PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A - · PDF fileSRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI OGRANAK SANU U...

PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A

Za {tampu priredilaRadmila Giki} Petrovi}

Za izdava~eAkademik Zoran Kova~evi}

Bora Babi}

© AKADEMSKA KWIGA, NOVI SAD, 2014.

PREPISKA

SVETOZARA PETROVI]A

AKADEMSKA KWIGANOVI SAD

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTIOGRANAK SANU U NOVOM SADU

Objavqivawe ove kwige pomogao je Pokrajinski sekretarijat

za nauku i tehnolo{ki razvoj.

SADR@AJ

^edomil Veqa~i} (1959–1965) ..................................................... 7Mladen Leskovac (1963–1988) .................................................... 38Ivo Tartaqa (1967–1998) ............................................................ 58Dragi{a @ivkovi} (1963–1981)................................................ 73Aleksandar Ti{ma (1969–1993) ............................................... 116Miroslav Panti} (1969–1977)................................................. 123Sreten Mari} (1970–1982)........................................................ 133Miodrag Pavlovi} (1971–1975) ............................................... 147Zdenko Le{i} (1975–2003)........................................................ 153Jovan ]ulum (1975–1994)........................................................... 213Vladeta Jeroti} (1975–1976) ..................................................... 220Milorad Pavi} (1975–1976)..................................................... 223Borivoje Marinkovi} (1975–1994) ......................................... 225Predrag Palavestra (1977–1995).............................................. 240Novica Petkovi} (1988)............................................................ 246Vasko Popa (1990) ....................................................................... 249

ÊDOMIL VELJAÎ]1

(1959–1965)

1.

Zagreb, 7. II 1959.

Dragi druè Velja~i}u,2

Prije nekoliko dana Danilo Pejovi}3 mi je rekao, da je od Vas do-bio pismo, u kome ga, pored ostalog, pitate, za{to u „Na{im tema-

7

1 êdomil Velja~i} (Zagreb, 18. jun 1915 – Kalifornija, 28. decembar 1997).Diplomirao je filozofiju u Zagrebu 1939. Tokom ratnih godina bio je nastavnik naVisu, a od 1946. do 1960. slu`benik Sekretarijata inostranih poslova i sekretar amba-sade u Italiji i Nema~koj. Dvotomnu Filosofiju isto~nih naroda objavljenu 1958. pi-sao je tokom boravka u Bonu 1952–1957, a disertaciju Komparativno izu~avanjeindijske i evropske filosofije odbranio je 1962. Od 1960. do 1963. predaje filozofijuisto~nih naroda na Univerzitetu u Zagrebu. Izme|u 1963–1965. godine kao gostu-ju}i nastavnik predaje filozofiju na pojedinim indijskim univerzitetima. Po~etkom1966. odlazi na [ri Lanku, povla~i se iz nastavne aktivnosti i okre}e isklju~ivo pisa-nju. Trinaest godina ìveo je u okviru budisti~ke zajednice kao Bhikkhu Ñana|i-vako, a poslednjih nekoliko godina samostalno. Pored navedenih knjiga objavio je:Kalidasa: Oblak glasono{a, prevod sa sanskrta, uvod i komentar, 1971; Pisma s pu-stinja~kog otoka (1966–1967); Pjesme prosjaka i prosjakinja, izbor iz rane buddhi-sti~ke poezije, 1977; Budizam, 1977; Razme|a azijskih filozofija I–II, 1978; Indijskai iranska etika (s Radom Ivekovi}), hrestomatija, 1980; Od Nepala do Cejlona, 1981;Etnos spoznaje u evropskoj i indijskoj filosofiji, 1982 (pod budisti~kim imenom Bhik-khu Ñana|ivako); Dhamma-padam, Put ispravnosti, 1990; Philosophia perennis,2003. Na engleskom, pod imenom Bhikkhu Ñana|ivako, objavio je dve knjige; sa-stavlja~ antologija, ud`benika i re~nika i autor preko 100 ~lanaka objavljenih u ra-znim doma}im i stranim publikacijama.

2 Sva pisma koja je ^. Velja~i} uputio Svetozaru Petrovi}u, i obratno, kucanasu pisa}om ma{inom.

3 Danilo Pejovi} (Ludbreg, 6. mart 1928 – Zagreb, 4. oktobar 2007), filozof. Od1956. radio je kao asistent na Odseku za filozofiju u Zagrebu, gde je ostao do pen-zije 1998. Bio je jedan od osniva~a ~asopisa Praxis i njegov kourednik uz Gaju Pe-trovi}a, ali se ve} 1966, nakon svega dve godine, razilazi sa grupom praksikovaca izastupa svoj vlastiti filozofski put. Objavio je deset knjiga.

ma” nije izi{ao moj prikaz Va{e „Filozofije isto~nih naroda”.4 Dani-lo mi je dao i Va{u adresu, jer smo se sloìli, da }e biti najzgodnije,ako Vam ja o tome napi{em.

Kad se pojavila Va{a knjiga, ja sam se zaista bio dogovorio s„Na{im temama”, da za njih napi{em o njoj prikaz. Ve} poslije prvoglistanja vidio sam, da je to ozbiljno i za nas va`no djelo, pa sam è-lio, da se to i dovoljno jasno kaè i obrazloì, kako bi neupu}eni ~i-talac mogao da ga razlikuje od brojnih knjiga o Aziji, koje danas ve}imamo. Traìo sam od „Na{ih tema”, zato, da mi dadu vi{e pro-stora, nego {to ga obi~no daju za prikaze knjiga, i oni su na to radopristali.

Pi{u}i, me|utim, nisam èlio da raspredam op}enite pri~e ovrijednosti azijske filozofije i njenu zna~enju za nas. Bar to svat-ko umije lijepo re}i. Nisam htio ni da izlaèm, {to sve Va{a knjigasadrì. îni mi se, da je to u svakom prikazu suvi{no. Smatraosam, da dobra i savjesna knjiga zasluùje i temeljit i po{ten kriti~-ki pristup, i to sam èlio ostvariti. Priroda mog interesa za Aziju,a i to {to nisam stru~ni filozof, odredila je, naravno, karakter mogprikaza.

Kad sam tekst ve} napisao i ponovo ga pro~itao, upitao sam se –treba li, ipak, da ga objavim? Vi znate, kako obi~no kod nas izgleda-ju recenzije knjiga. Ako je recenzija povoljna i dobronamjerna, ne-ma u njoj ozbiljnije kriti~ke primjedbe. Ako takvih primjedaba ima,recenzija je gotovo bezizuzetno nepovoljna i maliciozna. Recenzije,koje su dobronamjerne i nepovoljne, toliko su rijetke, da je o njimazapravo nemogu}e izre}i tako kratku definiciju. A dobronamjerne ipovoljne ocjene, kojima je odnos ipak kriti~ki – na njih kao da ni-smo uop}e navikli. Mislim, da }ete i sami lako utvrditi, da je mojprikaz Va{eg djela pisan dobronamjerno i da je ocjena, u njemu sa-dràna, povoljna, ~ak vrlo povoljna, na mjestima i pomalo odu{e-vljena. Ipak, njen je osnovni ton kriti~ki. Poneki ~italac, odgojenvrstom recenzija na koju smo navikli, mogao bi, ipak, da je shvatidruk~ije. Nisam èlio rizicirati takvu mogu} nost. Meni je i odvi{estalo, da se o kulturi Azije kod nas pi{e savjesno i pametno, a knjigepoput Va{e jo{ uvijek rijetko dobivamo; osje}ao bih se apsurdno, danjenom povoljnom prijemu ba{ ja, ma i ne èle}i, na{kodim. I tako,

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

8

4 Filozofije isto~nih naroda I–II, Filozofska hrestomatija, Matica hrvatska, Za-greb, 1958.

otkazao sam prikaz „Na{im temama” i one su, mjesto njega, objavi-le kratku Mikecinovu5 recenziju.

Namjeravao sam Vam, ipak, pokazati taj prikaz u nekoj prilici.Kako je ve} rije~ o njemu, {aljem Vam ga sada. @elio bih da ga pri-mite mjesto ~estitke na lijepo obavljenom poslu, da kriti~ke primjed-be u njemu i Vi kriti~ki primite, a da Vam njegova osnovna ocjenapruì bar dio onog zadovoljstva, koje sam ja osjetio ve} pri prvomlistanju Va{e knjige.

Na ~emu sada radite? Bilo bi mi vrlo drago, da me potraìte, kadnavratite u Zagreb (moj je broj telefona 33-804). Mo`da }e Vas za-nimati neka od knjiga iz moje azijske zbirke.

Srda~no Vas pozdravljaS. P.

2.

Beograd, 12. 2. 1959.Proleterskih brigada 56

Dragi druè Petrovi}u,Vrlo mi je ào da niste objavili svoju kritiku moje knjige, jedini

stru~ni prikaz koji mogu o~ekivati. Nadam se ipak da }ete promije-niti mi{ljenje u pogledu objavljivanja, a ja bih sa svoje strane, kolikomi je mogu}e, rado u~inio sve {to mogu za njeno plasiranje na ne-koj drugoj strani. Gdje, to jo{ ne znam. Ve}i dio Va{eg prikaza sadr-ì vrlo vrijedne nadopune mojih knjiga, pa bi mi u prvom redu zbogtoga bilo drago, kad bi mogao da bude objavljen u nekoj reviji odtrajnije vrijednosti, koja }e i kasnije ostati lako pristupa~na dubljezainteresiranim ~itaocima. ûo sam da je za glavnu reviju filozof-skog i sociolo{kog udruènja ve} napisana recenzija. Nastojat }u da

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

9

5 Vjekoslav Mikecin (Novigrad kraj Zadra, 21. juni 1930 – Zagreb, 28. oktobar2009), filozof i sociolog. Profesor na Odsjeku za sociologiju Filozofskog fakulteta uZagrebu. Doktorirao filozofiju 1979. godine tezom: Temeljne antinomije u suvreme-nom marksisti~kom mi{ljenju. Objavio slede}e knjige: Suvremena talijanska filozofi-ja, 1966; Marksisti i Marx, 1968; Socijalizam i revolucionarni subjekt, 1970; Otvore-ni marksizam, 1971; Povijest i kriti~ka svijest, 1974; Ru{enje dogme, 1976; Dijalekti-ka povijesne zbilje, 1977; Situacije i duhovna kretanja. Filozofsko-politi~ki ogledi, 1982;Subjekti i alternative socijalizma, 1984; Situacije i duhovna kretanja 2. Filozofsko-so-ciolo{ki ogledi, 1987; Nema socijalizma bez demokracije, 1988; Kultura i dru{tvo, 1989;Umjetnost i povijesni svijet, 1995, itd.

govorim i s prof. \uri}em6 ovdje, pa }u Vam javiti naknadno kakvemogu} nosti bi se mogle jo{ na}i odavde.

Va{ pregled ranijih indolo{kih studija kod nas vrijedan je i zamene, osobito u bibliografskom pogledu. Marti}ev prijevod imam,Jefti}ev7 prijevod Gîte sam ~itao prije rata, a za Budmanijeve prije-vode sam samo ~uo. P. St. Bartholomeo8 me interesira od ranije, jersam se sada posvetio uglavnom komparativno-filozofskim studija-ma, pa me zanimaju svi povijesni izvori o evropskim kontaktima sIndijom. Nisam znao da se je zvao Vezdin i bio sin hrvatskih rodi-telja. Za Slijep~evi}evu disertaciju me je pred nekoliko godina pitalaBuddhisti~ka enciklopedija (urednik za slavenske zemlje C. Nyäņa-satta Thera, Ceylon), ali nisam mogao da mu dadem nikakve podat-ke. Ako imate ne{to vi{e podataka o tome, bio bih Vam zahvalan dami ih u tu svrhu javite. Za Tina Ujevi}a9 tako|er nisam imao ta~ni-jih podataka, iako me je stvar interesirala nakon njegove smrti. Akodo|e do izdavanja cjelokupnih djela, trebalo bi ovaj dio njegove dje-latnosti posebno obraditi. Ima i nekih pjesama koje spadaju ovamo,a i pisama. Pitanje je, bi li se obrada i publikovanje njegovih stvari sovog podru~ja dali ostvariti u opsegu jedne knjige s uvodnom stu-dijom i bez obzira na mogu} nosti izdavanja cjelokupnih djela. Vi bisigurno na{li vremena za taj posao, a bliè ste i izvorima nego ja, ijako bih rado i interesom pratio rad na tome.

U svakom slu~aju bilo bi danas vrlo potrebno da se objavi ne{too dosada{njim naporima kod nas na ovom podru~ju. Za moju knji-gu to bi bila prava dragocjena nadopuna.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

10

6 Milo{ \uri} (Slavonski Benkovac, 14. januar 1892 – Beograd, 5. decembar1967) – srpski klasi~ni filolog, helenista, profesor, filozof, prevodilac, redovni ~lanSANU, urednik ~asopisa @iva antika. Objavio je vi{e od 200 radova iz klasi~ne knji-èvnosti i filozofije: Iz helenskih riznica, 1959; Istorija helenske knjièvnosti, 1951;Istorija helenske etike, 1997; Filozofski spisi, 1997, itd.

7 Dr Pavle Jefti} objavio je, pored navedene knjige, Indija, riznica mudro-

sti, Beograd, 1937; Karma i reinkarnacija u hinduskoj religiji i filozofiji, Novi Sad,1988, itd.

8 Paulino Bartolomeo (Paulino [Paulinus] St. Bartholomew), Filip Vezdin (Hofam Leithaberge, 1748–1806), hrvatski gramati~ar i indolog. Autor je Sidharubana,prve sanskrtske gramatike, 1790. Smatra se pionirom evropske indologije. Govorioje deset evropskih jezika, bio je misionar u Indiji od 1776. godine, gde je nau~io san-skrt i druge indijske dijalekte. Jedan je od za~etnika komparativne filologije, i veli-ki istraìva~ istorije Istoka. Uradio je uporednu englesko-portugalsko-malajsku gra-matiku. U Kerali mu je 1999. podignuta spomen-plo~a. Za ìvota je objavio vi{e oddvadeset knjiga.

9 Tin Ujevi}, Zapisi o Indiji.

Va{ sumarni pregled savremene kineske i indijske filozofije ta-ko|er je neophodna dopuna mojim knjigama, koju sam i sâm tre-bao nastojati da {to prije napi{em. Zbog prezaposlenosti, a i zbogpa`nje koju bih èlio da posvetim ovoj temi, po mogu} nosti u obli-ku posebne knjige, bio bih vrlo zadovoljan da za sada Vi objavite ovo{to ste o tome napisali i bibliografski dokumentirali.

