Projekat 2 uplaene od donatora B konto 6592 itd.

Ukoliko se ele sagledati prihodi i rashodi, novani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat1 koji finansira donator A potrebno je uzeti u obzir podatke sa etvorocifrenih rauna klase 5 i 6koji nose poslednju oznaku 1. Isto tako, ukoliko se ele sagledati prihodi i rashodi, novani prilivii odlivi koji se odnose na Projekat 2 koji finansira donator B potrebno je uzeti o obzir podatke saetvorocifrenih rauna koji nose poslednju oznaku 2.

Na ovaj nain sastavljanje finansijskih izvetaja za projekte 1 i 2 je jednostavno, pogotovu uuslovima automatske obrade podataka kada se voenje knjiga vri na raunaru.

Drugi nain ustrojstva analitikog projektnog raunovodstva je da se vode posebne vanbilan-sne evidencije. One se mogu voditi runo ili na raunaru (u programima kao to je Excel). Formai sadrina ovakvih vanbilansnih evidencija nisu propisani.

Savremeni raunovodstveni programi omoguuju voenje analitike evidencije i preko drugihparametara, a ne samo preko analitikog broja konta.

5. Dostavljanje finansijskih izvetaja NVOPoto veina NVO predstavlja mala pravna lica na kraju godine od finansijskih izvetajasastavljaju i dostavljaju Narodnoj banci Srbije: Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistikianeks. NVO - mala pravna lica ne sastavljaju Izvetaj o tokovima gotovine, Izvetaj o pro-menama na kapitalu i Napomene uz finansijske izvetaje.

Sastavljene, od organa upravljanja odobrene i od strane zakonskog zastupnika i raunovoepotpisane finansijske izvetaje (Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistiki aneks) NVO dostavlja

Narodnoj banci Srbije do 28. februara. Poto se NVO ne registruju kod Agencije za privredneregistre finansijski izvetaji se ne dostavljaju Agenciji za privredne registre.

Godinji finansijski izvetaji mogu se dostaviti NBS u pismenoj formi ili u elektronskoj formi.

Dostavljanje godinjih finansijskih izvetaja u pismenoj formi NVO vri se na adresu: Naro-dna banka Srbije, 21101 Novi Sad, potanski fah 5000.U pismenoj formi finansijski izvetaji sedostavljaju u dva primerka: jedan za NBS, a drugi za NVO. Drugi primerak finansijskih izvetajanakon izvrene raunske, formalne i logine kontrole i provere njihove ispravnosti NBS overava

i potom dostavlja NVO.

Osim u papirnoj, finansijski izvetaji se mogu dostaviti i u elektronskoj formi. Ukoliko se NVOopredeli za elektronski nain to se vri primenom posebnog programskog paketa, odnosno sof-


21/170

20

tverske aplikacije NBS. Kada se finansijski izvetaji dostavljaju u elektronskoj formi to se vri nadisketi, CD-u ili fle memoriji, plus u pismenoj formi.

Osim NBS godinji finansijski izvetaji dostavljaju se do 10. marta i nadlenom poreskom or-ganu uz poreski bilans PBN-1 i poresku prijavu PDN.

Postoje odreene specifinosti vezane za sastavljanje Statistikog aneksa NVO. Prva je po-punjavanje AOP 603 Oznaka za vlasnitvo u tabeli za opte podatke o NVO. U praksi se estopostavljalo pitanje koju oznaku upisati u ovo polje - 1 za drutveno, 2 za privatno, 3 za zadruno,4 za meovito (dva ili vie oblika vlasnitva) ili 5 za dravno? Prema svojoj vlasnikoj strukturiNVO treba da unese odgovarajuu oznaku za vlasnitvo. Ukoliko nijedna oznaka ne odgovara

vlasnikoj strukturi unosi se oznaka 0 bez oznake.

Drugo na ta kod Statistikog aneksa NVO treba da obrate panju su podaci koji se unose uAOP 686 a koji se odnose na primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva unovcu ili naturi od inostranih pravnih i fizikih lica.

6. Revizija finansijskih izvetaja i pravilnosti poslovanja NVO

Veina NVO su mala pravna lica te nemaju obavezu zakonske revizije godinjih finan-sijskih izvetaja, niti obavezu da korigovane finansijske izvetaje sa miljenjem revizoraili samo miljenje revizora ako nije izvrena korekcija dostave NBS. Takoe, NVO nemaobavezu obelodanjivanja, odnosno javnog objavljivanja finansijskih izvetaja u tampi,asopisima ili putem sajta.

Meutim, vrlo esto su NVO u skladu sa ugovorom i sporazumom sa stranim ili domaimfinansijerom odreenog projekta obveznici revizije pravilnosti poslovanja, i namenskog troenjadobijenih sredstava.

To nije zakonski propisana (tzv. statutarna) revizija, ve revizija na zahtev donatora i ona se, popravilu, odnosi na konkretan projekat finansiran od tog lica, a moe da se odnosi i na celokupnogodinje poslovanje organizacije. Tada je potrebno sastaviti poseban finansijski izvetaj u formiBilansa uspeha ili Izvetaja o tokovima gotovine u kome su prikazani prihodi i rashodi, odno-sno novani prilivi i odlivi koji se odnose na projekat, odnosno organizaciu. I ovu reviziju vreovlaeni revizori zaposleni u preduzeu za reviziju koje ima dozvolu za obavljanje ovih poslovakoju daje Ministarstvo finansija, s tom razlikom da se izvetaj revizije ne dostavlja Narodnoj banciSrbije i drugim dravnim organima, ve onome ko je naruio reviziju, a to je donator finansijer

projekta.


22/170

21

4. Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja

1.UvodIako je fiziko lice obveznik poreza na dohodak graana saglasno lanu 6. Zakona o po-rezu na dohodak, NVO kao isplatilac naknade fizikom licu, duna je da prilikom isplateobustavi porez na dohodak.

