Dr Bosko VLAHOVICBeograd

Naucni radPEDAGOGIJA

XL, 3, 2002.UDK: 371.213.3

v

PRIPREMANJE I USAVRSAVANJENASTAVNlKA KOD NASI

Rezlme: Nastavnik je osnovni faktor organizacije nastavnog procesa, kao i si­rih aktivnosti u skoli. Bez njega nema promena u obrazovanju. Sa daljim razvojem skolenjegova uloga se menja i jaca. U novim okolnostima uloga nastavnika postaje sve sloie­nija. Za nove zahteve potrebni su adekvatno obrazovani nastavnici. Primarno (inicijal­no) obrazovanje nastavnika je samo pocetna faza u njegovom formiranju. Dalje usavr­savanje nastavnika mora biti integralni deo procesa njegovog ukupnog obrazovanja. Unas jos uvek nije reseno pitanje ni pocetnog obrazovanja, ni kasnijeg usavrsavanja oveprofesije. Obe ove faze zahtevaju temeljitiju reformu. U nastavku ovog rada autor nudielemente za koncepciju resenja usavrsavanja nastavnika.

Kljucne reci: inicijalno obrazovanje, usavrsavanje, modeli, koncepcije, studijskediscipline. kulturne okolnosti, humanost, tolerancija, saradnja, dijalog, interakcija, perma­nentno usavrsavanje, funkcionisanje, kulturne potrebe. kulturni ambijent. centar za inovaci­je, organizacija, driavna komisija, skola metodicki centar, fleksibilna organizacija.

Obrazovanje nastavnika kod nas

Teskoce obrazovanja da izade iz stanja koje karakterise zaostajanje zaopstim trendovima razvoja, da uhvati prikljucak sa savremenim razvojem i od­govori zahtevima i potrebama drustva koje se tako brzo menja, u osnovi SU, pre­ma svim istrazivanjima, uslovljene ljudskim faktorom. Reforme obrazovanja u

1 Prema obimnijoj studiji: B. Vlahovic: Putevi inovacija u obrazovanju, "Strucna knjiga" i"Eduka"; Beograd, 2001.

46 PEDAGOGIJA, 3/02.

u nas nisu uspevale i ne uspevaju, u prvom redu zato sto su pogresne strategijeprema kojima je cesto veoma visoke ciljeve savremeno koncipirane skole trebaloda realizuje nastavnik pripreman za neku drugu (staru) skolu. Nije se shvatalo,kao sto se i danas ne shvata, da je skolu moguce menjati sarno u onom stepenu ukome je nastavnik spreman i sposoban da u nju unosi promene. To se moze oce­kivati od nastavnika koji razume obrazovne potrebe drustva koje se menja, kojije okrenut promenama, progresu, koji je spreman da prihvata i primenjuje novo,odnosno koji je ovladao nacinima i sredstvima u ostvarivanju novih ciljeva. Takvognastavnika treba skolcvati. 0 tome B. Suhodolski kaze: "Da bi obrazovanje od­govaralo sadasnjim, i potrebama narednih decenija, vazno je neprestano pobolj­savati organizaciju, sadrzaje i metode obrazovanja nastavnika. U konkretnimsituacijama bice potrebna istrazivanja novih strategija i koncepcija obrazovanja,imajuci u vidu posebne drustvene i kultume okolnosti u kojima skola i nastavniktreba da ispunjavaju svoje glavne funkcije" (B. Suhodolski, 1972).

Postoji niz ogranicavajucih okolnosti koje sprecavaju nastavnicke fakul­tete u nas da nesmetano resavaju probleme savremenog obrazovanja nastavnika, itime ostvaruju ocekivanu ulogu. Oni su, po pravilu, u okrilju nereformisanog i umnogo cemu na prevazidenom nasledu utemeljenog univerziteta. Rec je 0 insti­tuciji koju, jos uvek, simbolizuju: predavaonice, predavanja i predavaci; amfite­atri, slusaonice i slusaoci; nadmoc govome reci, u obliku dugackih predavanja, naddrugim izvorima. U takvoj situaciji jedan od osnovnih problema je: kako preov­ladati, odnosno, kako izbeci zamke i iskusenja utapanja nastavnickih fakulteta useme i praksu klasicnih univerzitetskih studija.

Osposobljavanje nastavnika za promene, za novu skolu, nije moguce na te­orijskim osnovama i praksi tradicionalnepedagogije.

Davno je zapazeno da su nastavnici, u svom pedagoskom radu, uvek po­kazivali sklonost da oponasaju svoje nastavnike, svoju skolu, Zaista je teskoocekivati da ce neko ko je tokom citavog skolovanja, a posebno tokom profesio­nalne obuke, bio u situaciji da mu se nude gotova znanja, da bude u poziciji dapretezno cuti, slusa predavanja nastavnika, da pamti ono sto cuje, da to na zahtevnastavnika reprodukuje, da neznatno komunicira, imati snage, moci i hteti da se,kad i sam bude u poziciji nastavnika, odupre svemu tome i svoju pedagosku de­latnost zasnuje na drugim osnovama i sebe vidi u drugacijoj ulozi.

Iz toga jasno proizlazi da, ako zelimo nastavnika osposobljenog za novefunkcije, za novu skolu, onda mu ne mozemo sarno propovedati novo, a raditi nastari nacin, vee je neophodan radikalniji zaokret i u unutrasnjoj organizaciji nas­tavnickih fakulteta, u smislu razlaza sa pedagoskom praksom koja protivureciciljevima i zadacima obrazovanja nastavnika za nove funkcije.

Predavacka, slusalacka paradigma mora u obrazovanju nastavnika ustupitimesto komunikacijsko-edukativnoj, U savremenom obrazovanju nastavnika potreb­ni su novi pristupi, vazni za ostvarivanje ciljeva skole. Da bi se dogadale promene u

PEDAGOGlJA, 3/02. 47

obrazovanju, moraju se prvo dogoditi u zivotu i radu nastavnickih fakulteta. Da biobrazovanje odgovaralo sadasnjim potrebama i potrebama narednih decenija, vaznoje neprestano poboljsavati organizaciju, sadrzaje i metode obrazovanja nastavnika.U konkretnim situacijama bice potrebna istrazivanja novih strategija i koncepcijaobrazovanja, imajuci u vidu posebno drustvene i kultume okolnosti u kojima skola inastavnik treba da ispunjavaju svoje glavne funkcije.

Neophodno je zaloziti se za brze prihvatanje i prakticnu primenu onogasto savremena nauka nudi. To podrazumeva zaokret: od tradicionalnog ka mo­demom fakultetu; od zive reci, monologa ka interakciji, komunikaciji, dijalogu;od davnasnjeg koncepta koji na univerzitetu i dalje dominira, a prema kome sestudentima kroz predavanja nastavnika nude konacna resenja, ka modemomkonceptu u kome ce se student naci u polozaju da trazi resenja, pravi i ispravljagreske, analizuje i resava probleme, misli, stvaralacki se ispoljava, dok mu jenastavnik u tom procesu saradnik, partner.

Buducem nastavniku osavremenjeni fakultet mora da bude uzor koji ceon oponasati, skola u kojoj ce se on uciti aktuelnim metodama rada, humanosti,toleranciji, saradnji, novim odnosima prema ucenicima. Tu on treba da se nadahnenovim pedagoskim idejama, da se "otvara" za novo, ovladava novim pedagoskimtehnologijama, osposobljava i pridobija za nove funkcije u novoj skoli koja morabiti drugacija od one na koje smo navikli.

