Prezentacija SWAp srpski cela[1] SW… · Microsoft PowerPoint - Prezentacija SWAp srpski...

Belgrade, 14th December 2011 1

Секторски приступ

планирању

27.04.2012


ЦИЉ

1.Објашњење основних елемената и

компоненти секторског приступа планирању

2.Важне информације за процес секторског

приступа планирању и научене лекције

3. Предлог увођења секторског приступа у

Републици Србији

27.04.2012


Део 1: Дефиниција, историјат и основни елементи секторског

приступа планирању

Део 2: Предности, недостаци и услови за успешно увођење

секторског приступа планирању

Део 3: Елементи и процеси у секторском приступу планирању

Део 4: Секторски приступ планирању у односу на процес

прошрирења ЕУ и ИПА

Део 5: Секторски приступ у Републици Србији – двостепени

приступ

Део 6: Научене лекције и изазови

27.04.2012

Belgrade, 14th December 2011 427.04.2012

ДЕОДЕО 1:1: Дефиниција секторског приступа

планирању

Европска комисија секторски приступ дефинише као

процес у којем „сви значајни извори финансирања

одређеног сектора – било интерни или екстерни –

подржавају јединствену политику и програм трошкова

у складу са усмерењем владе, са заједничким приступом

у оквиру читавог сектора“


Дефиниција секторског приступа планирању

Процес усмерен на развој доследних секторских политика

и стратегија

Начин заједничког рада владе, донатора и других

кључних актера у оквиру одређеног сектора

Практичан приступ планирању и управљању, који јача

везе између секторских политика, буџета, активности и

резултата

27.04.2012


• Углавном је уведен у земљама у развоју и то нарочито у

сектору здравства и образовања

• Проистекао је из потребе повећања делотворности

развојне помоћи

– Поновно успоставља добре односе између донатора

– Успоставља већу кохеретност између политика, програма и

буџета

– Демонстрира “програмски приступ”

– Адресира фундаментална питања/проблеме модалитета

пројектног финасирања средствима развојне помоћи

Секторски приступ планирању - историјат

27.04.2012


Секторски приступ планирању

наспрам

Програмског приступа планирању

Секторскиприступ

планирању је уствариисто

штоипрограмскиприступ,

само је примењенна један

специфичансектор

27.04.2012


ШтаШтаШтаШтапредстављапредстављапредстављапредставља секторскисекторскисекторскисекторскиприступприступприступприступпланирањупланирањупланирањупланирању?

Начинангажовањаангажовањаангажовањаангажовања свихсвихсвихсвихактераактераактераактерауууупроцесупроцесупроцесупроцесуразвојнеразвојнеразвојнеразвојне сарадњесарадњесарадњесарадње, који сезасниванапринципукоординиранекоординиранекоординиранекоординиранеподршкеподршкеподршкеподршкезанационалненационалненационалненационалнеразвојнеразвојнеразвојнеразвојнепрограмепрограмепрограмепрограме:

•Вођствоодстранеземљепримаоцапомоћиили

организације• Јединственпрограмиоквир

буџета•Координација донатораиусклађивање процедура27.04.2012


Циљеви секторског приступа планирању ?

� Повећање степена власништва партнерских влада

над процесима одлучивања по питању секторских

политика, стратегија и потошње;

� Раст повезаности између политика, трошкова и

стварних резултата

� Промовисање усклађености секторских политика,

потрошње и резултата обједињавањем програмирања

и управљања трошковима у читавом секторском буџету

27.04.2012


� Коришћење и јачање система заинтересованих страна

и хармонизација донаторских система

� Повећање делотворности помоћи кроз минимизацију

трошкова преноса који се везују за набавку екстерног

финансирања

� Побољшање перформаниси јавног сектора везано за

пружање услуга

Циљеви секторског приступа планирању ?

27.04.2012


Који су очекивани резултати увођења секторског

приступа?

