pripreme/Geografija-6... · Web viewНаставник пројектује на...

ПРИПРЕМA ЗА ЧАС

Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРУШТВОИГЕОГРАФИЈА Час број: 1Наставна јединица: Друштво и географијаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о повезаности природних и друштвених појава и процеса,‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: – Успоставља везе између физичкогеографских и друштвеногеографских објеката, појава и .процеса

Методе рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: Фронтални

Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:

Уводни део часа(5 минута)

‒ Наставник упућује ученике да погледају задатак на страници број 7 у уџбенику и одговоре на захтев који је дат,

‒ објашњава ученицима карактеристике физичкогеографских дисциплина,

‒ упућује их да ураде задатак на страници број 8, како би утврдио степен разумевања претходно обрађеног садржаја у вези са физичком .географијом

‒ Решавањем постављеног задатка ученици понављају дефиницију физичке географије, научене у 5. разреду,

‒ решавају постављени ,задатак‒ дискутују о решењу .задатка

Средишњи (главни) део часа

(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појмове . људско друштво и друштвена географија

На табли приказује поделу друштвене ,географије на дисциплине

‒ објашњава ученицима карактеристике ,поменутих дисциплина

‒ Усвајају садржаје које им наставник,објашњава

‒ ,раде на тексту у уџбенику‒ ,решавају постављене задатке у уџбенику‒ .дискутују о решењима задатака

1 | П р и п р е м е з а ч а с о в е 6

‒ ради провере савладаности садржаја у вези ,са појмом и поделом друштвене географије

наставник прозива ученике и индивидуално им поставља задатке дате на

9 10 ,страницама и у уџбенику‒ .прати ангажовање ученика током часа

Завршни део часа(10 минута)

‒ Наставник упућује ученике на станицу број 11 , у уџбенику и задаје им да реше задатке

како би сагледали значај географије и установили примењивост њених садржаја у

,свакодневномживоту човека‒ .бележи запажања у досијее ученика

‒ ,Укратко понављају обрађене садржаје‒ , , праве мапу знања у својим свескама о

,друштвеној географији‒ постављају питања наставнику о нејасним

.деловима обрађених садржаја

Начини провере остварености исхода:

‒ , Користећи фотографије и илустрације у уџбенику ученици препознају карактеристике ,друштвене географије

‒ .одговарају на питања у вези са друштвеном географијом ињеним дисциплинама

ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:

• Да ли ми је адекватан избор начина провере остварености исхода?

• Да ли сам планирао/ла адекватне активности ученика?

• Да ли је било одступања/потешкоћа приликом остваривања планираног?

• Шта бих сада урадио/ла другачије?

• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРУШТВОИГЕОГРАФИЈА Час број: 2Наставна јединица: Друштво и географијаТип часа: Утврђивање

Циљ часа:Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа:

‒ Успоставља везе између физичкогеографских и друштвеногеографских објеката, појава и ,процеса

‒ .дефинише карактеристике друштвеногеографских дисциплинаМетоде рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: Фронтални



‒ Наставник дели ученике у четири групе. Дели групама задатке, које решавају

‒ ,Ученици се деле у групе‒ .бирају вођу групе


тимским радом, а резултате приказују прављењем графичког приказа на папиру,

‒ наставник дели четири задатка, тако да само чланови одговарајуће групе знају о чему је реч. Прва група добија задатак да објасни појам физичке географије; друга да представи физичкогеографске дисциплине; трећа да објасни појам друштвене географије, а четврта да представи друштвеногеографске дисциплине,

‒ наставник објашњава ученицима да добијене задатке решавају у виду илустрације, без коришћења текстуалних помагала.


(30 минута)

‒ ,Прати ангажовање ученика током часа‒ ,помаже при раду група‒ подстиче критичко мишљење код ученика

.и сараднички однос

‒ Свака група дефинише задати појам. У оквиру групе се договарају о начину графичког представљања решења, како би осталим групама било прегледно и јасно о чему је реч,

‒ групе раде на графичком приказу 15 минута,

‒ након тога, свака група има 3-4 минута да представи свој рад, тако што ће постављати питања члановима осталих група да одгонетну шта приказује њихов пано.


‒ Наставник , задаје ученицима за домаћи, рад да направе мапу знања која ће

садржати поделу географије на физичку и , друштвену географију као ињихову

.поделу на дисциплине

‒ ,Укратко понављају обрађене садржаје‒ постављају питања наставнику о нејасним


Начини провере остварености исхода: ‒ .Анализом графичких приказа показују степен разумевања градива







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 3Наставна јединица: Географска и картографска мрежаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,елементима географске и картографске мреже‒ ,развије вештине уочавања и препознавања‒ ,развије логичко мишљење и закључивање‒ ,развије интересовања и радозналост‒ .практично примењује усвојена знања и вештине


– ,Ученик дефинише појам географске и картографске мреже– ,зна да издвоји математичке елементе карте– .наводињихове карактеристике




‒ Наставник упућује ученике да погледају задатке у боксу Подсећање из претходних разреда и задатак на страници број 13 у

уџбенику и одговоре на захтеве који су дати.

‒ Решавањем постављених задатака ученици понављају , , појмове Гринича екватора

повратника и поларника, научене у 5. разреду,‒ .дискутују о решењу задатка


(30 минута)

– Наставник објашњава ученицима појмове меридијана и паралела тако што на табли представи слике из уџбеника на страници 13,

‒ објашњава ученицима почетни меридијан, користећи текст из бокса Занимљивост на страници 14 у уџбенику,

‒ након анализе појмова меридијани и паралеле, наставник објашњава ученицима појмове географска и картографска мрежа, као и разлике између њих,

‒ .прати ангажовање ученика током часа

‒ Усвајају садржаје које им наставник,објашњава

‒ записују у свескама дефиницију меридијана и,паралела

‒ .разликују географску и картографску мрежу



‒Наставник упућује ученике на 14 станицу броју уџбенику и задаје им да реше задатак, како би установио степенњиховог разумевања

обрађених појмова у вези са географском,картом

‒ .укратко понавља обрађене садржаје

‒ ,Укратко понављају обрађене садржаје‒ ,решавају постављене задатке у уџбенику‒ постављају питања наставнику о нејасним

,деловима обрађених садржаја‒ .бележе кључне појмове у свескама


‒ , Користећи фотографије и илустрације у уџбенику ученици препознају елементе географске и ,картографске ињихове карактеристике

‒ ,одговарају на питања у вези са географском и картографском мрежом‒ .анализом мапе знања показују степен разумевања градива






• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 4Наставна јединица: Географскаширина и географска дужинаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,географској ширини и дужини‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост

‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ ,Објашњава основне карактеристике датих појмова‒ одређује математичкогеографски положај на ,Земљи‒ .зна да утврди географске координате сваке тачке на Земљи

Методе рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник упућује ученике да погледају задатак у боксу Задатак на страници број

15 у уџбенику и одговоре на захтев који је дат.

‒ Решавањем постављеног задатка, ученици понављају , стране света научене у нижим

.разредима


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима смер кретања од екватора и Гринича,

‒ указује на значај меридијана и паралела код издвајања земљиних полулопти,

‒ упућује ученике да реше задатак на страници 15 у уџбенику, како би проверио њихово разумевање поделе Земље на полулопте,

‒ након тога уводи ученике у причу о географској ширини и дужини,

‒ ,Усвајају презентоване садржаје‒ ,решавају постављени задатак‒ ,дискутују о добијеном решењу‒ користе фотографије и илустрације у уџбенику

за лакше разумевање географскеширине и .географске дужине


објашњавајући им дате појмове,‒ ради лакшег разумевања појма „лучно

растојање“, наставник користи слике на страници 16 у уџбенику,

‒ објашњава ознаке за географску ширину (ГШ) и географску дужину (ГД), као и њихове вредности у степенима, уз помоћ слика на страници 17 у уџбенику,

‒ ,подстиче рад ученика‒ ,прати ангажовање ученика током рада‒ усмерава ученике помоћу објашњења и

.конструктивне критике


‒ Наставник упућује ученике на станицу 17 број у уџбенику и задаје им да реше

задатак како би установио степенњиховог разумевања обрађених појмова у вези са

,географскомширином и дужином‒ ,укратко понавља обрађене садржаје‒ .прати индивидуални рад ученика

‒ ,Решавају постављен задатак‒ ,дискутују о добијеном решењу‒ ,укратко понављају обрађене садржаје‒ постављају питања наставнику о нејасним



‒ Користећи фотографије и илустрације у уџбенику ученици препознају елементе географске ,ширине и географске дужине

‒ ,одговарају на питања у вези са географскомширином и географском дужином‒ .анализом мапе знања показују степен разумевања градива







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 5Наставна јединица: Часовне зонеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:- објашњава основне карактеристике датих ,појмова- развије критичко мишљење о ,кретањима Земље и часовним зонама- развије вештине уочавања и ,препознавања- развије логичко мишљење и ,закључивање- развије интересовања и ,радозналост- практично примени усвојена знања и .вештине


‒ ,Влада појмовима у вези са последицама Земљине ротације‒ ,одређује часовне зоне на Земљи‒ .зна да дефинише појам и значај датумске границе

Методе рада: Илустративно-демонстративна, дијалошка, мождана олуја („brain storm“)Облици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник, користећи методу мождана олуја, понавља са ученицима кретања Земље, као и последице тих кретања, око 7 минута.

‒ упућује ученике да реше задатак на страници 18, који се налази у боксу Подсећање из претходних разреда, како би увео ученике у причу о часовним зонама.

‒ Ученици активно учествују у понављању,градива

‒ ,решавају задате задатке у уџбенику‒ .дискутују о решењима задатака


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појам часовних зона, користећи слику на страници 18 у ,уџбенику

‒ указује на предности коришћења зоналног времена у односу на локално време,

‒ објашњава појам датумске границе и на карти показује правац њеног пружања.

‒ ,Усвајају објашњења часовних зона‒ ,дискутују са наставником о датумској граници‒ ,бележе непознате појмове у свескама‒ ,решавају постављене задатке‒ .дискутују о добијеним решењима


Указује на начин мењања датума, коришћењем датумске границе,

‒ упућује ученике да реше задатак на страници 18, како би применили стечена знања о часовним зонама.


‒ Наставник упућује ученике на станицу број 18 у уџбенику и задаје им да прочитају текст у боксу Најважније што треба да упамтиш,

‒ након тога , , да за домаћи рад задаје им да направеМапу знања у својим свескама и прикажу најважније тезе у вези са

географском и картографском мрежом, географском ширином и дужином и часовним ,зонама

‒ .бележи запажања у досијее ученика

‒ ,Раде на задатом тексту‒ ,анализирају текст уз помоћ наставника‒ .укратко понављају усвојене садржаје


‒ , ,Путем фотографија у уџбенику на којима ученици препознају часовне зоне‒ ,решавањем задатака у уџбенику‒ .анализом мапе знања







• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 6Наставна јединица: , Географска и картографска мрежа географскаширина и дужина и часовне зонеТип часа: Утврђивање

Циљ часа: Ученик ће бити у стању да:‒ самостално и тимски учи и .истражује


‒ ,Разликује елементе географске и картографске мреже‒ ,одређује положај сваке тачке на Земљи‒ ,зна да израчуна време у различитим часовним зонама‒ .приказује значај датумске границе у рачунању времена

Методе рада: Дијалошка


Облици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник упознаје ученике са циљевима.часа

‒ Ученици се припремају за усмено одговарање .на постављена питања


(30 минута)

‒ Наставник прозива ученике и проверава савладаност обрађених наставних садржаја. Предлог питања:

‒ наставник поставља питања ученицима, која се налазе на страници 19 у уџбенику. Уколико постоји могућност пројектовања питања на интерактивној табли, наставник користи ту могућност и приказује питања како би била прегледнија,

‒ као додатна наставник користи следећа питања:1. Наведи разлике између меридијана и паралела.2. Посматрај дате слике и објасни шта

.представљају

3. Посматрај дате слике и објасни шта .представљају

‒ ,Ученици одговарају на постављена питања‒ ,дају концизне и квалитетне одговоре‒ .труде се да критички приступе одговарању


4. Објасни значај часовних зона.5. Како рачунамо време идући од Гринича према истоку, а како према западу?6. Којим правцем се пружа датумска граница?7. Колико степени географске дужине захвата једна часовна зона?8. Зашто издвајамо 24 часовне зоне на планети Земљи?9. Ако се неко место налази на екватору, одреди му географску ширину.10. Да ли место на гриничком меридијану има источну или западну географску дужину?

– Наставник прати начин и квалитет излагања ученика.


‒ , Наставник оцењује ученике уз ,образлагање оцене

‒ .бележи запажања у досијее ученика‒ .Учествују у извођењу оцене за своје одговоре

Начини провере остварености исхода: ‒ .Одговором на постављена питања наставника







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 7Наставна јединица: Појам карте ињен развој кроз историјуТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,географској карти‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ Оспособљавање за самостално и тимско учење и ,истраживање‒ ученик анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске .карте




‒ Укратко анализира са ученицима мапу ,знања коју су урадили за домаћи задатак

‒ наставник упућује ученике да реше задатке на страници 21, који се налазе у боксу Задатак,

‒ након решавања постављених захтева, наставник током руковођеног дијалога понавља са ученицима појмове карте и глобуса, које су обрадили у ранијим разредима,

‒ наводи их да уоче и истакну разлике између географске карте и глобуса,

‒ ,Ученици одговарају на постављена питања‒ .дискутују о добијеним резултатима



(30 минута)

‒ Наставник задаје ученицима да реше задатак у боксу Подсећање из претходних разреда, на страници 21 у уџбенику. Овим задатком наставник уводи ученике у причу о историјском развоју карте и начинима на који су се оне израђивале,

‒ ради лакшег разумевања садржаја, наставник користи слике карата дате у уџбенику на страницама 21, 22, 23 и 24,


‒ ,Бележе у својим свескама појам карте‒ , цртају мапу знања како би лакше пратили

.развојни пут карте током историје


‒ Наставник упућује ученике на станицу број 24 у уџбенику и задаје им да реше један истраживачки задатак за домаћи рад. Резултате истраживања приказују у виду Мапе знања коју ће направити у својим свескама.