Shvatanje prema kome je centralni zadatak skole na svim nivoima daucesnike procesa obrazovanja naoruza sto vecom kolicinom znanja koja ce imbiti potrebna u kasnijem zivotu i da je to ono sto ce presudno opredeljivati nji­hoy uspeh u zivotu, recidiv je stare skole koji jos uvek snazno pritiska svest pla­nera obrazovanja, pa i onih koji obrazuju nastavnike. Slabosti tradicionalne, a toznaci i nase danasnje, skole nisu u tolikoj meri, posledica deficitamosti znanjanastavnika iz predmetnih podrucja, vee najcesce, upravo zato sto sarno svoj pre­dmet znaju, ali ne i ono drugo sto treba da ih formira kao pedagoge i po cemutreba da se razlikuje nastavnik fizike od fizicara, nastavnik hemije od hemicara,nastavnik istorije od istoricara.

Kada bi orijentacija prvenstveno na skolovanje "predmetnih strucnjaka''bila dobra, onda ne bismo imali razloga da se zalimo na neefikasnost nase skole,niti, pak, na nastavnike drugih profila koji se odavno skoluju na nastavnickimfakultetima, a kojima, u najvecem broju slucajeva, ne nedostaju predmetna zna­nja. Zbog osobenosti pedagoskog poziva, nastavnik se ne moze pripremati, isk­ljucivo kao strucnjak za odredeni predmet iii niz predmeta koji su nastavnimplanom i programom predvideni, vee se on pre svega mora formirati kao pe­dagog.

o primamom obrazovanju nastavnika moze se govoriti sarno kao 0 pr­voj etapi njihovog osposobljavanja za rad. U doba brzih promena u svim oblas­tima covekovog zivota nije rnoguce da se a obrazovanju nastavnika, makar ana

48 PEDAGOGIJA, 3/02.

bilo i univerzitetsko, govori kao 0 necemu konacnorn, zavrsnom. Naprotiv, bezobzira koliko bilo vredno pocetno obrazovanje ono moze, u najboljem slucaju,biti sarno osnova dozivotnom obrazovanju.

Okolnost da se kod nas vee poodavno raspravlja 0 razlicitim aspektimapocetnog obrazovanja, dakle, izvan potencijalnog sistema permanentnog usavr­savanja nastavnika, ukazuje da nesto sto je najbitnije u svemu ovome nije shva­ceno. 0 tome govori i podatak da u nas danas ne postoji bilo kakav sistem per­manentnog usavrsavanja nastavnika/

Potrebno je, stoga, utvrditi opstu politiku koja bi obrazovanje nastavnikareorganizovala u koordinisani i kontinuirani proces, pocev od pripremne fazeskolovanja za poziv do kraja rada nastavnika u struci. U okviru takvog sistematreba integrisati redovno skolovanje i usavrsavanje u toku rada, prema koncepcijipermanentnog obrazovanja... "Usavrsavanje u toku rada treba da obezbedi nesarno osavremenjivanje znanja, nego i potpunu profesionalnu mobilnost pripre­majuci nastavno osoblje za nove funkcije i odgovomosti" (UNESCO - BIE,1975).

Jedna od vaznih osobenosti nastavnickog poziva, po cemu se on razliku­je od mnogih drugih, je u njegovoj sirini, obuhvatnosti kojom znatno izlazi izokvira onoga sto bi moglo da se oznaci kao uzestrucno (D. Prokic), Njegovi uti­caji se ne ostvaruju sarno na casu, u ucionici, skoli, Danas, kad skola prerasta ukultumi i drustveni centar sredine, nastavnik koji njome kao takvom rukovodimora imati obrazovanje koje nadilazi puku strucnost u didakticko-naucnom smi­slu (gde se uci kako da se nesto uradi). Ono mora biti vise od toga: siroko, kom­pletno, osposobljavati, uciti ljudskim vrednostima, humanistickom idealu, ucitikako biti covek, ljudsko bice; otkriti coveka i smisao njegovog zivota i ljudskogsveta (T. Nezbuhet).

To znaci da obrazovanje nastavnika mora vise nego li u slucaju bilo kojedruge profesije, pored profesionalnog, da sadrzi i uvazava licne zivotne potrebecoveka u najsirem smislu. - Ljudi se obrazuju, kaze B. Suhodolski, ne sarnozbog profesionalnih ili materijalnih vrednosti koje im obrazovanje pruza, vee izato sto ono zadovoljava njihovu potrebu da usvoje i prosire znanja 0 svetu, stoim zivot cini dinamicnijim i zanimljivijim... Civilizacija nase epohe je previsejednosmemo stavila akcenat na "funkcionisanje" coveka potcenjujuci njegovu "eg­zistenciju". Danasnji covek uglavnom zna dosta dobro da ucestvuje u stvaranjusavremene civilizacije, ali ne ume da u njoj zivi srecno... Ocigledno, veoma je

2 Da podsetimo na jedan od mnogih stavova UNESCO-a (1975): "S ohzirom na neprekidno ob­navljanje i obogacivanje opstih i pedagoskih znanja, na stalne promene u obrazovnim sistemima ina stvaralacki karakter pedagoskog rada koji sve vise jaca, ne izgleda vise moguce da se buducemnastavniku u toku njegovog skolovanja daju znanja i strucnost koji bi mu bili dovoljni za ceo radnivek. Stoga, prethodna priprema za poziv nastavnika - tj. teorijsko i prakticno obrazovanje (skolo­vanje) buducih nastavnika treba da predstavlja samo prvu, osnovnu etapu u procesu permanentnogobrazovanja nastavnika".

PEDAGOGIJA, 3/02. 49

vazno da covek zna da radi, ali nije manje vazno i sta on predstavlja da je neko.To znaci, da je obrazovanje neophodno ne sarno zato da covek ume dobro daradi, vee da bude i covek koji ima vrednost. Sreca coveka je ne sarno da sluzicivilizaciji i da doprinosi njenom razvoju, vee i da ume da u njoj zivi. Programpopularizacije takvog obrazovanja treba da omoguci ostvarenje jednog od vaznihelemenata zivota (B. Suhodolski, 1974).

Ono sto je u mnogim drugim slucajevima potreba umenja zivljenja u sluca­ju nastavnika to je potreba i njegovog profesionalnog funkcionisanja i njegove eg­zistencije, zivljenja, Uspesan nastavnik hi morao imati zadovoljene intelektualne,kulturne potrebe savremenog coveka, morao bi umeti srecno ziveti, imati licnevrednosti.

Za ovakve ciljeve, u cijoj osnovi je formiranje nastavnika kao covekakoji ce znati kako vaspitavati, ali i kako licno ziveti, neophodna su odgovarajucaresenja u programskoj strukturi, kao i u organizaciji zivota i rada nastavnickihfakulteta. Zato je potrebno, na ovim fakultetima, stvarati osobeni kulturni ambijent,kultumu klimu u kojoj ce se studenti na savremeni nacin profesionalno osposob­ljavati, ali i ziveti punijim, raznovrsnijim, sadrzajnijim zivotom. Organizaciju,sadrzaj rada, drustvene odnose valja pribliziti zivotu, potrebama mladog coveka.Obogacivanjem zivota studenata kultumim i drugim sadrzajima razvijace se intere­sovanja, potrebe i navike za koriscenjem produkata kulture, kulturnih vrednosti,navike da se stvara i zivi zivotom intelektualaca.