Oporezivanje dohotka koja ostvaruju fizika lica ureeno je odredbama:

Zakona o porezu na dohodak graana (Slubeni glasnik RS, br. 24/01, 80/02, 135/04, 61/06i 65/06 ispravka u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak);

Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Slueni glasnik RS, br. 84/04, . . .i 62/06)

Na osnovu ovih zakona donet je vei broj podzakonskih akata, iju primenu objanjavamo unastavku.

Prema odredbama lana 101. Zakona o porezu na dohodak, porez po odbitku iz lana 99.ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinano isplaeni prihod, isplatilac obraunava,obustavlja i uplaujena propisane raune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji

vae na dan isplate prihoda.

U nastavku emo dati objanjenja koja se odnose na oporezivanje zaposlenih u NVO, kao i naisplate koje su uobiajene za NVO (autorski honorari, ugovor o delu, humanitarna i solidarnapomo fizikim licima).

2. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima

Prilikom isplata zarada zaposlenima, NVO imaju ista prava, obaveze i odgovornosti kaoi drugi poslodavci pravna lica i preduzetnici.

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada za NVO ureena suodredbama Zakona o radu (Slubeni glasnik RS, br. 24/05, 61/05), Prema odredbama lana 12.stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zatitu ivotai zdravlja na radu, zdravstvenu zatitu, zatitu linog integriteta i druga prava u sluaju bolesti,smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme privremenenezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom.

Zaradama zaposlenih smatraju se primanja po osnovu rada koja ostvare lica koja su kod poslo-davca zasnovala radni odnos. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu:

na neodreeno vreme,

na odreeno vreme,


23/170

22

sa nepunim radnim vremenom,

za obavljanje poslova sa poveanim rizikom,

za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, sa pripravnicima,

sa direktorima,

Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zakljuenim kad gapotpiu zaposleni i direktor, odnosno drugo ovlaeno lice u NVO.

Po pitanju utvrivanja visine zarade, isplate zarade i plaanja poreza i doprinosa na te zarade,rad na odreeno i rad na neodreeno vremeu svemu su izjednaeni.

2.1. ta ini zaradu prema Zakonu o radu

Prema lanu 104. Zakona o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvrujeu skladu sa Zakonom radu, optim aktom i ugovorom o radu.

Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada, tj. zarada koja u sebi sadri porez i dopri-nose koji se plaaju iz zarade, kako je to i propisano lanom 105. stav 2. Zakona o radu.

Zaradu zaposlenih ini:

zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,

zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl),

druga primanja u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.

Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ine:

1. Osnovna zarada,

2. Zarada za radni uinak, i

3. Uveana zarada.U ugovorima o radu mora se iskazati novani iznos osnovne zarade.

lanom 108. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visiniutvrenoj optim aktom ili ugovorom o radu:

1) za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice;

2) za rad nou i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade najmanje 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnomodnosu (minuli rad) 0,4% od osnovice.


24/170

23

Zakonom propisani procenti uveanja zarade su najnii procenti koje je poslodavac duan daprimeni. Optim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u veem iznosu.

Zakonom je takoe propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova, procenatuveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja.

Prema Zakonu, osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zaradautvrena u sk-ladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. U osnovicu za obraun uveane zarade neukljuuje se radni uinak koji je sastavni deo zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.Pri tome, nema smetnje da se optim aktom ili ugovorom o radu predvidi da osnovicu zauveanu zaradu, pored osnovne zarade, ini i radni uinak.

Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni imapravo na uveanu zaradu.

2.2. Naknade trokova i druga primanja koja se ne smatraju zaradom

Zaradom se ne smatraju sledee naknade trokova:1) za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju;

2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu;4) smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbediosmetaj i ishranu bez naknade;

Zaradom se ne smatraju sledea druga primanja:1) otpremnina pri odlasku u penziju;

2) naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a lanovima ueporodice u sluaju smrti zaposlenog. lanovima ue porodice smatraju se brani drug i deca

zaposlenog;3) naknada tete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;

4) poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota, za Boi i Novu godinu u vrednosti doneoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana(do 5.000,00 dinara);

5) premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje do 3.000 dinara;

6) premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda;

7) premija za kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija, a u ciljusprovoenja kvalitetne dodatne socijalne zatite;

8) jubilarna nagrada, i

9) solidarna pomo.


25/170

24

2.3. Druga primanja i naknade koja se smatraju zaradom

Imajui prethodno u vidu, sledea druga primanja zaposlenih smatraju se zaradom:

otpremnine koje se isplauje zaposlenima prilikom sporazumnograskida radnog odnosa, naknada za ishranu u toku rada (u daljem tekstu: topli obrok);

regres za korienje godinjeg odmora;

terenski dodatak;

poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota, za Boi i Novu godinu u vrednosti prekoneoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana(preko 5.000,00 dinara).

naknada za odvojeni ivot; korienje slubenog automobila za potrebe zaposlenih (u neposlovne svrhe), kao i pogodnosti

po osnovu korienja stanova i stambenih zgrada;

sva druga davanja zaposlenima, u robi ili novcu, a koja nisu izuzeta iz zarade (pokloni povo-dom 8. marta i drugih praznika, davanja poklona deci preko 15 godina starosti i dr.);

naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa rada ako se isplauje preko cene prevozne karte ujavnom saobraaju;

naknada trokova smetaja i ishrane na terenu, ako ti trokovi nisu dokumentovani, i sve druge naknade trokova zaposlenima koje nisu izuzete iz zarade.