‒ ,Ученици анализирају постављене задатке‒ ,дискутују о задацима‒ постављају питања наставнику о нејасним

.појмовима


‒ ,Решавањем постављених задатака у уџбенику‒ , анализом фотографија и илустрација у уџбенику на којима ученици препознају облик Земље и

.врсте карата







• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 8Наставна јединица: Елементи картеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,географској карти‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи ‒ Оспособљавање за самостално и тимско учење и ,истраживање


на крају часа: ‒ ученик анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске .картеМетоде рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: Фронтални



‒ Наставник објашњава ученицима појам ,елемената карте

‒ приказује поделу елемената карте на.табли

‒ Ученици бележе у својим свескама појам и .поделу елемената карте


(30 минута)

‒ Наставник задаје ученицима да реше задатак у горњем боксу Задатак, на страници 25 у уџбенику. Овим задатком наставник уводу ученике у причу о математичким елементима карте,

‒ објашњава ученицима карактеристике математичких елемената карте, користећи слике у уџбенику на страницама 25 и 27 које илуструју дате елементе,

‒ наводи поделу карата према размеру и објашњава њихове карактеристике,

‒ прати ангажовање ученика.

‒ ,Бележе у својим свескама непознате појмове‒ ,решавају постављене задатке‒ ,анализирају добијена решења‒ бележе у свескама називе и карактеристике

,математичких елемената карте‒ бележе у свескама карактеристике

, ситноразмерних средњеразмерних и .крупноразмерних карата


‒ Наставник упућује ученике на станице 25, 26 и 27 у уџбенику и задаје им да реше задатке

, на овим страницама како би утврдили стечена знања о математичким елементима

.карте

‒ ,Ученици раде постављене задатке‒ ,дискутују о добијеним решењима‒ постављају питања наставнику о нејасним

.садржајима


‒ ,Решавањем постављених задатака у уџбенику‒ , анализом фотографија и илустрација у уџбенику на којима ученици препознају математичке

. елементе карте







• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 9Наставна јединица: Елементи картеТип часа: ОбрадаЦиљ часа: Ученик ће бити у стању да:

‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова


‒ развије критичко мишљење о ,географској карти‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ Оспособљавање за самостално и тимско учење и ,истраживање‒ ученик анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске .карте




‒ Наставник , користећи руковођени дијалог понавља са ученицима садржаје у вези са

појмом географске карте ињеним .математичким елементима

‒ Ученици активно учествују у обнављању.градива


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појам ,географских елемената карте

‒ врши поделу географских елемената на физичкогеографске и

,друштвеногеографске елементе‒ поставља питање ученицима који елементи

, би били физичкогеографски а који. друштвеногеографски Записује запажања

,ученика на табли‒ објашњава поделу карата према садржају

, на општегеографске и тематске карте , наводињихове карактеристике као и

,разлику између ових врста карата‒ наводи ученицима начин представљања

географских елемената карте помоћу ,картографских знакова

‒ врши поделу знакова према изгледу на, . контурне линијске и ванразмерне знаке

Објашњава карактеристике наведених ,врста знакова

‒ објашњава допунске елементе карте,

‒ ,Бележе у својим свескама непознате појмове‒ бележе у свескама називе и карактеристике

,географских и допунских елемената карте‒ бележе у свескама карактеристике

,општегеографских и тематских карата‒ .наводе примере тематских карата


користећи слику на страници 32 у уџбенику,

‒ прати ангажовање ученика.


‒ Наставник упућује ученике на станице 28 и 29 у уџбенику и задаје им да реше

, задатке на овим страницама како би утврдили стечена знања о географским

.елементима карте

‒ ,Ученици раде постављене задатке‒ ,дискутују о добијеним решењима‒ постављају питања наставнику о нејасним



‒ ,Решавањем постављених задатака у уџбенику‒ , анализом фотографија и илустрација у уџбенику на којима ученици препознају географске и

,допунске елементе карте‒ .разликовањем и применом општегеографских и тематских карата






• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 10Наставна јединица: Елементи картеТип часа: Утврђивање

Циљ часа: Ученик ће бити у стању да:‒ практично примени усвојена знања и вештине.


‒ Показује разумевање и практичну примену знања у вези са елементима карте и врстама .карата према размери и садржају








(30 минута)

‒ Наставник прозива ученике и проверава савладаност обрађених наставних садржаја. Предлог питања:

1. Објасни појам географске карте.2. Наведи три групе елемената карте.3. Како се деле карте према размеру, а како према садржају?4. Зашто је битно постојање спољашњег и унутрашњег оквира карте?4. Како представљамо географске елементе на карти?5. Објасни разлику између бројчаног и графичког размера.6. Која је разлика између општегеографских и тематских карата?7. Зашто се користе географски називи?8. Које карте спадају у групу крупноразмерних карата?9. Наведи разлике између линијских и ванразмерних картографских знакова.10. Како препознајемо крупан размер карте?

– Наставник прати начин и квалитет излагања ученика.



‒ , Наставник оцењује ученике уз ,образлагање оцене

‒ .бележи запажања у досијее ученика‒ .Учествују у извођењу оцене за своје одговоре








• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 11Наставна јединица: Представљање рељефа на картамаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:– развије способности усвајања наставних садржаја о ,представљању рељефа на карти– ,развије вештине уочавања и препознавања– ,развије логичко мишљење и закључивање– ,развије интересовања и радозналост– .практично примени усвојена знања и вештине



‒ ,Разликује и објашњава елементе рељефа‒ ,повезује појмове надморске и релативне висине‒ .наводи и објашњава методе представљања рељефа на карти

Методе рада: - , Илустративно демонстративна дијалошкаОблици рада: Фронтални



‒ Наставник користећи руковођени дијалог понавља са ученицима садржаје у вези са

појмом надморске висине и релативне ,висине

‒ практично проверава степен усвојености садржаја о поменутим појмовима кроз

задатак који задаје ученицима да реше настраници 30 у уџбенику.

‒ Ученици активно учествују у обнављању,градива

‒ ,раде постављени задатак‒ .дискутују о добијеном решењу


(25 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појам метода за приказивање рељефа на картама,

‒ наводи карактеристике метода изохипси (изобата), боја, сенчења и шрафа,

‒ подсећа ученике да су метод боја користили у нижим разредима и понавља с ученицима шта се представља којом бојом на карти. Указује на градирање нијанси одређене боје,

‒ указује на све веће коришћење 3Д модела рељефа, израђеног дигиталним технологијама,

‒ .прати ангажовање ученика на часу

‒ Бележеметоде за представљање рељефа у ,својим свескама

‒ ,записују карактеристике метода у свескама‒ користе фотографије и илустрације у уџбенику

.како би лакше схватили нове садржаје


‒ Наставник упућује ученике на станице 31, 32 и 33 у уџбенику и задаје им да реше

, задатке на овим страницама како би утврдили стечена знања о методама

, представљања рељефа на карти као и .самој карти

‒ ,Ученици раде на задацима‒ ,дискутују о добијеним резултатима‒ постављају питања наставнику о обрађеном

,тексту‒ .бележе запажања у свескама



‒ ,Решавањем постављених задатака у уџбенику‒ , анализом фотографија и илустрација у уџбенику на којима ученици препознају методе

,представљања рељефа на карти‒ .практичним приказом релативне и надморске висине у непосредном окружењу






• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКАКАРТА Час број: 12Наставна јединица: Представљање рељефа на картамаТип часа: Утврђивање




‒ Објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Методе рада: - , Илустративно демонстративна дијалошкаОблици рада: , Фронтални групни рад



‒ Наставник упознаје ученике са циљевима ,часа

‒ указује на неопходност владања обрађеним појмовима ради лакшег разумевања и

, коришћења географске карте као ињених.елемената



(20 минута)

‒ Наставник . дели ученике у четири групе Свака група добија за задатак да графички

објасни један метод за представљање рељефа на карти и наводи предности и

. недостатке коришћења овог метода Једна , група добија метод изохипси друга група , , метод боја трећа група методшрафа а

,четврта група метод сенчења‒ ,прати ангажовање ученика током часа‒ ,помаже при раду група‒ подстиче критичко мишљење код ученика

.и сараднички однос

‒ Свака група дефинише задати појам. У оквиру групе се договарају о начину графичког представљања решења, како би осталим групама било прегледно и јасно о чему је ,реч




‒ Наставник прозива вође група да . представе резултате свог рада Свака група

3 . има минута за представљање рада Након , представљања резултата ученици

,закључују која је група била најуспешнија‒ наставник похваљује све групе за урађен

, задатак а чланове најуспешније групе награђује одличном оценом (5).










• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VI


Наставна тема: ОРИЈЕНТАЦИЈА Час број: 13Наставна јединица: Оријентација у просторуТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,оријентацији у простору‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ Ученик се оријентише у простору користећи компас и сателитске навигационе .системе




‒ ,Објашњава појам оријентације‒ , користећи руковођени дијалог понавља са

ученицима садржаје у вези са појмом , оријентације у простору помоћу Сунца који

,су усвојени у нижим разредима‒ практично проверава степен усвојености

садржаја о поменутим појмовима кроз задатак који задаје ученицима да реше на

страници 35 у уџбенику.

‒ Ученици конструктивно одговарају на ,постављена питања

‒ повезују садржаје у вези са оријентацијом у ,простору помоћу Сунца

‒ ,решавају постављене задатке у уџбенику‒ .дискутују о добијеним одговорима


(25 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима методе оријентације у простору, од маховине и годова на пању дрвета, до модерних технологија за оријентацију (ГНСС, GPS),

‒ упућује ученике да прочитају текст у боксу Занимљивост на страницама 35 и 36 у уџбенику, како би проширили своја знања о компасу и регионалним и геостационарним сателитским системима,

‒ .прати ангажовање ученика у раду

‒ Усвајају нове садржаје о оријентацији у,простору

‒ ,Раде на тексту у боксу Занимљивост‒ дискутују са наставником о својим

.запажањима



‒ Наставник упућује ученике на 36 станицуу уџбенику и задаје им да реше , задатак

како би утврдили стечена знања о ,методама оријентације у простору

‒ задаје ученицима да направе мапу знања на којој ће приказати традиционалне и модерне методе оријентације у простору.

‒ ,Решавају задатке у уџбенику‒ ,укратко понављају градиво‒ постављају питања наставнику у вези са мапом

.знања коју треба да направе


‒ ,Решавањем постављених задатака у уџбенику‒ .анализом фотографија и илустрација у уџбенику о начинима оријентације у простору






• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ОРИЈЕНТАЦИЈА Час број: 14Наставна јединица: Оријентација карте и мерења на картиТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,оријентацији карте‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ Ученик се оријентише у простору користећи географску карту.





појмом оријентације у простору

‒ ,Ученици активно учествују у дискусији‒ ,решавају постављене задатке‒ .дискутују о добијеним решењима


,традиционалним и модернимметодама‒ задаје ученицима да реше задатак на

страници 37 у уџбенику, како би проверио практичну примену стечених знања о размеру карте.


(25 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима методе оријентације . карте Наводи да је

првенствено неопходно оријентисати саму ,карту одређивањем основних страна света

‒ приказује како се карта оријентише коришћењем компаса такошто узме један

лист топографске карте и компас и практично покаже ученицима

,оријентацију карте на овај начин‒ након упознавања ученика са

, оријентацијом карте наставник објашњава : мерења на карти праволинијска растојања помоћу лењира илишестара и размера

; карте криволинијских растојања помоћу . ,уређаја курвиметра Даје примере мерења

‒ .прати ангажовање ученика на часу

‒ Прате излагање наставника уз постављање ,питања о нејасним садржајима

‒ ,бележе у својим свескама нове појмове‒ практично вежбају оријентацију у простору

,помоћу географске карте и компаса‒ , ,вршемерења на карти уз подршку наставника

.помоћу лењира и курвиметра


‒ Наставник упућује ученике на станицу 37 у уџбенику и задаје им да прочитају садржај у боксу Најважније што треба да упамтиш, како би још једном утврдили стечена знања о оријентацији у простору и оријентацији карте, као и методе мерења на карти,

‒ након тога ученици раде задатке на страници 38 у уџбенику.

‒ Читају текст у уџбенику и анализирају с,наставником

‒ ,решавају постављене задатке‒ .дискутују о решењима задатака


‒ ,Решавањем постављених задатака у уџбенику‒ , анализом фотографија и илустрација у уџбенику на којима ученици препознају методе

,оријентације карте– .дискусијом о начинима мерења на карти







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФСКА КАРТА Час број: 15Наставна јединица: Географска карта и оријентацијаТип часа: Утврђивање



‒ Објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Методе рада: ТестОблици рада: Фронтални



‒ Наставник упознаје ученике са циљевима.часа ‒ .Ученици се припремају за израду теста


(20 минута)

‒ Наставник дели ученицима тест и упознаје ,их са правилима приликом израде теста

‒ ,прати рад ученика‒ , појашњава захтеве у задацима уколико је

.потребно

‒ , Решавају задатке уписујући тачне одговоре на .одговарајућа места


‒ Наставник објашњава ученицима бодовну,листу

‒ оцењује тачне одговоре у тесту, уз образлагање оцене.