Ljudska i profesionalna dimenzija formiranja licnosti nastavnika zahtevautemeljenje drugacijih, novih odnosa i nove socijalne klime u mikrokultumom am­bijentu nastavnickog fakulteta. Rec je 0 meduljudskim odnosima na svim relaci­jama: nastavnik - student, student - student, nastavnik - nastavnik i dr. Izmedustudenata i nastavnika na fakultetu valja negovati odnose koji otkrivaju, podizu,afirmisu coveka. To treba da budu odnosi poverenja, postovanja, saradnje, nasuprotodnosima koji kod studenata izazivaju osecaje nejednakosti, podredenosti, manjevrednosti. Na nastavnickim fakultetima se moraju negovati odnosi u kojima ce bitivise topline, optimizma, sigurnosti, slobode licnosti, nasuprot hladnim, birokrat­skim, subordinirajucim odnosima izmedu onih na uzdignutom podijumu kojivladaju i onih drugih dole, u parteru, kojima se vlada.

Usavrsavanje nastavnika u toku rada

U svetu postoji niz, manje ili vise jedinstvenih stavova na kojima trebaizgradivati strategije permanentnog usavrsavanja nastavnika. Navodimo neke odpreporuke UNESCO-a:

usavrsavanje treba da bude integralni deo procesa obrazovanja nas-tavnika;

oblici usavrsavanja nastavnika moraju biti sto fleksibilniji i da se pri­lagodavaju individualnim potrebama i lokalnim specificnostima;

50 PEDAGOGIJA, 3/02.

skole za obrazovanje nastavnika, pored pocetnog obrazovanja, mo­raju preuzeti ulogu pennanentnog usavrsavanja nastavnika;

neophodno je organizovati i posebne centre koji bi se bavili promenamau obrazovanju kao i usavrsavanjem radnika u obrazovanju;

strukovna udruzenja podsticu nastavnike na usavrsavanje i sarna or­ganizuju razlicite forme njihovog informisanja u toku rada;

neophodno je da nastavnici samostalnouce i obrazuju se.Polazno stanoviste je da pocetno obrazovanje, dakle, one koje se stice u

mladosti - pre ukljucivanja u proces rada, treba da bude temelj njihovog daljegusavrsavanja do kraja radnog veka.

Danas je opsteprihvaceno stanoviste da sve vise nastavnika valja obu­hvatati permanentnim usavrsavanjem. Ovakva praksa vee niz godina daje zapa­zene rezultate. Usavrsavanje strucnjaka u ovoj oblasti javlja se, pored ostalog,kao a) potreba drustva, odnosno, obrazovnih institucija, b) kao licna potrebasvakog pojedinca. I jedne i druge potrebe se sve cesee poklapaju.

Podrucja usavrsavanja nastavnika nisu strogo omedena, ali se danas naj­cesce kao sadrzaji usavrsavanja pominju: ciljevi i zadaci, savremene metode nastavei ucenja, uvodenje inovacija u nastavi, sadrzaji iz oblasti informatike i informacionetehnologije, medijske pedagogije, multikulturalne funkcije skole, obrazovanja zamir, toleranciju, demokratiju, zastitu prirodne sredine, izgradnju kulture mira.

Organizacij a.usavrSavanj a

Do promena u obrazovanju ne moze dolaziti ako se pedagoski cinioci, a uprvom redu nastavnici, aktivno ne ukljuce u ostvarivanje opredeljenja sadrzanih uprojektima ili drugim pristupima uvodenju promena. Zato su razumljiva zalaganjamnogih, pa i Saveta Evropskog veca za kultumu saradnju, da se posebna paznja po­sveti kvalitetu pocetnog i permanentnog obrazovanja nastavnika za promene. Ovapotreba je uslovljena i vee poznatom okolnoscu da nastavnici, kako se kaze u pome­nutom Projektu Saveta Evropskog veca (1980), "imaju tendenciju da se povode zapedagogijom na kojoj su oformljeni i na secanjima iz vlastitog detinjstva, secanjimakoja su sacuvali kao ucenici, petnaest ili dvadeset godina ranije. Tako mladi nastav­nici preuzimaju obrazovne metode svojih prethodnika, starijih kolega, koji se, sto jevrhunac ironije, sada dodatno moraju obrazovati i to upravo zato da bi se odreklitih metoda". Gilbert De Landshere, prof. univerziteta u Lijezu - Belgija kaze da nas­tavnici koji su se obrazovali na tradicionalnoj pedagogiji tesko mogu videti sebe unovoj ulozi, sagledati sebe u primeni novih ideja, Oni su stranci u tehnoloskoj civi­lizaciji koja ih "okruzuje". Oni se u savremenim inovacionim procesima osecaju svevise otudenim, U inovacijama oni vide ugrozavanje svoje strucne sigumosti. Preov­ladavanje ovakve situacije Landshere vidi u intenziviranju informisanja nastavnika 0

novim idejama.

PEDAGOGIJA, 3/02. 51

Usavrsavanje nastavnika moze biti: usavrsavanje u uzoj struci i pedago­sko usavrsavanje, Najcesce je to i jedno i drugo. Za razliku od usavrsavanja ustruci uopste, pojam usavrsavanja nastavnika za inovacije, kako kaze M. Petan­Ci6, se odnosi na "specificno, permanentno pedagosko osposobljavanje za osmis­ljeno trajno inoviranje vaspitno-obrazovne prakse, tj. za efektivnu identifikaciju,interpretaciju, reaIizaciju, verifikaciju i diseminaciju novih ideja, s jedne, i zaeventualnu preradu inovacionih ideja u konkretne prakticno upotrebne inovacije,s druge strane, radi njihovog stalnog unapredivanja, iIi sistematskog uzdizanjazaostale na nivo standardne, standardne na nivo (stepen) napredne i napredne nanivo avangardne prakse... " (M. Petancic, 1968). Cilj usavrsavanja je ovladava­nje novim saznanjima i njihova prakticna primena.

Ovi problemi se u nas iIi prepustaju spontanom toku, iIi pokusavaju resava­ti u okrilju konvencionalnih institucija i uz upotrebu neprimerenih organizacionihresenja.

U razvijenom svetu su sazrela shvatanja prema kojima spontani, odnosnovaninstitucionalni proces usavrsavanja nastavnika i sirenja inovacija u obrazovanjune moze odgovoriti narastajucim potrebama u ovoj oblasti. Ovim potrebama, tako­de, ne mogu udovoljiti ni tradicionalna institucionalna resenja. Izlaze iz ovakvogstanja, izmedu ostalog, treba traziti u uvodenju novih aktera promena, koji bi imaliulogu osnovnih nosilaca organizacije i koordinacije sirenja obrazovnih inovacija,posebno povezivanja nauke i obrazovanja.

Dakle, brze promene koje treba pratiti i prihvatati, i u vezi sa tim, vel ikepotrebe za sistematskim usavrsavanjem nastavnika zahtevaju drugaciju organi­zaciju, nove strategije u ovoj oblasti.

Jedan koncept (model) organizacije usavrsavanja nastavnika

U svetu postoje razlicita iskustva i prakticni pristupi organizaciji usavrsavanja nastavnika ufunkciji sirenja pedagoskih inovacija. Ukazacerno najedno od resenja primenjivano kod nas.'