Pored prethodnog, zaradom se, u smislu Zakona o radu, smatrajui sve naknade zarade kojese isplauju na teret poslodavca:

odsustvovanje sa rada u vreme dravnih i verskih praznika koji su neradni dani,

za dane godinjeg odmora;

za dane plaenog odsustva;

za dane vojne vebe i poziva dravnih organa; za bolovanje (do 30 dana) na teret poslodavca;

za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog;

zbog prekida rada po naredbi dravnog organa, i

u drugim sluajevima kada poslodavac optim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo nanaknadu zarade.

NAPOMENA: sve ono to je prehodno nabrojano da ini zaradu, kumulira se sa prethodnim

redovnim isplatama zarade (ili predstavlja akontaciju zarade) i na to se, naravno plaaju svi po-rezi i doprinosi kao na redovne zarade, pa se po tom osnovu i ostvaruju sva prava kao i na zarade(iskazuje se u okviru zarade u obrascu matine evidencije, tj. u Obrascu M-4).


26/170

25

2.4. Stope poreza i doprinosa na zarade zaposlenih

Zakonom o porezu na dohodak i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

propisana su osloboenja za pojedine kategorije zaposlenih. Imajui u vidu da bi detaljnijaobjanjenja u velikoj meri opteretila ovaj prirunik, u nastavku dajemo ematski prikaz stopaporeza i doprinosa na zarade zaposlenih u zemlji.

Napomene uz tabelu:1. Stopa poreza od 12% koja je u tabeli data kao podvuena (12,00%) oznaava da se porez

obraunava i obustavlja od bruto zarade, a da je poslodavac osloboen obaveze da uplati takoobraunati porez.

Doprinosi na teret

zaposlenog

Doprinosi na teret

poslodavca

Red

br.Novozaposlena lica

Poreznazarade

PIO

Zdravstvo

Nezapo-

slenost

PIO

Zdravstvo

Nezapo-

slenost

Komore

A. Lica koja ispunjavaju uslove za poreske olakice i olakice za doprinose 1 Pripravnik koje je na dan zakljuenja

ugovora o radu mlai od 30 godina ikoje je kod Nacionalne slube zazapoljavanje prijavljen kaonezaposleno lice. (lan 21v stav 1.Zakona o porezu i lan 45a stav 1.Zakona o doprinosima)

12,00

%

11,00%

6,15% 0,75%

0,00%

0,00%

0,00%

2 Lice koje je na dan zakljuenjaugovora o radu mlai od 30 godina ikoje je kod Nacionalne slube zazapoljavanje prijavljeno kaonezaposleno lice. (lan 21v stav 2.Zakona o porezu i lan 45a stav 2.Zakona o doprinosima)

12,00

%

11,00%

6,15% 0,75%

0,00%

0,00%

0,00%

3 Lice sa invaliditetom. (lan 21g.Zakona o porezu i lan 45b Zakona odoprinosima)

12,00

% 11,00% 6,15% 0,75% 0,00% 0,00% 0,00% Post

opamapropisanimn

jihovim

odlukama


27/170

26

4 Lice koje je na dan zakljuenjaugovora o radu starije od 45 godina

(a mlae od 50 godina) i koje je kodNacionalne slube za zapoljavanjeprijavljeno kao nezaposleno licenajmanje 6 meseci bez prekida ili jekorisnik novane naknade za vremenezaposlenosti. (lan 21d Zakona oporezu i lan 45a Zakona odoprinosima)

12,00

%

11,00%

6,15% 0,75%

2,20%

1,23%

0,15%

4a Lice koje je na dan zakljuenja

ugovora o radu bilo starije od 45godina (a mlae od 50 godina) i kojeje zasnovalo radni odnos posle 01.01.a pre 01.09. 2006. godine. (lan 45aZakona o doprinosima pre izmena)

12,00

%11,00

%6,15% 0,75

%2,20

%1,23

%0,15

%

5 Lice koje je na dan zakljuenjaugovora o radu starije od 50 godina ikoje je kod Nacionalne slube zazapoljavanje prijavljeno kaonezaposleno lice najmanje 6 mesecibez prekida ili je korisnik novanenaknade za vreme nezaposlenosti.(lan 21d Zakona o porezu i lan 45aZakona o doprinosima)

12,00

%

11,00% 6,15%

0,75%

0,00%

0,00%

0,00%

5a Lice koje je na dan zakljuenjaugovora o radu bilo starije od 50godina i koje je zasnovalo radni

odnos posle 01.01. a pre 01.09. 2006.godine. (lan 45a Zakona odoprinosima pre izmena)

12,00

%

11,00%

6,15%0,75

%0,00

%0,00

%0,00

%

B. Invalidna lica u preduzeima za

radno osposobljavanje 0,00% 11,00% 6,15% 0,75% 11,00% 6,15% 0,75%V. Svi ostali zaposleni 12,00

% 11,00% 6,15% 0,75% 11,00% 6,15% 0,75%Zarade za novembar 2006. godine

i ranije mesece14,00

% 11,00% 6,15% 0,75% 11,00% 6,15% 0,75%


28/170

27

2. Na red. br. 4a i 5a iskazani su zaposleni koji su zasnivali radni odnos u period od 1. januara do31. avgusta 2006. godine. Prema Zakonu o doprinosima ta lica su imala pravo na osloboenjeod plaanja doprinosa, ali prema Zakonu o porezu nisu imali pravo na osloboenje od

plaanja obraunatog poreza na zarade.3. Napominjemo da se na zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece, bez obzira na to

kada se isplauju, porez obraunava po ranijim propisima, tj. po stopi od 14%.

2.5. Osnovice za obraun poreza i doprinosa

Poev od zarade za decembar 2006. godine, a za isplate od 1. januara 2007. godine, osnovicuza porez na zarade ini obraunata bruto zarada umanjena za propisani iznos od 5.000,00 koji se

usklauje sa Zakonom o porezu na dohodak. Usklaeno poresko osloboenje od 1. februara 2007.godine do 31. januara 2008. godine iznosi 5.050,00dinara.