Moj shortcoming u tom pogledu u stvari je ve}i nego {to ste Viobuhvatili u svom prigovoru. S obzirom na opseg djela, koji se je utoku obrade dva puta pove}avao, ja sam se od po~etku orijentiraona klasi~no doba do eposa, tako da nisam imao pravog mjesta ni pla-na ni za dar{ane, nego sam i tu zgurao {to sam mogao u ranije po-glavlje. Zato je i orijentacija u modernoj filozofiji ostala koncentrira-na na djelu interpretativne prirode o klasi~noj filozofiji. Isto vrijedii za Kinu. Kod Rāmānugje me u filozofskom pogledu interesira sa-svim druga problematika nego {to je njegovo povijesno pripadni-{tvo bhakti-yogi. To je njegova kritika [ankarinog10 metafizi~kogracionalizma. Tu eminentno filozofsku vrijednost uo~io je dobrimdijelom R. Otto, a za tim Dasgupta.

Veliku mi satisfakciju daje Va{a primjedba da devanagari nijered „glasova”, kako su mene prisilili da napi{em. Za mene je to bioalfabet, kako ga nazivaju normalno svjetske gramatike. Korektor je,me|utim, ustanovio da je alfabet isklju~ivi naziv za gr~ko pismo.Pred tako mo} nom argumentacijom sam se zblenuo i pustio ih danapi{u u moje ime {ta ho}e. To nije jedini slu~aj da za neke barok-nosti svog stila nisam odgovoran ja sam. Ostale, koje mi prigovara-te, potje~u od mene, a nesumnjivo se radi o razli~itim koncepcija-ma o filozofiji i o idealnim svojstvima njihovih temelja.

Va{e primjedbe o transkripciji vrlo me raduju. Bila mi je odav-no èlja da se o toj temi konzultujem s nekim mjerodavnim. Ja, do-du{e, ne bih rado odustao od svojih kriterija i branio bih ih kao mini-malna otstupanja od me|unarodno usvojene transkripcije (pozivomna M. Müllera, M. Winternitza i sl.), ra|e nego da ih priznam za ra-dikalne lomove i hibride. I u hrvatskom i srpskom pravopisu imadanas sve vi{e kompromisnih alternativa, gdje jedinstvena pravilanisu mogu}a. Na na{em podru~ju ja bih bio za to da dozvolimo raz-

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

11

10 Adi [ankara (Adi Shankara, Ādi Śan.kara (788–820), indijski filozof iz drà-

ve Kerala, u Indiji. Njegova u~enja se temelje na jedinstvu atmana i brahmana. [an-kara je putovao Indijom kako bi propagirao svoju filozofiju kroz rasprave i debatesa drugim misliocima. Pripisuje mu se osnivanje ~etiri mathe („manastira”), koji supomogli u istorijskom razvoju, obnovi i {irenju doktrine Advaita Vedanta.

like izme|u vi{e-manje popularne beletristi~ke literature i nau~nihradova. U posljednjem slu~aju mislim da je potrebno insistirati i nato~ki kao oznaci cerebrala. Isto tako se ne sla`em s odlukom koja mije nametnuta da pi{em „budizam” mjesto „buddhizam”, jer je timeizba~en jedan strogo fonetski determinirani glas. Nadam se da }emoimati prilike da o pojedinostima nekada razgovaramo. Ja uvijek insi-stiram na tome da nisam lingvista, pa sam spreman da gubim teo-retske bitke, iako prakti~no nisam uvjeren u mnoge dokaze.

Bilo bi vrlo dobro, kad biste Vi izvan okvira ovog prikaza u ne-koj stru~noj reviji napisali ~lanak u kojem bi rezimirali dosada{njaiskustva u transkripciji, a osobito u morfolo{koj adaptaciji indijskihrije~i, sa svojim kriti~kim primjedbama. Ja, kad sam pisao knjigu, ni-sam imao kod sebe ni Mareti}ev11 prijevod, u kojem sada nalazimrazne interesantne pojedinosti. Meni ve} kod transkripcije imena gr~-kih filozofa smeta, da ih ne upotrebljavamo u originalnom nomina-tivu. Da je Fraunjallnerova12 knjiga iza{la godinu dana ranije, sigur-no bih se poveo za njim i transkribirao indijske rije~i dosljedno u no-minativu mjesto korijenski. Na to me je ve} navodio Neumannov pri-mjer, ali mi se je ~inilo u po~etku da bi transkripcija Buddho za rije~koja se je popularizirala kao „Buda” bila i suvi{e komplicirana i iza-zvala nove smetnje. Ne bih se nikad pomirio „na dobrovoljnoj bazi”da prihvatim Mareti}evo pisanje imena bez zavr{nog vokala, jer bi toizgledalo kao (gdjekada sigurno i nekorektno) prevo|enje na hindi.

Kako vidite, ima niz problema u Va{oj recenziji koji prelaze iokvir mojih knjiga i moju kompetenciju, pa bih ve} zbog toga sma-trao svojim indirektnim uspjehom, kad bi se oni ovim povodom po-krenuli i rezimirali.

Molim Vas, javite mi da li ste saglasni da objavite kritiku i kakvemogu} nosti biste sada imali.

Sa srda~nim pozdravom^edomil Velja~i}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

12

11 Tomislav Mareti} (Virovitica, 13. decembar 1854 – Zagreb, 15. januar 1938),hrvatski leksikograf. Doktorirao 1883. iz slavistike i filozofije sa temom O nekim po-javama kvantitete i akcenta u jeziku hrvatskom ili srpskom. Va`nija dela: LekcionarijBernarda Splje}anina, 1885; Nov prilog za istoriju akcentuacije hrvatske ili srpske,1885; O narodnim imenima i prezimenima u Hrvata i Srba, 1886; Slaveni u davnini,Zagreb, 1889; Kosovski junaci i doga|aji u narodnoj epici, 1889; Slavenski nominalniakcenat s obzirom na litavski, gr~ki i staroindijski, 1890, itd.

12 Erich Fraunjallner (28. decembar 1898 – 5. januar 1974), austrijski profesor,pionir u oblasti budisti~kih studija. Studirao je klasi~nu filologiju i sanskrt u Be~u,gde je potom bio i predava~, a 1955. godine osnovao je Institut za indologiju.

3.

Zagreb, 20. II 1959.

Dragi druè Velja~i}u,Vidim iz Va{eg pisma, da ste moj prikaz shvatili, kako sam èlio

da se shvati. Razmislio sam ponovo o mogu} nosti njegova objavlji-vanja i, kako sada stvari stoje, poku{at }u da ga objavim. Gdje – nisam jo{ ne znam. „Na{e teme” su objavile ve} jedan prikaz, za „Re-publiku” je napisao prikaz Danilo Pejovi}, „Krugovi” su trenutno ufinancijskoj krizi i pitanje je, da li }e i kad }e izi}i, pa ostaje jedino„Literatura”, mada i nju ve} dugo nisam vidio i ne znam, nije li seugasila. Potraìt }u idu}ih dana Pavleti}a, pa }u Vam javiti, da li }ega oni primiti. Pro{li tjedan nisam stigao to da u~inim. Ja sam, kao{to mo`da znate, trenutno bez stalnog zaposlenja (javio sam se nanatjecaj za asistentsko mjesto na komparativnoj knjièvnosti ovdjena fakultetu i sada ~ekam da trava naraste), radim honorarno i, kaopravi sezonski radnik, ne mogu odlagati posao, kada ga ima. Usto,pisao sam neki ~lanak (o nastavi knjièvnosti na srednjoj {koli), kojisam elio da stigne za idu}i broj „Knjièvnih novina” (a ipak, na kra-ju, izgleda ne}e sti}i), pa mi je i to oduzelo ne{to vremena.

O na{im kontaktima sa Indijom (prete`no knjièvnim) pisaosam ne{to ve} prije nekoliko godina. Mislim da niste primijetili taj~lanak, pa Vam ga ovdje {aljem. Naravno, za Vas }e tu biti malo {tonovo ili posebno zanimljivo. Pisao sam ga na samom po~etku svogboravka u Indiji, do neke mjere radi lak{eg vlastitog snalaènja upodru~ju, u koje sam tek ulazio. Kad sam taj ~lanak pisao (u okto-bru 1954), nisam jo{ znao za druga dva prikaza sli~ne vrste, koji suu me|uvremenu napisani: Svetozara Radoj~i}a (India in Our An-cient Literature, Review of International Affairs, Beograd, 15. 1.1955) i [efkije @uljevi}a13 (Klasi~na indiska literatura na srpskohrvat-skom jeziku, Pregled 1954, str. 342–345; u istom je broju i prikaz no-ve historije indijske filozofije u redakciji Radhakrsnana), pa nisammogao iskoristiti nekoliko zanimljivih podataka (osobito o Indiji una{im srednjovjekovnim freskama), koji se u njima spominju. O po-rijeklu Vezdina-Paulinusa pi{e Mareti} u pogovoru Pesme o kralju

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

13

13 [efkija @uljevi}, objavio je, pored ostalih, slede}e knjige: Ateizam novijeg vre-mena, 1958; Anti~ki i srednjovekovni ateizam, 1958; Ateizam kroz vekove, 1959; Uime savjesti i razuma, 1960; ôvek i Bog, 1962.

Nalu, a op{irnije sam o njemu na{ao kod E. Windischa (Geschichteder Sanskrit-Philologie und Indischen Altertumskunde, I, str. – akome moje bilje{ke ne varaju – 16–17, 20–22, 203). On uzima biograf-ske podatke iz ~lanka u be~kom Zeitschrift f. d. K; a. M. II (1888).Sje}am se, da sam u bombajskoj sveu~ili{noj knji`nici14 imao u ru-kama jedno djelo Paulinus-Vezdina na talijanskom, neku vrstu pu-topisa. Dva-tri mjesta, koja sam zagledao, ~inila su mi se vrlo zani-mljiva, no nisam stigao provjeravati, je li to mo`da neka obradanjegova glavnog latinskog djela ili posebno djelo, koje se ne spominjeu literaturi, koju ja poznajem. Slijep~evi}eva je disertacija Buddhi-smus in der deutschen Literatur, Wien 1920. Postoji u zagreba~kojsveu~ili{noj knji`nici pa, ako mi javite {to Vas o njoj zanima, mogupogledati i javiti Vam.

Tin i Indija svakako je zanimljiva tema. Vrijedilo bi i na to mi-sliti jednom u budu} nosti. Zasada ja u to ne bih mogao ulaziti – go-dinu dana, a mo`da i vi{e, glavni }e mi posao biti rad na disertaciji,a on me odvodi u prili~noj mjeri na drugu stranu, u pitanja stiha iteorije knjièvnosti, i to s na{om knjièvno{}u u vezi.

Slaèm se da bi trebalo, najzad, da do|emo do nekog jugosla-venskog standarda u pogledu transkripcije indijskih imena. îni mise, da se u tome i ne razlikujemo, koliko bi u prvi ~as moglo izgleda-ti. Slaèm se da bi valjalo dozvoliti dva tipa transkripcije, da bi tre-balo to~kom ozna~avati cerebrale u nau~nim radnjama, a posebno is pisanjem „buddhizam”. Kako }ete vidjeti, ja sam tako pisao i u~lanku u „Republici”, a i u nekim drugim ~lancima. U jednom pri-kazu u „Krugovima” to sam pisanje ukratko i obrazloìo, me|utim,samo nekoliko mjeseci kasnije iza{la je jedna knjiga prijevoda15 s hin-dija, koju sam ja uredio i dopunio predgovorom i bilje{kama, i u njoj– lektorskom intervencijom, za koju ja nisam znao, a izdava~ mi obe-}ao da je ne}e biti – na{ao sam svagdje taj oblik zamijenjen oblikom„budizam”. Kad sam vidio takvo pisanje i u Va{oj knjizi, pomalo sami rezignirao. Pitanje pravopisa sada je aktualno, pa ne bi bilo lo{e,ako bismo razmislili o mogu} nosti nekog „dogovora” i zajedni~kog

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

14

14 O tome pi{e u knjizi: Dnevnik iz Indije, Akademska kwiga, Novi Sad,2012, str. 208.

15 Savremena indiska proza, Sarajevo, 1957 (urednik Muris Idrizovi}); SvetozarPetrovi} je izabrao pripovetke i uredio knjigu, preveo s hindija pripovetke na str.69–88 i 97–199, napisao sve napomene o piscima, te Predgovor (str. 5–11) i isto-rijski prikaz o Novoj hindi knjièvnosti (str. 204–214). Ostale pri~e preveo je JosipFrani}.

rje{enja, koje bi se moglo nametnuti. Ne znam, ima li kod nas jo{netko, tko se Indijom ozbiljnije bavi i ~ije bi mi{ljenje valjalo uzeti uobzir (u Zagrebu ima jedan asistent na klasi~koj filologiji, RadoslavKati~i},16 koji vodi i seminar sanskrita, no mislim da on o tome ne-ma izgra|enih posebnih pogleda). Vjerujem, da bi zagreba~ki „Je-zik” objavio takav rad.

[Sveto]

4.

Beograd, 11. 3. 1959.Proleterskih brigada 56

Dragi druè Petrovi}u,Nisam Vam se javio duè vremena, jer sam traìo i kona~no pro-

na{ao broj „Republike” s Va{im ~lankom me|u knjigama koje suposljednjih godina bile negdje spakovane, tako da ih nisam mogaokoristiti. Tu sam na{ao i Mareti}ev prijevod Nala i malo ga prelistao,no o tome sam Vam, mislim ve} pisao. Va{ ~lanak sadrì svakakomnogo interesantnih podataka za mene, jer se pobliè s ovim pita-njem nisam bavio, pogotovo dok sam bio u inozemstvu. Vra}amVam Va{ primjerak i zahvaljujem Vam da ste me na ~lanak upozorili.

Bilo bi vrlo vrijedno, kad biste Vi kao filolog potegli pitanjetranskripcije u vezi s novim pravopisom. Kad sam se ja borio zbogtranskripcije „buddhizma” s prof. Babi}em, mojim korektorom,onda mi je na koncu poslao ceduljicu na kojoj je prof. Jonke li~nonapisao da se kod nas pi{e „budizam” i da tako treba i da ostane.Za{to tako mora da bude i {ta u mojim argumentima ne valja, to,valjda nije imao vremena (ili papira) da obrazlaè. Prof. Babi} mi jepisao da je on napisao u „Jeziku”17 ~lanak o transkripciji egzoti~nihrije~i, pa je taj svoj egzotizam strogo primijenio i na mene.