Driavna komisija (Savet) eksperata za promene. Na nacionalnom nivou fonnira se savetiii komisija sastavljena od eksperata za unapredivanje (inovacije) obrazovanja i usavrsavanje nas­tavnika. Savet je telo ciji je zadatak da:

predlaze (vladi, ministru - ministarstvu) mere za unapredivanje procesa obrazova­nja i usavrsavanje nastavnika;

predlaze i saraduje na utvrdivanju odgovarajuce politike, strategije i projekta uvo­denja inovacija u obrazovanje;

koordinira delatnost institucija (centara, fakulteta, instituta) koje rade na usavrsava­nju nastavnika i uvodenju inovacija u obrazovanje;

daje misljenja vladi, ministru prosvete 0 programima koje nude institucije (centri,fakulteti, instituti) za inovacije i usavrsavanje nastavnika i predloge za njihovo finansiranje;

3 Ovo je neznatno korigovana verzija koncepata usavrsavanja nastavnika primenjena u Centru zainovacije u obrazovanju Krusevac, izmedu 1980. i 1989. godine po ideji i uz neposredno ruko­vodstvo autora.

52 PEDAGOGIJA, 3/02.

prati, proucava i daje misljenja ministru prosvete 0 realizaciji programa inovacija iusavrsavanja nastavnika.

Centri upravljanja tokovima promena. Osnovni strucni nosioci usavrsavanja nastavnika iunapredivanja (inoviranja) vaspitno-obrazovnog procesa su sve cesce posebne institucije - centri,danas institucije koje su organizovane, kadrovski i materijalno opremijene, specijaIizovane, odno­sno naucno i strucno kompetentne za ove poslove i kojima je ovo osnovna delatnost.

Centri za usavrsavanje nastavnika i sirenje inovacija se fonniraju na driavnom, regio­nalnim i lokalnim nivoima. Mogu postojati kao posebne radne organizacije iIi kao odeljenja, odse­ci, sektori pojedinih radnih organizacija (instituta, fakulteta i dr.). I u jednom i u drugom slucajucentri moraju:

a. imati dovoljno samostalnosti za vrsenje svoje osnovne funkcije,b. biti kadrovski i meterijalno dovoljno opremljeni za kompetentno obavijanje poverenih

poslova.Centri mogu biti: a) opsteg tipa za vise podrucja i stupnjeva usavrsavanja nastavnika i

promena u obrazovanju i b) specijalistickog tipa - (centri koji su specijalizovani za pojedina pita­nja - uza predmetna iii tematska podrucja kao sto su: strani jezici, infonnatika, nastavna sredstva,obrazovanje na daljinu, skolska arhitektura, organizacija prostora i opreme u skolama i dr.

Zajednicki zadaci svih vrsta i nivoa centara mogu biti:istrazivanje potreba i pravaca usavrsavanja nastavnika kao i unapredivanja obrazo-

vanja;

istrazivanje inovacija u obrazovanju;rad na strategijama, planovima i programima usavrsavanja nastavnika i uvodenju

pedagoskih promena;

organizovanje i pracenje oglednog rada;rad na projektima prihvatanja i primene novih ideja u obrazovanju;usavrsavanje nastavnika za nove obrazovne tehnologije i rad na uvodenju promena

u obrazovanju;razrada i primena sistema motivacije za promene;proizvodnja savremenih izvora u funkciji unapredivanja procesa obrazovanja;predlaganje ministarstvu i skolama mera za unapredivanje sistema skolovanja,rad na projektima refonne obrazovanja;analizovanje i davanje misljenja 0 ciljnim usmerenjima, sadrzajima, organizaciji,

metodu rada i dr. centara za usavrsavanje nastavnika i inovacije u obrazovanju.Zadaci centara na nivou driave mogu biti:

pracenje i proucavanje stanja i tendencija usavrsavanja nastavnika promena uobrazovanju u svetu;

proucavanje stanja i potreba promena u obrazovanju kod nas;koordinacija rada regionalnih i lokainih centara;rad na projektima refonne uvodenja inovacija u obrazovanje;pomoc regionalnim centrima i skolama u planiranju i realizaciji planova usavrsava­

nja nastavnika i uvodenje promena;pracenje i proucavanje didaktickih i tchnickih karakteristika savremenih nastavnih

sredstava i davanje strucnog misljenja 0 njima;rad na pracenju, proucavanju i utvrdivanju obrazovnih standarda: prostora, opreme i

dr.

saradnja na proizvodnji i proizvodnja izvora i sredstava u funkciji unapredivanjanastave/ucenja kao sto su: a) radni materijali za aktivno ucenje - za problemsku nastavu, nastavuputem istrazivanja, nastavu i ucenje lIZ primenu racunara, radnih materijala za kreativno ucenje;

PEDAGOGlJA, 3/02. 53

usavrsavanje skolskih medijatekara - bibliotekara za savremenu organizaciju skol­skog prostora i opreme i rad u multimedija centrima;

izrada projektnih zadataka i ucesce u projektovanju skolskih zgrada.rad na ostalim projektima i problemima razvoja obrazovanja

Regionalni centri mogu biti organizovani: a) pri nastavnickim fakultetima; b) pri ode­Ijenjima prosvetne inspekcije iIi v) kao posebne sluzbe.

Zadaci regionalnih centara:proucavanje stanja i potreba usavrsavanja nastavnika u regionu;proucavanje stanja obrazovanja u skolama na podrueju regiona;planiranje usavrsavanja nastavnika i unapredivanja vaspitno-obrazovnog procesa u

skolama regiona;pomoc skolama u planiranju i realizaciji programa usavrsavanja nastavnika i uvo-

denje promena;rad na stalnom strucnom i pedagoskom usavrsavanju nastavnika;rad na implementaciji novih obrazovnih tehnologija;organizacija sprovodenja oglednog (eksperimentalnog) rada u skolama;izrada i pomoc skolama u primeni instrumanata kojima se podstice inovaciona dela-

tnost i usavrsavanje nastavnika;pomoc u osnivanju i savremenoj organizaciji rada skolskih multimedija centara;organizacija razmene pozitivnih pedagoskih iskustava;pracenje i podsticanje aktivnosti skola i pojedinih nastavnika na unapredivanju vas­

pitno-obrazovnog procesa.saradnja sa centrima za usavrsavanje nastavnika i inovacije u obrazovanju i dr.

Skola - metodickl centar je vazna tacka (elemenat) celine sistema unapredivanja procesaobrazovanja i usavrsavanja nastavnika na drzavnom i republickom nivou. Skola - metodicki centar,pored ostalog, je:

mesto za isprobavanje, uvezbavanje i prezentaciju savremenih metoda, oblika isredstava u obrazovanju;

demonstracioni punkt centra za inovacije u kome se realizuju i finalizuju vazni de­lovi programa centara;

vazan cinilac rasprostiranja savremenih pedagoskih tehnologija;mesto usavrsavanja nastavnika, posebno njihovog osposobljavanja za prihvatanje i

primenu novih pedagoskih ideja;mesto susretanja, dijaloga, saradnje, razmene iskustava, odnosno sticanja novih sa­

znanja iz domena moderne pedagoske teorije i prakse;instrument medusobnog povezivanja i razmene iskustava medu skolama, nastavnicima i dr.

Uslovi za osnivanje - imenovanje. Skolu - metodicki centar proglasava - imenuje ministars­tvo prosvete uz pismeno misljenje saveta eksperata i centra za usavrsavanje nastavnika i inovacije uobrazovanju, i saglasnost skole,

Skoli - metodickom centru ministar prosvete moze ukinuti dati status ukoliko ova ne iz­vrsava poverene joj zadatke.