• Боље секторске политике

• Већа вероватноћа реализације

• Повећана делтоворност и ефикасност јавних расхода

• Дефинисани програми одговорни Влади и Министарствима,

а не донаторима

• Побољшани услови за успех у спровођењу реформи у

оквиру ресорних министарстава (управљање јавним

финансијма, итд)

27.04.2012


Шта је секторски програм?

• Производ секторског приступа планирању

• Секторска политика – документ Владе – НЕдонатора!!!

• Динамичан документ који је потребно редовноажурирати и ревидирати

27.04.2012


Компоненте секторског приступа

27.04.2012

• Јасна секторска политика и стратегија у власништву државе

• Средњорочни оквир трошкова који одражава секторску стратегију

• Систематски аранжмани за програмирање средстава којима се

подржава сектор

• Систем за праћење учинка који мери напредак и јача одговорност

• Опширни механизми за консултације који укључују све значајне

актере

• Формализовани процес за координацију помоћи и дијалог на

нивоу сектора који води Влада

• Договорен процес усмерен ка усклађеним системима за

извештавање, буџетирање, финансијско управљање и набавку


Шта је сектор?

• Дефинише га Влада

• Дефинисан је довољно широко да обезбеди свеобухватност, узано да

ограничи комплексност

• Дефинисан је тако да омогући израду прилично кохерентних и

конзистентних политика

• Мора узети у обзир постојање јасног институционалног оквира

• Мора имати јасно дефинисан оквир буџета

• Мора бити повезан са оквирима макро политика

Приликом одређивања сектора треба поставити следеће питање: Које

су то области / институције / итд. које треба повезати како би се

реализовали развојни приоритети?

27.04.2012


Колико је широк сектор?

Ширинасекторазависизависизависизависиододододсврхесврхесврхесврхењегововогњегововогњегововогњегововогограничавањаограничавањаограничавањаограничавања:

1.Услучају секторскихсекторскихсекторскихсекторских политикаполитикаполитикаполитика:

сектор је потребнодефинисатитоликоширококолико је потребнодазадржимеђусобнуповезаносткакобисекторскеполтикеостварилеутицај2.Услучају секторскогсекторскогсекторскогсекторског програмапрограмапрограмапрограма:

сектор је потребнодефинисатитакодазависиодинституционалногконтекстакаоипотенцијалнихконфликатаиинтереса3.Услучају секторскогсекторскогсекторскогсекторског буџетабуџетабуџетабуџета:секторје потребнодефинисатитакодасе

27.04.2012


Финансијска подршка секторском приступу

• Секторски приступ НИЈЕ начин за финансирање, већ пре

свега оквир за дефинисање програма и њихову оцену

• Подршка секторском програму, у оквиру секторског приступа

може се остварити на следеће начине:

