Principi holisti¥¾ke nauke budu¢¾nosti - vuk holisticke nauke ¢ ...

download Principi holisti¥¾ke nauke budu¢¾nosti - vuk holisticke nauke  ¢  podrazumeva svako ¢»sistematski

of 355

  • date post

    20-Sep-2019
  • Category

    Documents

  • view

    6
  • download

    2

Embed Size (px)

Transcript of Principi holisti¥¾ke nauke budu¢¾nosti - vuk holisticke nauke ¢ ...

  • Principi holistièke nauke buduãnosti

    Vuk Uskokoviã

    id54022459 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com

  • 2

    Sadraj:

    Predgovor........................ Principi holistièke nauke buduãnosti... 1. Svaki kvalitet je put..... 2. Tai-ãi-tu.... 3. Samo razlike èine informacije......................................................................................... 4. Kvaliteta je beskonaèno mnogo....................................................................................... 5. U Prirodi ne postoji nita to bi se moglo predstaviti kao suma svojih delova... 6. Finalna uzroènost Prirode je nelokalna i holistièka (od celine ka delovima).................. 7. Kvantiteti ne odreðuju kvalitete... 8. Mapa nije teritorija i ime nije imenovani entitet.. 9. Nauène teorije odraavaju njihovu korisnost, ali ne i ontoloku istinitost...... 10. Svako posmatranje je uèestvovanje i ne postoji posmatrano nezavisno od posmatraèa, niti posmatraè nezavisan od posmatranog, te ni teritorija nezavisna od mape, kao ni naèin crtanja mape nezavisan od teritorije... 11. Priroda sveta je monistièka.. 12. Priroda je kroz okvire svake formalne nauke indeterministièka.. 13. Savremena nauka ne odgovara na pitanja »zato...?«, veã »kako...?«. 14. Linearna, jednosmerna uzroènost je posledica redukcionistièkog, a nelinearna, obostrana uzroènost holistièkog uzroènog sagledavanja sveta 15. Linearnost odgovara neodgovornosti i izolaciji, a cirkularnosti (povratno spregnute nelinearnosti) panji, matovitom osmiljavanju, samo-kreaciji, uèenju i evoluciji... 16. Svako znanje je subjektivno i svaka reprezentacija je interpretacija... 17. ivotnost Prirode se ne moe formalno opisati... 18. Samo se »slabi« principi mogu dokazati. 19. Svaki eksperiment u Prirodi je neponovljiv. 20. Svako uèenje je uèenje na grekama 21. ivljenje = uèenje 22. Uèenje = evolucija... 23. Svaka evolucija je ko-evolucija... 24. Tajna ivota je u putanjama, a ne samo u genetskoj ifri ili bilo kojoj formi ili supstanci 25. Jezik ne slui objektivnom prenosu informacija, veã uzajamnoj orijentaciji. 26. Implicitne pretpostavke i temeljna verovanja se ne mogu u potpunosti eksplicitovati... 27. Svi nauèni zakljuèci su implicitno sadrani u njenim polaznim pretpostavkama... 28. Svako kreativno razmiljanje je nelinearno, vraãajuãi se na svoj poèetak.. 29. Svet je slika nae due.. 30. Svaki kvalitet je put. Na putu ka ekologiji uma i ekonomiji mora.. 1. Uvod..... 2. Problem polaritetne strukture prirodnih dejstava..... 3. Dva tipa ekoloke svesnosti..... 4. I Zemlja je ivo biãe........................................................................................................

  • 3

    5. Problem nepredvidljivosti ljudskih dejstava.... 6. Problem temeljnih vrednosti ekonomskog progresa........................................................ 7. Kooperativnost naspram kompetitivnosti.... 8. Put naspram cilja...... 9. Od egocentrizma ka pronalaenju lepote u svemu...... 10. Sistemski pozdrav na putu ka evoluciji svesti. Odabrana literatura.................