Neki ad uslova za proglasavanje skole za metodicki centar:visok stepen afinnacije u oblasti za koju se kandiduje kao metodicki centar;kadrovska popunjenost po posebnim kriterijumima, sto se ~ini uz predlog, misljenje

i saglasnost nosilaca programa koji se u njoj kao metodickom centru realizuju;optimalna opremljenost savremenim nastavnim sredstvima;organizacija prostora i opreme u skladu sa zahtevima savremene pedagoske nauke;

54 PEDAGOGIJA, 3/02.

postojanje odredene kulture i pedagoske klime u skoli;popunjenost neophodnim strucnim saradnicima;dodatno finansiranje i stimulativno nagradivanje nastavnika.

Status skole - metodickog centra. Skola - metodicki centar je u polozaju kao i svaka drugaskola odgovarajuceg stupnja, s tim sro, pored toga ima dodatna prava i obaveze.

lmapravo:na veci stepen samostalnosti u opredeljivanju za sadrzaje i metode rada;na fleksibilniju organizaciju svoga rada;na materijalnu stimulaciju radnika i sl.

Od nje se ocekuje:povecana radna mobilnost svih subjekata u njoj;veca otvorenost za nove ideje - promene - inovacije;podsticanje i intenziviranje rada na usavrsavanju nastave;pojacan rad na izgradivanju povoljne pedagoske klime za prihvatanje i primenu no-

vih ideja;veca otvorenost prema drugim skolama i nastavnicima i spremnost da im sopstvena

iskustva ucini dostupnim;povecana ulaganja u opremanje i usavrsavanje nastavnika;visok stepen saradnje sa ministarstvom i centrom za inovacije u planiranju i realiza­

CIJI programa usavrsavanja nastavnika i ostalih aktivnosti u vezi sa unapredivanjem vaspitno­obrazovnog procesa.

P/aniranje rada. Skola - metodicki centar planira svoju delatnost kao i svaka druga sko­la, s tim sto u plan rada ukljucuje i sve one zahteve, sadrzaje i aktivnosti koje proizilaze iz odgo­varjuceg plana i programa rada datog centra za inovacije odnosno ministarstva prosvete, a tieu senjenih obaveza u vezi usavrsavanja nastavnika i daljeg unapredivanja vaspitno-obrazovnog proce­sa. To znaci da deo zadataka koji se odnose na njene obaveze kao metodickog centra skola planirau saradnji sa spoljnim nosiocima usavrsavanja nastavnika i unapredivanja procesa obrazovanja (saministarstvom prosvete i centrom za inovacije).

Broj i vrste skola - metodickih centara. Skole - metodicke centre fonnira (imenuje ­proglasava) ministarstvo prosvete, na osnovu prethodno pribavljenog misljenja saveta eksperata icentra za inovacije na cijem podrucju se skola nalazi. Skola moze biti metodicki centar za jedno(opsti metodicki centar) iii vise programskih (predmetnih) podrucja, (specijalisticki metodickicentri) zavisno od ispunjenosti uslova. Broj skola - metodickih centara zavisi od toga kakvog sutipa centri (opsteg iii specijalistickog), zatim od razudenosti mreze skola na jednom podrueju (gra­du, regionu, okrugu) i drugih uslova. U proseku na 100 skola trebalo bi fonnirati pet skola metodi­ckih centara. Skole - metodicki centri na jednom podrucju (s tim da su ispunjeni i drugi uslovi)treba da budu locirane kako bi bile lako dostupne svim nastavnicima sa datog podrucja.

Izvori finansiranja i usavrsavanja nastavnika.Osnovu finansiranja ~ini program odgovarajuceg centra (nacionalnog, regionalnog, 10-

kalnog).1. Program rada centra polazi od osnovnih drustvenih i naucnih opredeljenja sadrzanih

1I cilju i zadacima, politici i strategiji razvoja vaspitanja i obrazovanja u zemlji. On mora da odra­zava savremena dostignuca i tendencije daljeg razvoja pedagoske nauke i prakse u svetu. I, konac­no, on mora biti izveden iz stanja i potreba obrazovanja na datom podrucju, kao i objektivnih mo­gucnosti drustva da obezbedi uslove za njegovu realizaciju. To znaci da program usavrsavanjanastavnika i unapredivanja vaspitno-obrazovnog procesa ne moze biti voluntaristicki produkt, veedokument cijoj izradi uvek mora da prethodi odgovarajuce proucavanje, odnosno analiza stanja,potreba i mogucnosti.

PEDAGOGIJA, 3/02. 55

2. Program centra se daje u obliku modula za razlicite nivoe i razlicite sadrzaje takoda se zainteresovanima nudi izbor izmedu vise alternativa, odnosno nivoa usavrsavanja.

3. Tako koncipirani program se svake godine cini dostupnim skolama - nastavnicima uzpoziv da se, zavisno od njihovog interesovanja, stepena infonnisanosti i potreba, opredele za odgo­varajuce njegove alternative.

4. Na osnovu ovakvog opredeljivanja (ankete) fonniraju se grupe nastavnika, jedna iii vise,zavisno od interesovanja.

5. Program centra sa spiskovima grupa nastavnika koji su se 0 njemu izjasnili dostav­Ija se ministarstvu prosvete na ocenu, saglasnost i prihvatanje finansiranja.

6. Program razmatra savet eksperata i potom ga (sa odgovarajucim predlozima) pros­leduje ministru prosvete.

7. Svaki od programa ima svoju vrednost koja se meri brojem casova, kao i materijal­nim ulaganjima neophodnim za njegovu realizaciju. Ukupna vrednost jednog programa (kursa) seizrazava sa brojem kredita. Svakih 10 casova trajanja jednog kursa iii drugog oblika samostalnograda ucesnika usavrsavanja vrednuje se jednim kreditom.

8, Ministar prosvete donosi odluku. Ukoliko je ona pozitivna, sledi sklapanje ugovora iz­medu centra i ministarstva 0 njegovoj realizaciji.

9. Ccntar organizuje realizaciju programa.10. Za svaki od zavrsenih nivoa usavrsavanja ministarstvo prosvete zajedno sa centrom

izdaje odgovarajuce sertifikate koji mogu biti uslov za unapredivanje nastavnika u visi stupanjzvanja.

II. Po isteku vremena predvidenog za ostvarivanjeprograma centar pise izvestaj 0 tome i dos­tavlja ga ministarstvu.

12. Ministar prosvete, na predlog i uz misljenje saveta eksperata, usvaja izvestaj,13. Vrs: se konacan obracun i isplata sredstava za obavljeni posao shodno odredbama

ugovora.

MIIHIICTupCTno npocnere

CanCT CKcncpUTU1a YHanpC~IIBalbC copaaoaarsa

I 1 I~ ~

HaC'l'aKH~''-I1.:1t epaKyllTcT PeIlYOJIII'IKlt Peruonannu

PCrli0llaJ1l111 IICIITIHl 'ja <E---- IICHTpll aa <E---- neurpn aaycaapmanau-c \I ycanpmanan.e \I

ycaspuraaan,e II-7 anonaunje y -7 nuoaauaje y

uuouaunje y otipuaoanu.y otipaaoaau.yoopU1onall,y

1 T l T l TI llIKOJH: - (JIUKaJIHII) MCTOAlt'lKII I~CHTP" I

\I T 1 T 1 II'

I LlIKOJ1C - llaCTUnHHllli ISerna: Organizacija usavrsavanja nastavnika i unapredivanja obrazovanja

Ova procedura se ponavlja svake godine, odnosno, u predvidenim vecim iIi duzim inter­valima zavisno od vremena koje se predvida za realizaciju ugovorenih programa.

