Подаци о часу

Основни подаци:

Школа: Основна школа „Браћа Барух“, Деспота Ђурђа 2, Дорћол

Разред и одељење: V1

Предметни наставник: Милица Томовић

Студент: Никола Радосављевић

Датум и време држања часа: 21. III 2012. године, 8:50-9:35

Редни број часа: 2. час

Подаци о наставној јединици

Назив наставне јединице: Презент и презентска основа

Тип часа: обрада

Облик рада: фронтални, групни, индивидуални

Наставне методе: текстуална, дијалошка, монолошка, метода показивања,

индуктивно-дедуктивна метода

Наставна средства: табла, фломастер, уџбеник, наставни листови

1

Наставни циљеви

ОБРАЗОВНИ: проширити постојећа знања ученика о глаголима као врсти

променљивих речи у српском језику и њиховим граматичким особинама, тј.

глаголским временима у српском језику; упознати ученике са садашњим временом

(презентом) и његовом употребом у језику (стилском функцијом), начином његовог

грађења (презентском основом и наставцима за презент), презентом помоћних глагола

и начином писања одричног облика презента.

ВАСПИТНИ: развијати и богатити љубав према језику, говорну и писану

културу ученика, као и осећање за правилно и прецизно изражавање.

ФУНКЦИОНАЛНИ: оспособити ученике да правилно употребљавају презент у

говору и писању, подстаћи њихову радозналост и развијати њихову способност

запажања, упоређивања, дефинисања и закључивања.

2

Структура часа

Преглед структуре часа

УВОДНИ ДЕО: обнављање постојећих знања о врстама речи, глаголима и њиховим

граматичким особинама (5 минута).

ГЛАВНИ ДЕО: обрада презента, презентске основе и презента помоћних глагола (30

минута).

ЗАВРШНИ ДЕО: утврђивање обрађене наставне јединице са ученицима (10 минута).

3

Уводни део часа

Након поздрава и представљања ученицима, говоримо да ће наставна јединица

коју обрађујемо на овом часу бити повезана са врстом речи коју су учили до сада –

глаголима. Зато с њима обављамо краћу систематизацију онога што су до сада научили

о променљивим врстама речи, фокусирајући се на глаголе и њихове граматичке

особине. Ово ће бити прилика и да се утврди како су ученици овладали инфинитивом

као основним, неличним глаголским обликом који су учили неколико часова раније.

Н: Данас ћемо научити нешто ново из граматике, и то нешто у вези с глаголима

као врстом речи. Нешто од тога Вама је сигурно већ познато од раније, па ћемо се мало

подсетити неких ствари које сте већ учили, али и додати понешто ново што до сада

нисте знали. Али, да бисмо заједно што лакше кренули у разговор о тим новим

стварима, морамо се прво подсетити: које врсте речи постоје у српском језику?

У: У српском језику постоји десет врста речи. То су: именице, заменице,

придеви, бројеви, глаголи, прилози, везници, речце и узвици.

Н: Одлично! Нисам ни сумњао да ће то бити проблем за Вас. А знамо ли како

делимо све те речи у српском језику?

У: Речи у српском језику деле се на променљиве и непроменљиве.

Н: Тачно! Добро, које су то непроменљиве речи?

У: Непроменљиве речи су прилози, предлози, речце, везници и узвици.

Н: А зашто ове речи називамо непроменљивим?

У: Зато што се оне увек јављају у истом облику.

4

Н: Добро. А шта спада у ону много већу, за наш час важнију групу? Шта спада у

променљиве речи у српском језику?

У: Променљиве речи су именице, заменице, придеви, бројеви и глаголи.

Н: Одлично, одлично. Пошто знате зашто су оне врсте речи непроменљиве,

морате знати и ово: зашто су ове променљиве?

У: Променљиве врсте речи у српском језику су оне речи које мењају свој облик

у реченици.

Н: Наравно, то је јасно. Добро, ако ове променљиве речи мењају свој облик,

како им име каже, морамо знати како се оне мењају. Које променљиве речи се мењају

по падежима?

У: По падежима се мењају именице, заменице, придеви и бројеви.

Н: Аха. Значи, не мењају се све променљиве речи по падежима. Која врста речи

се, онда, не мења по падежима?