Na zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece, bez obzira na to kada se isplauju, porezse obraunava po ranijim propisima, tako da osnovicu ini isplaena bruto zarada.

Na sva primanja koja se, u smislu Zakona o radu, smatraju zaradom, osnovica poreza na zaradeumanjuje se za propisani neoporezivi iznos od 5.050,00 dinara.

Pravilnikom o nainu i postupku obraunavanja poreza na zarade u sluaju umanjenja poreske

osnovice (Slubeni glasnik RS, br. 116/06 i 37/07 u daljem tekstu: Pravilnik o umanjenju osno-vice) precizirano je da se poreska osnovica umanjuje i pri isplati naknada zarade na teret drugihisplatilaca (bolovanje na teret Zavoda, porodiljsko odsustvo), izuzev naknade invalidima rada IIi III kategorije.

2.5.1. Umanjenje osnovice poreza na zarade u punom iznosu (5.050) i u srazmernom iznosu

U odreenim sluajevima, osnovica za porez na zarade ne moe se umanjiti u punom ve usrazmernom iznosu. Imajui u vidu odredbe Pravilnika o umanjenju poreske osnovice, moemo

zakljuiti sledee:1.Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, ima pravo na punoumanjenje osnovice kada je za ceo mesec primio zaradu u smislu Zakona o radu (ukljuujuii sve naknade zarade koje po Zakonu o radu ine zaradu).

2. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, srazmernoumanjenje osnovice moe se utvrditi samo u sluaju zasnivanja, mirovanja ili prestanka ra-dnog odnosa, tj. samo u sluaju da ne ostvaruje zaradu i naknade zarade za pun mesec (zapun fond radnih sati).

Srazmerno umanjenje poreske osnovice utvruje se srazmerno sa brojem asova za koje je za-posleni primio zaradu i naknadu zarade za odreeni mesec u odnosu na pun fond radnih asovaza taj mesec, tj. po sledeoj formuli:


29/170

28

Srazmerno umanjenje osnovice poreza = puno umanjenje (5.000,00) h (asovi na radu +asovi naknada na teret poslodavca) / pun fond radnih asova.

asovi naknada na teret poslodavca su: asovi odsustvovanja na dane dravnih i verskih praznika, bolovanja do 30 dana, asovi plaenog odsustva, asovi godinjeg odmora, asovi prekida rada bez krivice zaposlenog, asovi odsustvovanja zbog vojne vebe i poziva dravnih organa.

Pun fond radnih asovautvruje se tako to se broj dana u mesecu umanji za dane subota i

nedelja i pomnoi brojem 8.3. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom a u istom mesecu ostva-

ruje zaradu i naknadu zarade na teret drugih isplatilaca(na primer: vratio se sa bolovanjapreko 30 dana), onda i za zaradu i naknadu zarade ima pravo na ukupno umanjenje poreskeosnovice od 5.000,00. To znai da e se umanjenje od 5.000,00 deliti na zaradu i naknaduzarade, i to prema srazmeri asova za koje prima naknadu, odnosno zaradu u odnosu na punfond radnih asova u mesecu.

Pravilnikom o umanjenju osnovice propisana je specifina primena poreskog umanjenja nazarade i naknade zarada koje ostvaruju invalidi rada II i III kategorije. Naime i ova lica imajupravo na puno umanjenje osnovice poreza od 5.050,00 dinara, s tim to se ne utvruje srazmeraza deo koji se odnosi na zaradu i deo koji se odnosi na naknadu zarade. Naime, zarada invalidarada umanjuje se u punom iznosu od 5.050,00 dinara dok se na naknadu zarade ne primenjujeporesko umanjenje. Pri tome nije od uticaja to to invalid rada radi sa skraenim radnim vreme-nom, tj. za ovog zaposlenog, izuzetno, punim fondom asova rada smatra se broj asova na bazietvorostanog dnevnog radnog vremena.

Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili vie poslodavaca,kod svakog poslodavca ostvaruje pravo na srazmerno umanjenje poreske osnovice. Srazmera seutvruje prema ugovorenom radnom vremenu kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno

vreme.

Ako zaposleni radi kod vie poslodavaca i ukupno ostvaruje puno radno vreme, zbir srazmer-nih umanjenja poreske osnovice bie jednak punom umanjenju. Ako zaposleni radi kod jednogili vie poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, zbir srazmernih umanjenja poreske

osnovice bie manji od umanjenja u punom iznosu.

Radi praenja ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza u sluaju rada sa nepunim red-nim vremenom kod jednog ili vie poslodavaca, Pravilnikom su predviena dva obrasca:


30/170

29

1. Obrazac I Izjava o radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, koji e zaposleni sanepunim radnim vremenom podnositi poslodavcima kako bi ih obavestili kod kojih jo po-slodavaca rade sa nepunim radnim vremenom, i

2. Obrazac obavetenja o zaposlenima sa nepunim radnim vremenom koje e poslodavac,uz OPJ, dostavljati poreskom organu.

Umanjenje poreske osnovice kada se zarada isplauje u delovima

Prema Pravilniku o umanjenju poreske osnovice, poslodavac u punom iznosu umanjuje po-resku osnovicu ve pri isplati prve akontacije zarade. Ukoliko zaposleni radi sa nepunim rad-nim vremenom, prilikom isplate akontacije zarade umanjie poresku osnovicu za pun srazmernipripadajui iznos (na primer: ako kod jednog poslodavca radi sa 50% radnog vremena, kod togposlodavca ostvaruje umanjenje poreske osnovice za 2.500. Prilikom isplate akontacije zaradeosnovicu poreza umanjie za svih 5.050,00 dinara).