‒ Ученици коментаришу бодовну листу и .објективност оцењивања

Начини провере остварености исхода: /







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 16Наставна јединица: Демографски развитак и извори података о становништвуТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о демографском развитку и изворима података о

,становништву‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ ученик доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама

.простораМетоде рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: , Фронтални индивидуални




, појмом географске средине њеним, елементима издваја као засебан елеменат

,људску популацију или становништво‒ , објашњава појам становништва као и појам

, демографских пројекција као ињихову .практичну примену и значај

‒ Ученици активно учествују у обнављању градива у вези са појмом и елементима

,географске средине‒ усвајају нове садржаје у вези са појмом

, .становништва демографске пројекције


(25 минута)

‒ Наставник пита ученике да наведу , карактеристике демографије географске

дисциплине коју су појаснили на почетку ,школске године

‒ указује на чињеницу да предмет проучавања демографије јесте

‒ Ученици прате излагање наставника уз,дискусију

‒ ,усвајају нове садржаје‒ постављају питања наставнику о нејасним

,садржајима‒ .бележе кључне речи у својим свескама


, становништво али и демографски,развитак

‒ , објашњава појам демографског развитка ,као и факторе који утичу на њега

‒ : наводи изворе података о становништву , , пописи становништва матичне књиге

евиденције државних органа унутрашњих,послова

‒ приказује ученицима како изгледа пописни листић (пописница), као и матична ,књига указује на чињеницу да су матичне књиге и евиденције државних органа унутрашњих послова у дигиталном облику, као и на значај коришћења ИКТ-а,

‒ прати ангажовање ученика на часу.


‒ Наставник упућује ученике на станице 39 и 40 у уџбенику и задаје им да реше

задатке како би утврдили стечена знања ,на часу

‒ упућује ученике да прочитају текст у боксу , 40 , Занимљивост на страници у уџбенику

како би проширили своје знање о .пописима у Србији

‒ ,Решавају постављене задатке‒ ,дискутују о добијеним решењима‒ ,раде на тексту‒ .укратко понављају обрађене садржаје


‒ ,Одговором на постављена питања наставника‒ .дискусијом о обрађеним садржајима







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 17Наставна јединица: Број и размештај становништва на ЗемљиТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ развије способности усвајања наставних садржаја о броју и размештају светског

,становништва‒ .објашњава основне карактеристике датих појмова

Очекивани исходи на крају часа: ‒ Доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама .простора

Методе рада: Илустративно-демонстративна, , дијалошка мождана олуја („brain storm“)Облици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник користећи метод мождане олује стимулише ученике да изнесу своје

. мишљење о појму број становника Њихове , идеје бележи на табли на основу којих

ученици извлаче објашњење броја,становника

‒ објашњава ученицима да је број становника промењива категорија која

зависи од природног и механичког кретања .становништва

‒ Активно учествују у дискусији о броју ,становника

‒ ,износе конструктивно смислене одговоре‒ утврђено објашњење о броју становника

. бележе у свескама


(25 минута)

‒ Наставник пројектује на интерактивну , таблу графикон из уџбеника на страници

41, користећи графикон објашњава ученицима тренд промене броја

‒ Бележе објашњење обрађених појмова у,свескама

‒ ,прате излагање наставника уз дискусију‒ износе своје мишљење о обрађеним


1. . . 2018. ,становника од године н е до године‒ наводи ученике да изнесу своје мишљење о

узроцима пораста броја становника током,историје

‒ након прегледа светског становништва наставник показује приказ промене броја становника по континентима у периоду 1950–2100. године,

‒ наводи разлоге такве слике светског становништва, у пројектованом периоду,

‒ након објашњења бројног стања становништва на светском нивоу, наставник објашњава ученицима ситуацију на територији Републике Србије, користећи приказ промене броја становника у Републици Србији, према попису становништва из 2011. године, који се налази на страници 43 у уџбенику,

‒ прати активност ученика током часа.



‒ Наставник упућује ученике на станице 42, 43 и 44 у уџбенику и задаје им да реше задатке, како би утврдили стечена знања на часу о броју и размештају становништва у свету и у Републици Србији,

‒ упућује ученике да користећи своје мобилне телефоне ураде задатак који се налази под QR кодом, на страници 42 у уџбенику.

‒ ,Раде задате задатке у уџбенику‒ ,дискутују о добијеним резултатима‒ ,анализирају дату карту‒ .укратко обнављају обрађене садржаје


‒ ,Решавањем постављених задатака у уџбенику‒ , анализом фотографија и илустрација у уџбенику на којима ученици препознају тренд кретања

, .броја становника у свету Европи и Србији







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 18Наставна јединица: Број и размештај становништва на ЗемљиТип часа: Утврђивање

Циљ часа:Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ Доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама .простора





‒ указује на неопходност владања обрађеним појмовима, ради лакшег разумевања и коришћења података везаних за становништво.



(20 минута)

‒ Наставник дели ученике у четири групе. Свака група добија да обради један појам у вези са становништвом. Једна група добија појам становништва и његовог демографског развитка; друга група добија изворе података о становништву; трећа група број и размештај становника на Земљи, а четврта група број и размештај становника у ,Србији

‒ ,прати ангажовање ученика током часа‒ ,помаже при раду група‒ подстиче критичко мишљење ученика и

.сараднички однос

‒ Свака група дефинише задати појам. У оквиру групе се договарају о начину графичког представљања решења, како би осталим групама било прегледно и јасно о чему је ,реч

‒ групе раде на графичком приказу 15 минута.

Завршни део часа ‒ Наставник прозива вође група да ‒ ,Укратко понављају обрађене садржаје


(20 минута)

. представе резултате свог рада Свака 3 .група има минута за представљање рада

, Након представљања резултата ученици ,закључују која је група била најуспешнија

‒ наставник похваљује све групе за урађен, задатак а чланове најуспешније групе

награђује одличном оценом (5).

‒ постављају питања наставнику о нејасним .деловима обрађених садржаја


‒ ,Анализом графичких приказа показују степен разумевања градива‒ .решавањем задатака у уџбенику



• Да ли сам планирао/-ла адекватне активности ученика?


• Шта бих сада урадио/-ла другачије?

• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 19Наставна јединица: Природни прираштајТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,природном прираштају становништва‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ Анализира компоненте популационе динамике ињихов утицај на формирање укупних , ,демографских потенцијала на примеримаСрбије Европе и света

‒ ,наводи објашњење природног прираштаја‒ зна да разликује природни прираштај ињегове елементе од стопе природног прираштаја и

.његових елеменатаМетоде рада: Илустративно-демонстративна, , дијалошка мождана олуја („brain storm“)Облици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник користећи метод мождане олује стимулише ученике да изнесу своје

мишљење о природном кретању. становништва Њихове идеје бележи на

, табли на основу којих ученици извлаче објашњење природног кретања

,становништва‒ подсећа ученике да је број становника

промењива категорија која зависи од природног и механичког кретања

.становништва

‒ ,Активно учествују у дискусији‒ утврђено објашњење ученици бележе у

.свескама



(25 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појмове наталитет, морталитет и природни

,прираштај указује на разлику између ових појмова и појмова стопе наталитета, стопе морталитета и стопе природног прираштаја,

‒ пројектује на интерактивну таблу приказ из уџбеника, на страници 45. Користећи приказ објашњава ученицима какав је био природни прираштај у свету по континентима 2014. године,

‒ објашњава разлику између позитивног и негативног природног прираштаја, као и последице оваквог стања по број становника неке територије,

‒ даје приказ природног прираштаја у Републици Србији, користећи графичке приказе на страници 46 у уџбенику,

‒ објашњава узрочно-последичну везу између природног прираштаја и броја становника у Европи и свету користећи графички приказ на страницама 48 и 49 у уџбенику,

‒ прати ангажовање ученика на часу.

‒ ,Прате излагање наставника уз дискусију‒ ,усвајају нове садржаје‒ .износе своје мишљење о новим садржајима


‒ Наставник упућује ученике на станице 45, 47, 48 и 49 у уџбенику и задаје им да реше задатке, како би утврдили стечена знања на часу, о природном прираштају и вези са

.бројем становника на свету

‒ ,Решавају постављене задатке‒ ,дискутују о добијеним решењима‒ .укратко понављају усвојене појмове









• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 20Наставна јединица: МиграцијеТип часа: Обрада

Циљ часа:Ученик ће бити у стању да:‒ ,развије способности усвајања наставних садржаја о миграцијама‒ .објашњава основне карактеристике датих појмова


‒ ,Разуме појам миграција‒ ,врши поделу миграција према одређеним карактеристикама‒ .наводи узроке и последице миграција

Методе рада: - , Илустративно демонстративна дијалошкаОблици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник подсећа ученике да је број становника промењива категорија која

зависи од природног и механичког кретања ,становништва

‒ , , понавља укратко са ученицима шта представља природно кретање

, становништва како би их увео у причу о .механичком кретању становништва

‒ .Ученици усвајају нове садржаје


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима механичко кретање становништва, односно миграцију становника,

‒ наводи да напуштање одређене територије представља емиграцију, а долазак на неку другу територију имиграцију становништва,

‒ руковођеним дијалогом наводи ученике да изнесу пример емиграција и имиграција у модерном друштву,

‒ објашњава узроке миграционих кретања,

‒ Бележе објашњење обрађених појмова у,свескама

‒ ,раде на тексту у уџбенику‒ .подвлаче кључне појмове у датом тексту


‒ наводи значајније миграционе правце, као и однос емиграната и имиграната у свету 2016. године, користећи графичке приказе на страници 50 у уџбенику,

‒ указује на различите критеријуме за поделу миграција, као и на последице миграционих кретања у емиграционим и имиграционим областима света,

‒ прати активност ученика током часа.


‒ Наставник упућује ученике на станицу 51 у уџбенику и задаје им да реше задатак, како би стечена знања о миграцијама практично применили у решавању наведеног задатка.

‒ ,Решавају постављени задатак‒ ,дискутују о добијеним решењима‒ .укратко понављају обрађене појмове


‒ ,Решавањем постављених задатака у уџбенику‒ , анализом фотографија и илустрација у уџбенику на којима ученици препознају појмове у вези

,са миграцијама‒ .прављењеммапе знања







• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 21Наставна јединица: , , Појам број размештај и кретања становништваТип часа: Утврђивање

Циљ часа: Ученик ће бити у стању да:‒ .практично примени усвојена знања и вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ .Показује разумевање и практичну примену знања у вези са становништвом






(20 минута)



.потребно













• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 22Наставна јединица: Распоред становништва на ЗемљиТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о распореду становништва на Земљи‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критично мишљења о повезаности природних појава и процеса‒ .подизање свести о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ Анализира компоненте популационе динамике ињихов утицај на формирање укупних , .демографских потенцијала на примеримаСрбије Европе и света




‒ Наставник користећи руковођени дијалог понавља са ученицима природно и

.механичко кретање становништва

‒ Повезују садржаје у вези са појмом природног ,имеханичког кретања становништва

‒ .дискутују о датим појмовима


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појам екумене и анекумене, наводећи примере за дате области,

‒ упућује ученике да, користећи стечена знања из 5. разреда у вези са биосфером, наведу примере великих екумена у свету, као и пример највеће анекумене у свету (Антарктик),

‒ објашњава ученицима да однос броја становника и површине територије на којој живе представља густину насељености,

‒ указује на факторе који утичу на густину насељености: природни фактори (рељеф, воде, земљиште, клима, биљни и

‒ , Прате објашњавање наставника користећи ,илустративниматеријал у уџбенику

‒ ,дискутују о новим појмовима‒ ,одговарају на постављена питања‒ .бележе непознате појмове у свескама


животињски свет), као и друштвено-економски фактори (природни прираштај, миграциона кретања, степен економске развијености),

‒ користећи графичке приказе на страницама 52 и 53 у уџбенику објашњава густину насељености у свету и у Европи, према подацима Уједињених нација за 2017. годину.


‒ Наставник упућује ученике на станице 52, 53 и 54 у уџбенику и задаје им да реше задатке, како би стечена знања о густини насељености практично применили у решавању наведених ,задатака

‒ додатно појашњава непознате појмове.

‒ Решавају постављене задатке,‒ дискутују о решењима,‒ сарађују у решавању тежих задатака.


‒ Решавањем постављених задатака у уџбенику,‒ анализом фотографија и илустрација у уџбенику, на којима ученици препознају појмове у

.вези са становништвом





• Шта бих сада урадио/ла


другачије?

• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 23Наставна јединица: Распоред становништва на ЗемљиТип часа: Утврђивање



‒ Показује разумевање и практичну примену знања у вези са распоредом становништва на.Земљи

Методе рада: ДијалошкаОблици рада: Фронтални






(30 минута)

‒ Наставник даје 5 минута ученицима да формирају три тима која ће се такмичити у квизу знања. Сваки тим мора да има три члана,

‒ након формирања, тимови заузимају места у првим клупама, тако да сви чланови седе у истој клупи,

‒ наставник објашњава правила такмичења: првенство да одговара има тим који први подигне уџбеник географије; одговара се на пет постављених питања; тим који одговори тачно на највећи број питања је

‒ ,Праве тимове‒ ,бирају вођу тима‒ ,ученици одговарају на постављена питања‒ ,дају концизне и квалитетне одговоре‒ .труде се да критички приступе одговарању


победио; у случају да тим који се први јавио не зна или не одговори ,тачно право да одговара има тим који се следећи јавио; број тачних одговора бележи један ученик којег наставник одређује; након отварања свих питања, тај ученик сабира број бодова за сваки тим и проглашава победника; тим који победи бива награђен одличном оценом (5), коју наставник бележи у досијее ученика који су били чланови тог тима,

‒ списак питања:1. Наведи највећу анекумену на свету.2. Јединица којом се представља густина насељености јесте ст/km2 или ‰.3. Наведи друштвено-економске факторе који утичу на густину насељености неке територије.4. Наведи разлоге мале густине насељености у северним деловима Северне Америке и Азије.5. У којим деловима Републике Србије је густина насељености највећа?

Наставник прати ангажовање ученика на часу.