У: Глаголи се не мењају по падежима.

На овом месту треба скренути пажњу ученицима да не забораве да се именице,

заменице, придеви и бројеви не мењају само по падежу, али да је та промена оно што

их одваја од глагола. Проверити да ли неко од ученика зна да се промена именских

речи зове деклинација, а глагола конјугација.

Након ових питања фокусирамо се на глаголе и њихове граматичке особине.

Н: Дакле, рекли сте ми да се глаголи не мењају по падежима. Да видимо по чему

се онда мењају глаголи. Шта сте до сада учили о граматичким категоријама глагола,

које категорије познајете?

У: Особине глагола су род, број, лице, глаголски вид и глаголски род, глаголски

облик, и потврдни/одрични облик.

5

Не тражимо од ученика познавање појмова глаголског времена и начина, као и

категорије глаголског стања, зато што о њима нису учили.

Н: У реду. Дакле, Ви сте до сада говорили о роду и броју глагола, о глаголском

роду и глаголском виду, знате за потврдан и одричан облик глагола. Сада сте почели и

детаљније да се упознајете са глаголским облицима, тј. на једном од претходних часова

сте говорили о једном гл. облику. Да ли се сећате о ком гл. облику сте учили?

У: Учили смо о инфинитиву.

Н: Да, да. Може ли ми неко рећи шта је то инфинитив?

У: Инфинитив је основни, неодређени и нелични облик глагола.

Н: Одлично. Сада смо спремни да се упознамо са још једним глаголским

обликом.

Након извршене кратке систематизације, прелазимо на обраду нове наставне

јединице – презента и презентске основе.

6

Главни део часа

Делимо наставне листове које ћемо радити заједно са ученицима. У тексту у

првом задатку се налазе примери који се односе на нову наставну јединицу. Ученици

треба да подвуку глаголе у тексту и да препознају да се употребљени глаголи односе

на радњу која се врши у тренутку говора.

После поделе наставних листова, говоримо ученицима да пажљиво погледају

први задатак, и питамо некога од њих да прочита дати дијалог.

1. Текст:

(Разговор преко телефона између Јоване и Милоша)

Милош: Е, шта радиш?

Јована: Ево, ништа посебно, слушам музику и чекам Тамару. Доноси неки нови

хорор филм да гледамо. Ти?

Милош: Па, досађујем се, размишљам да ли да идем негде, па те зовем да те

питам... Мислим, можда да радимо нешто, да одемо до града или...?

Јована: Да ли волиш хорор филмове?

Милош: Обожавам их!

Јована: Видиш, онда имаш шта да радиш! Е, звони ми неко на вратима,

вероватно Тамара. Долазиш?

Милош: Крећем одмах. Ћао!

Јована: Ћао!

7

Након што неко од ученика (или више њих) наглас прочита текст, прелазимо на

разговор о прочитаном.

Н: Када се дешава радња овог текста у односу на учеснике у разговору – у

прошлости, садашњости или будућности?

У: Радња текста се дешава у садашњости.

Н: Тако је, у садашњости. А како знамо то, на основу којих речи у тексту

препознајемо да се радња одвија у садашњости?

У: То препознајемо на основу речи: радиш, слушам, чекам...

Тражимо од ученика да подвуку те речи и да препознају да су у питању глаголи.

Говоримо им да сви ти глаголи стоје у истом глаголском облику и да се тим

глаголским обликом бавимо на овом часу.

Подсећамо ученике на инфинитив, који је општи и неодређен глаголски облик,

и објашњавамо им да у српском језику постоје и глаголски облици који, за разлику од

инфинитива, тачно одређују КАДА се одвија радња коју исказују, односно да ли је то

пре тренутка говора (у прошлости), у тренутку док говоримо (у садашњости) или након

тренутка говора (у будућности). Тражимо од њих да се присете глаголских времена

која су помињали у четвртом разреду.

Н: Да ли сте у четвртом разреду помињали нека глаголска времена? Ако јесте,

која су то времена?

У: Помињали смо прошло, садашње и будуће време.

Н: Одлично. Да ли препознајете време употребљено у овом тексту?

У: У питању је садашње време.

8

Говоримо да је то тема овог часа и пишемо наслов на табли:

Презент (садашње време)

Објашњавамо да је презент друго име за садашње време у српском језику.