  • 4

    Predgovor

    Prvi deo knjige predstavlja put na kome ãemo postepeno, korak po korak, otkrivati uvide u raðanje jednog - za nauku kakvu poznajemo novog, a za drevne spiritualne tradicije i mudra razmiljanja starog - pogleda na svet, odnosno u nas same. Kontemplacija koja èini ovaj deo knjige je sabrana u niz principa koji, premda predstavljaju samo neke od beskraja potencijalno eksplicitujuãih ideja ove knjige, mogu biti ulepavajuãi podsetnici ili mantre, inicijatori beskrajno raznovrsnih promiljanja koja bi moda bila u stanju da na odnos sa Prirodom prosvetle dubokim potovanjem, blaenom obazrivoãu i paljivoãu, tolerantnoãu i produhovljenoãu. Poput jonskih stubova sa pogledom na more, antièkih, krhkih i pranjavih stubova koji nose tragove vremena, ali i zadivljujuãu belinu i bogatstvo otisaka vekovnih dodira sa Prirodom, i u ovoj knjizi izloeni principi jedne holistièke nauke buduãnosti, predstavljaju stare temelje ljudskih razmiljanja, delimièno iscrtane u jednom novom svetlu, temelje saznanja na kojima moemo graditi mnoga prosvetljena razmiljanja i doivljaje sveta. Èitava ova knjiga je odraz verovanja da bi nesagledivo prostiruãe posledice uzajamnog i sveopteg harmonizovanja prirodnih procesa i komunikacija - koje, usled aktuelnih otklona od vrednosti negovanih u drevnim religioznim tradicijama, odstupaju od prirodne, odrive, ali i uvek dinamièke i evolutivne ravnotee - spontano izronile kroz prihvatanje i samostalno docrtavanje ovde delimièno iscrtanog puta izmeðu nas i Prirode. Njegovo fleksibilno odranje, namesto savremenih redukcionistièkih nauènih ideja i shvatanja, na temeljima naih razmiljanja i pogleda na svet bi se odrazilo na irenje naih, uzajamno individualnih i globalnih opcija odluèivanja, buðenje oseãaja odgovornosti prema putu ostvarivanja naeg sveta, kao i u nedogled pruajuãeg oseãaja blaenosti i spiritualne slobode. Meðutim, u tu svrhu, kada se ponovo vratimo na poèetak, na ovaj predgovor, korisno je obratiti panju i na osnovni kreativni princip, princip principa holistièke, spiritualne nauke buduãnosti, saznajnom radoãu, nadam se, rascvetane ovom knjigom: istinska saznanja ne trpe principe, najvanija doktrina je nemati doktrinu111, a sveto na- èelo je poput nebeskog plavetnila èisti Um.

    »Izneãu Vam, o monasi, uèenje slièno splavu. Svrha mu je da prebrodite, a ne da ga èvrsto zadrite«319, uèio je Gautama Buda. Stoga su ovi »principi«, reèi i misli koje oni uokviravaju, samo ukazivaèi, znakovi na putu. Kao to je Voren MekKulok govorio: »Nemojte mi odgristi prst, veã pogledajte tamo gde pokazujem«106, ove reèi nisu objektivan ili istinitosni odraz sveta, veã samo putokazi razmiljanja i ivljenja, za èije potpuno razumevanje je neophodno proniãi kroz reèi i forme koje oni èine, u sjajne direktne semantièke krugove koji se u njihovom dodiru sa radoznaloãu subjekta iscrtavaju. Iako obrisan od strane morskog talasa, trag otvorenog dlana na peèanoj plai moe dugo predstavljati na putokaz, slièan Vitgentajnovim »merdevinama reèi«417 koje je, poto se na njima popenjemo do onde dokle je to potrebno, najkorisnije odbaciti. Dostiãi preko mape koja je poput kakve himne tiini, samu teritoriju i bez reèi uiveti se u Put Prirode.

    Apostol Pavle je, u ovom duhu, pisao da »ja sam posredstvom zakona umro zakonu da Bogu ivim« (Galatima 2:19), pokazujuãi nam na proèiãavajuãu i oslobaðajuãu, ni u jednom pogledu ne sputavajuãu, te ka spontanom jedinstvu uma i Prirode usmeravajuãu sutinu puta svakog spiritualnog uèenja. Ovi principi ãe, tako, predstavljati putokaze oslobaðanja od drugih principa koji èine osnove naeg

  • 5

    svakodnevnog rezonovanja, a na koje smo se vremenom navikli i prestali da ih primeãujemo - principe koji spadaju u domene jezika, logike i socijalne tradicije kojoj pripadamo. Put ove knjige, meðutim, ne predstavlja samo èudesno uzdizanje zavesa (mapa) naih pogleda na svet, veã i ukazivanje na blagodetnost delatno-meditativne komplementarnosti putem otvaranja prostora moguãnosti uèenja istovremenog pragmatiènog, dobronamernog i predanog koriãenja ovog platna naoj imaginaciji, i uronjavanja u neposrednost egzistencijalne svesnosti, odravanja blaenog mira, nebeske tiine i jedinstva uma i Prirode. Implicitne temelje naih sagledavanja sveta i saznanja ãemo, tako, moda nauèiti da posmatramo ne kao delove naeg biãa - to, kao to ãemo videti, èesto uzrokuje disharmonièna oseãanja straha, zabrinutosti, ljutnje, depresije i opsesivne vezanosti za materijalne forme i plodove rada - veã samo kao plutajuãe oblake ili tok vode u potoku397, te ih tako i kontrolisano i osmiljeno, ali istovremeno i spontano koristimo. Cilj koji nosi svaki trenutak ove knjige, stoga, ne predstavlja predlaganje prihvatanja jednog univerzalnog pogleda na svet, opte reforme nauke u smeru svevaeãe, »nove« nauke buduãnosti, veã samo blagodetno razjanjenje (usled zavaravajuãih preslikavanja, pogreno uviðene) svrhe i znaèaja nauènih i svakodnevnih delatnosti, razbistrav