‒ Наставник изводи закључак с ученицима о успешности реализације квиза и

квалитету датих одговора на постављена,питања

‒ .бележи запажања у досијее ученика

‒ Учествују у извођењу оцене за своје.одговоре








• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 24Наставна јединица: Структуре становништваТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о структурама становништва‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ Анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између припадника различитих социјалних, етничких и културних .група




‒ Наставник објашњава ученицима појам структуре становништва како би их увео у

причу о биолошкој структури.становништва

‒ Повезују садржаје у вези са појмом структуре,становништва



(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појам ,биолошке структуре становништва

‒ наводи поделу биолошке структуре на полну, старосну и расну структуру,

‒ објашњава полну структуру становништва; указује на чињеницу да се однос мушког и женског становништва мења у зависности од старосне доби и миграционих кретања становништва,

‒ користећи графичке приказе на страницама 55 и 56 у уџбенику, објашњава ученицима ситуацију са бројем мушког и женског становништва у свету и Републици Србији,


‒ ,дискутују о новим појмовима‒ .бележе непознате појмове у свескама


‒ објашњава старосну структуру становништва и издваја старосне групе становника,

‒ указује на већи удео старог становништва у свету и Републици Србији, упућујући ученике да погледају графиконе на страници 57 у уџбенику,

‒ указује на значај коришћења полно-старосних пирамида, код упоредне анализе удела мушког и женског становништва, различите старосне ,доби

‒ објашњава ученицима типове полно-старосних пирамида: прогресивни, регресивни и стационарни,

‒ упућује ученике на полно-старосне пирамиде на страници 59 у уџбенику како би анализирали ситуацију у Републици Србији 1931. и 2011. године,

‒ објашњава расну структуру становништва; врши издвајање основних раса (европеидна, монголоидна и негроидна), као и расе настале мешањем основних раса (мулати, местици, замбоси),

‒ прати ангажовање ученика током часа.Завршни део часа

(10 минута)‒ Наставник упућује ученике на станице 55,

56, 58 и 59 у уџбенику и задаје им да реше задатке, како би стечена знања о

биолошкој структури становништва практично применили у решавању наведених задатака,

‒ дели ученике у групе задајући им да обраде за домаћи задатак верску структуру ,становништва тако да једна група има хришћанство, друга група ислам, трећа група хиндуизам, а четврта група јудаизам; свака група обрађује карактеристике дате религије, њено распрострањење и верске објекте. Свој

‒ Решавају постављене задатке,‒ дискутују о решењима,‒ сарађују у .договору о раду групе


рад представљају на плакату или у видуPower point презентације које ће презентовати на следећем часу.


‒ Решавањем постављених задатака у уџбенику,‒ анализом фотографија и илустрација у уџбенику, на којима ученици препознају елементе

.биолошке структуре становништва






• ...




Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ развија способности усвајања наставних садржаја о ,верској структури становништва‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ Анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између припадника различитих верских .група




‒ Наставник разговара с ученицима о евентуалним потешкоћама приликом

.обраде верске структуре становништва‒ Дискутују о добијеним задужењима на

.претходном часу


(30 минута)

‒ Прати ангажовање ученика приликомизлагања,

‒ упућује ученике на странице 63 и 64 у уџбенику, да реше постављене задатке како би додатно утврдили усвојене информације о најзаступљенијим религијама света.

‒ ,Групе презентују своје радове‒ свака група има 6 минута за ,излагање‒ након излагања постављају питања

осталим ученицима како би проверили да ,ли су усвојили презентоване садржаје

‒ свака група издваја најбитније карактеристике обрађене религије и наводи остале ученике да их прибележе у својим свескама.


‒ Наставник анализира успешност , обрађених садржаја указује на евентуалне

‒ , Свака група оцењују успешност свога рада али ,коментарише и рад осталих група


,недостатке‒ похваљује ученике за уложен труд за

израду и квалитетно презентовање , резултата свог групног рада указује на

, , значај сарадње помагања и подршке чиме .се учвршћује другарство

‒ индивидуалним гласањем бира се .најуспешнији рад


‒ ,Путем презентација сваке групе одређује се успешност одрађеног задатка‒ .дискусијом између ученика и ученика и наставника






• ...




Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ - развија способности усвајања наставних садржаја о друштвено економској структури

,становништва‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ - ,Наводи елементе друштвено економске структуре становништва‒ ,разликује друштвене од економских елемената‒ ,наводи карактеристике ове структуре становништва‒ - .графички представља елементе друштвено економске структуре становништва




‒ Наставник објашњава ученицима појам- друштвено економске структуре

.становништва

‒ Повезују садржаје у вези са појмом- друштвено економске структуре

, становништва‒ .дискутују о датим појмовима


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појам , друштвене структуре становништва

указујући нањену повезаност са ,карактеристикама одређеног народа

‒ указује на мању заступљеност етнички хомогених држава и доминацију етнички

,хетерогених држава




‒ објашњава појам асимилације и последице ,овог процеса

‒ указује на тесну везу језичке и етничке , структуре народа приказује најбројније

народе (Кинези, Американци, Руси и ) Индуси и најзаступљенију групу језика

(индоевропски језици),‒ користи графичке приказе на страницама

60 и 61 у уџбенику како би појаснио најбројније народе и најзаступљеније језике у свету,

‒ објашњава образовну и економску структуру становништва, користећи графичке приказе на страницама 65 и 66 у уџбенику и наводећи факторе који утичу на ове структуре: образовна структура зависи од писмености и степена школске спреме; економска структура зависи од економске активности и односа пољопривредног и непољопривредног становништва,

‒ прати ангажовање ученика током часа.


‒ Наставник упућује ученике на станице 61 и 65 у уџбенику и задаје им да реше задатке како би стечена знања о друштвено-економској структури становништва практично применили у решавању наведених задатака, прати рад ученика и усмерава их ка правим

схватањима нових садржаја,‒ додатно појашњава непознате појмове.

‒ Решавају постављене задатке,‒ дискутују о решењима.



- .друштвено економске структуре становништва







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: СТАНОВНИШТВО Час број: 27Наставна јединица: Структуре становништва и густина насељеностиТип часа: Утврђивање


Очекивани исходи на крају часа: ‒ .Показује разумевање и практичну примену знања у вези са становништвом






(15 минута)



.потребно













• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 28Наставна јединица: Појам и настанак првих насељаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о насељима‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења

Очекивани исходи на крају часа: ‒ Објашњава континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и .свету




‒ Наставник објашњава ученицима појам.насеља ‒ .Усвајају дефиницију појма насеља


(30 минута)

‒ Наставник наводи ученике да изнесу своје мишљење о процесу развоја насеља током историје, користећи руковођени дијалог,

‒ користећи фотографије насеља у уџбенику, на страницама 71, 72, 73 и 74, објашњава ученицима како је текао развој насеља од 10.000. године пре нове ере, кад се сматра да су настала прва насеља, све до модерних насеља у 21. веку,

‒ наводи примере насеља у свету и код нас, стављајући акценат на једна од најстаријих насеља на нашим просторима (Винча, Лепенски вир),

‒ ради лакшег разумевања, наставник задаје




ученицима да реше задатак на страници 73 у уџбенику,

‒ ,подстиче рад ученика‒ ,прати ангажовање ученика током рада‒ усмерава ученике објашњењима и

.конструктивном критиком


‒ Наставник упућује ученике да направе мапу знања, на којој ће приказати историјски пут развоја насеља, стављајући карактеристике тих насеља у одређеном историјском раздобљу.

‒ ,Ученици праве мапу знања‒ ,Консултују наставника приликом израде‒ .дискутују о мапи знања

Начини провере остварености исхода: ‒ .Дискусијом између ученика и ученика и наставника






• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 29Наставна јединица: Положај и географски размештај насељаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о насељима‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења

Очекивани исходи на крају часа: ‒ Објашњава континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и .свету




‒ Наставник понавља са ученицима појам .насеља и историјски развој насеља

‒ Ученици активно учествују у обнављању.градива


(30 минута)

‒ Наставник наводи ученике да, користећи садржаје усвојене на претходном часу, изнесу своје мишљење о положају и географском размештају насеља,

‒ наводи ученике да, у својим свескама, уз помоћ уџбеника, направе табелу која ће имати три колоне са следећим називима: временски период, територија, карактеристике насеља,

‒ У првој колони издвојиће историјска раздобља у развоју насеља; у другој колони територију на којој су насеља у том

‒ ,Дискутују‒ праве табеле и попуњавају их према упутству

,наставника‒ .консултују се


периоду настајала, а у трећој колони карактеристике тих насеља,

‒ за сваки тип насеља ученици треба данаведу пример,




‒ Наставник разговара са ученицима о , табели коју су направили анализирајући степен успешностињиховог рада и

, , указујући на евентуалне недостатке које .треба да отклоне

‒ Ученици коментаришу успешност урађеног.задатка

Начини провере остварености исхода: ‒ .Дискусијом између ученика и ученика и наставника о урађеним табелама






• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 30Наставна јединица: Положај и географски размештај насељаТип часа: Утврђивање

Циљ часа:Ученик ће бити у стању да:‒ самостално и тимски учи и .истражује


‒ Објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ практично примењује усвојена знања и .вештине





‒ указује на неопходност владања обрађеним , појмовима ради лакшег разумевања

.појмова у вези са насељима



(20 минута)

‒ Наставник дели ученике у четири групе. Свака група добија задатак да графички (помоћу мапе знања, илустрације, стрипа) објасни један појам у вези са насељима. Једна група добија везу између људског друштва и насеља, друга група приказ праисторијских насеља, трећа група насеља у средњем веку, а четврта група насеља савременог доба,

‒ ,прати ангажовање ученика током часа‒ ,помаже при раду група

‒ Свака група дефинише задати појам. У оквиру групе се договарају о начину графичког представљања решења, како би осталим групама било прегледно и јасно о чему је реч,

‒ групе раде на графичком приказу 15 минута.


‒ подстиче критичко мишљење код ученика .и сараднички однос


‒ Наставник прозива вође група да . представе резултате свог рада Свака

3 . група има минута за представљање рада , Након представљања резултата ученици












• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 31Наставна јединица: Величина ифункције насељаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о величини и функцији насеља‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ Ученик анализира географски положај ,насеља‒ ученик објашњава континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и

.светуМетоде рада: - , Илустративно демонстративна дијалошкаОблици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник понавља са ученицима садржаје у вези са карактеристикама насеља током

, .историје користећи руковођени дијалог

‒ Повезују садржаје у вези са ,карактеристикама насеља током историје



(30 минута)

‒ Наставник објашњава појмове величина и , функције насеља како би ученици лакше

,сагледали значај ових појмова‒ наводи ученике да, у својим свескама, уз

помоћ уџбеника, направе табелу која ће


‒ ,дискутују о новим појмовима‒ ,бележе непознате појмове у свескама‒ праве задату табелу уз међусобну сарадњу и


имати три колоне са насловом: временски период, величина насеља и функције

,насеља‒ у првој колони навешће историјска

раздобља у развоју насеља; у другој колони величину територије насеља која су у том

периоду настајала, а у трећој колони основне функције тих насеља,

‒ за сваки тип насеља ученици требају да наведу пример,

‒ указује ученицима да су величина насеља и популациона политика тесно повезани, објашњава појам популационе политике,

‒ упућује ученике да прочитају текст из бокса Занимљивост и реше задатак на страници 76, како би схватили корелацију величине насеља и популационе политике,


.дијалог


‒ Наставник разговара са ученицима о , табели коју су направили анализирајући степен успешностињиховог рада и

, , указујући на евентуалне недостатке које .треба да отклоне

‒ ,Дискутују о прочитаним садржајима‒ .укратко обнављају усвојене садржаје


‒ Решавањем постављених задатака у уџбенику,‒ анализом фотографија и илустрација у уџбенику, на којима ученици препознају

.карактеристике насеља







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 32Наставна јединица: Величина ифункције насељаТип часа: Утврђивање


Очекивани исходи на крају часа: ‒ .Показује разумевање и практичну примену знања у вези са насељима

Методе рада: ДијалошкаОблици рада: , Фронтални индивидуални






(30 минута)

‒ Наставник даје 5 минута ученицима да формирају три тима који ће се такмичити у квизу знања; сваки тим мора да има три члана,

‒ након формирања, тимови заузимају позиције у првим клупама, тако да сви чланови седе у истој ,клупи

‒ наставник објашњава правила такмичења: првенство да одговара има тим који први подигне уџбеник географије; одговара се на три постављена питања; тим који одговори тачно на највећи број питања је победио; у случају да тим који се први јавио не зна или не одговори ,тачно право да одговара има тим који се следећи јавио;



број тачних одговора бележи један ученик којег наставник одређује; након отварања свих питања, тај ученик сабира бодове за сваки тим и проглашава победника; тим који победи бива награђен одличном оценом (5), коју наставник бележи у досијее ученика који су били чланови тог тима,

‒ питања су у виду слика насеља током , историјског развоја ученици морају да

наведу историјски период настанка, , насеља његову величину делатности

становништва у насељу и територију на којој је приказано насеље настало,

‒ наставник прати ангажовање ученика на часу.


‒ Наставник изводи закључак с ученицима о успешности реализације квиза и квалитету

,датих одговора на постављена питања‒ , наставник оцењује ученике уз

,образлагање оцене‒ .бележи запажања у досијее ученика

‒ Учествују у извођењу оцене за своје.одговоре





• Да ли је било одступања/потешкоћа


приликом остваривања планираног?


• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 33Наставна јединица: Типови насељаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о типовима насеља‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ ,Наводи узроке настанка различитих типова насеља‒ ,наводи факторе категоризације насеља‒ .објашњава карактеристике различитих типова насеља




‒ Наставник понавља са ученицима садржаје у вези са карактеристикама насеља током

, ,историје користећи руковођени дијалог‒ објашњава ученицима критеријуме по

.којима се врши типологија насеља

‒ ,Ученици активно учествују у дијалогу‒ , износе своје мишљење повезујући усвојене

.садржаје


(30 минута)

‒ Наставник наводи критеријуме за поделу насеља: функције (делатности), облик и трајање ,насељености

‒ указује ученицима да се насеља према функцији деле на сеоска и градска; наводи


‒ ,дискутују о новим појмовима‒ ,бележе непознате појмове у свескама‒ ,решавају постављене задатке


основне карактеристике ових насеља, као и примере тих насеља,

‒ објашњава типологију насеља према облику и упућује ученике да реше задатке на страницама 77 и 78 у уџбенику, у вези са типовима насеља,

‒ наводи да се насеља према трајању насељености деле на стална и привремена; наводи карактеристике и географски размештај тих насеља, користећи фотографије на страници 77 у уџбенику,

‒ указује ученицима на промену насеља током времена, као и на процесе депопулације и деаграризације, као факторе највећих промена сеоских насеља,

‒ објашњава појмове депопулације (смањење броја сеоског становништва услед одсељавања) и деаграризације (процес напуштања пољопривреде),



‒ .анализирају добијена решења


‒ Наставник разговара са ученицима о обрађеним садржајима како би установио

степенњиховог разумевања и усвојености.обрађеног

‒ ,Укратко утврђују усвојене садржаје‒ постављају питања наставнику у вези са

.нејасним појмовима


‒ ,Решавањем задатака у уџбенику‒ ,дискусијом између ученика и ученика и наставника‒ .анализом фотографија у уџбенику


• Да ли ми је адекватан избор начина провере


остварености исхода?




• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 34Наставна јединица: Типови насељаТип часа: Утврђивање


Очекивани исходи на крају часа: ‒ показује разумевање и практичну примену знања везаних за типове насеља





‒ Ученици се припремају за одговарање на .постављена питања


(30 минута)

‒ Наставник прозива ученике, који индивидуално одговарају на постављена питања,

‒ питања за испитивање и утврђивање степена усвојености знања о насељима: 1. Објасни појам насеља.2. Наведи карактеристике праисторијскихнасеља.3. Наведи карактеристике средњовековних

‒ .ученици одговарају на постављена питања‒ .дају концизне и квалитетне одговоре‒ .труде се да критички приступе одговарању


.насеља4. Наведи карактеристике савремених

. насеља4. Како популациона политика утиче на

величину насеља?5. Објасни .поделу насеља премафункцији6. Која је разлика између сталних и

привремених насеља?7. Који фактори су утицали на промену

физиономије насеља?8. Које су разлике између насеља збијеног

и линијског типа?9. Наведи разлоге развоја највећих насеља

у долинама река и у котлинама.10. Како процеси деаграризације и

депопулације утичу на опстанак и функционисање сеоских насеља?

‒ наставник прати начин и квалитет излагања ученика.


‒ Наставник , оцењује ученике уз , образлагање оцене указује на садржаје

, , које би ученик уколико то покаже , требало да доради како би могао

,практично да их примени‒ .бележи запажања у досијее ученика

‒ .Учествују у извођењу оцене за своје одговоре








• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 35Наставна јединица: УрбанизацијаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о процесу урбанизације‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ Ученик објашњава континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и ,свету

‒ ученик доводи у везу типове насеља и урбане и руралне процесе са структурама


становништва, миграцијама, економским и глобалним појавама и .процесимаМетоде рада: - , Илустративно демонстративна дијалошкаОблици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник понавља са ученицима садржаје у вези са карактеристикама

, различитих типова насеља користећи .руковођени дијалог

‒ Повезују садржаје у вези са типовима,насеља



(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појам урбанизације, да је то процес настанка и развоја града, уз велики удео градског становништва,

‒ поставља питање ученицима како процес деаграризације утиче на развој градских насеља, како би указао на условну повезаност ових процеса,

‒ објашњава три компоненте процеса урбанизације: демографску компоненту, функционалну компоненту и просторну компоненту,

‒ указује на феномен стихијског развоја градова у неразвијеним деловима света, као и последице које из тог произилазе (непланска градња у приградским деловима, коју прате нехигијенски услови и комунална неуређеност),

‒ истиче позитиван утицај градова на окружење (образовном, културном и здравственом функцијом, осим доминантне производне и административне функције),

‒ објашњава појмове конурбације и мегалополиса, наводећи примере за њих,

‒ осим позитивних утицаја, наставник указује ученицима и на негативан утицај процеса урбанизације на квалитет животне средине (интензиван саобраћај и


‒ ,дискутују о новим појмовима‒ ,одговарају на постављена питања‒ ,коментаришу добијене одговоре‒ .бележе непознате појмове у свескама


смањење зелених површина у корист модерних стамбених четврти утиче на загађење ваздуха и повећање нивоа буке, док неконтролисано одлагање комуналног отпада на нехигијенским депонијама доводи до загађења земљишта и водених површина),



‒ Наставник разговара са ученицима о , обрађеним садржајима како би установио

степенњиховог разумевања и усвојености.обрађеног

‒ ,Укратко обнављају усвојене садржаје‒ конструктивно дискутују о процесу

.урбанизације



.процеса урбанизације






• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 36Наставна јединица: Градска и сеоска насељаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о градским и сеоским насељима‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ ,Описује градска и сеоска насеља‒ ,наводи сличности и разлике између ова два типа насеља‒ ,анализира проблеме у градским и сеоским насељима‒ .предлажемере за уређење и унапређење градских и сеоских насеља





‒ Наставник понавља са ученицима садржаје у вези са карактеристикама различитих

, типова насеља користећи руковођени .дијалог

‒ ,Активно учествују у дијалогу‒ повезују појмове у вези са типовима

.насеља


(30 минута)

‒ Наставник задаје ученицима да направе две мапе знање на којима ће приказати карактеристике градских и сеоских насеља, као и процесе карактеристичне за ове типове насеља. Мапе знања морају да буду детаљне, како би биле веродостојни показатељи ова два различита насеља,

‒ након израде мапа знања, ученици битребало, у виду два облака испод градских и сеоских ,насеља да наведу позитивне и негативне утицаје ових насеља на квалитет животне средине, као и мере за заштиту и унапређење животне средине,

‒ време предвиђено за израду задатка је 20 минута.

‒ прати ангажовање ученика,‒ усмерава их у изради мапа знања.

‒ ,Праве мапе знања‒ ,консултују се у вези са нејасним појмовима‒ .дискутују о битним елементима мапа знања


‒ Наставник изводи закључак с ученицима о успешности реализације задатка и

квалитету урађених мапа знања о градским .и сеоским насељима

‒ ,Коментаришу направљене мапе знања‒ указују на предности и недостатке урађених

,мапа знања‒ процењују мапе знања конструктивним

.дијалогомНачини провере остварености исхода:








• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: НАСЕЉА Час број: 37Наставна јединица: НасељаТип часа: Утврђивање



Очекивани исходи на крају часа: ‒ Објашњава основне карактеристике .појмова у вези са насељима






(30 минута)



.потребно













• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 38Наставна јединица: Привреда, привредне делатности и сектори привредеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о привреди и привредним делатностима‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења


‒ Анализира утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних .делатности




‒ Наставник упућује ученике у начин реализације тематске јединице радом у групама; дели ученике у три групе и свакој групи објашњава задатак: прва група – појам и веза природне и географске средине; друга група – појам производње, обновљиви и необновљиви ; ресурси трећа

група – подела рада, занимања, делатности, привреда; подела делатности и сектори ,привреде

‒ објашњава ученицима да припреме графички приказ (схему) уз помоћ које ће презентовати градиво.

‒ ,Активно учествују у реализацији задатка‒ ,формирају групе‒ .праве план израде задатка



(30 минута)

‒ Прати ангажовање ученика,‒ усмерава их у изради мапа знања.

– Свака група приступа изради задатка; у оквиру групе ученици се договарају о томе на који начин је најбоље да графички прикажу задатак који су добили да обраде, као и шта ће, у којој мери и ко ће текстуално презентовати,

‒ за израду задатка групе имају 15 минута,‒ након израде, свака група укратко презентује свој графички приказ, при чему за презентовање имају по 5 минута.


‒ Наставник задаје ученицима да у складу са договором у оквиру групе, за наредни час припреме текстуално презентовање садржаја користећи презентоване графичке приказе,

‒ задаје ученицима, за домаћи задатак, да реше задатке на страницама 85, 86 и 87 у уџбенику.

‒ ,Коментаришу направљене схеме‒ указују на предности и недостатке урађених

,схема‒ процењују схеме .конструктивним дијалогом


‒ ,Путем презентација сваке групе одређује се успешност урађеног задатка‒ .дискусијом између ученика и ученика и наставника




• Да ли је било одступања/потешкоћа приликом остваривања


планираног?


• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 39Наставна јединица: Привреда, привредне делатности и сектори привредеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ ,развија способности усвајања наставних садржаја о привреди и привредним делатностима‒ ,објашњава основне карактеристике датих појмова‒ ,развије критичко мишљење о повезаности природних појава и процеса‒ .подигне свест о битности постојања и поштовања природног окружења






‒ .Прати излагање група‒ Представници група презентују графичке

приказе урађене на претходном часу како би подсетили остале ученике о завршеним активностима.


(30 минута)

‒ Прати ангажовање ученика,‒ ,дискутује о презентованим садржајима‒ износи критичко мишљење о

.презентованим садржајима

‒ Једна за другом групе текстуално презентују садржаје користећи припремљене графичке приказе; сваки ученик у складу са договореним активностима презентује свој део,‒ за презентовање свог дела свака група

има 10 минута.


‒ Наставник проверава да ли су и како решили задатке у оквиру обрађене тематске јединице и ангажовањем ученика изводи резиме како би заокружили целину обрађене тематске

.јединице

‒ ,Коментаришу направљене схеме‒ указују на предности и недостатке урађених

,схема‒ процењују схеме ,конструктивним дијалогом‒ ,читају решења задатака у уџбенику‒ .дискутују о добијеним решењима









• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 40Наставна јединица: Привреда, привредне делатности и сектори привредеТип часа: Утврђивање

Циљ часа:Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике кључних ,појмова‒ практично примени усвојена знања и .вештине






‒ Наставник упознаје ученике са циљевима часа и начином реализације; указује на неопходност владања одређеним појмовима и њиховим међусобним везама, како би лакше разумели и савладали предстојеће .градиво

‒ .Упознају се са циљевима часа


(30 минута)

‒ За утврђивање наставник користи мапу знања коју су ученици направили и представили на претходном часу,

‒ на почетку, наставник повезује шему са задацима из уџбеника на странама 85, 86 и 87,

‒ у наставку, поставља питања ученицима како би их навео да дефинишу наведене појмове, објасне њихове међусобне односе и структуру.

‒ ,Ученици коментаришу мапу знања‒ ,одговарају на постављена питања‒ .дискутују о добијеним одговорима


‒ Наставник оцењује ученике уз образложење оцене које садржи ниво

‒ Коментаришу објективност и оправданост .добијених оцена


савладаности градива и потребу да се евентуално нешто допуни од знања како би ученици могли практично да их примене.


‒ ,Одговарањем на постављена питања‒ .дискусијом између ученика и ученика и наставника






• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 41Наставна јединица: Примарни сектор привредеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ Ученик наводи делатности примарног сектора, анализира њихову зависност од природне средине и њихово место у развоју привреде у .целини




‒ Наставник руковођеним дијалогом понавља са ученицима појам и поделу привреде, као и појам делатности и навођење оних које су обрадили у ранијим

,разредима‒ на табли (или рачунару пројектовано, или

на паметној табли) припрема елементе за обраду нове наставне јединице, објашњавајући начин ,рада припрема ученике за рад.

‒ Активно учествују у обнављању усвојених садржаја о појму и подели пољопривреде на

.привредне делатности


(30 минута)

‒ На припремљеној табли су три колоне (делатност, одлике и развој, подела),

‒ наставник поставља питања ученицима и


‒ ,дискутују о новим појмовима


наводи их на одређене закључке које исписује на одговарајуће место на табли, при чему их упућује на илустративни материјал у уџбенику, као и на додатни претходно припремљени илустративни материјал који пројектује у току свог излагања ( .нпр сцене из живота првобитних људи – лов, риболов, првобитна пољопривреда и .сл ),


‒ ,одговарају на постављена питања‒ ,коментаришу добијене одговоре‒ .бележе непознате појмове у свескама


‒ Наставник упућује ученике на задатак на станици 88 у уџбенику и задаје им да код куће додају и четврту колону у којој ће за сваку делатност уписати њен значај на основу онога што су видели и чули на овом часу.

‒ ,Коментаришу добијени домаћи задатак‒ .укратко обнављају усвојене садржаје







• Шта бих сада урадио/ла


другачије?

• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 42Наставна јединица: Секундарни сектор привредеТип часа: Обрада

Циљ часа:



‒ Ученик наводи делатности секундарног сектора, анализира њихову зависност од природне средине и њихово место у развоју привреде у .целини



Уводни део часа(10 минута) ‒ Наставник руковођеним дијалогом

понавља са ученицима појам и поделу привреде, као и појам делатности и наводи оне које су обрадили у ранијим разредима,

‒ на табли (или рачунару пројектовано, или на паметној табли) припрема елементе за обраду нове наставне јединице, објашњавајући начин рада припрема




ученике за рад.


(30 минута)


‒ наставник поставља питања ученицима и наводи их на одређене закључке које исписује на одговарајуће место на табли, при чему их упућује на илустративни материјал у уџбенику, као и на додатни претходно припремљени илустративни материјал који пројектује у току свог излагања ( .нпр сцене из рудника, површински и јамски коп, занатлије и занати, објекти лаке и тешке индустрије, објекти нискоградње и високоградње и .сл ),





‒ Наставник упућује ученике да анализирају табеле на станици 91, карту на страници 92, као и задатак на страници 92 у уџбенику и задаје им да код куће додају и четврту колону у којој ће за сваку делатност уписати њен значај.











• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 43Наставна јединица: Примарни и секундарни сектор привредеТип часа: Утврђивање

Циљ часа: Ученик ће бити у стању да:‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ Ученик зна да наведе делатности примарног и секундарног сектора; зна да објасни њихов значај и развој; анализира утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности примарног и секундарног .сектора




‒ Наставник упознаје ученике са циљевима часа,

‒ указује на неопходност владања обрађеним појмовима ради лакшег разумевања одлика, развоја и значаја делатности примарног и секундарног сектора.

‒ .Припремају се за усмено одговарање



(30 минута)

‒ Наставник прозива ученике, који индивидуално одговарају на постављена питања,

‒ питања за испитивање и утврђивање степена усвојености знања о примарном и секундарном сектору:‒ делатности примарног сектора (набројати),‒ објаснити развој лова и риболова и

доминацију кроз ,историју‒ објаснити развој пољопривреде кроз

историју и њен ,значај‒ подела пољопривреде (набројати),‒ подела пољопривреде (објаснити),‒ чиме се бави ,шумарство‒ стање и очуваност шума (навести),‒ стање и очуваност шума (објаснити),‒ делатности секундарног сектора

(набројати),‒ шта обухвата рударство и шта се све од

рудног богатства ,вади‒ објаснити развој занатства и индустрије

кроз ,историју‒ објаснити значај ,грађевинарства

‒ прати начин и квалитет излагања ученика.



‒ Наставник , оцењује ученике уз , образлагање оцене указује на садржаје











• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 44Наставна јединица: Терцијарни сектор привредеТип часа: Обрада

Циљ часа:


Очекивани исходи ‒ Ученик наводи делатности терцијарног сектора, анализира њихову зависност од природне


на крају часа: средине и њихово место у развоју привреде у .целиниМетоде рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: Фронтални



‒ Наставник руковођеним дијалогом понавља са ученицима појам и поделу привреде, као и појам делатности и наводи оне које су обрадили у ранијим разредима,

‒ на табли (или рачунару пројектовано, или на паметној табли) припрема елементе за обраду нове наставне јединице, објашњавајући начин рада и припрема ученике за рад.




(30 минута)


‒ наставник поставља питања ученицима и наводи их на одређене закључке које исписује на одговарајуће место на табли, при чему их упућује на илустративни материјал у уџбенику, као и на додатни претходно припремљени илустративни материјал који пројектује у току свог излагања ( .нпр саобраћајнице и транспорт кроз историју, туристичке дестинације и угоститељски објекти, објекти трговине и примери услужног занатства и .сл ),





‒ Наставник упућује ученике да изврше анализу међусобне зависности делатности овог сектора и задаје им да код куће додају и четврту колону у којој ће за сваку делатност уписати њен значај.










• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 45Наставна јединица: Ванпривредне делатностиТип часа: ОбрадаЦиљ часа: Ученик ће бити у стању да:

‒ развије вештине уочавања и ,препознавања


‒ развије логичко мишљење и ,закључивање‒ развије интересовања и ,радозналост‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ Ученик наводи ванпривредне делатности, анализира њихову зависност од природне средине и њихово место у развоју привреде у .целини




‒ Наставник руковођеним дијалогом понавља са ученицима појам и поделу привреде, као и појам делатности и наводи оне које су обрадили у ранијим разредима,

‒ на табли (или рачунару пројектовано, или на паметној табли) припрема елементе за обраду нове наставне јединице, објашњавајући начин рада припрема ученике за рад.




(30 минута)


‒ наставник поставља питања ученицима и наводи их на одређене закључке које исписује на одговарајуће место на табли, при чему их упућује на илустративни материјал у уџбенику, као и на додатни претходно припремљени илустративни материјал који пројектује у току свог излагања ( .нпр представници сваке ос делатности, преглед сваке од делатности кроз историју и .сл ),





‒ Наставник упућује ученике да изврше анализу међусобне зависности делатности овог сектора и задаје им да код куће додају и трећу колону у којој ће за сваку делатност уписати њен значај.










• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 46


Наставна јединица: Терцијарни сектор и ванпривредне делатностиТип часа: Утврђивање



‒ Ученик зна да наведе делатности терцијарног и квартарног сектора; зна да објасни њихов значај и развој; анализира утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности терцијарног и квартарног .сектора








(30 минута)

‒ Наставник прозива ученике, који индивидуално одговарају на постављена питања.Питања за испитивање и утврђивање степена усвојености знања о терцијарном и квартарном сектору:‒ делатности терцијарног сектора

(набројати),‒ навести најважније одлике сваке од

делатности терцијарног ,сектора‒ навести од чега оне ,зависе‒ објаснити развој делатности терцијарног

сектора кроз ,историју‒ делатности квартарног сектора

(набројати),‒ навести најважније одлике сваке од

делатности квартарног сектора,‒ навести од чега оне ,зависе‒ објаснити развој делатности терцијарног



сектора кроз ,историју‒ навести основне разлике између терцијарног и квартарног ,сектора

‒ наставник прати начин и квалитет излагања ученика.


‒ Наставник , оцењује ученике уз ; образлагање оцене указује на садржаје










• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 47Наставна јединица: Концепт одрживог развојаТип часа: Обрада

Циљ часа:



‒ Ученик разуме појам и принципе одрживог развоја, анализира значај одрживог развоја за развој привреде у .целини

Методе рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: , Фронтални групни рад



‒ Наставник упућује ученике на начин рада на часу, као и на очекивања учешћа ученика у том раду.

‒ .Упознају се са циљевима часа


(30 минута)

‒ Дели ученике на групе тако што три ученика заступају развој индустрије, три ученика развој рударства, три ученика развој пољопривреде, а сви остали заступају одрживи развој и очување животне средине,

‒ наставник као медијатор питањима усмерава ученике како би дошли до очекиваних одговора и из њих извукли закључке о одрживом .развоју

‒ ,Праве групе‒ ,бирају вођу групе‒ ,праве план рада‒ пре почетка рада свака од група треба да

понови претходно рађено градиво: прва група значај индустрије, друга значај рударства, трећа значај пољопривреде,

‒ прва група износи аргументе за развој индустрије, друга група износи аргументе за развој рударства, а трећа група аргументе за развој пољопривреде,

‒ представник сваке групе бележи


аргументе на ;табли представници четврте групе са аргументима за и против износе шта од тога што су представиле претходне групе јесте корисно, а шта штетно и како то штетно елиминисати.


‒ Наставник са ученицима изводи закључак о очувању животне средине, појму и принципима одрживог ;развоја упућује их на илустративни материјал и задатке у

.уџбенику

‒ Коментаришу добијене резултате,презентација

‒ .укратко обнављају усвојене садржаје








• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 48Наставна јединица: Савремени геоекономски односи у светуТип часа: Обрада

Циљ часа:



‒ Ученик препознаје појмове економског развоја и неравномерног распореда економског развоја у .свету




‒ Наставник са ученицима понавља значај распореда природних ресурса за свеукупни привредни и економски развој појединих региона и држава света,

‒ изведене закључке на основу стечених знања, а који представљају увод у нову наставну јединицу, наставник бележи на табли.

‒ .Учествују активно у обнављању градива


(30 минута)

‒ На основу забележених закључака, наставник објашњава појам економске глобализације и носилаца глобализације – великих мултинационалних компанија,

‒ на основу разлика у степену привредне развијености, наставник објашњава ученицима неравномерност друштвено-економског развоја и поделе земаља света на богати север и сиромашни југ,

‒ наставник тражи од ученика да погледају




карту на страници 101 у њиховом уџбенику и заједно је анализирају,



‒ Наставник упућује ученике на додатне изворе где би могли да се информишу о савременим геоекономским односима у свету.

‒ .Укратко обнављају усвојене садржаје








• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ПРИВРЕДА Час број: 49Наставна јединица: ПривредаТип часа: Утврђивање



‒ Ученик наводи и разуме појмове производње, делатности и привреде, зна да наведе секторе привреде и њихове делатности, уме да објасни зависност развоја привреде од природних ресурса и друштвених услова развоја као услове за економску глобализацију и поделу света на богати север и сиромашни .југ








(30 минута)

‒ Наставник прозива ученике, који индивидуално одговарају на постављена

питања у вези са привредом и привредним ,делатностима

‒ прати начин и квалитет излагања ученика.



‒ Наставник , оцењује ученике уз образлагање; , оцене указује на садржаје које би ученик

, , уколико то покаже требало да доради како би



,могао практично да их примени‒ .бележи запажања у досијее ученика







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Час број: 50Наставна јединица: Појам и настанак првих државаТип часа: Обрада

Циљ часа:


Очекивани исходи на крају часа: ‒ - .Ученик објашњава политичко географску структуру државе




‒ Наставник понавља са ученицима садржаје у вези са појмом државе које су обрадили у 4. разреду,

‒ упућује их да реше задатак приказан у боксу Подсећање из претходних разреда, на страници 105 у уџбенику, како би се подсетили појмова одлике и симболи државе.

‒ ,Учествују активно у обнављању градива‒ ,решавају постављени задатак‒ .дискутују о добијеним резултатима


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појмове људска заједница и етничке групације, како би схватили и њихову узрочно-последичну везу са појмом држава,

‒ упућује ученике да реше задатке на страницама 105 и 106 у уџбенику, како би


‒ ,дискутују о новим појмовима‒ ,бележе непознате појмове у свескама‒ ,решавају постављене задатке‒ .дискутују о добијеним решењима


стечена знања применили у савладавању садржаја у вези са развојним путем државе,

‒ објашњава ученицима историјски пут настанка и развоја државе, почев од настанка првих народа, па до држава средњег и новог века,



‒ Наставник изводи закључак с ученицима о обрађеним садржајима и упућује их да у

својим свескама направе кратак графички , приказ историјског пута државе у виду, .табеле мапе знања или графикона

‒ .Укратко обнављају усвојене садржаје








• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Час број: 51Наставна јединица: Одлике државеТип часа: Обрада

Циљ часа:






‒ Наставник наводи ученицима као главне : , одлике државе територију државну

.границу и главни град‒ .Усвајају нове садржаје


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима појам територије државе. Објашњава да је територија државе тродимензионална – упућује их да прочитају текст и погледају слику на страници 107 у уџбенику, из бокса Занимљивост;




‒ објашњава да територија може да буде јединствена, раздвојена, правилна, велика, мала и друге, наводећи примере у свету,

‒ истиче појмове енклаве и ексклаве, наводећи разлике међу њима и примере у свету, као специфичне територије,

‒ указује на битну одлику територије, односно на њен географски положај: математичкогеографски, физичкогеографски, економскогеографски, политичкогеографски положај,

‒ објашњава ученицима појмове државна граница и главни град, као битне одлике државе,

‒ упућује ученике да реше задатке у боксу Подсећање из претходних разреда на страницама 109 и 111, у уџбенику, како би применили стечена знања у савладавању нових садржаја у вези са поменутим појмовима,

‒ : објашњава какве границе могу да буду , природне и вештачке као и како један град

постаје главни град државе,‒ прати ангажовање ученика током часа.


‒ Наставник упућује ученике да реше задатке на страницама 109, 110 и 112, у уџбенику, како би утврдили савладано градиво.

‒ ,Укратко обнављају усвојене садржаје‒ ,решавају постављене задатке‒ .дискутују о добијеним решењима










• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Час број: 52Наставна јединица: Појам и одлике државеТип часа: Утврђивање


Очекивани исходи на крају часа: ‒ Показује разумевање и практичну примену знања у вези са .државом






коришћења садржаја у вези са појмом и .одликама државе



(30 минута)

‒ Наставник ; дели ученике у четири групе свака група добија за задатак да графички

– објасни један појам у вези са државом једна група добија историјски развој

, , државе друга група територију државе , трећа група државну границу а четврта

‒ Свака група дефинише задати појам; у оквиру групе се договарају о начину графичког представљања решења како би осталим групама било прегледно и јасно о чему је реч,

‒ групе раде на графичком приказу 15


,рупа главни град‒ ,прати ангажовање ученика током часа‒ ,помаже при раду група‒ подстиче критичко мишљење ученика и


минута,



‒ Наставник прозива вође група да ; представе резултате свог рада свака

3 ; група има минута за представљање рада , након представљања резултата ученици

,закључују која је група била најуспешнија‒ , похваљује све групе за урађен задатак а

чланове најуспешније групе награђује одличном оценом (5).










• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Час број: 53Наставна јединица: Облик владавинеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,облицима владавине у држави‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине





‒ Наставник, користећи руковођени дијалог, обнавља градиво у вези са историјским развојем и одликама државе,

‒ ученици активно учествују у обнављању.градива



(30 минута)

‒ објашњава ученицима да је битна одлика државе и начин организације власти, објашњава шта то подразумева, наводи да према облику владавине државе могу да буду републике и монархије, наводећи примере у Европи и ,свету

‒ објашњава ученицима да је власт монарха наследна и да монарх влада до смрти, а председник се бира или поставља на неко одређено време,

‒ важна одлика државе је и њено државно уређење; објашњава да државно уређење представља начин организовања државне власти и да разликујемо унитарне државе и федерације,

‒ објашњава разлику између унитарних држава и федерација, наводећи примере у Европи и свету,

‒ указује на битан утицај политичких партија на организацију власти,

‒ упућује ученике да реше задатак на страници 114 у уџбенику, како би применили стечена знања на часу,





‒ Наставник упућује ученике да прочитају текст из бокса Занимљивост на страницама 113 и 114, како би се упознали са интересантним садржајима у вези са обрађеном темом часа.

‒ ,Укратко обнављају усвојене садржаје‒ .дискутују о прочитаном тексту


‒ ,Анализом графичких приказа показују степен разумевања градива‒ ,одговарањем на постављена питања‒ .дискусијом између ученика и ученика и наставника


• Да ли ми је адекватан


избор начина провере остварености исхода?




• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Час број: 54Наставна јединица: Промене у свету после Другог светског ратаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о променама у свету после Другог светског рата,‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ Ученик представља процесе који су довели до формирања савремене политичкогеографске .карте света





‒ Наставник, користећи руковођени дијалог, подстиче ученике да изнесу своје мишљење о периоду Другог светског рата – кад је почео, колико је трајао и који делови Европе и света су учествовали у ратним дејствима.