Тражимо од њих да помогну у писању дефиниције помоћу овога што смо до сада рекли

о презенту.

Н: Дакле, да запишемо: „Презент (садашње време) је глаголски облик

(глаголско време) којим се исказује радња која се одвија...“ Сад ми треба Ваша помоћ.

Када се одвија, пре тренутка говора, у тренутку говора или после тренутка говора?

У: У тренутку говора.

Довршавамо дефиницију: „...у тренутку говора“. Поновимо целу дефиницију и

проверимо да ли су је разумели.

Сада прелазимо на промену по лицима. Прво проверавамо да ли ученици знају

шта је то категорија лица.

Н: Поменули смо на почетку часа да се глаголи мењају и по лицима. Ко ће да ми

каже која лица постоје у српском језику?

У: Постоје прво, друго и треће лице једнине и множине.

Објашњавамо ученицима да неки глаголски облици не разликују лице, као нпр.

инфинитив, и да се такви глаголски облици стога називају нелични. Тражимо од њих

да закључе да ли облик презента зависи од лица. Враћамо их на текст који смо

прочитали на почетку овог дела часа и наводимо их на глагол који се јавља у два

облика: РАДИШ и РАДИМО. Очекујемо од њих да ће закључити да облик презента

зависи од лица које говори, тј. да је презент лични глаголски облик.

9

Проверавамо да ли ученици знају разлику између простих и сложених

глаголских облика и објашњавамо ту разлику уколико је ученици не познају. Сада

тражимо од њих да закључе да ли је презент прост или сложен глаголски облик и

очекујемо да ће лако испунити овај захтев.

Када смо утврдили ове две битне особине презента, записујемо их на табли:

„Презент је прост, лични глаголски облик.“

Следи промена по лицима. Исписујемо на табли глагол „ПИТАТИ“ и испод

њега правимо табелу следећег изгледа:

једн. мн.

1. лице ПИТАМ ПИТАМО

2. лице ПИТАШ ПИТАТЕ

3. лице ПИТА ПИТАЈУ

Заједно с ученицима попуњавамо табелу правилним облицима, тако што им

помогнемо на следећи начин: „Почнете реченицу са ЈА САДА...шта радим? Питам,

тако је“, и настављамо док се не испуни табела. Тражимо од њих да подигну руку и

питамо по једног ученика за сваки облик. Најбоље је да питамо што више ученика.

Након што смо обрадили промену по лицима, прелазимо на други и трећи

задатак на наставним листовима, и увежбавамо облик презента и промену по лицима.

Задаци:

2. Одреди у ком лицу стоје следећи облици презента:

СЛУШАМ______________________ ЗВОНИ ______________________

ВИДИШ ______________________ РАДИМО______________________

ДОЛАЗИШ _____________________ ДОНОСИ_______________________

10

3. Напиши облик глагола који се од тебе тражи :

3. л. једн. презента глагола ГЛЕДАТИ: _________________________

2. л. мн. презента глагола ЧЕКАТИ: _________________________

3. л. мн. презента глагола ИМАТИ: _________________________

1. л. једн. презента глагола ЗВОНИТИ: _________________________

Након увежбане промене по лицима, прелазимо на обраду презентске основе и

наставака за презент. Враћамо се на табелу коју су ученици попунили и тражимо од

њих да обрате пажњу на облике презента глагола ПИТАТИ.

Н: Погледајте добро све облике које смо написали. Примећујете ли који је део

речи заједнички за све исписане облике?

У: Заједнички део за све облике гласи ПИТА.

Фломастером у табели повлачимо танке вертикалне линије којима одвајамо

заједнички део свих облика од оног дела који се мења. Објашњавамо им да се тај део,

заједнички за све облике презента, назива презентска основа и записујемо на табли:

Грађење презента:

- презентска основа (ПИТА-)

Наглашавамо да се презентска основа пише са цртицом на крају. Скрећемо

пажњу ученицима на однос између инфинитивне и презентске основе глагола, тј. на то

да неки глаголи имају исту инфинитивну и презентску основу, а неки не. Дајемо

примере за оба случаја: ПИТАТИ и КАЗАТИ. Ово је и добра прилика да са ученицима

обновимо начин добијања инфинитивне основе. Истичемо значај презентске основе за

грађење неких гл. облика које ће ученици тек учити.