– Финансирањем пројеката – Интервенција од стране једног

донатора користећи специфичне процедуре (ЕК) како би се

остварио жељени исход који подржава секторски програм

– Обједињавањем ресурса – Интервенција од стране групе

донатора користећи договорене заједничке процедуре како би

се остварио жељени исход који подржава секторски програм

– Буџетска подршка сектору – Трансфер средстава Трезору у

циљу пружања свеобухватне подршке секторском програму и

оквиру трошења

27.04.2012


ДЕОДЕО 2:2: Предности, недостаци и услови за успешно

увођење секторског приступа планирању

27.04.2012

Предности

ВладаВлада ДонаториДонатори

Сви ресурси подржавају

стратегију Владе

Обезбеђују подржавајуће

окружење за политике у циљу

остваривања одрживих користи

Дефинисана правила игре

смањују трошкове рада са

донаторима

Имају утицај на политику преко

целог сектора

Изграђују се капацитети – не

дуплирају се

Користи од развојне помоћи су

шире и одрживе


Недостаци

ВладаВлада ДонаториДонатори

Обавеза да се консултује са свим

заинтересованим странама

Смањује се видљивост

појединачног донатора

Високи трошкови преговарања и

несигурни исходи

Ризик удруживања са одлукама

које не одобравају

Донатори су спори у

прилагођавању заједничким

процедурама

Потреба прављења компромиса

са идејама најбољих пракси

Потреба измене процедура


Услови за успешно увођење секторског


Суштински услови• Јако и ефикасно вођство на нивоу ресорног министарства

одрђеног сектора

• Посвећеност и осталих делова Владе, посебно посвећеност

Министарства финансија и посвећеност на вишим политичким

нивоима

• Широки консензус Владе и донатора по питању кључних

политика и питања везаних за управљање у одређеном сектору

• Прихватљив ниво макроекономске и политичке стабилности

• Постојање минималног нивоа система за финансијско

управљање и капацитета за пружање подршке секторском

програму

27.04.2012


Услови који олакшавају увођење секторског приступа

• Односима између институција је могуће управљати

• Постоји искусан “водећи донатор” или група водећих донатора

• Подстицаји су компатибилни са циљевима секторског приступа

• Могу се остварити “брзи резултати” како би се допринело већој

посвећеност и подршци

• Постојање структурних реформских иницијатива као и

инцијатива у области државне службе и управљања јавним

финансијама, у оквиру Владе, које могу бити разматране у оквиру

сектора

27.04.2012


Увођење секторског приступа планирању –

међународна искуства

• Почиње одлуком на високом нивоу који доносе Влада и развојни партнери,

следи фаза развоја (израда секторских стратегија и програма; осмишљавање

обједињеног процеса праћења и извештавања или јачања финансијских система), потом

почиње спровођење заједничког секторског програма

• Фаза увођења - опасност од претераних амбиција

• Није линеаран процес чији почетак се аутоматски разлаже на фазе

„У сржи сваког успешног секторског приступа налази се кохерентна и

конзистентно примењена секторска политика, усмерена на партнерску

владу, донаторе и друге заинтересоване стране ради постизања

заједничких резултата“

27.04.2012


ДЕОДЕО 33 : Елементи и процеси у секторском

приступу планирању

27.04.2012

Редослед увођења

Пре Касније

Дијалог везан за

дефинисање

политика и стратегија

Ојачана координација

Јединствен

секторски програм

Средњорочни оквир

трошкова

Хармонизација и

усаглашавање процедура

Заједничко праћење

НеНе постојипостоји фикснификсни образацобразацPP..међутиммеђутим некенеке ствариствари сесе уводеуводе уу процеспроцес ранијераније


1. Робусна секторска анализа:

• утврђивање краткорочних и средњорочних потреба развоја,

• потреба за институционалном изградњом капацитета и

• утврђивање неопходних буџетских ресурса за реализацију циљева

развоја

2. Мора да буде у власништву Владе

3. Јасна расподела одговорности

• мора да је води конкретно министарство у погледу одговорности за њено

спровођење.

• јасна расподела одговорности између регулаторне функције и самог

пружања услуга

Редослед увођења

27.04.2012


Како? Влада

27.04.2012

Успоставити посебан институционални оквир за доношење одлука и

спровођење секторског приступа

Унапредити капацитете за успостављање и спровођење ефикасних

реформи

Обезбедити координацију на свим нивоима између институција које

су укључене у сектор

Наставити изградњу јаког државног система – спровести заједничку

процену система управљања јавним финансијама и јавним набавкама


Како? Донатори

27.04.2012

Охрабрити и подржати Владу да преузме водећу улогу

Унапредити поделу посла путем идентифкације водећих донатора

у сваком сектору

Ускладити планирање помоћи са процесом планирања/буџетирања

у Влади

Хармонизовати донаторске процедуре са процедурама земље

корисника помоћи;почети са коришћењем државног система

Обезбедити учешће великог броја донатора


Елементи и процеси у секторском приступу

планирању

1. Практична политика и стратегије

2. Развој секторског буџета

3. Институције и капацитети

4. Секторска и донаторска координација

5. Процена перформанси

27.04.2012


1. Процес секторске политике – треба даP• Мора бити заснован на општој стратегији одрживог развоја земље и мора бити