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

15

16 Radoslav Kati~i} (Zagreb, 3. juli 1930), hrvatski lingvista, istori~ar i kulturo-log. Doktorirao na temu: Pitanje jedinstva indoeuropske glagolske fleksije. Od 1958.godine radio je na Katedri za indoevropsku uporednu gramatiku. Jedan je od osni-va~a studija op{te lingvistike i indologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od1977. je u penziji, u Be~u. Va`nije knjige: Osnovni pojmovi suvremene lingvisti~keteorije, Zagreb, 1967; Jezikoslovni ogledi, Zagreb, 1971; Stara indijska knjièvnost, Za-greb, 1973; Na kroatisti~kim raskri`jima, 1999; Tragovima svetih pjesama na{e pret-kr{}anske starine, 2011, itd.

17 Stjepan Babi}, Jezik – {kolski leksikon, objavljen u 6 izdanja, l963–1968.

Nadam se da mi moète ostaviti kopiju Va{eg prikaza moje knji-ge, barem dok ne bude {tampan, jer èlim da ga imam zbog doku-mentacije. Sigurno ste vidjeli da je Pejovi}eva kritika objavljena u„Narodnom Listu” na vrlo sve~an na~in, {to mi svakako stvara za-dovoljstvo. „Republika” mu je odbila, jer se je usudio da i sam u ve-zi s tim ne{to filozofira, {to mu ja ni u kojem slu~aju ne zamjeram ine smatram {tetnim za sebe. Razlog je vjerojatno bolest druga [naj-dera. Sada je „Republika” bez recenzije, samo sumnjam da bi Va{udrug Don~evi} prihvatio zbog opsega. Ovdje imam jo{ jedan sim-pati~no napisan kratak prikaz druga Piv~evi}a, pa ako ga ne uspi-jem plasirati u Beogradu, poslat }u ga Don~evi}u. Drago bi mi bilo,da mi prethodno javite, ho}ete li Vi poku{ati razgovarati s „Repu-blikom”. „Literatura” je ovih dana ponovo iza{la, ali ako bude i da-lje izlazila godi{nje jedanput, ne znam {ta biste mogli od nje o~e-kivati.

Ina~e sam i ja okupiran nizom nuzgrednih poslova, pa ne dospi-jevam da se koncentriram na svoj glavni filozofski posao. S prof. \u-ri}em jo{ nisam dospio da govorim o ~lanku koji sam dovr{io event.za „@ivu antiku” u Skoplju. Mo`da bi to bilo mjesto i za Va{ ~lanak,iako je u njemu teì{te vi{e moderni nego anti~ki aspekt teme.

Sa srda~nim pozdravima, Va{êdo Velja~i}

5.

Zagreb, 14. III 1959.

Dragi druè Velja~i}u,Jutros sam dobio Va{e pismo. Kako idu}ih dana ne}u sti}i da

Vam pi{em op{irnije, ho}u da Vam samo ukratko napi{em nekoli-ko re~enica.

O ~lanku. Dao sam ga Vlatku Pavleti}u18 i trebalo bi da izi|e u16. broju „Literature”. Broj 14 je izi{ao, broj 15 je prire|en u {tam-pu, a broj 16 trebalo bi da izi|e u maju. „Literatura” jo{ nije dobilasubvencije za ovu godinu, ali nije ju jo{ dobio ni jedan drugi ~asopis

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

16

18 Vlatko Pavleti} (Zagreb, 2. decembar 1930 – Zagreb, 19. septembar 2007),teoreti~ar knjièvnosti, esejista, kriti~ar. U vreme kada se pominje u prepisci (1958–1960), bio je urednik u Vjesniku i direktor Drame Hrvatskog narodnog kazali{ta, aradio je i kao urednik u Krugovima, Republici, Literaturi, Kritici (1949–1971).

ovdje, pa je u tom pogledu sa svima situacija ista. Ipak, prili~no jesigurno, da }e je „Literatura” dobiti bar za prvih nekoliko brojeva pa}e, mislim, ~lanak u njoj i izi}i. Kopiju, koja je kod Vas, moète, na-ravno, zadràti.

O transkripciji „buddhizma” i sl. îni mi se, da smo zakasnili,da nekim obrazloènim istupom sprije~imo „Budu”, „budizam” isli~ne primitivizme u novom pravopisu. On je gotov i ti su oblici,kako sam ~uo, u njega u{li. Razgovarao sam ovih dana s jednom gru-pom na{ih mla|ih lingvista ovdje na fakultetu o takvim transkripci-jama, i oni osje}aju njihovu nedosljednost i arbitrarnost, me|utim– oni imaju malo utjecaja na te stvari. Oni, koji takvog utjecaja ima-ju, nemaju uha za razlo`na rje{avanja. Na{i se pravopisi oduvijek sa-stavljaju naga|anjem ljudi razli~itih ukusa (ne razli~itih mi{ljenja).Ukratko, vrijedilo bi, mislim, sa~ekati, da nov pravopis izi|e, pa seonda kategori~ki i drsko ograditi od besmislica, kojih u njemu bude.

[ta pi{ete? Ho}ete li skoro u Zagreb?[Sveto]

6.

Beograd, 8. 5. 1959.

Dragi druè Petrovi}u,Srda~no Vam zahvaljujem za lijepi prikaz u „Tribuni”. Prilike u

zagreba~kim ~asopisima poznate su mi vrlo dobro. Momentalno u„Republici” ~eka sre}u jedan moj kra}i ~lanak o pjesni{tvu Tibeta,koji uz nekoliko osnovnih povijesnih podataka sadrì uglavnom pri-jevode do kojih mi je dosta stalo, iako nisu izvorni. Za Va{ veliki pri-kaz na àlost ni ja vi{e ne znam kamo bih mogao da se obratim. UBeogradu izlazi dosta ~asopisa op{irnijeg formata, ali sam mogaokonstatovati da su op}enito Beogra|ani nezadovoljni navodnim sta-vom Zagreba prema uzajamnoj saradnji, a to mogu dobrim dijelomi da shvatim. Uprkos tome mene su vrlo dobro primili u „Politici” ièle moju saradnju, pa bih u vezi s time rado omogu}io saradnju iVama na na{em podru~ju, ako imate interesa za to. Sada se radi ojednom kampanjskom radu za koji se nadam da bih mogao angaì-rati i „Borbu”, a i zagreba~ki „Narodni list” preko ovda{njeg dopi-snika. To bi bilo povodom posjete Pretsjednika Indijske Republike icejlonske vlade, koji se o~ekuju ove godine, mo`da u toku ljeta. Uobzir dolaze kratke informacije za „Da li znate?” (ja sam u posljed-

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

17

nje vrijeme tu obradio Tibet), te prijevodi i ~lanci, osobito iz kultur-ne povijesti. (Prijevodi kratkih savremenih pri~a (s engleskog) dajuse lako plasirati u novine)19. Ja sam se obezbijedio gra|om za Cej-lon, a u pogledu Indije pomi{ljam da prevedem pojedine strofe iz„Meghadûte”, samo {to nemam original. Nastojat }u da ga dobijemiz Londona {to prije. Da ga slu~ajno Vi nemate? Prevodio sam (kaoseminarski rad) prva poglavlja „Raghuvamśe” pa }u mo`da i odatlene{to izvu}i. Mislim da bi se mogla iskoristiti ova prilika da se obja-vi i koji manji integralni prijevod u obliku knjige, recimo „Megha-dûta”, samo {to ja nemam vremena sada za ve}e poslove te vrste.Imate li Vi {togod spremljeno, s ~ime bi se mogla iskoristiti ovakonjuktura? Javite mi {ta mislite o svemu ovome, pa }emo se daljedogovarati.

Va{êdo Velja~i}

7.

Zagreb, 15. V 1959.

Dragi druè Velja~i}u,Va{e sam pismo dobio prije nekoliko dana. Zanimljivo: Na{ao

sam Va{e pismo tog dana kod ku}e, kad sam se vratio s fakulteta, aprije toga ~itav sat razgovarao sam o prevo|enju indijskih djela sprofesorom Vojislavom \uri}em, koji je tu gostovao s nekoliko pre-davanja, i u tom razgovoru on se naro~ito àlio {to nemamo prije-voda „Meghadûte”, interesiraju}i se tko bi taj prijevod mogao na-praviti, a Kati~i}evi su interesi uglavnom filolo{ki – {teta bi bila da„Meghadûtu” prevodi filolog; tako smo do{li na to, da biste jedinoVi taj prijevod mogli obaviti. Pa da nema telepatskog preno{enjamisli!

Ne bi, dakle, bilo lo{e da do|ete nekako u dodir s profesorom\uri}em. On je {ef katedre za svjetsku knjièvnost (i trenutno de-kan fakulteta) u Beogradu. Za indijsku knjièvnost ima mnogo inte-resa i dosta o njoj zna, mada ne poznaje originalnih jezika. Usto, akoprevedete „Meghadûtu”, mislim da bi on mogao osigurati objavlji-vanje – izdanja SKZ u prili~noj mjeri ovise o njemu, a i ina~e ima

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

18

19 Dopisano rukom.

utjecaja na izdava~ku politiku u Beogradu. Ne manje va`no, vrlo jeprijatan ~ovjek i voli ohrabriti i pomo}i ljude koji vrijede.

Originala „Meghadûte” ja nemam, ali ga ima Kati~i} u svom se-minaru; ako ga jo{ niste dobavili, on }e Vam ga rado posuditi.

Moji su trenutni planovi za Indiju veoma skromni. Ugovoriosam knjiìcu lirike (srednjovjekovni mistici: Kabiyr itd.) s „Lykosom”;bliì mi se rok predaje rukopisa, a nisam jo{ ni po~eo. Po~eo sam ra-diti na fakultetu, treba da radim na tezi, a ~eka me jo{ sva sila dru-gih poslova.

Moj prikaz „FIN-a” (kako Vam se svi|a kratica?) izi}i }e vjero-jatno u prvom broju novog ~asopisa („Krugovi” + „Literatura”), ito – opet vjerojatno – u junu. No nema meteorolo{kog ureda, kojibi to~no prorekao izlaènje zagreba~kih ~asopisa.

Srda~no Vas pozdravlja[Sveto]

8.

Beograd, 19. 5. 1959.Prolet. brigada 56

Dragi druè Petrovi}u,Primio sam Va{e pismo ju~er, upravo pred sastanak s prof. Fi-

lipovi}em, pa sam i s njim razgovarao o istoj temi. On me je najavioovda{njem dekanu prof. \uri}u, tako da }u ovih dana oti}i da gaposjetim. Sigurno bi mi njegova moralna pomo} mogla dosta ko-ristiti.

Veseli me da drug Kati~i} u svom seminaru ima Meghadûtu. Bit}u Vam zahvalan, ako mi je moète {to kra}im putem posuditi. IzLondona }u je te{ko dobiti u roku od nekoliko mjeseci s obzirom nakompliciranost carinskih procedura za tako kriti~ne materijale kao{to je knjiga. Drug Kati~i} sigurno zna za mene ve} po svome ocu, skojim sam dobro poznat. (Javio mi se upravo ju~er telefonom naprolazu kroz Beograd, ali mu nisam spomenuo knjigu.) Drago mi jeda ste Vi sredili Va{ poloàj na Sveu~ili{tu na povoljan na~in i da semoète posvetiti sistematskom radu. Ja jo{ ne mogu ni da pomi{ljamna sre|en rad.

Kona~no imam jednu malu molbu za Va{eg brata. Mislim da onvodi brigu o ~lanstvu Filozofskog dru{tva, pa bih mu bio zahvalan

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

19

kad bi u registru izvr{io izmjenu moje adrese, jer mi po{ta Dru{tvadolazi jo{ uvijek u Zemun.

Bit }e mi drago, ako i Va{ veliki prikaz „FIN-a” ugleda svjetlostdana. (Kratica me potsje}a na DIF ili DUF, jedan moderni naziv, kojise mo`da odnosi na neki predmet koji moja k}i20 u~i u {koli.)

Sa srda~nim pozdravima drugu Gaji i VamaVa{êdo Velja~i}

9.

Zagreb, 22. V 1959.

Dragi druè Velja~i}u,[aljem Vam Meghadûtu, koju mi je za Vas posudio Radoslav Ka-

ti~i}. Koliko se meni, laiku, ~ini, izdanje je dobro. Usput, ne znamda li ste vidjeli nedavno rusko izdanje Kalidase u prijevodu: Izbron-noe, Moskva 1956. Sadrì prijevode triju drama i Meghadûte. Knji-gu je uredio, predgovor i komentare napisao I. S. Rabinovi}, a prije-vod Meghadûte je stari Riterov. Prednost mu je za nas {to je na sla-venskom jeziku, pa moè tu i tamo pomo}i u traènju prave rije~i.

Bratu sam rekao za Va{u promjenu adrese, i on je obe}ao da }eto provesti gdje treba.


10.

Beograd, 17. 7. 1959.

Dragi druè Petrovi}u,Hvala Vam da ste mi poslali primjerak „Knjièvnika”.21 Kad sam

pro~itao da je iza{ao, po~eo ga ovdje traìti, ali ga nisam na{ao, jer uBeograd stvari iz „unutra{njosti” slabo i polagano stiù.

Uprkos zaka{njenju i okolnosti da nismo zasluìli da u|emo usadràj na koricama (a na to sam ja ve} naviknut, osobito kao prevo-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

20

20 Snjeàna Velja~i} Akpinar.21 Prikaz je objavljen u Knjièvniku, br. 1, god. I, juli 1959, str. 106–116.

dilac, a mo`da i Vi), ipak je Va{ prikaz, jedini mjerodavan, izi{ao udosta dobar ~as, pa Vam se ponovo zahvaljujem, da ga niste batalili.

Po{to sam vidio da ste sa~uvali i jezuitske bro{ure koje ste dobiliu Indiji za spas du{e, {aljem Vam i nekoliko autenti~nih cejlonskihpropagandnih izdanja. Ljudi koji na tome rade prili~no su intere-santni i kompetentni stru~njaci sa raznih strana svijeta, koje je takookupio pred 50 g. pokojni Nyanatiloka Mahathera22. U seriji „TheWheel” {tampali su i v. Glasenappa i sl.

@ao mi je da sam zaboravio ponijeti hindi knjiìcu, kad sam biokod Vas. Nadam se da }u je na}i drugom zgodom, kad budem u ma-njoj ùrbi i umoru. Za sada obnavljanje hindi studija za mene nijeaktuelno, jer je mjesto na koje sam reflektirao u Indiji definitivnododijeljeno drugom. Sad }u po~eti marljivije da radim na disertacijii nastojati da dobijem neku dobru stipendiju za Cejlon. U me|uvre-menu napreduje moj prijevod „Meghadûte”, iako mislim da ne}ebiti {tampan onako brzo kako sam u po~etku èlio.

Kako Va{i studiji soneta? Jeste li preveli jo{ {togod iz hindipoezije?