11

Сада, заједно са ученицима, коментаришемо други део облика презента, који се

мења, и говоримо им да се тај део назива наставак за презент. Очекујемо од њих да

закључе да су у питању лични наставци, тј. да од лица зависи који ћемо наставак

употребити.

На табли записујемо:

+

- наставци за презент:

Према облицима који су написани у претходној табели, очекујемо од ученика да

лако издвоје наставке, пошто сада знају како гласи презентска основа. У 3. л. мн. ћемо

прво написати наставак -ју, да бисмо, кад поменемо примере типа РАДЕ и ИДУ (сл.

страна), дописали и остала два наставка.

Сада им објашњавамо поступак добијања презентске основе.

Н: Запишите и запамтите, врло је лако: када од првог лица множине одбијемо

наставак -мо, добијамо презентску основу глагола.

Заједно радимо четврти и пети задатак на наставним листовима.

Задаци:

4. Одреди презентску основу следећих глагола:

РАДИТИ ___________________ ЗВАТИ _____________________

ВОЛЕТИ ___________________ МИСЛИТИ __________________

12

једн. мн.

1. л. - м - мо

2. л. - ш - те

3. л. - ø -ју/-у/-е

5. Подвуци глаголе који немају исту презентску и инфинитивну основу:

РАЗМИШЉАТИ ИЋИ ОБОЖАВАТИ ТРЧАТИ ЗВОНИТИ

Скрећемо ученицима пажњу на два глагола који се јављају у тексту који смо

читали: РАДИТИ и ИЋИ. Питамо их да кажу облик 3. лица множине презента ових

глагола и очекујемо да ће њихов одговор бити: РАДЕ и ИДУ. Ученици би требало да

буду зачуђени како наставак у овим случајевима није -ју. Онда им објашњавамо да се

код неких глагола наставак за презент додаје на окрњену презентску основу, тј. на

презентску основу скраћену за последњи самогласник, и да постоје два таква наставка:

-е и -у. Сада ове наставке дописујемо у табелу на одговарајуће место, поред -ју.

Можемо затражити од ученика да наведу још неке примере оваквих глагола. Нарочито

их упозоравамо на честе неправилне облике 3. лица множине глагола сећи, пећи, тући,

вући и сл.

Након овога, тражимо од њих да погледају 21. задатак на 50. страни у Радној

свесци. Наглас читамо задатак и текст песме. Очекујемо од ученика да тачно ураде

задатак, тј. да препознају неправилне облике нећем и хоћем. Питамо их у ком лицу

стоје наведени глаголи и очекујемо да ће ученици препознати да је у питању 1. лице

једнине. Показујемо им табелу са наставцима и закључујемо да ови облици имају

наставак који би требало да стоји у 1. лицу једнине. Објашњавамо им да само ова два

глагола у српском језику имају наставак -у у 1. лицу једнине. Износимо им занимљиву

чињеницу да је некад било обрнуто, да су скоро сви глаголи имали наставак -у, а само

неколико њих -м, и да се од тих малобројних глагола наставак проширио на остале

глаголе.

Сада укратко поновимо речено о презентској основи и наставцима за презент, тј.

набројимо наставке за сва лица, заједно са ова два изузетка у 1. лицу једнине.

Проверавамо да ли су ученици разумели како се гради презент.

Прелазимо на презент помоћних глагола. Говоримо ученицима да у српском

језику постоје три глагола која служе за образовање других, сложених глаголских

облика, да се зато ти глаголи називају помоћни, и исписујемо их на табли:

13

Помоћни глаголи у српском језику су: ЈЕСАМ, БИТИ и ХТЕТИ.

Скрећемо пажњу на глагол ЈЕСАМ који има само облике презента и да се зато

он једини не пише у инфинитиву, јер га нема. У сарадњи са ученицима, мењамо

помоћне глаголе по лицима у презенту. Наглашавамо ученицима да је презент

помоћних глагола веома важан, јер ће им бити потребан за наредне наставне јединице,

кад буду радили сложене глаголске облике. Такође наглашавамо разлику између

наглашених и ненаглашених облика. Заједно са ученицима говоримо одричне облике

презента свих помоћних глагола. Ово је прилика и да поменемо како се пише одрични

облик презента.