‒ Ученици активно учествују у изношењу .конструктивног мишљења


(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима да је период после Другог светског рата био обележен настанком неких држава, али и распадом других – наводи пример Немачке која је била подељена на четири окупационе зоне под управом земаља победница у рату (САД, Велика Британија, Француска и СССР),

‒ указује на промене у политичкој карти Европе које су се десиле крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века: распад СССР-а и СФР Југославије, а уједињење ;Немачке за лакше разумевање, наставник користислике и илустрације у уџбенику на страницама 115, 116, 117 и 118.

‒ након појашњења ситуације у Европи, наставник објашњава како се мењала политичка карта света после Другог светског ,рата указује на завршну фазу деколонијализације, али и на актуелне територијалне спорове, истиче значај територијалног интегритета држава у решавању поменутих спорова,

‒ указује на значај (економски, политички) интеграцијских процеса у ,свету указује на водеће међународне светске организације (ОЕЦД, ММФ, ЕФТА, АСЕАН, АПЕК, ОПЕК, СТО, Светска банка),






‒ Наставник упућује ученике да реше задатке на страницама 116, 118, 119, 121 и 122, у уџбенику, како би утврдили обрађене садржаје на часу.









• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Час број: 55Наставна јединица: Промене у свету после Другог светског ратаТип часа: Утврђивање



‒ Ученик објашњава процесе који су довели до формирања савремене политичкогеографске .карте света

Методе рада: ( )Дијалошка дебата


Облици рада: , Фронтални индивидуални




‒ дели ученике у два тима од по пет ученика, а остали ученици су публика,

‒ објашњава принцип и правила дебате.

‒ .Ученици се припремају за дебату


(20 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима принцип дебате: да чланови два тима износе своје мишљење наизменично, у одређеном временском интервалу од 1 минута, а наставник контролише време за одговор; тема дебате ЗА или ПРОТИВ поштовања територијалног интегритета ,државе један тим чврсто стоји иза става поштовања међународног права које подразумева поштовање територијалног интегритета међународно-правно признате државе; друга група заступа опцију да је територија једне државе релативна категорија, која може да мења своје границе,

‒ дебата траје 15 минута, а време трајања одговора чланова тима наставник контролише помоћу пиштаљке и

;штоперице први са изношењем својих ставова креће тим који је за поштовање територијалног интегритета државе,


‒ Активно учествују у дебати,‒ износе релевантне аргументе за своје

ставове ЗА или ПРОТИВ,‒ сарађују у тиму,‒ подстичу међусобно креативно и

релевантно мишљење.


‒ Наставник , коментарише са ученицима у, публици који је тим био успешнији у ,одбрани својих ставова

‒ , похваљује све групе за урађен задатак а чланове најуспешније групе награђује

одличном оценом (5).

‒ ,Коментаришу успешност дебате‒ утврђују објективност оцењивања

.наставника

Начини провере ‒ .Дискусијом између ученика и ученика и наставника


остварености исхода:






• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Час број: 56Наставна јединица: Држава и интеграцијски процесиТип часа: УтврђивањеЦиљ часа: Ученик ће бити у стању да:


‒ практично примени усвојена знања и .вештинеОчекивани исходи на крају часа: ‒ .Ученик објашњава појмове у вези са државом и интеграцијским процесима у свету

Методе рада: ДијалошкаОблици рада: , Фронтални индивидуални



‒ Наставник упознаје ученике са циљевима часа. ‒ .Ученици се припремају за усмено одговарање


(20 минута)

‒ Наставник користи мапу знања приказану на табли како би почео утврђивање степена

савладаности градива о држави усменим ,испитивањем ученика

‒ почиње са питањима у вези са објашњењем , , појма државе елемената државе па до

,интеграцијских процеса‒ уколико ученик зна да објасни задати

појам, прелази се на повезивање више елемената (нпр. Објасни појам територије државе. У каквој су вези географски положај државе и њена државна граница?),

‒ након детаљне анализе мапе знања, наставник поставља питања са страница 123 и 124 тако што их пројектује на интерактивној табли или помоћу пројектора на платну или зиду; ова питања користи да испита два ученика.

‒ наставник оцењује ученике, уз образлагање оцене,




‒ Наставник упућује ученике да одговоре на питање записано на ( .табли нпр Далије

?)оцењивањебилообјективно како би изнели своје мишљење о степену успешностичаса.

‒ (ученици своје одговоре + поред ДА НЕ) , бележе на табли при изласку из

.учионице



‒ ,Дискусијом између ученика и ученика и наставника‒ .одговарањем на постављена питања






• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 57


Наставна јединица: Географске регије и регионална географијаТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,појму географска регија и регионална географија‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ .Ученик уме да објасни како се издвајају географске регије




‒ Наставник, користећи руковођени дијалог, подстиче ученике да изнесу своје мишљење о томе како схватају појам

; географске регије њихова запажања .бележи на табли

‒ Ученици активно учествују у изношењу ,конструктивног мишљења

‒ бележе изведену дефиницију појма .географске регије у својим свескама


(30 минута)

‒ Наставник дефинише ученицима појам географске регије, наводећи да она представља део простора Земљине површине који се према својим природним или друштвено-економским карактеристикама разликује од суседних територија,

‒ наводи и објашњава кључне карактеристике географских регија: јединственост, континуираност и територијална одређеност,

‒ објашњава да оне имају специфичне физичкогеографске и антропогене објекте, појаве и процесе, али и да се поменути елементи преплићу тако да границе међу регијама нису оштре и прецизне, већ у виду појасева са елементима суседних регија,




‒ на основу изнетог, наставник дефинише регионалну географију истичући да ова сложена географска дисциплина обједињује и анализира резултате научних истраживања физичке и друштвене географије, у обради одређене регионалне целине,



‒ Наставник упућује ученике да реше задатке на страници 125 у уџбенику, како би утврдили обрађене садржаје на часу.









• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 58Наставна јединица: Основни географски подаци о ЕвропиТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,основним географским подацима о Европи‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ , , , Ученик илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте појаве и процесе на .простору Европе




‒ Наставник, користећи руковођени дијалог, понавља са ученицима градиво из 5. разреда о континентима; наводи их да наброје континенте и поређају их по величини,

‒ упућује ученике да реше горњи задатак на страници 126 у уџбенику, како би практично проверио њихово познавање положаја континената.

‒ Ученици активно учествују у изношењу ,конструктивног мишљења

‒ .решавају постављени задатак


(30 минута)

‒ Наставник упознаје ученике са основним математичкогеографским подацима о

( , Европи површина природна граница са, Азијом најистуреније тачке

, континенталног и удружено- ),континентално острвског дела Европе

‒ користи физичкогеографску карту Европе како би ученицима приказао елементе

, границе Европе и Азије као и




,најистуреније тачке овог континента‒ .прати ангажовање ученика током часа


‒ Наставник упућује ученике да у својим , свескама направе мапу знања на којој ће

, приказати основне .математичкогеографске одлике Европе

‒ Укратко обнављају усвојене садржајем‒ дискутују о мапи знања коју би требало да

.направе








• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 59Наставна јединица: Основни географски подаци о ЕвропиТип часа: Утврђивање

Циљ часа:Ученик ће бити у стању да:

‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ , , , Ученик илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте појаве и процесе на .простору Европе





‒ понавља, укратко, садржаје у вези са географском регијом и регионалном географијом.



(30 минута)

‒ Наставник, користећи физичкогеографску карту Европе, изводи ученике како би показали географске регије Европе: јужну, средњу, западну, северну и источну Европу,

‒ пројектује ученицима на интерактивној табли, задатке са страница 126, 127 и 128 из уџбеника,

‒ изводи ученике да решавају задатке како би други ученици могли да прате успешност њиховог излагања,



‒ понавља са ученицима границу између Европе и Азије тако што један ученик показује елементе те границе на физичкогеографској карти ,Европе



‒ Наставник сумира резултате испитивања и оцењује ученике који су решавали постављене задатке, уз образлагање оцена.

‒ Дискутују о објективности и коректности.оцењивања

Начини провере остварености исхода: ‒ .Одговарањем на постављена питања






• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 60Наставна јединица: Разуђеност обале ЕвропеТип часа: обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,елементима разуђености обале Европе‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ , , .Ученик илуструје уз помоћ карте најважније елементе разуђености обале Европе

Методе рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: , Фронтални рад у пару



‒ Наставник понавља са ученицима градиво из 5. разреда о појму обале и елементима

, разуђености обале‒ ,ученици дефинишу карактеристике острва

, , , .полуострва залива мореуза мора и океана



‒ Наставник упознаје ученике са основним подацима о разуђености обале Европе:



(30 минута)

наводи да је она веома разуђена, указује на фјордове у Норвешкој и естуаре дуж западних обала Европе, истиче највећа острва и полуострва у Европи, као и значајније мореузе,

‒ користећи текст из бокса Занимљивост на страници 129 у уџбенику, објашњава ученицима процес настанка Гибралтарског мореуза и Коринтског канала, упућујући их да погледају фотографије ових појава у уџбенику на истој страници,

‒ упућује ученике да са другаром/другарицом из клупе прочитају задатак на страници 130 у уџбенику и користећи физичкогеографску карту Европе у школском атласу,

‒ док ученици решавају задатак, наставник се шета учионицом и прати њихову успешност; пружа помоћ оним ученицима који се теже сналазе на карти,


‒ ,дискутују о новим појмовима‒ ,бележе непознате појмове у свескама‒ , решавају постављене задатке у уџбенику с

.паром из клупе


‒ Наставник проверава како су ученици попунили табелу, тако што прозива ученике који читају своје резултате и

упућује их да исправе, уколико, се јави нетачан одговор.

‒ ,Дискутују о урађеној табели‒ постављају питања наставнику око

.нејасних појмова










• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 61Наставна јединица: Разуђеност обале ЕвропеТип часа: Утврђивање



Очекивани исходи на крају часа: ‒ , , .Ученик илуструје уз помоћ карте најважније елементе разуђености обале Европе





‒ Ученици се припремају за израду неме карте.Европе



(20 минута)

‒ Наставник даје ученицима нему карту ;Европе са појмовима које треба да уцртају

провера траје 15 ,минута‒ ученици појмове обележавају пуним

,називом или бројем‒ :предлог појмова

I група: Лигуријско море, Фарска Острва, Апенинско пол., Корзика, Егејско море, Малта, Скагерак, Азовско море, Исланд, Отрантска

,вратаII група: Јадранско море, острва Хебриди, Јиланд, Сицилија, Гибралтарски мореуз, Лионски залив, Мраморно море, Категат, Ришки залив, Црно ,мореIII група: Егејско море, Доверски канал, Шетландска о., Крит, Јонско море, Корзика, Северно море, пол. Мала Азија, Ламанш, Бискајски залив,IV група: Јадранско море, Балеарска Острва, Керчки пролаз, Пиринејско пол., Сардинија, Месински пролаз, Ђеновски залив, Атлантски океан, Балтичко море, ,КритV група: Бонифаћио пролаз, Балеарска О., Балканско пол., Норвешко море, Босфор, Азовско море, Шетландска о., Ботнички залив, пол. Кола, Фински ,заливVI група: Фризијска о., Бело море, Дарданели, Тиренско море, Скандинавско пол., пол. Бретања, Кипар, Тарантски залив, Пелопонез, острво ,Ман

‒ наставник прати ангажовање ученика .током часа

‒ Уцртавају добијене појмове на нему карту.Европе


‒ , Наставник оцењује ученике уз .образлагање оцене



ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ


ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:





• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 62Наставна јединица: РељефЕвропеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,елементима рељефа Европе‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи ‒ , , .Ученик илуструје уз помоћ карте најважније елементе рељефа Европе


на крају часа:Методе рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: , Фронтални рад у пару



‒ Наставник понавља са ученицима градиво из ранијих разреда о рељефу и облицима рељефа.



(30 минута)

‒ Наставник истиче ученицима чињеницу да је доминантан облик рељефа у Европи низија; наводи врсте низија: континенталне, тектонске, наносне (објашњава како су настале и где су заступљене у Европи),

‒ објашњава ученицима распрострањеност раседних и набраних планина у Европи, користећи физичкогеографску карту Европе,

‒ указује на чињеницу да је Европа трусно подручје; издваја атлантску и средоземну вулканску област (наводи њихове карактеристике),

‒ вулканска активност праћена је земљотресима, посебно у области Балканског и Апенинског полуострва; како би лакше објаснио ову појаву, наставник упућује ученике на слику приказа земљотреса у Европи 25. 1. 2019. у 20 часова (јачина земљотреса у хипоцентру),





‒ Наставник упућује ученике да реше задатке на страницама 132, 133, 134 и 135 у уџбенику, како би утврдили усвојене садржаје.

‒ ,Решавају постављене задатке‒ ,дискутују о добијеним решењима‒ постављају питања наставнику о нејасним

.појмовима

Начини провере ‒ ,Анализом графичких приказа показују степен разумевања градива


остварености исхода: ‒ ,одговарањем на постављена питања‒ .дискусијом између ученика и ученика и наставника






• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 63Наставна јединица: Хидрографија ЕвропеТип часа: Обрада


Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,водама Европе‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ , , .Ученик илуструје уз помоћ карте најважније елементе вода Европе




‒ Наставник понавља са ученицима градиво из ранијих разреда о .водама на копну



(30 минута)

‒ Наставник објашњава ученицима место одакле потиче највише европских река: Алпи и Валдајско побрђе,

‒ истиче отворене и затворене морске сливове, којима припадају европске реке: отворени сливови Северног леденог океана, Атлантског океана, Балтичког и Средоземног мора, а затворени сливови су сливови Црног мора и Каспијског ;језера наводи њихове карактеристике,

‒ упућује ученике да користећи физичкогеографску карту Европе са другом/другарицом из клупе пронађу реке које припадају поменутим сливовима и запишу их у ,свескама

‒ истиче значај канала Рајна–Мајна–Дунав и Дунав–Тиса–Дунав,

‒ наводи да поред развијене речне мреже, Европа има много природних и вештачких језера; наводи врсте језера, њихове карактеристике и заступљеност у Европи,



‒ ,дискутују о новим појмовима‒ решавају постављени задатак уз помоћ

,пара из клупе‒ .бележе непознате појмове у свескама



‒ Наставник упућује ученике да реше задатке на страницама 139, 140, 141 и 142 у уџбенику, како би утврдили усвојене садржаје.