Ljetos vjerojatno ostajem u Beogradu u nadi da }u na}i malo mi-ra za rad, pa se ne nadam skoro do}i u Zagreb.

Sa srda~nim pozdravima Va{em bratu i VamaVa{êdo Velja~i}

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

21

22 Ninatiloka Mahatera (Visbaden, 19. februara 1878 – Kolombo, 28. maj 1957).Jo{ kao dete eleo je da postane hri{}anski misionar u Africi a kao adolescent, pobe-gao je od ku}e u manastir Marija-Laach, ali se ubrzo vratio. Sa sedamnaest godinapostao je vegetarijanac. Studirao je Platona, Dekarta, Kanta i posebno [openhaue-ra. Zainteresovao se za budizam. Godine 1902, sa namerom da postane budisti~kimonah, odlazi u Indiju, svira violinu u Bombaju, putuje na [ri Lanku, i 1903. po-staje budisti~ki monah. U Burmi je rukopoloèn za budisti~kog po~etnika i kasni-je postao monah pod imenom Ninatiloka. Jedno vreme je zajedno sa indijskim mo-nahom Kosambi Dhammanandom, u pe}ini, na planinama Sagaing. Zajedno supraktikovali koncentraciju i meditaciju. Zatim, 1905. godine, odlazi na [ri Lanku,a u leto 1906. Ninatiloka se vratio u Nema~ku u posetu roditeljima. Krajem 1906.Ninatiloka se vratio u Burmu, gde je nastavio da radi na prevo|enju Anguttara Ni-kaia. Godine 1906. objavio je prvi budisti~ki rad na nema~kom. Po povratku uNema~ku, planirao je da osnuje budisti~ki manastir u ju`nom delu [vajcarske. Me-|utim, patio je od bronhitisa zbog hladnog vremena (kao i od neuhranjenosti). Ubr-zo nakon toga, odlazi ponovo na [ri Lanku, gde se preselio sa svojim drugovima.Drugi svetski rat provodi na [ri Lanki i u Indiju. Godine 1948. bilo mu je dozvolje-no da se vrati na [ri Lanku. Umro je u Kolombu, i sahranjen je uz dràvnu po~ast.

Ninatiloka je prevodio sa pali jezika tradicionalne theravada tekstove na ne-ma~ki.

11.

Zagreb, 25. VII 1959.

Dragi druè Velja~i}u,Hvala Vam na bro{urama, koje ste mi poslali. Iako se bojim, da

iz mene nikad ne}e biti pravog buddhiste, pro~itat }u ih prvom pri-likom.

Ne smije Vas sekirati, {to smo filozofija Istoka, Vi i ja izostalis korica „Knjièvnika”; nije tako odlu~io ni urednik ~asopisa nitehni~ki urednik (njih obojica u „~asu odluke” nije bilo na „licumjesta”), nego slagar, koji je kolonu sadràja morao izjedna~iti skolonom broja (a kli{e te druge izra|en je poslije kli{ea prve itd.).Nije tu po srijedi bilo bagateliziranja nas trojice – kona~no, pre-selio sam taj prikaz iz umrle „Literature” u „Knjièvnik” kad je ve}skica prvog broja bila gotova i, da bi on ipak u{ao, izostao je izbroja prilog jednog na{eg vrlo uglednog, starog i od poloàja knji-èvnika.

Pomi{ljao sam poslednjih dana nekoliko puta na Vas. Naime,ovih je dana Sabor prihvatio statut na{eg Filozofskog fakulteta, koji– pored ostalog – predvi|a i katedru za orijentalistiku. Idu}e godinevaljalo bi da se po~ne gurati stvaranje te katedre. Razgovarao sam otome s nekolicinom ljudi i imam utisak, da }e se za to lako dobiti po-trebna podr{ka, pa i materijalna sredstva. Znam i nekoliko mla|ihljudi, koji bi s vremenom mogli do}i u obzir za rad na takvoj kate-dri; usto, stipendija u Indiji moè biti stalan izvor za nove. Jedino{to nedostaje jest li~nost sa stru~nim i formalnim kvalifikacijama datu katedru nosi. Imate li Vi kakvih ideja?

Jedino realno rje{enje, koje ja vidim, jest, da to budete Vi.Znam, da je Va{ interes ograni~en prete`no na filozofiju Istoka ida se za Vas predvi|a odgovaraju}e mjesto na katedri za filozofiju(tako mi je kazao i prof. Filipovi}, kad sam mu jednom spome-nuo tu mogu} nost), ali mo`da bi se to ipak moglo kombinirati,pogotovo ako orijentalistika bude ovdje zami{ljena kao komplek-san (dakle ne isklju~ivo filolo{ki) studij. Naravno, sve }e to jo{po~ekati koju godinu, ali bih volio, da mi napi{ete o tome svojemi{ljenje. Asistentska sirotinja ima, naravno, malo utjecaja prirje{avanju takvih stvari, ali moè bar podsjetiti da ne{to treba rije-{iti. Statut predvi|a orijentalistiku u istoj nau~noj grupi s kompa-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

22

rativnom knjièvno{}u, pa bi, mislim, vrijedelo animirati za to iprof. Herge{i}a.23

Sa srda~nim pozdravima[Sveto]

12.

Beograd, 11. 8. 1959.

Dragi druè Petrovi}u,Nisam Vam duè vremena odgovorio na Va{e interesantno pi-

smo, jer sam malo bio odsutan, a zatim sam razmi{ljao o pitanju ori-jentalisti~ke katedre. Vrlo me raduje da je do{lo do njenog usposta-vljanja i rado bih u~inio sve da pospje{im realizaciju tog plana.

Mislim da bi najprije trebalo i u Zagrebu na}i „jednog hodù”za arapski, ve} s obzirom na tradiciju te struke u Sarajevu i Beogra-du, a i zato jer je to vjerojatno najlak{e ostvariti. Sa sarajevskim ori-jentalistima na àlost nemam veze, a ovdje se nadam da }u uskorosresti jednog vrlo sposobnog asistenta prof. Barjaktarevi}a24, drugaKale{a (iz Kosmeta) i malo se s njime posavjetovati iz li~nog intere-sa. – Moja k}i }e ove godine upisati ovdje orijentalistiku.

Drago mi je da se predvi|a povezivanje orijentalistike i sa svjet-skom knjièvno{}u. Time se stvara mogu} nost da se i Vi, ne mije-njaju}i sada{nju struku, angaìrate donekle kod orijentalista, ali uprvom redu to je dobar znak da se u Zagrebu plan katedre ne}e valj-da formirati na tako zastarjelim principima kao {to je sada u Beo-gradu. Ovdje se pod orijentalistikom studira arapski, perzijski iturski, sva tri predmeta u principu obavezno, a time je isklju~eno ipovezivanje orijentalnih studija sa drugim grupama, osim onih spo-rednih predmeta koji su op}enito predvi|eni svuda. U stvari, nastav-nika za perzijski nemaju, nego se sada jedan kandidat osposobljavau inostranstvu, a turskome se, ~ini mi se ne daje prevelika va`nost.Teoretski, grupa ima i alternativu s hebrejskim, ali se arabistika ve}

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

23

23 Ivo Herge{i} (1904–1977), hrvatski istori~ar knjièvnosti i kriti~ar; jedan odosniva~a studija komparativne knjièvnosti na Sveu~ili{tu u Zagrebu. Va`nije knji-ge: Europski romantizam; Poredbena ili komparativna knjièvnost; Knjièvni portre-ti, I–III.

24 Prof. dr Mirko Barjaktarevi}, objavio, pored ostalih knjiga: Osnovi op{te etno-logije, Beograd 1977.

odavno ne predaje. O~ito je da je ta struktura grupe bila odre|enapredratnim potrebama dviju vjerskih zajednica, tursko-musliman-ske i jevrejske. Danas se u stvari u~i uglavnom samo arapski. Prof.Barjaktarevi} je stari autoritet na tom podru~ju, ali ne zna arapskigovorni jezik (tako dobro kao literarni pismeni)25, za koji je ovdjeglavni stu~njak, izgleda, Kale{e.

Strukturu sarajevske orijent. grupe ne poznam, ali znam da jeprof. [a}ir Sikiri}26 dobar i vrlo aktivan stru~njak, (za perzijski)27, pabi se sigurno od njega mogao dobiti koji kandidat djelomi~no kva-lificiran, koji bi se kroz par godina mogao osposobiti u Teheranu.Stipendije ne bi bilo te{ko dobiti, a ja bih dok sam jo{ ovdje, radomogao koristiti svoje veze da to pospje{im.

Prije nego {to Vam iznesem svoj teoretski plan, mislim da bi bi-lo najva`nije hitno preduzeti slijede}e prakti~ne mjere: Savjet zaprosvjetu i kulturu NRH trebao bi da zvani~no traì od Komisije zakulturne veze u Beogradu da najkasnije za 1960. g. obezbijedi tri sti-pendije, i to: jednu za arapski, po mogu} nosti u Kairu, drugu za per-zijski u Teheranu i tre}u za sanskrt u Indiji. Prvog stipendistu treba-lo bi poslati bez obzira da li se ve} sada moè na}i pomo}u Sarajevaili Beograda stru~njak koji bi mogao po~eti predavanje i prije togaroka (za arapski). Drugog bi kao i prvoga trebalo {to prije konkret-no odabrati i imenovati, a trebao bi da ima barem osnovna po~etnaznanja iz sarajevske {kole (za perzijski). Tre}i, za sanskrt, bio bi drugKati~i}, koji mi je pisao da bi se toga prihvatio. Stipendije se mogudobiti ili od vlada tih zemalja ili pomo}u UNESCO. Pesimisti~kiodgovori Komisije ne bi trebali odmah da nas zapla{e. Ja imam mo-gu} nosti da li~no stvar urgiram i u Komisiji kad bude postavljenakonkretno, a mogu i po direktnim vezama da pospje{im s druge stra-ne, jer su zemlje koje bi dale stipendije zainteresovane za unapre|e-nje te struke. – Dakle, tu sam spreman da pomognem i èleo bih dato {to prije mogu u~initi. Potreban je samo prvi korak preko Savje-ta za kult. i prosvjetu u Zagrebu, a tamo bi po mogu} nosti trebalove} dati i imena kandidata. U tu bi svrhu svakako trebalo prethod-no konzultovanje sa Sarajevom (prof. Korkut i Sikiri}) i even. Beo-gradom (Barjaktarevi}).

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

24

25 U zagradi, dodato olovkom.26 Dr [a}ir Sikiri}, Muhamed Pa{i} i Mehmed Handì} objavili su gramatiku

arapskog jezika za niè razrede i srednje {kole, 1936. godine.27 U zagradi, dodato olovkom.

[to se ti~e sistematizacije katedre, ja bih predloìo da se predvi-di perspektivni razvoj jednog univerzitetskog instituta sa tri ili ~etiriodjeljenja:

Prvo bi i sistematski i vremenski bilo odjeljenje za arapski i per-zijski,

Drugo za indijsku filolologiju (klasi~nu i modernu),Tre}e za kineski i japanski (vjerojatno tek u daljoj budu} nosti),êtvrto bi moglo biti odjeljenje za kulturnu povijest isto~nih

naroda.Ukoliko bih predloìo ovo ~etvrto odjeljenje, to bih u~inio ra-

~unaju}i u prvom redu na mogu} nost i eventualnost moje saradnjes tom katedrom. Objektivno mislim da bi postojanje takvog odjelje-nja bilo vrlo korisno i u {irem smislu, a pogotovu u po~etku, a tozna~i kroz nekoliko prvih decenija, i iz pedago{kih razloga: organi-zacija seminarske biblioteke, popunjenje praznina na nekim pod-ru~jima, a prije svega pobu|ivanje op}eg interesa za orijentalne stu-dije u na{oj sredini.

Gledaju}i iz te perspektive, mislim da bi trebalo planom omo-gu}iti da studenti, osim pojedinih grupa kao cjelina (izuzev posljed-nju) dakle za sada arapsko-perzijske i indolo{ke – mogu studiratipo jedan orijentalni jezik u kombinaciji sa dosada{njim grupama (a)klasi~ne ili moderne filologije i (b) grupa za svjetsku knjièvnost,op}u povijest, arheologiju, povijest umjetnosti i filozofiju. – Moje bise „4. odjeljenje” odnosilo prvenstveno na interes za orijentalistikuu vezi sa grupama pod (b), a ne bi ni u kojem slu~aju (osim mo`dakao ispomo}) trebalo da odvoji studij knjièvnosti od studija jezika,a (pogotovo ne studij kulturne u {irem smislu od barem jednogaosnovnog jezika).28

Ako bi stvar postala aktualna, o tome bi se moglo detaljnije go-voriti. [to se mene li~no ti~e, meni bi docentura, koju predlaè prof.Filipovi} u okviru svoje katedre, bila kao skrojena, ali je i to sve jo{na vrbi svirala s obzirom na moje momentalne te{ke okolnosti, ko-je mi jedva omogu}avaju da se bavim nau~nim radom. Ja bih sadavrlo rado prihvatio neko povoljnije rje{enje, koje bi mi omogu}iloda se vi{e bavim svojom strukom, samo mi nije jasno kakvo bi torje{enje u datoj situaciji moglo biti.

Na kraju mi se ~ini da bi bila od bitne va`nosti jo{ jedna sugesti-ja: Predvidjeti da po mogu} nosti istodobno, ili barem u roku od go-

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

25

28 Tekst u zagradi dopisan je rukom.

dinu dana od po~etka rada pojedinih stru~nih nastavnika, grupa do-bije i lektora iz doti~nih zemalja. Ti bi lektori trebali da budu {tosvestranije kvalificirani i u klasi~noj, a ne samo modernoj filologijisvoga jezika.

Imam namjeru da o ovim problemima govorim malo s prof. Fi-lipovi}em na jesen, ~im mi se pruì prilika, tako|er i kao s prodeka-nom, jer }e vjerojatno Dekanat Fil. fakulteta morati da se dalje baviovim pitanjem. Bilo bi mi drago da i od vas ~ujem kako stvari napre-duju, ili barem tko je nadleàn da vodi brigu i kakove neposredne na-mjere ima, a u prvom redu {ta Vi mislite o ovim mojim fantazijama.

Kako vidite usprkos vru}ine i Hajle Selasija29 uspio sam da Vamu nekoliko dana otkucam prili~no op{irno pismo. Ra~unao sam da}ete i Vi oti}i malo nekuda van Zagreba. Ja sam jednu nedelju danadopusta iskoristio za rad u Univ. biblioteci, a ostatak }u iskoristitivjerojatno na isti na~in, mo`da po~etkom septembra.

Molim Vas da pozdravite Va{eg brata i ostale drugove iz tog kru-ga, ako ih vi|ate.