U sluaju kada je prvi deo zarade manji od 5.050,00 dinara (bruto), tako da pri akontaciji za-rade nije bilo mogue umanjiti poresku osnovicu za pun iznos, kod naredne isplate zarade osno-

vica poreza umanjie se za preostali iznos, tj. za razliku izmeu punog umanjenja i iskorienogumanjenja. Ako je u meuvremenu dolo do poveanja umanjenja po osnovu usklaivanja, topoveanje ne utie na preostalo pravo na umanjenje.

Odredbama lana 3a. Pravilnika o umanjenju poreske osnovice propisano je da se visinaneoporezivog iznosa (iznos od 5.050 dinara) utvruje i obraunava prilikom konane ispla-te zarade kod poslodavca za odgovarajui mesec, u sluaju kada poslodavac isplatu zarade,odnosno dela zarade za taj mesec vri u tom mesecu. Ovaj lan primenjuje se poev od ispla-te zarade za mesec maj 2007. godine.

To znai da, ako poslodavac zaradu isplauje u delovima, poev od zarade za mesec maj2007. godine, prilikom isplate akontacije zarade koja se isplauje u mesecu za koji se za-

rada obraunava (npr. 20. maja za maj a konanu zaradu 10. juna), nee umanjivati osnovicuza obraun poreza na zarade. Umanjenje obraunatog poreza izvrie prilikom konane isplatezarade za mesec.

Meutim, ako akontaciju zarade za mesec isplauje u narednom mesecu (npr. 1. juna za maj, akonanu zaradu 10. juna), umanjenje poreza bie obraunato prilikom isplate akontacije.

2.5.2. Osnovica za socijalne doprinose

Osnovicu za socijalne doprinose(i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) ini isplaenabruto zarada, odnosno najnia mesena osnovica ako je bruto zarada nia od najnie meseneosnovice, odnosno najvia mesena osnovica ako je bruto zarada via od najvie mesene osno-

vice.


31/170

30

Najniu mesenu osnovicuini iznos od 35% prosene mesene zarade u Republici isplaeneu prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republikog organa nadlenog za poslove sta-tistike i primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka.

U vreme pisanja ovog prirunika najnia osnovica u iznosu od 12.265,00 dinara utvrena je naosnovu proseka za period januarmart 2007. godine, objavljena je u aprilu 2006, a primenjuje seod 1. maja do 31. jula 2007. godine

Najvia mesena osnovicautvruje se u visini petostrukog iznosa prosene mesene zaradeisplaene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republikog or-gana nadlenog za poslove statistike. Najvia mesena osnovica primenjuje se od prvog u nare-dnom mesecu po objavljivanju podatka o prosenoj mesenoj zaradi isplaenoj po zaposlenom

u Republici. U vreme pisanja ovog prirunika najvia osnovica iznosi 185.585,00 dinara iprimenjuje se za mesec jun 2007. godine.

2.5.3. Srazmerna najnia mesena osnovica

Kada je period za koji se obraunava doprinos krai od mesec dana, ostvarena zarada i naknadezarada, radi primene najnie propisane osnovice, ne porede se sa punom najniom osnovicom,nego sa srazmernom najniom osnovicom.

Srazmerna najnia osnovica primenjuje se u sledeim sluajevima: radni odnos zapoeo ili prestao u toku meseca,

deo meseca zaposleni je radio, a za deo meseca prima naknadu zarade na teret drugih isplati-laca (bolovanje preko 30 dana, porodiljsko i dr.)

invalidi rada koji rade sa skraenim radnim vremenom (ako rade 50% radnog vremena pri-menjuje se 50% najnie propisane osnovice).

Srazmerni iznos najnie mesene osnovice utvruje se srazmerno broju dana, odnosno asova

rada za koje se plaa doprinos u odnosu na broj dana u mesecu, odnosno mogui broj asovarada.

Po naem miljenju, jednostavnije je srazmeru utvrivati prema broju dana u mesecu, negoprema asovima rada. Ovo je i zbog toga to se u matinoj evidenciji sta rauna prema danimaprovedenim u osiguranju (i za koje je plaen doprinos), a ne prema asovima rada. Na primer,zaposleni je zasnovao radni odnos 16. januara 2007. godine. U januaru je radio 16 dana (od 31) itoliko mu se priznaje i u sta osiguranja. Srazmerna najnia osnovica bi se dobila tako to se pro-pisana najnia osnovica pomnoi sa 16 i podeli sa 31.

Kod rada sa nepunim radnim vremenom situacija je drugaija. Ako zaposleni sa nepunimradnim vremenom radi samo kod jednog poslodavca, doprinose obraunava najmanje na punupropisanu osnovicu. Ako radi kod dva ili vie poslodavaca, kod svakog poslodavca utvruje sraz-


32/170

31

merni iznos najnie osnovice, s tim da ukupna osnovica kod svih poslodavaca ne moe biti niaod najnie osnovice.

2.5.4. Osnovica za lanarine komoramaOsnovice za obraun lanarine komorama propisuju se odlukama privrednih komora. Popravilu, osnovicu za obraun lanarine ini bruto zarada zaposlenog (bez umanjenja i olakica).Propisano umanjenje osnovice poreza na zarade ne utie na osnovicu za obraun lanarine ko-morama.

2.6. Obaveza uplate doprinosa bez isplate zarade

lanom 51. Zakona o socijalnim doprinosima propisana je obaveza poslodavca da ukoliko ne

isplati zaradu do 30. u tekuem mesecu za prethodni mesec, obrauna i uplati socijalne do-prinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka. Osnovicuza obraun doprinosa bez isplatezarade ini najnia propisana mesena osnovica.

Prilikom obrauna i uplate doprinosa bez isplate zarade, poreskoj upravi se podnosi ObrazacPP OD. Obrazac PP OPJ se ne podnosi jer nema isplate zarade i obrauna poreza na zarade.