одобрен од стране владе, скупштине и домаћих заинтересованих страна

• Реформе које обухватају / прожимају више сектора морају дефинисати неопходан оквир

за подршку развоја појединачних сектора

• Процес израде средњорочног оквира трошкова алоцира буџетска средства и средства

донатора између конкурентских приоритета

• Дефинише секторски програм конзистентан са улогом Владе и расположих буџетских

стредстава као и координира буџетска и средства донатора у процесима подршке

сектору

• Има сталне канале консултација са заинтересованим странама

• Обезбеди укључивање локалног и регионалног нивоа и буде доступан јавности

• Представља процес, а не копију решења

• Има политичке последице / санкције, ако политика не успе

27.04.2012


2. УлогаУлогаУлогаУлогабуџетабуџетабуџетабуџета

• Буџеткаотачанодраз

(политичких)приоритета

• Потребазаснажномвезомизмеђу

Министарствафинансија и

ресорногминистарства – јасна

улогасвихактераупроцесу

финансијскогуправљања

• Националнибуџетскициклус

важаннарочитокадасеможе

рачунатинамањуподршку

заснованунапројектима27.04.2012


Средњорочни финансијски процес

• Секторскераднегрупеприпремају“секторскибуџет”изразличитихјавнихизвора

• Можедапомогнепритрагањузаалтернативнимсценаријимафинансирањасекторскеполитике

• Стављамогућифокуснареформууправљања јавнимфинансијамазасредњорочниоквиртрошкова(буџетскакласификација, шифрирањерачуна, буџетскетехникеивезасаперформансама)

• Обезбеђује буџетскеинформацијејавности

• Јачакапацитетеорганизацијацивилногдруштвауулозилобистаиконтролора 27.04.2012


Средњорочни оквир трошкова

• Систем за планирање акција и програмирање трошења од 3 до 5

година

• Омогућити свим кључним заинтересованим странама да процене да

ли се ресурси распоређују у складу са исказаним националним

приоритетима

• Процес израде мора бити подржан дугорочном анализом

различитих сценарија у циљу обезбеђивања одрживости

• Повећава кредибилитет секторског приступа планирању кроз

демонстрирање привржености националног нивоа секторским

процесима

• Често укључује додатне буџетске иновације усмерене ка

буџетирању заснованом на активностима-резултатима или само

резултатима

27.04.2012


3. ИзградњаИзградњаИзградњаИзградњаинституционалнихинституционалнихинституционалнихинституционалних

капацитетакапацитетакапацитетакапацитетаРазвој капацитета свих актера исекторском приступу није посебноподручје већ кључна компонентасвакеодпреосталечетири

Развој “секторског капацитета”

представља исредствоикрајњи циљ

Оспособљавање система и актера забоље управљање у секторском

приступу

27.04.2012


4. СекторскаСекторскаСекторскаСекторска

координацијакоординацијакоординацијакоординација

Нетребадазаменинитидоминиранадопштомструктуромиодговорношћувладе

Годишњибуџетскипроцес –кључникоординационимеханизам

Када је потребнотребапоставитикоординационуплатформунанајвишемнивоу

27.04.2012


БалансирањеБалансирањеБалансирањеБалансирање сложеностисложеностисложеностисложеностиииии

конфликатаконфликатаконфликатаконфликатаСектортребадабудедовољноширокдаомогућисинергију идодатувредност, алинетоликоширокдапроузрокује препрекеууправљању.

Требаузетиуобзир:

1.Потребузакоординацијом –Штамораморамораморадасеурадизаједнички?

2.Изводљивосткоординације –Штаможеможеможеможедасеурадизаједнички?

3.Структуреуземљи –Непрескакатиихнитизамењивати!