‒ ,Решавају постављене задатке‒ ,дискутују о добијеним решењима‒ постављају питања наставнику о нејасним

.појмовима








• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 64Наставна јединица: Рељеф и хидрографија Европе


Тип часа: Утврђивање



Очекивани исходи на крају часа: ‒ , , .Ученик илуструје уз помоћ карте најважније елементе рељефа и вода Европе





‒ Ученици се припремају за израду неме карте.Европе


(20 минута)

‒ Наставник даје ученицима нему карту ; Европе са појмовима које треба да уцртају

провера траје 15 минута,‒ ученици појмове обележавају пуним

називом или бројем којим обележавају ,задати појам

‒ :предлог појмоваI група: ., ,Рудне пл Прибалтичка низија

, , , ., , , ,Карпати Тежо Рајна Комо ј Кавказ Јура Дон ,Балатон

II група: , , ,Судети Панонска низија Пиринеји , , ., , , ,По Лаба Скадарско ј Шварцвалд Сена Пинд

,ДинаридиIII група: , Средишњи масив Западноевропска

, , , , ., ,низија Родопи Ебро Дунав Боденско ј Алпи , , ,Влашка низија Дуеро Одра

IV група: , . , , ,Волга Мађоре ј Ардени Апенини ., ., , ,Бетијске пл Прибалтичка н Дњестар Лоара

, ,Темза УралV група: , ., , Висла Ладога ј Вогези Кантабријске

., , ,пл Гвадалкивир Тракијска низија ., ., Скандинавске пл Гремпијенске пл Потиска

, ,низија ТибарVI група: , ., , ,Гвадијана Оњега ј Арагонија Вардар

., , , ., ,Пенинске пл Харц Судети Венер ј Њемен

‒ Уцртавају добијене појмове на нему карту.Европе


,Дњепар‒ наставник прати ангажовање ученика

.током часа


‒ , Наставник оцењује ученике уз .образлагање оцене








• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 65Наставна јединица: Клима ЕвропеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о ,клими Европе‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ , , .Ученик илуструје уз помоћ карте најважније климатске елементе и факторе Европе




‒ Наставник понавља са ученицима градиво из ранијих разреда о времену и

временским елементима и клими и .климатскимфакторима



(30 минута)

‒ Наставник, користећи приказ типова климе у Европи, објашњава ученицима главне климатске типове, њихове карактеристике и заступљеност у Европи,

‒ типови климе: средоземна, океанска (атлантска), умереноконтинентална, континентално-степска, оштра континентална, субполарна, поларна и планинска клима,





‒ Наставник упућује ученике да направе , мапу знања на којој ће приказати типове

, климе у Европи њихове карактеристике и.заступљеност

‒ ,Укратко обнављају усвојене садржаје‒ дискутују о мапи знања коју би требало да

.направе









• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 66Наставна јединица: Флора и фауна ЕвропеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко мишљење о живом свету ,Европе‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине

Очекивани исходи на крају часа: ‒ , , .Ученик илуструје уз помоћ карте најважније природне објекте Европе




‒ Наставник понавља са ученицима карактеристике и заступљеност

.климатских типова у Европи



(30 минута)

‒ Наставник, користећи приказ природнихзона у Европи, објашњава ученицима главне природне зоне, њихове карактеристике и заступљеност у Европи,

‒ наставник истиче чињеницу да су природне зоне у корелацији са типовима

,клима‒ .прати ангажовање ученика током часа


‒ дискутују о новим појмовима с паром из,клупе

‒ .бележе непознате појмове у свескама


‒ Наставник упућује ученике да направе , мапу знања на којој ће приказати

‒ ,Укратко обнављају усвојене садржаје‒ дискутују о мапи знања коју би требало да


, природне зоне у Европи њихове .карактеристике и заступљеност .направе








• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 67Наставна јединица: Природне карактеристике ЕвропеТип часа: Утврђивање



Очекивани исходи на крају часа: ‒ .Ученик илуструје најважније природне карактеристике Европе






коришћења појмова у вези са природним .одликама Европе



(20 минута)

‒ Наставник дели ученике у пет ;група свака група добија задатак да графички објасни (у виду мапе знања) природне одлике једне европске регије – једна група добија Јужну Европу, друга група Средњу Европу, трећа група Западну Европу, четврта група Северну Европу, а пета група Источну

‒ Свака група дефинише задати појам; у оквиру групе се договарају о начину графичког представљања решења, како би осталим групама било прегледно и јасно о чему је реч,



Европу; мапа знања мора да садржи елементе обале (ако регија излази на море или океан), облике рељефа, највеће реке и језера, као и типове климе повезане са флором и фауном те европске регије,



‒ након тога, свака група има 3-4 минута да представи свој рад тако што ће постављати питања члановима осталих група да одгонетну шта приказује њихов пано.


‒ Наставник прозива вође група да , представе резултате свог рада свака група

3 , има минута за представљање рада након , представљања резултата ученици












• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 68Наставна јединица: Становништво ЕвропеТип часа: ОбрадаЦиљ часа: Ученик ће бити у стању да:

‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко ,мишљење о становништву Европе‒ развије вештине уочавања и ,препознавања


‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ ,Ученик препознаје карактеристике становништва Европе‒ ,наводи демографске податке за Европу‒ примењује стечена знања о природном и механичком кретању становника и структурама

.становништва на примеру ЕвропеМетоде рада: Илустративно-демонстративна, дијалошкаОблици рада: , Фронтални рад у пару



‒ Наставник понавља са ученицима основне појмове о становништву (природно и механичко кретање становништва).



(30 минута)

‒ Наставник представља ученицима основне податке о броју становника и густини насељености у ,Европи наводи европске државе са најмањом и највећом густином насељености, упућује ученике да размисле о томе шта је утицало на такву густину насељености,

‒ користећи приказ природног прираштаја из уџбеника, који пројектује на интерактивну таблу, наставник објашњава природни прираштај у ;Европи користећи руковођени дијалог, од ученика захтева да анализирају дати приказ и закључе шта је утицало на такав природни прираштај и које су последице ,тога

‒ указује да су миграције у тесној вези са природним кретањем ;становника користећи илустрацију у уџбенику на страници 151, објашњава ученицима узроке и правце миграционих струја у новом веку, 20. веку и савремене миграције,

‒ као битне одлике становништва наставник објашњава ученицима групе народа, језике и религије у Европи; током објашњења, наставник упућује ученике да посматрају



‒ ,бележе непознате појмове у свескама‒ ученици активно учествују у изношењу

.конструктивног мишљења


илустрације на страницама 152 и 153 у уџбенику, како би лакше усвојили податке о становништву,



‒ Наставник упућује ученике да реше задатке на страницама 149, 151, 153 и 154, у уџбенику, како би утврдили савладано градиво.

‒ ,Укратко обнављају усвојене садржаје‒ ,решавају постављене задатке‒ ,дискутују о добијеним решењима‒ постављају питања наставнику о нејасним

.појмовимаНачини провере остварености исхода:







• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 69Наставна јединица: Насеља ЕвропеТип часа: ОбрадаЦиљ часа: Ученик ће бити у стању да:

‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова


‒ развије критичко ,мишљење о насељима Европе‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ ,Ученик препознаје карактеристике насеља Европе‒ ,наводи типове насеља у Европи‒ ,примењује стечена знања о карактеристикама насеља на примеру Европе‒ .анализира процес урбанизације у Европи




‒ Наставник понавља са ученицима основне податке о становништву Европе, које су ученици усвојили на претходном часу,

‒ утврђује колико ученици разумеју узроке и последице демографске ситуације у Европи.



(30 минута)

‒ Наставник представља ученицима основне податке о насељима у Европи,

‒ користи графиконе: број становника у Европи (страница 150) и држава са највећим уделом градског становништва у Европи (страница 154), како би ученицима приказао узрочно-последичне везе између броја становника и насеља,

‒ објашњава ученицима како су научно-технолошка достигнућа модерног друштва и унапређење услова за живот довели до интензивне урбанизације у привредно стабилним државама и деаграризације слабије развијених делова ,Европе

‒ наводи последице таквих процеса: пренасељени градски центри, који доводе до појаве милионских конурбација и нарушене животне средине,

‒ готово пусти рурални делови привредно слабијих држава,



‒ ,бележе непознате појмове у свескама‒ ученици активно учествују у изношењу





‒ Наставник указује ученицима на чињеницу да је највећи удео градског

, становништва у државама северне а ; најмањи у државама источне Европе

упућује их на размишљање о разлозима овакве ситуације и да записују запажања у

.свескама

‒ Постављају питања наставнику о нејасним,појмовима

‒ бележе у свескама своје мишљење о .проблемској ситуацији








• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 70


Наставна јединица: Становништво и насеља ЕвропеТип часа: Утврђивање



Очекивани исходи на крају часа: ‒ .Ученик илуструје најважније друштвене карактеристике Европе






коришћења појмова у вези са друштвеним .одликама Европе



(20 минута)

‒ Наставник дели ученике у пет , група свака група добија задатак да графички објасни (у виду мапе знања) друштвене одлике једне европске ;регије једна група добија Јужну Европу, друга група Средњу Европу, трећа група Западну Европу, четврта група Северну Европу, а пета група Источну Европу; мапа знања мора да садржи број становника, густину насељености, природни прираштај, миграције, народе, језике, религије, ,насеља



‒ Свака група дефинише задати појам, у оквиру групе се договарају о начину графичког представљања решења, како би осталим групама било прегледно и јасно о чему је ,реч





3 ;група има минута за представљање рада , након представљања резултата ученици












• ...


Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VI


Наставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 71Наставна јединица: Привреда ЕвропеТип часа: Обрада

Циљ часа:

Ученик ће бити у стању да:‒ објашњава основне карактеристике датих ,појмова‒ развије критичко ,мишљење о привреди Европе‒ развије вештине уочавања и ,препознавања‒ практично примени усвојена знања и .вештине


‒ ,Ученик препознаје карактеристике привреде Европе‒ ,наводи доминантне привредне делатности у Европи‒ ,примењује стечена знања о историјском развоју привреде у Европи‒ .анализира савремене трендове у привреди Европе




‒ Наставник понавља са ученицима градиво у вези са појмом привреде и привредне

.делатности



(30 минута)

‒ Наставник представља ученицима да Европа располаже значајним природним богатствима (простране плодне низије, непрегледне шуме, богатство у рудама и енергетским сировинама) који погодују развоју пољопривреде и индустријских делатности,

‒ указује на све интензивније коришћење обновљивих извора енергије (соларна енергија, енергија биомасе, енергија морских таласа, хидроенергија, енергија ветра),

‒ издваја два периода у привреди Европе:1. до 20. века: до индустријске револуције (19. век) становништво се углавном бавило делатностима примарног сектора привреде (пољопривреда, риболов,


‒ ,дискутују о новим појмовима‒ ,бележе непознате појмове у свескама‒ ученици активно учествују у изношењу



шумарство); од 19. века почиње интензиван развој рударства и тешке индустрије, који је довео до деградације животне средине,

2. од 20. века: условљава развој високих технологија, механизације производње, високо квалификоване радне снаге и позитивног односа према животној средини; највећи број радника је у делатностима терцијарног и квартарног сектора привреде,

- .прати ангажовање ученика током часа


‒ Наставник упућује ученике да ураде задатке на страници 158 у уџбенику, како би утврдили усвојене садржаје,

‒ задаје ученицима задатак за домаћи рад да прикупешто вишефотографија које ће

искористити да праве постере у вези са ; регијама Европе на следећем часу

наглашава да групе остају исте као на .претходном часу

‒ Постављају питања наставнику о нејасним.појмовима

‒ бележе у свескама своје мишљење о ,проблемској ситуацији

‒ ,решавају постављене задатке‒ .дискутују о добијеним решењима










• ...



Предмет: ГЕОГРАФИЈА Разред: VIНаставна тема: ГЕОГРАФИЈАЕВРОПЕ Час број: 72Наставна јединица: ЕвропаТип часа: утврђивање



Очекивани исходи на крају часа: ‒ .Ученик илуструје најважније карактеристике Европе






коришћења појмова у вези са одликама,Европе

‒ ученици се деле у групе‒ бирају вођу групе


(20 минута)

‒ дели ученике у пет , група свака група добија задатак да графички објасни (у виду постера) природне и друштвено-економске одлике једне европске регије; једна група добија Јужну Европу, друга група Средњу Европу, трећа група Западну Европу, четврта група Северну Европу, а пета група Источну Европу; плакат садржи слике које представљају природне и друштвено-економске елементе сваке регије, а које су ученици нашли и припремили код куће за домаћи рад, тако да их само комбинују и лепе на папиру, правећи постер,

‒ Свака група дефинише задати појам, у оквиру групе се договарају о начину графичког представљања решења, како би осталим групама било прегледно и јасно о чему је реч,


‒ након тога, свака група има 3-4 минута да представи свој рад тако што ће постављати питања члановима осталих група да одгонетну шта приказује њихов пано.






3 ;група има минута за представљање рада , након представљања резултата ученици


, задатак а постере качи на видно место у .кабинету географије









• ...


pripreme/Geografija-6... · Web viewНаставник пројектује на...

Documents

Transcript of pripreme/Geografija-6... · Web viewНаставник пројектује на...