2.7. Kumulativni obraun doprinosa na zarade i naknade zarada

Iako Zakonom o radu to nije striktno propisano, zarada se utvruje i obraunava za mesec. Ona

se moe utvrditi i kao nedeljna zarada i isplaivati nedeljno, ali se, zbog potreba obrauna socijalnihdoprinosa na zarade (primena najnie i najvie osnovice) mora obraunati i za mesec. Dakle, akose zarada isplauje u delovima, ti delovi moraju se kumulirati i mora se napraviti konaanobraun zarade za kalendarski mesec. Zbog toga je i poreska prijava PP OD napravljena takoda se na njoj vri kumuliranje zarada za mesec.

Iako Zakon o radu pravi jasnu razliku izmeu zarada i naknada zarada koje se isplauju na teretposlodavca, propisi o socijalnim doprinosima za potrebe obrauna socijalnih doprinosa ne pra-

ve tu razliku, tako da je mesena osnovica za obraun socijalnih doprinosa (koja se poredi sanajniom i najviom mesenom osnovicom) zbir zarade i naknada zarade(koje se isplauju nateret poslodavca i na koje se doprinosi obraunavaju po istim stopama) isplaene za mesec za kojise vri obraun. Drugim reima, mesenom osnovicom za obraun socijalnih doprinosa smatra sezbir: zarade, naknade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, naknadeza dane godinjeg odmora, naknade za dane plaenog odsustva (u skladu sa lanom 77. Zakona oradu), naknade za bolovanje do 30 dana, naknade za prekid rada bez krivice zaposlenog, naknadeza dane vojne vojne vebe i naknade za odazivanja na poziv dravnog organa.

Prema tome, za zaposlene koji su u odreenom mesecu ostvarili zaradu i neke od navedenihnaknada zarade, poslodavac sastavlja jedan obrazac PP OD u kojem na rednom broju 1 iskazujezbir zarada i pomenutih naknada zarada.


33/170

32

2.8. Minimalna zarada

Poslodavac mora zaposlenom da isplati za puno radno vreme i za standardni uinak mini-

malnu zaradu. Osnovica za obraun socijalnih doprinosa je minimalna zarada, ukoliko je brutominimalna zarada via od najnie osnovice. Ukoliko je bruto minimalna zarada nia od najnieosnovice, osnovica za obraun doprinosa je najnia osnovica. Minimalna zarada se uveava zaminuli rad, rad za dane dravnih praznika, za rad nou i prekovremeni rad i za iznose toplogobroka i regresa.

2.9. Obaveza voenja evidencije zarade i naknade zarade

Prema lanu 122. Zakona o radu, poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradi i

naknadi zarade.Zakonom je propisano da evidencija sadri, za svakog zaposlenog, podatke o: zaradi, zaradi po

odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade.

Po pravilu, evidencija o zaradama i naknadama zarada, zajedno sa obraunima, vodi se naraunaru, gde se i vri obraun zarada i poreza i doprinosa na zarade.

Meutim, Zakon nalae da se vodi i papirna evidencija, jer se u istom lanu propisuje da:

Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. Evidencijupotpisuje zaposleni kome je izvrena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

2.10. Uplata i usmeravanje poreza i doprinosa

Porez na zaradeusmerava se prema prebivalitu zaposlenog. Isto vai i za isplatioca na teritorijigrada koji ima vie optina. Na primer, poslodavac iz Beograda, porez na zarade usmerava premaoptinama gde je prebivalite zaposlenih, to znai da podnosi vie naloga za prenos za uplatu po-reza na zarade (u poziv na broj odobrenja unosi broj optine prebivalita zaposlenog, to znai i

da kontrolni broj po modelu 97 rauna za svaku optinu). Zbog toga se uz poresku prijavu PP OPJpodnosi i Specifikacija uz PP OPJ.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenostiusmeravaju se prema optini na kojoj je sedite poslodavca (za ove doprinose uvek idu 4 naloga PIO na teret zaposlenog, PIO na teret poslodavca, nezaposlenost na teret poslodavca, nezaposle-nost na teret zaposlenog). Napominjemo da se u poziv na broj odobrenja za uplatu doprinosa unosikontrolni broj po modelu 97, ifra optine prema seditu poslodavca i PIB isplatioca.

Uplata doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kako na teret zaposlenog, tako i nateret poslodavca, vri se prema matinoj filijali, odnosno prema njenoj ispostavi gde je izvrenaprijava zaposlenih. Zaposleni ije je prebivalite na teritoriji grada Beograda prijavljuju se prema


34/170

33

seditu poslodavca. Sve ispostave po optinama na teritoriji grada Beograda obuhvaene su jednomFilijalom za grad Beograd. Prema tome, bez obzira na kojoj optini grada Beograda je prebivaliteradnika, zaposlenog kod poslodavca ije je sedite na teritoriji grada Beograda, ovaj zaposleni se

prijavljuje ispostavi Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje u optini gde se nalazi sediteposlodavca. Zaposleni ije je prebivalite na teritoriji druge filijale Republikog zavoda za zdrav-stveno osiguranje u odnosu na sedite poslodavca koje je na teritoriji Filijale za grad Beograd, prija-

vljuju se filijali ispostavi na ijem podruju se nalazi prebivalite zaposlenog.Za poslodavce vanBeograda, ukoliko je ista filijala na kojoj se nalazi sedite poslodavca i prebivalite zaposlenog, iakomoe da bude razliita ispostava u okviru iste filijale, prijavljivanje zaposlenog se vri prema ispo-stavi gde je sedite poslodavca. U sluaju da je sedite poslodavca (osim Beograda) na teritoriji jednematine filijale, a prebivalite zaposlenog na teritoriji druge matine filijale prijavljivanje zaposlenog se

vri matinoj filijali, odnosno ispostavi gde je prebivalite zaposlenog.