Va{êdo Velja~i}P. S. Vra}am Vam i kopiju Va{eg ~lanka, jer sam zadnji put za-

boravio da ga priloìm.30

13.

Zahvaljujem Vam na ~estitkama i dobrim vijestima, pa Vama iDr Gaji èlim sve najbolje u Novoj godini.

Va{ êdo Velja~i}31

14.

Zagreb, 20. VI 1960.

Dragi druè Velja~i}u,Desilo se da smo poslednjih mjeseci izgubili kontakt – obojica

smo vjerojatno bili prezaposleni. Dosta se toga, me|utim, dogodilo,

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

26

29 Hajle Selasije (Ejersa Goro, 23. juli 1892 – 27. avgust 1975), „Kralj svih kra-ljeva”, poslednji vladar Etiopije.

30 Tekst u zagradi napisan je rukom.31 Novogodi{nja ~estitka pisana rukom.

o ~emu sam Vam elio pisati. Danas je to postalo akutno, i sada Vampi{em na brzinu, pa se bojim da Vam opet ne}u sve zanimljivo javiti.

Najva`nije je i najhitnije, evo, ovo. Kao {to znate, na{ Fakultetdonio je odluku da stvori indolo{ku katedru unutar Odsjeka za op}ulingvistiku i komparativnu knjièvnost. Ra~unalo se pritom, da }ena katedri do}i profesor Indijac (nastavnik za hindi i sanskrt), a ka-ko je dogovoreno da ta katedra ne bude usko filolo{ka, ve} da obu-hvati i povijest indijske kulture i filozofije, pa ~ak i politiku i socijal-nu povijest Indije, ra~unalo se da }ete je Vi u perspektivi preuzeti.Predvi|eno je, tako|er, da }emo katedri neku pomo} davati i Kati-~i} i ja, mada na nju ne bismo prelazili. Zaklju~eno je, najzad, da tre-ba ubrzati pripremanje drugih mla|ih i isklju~ivo indolo{kih kadro-va, pa u tom smislu ve} ra~unamo s koleginicom V. Pacheiner,32

jednom talentiranom mla|om Slovenkom, koja se sada nalazi u Ba-narasu i koja }e, mo`da, za dvije godine u Indiji i doktorirati.

Za ~itavu su se stvar, kako znate, vrlo pozitivno zainteresirali iIndijci, a i na{i odgovorni faktori, pa sada moèmo ra~unati, da }eujesen katedra po~eti rad – dodu{e, veoma skromno, s predavanji-ma Indijca, koga o~ekujemo u septembru. U nekoliko se navrata ras-pravljalo i o mogu} nosti da Vi {to prije do|ete na katedru.

Danas je ~itava stvar dobila jednu novu boju. Razgovarao sam,naime, s drugom M. @ankom (koji je nedavno predvodio na{u kul-turnu delegaciju u Indiji i ~itavu stvar veoma energi~no podràva), ipojavio se pritom jedan nov problem. Kao zamjenu Indijcu, koji do-lazi u Zagreb, na{a zemlja treba da uputi u Indiju jednog na{eg na-stavnika, koji bi tamo zasnovao slavistiku (ili bolje: jugoslavisti~kestudije), na sveu~ili{tu u Pooni33. Njegov bi odlazak morao biti imi-nentan (trebao je krenuti ve} 1. jula, ali to nije bilo mogu}e, te jedogovoreno da on krene ~im bude izabran i od Indijaca potvr|en).Smatrali smo, da taj ~ovjek treba biti iz Zagreba (sa zagreba~kog fa-kulteta ili izme|u ljudi koji prema tome fakultetu gravitiraju), jer bibilo veoma korisno da se spona Zagreb–Poona stvori kao ~vrsta i stal-

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

27

32 Vlasta Pacheiner-Klander (Ljubljana, 1932). Na predlog profesora AntonaOcvirka, oti{la je u Indiju 1960. godine na specijalizaciju, gde je studirala sanskrt istaroindijsku kulturnu istoriju na Hinduisti~kom univerzitetu u Benaresu i zavr{i-la studije polaganjem ispita. Od 1980. godine radi u Institutu za slovena~ku litera-turu i knjièvne nauke pri Nau~no-istraìva~kom centru Slovena~ke akademije na-uka i umetnosti. Objavila slede}e knjige: Kalidasa, [akuntala, 1966; Bhagavadgita –Pesma Gospoda, 1970; Kao biljke, kao iskre, izbor sanskrtske lirike, 1973; Kalidasa,Opis godi{njih doba, Oblak glasono{a, 1974; Staroindijska poetika, 1982, itd.

33 Puna je osmi najve}i grad u Indiji i drugi po veli~ini u dràvi Mahara{tra.

na veza, koja bi olak{ala ne samo razmjenu literature, ve} bi omogu-}ila da na{i budu}i indolozi imaju trajno jednu to~ku u Indiji, na ko-ju bi mogli s vremena na vrijeme svra}ati radi dopune znanja ili spe-cijalnog studija (kaìmo: na godinu-dvije svakih desetak godina).Drugim rije~ima, sloìli smo se, da ne bi moralo biti neophodno, dana{ nastavnik u Pooni bude po struci slavista (utoliko vi{e {to se nitamo{nja slavistika ne zami{lja kao uzak filolo{ki studij, ve} kao stu-dij koji uz znanje jezika treba da uputi u poznavanje i razumijevanjezemlje i njene kulture); {tovi{e, da on treba biti osoba koja }e na ne-ki na~in biti vezana s na{om indolo{kom katedrom. Naravno, prvaosoba na koju smo tada pomislili, bili ste Vi; @anko je veoma sklontakvom rje{enju i, kako je rje{enje ~itave stvari prepu{teno njemu,mogli bismo tu stvar smatrati rije{enom, ako Vi dadete svoj pristanak.

Odmah poslije razgovora sa @ankom razgovarao sam s profeso-rom V. Gortanom,34 sada{njim prodekanom, koji je – kao budu}i,ve} izabrani dekan – tu najmjerodavniji, on tako|er smatra da je torje{enje za fakultet najpovoljnije. On, me|utim, smatra da bi bilopotrebno, da se Vi – ako prihvatite ovu ideju, a prije odlaska u Indi-ju – na neki na~in za fakultet veète. On danas nije bio siguran ka-kav bi se modalitet tu mogao zamisliti – mo`da bi se mogao prove-sti izbor za predava~a, kako to predvi|a novi zakon o sveu~ili{tima,s tim da se to modificira kad Vi doktorirate – ali vjeruje da se ne{tomoè na}i; za sutra je predvi|en jedan sastanak na kome bi se to ras-pravilo. Smisao je èlje prof. Gortana, mislim, u tome da se budu}inastavnik u Pooni unaprijed veè za na{ fakultet, a ujedno da se odpo~etka uvede praksa, da nastavni~ko mjesto u Pooni zauzimaju lju-di sa zagreba~kog filozofskog fakulteta (odnosno s njegove indolo-{ke katedre). U svakom slu~aju, mislim da bi i Vama takvo rje{enjeodgovaralo.

Ukratko, bio bi nam hitno potreban Va{ odgovor. Znajuj}i Va-{u èlju da do|ete u Indiju, ra~unamo da }e on biti pozitivan. Na-stavni~ko mjesto je mnogo sretnije rje{enje nego posao u diploma-ciji, a pogotovu nastavni~ko mjesto u Pooni. Ra~una se da biste Vitamo ostali dvije godine, ali to bi se – ovisno o Va{oj èlji – moglovjerojatno i produìti, pa i skratiti. Ne znam kakvi su materijalniuvjeti, ali pretpostavljam da }e biti povoljni (indijski ambasador mije, ~ini mi se, spominjao 800 do 1000 rupija, uz besplatan stan; to je

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

28

34 Veljko Gortan (Preko kod Zadra, 4. maj 1907 – Zagreb, 23. maj 1985), kla-si~ni filolog, prevodilac, dekan Filozofskog fakulteta u Zagrebu od 1950. do 1952.Objavio je preko 150 nau~nih radova i recenzija.

– po slu`benom kursu – ekvivalenat na{ih 60.000 din; moja stipen-dija u Indiji bila je 200 rupija; naravno, ne mogu garantirati da samone brojke to~no upamtio, ali to bi se ve} dalo ispitati).

Nama bi Va{ odgovor trebao {to prije, svakako prije nego {toovamo do|e indijski ministar Kabir35 (on se, mislim, o~ekuje u ~e-tvrtak). Molim Vas, da ~itavu stvar (i samu ideju i detalje) zadrìteu diskreciji, zasada.


15.

Beograd, 21. VI 1960.

Saglasan sa va{im predlozima. êdo Velja~i}.36

16.

Beograd, 21. 6. 1960.

Dragi druè Petrovi}u,Va{e mi je pismo bilo vrlo ugodno iznena|enje. Sigurno ste pri-

mili moj telegrafski odgovor. Za mene je danas osnovno ìvotno pi-tanje da se oslobodim sada{njih uvjeta rada i da se mogu posluìtibarem nekim razboritim slobodnim vremenom, godi{njim odmo-rom i sl. za svoj nau~ni rad. Ovdje mi je sve to onemogu}eno. I se-damsatni intelektualni rad bi prema ovome ovdje bio za mene oslo-bo|enje. Zato bih mjesto predava~a na Sveu~ili{tu prihvatio odmahi bez obzira na kombinacije s Indijom. U Indiju bih, naravno, podovakvim okolnostima rado i{ao na par godina. Pote{ko}e, ~ije ukla-njanje ne zavisi od moje volje, jesu ove:

1. Nisam slavista. Predavanje na engleskom ne bi mi predstavlja-lo nikakvu pote{ko}u, a i elementarno znanje indijske filologije mo-

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

29

35 Humajun Kabir (Bengal, 1906), ministar za kulturu i nau~na istraìvanja,profesor i filozof. Studirao je u Kalkuti i na Oksfordu. Posle 1947. Kabir je jedna odvode}ih li~nosti indijskog politi~kog i kulturnog ìvota. U bengalskoj knjièvnostijedan je od najzna~ajnijih pisaca muslimanskog knjièvnog preporoda. Pisao jesonete i poeme (Padma, Dàhan Ara), romane (Ljudi i reka), pripovetke, kritike(Poezija, Monade i dru{tvo).

36 Telegram.

gao bih dobro koristiti, ako bih dobio mjesto lektora u Pooni. Lin-gvistikom sam se kao nestru~njak bavio silom prilika cijelog ìvota.

2. Problem stana je osnovno pitanje smje{taja moje porodice.Upravo o~ekujem rje{enje za stan (nakon 3 godine), u koji bih semorao useliti po~etkom septembra. Ako bih prije toga moja ustano-va doznala da odlazim, propalo bi sve u vodu, a obitelj bi mi ostalana ulici. I kasnije razmjena stana, koji bih tako dobio, sa Zagrebombila bi teàk problem, ali me to vi{e ne bi spre~avalo da pre|emodmah u Zagreb, a obitelj da ostavim ovdje. Ako bi se stvar postavi-la kao hitna, moj bi jedini uvjet bio da mi se na|e hitno trosobni stanu Zagrebu za obitelj, koja bi kasnije event. do{la za mnom u Indiju,s time da sa~uvamo stan.

Druga bi li~na pitanja bila manje va`na.Odgovaram Vam ovako na brzinu, ali sam potpuno svijestan da

su to sve samo lijepi planovi i inicijative za koje sam Vam vrlo za-hvalan b e z o b z i r a na uspjeh. U svakom slu~aju, èlio bih daponovim da sam bez obzira na sve ostalo vrlo zainteresiran za mje-sto predava~a ili kakvog nau~nog saradnika i da bih ga odmah uzeouz minimalne ograde, tj. ~im ovog ljeta/jeseni rije{im svoje stambe-no pitanje. (Diskrecija je, kako vidite, i za mene vrlo va`na.

Jo{ Vam jedanput srda~no zahvaljujem na prijateljskoj potpori.Va{ êdoVelja~i}).37

P. S. Ministra Kabira sam upoznao ve~eras na prijemu kodambasadora. On zna tko sam, jer je ambasada primijetila moju eli-minaciju iz predvi|enih kontakta sa predstavnicima kult. ìvota iotvoreno se interesirala za razloge. (Izgleda da mi time za sada nisuna{kodili nego prije postigli povoljan efekt.)38

17.

Beograd, 5. 7. 1960.

Dragi druè Petrovi}u,Pro{le sam nedelje bio izvan Beograda i imao mnogo posla, pa

se sada to~no ne sje}am da li sam Vam pisao nakon razgovora s prof.Filipovi}em ovdje. U me|uvremenu moja se je situacija popravila

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

30

37 Navedeni deo u zagradi pisan je rukom.38 I ovaj navedeni deo u zagradi dopisan je rukom.

utoliko {to sam dobio rje{enje za stan u koji }u se useliti ve} prije 15.jula, tako da }u i s te strane biti za{ti}en i obezbije|en. Ipak bih izraznih obzira volio da moja kandidatura za Zagreb ostane i dalje udiskreciji. Molim Vas jedino da mi javite kad konkurs bude objav-ljen, da podnesem molbu, jer ovdje ne ~itam redovno zagreba~kenovine, a moglo bi mi proma}i i u beogradskim. Vi }ete sigurno otome biti najprije obavije{teni.

Nadao sam se da }u mo}i navratiti u Zagreb, tim vi{e {to nisammogao ovdje da se javim drugu @anku, jer sam morao slu`benootputovati prije njegova dolaska. Sad sam ponovo mnogo zauzet, aizgleda za dopust nemam. Smatrate li da bi trebalo da se njemu ilikome drugome javim pismeno, ili da nastojim ipak zbog obilazakaove vrste do}i u Zagreb polovinom jula? To bi mi naravno bilo pri-li~no te{ko izvedivo, ali, ako je va`no, nekako bih se gledao sna}i.Glavno je da s moje strane sada vi{e nema nikakve prepreke za do-lazak u Zagreb, a {to bi prije bila donesena odluka, to bi za mene bi-lo bolje, jer bih dobio vi{e vremena za otkaz i likvidiranje poslovaovdje. No, prema onome {to mi je rekao prof. Filipovi}, to bi treba-lo da bude u septembru, tako da za sada ra~unam s oktobrom kaonajranijim terminom za odlazak odavde.

Odlazite li i Vi skoro na ljetovanje?Sa srda~nim pozdravima, Va{êdo Velja~i}

18.

Beograd, 23. 7 1960.Ju`ni bulevar 26, stan br. 7

Dragi druè Petrovi}u,Va{e je pismo stiglo ba{ nakon mog odlaska na put. U me|uvre-

menu moja se je obitelj preselila, pa sam nakon povratka morao dvadana da tragam za prispjelom po{tom. Drago mi je da ste ipak jo{ uZagrebu. Danas sam pisao i @anku i izrazio svoju spremnost da pre-|em u Zagreb ~im mi se to omogu}i, a i da li~no do|em tamo popotrebi u prvoj polovici augusta.