Након обраде презента, презентске основе и наставака за презент, као и

презента помоћних глагола, заједно са ученицима утврђујемо пређено градиво на овом

часу тако што са њима радимо задатке из наставних листова.

14

Завршни део часа

У завршном делу часа ученицима делимо нове наставне листове са вежбањима која се

тичу обрађене наставне јединице - презента. Заједно са ученицима утврђујемо градиво

обрађено на овом часу тако што решавамо задатке из наставних листова.

Задаци:

1. Напиши следеће глаголе у задатим облицима:

3. л. jедн. презента ОПРОСТИТИ

2. л. једн. презента ВИДЕТИ

3. л. мн. презента КУПИТИ

1. л. мн. презента ДОЋИ

1. л. једн. презента ВРАТИТИ СЕ

3. л. мн. презента ПОГЛЕДАТИ

2. Напиши презентску основу наведених глагола:

дати________________________ ухватити __________________________

узети_______________________ сећи __________________________

казати______________________ сликати ___________________________

15

3. Напиши следеће глаголе у задатим облицима:

3. л. мн. глагола:

ПЕЋИ:_________________ СЕЋИ:________________ ТЕЋИ:________________

1. л. једн. глагола:

ХТЕТИ:_________________МОЋИ:________________РЕЋИ: ________________

4. Повежи линијама облике презента са одговарајућим инфинитивом:

легнем стајати

стану лежати

лежим казивати

кажемо стати

стоји лећи

казују казати

5. Један од три помоћна глагола у српском језику може имати само облике

презента. Који је то глагол? ____________________

6. Напиши следеће глаголе у задатим облицима:

3. лице једнине презента, ненагл. облик ХТЕТИ

1. лице једнине презента БИТИ

2. лице множине презента, нагл. облик ХТЕТИ

2. лице једнине презента, ненагл. облик ЈЕСАМ

3. лице множине презента, нагл. облик ЈЕСАМ

1. лице једнине презента БИТИ

16

Последња два минута часа остављамо за то да са ученицима укратко поновимо

дефиницију презента, промену по лицима и грађење презента, као и презент помоћних

глагола. Задамо им домаћи задатак: да погледају два задатка на 61. страни Граматике и

задатке из Радне свеске који се тичу презента (од 16. до 26. задатка на странама 49-51).

17

Контролни лист главног дела часа

Текст:

(Разговор преко телефона између Јоване и Милоша)

Милош: Е, шта радиш?

Јована: Ево, ништа посебно, слушам музику и чекам Тамару. Доноси неки нови

хорор филм да гледамо. Ти?

Милош: Па, досађујем се, размишљам да ли да идем негде, па те зовем да те

питам... Мислим, можда да радимо нешто, да одемо до града или...?

Јована: Да ли волиш хорор филмове?

Милош: Обожавам их!

Јована: Видиш, онда сад имаш шта да радиш! Е, звони ми неко на вратима,

вероватно Тамара. Значи, долазиш?

Милош: Крећем одмах. Ћао!

Јована: Ћао!

2. Одреди у ком лицу стоје следећи облици презента:

СЛУШАМ____1. лице једнине_____ ЗВОНИ _____3. лице једнине_____

ВИДИШ ____2. лице једнине_____ РАДИМО_____1. лице множине____

ДОЛАЗИШ __2. лице једнине______ ДОНОСИ_____3. лице једнине_____

18

3. Напиши облик глагола који се од тебе тражи :

3. л. једн. презента глагола ГЛЕДАТИ: _________гледа___________

2. л. мн. презента глагола ЧЕКАТИ: _________чекате__________

3. л. мн. презента глагола ИМАТИ: _________имају___________

1. л. једн. презента глагола ЗВОНИТИ: ________звоним___________

4. Одреди презентску основу следећих глагола:

РАДИТИ _______ради-_______ ЗВАТИ ________зове-________

ВОЛЕТИ _______воли-_______ МИСЛИТИ ____мисли-_______

5. Подвуци глаголе који немају исту презентску и инфинитивну основу:

РАЗМИШЉАТИ ИЋИ ОБОЖАВАТИ ТРЧАТИ ЗВОНИТИ

19

Контролни лист завршног дела часа

1. Напиши следеће глаголе у задатим облицима:

3. л. jедн. презента ОПРОСТИТИ ОПРОСТИ

2. л. једн. презента ВИДЕТИ ВИДИШ

3. л. мн. презента КУПИТИ КУПЕ

1. л. мн. презента ДОЋИ ДОЂЕМО

1. л. једн. презента ВРАТИТИ СЕ ВРАТИМ СЕ

3. л. мн. презента ПОГЛЕДАТИ ПОГЛЕДАЈУ

2. Напиши презентску основу наведених глагола:

дати__________да-__________ ухватити __________ухвати-___________

узети_________узме-_________ сећи ___________сече-____________

казати________каже-_________ сликати __________слика-____________

4. Напиши следеће глаголе у задатим облицима:

3. л. мн. глагола:

ПЕЋИ:______пеку______ СЕЋИ:_______секу_______ ТЕЋИ:______теку______

1. л. једн. глагола:

ХТЕТИ:_____хоћу______ МОЋИ:______могу_______ РЕЋИ:_рекнем и речем_

5. Повежи линијама облике презента са одговарајућим инфинитивом:

20

легнем - лећи

стану - стати

лежим - лежати

кажемо - казати

стоји - стајати

казују - казивати

6. Један од три помоћна глагола у српском језику може имати само облике

презента. Који је то глагол? _______ЈЕСАМ_______

7. Напиши следеће глаголе у задатим облицима:

3. л. једн. презента, ненагл. облик ХТЕТИ ЋЕ

1. л. мн. презента БИТИ БУДЕМО

2. л. мн. презента, нагл. облик ХТЕТИ ХОЋЕТЕ

2. л. једн. презента, ненагл. облик ЈЕСАМ СИ

3. л. мн. презента, нагл. облик ЈЕСАМ ЈЕСУ

1. л. једн. презента БИТИ БУДЕМ

Изглед табле

21

Презент (садашње време)

Презент (садашње време) је глаголски облик (глаголско време) којим се исказује

радња која се одвија у тренутку док говоримо.

Презент је прост, лични глаголски облик

ПИТАТИ

једнина множина

1.лице ПИТАМ ПИТАМО

2. лице ПИТАШ ПИТАТЕ

3. лице ПИТА ПИТАЈУ

Грађење презента:

презентска основа (ЧИТА-)

+

наставци за презент:

- ХОЋУ, МОГУ

- СЕКУ, ПЕКУ, ТЕКУ, ВУКУ

- Помоћни глаголи: ЈЕСАМ, БИТИ, ХТЕТИ.

Литература

22

једнина множина

1. лице - м - мо

2. лице - ш - те

3. лице - ø - ју/-е/-у

Литература за ученике:

Весна Ломпар, „Граматика 5: српски језик за пети разред основне школе“, Klett,

Београд, 2008.

Весна Ломпар, Наташа Станковић-Шошо, „Српски језик за пети разред основне

школе: радна свеска уз уџбенички комплет“, Klett, Београд, 2008.

Литература за професоре:

Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, „Граматика српског језика за гимназије

и средње школе“, Завод за уџбенике, Београд, 2011.

Михаило Стевановић, „Савремени српскохрватски језик I“, ИДП „Научна

књига“, Београд, 1991.

Иван Клајн, „Граматика српског језика“, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд, 2005.

Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, „Правопис српскога језика:

измењено и диопуњено издање“, Матица српска, 2010.

Милија Николић, „Методика наставе српског језика и књижевности“, Завод за

уџбенике, 2009.

Павле Илић, „Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси“,

Прометеј, Нови Сад, 1997.

Мирољуб Вучковић, „Настава српског језика и књижевности у петом разреду

основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.

Садржај

23

Подаци о часу...........................................................................................................................1

Наставни циљеви.....................................................................................................................2

Структура часа..........................................................................................................................3

Преглед структуре

часа................................................................................................3

Уводни део часа............................................................................................................4

Главни део часа.............................................................................................................7

Завршни део часа........................................................................................................15

Контролни лист главног дела часа.......................................................................................18

Контролни лист завршног дела часа....................................................................................20

Изглед табле............................................................................................................................22

Литература..............................................................................................................................23

24