ПРИКАЗ ПОГЛАВЉА ДИФАЈ И БЕНШОА

У КЊИЗИ ГЛАЗБА У РЕНЕСАНСИ

Howard M. Brown i Louise K. Stein, Dufay i Benchois, u: Glazba u renesansi, Zagreb,

Hrvatsko muzikološko društvo, 2005, 33–63

Друго поглавље књиге Глазба у ренесанси носи назив Дифај и Беншоа и

садржи шест поднаслова који обрађују живот и одлике стваралаштва Гијома

Дифаја (Guillaume Dufay) и Жила Беншое (Gilles Benchois). У опсежном првом

поднаслову, аутори Хауард Браун (Howard Brown) и Лујза Штајн (Louise Stein)

износе историјске чињенице о политичкој, економској и друштвеној позадини 15. и

16. века. Описан је музички живот тог времена и приказано је на које начине су

наведене чињенице утицале на живот и услове рада композитора и извођача, чиме

читалац добија комплетну слику о условима под којима су настајала музичка дела у

доба бургундске епохе.

У следећа четири поднаслова говори се о животу и делима Гијома Дифаја,

док шести поднаслов обухвата биографију и стваралаштво Жила Беншое. Иако

најкраћи, пасус о биографији Гијома Дифаја садржи информације које нису

хронолошки приказане и које се највише заснивају на претпоставкама без

конкретног објашњења. Можда би доследан биографски приступ Планшарта

(Alejandro Planchart) и Хема (Charles Hamm) у истоименим поглављима у The New

Grove Dictionary of Music and Musicians, који се држе проверених података и врло

малог броја претпоставки (увек аргументованих), био боље решење за јединицу

овог типа. Оба композитора су представљена као најзначајнији и најутицајнији

ствараоци бургундске епохе и између њих је направљена интересантна паралела у

биографском погледу, која приказује њихове различите животне путеве.

Анализе миса, мотета и шансона чине највећи део поглавља Дифај и Беншоа

и пропраћене су теоријским објашњењима и нотним примерима, али и историјским

подацима о настанку и друштвеном значају тих дела. Сваки од наведених жанрова

обрађен је у оквиру посебних поднаслова. Занимљив је приступ аутора према

најважнијим подацима о одређеном жанру - представљени су у оквиру паралеле са

другим жанром или чак у пасусу који је посвећен потпуно другом жанру. У односу

1

на јасно одвојене и фокусиране пасусе о Дифајевим жанровима у The New Grove

Dictionary of Music and Musicians, овај приступ може да се чини конфузним и

недоследним. Међутим, то никако не би требало тако да се схвати, јер је сам Дифај

у својим делима правио синтезу елемената различитих жанрова, што су аутори у

овом поглављу на исти начин (помоћу дигресија) и испратили.

Иако приложени у великом броју, многи важни подаци о елементима рада

композитора нису пропраћени нотним примерима који би их илустровали, као што

је то случај у књизи Повијест глазбе, где аутор Јосип Андреис сваку занимљивост

и иновацију у композиционим поступцима приказује и нотним приказом. Као

пример, може да се издвоји део текста где аутори говоре о Дифају као очевидно

првом композитору који је користио световну мелодију у структури мисе, међутим

нигде не илуструју наведену тезу (помоћу чега би читалац могао и аналитички да

спозна ову Дифајеву иновацију).

Аутентичност Дифајевих дела такође је један од проблема у вези са овом

материјом. Многи аутори су читава поглавља посветили искључиво овој теми (The

New Grove Dictionary of Music and Musicians, Music in the Renaissance), са ставом да

дела за која није утврђено да су Дифајева не би требало да се сврстају у његово

стваралаштво док се не пронађе доказ о аутентичности. Међутим, аутори књиге

Глазба у ренесанси су те примере ипак сврстали у опус Дифајевих дела само уз

назнаку да та дела можда нису његова, без икаквих конкретних аргумената о

сумњи или потврди њихове аутентичности.

Ипак, требало би имати у виду да књига Глазба у ренесанси представља

један од ауторитета у литератури о ренесансној музици. Значај који су Дифај и

Беншоа имали у развоју жанра мотета, мисе и шансона назначен је великим бројем

аргументованих чињеница, анализа и нотних примера, те заједно са претходним

поглављем Почеци: Данстејбл и енглески начин, представља изврстан увод у причу

о врхунцу ренесансне музике.

2

Литература:

1. Andreis, Josip, Povijest дlazbe, Sveučilišna naklada Liber, Zagreb. 1989

2. Brown, Howard M. i Louise K. Stein: „Difaj i Benšoa“, u: Glazba u

renesansi, Hrvatsko muzikološko društvo, Zagreb, 2005.

3. Hamm, Charles: “Guillaume Du Fay”, u: The New Grove Dictionary of Music

and Musicians, Macmillan Publishers Ltd., Londres, 1980.

4. Planchart, Alejandro: „Du Fay, Guillaume“, u: The New Grove Dictionary of

Music and Musicians, Macmillan Publishers Ltd., Londres, 2012.

5. Reese, Gustave, Music in the Renaissance, W. W. Norton & Company, New

York, 1957.

3