Metode i oblici rada centara. Zavisno od sadrzaja rada, karaktera zadataka, ciljeva kojetreba postici, u procesu pripremanja i usavrsavanja nastavnika za prihvatanje i primenu inovacija,

56 PEDAGOGIJA,3/02.

centri koriste razlicite metode i oblike organizacije usavrsavanja, Dajemo skicu jednog od pristu­pa.

Sistem usavrsavanja nastavnika i drugih pedagoskih radnika za prihvatanje i primenuinovacija postavljen je na nacelu aktivnog polozaja ucesnika. Metod obuke nastavnika treba da bude uskladu sa savremenim zahtevima koji se postavljaju organizaciji nastave i ucenja u modernoj skoli,Stoga organizatori treba da nastoje da se u svim elementima procesa osposobljavanja nastavnikapriblize aktuelnim zahtevima savremene skole, tj. da nacini njihovog rada budu bliski onome stose od nastavnika trazi u razredu.

Rad u malim grupama. Usavrsavanje nastavnika ostvaruje se pretezno u malim grupama,diskusionim timovima ciji broj obicno ne prelazi 30 ucesnika. Rad se odvija u obliku pedagoskihradionica. Rad sa malim grupama nastavnika pruza niz vee poznatih prednosti: uvazavanje intere­sovanja, afiniteta, sposobnosti ucesnika; stvaranje atmosfere bliskosti, neposrednosti: efikasnoovladavanje novim tehnologijama aktivnosti ucenika i dr.

Pored grupnog i timskog rada u radu centra je vrlo zastupljeno individualno usavrsavanjenastavnika.

Fleksibilna organizacija. Prilazi organizaciji infonnisanja i osposobljavanja nastavnika zaprakticnu primenu novina imaju tendenciju da ne budu kruto postavljeni. Opredeljenja su za fleksibilni­je prilaze organizaciji s obzirom na vreme, oblike rada i dr. Zavisno od konkretnih potreba, uslova,intcresovanja, i sl.

Ucenje novog putem stvaranja novog. Bitno obelezje usavrsavanja nastavnika je samoa­ktivnost ucesnika tog procesa. U osnovi koncepcije najcesce jc sadrzan zahtev (nacelo) premakorne sticanjc teorijskog znanja 0 novom treba da bllde protkano prakticnim radnjama. Sustina tak­vog rada je u kombinovanju teorije i prakse, odnosno u simultanom odvijanju procesa poimanja novine iprakticnog rada na pojedinim segmentima. Taj proces se odvija u vise koraka koji se medusobno prekla­paju i prozimaju, Ti koraci, u okviru ovladavanja jednom inovacijom mogu biti sledeci: na pocetku sedaju kratke tcorijske osnovc na kojima pociva promena koja se zeli uvesti. Ovoj fazi moze pret­hoditi praktican rad nastvnika na prikupljanju literature 0 novini cije upoznavanje predstoji. Udrugoj fazi nastavnicima se ostavlja da upoznaju osnovne izvore 0 predmetu izucavanja. Taj rad, uosnovi samostalan moze da se odvija II centru iii izvan njega. U trecoj fazi priprema se prakticnaprimena novine. U tom cilju svi ucesnici usavrsavanja, prvo zajedno sa voditeljem grupe (onimkoj i rukovodi projcktom), a potom i samostalno rade na izradi odgovarajucih materijala koji pred­stavljaju podrsku datoj inovaciji. To mogu biti programirani materijal, listovi za individualni rad,problem ski zadaci, skice casova sa elementima novog i sl. Radeci na datom materijalu nastavnicikonsultuju literaturu, raspravljaju, predlazu altemativna resenja, da bi se, na kraju, opredelili zaona najbolja. U ovoj fazi se cesto radi i individualno, iii u okviru timova koji paralelno resavajuiste zadatke, ali na razlicite nacine, da bi, na kraju, u plenarnom radu konfrontirali pristupe rese­njima, prihvatajuci od svih njih ono sto je najbolje.

U poslednjoj fazi se nadena resenja demonstriraju u skoli uz ucesce svih nastavnika obuhva­cenih usavrsavanjcm.

Zahtev je da svaki nastavnik prode kroz sve faze od inicijalne do finalne i da niko ne bu­de u poziciji pasivnog slusaoca.

Ovakav prilaz ima visestruki znacaj. Prvo, ucesnik usavrsavanja se stavlja u potpuno ak­tivan polozaj. To je veoma efikasan nacin kako da nastavnik neposredno oseti i shvati prednostiprornene za koju se usavrsava. Drugo, aktivna uloga ucesnika usavrsavanja u svim fazama radabitno doprinosi menjanju odnosa prema novom koje se zeli uvesti. Imajuci u vidu istinu da se no­vom odupiru II prvom redu oni koji stoje izvan dogadaja, dr Vlado Smit kaze: "Postoji jedan nacini to vrlo efikasan da se prakticari ne samo upoznaju sa novim nego da se i osecanjern pridobiju zauvodenje novog u njihovu praksu - a to je privuci ih na stvaranje tog novog, tako da ne primajutude nego da konkretizuju svoje pronalaske, jer ce ih interesovati kako ce se odraziti u praksi re­zultati njihovog istrazivanja" (V. Smit, 1985). Trece, upoznavanje teorijskih osnova uz paralelno

PEDAGOGIJA, 3/02. 57

prakticno stvaranje novog na osnovu poznate teorije najefikasniji je nacin ucenja, Cetvrto, ukljuci­vanje ucesnika usavrsavanja u izradu odgovarajucih savremenih izvora informacija i drugih sred­stava doprinosi da se sistematski uvecava fond nastavnih materijala, neophodnih za savremenuorganizaciju nastave i ucenja, narocito onih koja su nuzna pretpostavka odredenih inovacija kaosto su: programirani materijali, nastavni listici, grafofolije, skice casova i paketi materijala za gru­pni rad, problemsku nastavu, nastavu uz primenu filma, televizije i dr.

Organizacija sadriaja usavrsavanja. Medu centrima za inovacije sve je vise pristalicamodularno-diferenciranog sistema organizacije sadrzaja usavrsavanja nastavnika za prihvatanje i pri­menu inovacija." Sustina ovog sistema je u organizaciji sadrzaja zavisno od potreba korisnika. Modeli­ranje i diferenciranje se vrsi s obzirom na: sadrzaje, nivoe, metode i oblike usavrsavanja. To podrazu­meva vise stepena usavrsavanja, Svaki modul predstavlja odredeni stepen obuke pocev od bazicnogkao pocetnog i osnovnog modula od kojeg svi startuju i koji ima za cilj da pruzi informacije neop­hodne za dalji timski grupni i slicni zajednicki rad, au situaciji kad je nivo obavestenosti ucesnikaobuke nejednak.

Ovakav sistem rada organizatori pripremaju na taj nacin sto prvo vrse moduliranje i dife­renciranje po naznacenim osnovama u okviru planova rada, da bi potom pripremali.Tli nabavljaligotove multimedija pakete diferenciranih zadataka. Jedni isti iii razliciti sadrzaji namenjeni usavr­savanju nastavnika mogu biti dati na razlicitim nivoima, za razlicite struke i profile nastavnika,priredene da se uce uz primenu razlicitih metoda, oblika i sredstava rada. Tako dati oni omogucujuda se sadrzaji upoznaju i prakticno primene: samostalno, u manjim iii vecim grupama, u timovimai sl; da se koriste u centru, iii izvan njega (na radnom mestu, kod kuce) tokom individualnog rada;da se kao izvori infonnacija koriste racunari, video sistemi, auditivni-sistemi, stampani izvori i dr.