2.11. Poreske prijave (po odbitku) na zarade i njihovo dostavljanje

Prilikom obrauna i isplate zarada popunjavaju se sledee poreske prijave:

Za porez na zarade sastavlja se poreska prijava PP OPJ. Uz poresku prijavu PP OPJ sastavljase i Specifikacija uz PP OPJ, na kojoj se prikazuje usmeravanje poreza na zarade premaoptinama na kojima zaposleni imaju prebivalite. Ove prijave sastavljaju se prilikom svakeisplate zarade i nema njihovog kumuliranja;

Za socijalne doprinose sastavlja se poreska prijava PP OD. Ukoliko se zarada za jedan me-sec isplauje u vie delova, vri se njihovo meusobno kumuliranje. Kumuliranje je neopho-dno zbog primene najnie i najvie mesene osnovice za obraun doprinosa.

Sastavljaju se posebne (odvojene) poreske prijave PP OD za: zarade zaposlenih, razliku zarada, odnosno plata izabranih, imenovanih i postavljenih lica, naknada za privremene i povremene poslove,

naknada za privremene i povremene poslove preko zadruge, ako privremene i povremeneposlove obavlja zadrugar koji nije stariji od 26 godina i ako je na redovnom kolovanju, zanjega se ne sastavlja PP OD.

Zbirne poreske prijave PP OD, PP OPJ i Specifikacija uz PP OPJ podnose se Poreskoj upravijednom meseno, i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvrenu uprethodnom mesecu.

Izuzetno, zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Pore-skoj upravi istog dana kada je izvrena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplateprihoda koji se oporezuje po odbitku.


35/170

34

3. Naknade trokova zaposlenima

Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, a

u skladu sa odredbama lana 118. Zakonom o radu o radu i to:1. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju;2. za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji;

3. za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrenoj poseb-nim propisima;

4. smetaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ukoliko poslodavac nije zaposlenom obezbediosmetaj i ishranu;

5. za ishranu u toku rada;6. za regres za korienje godinjeg odmora.

Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi naknadu ovih trokova na nain i u visinipredvienoj ugovorom o radu, odnosno optim aktom, ali najmanje u visini predvienoj Zako-nom o radu.

Naknade trokova zaposlenim prema lanu 40. Pravilnika o kontnom okviru za privrednadrutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Slubeni glasnik RS, br. 114/2006), knjii

se na raunu 529 Ostali lini rashodi, osim izdataka za ishranu u toku rada i za regres zakorienje godinjeg odmora, koji se knjie kao zarada.

4. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade

Poslodavac je duan, u skladu sa svojim optim aktom, da zaposlenom isplati druga pri-manja koja nemaju karakter zarade. Druga primanja propisana su odredbama lana 119.Zakona o radu, i obuhvataju:1. otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosene zarade;

2. naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti zaposlenog ili lana ue porodice, alanovima ue porodice u sluaju smrti smatraju se deca i brani drug, i

3. naknadu tete zbog povreda na radu ili profesionalnog oboljenja.

Poslodavac je obavezan da, prema lanu 158. Zakona o radu, isplati i otpremninu zaposlenomkoji je proglaen tehnolokim vikom.

Poslodavac takoe moe da predvidi optim aktom i:

isplatu deci zaposlenih starosti do 15 godina ivota kao poklon za Boi i Novu godinu uvisini neoporezivog iznosa predvienog Zakonom o porezu na dohodak graana (lan 119.stav 2. Zakona o radu);


36/170

35

premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledicanezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija (lan 119. stav5. Zakona o radu);

jubilarnu nagradu i solidarnu pomo (lan 120. stav 1. taka 1) Zakona o radu); druga primanja (isplata zaposlenim pri roenju deteta, isplata naknade za odvojen ivot i

slino).

5. Rad na odreeno vreme

Zakon o radu, pored rada na neodreeno vreme, predvia mogunost zasnivanja radnogodnosa i na odreeno vreme, tako da ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno

ili odreeno vreme (lan 31. Zakona o radu). Obraun poreza i doprinosa identian jeobraunu za zaposlene na neodreeno vreme.

Zakonom o radu su utvreni sluajevi za ovaj oblik rada. Prema odredbi lana 37. Zakona oradu radni odnos zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno kada su u pitanju:

sezonski poslovi (poslovi koji, po pravilu, traju odreeni period, sezonskog karaktera, kao tosu poslovi u graevinarstvu, ugostiteljstvu za vreme turistike sezone, odreeni poljoprivre-dni radovi i sl.).

rad na odreenom projektu (poslovi na istraivakom projektu ili projektu iz oblasti kulturei sl.).

privremeno povean obim posla (u pitanju su poslovi koji su po svojoj prirodi stalni poslovi,ali se u odreenom periodu obim posla povea tako da poslodavac ne moe da ih obavi sapostojeim brojem zaposlenih, kao to su poslovi koji treba da se zavre u odreenom rokui sl.).

zamena privremeno odsutnog zaposlenog (to su poslovi koji kod poslodavca treba da seizvravaju za vreme kad je zaposleni odsutan, do njegovog povratka, zbog bolesti, zamene

porodilje, mirovanje radnog odnosa i sl.).Poslodavac moe da zasnuje radni odnos na odreeno vreme dok postoji potreba za oba-

vljanjem tih poslova neprekidno ili sa prekidima, a najdue 12 meseci, a u sluaju zamene odsut-nog zaposlenog, do njegovog povratka.

Prema odredbi lana 37. stav 2. Zakona o radu, prekidom rada se ne smatra prekid rada kraiod 30 dana.

Ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos na odreeno vreme treba da sadri sve elementekoje propisuje lan 33. Zakona o radu. U ugovoru treba da se navede sluaj za koji se zasniva ra-dni odnos na odreeno vreme i da se odredi vreme trajanja rada na odreeno vreme, to u praksiuglavnom nije sluaj, ve poslodavac prilikom zakljuivanja ugovora o radu na odreeno vreme


37/170

36

ne navede sluajeve koji su zakonom propisani, niti odredi trajanje radnog odnosa, zbog egaesto dolazi do nepotrebnih sporova.