Sada s moje strane nema vi{e nikakve prepreke. Jedino mi preo-staje da strpljivo ~ekam rok. Jedino u pogledu Poone ne bih èlio da

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

31

oti|em prije nego sredim svoj status u Zagrebu, zbog obezbe|enjaobitelji. U posljednje vrijeme u Komisiji za kulturne veze ovdje po-stoji prema meni pozitivniji stav, pa bi se mo`da mogla posti}i snjima u pogledu Poone principijelna saglasnost s autoritativnog mje-sta u Zagrebu. O tome @anku nisam pisao, ali sam mu u pismu spo-menuo i Poonu i svoju spremnost da idem tamo, ako bude mogu}e.

I prof. Filipovi} mi je pisao sa Silbe o roku natje~aja.Ne znam da li }emo se ovog ljeta jo{ vidjeti u Zagrebu, pa Vam

èlim ugodan odmor. Ja }u mo`da u augustu ipak dobiti nekolikodana dopusta i to koristiti za rad, ako ne bude potrebno da idem uZagreb.

Va{êdo Velja~i}

19.

Beograd, 5. 10. 1960.Ju`ni bulevar 22

Dragi druè Petrovi}u,Dozvolite da Vam najprije ~estitam i zaèlim sre}u povodom Va-

{e ènidbe. Tu sam vijest doznao sa ne{to zaka{njenja, mislim odMi{ re. Nadam se da ste se ve} vratili u Zagreb na redovni posao i da}emo se tamo uskoro vidjeti.

Neki dan je bio kod mene prof. Filipovi} i rekao mi da je doni-jeta odluka da se za mene raspi{e natje~aj. Tako momentalno o~e-kujem da to bude objavljeno, pa da podnesem molbu. Do danas sambio na dopustu, pa sam imao namjeru do}i i u Zagreb, ali sam po-novno morao dopust prekinuti zbog ve}eg broja sultana koji namdolaze ovog mjeseca u posjete.

Danas sam traìo Slu`beni list Nr. Hrvatske ali ga nisam mogaona}i u prodavnici. To je artikl koji se ovdje moè dobiti samo u sa-svim specijalnim bibliotekama. Zato sam prisiljen da se opet obra-tim Vama za pomo}. Vi ste bliè izvoru i znat }ete kad natje~aj bu-de {tampan (po mojim informacijama moralo bi to da bude ovihdana). Molim Vas da mi oglas hitno po{aljete.

Nisam siguran da li sam Vam ve} javio svoju novu adresu: Ju`nibulevar 22.

Sa srda~nim pozdravima Va{em bratu i Vama Va{êdo Velja~i}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

32

20.

Beograd, 19. XI 1960.Ju`ni bulevar 22

Dragi druè Petrovi}u,39

Ju~er sam primio Va{u kartu, pa sam jutros poslao Dekanatusvoju molbu s prilozima kao preporu~eni paketi}. Moj brat je tako-|er traìo oglas, ali ga je proma{io u broju od 9. XI i javio mi da ganema. Tako ste me Vi i ovog puta spasili.

Bio bih Vam vrlo zahvalan, kad biste pogledali u Dekanatu da lije sve u redu stiglo. Taksirao sam molbu 50 dina. Uvjerenje o sagla-snosti ustanove nadam se poslati naknadno ovih dana, a jednu im-plicitnu potvrdu ve} sam priloìo. Pi{em danas i prof. Filipovi}u.

Ja }u biti odsutan iz Beograda slijede}e dvije sedmice, a po~et-kom decembra kanim do}i u Zagreb.

Jo{ Vam jedanput srda~no zahvaljujem na svemu.Va{ êdo Velja~i}

21.

Beograd, 19. I 1961.

Dragi kolega Petrovi}u,Ju~er sam kona~no napustio posao u vanjskim poslovima i sa-

da postajem gospodar svoga vremena. Jedna od posljednjih slu`be-nih du`nosti koju sam obavio bila je organizacija posjete indijskogambasadora i bahadura u Zagreb radi opro{taja pred odlazak. Te-lefonirao sam o tome drugarici Adi, siguran sam da Vas je na vri-jeme obavijestila. Zagreba~kom protokolu sam savjetovao da naopro{tajni ru~ak kod Blaèvi}a40 na svaki na~in pozovu @anka41 i na-{eg dekana, a rektoru je Jung i sam èlio napraviti posjetu. Ne znam

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

33

39 Dopisnica.40 Jakov Blaèvi} (Buìm kod Gospi}a, 24. mart 1912 – 10. decembar 1996), po-

liti~ar, pravnik. 41 U vreme kada se pominje u prepisci, Milo{ @anko je potpredsednik Sabora i

predsednik Jugoslovenske nacionalne komisije za UNESCO u Zagrebu.

kako je sve to ispalo, jer se je na dan ru~ka zagreba~ki protokolac po-novo javljao telefonom i traìo neka razja{njenja, i pravi se To{o.Mene na àlost nije na{ao u uredu. îm sam najavio Jungov dola-zak, molio sam da izvijeste o tome druga @anka, jer je on imao na-mjeru da polovinom ovog mjeseca do|e u Beograd i da razgovara sCrvenkovskim42 i Jungom. Junga ovom prilikom nisam vidjeo, jerse je tek vratio. Mislim da odlazi zadnjih dana januara, pa bi me za-nimalo, {ta je bilo u Zagrebu, ako je i{ta bilo u vezi s na{im stvari-ma, ina~e mi se ne bi ~inilo oportuno u ovoj situaciji vr{iti ofanzivuodavde.

Nedavno sam razgovarao duè s Vu~ini}em, koji mi je rekao daje o Mi{ rinoj zamjenici Mrs. Usha Nath stekao prili~no pozitivanutisak, jer je do{la kod njega s velikom hrpom nerije{enih stvari. Stavprebacivanja razmjene na politi~ki kolosijek Vu~ini} je shvatio nana~in koji je za na{u stvar vrlo povoljan i sigurno ima nekog oprav-danja; naime da oni ho}e nama da do|u propovijedati neki gandhi-zam i soliti nam pamet na dasguptovskom nivou. Zato Komisijaponovno insistira na univerzitetskom planu. Upoznao sam ga, odn.posjetio na Kabirove obaveze i na corpus delicyti u Va{oj revijici izIndije, i na Jungova pisma koja sam vidio kod @anka. Bilo bi dobro,ako je potrebno, da se {to vi{e toga pokaè Vu~ini}u i Crvenkovskomi da drug @anko zbilja do|e i s njima govori. Tom bi se zgodommoglo govoriti i o afrikanistici, koju mi je drug @anko spomenuozadnji put. Ja imam dobre veze s ambasadom Ghane, koja je za sadajedina te vrste ovdje, a u Komisiji bi se moglo postaviti pitanje jed-ne stipendije za Englesku (mo`da London) za dobar start na tomterenu.

Ja ra~unam da do|em u Zagreb po~etkom februara. Nadam seda je u Dekanatu sve u redu u pogledu moje pla}e i da je drugVranicki poslao tajniku potrebnu potvrdu o kojoj sam mu pisao.Bio bih Vam zahvalan, kad biste ovih dana upitali drugaricu Aduusput da li je oti{lo pismo o kojem sam neki dan s njom telefonomgovorio.

Sa srda~nim pozdravima Vama i obiteljiVa{êdo Velja~i}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

34

42 Krste Crvenkovski Stevo (Prilep, 16. juli 1921 – Skoplje, 21. jul 2001), u~esnikNarodnooslobodila~ke borbe, dru{tveno-politi~ki radnik.

22.

Zagreb, 23. 1 1961.

Dragi druè Velja~i}u,Drago mi je da ste se kona~no rije{ili svojih obaveza u Beogradu

i da }emo se skoro u normalnijim prilikama na}i ovdje. Ovaj put sa-mo par rije~i uz Va{e posljednje pismo.

Indijski ambasador bio je ovdje. Ja ga nisam vidio, a i sastanakkod rektora ispao je nesretno – ni{ta se tragi~no nije dogodilo, alisastanak se odrào prije nego {to je ma tko od nas uspio do}i u vezus rektorom, pa se sve svelo na izmjenu ljubaznosti. Me|utim, istogdana sastali smo se prof. Gortan i ja sa @ankom i predali mu na{upromemoriju. @anko se brzo sna{ao, promemoriju smo ne{to pro-{irenu preveli na engleski i @anko ju je predao ambasadoru insi-stiraju}i osobito na zaklju~ku, da smo mi potpuno spremni za po-~etak rada indologije kod nas i za slanje na{eg ~ovjeka (tj. Vas) uIndiju, ali da je sve zapelo zbog njih, pa da to zapinjanje postajesvakog dana sve neugodnije i moè lako kompromitirati ~itavu stvaru javnosti. U istom smislu @anko je obe}ao razgovarati i u Beogra-du. To je sve za sada. Kako oko ~itave stvari, ~ini se, ima dosta sup-tilnih i manje suptilnih natezanja, bilo bi, mislim, najsretnije da Vizasada ni{ta ne poduzimate u Beogradu, ni kod Indijaca ni kod na-{ih. Prepustimo ~itavu stvar @anku, koji je i dosada djelova i pamet-no i efficiently43, jer bi na{e intervencije u ovom ~asu prije moglene{to pokvariti negoli pomo}i. O svemu tome vi{e kad se vidimo uZagrebu.

Sli~no je i s afrikanistikom. Ambasadori su u na~elu krasni lju-di, pa vjerujem da je takav i ghanski, ali nama u na~elu odgovara vi-{e neambasadorski put i bolje je da ostanemo na njemu kadgod idrugi nije neizbjeàn. Taj neambasadorski put u slu~aju afrikanisti-ke mogao bi mo`da biti Pero Guberina. Ali i o tome potom.

Predrag tajniku nije poslao dopis o kome ste mu pisali, jer pre-ma slu`benoj obavijesti Dekanata Vi treba da nastupite 1. februara.Kaè mi da Vam je i sam to javio. Adu sam pitao o pismu o kojemste s njom telefonom govorili, ali mi je ona kazala da se ne sje}a o~emu se radi; vjerojatno je, kaè, u~inila, ako Vam je to obe}ala, ali

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

35

43 Efikasno.

se vi{e ne sje}a, jer, kaè, svaki posao zaboravi ~im ga obavi. Ako seradi o ne~em osobito va`nom, savjetovao bih Vam da napi{ete Adidopisnicu i da je podsjetite.

Do vi|enja, dakle, u Zagrebu,Srda~no Vas pozdravlja[Sveto]

23.

Zagreb, 8. VI 1961.


Ju~er sam obi{ao razne instance u Komisiji za Kult. veze, pa è-lim da Vas izvijestim o novostima.

Drugarica Stanimirovi} je sazvala tom prilikom malu konferen-ciju svojih saradnika, Kransovicu, i jo{ neke. Na{oj ambasadi u Del-hi ve} su javili sadràj dekanova pisma i traìli da insistiraju na na-{im stavovima koje Komisija potpuno podràva. Nadaju se da }e sestvar ipak povoljno rije{iti i da }emo dobiti ~ovjeka kakvog traìmo.Molio sam da ponovo naglase da na{ fakultet mora potvrditi pret-hodno izbor, pa su mi to obe}ali.

Vidio sam i izvje{taj ambasade povodom Bi~ani}evog boravka uPooni. Vrlo je dobar i pozitivan. Mislim da je njegov razgovor uambasadi koristio da se razjasne mnoge stvari i da ne nasjednu indij-skim podvalama.

Danas sam pisao i Vesni Crnolatac da Vas ipak posjeti i event.zamoli pomo}, jer molbu mora podnijeti u Zagrebu. Stipendijufranc. vlade bi te{ko mogla dobiti, jer Francuzi insistiraju da te sti-pendije dobivaju romanisti. Drugarica Stanimirovi} misli da binajnormalnije bilo da je stipendira Izvr{no vije}e NRH, jer navod-no postoje i na{e, jugoslavenske stipendije. Mo`da bi mogla pod-nijeti molbu te vrste. I ja }u se interesirati u Zagrebu za to kad sevratim, jer stvar nije naro~ito hitna. Za sada neka vidi {ta bi se dalou~initi.

Sa srda~nim pozdravima Vama, Va{oj obitelji i kolegama u se-minaru

Va{êdo Velja~i}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

36

44 Pismo pisano rukom.

24.

1. 12. 1963.45

Sa jugosl. kulturnog tjedna na univerzitetu u Allahabadu srda~-no Vas pozdravljamo. Jedan od predava~a se zove Sveto Petrovi}!

Mnogo pozdrava od Vesne Krmpoti}46

Pridruùjem se pozdravima, Ra{a Petkovi}

25.

Callcutta, 22. 9. 1963.47

Dragi kolega,U u~enju ìvih jezika nisam ovdje toliko napredovao kao Vi, ali

zato ivim prili~no udobno i propagiram slavensku kulturu kao pro-fesor historije ad hoc. Javit }u Vam se op{irnije za ferijerne pujapraznike.

Sa srda~nim pozdravima Vama i Va{imaêdo Velja~i}

26.

Callcuta, decembar 1964.

Sretnu novu godinu Vama i obitelji èliêdo Velja~i}

27.

Madras, 18. XII 1965.

Sretnu novu godinu Vama i obitelji èliêdo Velja~i}

Ê

DO

MI

L V

EQ

A^

I]

(1

95

9–

19

65

)

37

45 Razglednica iz Alahabada.46 Vesna Krmpoti} (Dubrovnik, 1932), boravila na dvogodi{njem studiju u Indiji

kao stipendista indijske vlade. Studirala bengalski jezik. Pi{e poeziju, drame, pripo-veda~ku prozu, prevodi s engleskog i bavi se antologi~arskim radom. Objavila dva-desetak knjiga poezije i isto toliko proznih knjiga.

47 Razglednica iz Kalkute.

MLADEN LESKOVAC48

(1963–1988)

1.

Grece, V 1963.

Na oblaku sam posle mora bio49

– – –

i Zevsu sam se poklonio bogu

– –

I Zevs je divan bog – – –Pozdrav sa Korintaja i moja svita. –

38

48Mladen Leskovac (Stari Sivac, 1904 – Novi Sad, 1990), istori~ar

kwièvnosti i kulture, prevodilac, kriti~ar, pesnik. Kao suplent slu`bo-vao je u gimnazijama u Somboru i Novom Sadu. Septembra 1945. postavqen jeza upravnika Biblioteke Matice srpske. Za redovnog profesora na novosad-skom Filozofskom fakultetu postavqen je 1954. godine, kao i za wegovogprvog dekana. ^lan Upravnog odbora Matice srpske postaje 1945, a predsed-nik u periodu izme|u 1969. i 1979. godine. Za redovnog ~lana SANU primqenje 1970. godine.