27.04.2012


ПодршкаПодршкаПодршкаПодршкасекторскомсекторскомсекторскомсекторском

приступуприступуприступуприступу• Када је проблемлежиу

координацији, правитимање

секторске (пот)програме, пренего

већекоординационемеханизме

• Избегаватибилокаквепаралелне

координационеструктуревођене

одстранедонатора

• Донаторскакоординација требада

имасекторскуперспективуине

требадабудеограниченана

програмили (још горе) модалитет

финансијскеподршке...27.04.2012


5. Оквир процене перформанси

• Начин мерења прогреса у односу на циљеве

секторске политике који се фокусирају на

резултате и обезбеђују повратну информацију за

управљање и вођење политике

• Обезбеђује редовно праћење и евалуацију и

помаже при јачању постојећих система за

прикупљање података.

27.04.2012


СврхаСврхаСврхаСврхапраћењапраћењапраћењапраћења перформансиперформансиперформансиперформанси

• Развијање поузданепоузданепоузданепоузданеосновеосновеосновеоснове

заодлучивањео

практичној политици

• Обезбеђивањеинформација

зауправљачкоуправљачкоуправљачкоуправљачкоодлучивањеодлучивањеодлучивањеодлучивање

• Обезбеђивањеинформација

задомаћедомаћедомаћедомаће иииимеђународномеђународномеђународномеђународно

(заједничкозаједничкозаједничкозаједничко) полагањеполагањеполагањеполагање

рачунарачунарачунарачуна 27.04.2012


Који су кључни елементи?

• Логика интервенције: инпути, резултати, исходи, утицаји

• Постављање циљева укључује све значајнезаинтересоване стране

• Договор о индикаторима

• Није годишњи догађај већ део текућег процесаанализе и истраживања

27.04.2012


ДЕОДЕО 4:4: Секторски приступ планирању у односу на

процес проширења ЕУ и ИПА

27.04.2012

У контексту проширења

• Секторски програм за земљу корисницу ИПА треба даидентификује шта је потребно за модернизацију сектора иусклађивање са ЕУ стандардима.

• Треба да се заснива на сопственом националном развојном плану(уколико постоји) и буде подупрт укупном политиком проширењаЕУ, као и приступним/европским партнерством земље и ССП.

• Треба да омогући да се приоритети европске интеграцијестратешки планирају и секвенционирају у најранијој фази.


У односу на финансијску подршку из ИПА

• Највећи део ИПА подршке под секторским приступом и даљеће се пружати кроз пројекте АЛИ ће бити G

– боље таргетиран

– део боље дефинисане секторске стратегије, подстичућибољу приоритизацију и секвенционирање ИПА помоћи

• Секторска буџетска подршка САМО у изузетним случајевима

• Померање према вишегодишњем програмирању


ДеоДео 5:5: Секторски приступ у Републици

Србији – двостепени приступ

27.04.2012

Контекст секторског приступа у Републици Србији

Полазиште за развој оквира стратешког планирања са функционалним хоризонталним (међуресорним) и вертикалним (Кабинет председника Владе, министарства

програм Владе и одговоран је за:

Полазиште за развој оквира стратешког планирања јесте Генерални

секретаријат Владе, који утврђује програм Владе и одговоран је за:

• утврђивање националних стратешких приоритета,

• превођење националних стратешких приоритета у политике Владе,

• осигуравање да министарства, државни органи и општине могу да

испуне политике Владе,

• праћење и интервенције у међуресорним односима и односима са

локалном,

• осигуравање да новонастали догађаји не зауставе, успоре или промене

примену стратешких мера у току реализације, итд



Критике везане за недостатак напретка у процесима реформисања

стратешког планирања и спровођења политика:

• недостатак међуресорне сарадње

• дефинисане статегије и планови једноставни и неповезани са

годишњим планом буџета

• стратегије не садрже јасно дефинисане стратешке правце,

акционе планове или индикаторе за оцену учинка

• неделотворна додела средстава везана за приоритете

министарстава, и додела буџета на централном нивоу по сопственом

нахођењу, уместо доделе по основу секторске стручности



Кључни изазови:

• министарства нису посвећена програмском буџетирању и

међуресорној сарадњи, као ни придржавању Пословника Владе,

• процес развоја и спровођења координиране стратегије остаје

изузетно политизован (деполитизација се није догодила),

• појединачне ресорне секторске стратегије нису робусне у погледу

реалистичних циљева и корака које је потребно предузети,

• Генерални секретаријат Владе не може да реализује прописе и

параметре за планирање договорене са ресорним министарствима.

•министарства нису посвећена програмском буџетирању и међуресорној сарадњи, као ни придржавању Пословника Владе,

•процес развоја и спровођења координиране стратегије остаје изузетно политизован (деполитизација се није догодила),

•појединачне ресорне секторске стратегије нису робусне у погледу реалистичних циљева и корака које је потребно предузети,

•Генерални секретаријат Владе не може да реализује прописе и параметре за планирање договорене са ресорним министарствима.

•министарства нису посвећена програмском буџетирању и међуресорној сарадњи, као ни придржавању Пословника Владе,

•процес развоја и спровођења координиране стратегије остаје изузетно политизован (деполитизација се није догодила),

•појединачне ресорне секторске стратегије нису робусне у погледу реалистичних циљева и корака које је потребно предузети,

•Генерални секретаријат Владе не може да реализује прописе и параметре за планирање договорене са ресорним министарствима.


Секторски приступ и координирано стратешко

планирање у Републици Србији

КЕИ води процес процене потреба за међународном помоћи, а

приоритети за финансирање засновани су на постојећим стратешким

документима Владе, досадашњем току реформи, консултацијама са

националним и међународном партнерима, капацитету за искоришћење

државних средстава и капацитетима за апсорпцију средстава за

потребе приоритета/сектора

“Потребе за међународном помоћи Републике Србије за период 2011-

2013 (НАД)” даје реални оквир за постепено увођење секторског

приступа и подршку кохерентности између екстерног и националног



Потребе за међународном помоћи Републике Србије за период 2011-2013

(НАД) има следеће циљеве:

� унапређење процеса планирања и опште међусекторско планирање и

приоритизација у вези са међународном развојном помоћи;

� повећање утицаја (делотворности) и вредности (ефикасности)

коришћених средстава кроз развој политичког оквира за развој предлога

пројеката;

� унапређење усклађености пројеката и програма који се финансирају

средствима међународне заједнице са националним приоритетима;

� унапређење предвидивости екстерног финансирања са циљем пружања

подршке ресорним министарствима у вези са годишњим буџетским

планирањем и релевантним активностима.


Секторски приступ - подршка промени политика у

Републици Србији

� Потенцијално користан алат за вршење утицаја на доносиоце одлука

у Влади, међусобни однос програма секторских реформи, као и

промовисање међуресорне координације

�Може да се уведе као алат за каналисање екстерног финансирања и

техничке помоћи

� Може да унапреди процес координације политика усмерењем на

секторске приоритете, изградњу односа са екстерним донаторима кроз

општу буџетску перспективу Средњорочног оквира трошкова


Секторски приступ

27.04.2012

Двостепени приступ увођењу секторског приступа

планирању у Републици Србији

Ниво 1: стратешко усмерење и хоризонталне везе

Одговорност за координацију секторског приступа укључује дефинисање секторске

политике и стратегије, уређење секторског буџета и његове средњорочне перспективе,

изградњу институционалних капацитета, праћење учинка секторског приступа и

одговорност, као и утицај на систем управљања јавним финансијама и широм

привредом.