Modularno-diferenciranim sistemom planiranja i usavrsavanja nastavnika, cija je bitnaodlika fleksibilnost, prevazilazi se tradiocionalni sistem obrade istovetnih sadrzaja za sve, bezobzira koliko toga oni znaju i koliko toga im je potrebno.

Modularno-diferencirani programi usavrsavanja ornogucujunastavnicima da se, po sops­tvenom izboru, opredeljuju za sadrzaje na kojima ce raditi; za nivoe njihove slozenosti, metode ioblike ovladavanja njima i dr. Ovakav sistem pruza uslove da se zadovoljavaju posebna interesovanjanastavnika, njihovi afiniteti, potrebc, uslovi za rad.

Izvori informacija. U neposrednoj vezi sa metodama i oblicima, odnosno nacinima radasu i sredstva koja centri primenjuju radi infonnisanja i usavrsavanja nastavnika. Za razliku odtradicionalnog stila rada kome pecat daje pretezno verbalna jednosmerna komunikacija, savremenicentri za obrazovne inovacije, za usavrsavanje nastavnika sve vise koriste obilje modernih izvora itehnickih transmitora inforrnacija, u prvom redu multimedijskih i interaktivnih.

Multimedijski pristup. Usavrsavanje nastavnika za inovacijski rad najcesce se zasniva namultimedijskom pristupu obuci. Ucesnici usavrsavanja u centrima po pravilu treba da budu okru­zeni savremenim nosiocima infonnacija i njihovim transmitorima. Sve se postavlja tako da seresursi mogu koristiti za individualni, grupni iii plenarni rad. Tehnickim resenjima se obezbedujeda se sredstva mogu koristiti i izvan centra.

Tekstualni izvori. Medu nosiocima informacija, kojima se centri koriste, kljucno mestopripada stampanim materijalima kao sto su: knjige, casopisi, listovi, zbirke nastavnih listica, zbirkeprogramiranih materijala, katalozi, bibliografije, stampani separati, skice izlaganja, zvucni snimci, serijeslajdova, grafofolije, mikrofilm, zadaci za vezbanje, uputstva za rad i sl. Ovim paketima se ucesnicikoriste radeci u centrima, kao i tokom samostalnih aktivnosti izvan centara. Nastavnicima iz uda-

4 "Rec "modul" sc upotrebljava u nastavi pomocu kompjutera, a znaci "blok" znanja, elemenatkoji se moze uklopiti u logicku skupinu koja predstavlja ucenikov licni tecaj nastave. Moduliranilanac je serija odabranih iii prema uceniku odredenih modula zavisno od njihovih iii njenih naklo­nosti i sposobnosti. Odredena modularna serija zove se jos i staza, a slobodno odabrana serija zovese jos i put" (Edgar For, 1975).

58 PEDAGOGIJA, 3/02.

Ijenih skola, kojima je otezano ce~ee kontaktiranje sa centrom, ovakvi paketi se povremeno dos­tavljaju postom,

Zvucni nosioci informacija u funkciji usavrsavanja nastavnika. Zvucni snimci na kojima suregistrovana znacajna izlaganja strucnjaka mogu biti korisceni u plenamom, a narocito u grupnom iindividualnom radu unutar centara ivan njih.

Film, televizija. U funkciji usavrsavanja nastavnika centri koriste i nosioce infonnacijakao sto su: videotrake, filmovi 16 mm, filmovi 8 mm, element-filmovi i dr.

Po potrebi snimaju se casovi grupnog oblika rada, rada u parovima, casovi individualizovanenastave i primene nastavnih listica, casovi na kojima se koriste savremena nastavna sredstva, casovi or­ganizacije nastave u specijalizovanim ucionicama i u medijatekama i dr. Pored toga, snimaju se casovi nakojima se realizuje primena pojedinih metoda rada, a i mnoge druge pedagoske situacije radi nji­hovog demonstriranja. Za usavrsavanje nastavnika koriste se snimljeni razgovori u okviru okruglihstolova, tribina, dijalozi sa istaknutim strucnjacima i sl.

Usavrsavanje uz primenu video-sistema. Za infonnisanje nastavnika 0 inovacijama, kaoi njihovu primenu savremena video oprema pruza siroke mogucnosti. Navodimo sarno neke odnjih:

Mogucnost da se napredna iskustva udaljenih sredina pribliie. Neposredno upoznavanjestranih iskustava 1I primeni inovacija cesto je otezano zbog udaljenosti, troskova, kao i drugih razlo­gao Video tehnika omogucuje efikasno premoscivanje ovih prepreka. TlI pogodnost koriste centri zainovacije. Zavisno od ciljeva koji se zele postici, snimaju se odgovarajuce pedagoske situacijc kojeznace promenu, tj. inovaciju u odredenom domenu vaspitno-obrazovnog rada. To mogu biti novioblici rada, nove metode, sredstva, prostoma resenja skola i drugo.

Mogucnost samoposmatranja. Za ovladavanje novim tehnologijama vaspitno­obrazovnog procesa vrlo je vazna mogucnost da nastavnik moze videti i pratiti sebe u toj ulozi.Stoga se u centrima vrse snimanja datih situacija, da bi, nakon toga, nastavnik mogao posmatrati,analizovati i procenjivati snimak situacije u celini. Potom se organizuju grupne vezbe, grupni rad,rasp rave i sl.

Predavanjaputem videa. Savremena tehnicka resenja su omogucila da se koriste i tzv. nas­tavnici sa videa kao i filmske i zvucne trake. To se cini u situacijama kada je neposredno prisustvopozeljnog strucnjaka nemoguce obezbediti. Danas vee postoje mogucnosti da se sa strucnjakom naekranu moze i komunicirati. Moguce je da se obezbede i koriste citave zbirke video programa uinformisanju nastavnika 0 razlicitim pitanjima promena u obrazovanju, kao, na primer, 0 metodiciprimene: grafoskopa, dijaprojektora, televizije, filma, radija, komjutera; 0 organizaciji skolskih me­dijateka i prakticnom radu u njima: 0 prakticnoj organizaciji nastave i ucenja uz primenu savreme­nih oblika, metoda, sistema i dr.

Usavrsavanje nastavnikana daljinu uz upotrebukompjuterske i druge tehnologije. Savreme­ne masine poput kompjuterskih mreza (Inemeta) mogu imati vaznu ulogu u usavrsavanju nastavnikai unapredivanju vaspitno-obrazovnog procesa. U ovoj funkciji su se vee snazno afinnisale interaktivetehnologije neposrcdnog ucenja i ucenja na daljinu poput: video telekonferencije (video rasprave, vi­deo diskusije i sl.), audio telekonferencije, tzv. govoma posta, kompjuterske konferencije, interaktivnetelevizije i dr., 0 cemu smo prethodno govorili.

*Nekoliko napomena - konstatacija.1. Ono oko cega ne bi trebalo da bude dilema to je da je usavrsavanje

nastavnika nuzno resavati u takvoj organizaciji koja bi predstavljala celovit sis­tern.

2. Ne postoji ''jedinstveno, najbolje resenje" organizacije usavrsavanjanastavnika i unapredivanja procesa obrazovanja.

PEDAGOGIJA, 3/02. 59

3. Organizacija usavrsavanja se ne moze posmatrati izvan mnostva ci­nilaca koji je uslovljavaju kao sto su: cilj i zadaci usavrsavanja, sadrzaji, mrezaskola, razvijenost saobracaja, materijalni resursi, specificnosti pojedinih sredina isl. Uvazavajuci to moguce je govoriti: a) 0 nekim opstim elementima jedinstveneorganizacije i b) 0 razlicitim modalitetima organizacije zavisno od pomenutih idrugih okolnosti.