Mladen Leskovac u~estvovao je i u radu Sterijinog pozorja, Srpske kwi-èvne zadruge, Dru{tva kwièvnika, itd. Godine 1953. pokrenuo je Zbornik

Matice srpske za kwièvnost i jezik, koji je ure|ivao gotovo ~etvrt veka.Poznati su wegovi prevodi Stendala (Opatica iz Kastra), Molijera (Don

@uan) i @ida (Pastoralna simfonija). Od wegovih zna~ajnih dela izdvaja-ju se: ^lanci i eseji, Antologija starije srpske poezije, Iz srpske kwièvno-

sti, Jovan Jovanovi} Zmaj, O Lazi Kosti}u i druga.49 Razglednica, u potpisu: Maja i Banjai Janos.

2.

Novi Sad, 8. jula 1963.

Vrlopo{tovani druè Petrovi}u,50

Primio sam va{u knjigu „Kritika i djelo”, koju ste mi ljubaznoposlali. Svakako Vam je dr Dragi{a @ivkovi} kazivao da sa intereso-vanjem pratim Va{ rad, pa da me zanima i ova Va{a knjiga; to je odi-sta tako, i ja sam Vam zahvalan {to ste mi olak{ali èlju da pro~itamVa{u knjigu. Sa uverenjem da ovo nije na{ poslednji susret, ostajemsa po{tovanjem, odani Vam

Mladen Leskovac

3.

Novi Sad, 30. oktobra 1969.

Dragi gospodine Petrovi}u,Pre svega, hvala Va{oj Gospo|i i Vama na srda~nom do-

~ekivawu. [teta {to je na{e prvo vi|ewe bilo u onako ne-zgodnim okolnostima; sve se, me|utim, po sve nas svr{ilosre} no; kad pomislim kako je sutradan bilo onima u Bawalu-ci,51 bilo je dobro. ôvek odista ìvi na vulkanu, doslovce; ikada bi uvek bio svestan toga, ìvot bi verovatno bio lak{ii lep{i.

Radujem se {to smo se onako brzo i lako sporazumeli okoVa{eg rada. Ja ga o~ekujem, a molim Vas da mi ga po{aqete ilina Maticu (Ul. Matice srpske 1) ili na moj stan (Bulevar mar-{ala Tita 6/III). Jedna sveska Zbornika se sada {tampa, a nared-na (sa Va{im radom) u}i }e u {tampu krajem decembra.

Bi}e mi drago da Va{u saradwu ovde odrìmo i, ako to Va-ma odgovara, pro{irimo. Budite uvereni da }ete me|u namanai}i na mnogo odanih prijateqa. Nadam se da }ete se u to uve-

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

39

50 Pismo, sa pe~atom na pole|ini: adresa M. LESKOVAC, NOVI SAD, Bul.mar{ala Tita 6/III, i crvenim, utisnutim ìgom: M. L.

51 Zemqotres u Bawaluci bio je 27. oktobra 1969. godine, ja~ine 8 stepe-ni po Merkalijevoj skali. Poginulo je 15 Bawalu~ana, a 1.117 qudi su biliteè i lak{e povre|eni; uni{teno je 86.000 stanova.

riti. Verujem da }emo se skoro videti i u Novom Sadu – odi-sta bi bilo dobro da do|ete amo i odrìte na{im studentimanekoliko predavawa – ali, dabogme, da povedete sa sobom i Go-spo|u.

Nadam se da je Va{ de~ko ve} ozdravio, sasvim?Isporu~ite, molim, moje po{tovawe Gospo|i Petrovi},

Vas pak srda~no pozdravqa odani VamMladen Leskovac

4.

Zagreb, 4. novembar 1969.

Po{tovani profesore Leskovac,52

I mojoj èni i meni vrlo je ào {to je Va{ prvi boravak u na{ojku}i pro{ao u onakvim okolnostima. Nadam se, me|utim, da }emoVas uskoro imati prilike da vidimo kod nas ponovo i da }e onda bitidruga~ije.

[aljem Vam svoj obe}ani tekst. Pregledao sam ga ~itavog i, nediraju}i u jezik, prilagodio u objavljivanju }irilicom. U ovome dije-lu teksta ostala su jo{ ~etiri kra}a citata (na str. 6, 8 i 26) ne{to lati-ni~kih slova (na str. 8–24, 32–33 i 37) i njema~ki termini koji su mo-rali ostati u latinici (na str. 8 i 15), a vi{e latinice i ruske ili bugarske}irilice ima u fusnotama, i najbolje je to ozna~eno potcrtavanjemcrvenom, odnosno plavom olovkom. Transliteracija ruske }iriliceuobi~ajeno, a ne{to obja{njenja o tome – za tehni~kog urednika, dane bude zabune – navodim na posebnom listu. Ako biste voljeli daovi citati budu prevedeni, molim Vas da mi javite pa }u to onda u~i-niti. Citiranje tekstova, upotreba }irilice i latinice u citatima itd, pre-veo sam, mada se, dosljedno, po pozicijama koje }ete lako zapaziti;ako su u Zborniku neka druga pravila citiranja itd. uobi~ajena, bilobi mo`da bolje da mi to Va{ tehni~ki urednik ili lektor javi, pa da jatekst po tome ispravim, nego da to ~ini sâm on. Ne moram vjero-vatno posebno spominjati da bih rado sâm obavio i korekturu tek-sta, kad za to bude vrijeme, ako je to, naravno, u vas uobi~ajeno i nebi za vas zna~ilo posebnu brigu.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

40

52 Skica pisma pisana rukom.

Za mene je velika ~ast i pravo zadovoljstvo da moj tekst budeobjavljen u Zborniku, pa }u Vam, naravno, vrlo rado i ubudu}e po-nuditi ne{to kad budem imao i ako to Vama bude odgovaralo.

Moja Vas se èna i sin vrlo rado sje}aju. Srda~no Vas i s po{to-vanjem pozdravlja

Va{[Sveto]

5.

24. novembar 1969.


Nemojte mi zameriti {to Vam se javljam sa ovolikim zaka{nje-njem: bio sam u poslednje vreme pretrpan raznim, ne uvek ni sa-svim prijatnim obavezama i du`nostima (obaveze i du`nosti su ma-hom stvari veoma neprijatne).

Primio sam Va{ rukopis u redu. I pro~itao sam ga, dabogme.Hvala Vam na lepom prilogu: ja bih odista voleo kada biste se u na-{em Zborniku javljali ~e{}e. U~inili biste nam ~ast, Vi nama (ne miVama); ja to govorim sasvim otvoreno i iskreno.

Mislim da ne}e biti nikakvih te{ko}a oko {tampanja: Vi ste ru-kopis pripremili veoma lepo (ho}u da kaèm: uredno, u smislu teh-ni~kom; sami znate koliko je to va`no, a urednici se veoma radujutakvim rukopisima). Niste mi me|utim dostavili broj svoga ìro-ra-~una; u~inite to odmah, jer Vam i honorar moèmo poslati odmah.

Mislim da Vam ne}u mo}i poslati korekturu. Mi smo u tompravcu imali velikih nevolja sa saradnicima (kada smo im, dobrona-merno, korekture slali), pa smo, jednom za uvek, od toga odustali.Korektori su nam veoma pristojni (~ini mi se), pa nevolja ne}eteimati, nadam se. U slu~aju me|utim da odista smatrate da je potreb-no ne{to u rukopisu menjati, javite mi – to moèmo izvesti i mi, ukorekturi.

Va{ }e rad u}i u svesku koja ulazi u {tampu (tj. za koju }u pre-dati rukopis {tampariji) po~etkom januara; no kako se sveska kojaje sada u {tampariji slaè veoma sporo (zbog mnogog gr~kog teksta;na{e {tamparije su bedne ~im do|e do neke neobi~nije azbuke), bo-

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

41

53 Pismo kucano ma{inom, sa zaglavljem: Matica srpska, Zbornik za kwi-

èvnost i jezik.

jim se da }e prote}i jo{ dosta vremena dok ne dobijete svoje separa-te. To je nevesela vest koju Vam, ipak, moram saop{titi. Morate da-kle biti strpljivi, zapravo Vas molim da to budete.

Sekretar Matice srpske, Bo{ko Petrovi}, rodom iz Morovi}a (naBosutu), tako|e je, pri~a mi, poreklom iz sela Petrovi}i. Ispa{}e daste jo{ neki familija{i. Bez sumnje to i jeste. On kaè da su se izPetrovi}a regrutovali èlezni~ari – valjda u Hrvatskoj pre 1918?Dobro bi bilo da se uskoro na|emo u Novom Sadu, da i takva pi-tanja pretresemo. Prekju~e sam se vratio sa Rijeke, gde sam, zva-ni~nim poslom, bio ~etiri dana. Kako sam putovao kolima, pro{aosam i kroz Va{ Karlovac, i ru~ao u motelu dobro, na istoimenojre~ici. Je li to predeo o kojem ste mi govorili? Onde je odista veo-ma lepo.

Molim Vas da svojoj Gospo|i predate moje iskreno po{tovanje,a nemojte zameriti {to }u Va{em sinu poslati jednu knjiìcu (dabog-me, na }irilici – a kako bih druga~ije): voleo bih da to bude jedna odonih koju jo{ nema.

Va{, srda~no, Mladen Leskovac

6.

Zagreb, 28. novembar 1969.


Hvala Vam na pismu od 24. novembra.Pretpostavljam da ne}e biti ni{ta da se mijenja u korekturi mo-

ga teksta – mada tako|e vjerujem da }e korektura ispasti dobro i bezmoje pomo}i. Jedino {to se s tekstom promijenilo jeste to da sam sedogovorio s poljskim urednikom zbornika, kojem je tekst izvornobio namijenjen, da oni objave samo jedan dio, ali na tu sam promje-nu pomi{ljao od po~etka pa je i bilje{ka u tekstu koji sam Vam po-slao formulirana dovoljno nejasno da se i tako moè shvatiti. Dragomi je, svakako, {to se to rije{ilo jer sam imao blagi osje}aj nelagod-nosti zbog objavljivanja istog teksta u identi~nom obliku na dvijestrane.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

42


Moj je ìro ra~un, kad se i to mora, [ ] kod Kreditne bankeZagreb.

S Bo{kom Petrovi}em, sje}am se, jednom sam negdje (na kon-gresu knjièvnika u Titogradu?) ve} razgovarao o Petrovi}ima. Utvr-dili smo tada da su Petrovi}î iz Petrovi}a dvije vrste, ali mislim danismo ta~no rije{ili kojoj pripadamo nas dvojica. Iz Petrovi}a su seèljezni~ari regrutovali ne samo do 1918, nego i do najnovijeg vre-mena, i{lo je to nekako uz {umu i drvnu industriju, uglavnom {toim je bio dugo glavni posao. Sada ih vi{e mo`da nema mnogo po ro-vovima i stanicama, ali }e jo{ uvijek te{ko bez kojeg Petrovi}a pro}ièljezni~ke direkcije.

Nadam se da }u Vas imati prilike vidjeti u Novom Sadu kad do-|em tamo radi predavanja na fakultetu.

Moja Vas èna i sin uvijek rado spominju.S po{tovanjem i srda~no pozdravlja Vas[Sveto]

7.

Novi Sad, 1. januara 1970.Bulevar mar{ala Tita 6/III

Dragi kolega Petrovi}u,Danas je Nova godina, a prvo moje pismo evo neka bude Vama;

pa neka Vam je sre} na 1970-ta, Vama i svima Va{ima.Malo smo razgovarali o mogu} nostima Va{ega preseljenja amo,

no ja sam ipak smatrao za svoju du`nost da to pitanje pokrenem.Posle Va{eg odlaska nisam imao ni prilike ni mogu} nosti da o tomeovde porazgovaram sa ljudima sa kojima ina~e o tome nameravamgovoriti, ako me Vi ohrabrite; s jedne strane, nagomilali su se pra-znici, s druge, pak, ja nisam sasvim zdrav (kao da sam neprestano unekom predgripoznom stanju), pa se slabo kre}em. No ipak sam raz-govarao sa Dragi{om @ivkovi}em i Bo{kom Petrovi}em. Evo {toVam danas mogu re}i.

[izostavljeno]To je sve {to Vam danas mogu re}i. Radovao bih se ako razgo-

vore ove vrste nastavimo i sre} no ih okon~amo. Nije u Novom Sa-du sve zlato (nije zlato ni sve {to sija), ali sam duboko uveren da }e-

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

43

te Vi ovde raditi mirnije i lak{e nego u okolnostima sada{nje zagre-ba~ke atmosfere [izostavljeno].

Pozdravlja Vas srda~noodani VamMladen Leskovac P. S. – Smatram da je jedva potrebno re}i: ako biste do{li ova-

mo, birali bismo vas za vanrednog profesora; o tome sam razgova-rao sa @ivkovi}em tako|e. Da li je pak potrebno da razgovaram i saostalim na katedri, to }ete re}i Vi – tj. Vi }ete re}i da li da stvar otpo~-nemo zaista.

[izostavljeno]

8.

Zagreb, 12. januara 1970.


Hvala Vam mnogo i od srca na Va{em novogodi{njem pismu –na srda~nosti, brizi i pa`nji {to ih opet pokazujete prema meni i mo-joj porodici.

Odgovaram Vam s malim zaka{njenjem jer sam osje}ao da o Va-{em pismu moram vrlo pa`ljivo razmisliti.

Poslije svega: da, vrlo bih bio sklon ideji da pre|em u Novi Sad.Razmi{ljao sam ponovo o dilemi o kojoj sam Vam govorio kad steme u Novom Sadu o tome prvi put pitali. Mislim sada da osnovnerazloge koji su tada ~inili da budem neodlu~an smijem zanemariti.[izostavljeno]

Pitam se ipak o nekoliko jo{ stvari koje mi se ~ine vrlo va`ne, azatim i o stanu.

Moje se centralno pitanje ti~e moga perspektivnog radnog po-loàja u Novom Sadu i okolnosti u kojima bi deo moga prelaska ta-mo do{lo. Iako bih u ovom ~asu bez sumnje radije bio u novosad-skoj nego u zagreba~koj atmosferi, a Novi Sad mi se dugoro~no, bezobzira na momentalne razlike u atmosferi, ~ini kao grad i kao sredi-na privla~nijim mjestom od Zagreba za ~ovjeka mojih interesa i mo-ga ìvotnog stila, ne bih ipak nikako èlio da se moj prelazak isforsi-ra na silu, bez obzira na to kako stvari stoje na Va{em fakultetu. Moj

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

44


poloàj ovdje nije nipo{to takav da bih morao odavde oti}i, nije po-gotovo takav bio ili postao. Novi Sad mi nije – kao {to znate – jedi-na alternativa, pa smatram da ne bih imao prihvatiti Va{ anga`mani brigu za moj prelaz u Novi Sad ako bi se pokazalo da novosadskifakultet nema prave potrebe za ~ovjekom moga profila ili da na fa-kultetu postoji ma kakav i ma ~ime motivisan otpor ideji o momedolasku.