Канцеларија за

европске

интеграције

Генерални

секретаријат

Министарство

финансија


Принципи секторског приступа за Републику Србију

1. Изградња платформе за планирање усмерене ка

резултатима

2. Резултати мерења

3. Финансијско планирање и руковођење

4. Делотворност помоћи

Акциони кораци за стратешко усмерење секторског приступа и

хоризонталне везе

1. Одлука Владе о увођењу секторског приступа

2. Припрема структура за укључивање циљних донатора, улоге и одговорности

3. Анализа секторских стратегија, као и припрема стандардизоване методологије

за припрему стратегија

4. Везати годишње оперативне планове одговарајућих институција са

одговарајућим стратегијама и циљевима

5. Дефинисање сектора који ће бити носиоци секторског приступа, уз припрему

свеобухватних вишегодишњих стратегија за сваки од њих


Ниво 2: Одабир сектора и активности на секторком нивоу

Изабрани пилот сектори за увођење секторског приступа: животна средина и

правосуђе

Концепт секторског приступа усмерен је на промену начина рада донатора и

Владе и начина на који се обезбеђује екстерно финансирање.

Увођење секторског приступа у изабране пилот секторе би требало да укључи

ригорозан приступ буџетирању према учинку и процес руковођења које

укључује стратешко планирање, доделу ресурса и праћење исхода и циљева

Активности на нивоу сектора: анализу постојећих стратегија циљних сектора,

припрема акционих планова, анализу споразума о финансирању сектора, утврђивање

спремности сектора и утврђивања потенцијалних циљних активности секторског приступа

које поседују јасне циљеве, одговарајуће акционе планове, токове пројекта и подршку

Министарстава, припремне активносит и изградња капацитета, развој система за праћење


Предлог корака за увођење секторског приступа у сектор

животне средине и правосуђа

1.1. КоракКорак – Анализа, подела одговорности, одређивање улога,

институционална изградња

2. 2. КоракКорак - Припрема буџета сектора заштите животне средине и

средњорочне перспективе

3. 3. КоракКорак – Одређивање належности за координацију секторског приступа

4. 4. КоракКорак - Осмишљавање, развој и спровођење секторског оквира за

оцену учинка којим ће се пратити напредак у оквиру договорене

расподеле одговорности, екстерног надзора, показатеља напретка,

ради мерења напретка, редовног извештавања


ДеоДео 6:6: Научене лекције и изазови

27.04.2012

Неки примери добре праксе у успостављању секторског


• Поштовати потребу да Влада води овај приступ и имавласништво над њим

• Избећи успостављање паралелних система или процеса

• Обезбедити блиску укљученост Министарства финансија

• Обезбедити политичку подршку са високог нивоа

• Извршитираноипрагматичноразграничењеизмеђупитањакојимасетребабавитинанивоуполитикеионихкоје требаоставитипланирањуиспровођењу


• Обезбедити сталне канале консултација са заинтересованим

странама

• Донатори морају бити спремни да се обавежу на дугорочну подршку

• Реалистично се кретати ка развијању аранжмана обједињеног


Неки примери добре праксе у успостављању секторског


27.04.2012


Типични изазови у секторском приступу

планирању

За владе:

• Отворите податке и пригрлите дијалог – и о осетљивим

питањима

• Направите мало реда у сопственој кући

• Ставите резултате на агенду

• Стрпљење и понизност

27.04.2012


Типични изазови у секторском приступу

планирању

За донаторе:

• Одмакните се, пређите на задње седиште

• Препознајте сопствени лимитиран капацитет да разумете и

односите се према комплексним питањима

• Прихватите да је власништво важније од савршенства

• Смањите притисак усмерен на трошење и видљивост

• Стрпљење и понизност

27.04.2012


Хвала на пажњи

www.seio.gov.rs

www.evropa.gov.rs

Prezentacija SWAp srpski cela[1] SW… · Microsoft PowerPoint - Prezentacija SWAp srpski...

Documents

Transcript of Prezentacija SWAp srpski cela[1] SW… · Microsoft PowerPoint - Prezentacija SWAp srpski...