4. Usavrsavanje nastavnika i unapredivanje (modemizacija, inoviranje)obrazovanja se ne mogu posmatrati kao dva nezavisna i medusobno odvojena pro­cesa. Usavrsavanje nije sarno sebi svrha, nije usavrsavanje radi usavrsavanja,vee mora biti u funkciji menjanja, poboljsavanja, unapredivanja procesa obrazo­vanja. Obrazovanje ne sme biti ponavljanje dostignutog, vee uvek mora ici korakdalje, korak u pravcu ovladavanja (teorijski i prakticno) novim, manje poznatimi u praksi jos uvek neostvarenim pedagoskim idejama, tehnologijama i sl. Usavr­savanje mora biti, u prvom redu, u domenu i na nivou onoga sto je najnovije, stovuce napred, sto je u neposrednoj funkciji ostvarivanja savremenih ciljeva i za­dataka obrazovanja. Zato se organizacija usavrsavanja nastavnika danas vidi kaonerazdvojna komponenta organizacije, diseminacije novih pedagoskih ideja(inovacija) u ovoj oblasti.

5. Inostrana, kao i nasa iskustva su pokazala da su otpori promenamakoje pokazuju neposredni nosioci vaspitno-obrazovnog procesa najkrupniji prob­lem koji stoji na putu brzoj modemizaciji obrazovanja. Promene i usavrsavanjekoje se spolja namece teie se prihvataju. Otuda organizacija rada u ovoj oblastimora obezbediti da nastavnik kao pojedinac bude u centru ovih aktivnosti. Oni(nastavnici) treba da brinu 0 sopstvenoj profesiji, zato sadrzaj i organizaciju usa­vrsavanja valja pripremati ne za nastavnike vee koliko je god to moguce sa nas­tavnicima. NJih valja ukljucivati u sve faze pocev od planiranja usavrsavanja panadalje. Skole i nastavnici sve ovo treba da dozivljavaju kao izraz sopstvenihopredeljenja. Nastavnici, koji pokazu posebne rezultate tokom obuke i u svomsvakidasnjem prakticnorn radu angazuju se na daljem usavrsavanju drugih putemdemonstriranja svojih iskustava.

6. Usavrsavanje nastavnika i promene u obrazovanju se ne mogu vrsitisa velike distance, iz kabineta, birokratski. Usavrsavanje je tim uspesnije:

ako se organizacijom obezbede neposredniji kontakti izmedu prezentanata ikorisnika novih ideja, odnosno nastavnika i organizatora njihovog usavrsa­vanja,ako se u datoj organizaciji obezbedi da prezentanti i recipijenti (korisnici)usavrsavanja budu u cescim i medusobno bliskijim odnosima,

ako izmedu spoljnih organizacija (centara i sl.) i skola ima manje prepreka­fizickih i drugih i dr.

7. Kvalitetno usavrsavanje pretpostavlja organizaciju u kojoj ce svakinastavnik biti maksimalno aktivan. On ne sme imati osecaj coveka koga uce, vee

60 PEDAGOGIJA, 3/02.

onog koji uci, To je moguce ako se organizacijom obezbedi primena metoda ak­tivnog ucenja, dakle, u principu, istih onih metoda za koje se ocekuje da ih onprimenjuje u radu sa ucenicima: rad na projektnim zadacima u formi radionica,diskusionih grupa i s1.

8. Polazeci od toga da nastavnici ulaze u proces usavrsavanja sa razli­citim predznanjima, iskustvom, interesovanjima i afinitetima, njima treba nuditisiri izbor sadrzaja, metoda i oblika usavrsavanja.

9. Niz razlicitih okolnosti ne ide na ruku kruto postavljenoj organizaci­ji u ovoj oblasti. To se, u prvom redu, odnosi na prirodu vaspitno-obrazovnograda, tj. na cinjenicu da je to zivi proces i da je kao takav izlozen delovanju ve­likog broja cinilaca. S druge strane, u pedagoskoj nauci i u nauci uopste, kao i utehnici i tehnologiji, dolazi do brzih promena pa bi kruta, staticna resenja, naro­cito ako su data kao dugorocna, nepovoljno uticala na ocekivani tok promena. Utakvoj situaciji bi projekcija, zbog suvisne staticnosti, postala kocnica razvoja,dakle, nesto suprotno ocekivanom. Stoga, programska koncepcija organizacije,sadrzaji i metode usavrsavanja nastavnika za unapredivanje obrazovanja morabiti data tako da obezbeduje onima koji rade na njenoj realizaciji "siri prostor","slobodno kretanje", ada, ipak, ostanu u "njenim okvirima", odnosno na kursubitnih opredeljenja koja su u njoj izlozena. Dakle, koncepcija mora biti izlozenakao akt kojim se odreduje buduci tok promena u tehnologiji nastave i ucenja,kao i da usavrsavanju nastavnika ostavlja dovoljno "prostora" za naknadno do­gradivanje, odnosno menjanje datih resenja u trenucima kad se potreba za usavr­savanjem, odnosno datim promenama oceni kao aktuelna i nuzna,

10. Prelaz sa tradicionalnih na savremene oblike, metode, sredstva radau vaspitno-obrazovnom procesu nije ni malo lak posao. Da bi se odustalo od ne­cega cemu se covek ucio u skoli, sto je cesto godinama u praksi primenjivao,potrebno je mnogo snage. Otuda, odnos prema usavrsavanju i prihvatanju pro­mena koje se programskim projekcijama predvidaju u mnogome zavisi od stepe­na motivisanosti pedagoskih radnika da se angazuju u ovom pravcu. Stoga setokom organizacije usavrsavanja i unapredivanja obrazovanja ovom pitanju mo­ra posvetiti posebna paznja nastojeci da se utvrdi niz mera cija primena ce moti­vaciono delovati na masovnije bavljenje problematikom inovacija. Medu uces­nicima usavrsavanja treba razvijati kolegijalne odnose.

11. Usavrsavanje nastavnika i promene u oblasti modernizacije nastave iucenja, pretpostavljaju izgradnju i primenu adekvatnog sistema pracenja i proce­njivanja ovih procesa. Bez takvog sistema bi realizacija i najboljeg programabila dovedena u pitanje.

PEDAGOGIJA, 3/02. 61

PREPARATION AND TRAINING OF TEACHERS IN OUR COUNTRY

Summary: A teacher is the basic factor oforganization ofteaching process, aswell as wide activities at school. There are no changes in education without him. Furtherdevelopment of school means changing and strengthening of his role. In new circum­stances the role of the teacher becomes more complex. New demands need adequatelyeducated teachers. Primary (initial) education of teachers is only the initial phase in itsformation. Further training of teachers must be an integral part ofprocess ofhis wholeeducation. The problem of initial education has not been solved yet in our country, norlater mastering of this profession. Both of these phases demand more thorough reform.In this paper, the author offers elements for concept ofsolution ofteacher training.

Key words: initial education, mastering, models, conceptions, study disciplines,culture circumstances, humanity, tolerance, cooperation, dialogue, interaction, perma­nent training, functioning, cultural needs, cultural surrounding, innovation centre, or­ganisation, state board, school- methods' centre, flexible organisation.

62 PEDAGOGIJA, 3/02.