Kod trajanja rada na odreeno vreme bitno je istai da se odreivanje trajanja radnog odnosaodnosi na posao koji se obavlja, a ne na zaposlenog. To znai, ukoliko izmeu zasnivanja radnogodnosa na odreeno vreme nije bilo prekida, ili je bio prekid krai od 30 radnih dana, taj posaomoe da traje najdue 12 meseci. Deava se da zaposleni radi vie godina na istim poslovima naodreeno vreme, pri emu poslodavac, recimo na svakih pet est meseci, odjavljuje i prijavljujezaposlenog na obavezno socijalno osiguranje, a zaposleni neprekidno radi. U takvim sluajevimase radi o oiglednoj zloupotrebi Zakona, pa kod konanog prestanka takvog rada, zaposleni imamogunost da u postupku pred sudom dokae da su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa

u radni odnos na neodreeno vreme.Do prerastanja radnog odnosa, prema odredbi lana 37. stav 4. Zakona o radu, dolazi ako

zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni od-nos. Iz navedene odredbe moe da se zakljui da radni odnos moe da preraste u radni odnosna neodreeno vreme, bez obzira na to po kojem osnovu je zasnovan radni odnos na odreeno

vreme.

6. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima

Prilikom obavljanje svoje delatnosti NVO se u velikoj meri oslanjaju na rad spoljnih saradnika.Prilikom isplata naknada za rad tim saradnicima, obraunavaju se porez i socijalni doprinosi. Unastavku dajemo prvo opta objanjenja koja se odnose na sve vrste ugovora sa spoljnim saradni-cima, a zatim objanjavamo specifinosti za pojedine oblike ugovora.

6.1. Prijavljivanje na osiguranje spoljnih saradnika

U sluaju kada poslove po ugovoru o delu, autorskom ili drugom ugovoru a za koji se prima

naknada, obavlja penzioner ili nezaposleno licekoje nije osigurano ni po jednom osnovu, po-stoji obaveza podnoenja prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje na Obrascu M-1/SP, i tonezavisno od obaveze podnoenja obrazaca M-UN i M-UN/K o uplati doprinosa. Ova obave-za je potvrena miljenjem Ministarstva za socijalna pitanja, br. 01100101/200203 od 25. 06.2003. godine, iz kojeg citiramo sledee:

Postoji obaveza prijavljivanja na osiguranje osiguranika iz lana 12. stav 1. taka 3) navedenogzakona (Zakona o PIO), tj. svih lica koja nisu na drugi nain obuhvaena obaveznim osiguranjem,odnosno svih lica koja nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti ili osiguranici

poljoprivrednici (sadanji Obrazac M-1/PZ). Posebno istiemo da kod korisnika penzije koji oba-vlja ugovorene poslove takoe postoji obaveza prijave na osiguranje, s obzirom na to da korisnik

penzije nema svojstvo osiguranika. Meutim, imajui u vidu odredbe lana 90. navedenog zakona,


38/170

37

da je fond na teritoriji Republike kod kojeg je korisnik starosne penzije ostvario pravo, nadlean zaponovno odreivanje penzije u sluaju da se korisnik penzije zaposli, odnosno obavlja samostalnudelatnost, prijavu na osiguranje treba dostaviti Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kod

kojeg je korisnik i ostvario pravo na penziju. To znai da i uplatu doprinosa treba vriti tom fondu,pre svega iz razloga praktinosti (kod ponovnog odreivanja prava).

Lice koje obavlja poslove iz lana 12. stav 1. taka 3) Zakona o PIO treba da da izjavu (ili dostavikopiju prijave na osiguranje) poslodavcu, kako bi poslodavac mogao da zna kom fondu da uplatidoprinos.

6.2. Angaovanje korisnika invalidske i porodine penzije po ugovoru o delu, odnosnopo drugim ugovorima

Prema odredbama lana 25. Zakona o PIO, osiguranik stie pravo na invalidsku penziju kadanastane potpuni gubitak radne sposobnosti, gubitak radne sposobnosti za obavljanje bilo kakvogposla. To znai da bi ovaj osiguranik teko bio sposoban za bilo kakvo radno angaovanje, ali ima-mo i invalidske penzionere koji su penziju ostvarili po odredbama starog Zakona o PIO (do 01.aprila 2003. godine) kada su uslovi za ostvarivanje ovog prava bili blai.

Sa korisnikom invalidske penzijemogue je zakljuiti ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, uznaknadu.

Kao i za ostala lica angaovana po ovom osnovu, poslodavac mora da prijavi na osiguranjepenzionera nadlenom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom na to da penzionernema svojstvo osiguranika. Ovo prijavljivanje na osiguranje ne bi trebalo, samo po sebi, da dovededo ponovne ocene radne sposobnosti invalidskog penzionera, niti do obustave isplate invalidskepenzije, meutim u praksi je mogue da do toga ipak doe. U smislu navedenog, dato je miljenjeMinistarstva za rad i zapoljavanje, br. 0110000362/200302 od 29. januara 2004. godine. Ovalica bi, ipak, trebalo da imaju u vidu odredbe lana 96. Zakona o PIO. Naime, prema miljenju

Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, br. 0110000542/200502, od 25.07.2005.godine, postoji mogunost preispitivanja.

lanom 96. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da ukoliko postojiosnovana sumnja da je dolo do promena u stanju invalidnosti, Fond za penzijsko osiguranje moe

po slubenoj dunosti pokrenuti postupak z

Prirucnik_poslovanje_NVO

Documents

Transcript of Prirucnik_poslovanje_NVO