Ovo mi je poslednje osobito va`no. Ako bi se pokazalo, na pri-mjer, da bi moj dolazak dovodio u pitanje ne~iji opstanak na fakulte-tu, ili ugrozio ma ~ije normalno napredovanje, ili dolazak ma kojegdrugog ~ovjeka s kojim tako|e ra~unate, preferirao bih da ne do-|em. Ili ako bi se ma ko, makar i sa slabim vrlinama, usprotivio idejio mome dolasku, radije ne bih dolazio.

A o profilu. Moji su glavni interesi bili dosad u teoriji knjièv-nosti i u istoriji knjièvnosti srpskohrvatskog jezika. U Zagrebu sampredavao dosad najvi{e teoriju knjièvnosti (posebne kolegije o po-etici, teoriji kritike, i interpretaciji, metodologiji istorije knjièvno-sti, teoriji stiha, teoriji epskog pjesni{tva, tekstologiji i sl.) a samouzgred i u posljednje vrijeme na{u knjièvnost (zasad samo srednje-vjekovnu i renesansu i to – kako to ovdje kaèmo – sa „komparitiv-nog stani{ta”). U Chichagu sam samo uzgred predavao teoriju knji-èvnosti (poetika i teorija stiha) a ina~e uglavnom istoriju na{e knji-èvnosti (najvi{e kolegije o srednjovjekovnoj, renesansnoj, baroknoji usmenoj epskoj). Moji interesi pomalo prelaze s op}e teorije knji-èvnosti na istoriju na{e knjièvnosti, ali moj bi idelani predmet biosinteza dviju dosada{njih orijentacija; kako mi se sada ~ini, u nared-nim }u se godinama najvi{e baviti starijim razdoboljem na{e knji-èvnosti ali s mnogo knjièvnoteorijskog interesa. Treba li NovomSadu takav ~ovjek – sugestivno prili~no knjièvnoteoretski ali s inte-resima u na{oj literaturi, èljom da tu literaturu predaje, (ali zasaduglavnom onu prije 19. vijeka), ali nespreman da postane specijalistza jedno uè razdoblje? O ~emu bi zapravo fakultet uop}e o~ekivaoda nastavu drìm? Uz to, je li on spreman da me primi onakvoga ka-kav jesam? Iako ja naime mogu, ako se ba{ mora, dràti i preglednekolegije pedago{ki lijepo prilago|ene potrebi po~etnoga i osnovno-ga obrazovanja studenata ograni~enih mogu} nosti, i u Zagrebu i uChicagu, radije su me koristili za specijalne kolegije (za kolegije po-sve}ene jednoj uòj tematskoj temi ili uop{teno na diskusiju sveganekoliko tekstova) kojima je svrha bila da se studentima razvija smi-sao za analizu, spekulativni duh; osje}anje za kompleksnost knjièv-

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

45

noterijskog problema, ne{to skepse prema elementarnim istinama.Ima fakulteta koji takve kolegije èle, i smatraju neophodnim kom-parativnu nastavu, ima ih me|utim koji smatraju da oni samo kva-re posao savjesnim nastavnicima i nepotrebno kompliciraju obra-zovni proces. Oba se stani{ta vjerovatno mogu braniti, ali bojim seda se ne bih osje}ao sasvim sretnim u Novom Sadu ako je tamo{njefakultetsko jasno mi{ljenje odlu~no opredeljeno za drugo stanovi-{te. Ho}e li, drugim rije~ima, fakulet spre~avati, dozvoljavati ili vo-ljeti da, pu{taju}i druge na miru, tjeraju po svome?

Ne ljutite se, molim Vas, {to Vas gnjavim svim tim pitanjima.Znam da mi na njih ne moète dati nikakav slu`ben odgovor ali bimi va`nim bilo ~uti o tome Va{e mi{ljenje.

Mo`da nema smisla da Vas pitam posebno o mogu} nostima na-u~no-istraìva~kog rada. Iako su moji radni planovi uglavnom indi-vidualni, pa ne ovise mnogo o nekoj pomo}i sa strane, imam uprogramu i nekoliko svojih projekata – ti~u se uglavnom opisa ilistatistike analize na{eg stiha, pjesni~kog rje~nika i rimarija – na ko-jima bih morao ra~unati i s nekom podr{kom sredine. Pretpo-stavljam, me|utim, da u tome ne}e biti problema.

[izostavljeno]Ugnjavio sam Vas ovim beskrajnim pismom ne ljutite se na me-

ne zbog toga, molim Vas. I mnogo Vam, dragi profesore, hvala nasvemu.

O~ekuju}i Va{ odgovor nestrpljivo, srda~no Vas pozdravljaVa{ Svetozar Petrovi}

9.

Novi Sad, 24. januara 1970.

Dragi kolega Petrovi}u,56

Ne}ete mi, nadam se, zameriti {to tek danas odgovaram na Va{epismo od 12. januara. Vi i sami morate znati da je bilo potrebno oba-viti ~itav niz razgovora, konsultacija i ispitivanja, sada ve} sa {irimkrugom ljudi. Za sve to trebalo je vremena. Najzad, ju~e po podne,odràli smo kod mene konferenciju kojoj su prisustvovali Dr Bo{koNovakovi}, dekan Filozofskog fakulteta, Dr Sreten Mari}, Dr Dragi-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

46

56 Pismo kucano pisa}om ma{inom.

{a @ivkovi} i ja. Pretresli smo podrobno sva pitanja. Sloìli smo sejednodu{no da je potrebno da {to pre, ako je mogu}e ~im primite mo-je pismo, do|ete amo, mo`da i na 2–3 dana, da sve i usmeno razgle-damo. Ve} sino}, iz moga stana, pozvali smo Vas telefonom, da Vamto kaèmo; izgleda me|utim da se na telefonu javila Va{a g|a tetka,pa se nismo mogli sporazumeti. Dragi{a Vas je sino}, od ku}e, pono-vo traìo telefonom, ali Vas nije mogao dobiti; to isto poku{avao samjutros i ja, ali je Va{ telefon stalno bio zauzet, ili je u kvaru.

No, bilo kako bilo, treba da do|ete odmah. Ne zovem Vas uza-lud. Smatram da }e sve biti u najboljem redu, tj. da je ve} sve u naj-boljem redu. Mi bismo ve} u februaru raspisali konkurs (~im seme-star po~ne), i to bi i{lo glatko, kako sam oduvek i verovao da morai}i [izostavljeno]. îm se odlu~ite da krenete, javite telefonski, ili te-legrafski, meni ili @ivkovi}u, kada stiète, da Vam rezervi{emo ho-telsku sobu.

Od srca se radujem {to sve ovo ovde ide, za sada (a ne sumnjamda }e tako biti do kraja), glatko i jednodu{no. (Va{e skrupule, o „pro-filu”, preterane su, i tako su i ocenjene; no o svemu tome usmeno).

O~ekujem, dakle, Va{ hitan odgovor i {to skoriji dolazak, i po-zdravljam Vas srda~no, Va{

Mladen LeskovacPS. – Dodajem: Sreten Mari} kre}e za Pariz 3. februara. Morate

do}i svakako pre toga datuma, da bi razgovorima prisustvovao iMari}.

10.

Novi Sad, 7. juna 1970.

Po{tovani i dragi Sveto Petrovi}u,57

Hvala vam na ~estici i lepim re~ima. Pohvale su, dabogme, pre-terane, i dobro je da ja to znam – a ja to dobro znam – i ako u meniima i{ta {to valja, to je svest da znam koliko malo vredim i znam, aèlja da drugima, mla|ima i boljima, pomognem ako mogu (a mo-gu malo, dabogme: u na{im prilikama ne moè niko mnogo).

Bi}e velika satisfakcija za mene kada Vas jednom budem videokona~no ovde, u Novom Sadu, zajedno sa Va{ima, u Va{em novom

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

47


stanu (koji se valjda tek po~inje graditi). A onda }emo zasesti, ona-ko po srpski, pa se dobro natreskati. Verujte mi: kada ne bih bio ube-|en da }ete u Novom Sadu imati mogu} nosti za valjan i miran nau~-ni~ki rad – ne bih Vas nagovarao da ostavljate Zagreb; ovako, eto,èlim samo to jedno.

Va{e i Vas srda~no pozdravljaVa{Mladen Leskovac

11.



Bilo mi je zaista ào {to nije bilo prilike da se sretnemo prilikomVa{eg poslednjeg boravka ovde. No ~ujem da }ete 18-og ponovo bitime| nama; tada }emo se svakako sresti.

Ali i dotle, ja bih voleo da Vas zamolim evo ovo: Ako imate ne-ki rad, gotov ili u pripremi, a koji biste mi mogli dati do 10. decem-bra najdalje za Zbornik, veoma bih se radovao. Rad moè biti imanji, ali i sasvim obiman (M. Panti} mi je letos dao studiju o Ka-navelovi}u od 9 tabaka, i objavi}u je u dva nastavka). Urednici suovakva sorta ljudi: navaljuju; da nije njih takvih, me|utim, te{ko dabi bilo ~asopisa.

Jo{ uzgred ovoliko: honorare smo, minimalno dodu{e, ali ipakpovisili: sada pla}amo 70.000 po tabaku.

ûjem da je Va{ rad u Zborniku izazvao pa`nju i priznanje; mi-lo mi je to, dabogme.

U nas za sada jo{ nikakvih novosti: ljudi se tek okupljaju posleferija. Vidim da ste (~ujem to od D. @ivkovi}a) ve} zamislili rad sapostdiplomcima; ne znam u ~emu bih Vam ja tu mogao, i da li bihzaista mogao, pomo}i, kako od mene traì @ivkovi}. Govori}emo otome kada do|ete, ili kada to pitanje sazre za re{avanje.

Va{e i Vas srda~no pozdravljaodani VamMladen Leskovac

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

48


12.

[krajem 1970]


Zaista mi je bilo ao {to sam propustio priliku da se jo{jednom vidim s Vama pre Va{eg odlaska u Ameriku. No ova zi-ma za mene je veoma nesre} no po~ela: prvo mi se desio moj sta-ri (i verni) reumatizam, i to u obliku gadnijem nego ikada dosada; a sada; ba{ kada ste ovde bili posledwi put, dobio samneku neobi~nu (ni lekari joj ne znaju poreklo) groznicu sa 40°i sa treskavicom, koja me je veoma iscedila: jo{ sam uvek re-kovalescent.

Idite u (tu Va{u prokletu) Ameriku, a onda nam se ipakjednom zauvek vratite: voleo bih da vas ovde vidim, a vi{e odsvega da znam kako se ovde dobro ose}ate i sa zadovoqstvom ra-dite.

@elim Vama i Va{oj porodici sre} ne bo`i} ne praznikei mnogo uspeha i zadovoqstva u godini 1971-oj, sa prijateq-skim pozdravom,

Va{ Mladen Leskovac

13.

Novi Sad, 18. juna 1971.


Malo~as sam poku{ao da Vas na|em telefonom, po{to smo prenekoliko trenutaka razgovarali; ali mi to nije po{lo za rukom. StogaVam pi{em.

Zaista bih voleo da se vidimo i da porazgovaramo s Vama, pasam Vas stoga i pozvao u svoj vinograd za idu}u subotu, kada bude-te bili ovde; potpuno sam me|utim smetnuo s uma da se u subotune}emo mo}i videti, i stoga i {aljem ovu ispravku. U sredu, tj. 23. o.m. putujem u Moskvu, na 4–5 dana, slu`beno, kao ~lan delegacije

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

49

59 Novogodi{wa ~estitka.60 Pisamce kucano pisa}om ma{inom.

na{e Akademije. Bojim se od 4–5 dana moè ispasti i vi{e, no bilokako bilo, jedno je izvesno: u subotu ne}u mo}i biti u vinogradu. Itako Vas opet ne}u videti.

@ao mi je {to je tako – mora}u strpljivo ~ekati jesen (sem ako Vi,u {ta slabo verujem, ne nai|ete u Novi Sad jula ili avgusta).

Voleo bih da se {to pre doselite amo definitivno – ima}ete ovdemnogo posla koji Vam, verujem, ne}e biti ni teàk ni neprijatan.

Pozdravite Gospo|u i Va{ega sina,Va{ odani VamMladen Leskovac

14.

krajem 1971.61

Smiqa i Mladen Leskovac èle po{tovanoj porodici Pe-trovi} sve najboqe u godini 1972-oj

(a najpre da se brè-boqe presele u Novi Sad)

15.

Novi Sad, 29. februara 1972.

Po{tovani i dragi Sveto Petrovi}u,62

Evo Vam, dakle, rukopisa. Kraj svih neprilika koje imam na Fa-kultetu (a za koje je, po mom mi{ljenju, sama kriva), ja ne mislimda Ivanku Jovanovi}63 po svaku cenu treba do kraja dotu}i. Prematome, ako Vi smatrate da se ovaj rad moè objaviti, ja }u ga objavitirado. Bude li tako, Va{ referat morao bi dati podrobna uputstva ka-ko da se rad dotera i privede kraju. U protivnom, dovoljno je mi{lje-nje (ocena) izneseno na polovini kucane strane.

[aljem Vam ovo po kuriru, na Fakulet; no kako ne verujemmnogo ni na{em kuriru ni fakultetskom vrataru, lepo Vas molim da

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

50

61 Novogodi{wa ~estitka na vizit karti.62 Pismo kucano pisa}om ma{inom, u zaglavlju: Matica srpska, predsednik.63 Ivanka Jovanovi} bila je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

mi potvrdite prijem rukopisa: dovoljno }e biti telefonom, ili da za-molite Dragi{u da to on u~ini.

Sa iskrenom èljom da se {to pre doselite i jednom smirite me|nama, sa najlep{im èljama Vama i Va{ima,

odani VamMladen Leskovac64

16.

Novi Sad, 14. aprila 1972.

Po{tovani dragi Sveto Petrovi}u,65

Veoma mi je ào {to u poslednje vreme nije nikako bilo prilikeda se vidimo. Prvo se razbolela moja èna (a jo{ se nije sasvim opo-ravila), potom je nai{la ova nesre} na morija, ili moriji veoma sli~nei skoro isto tako opake velike boginje (a u tim danima nije ba{ bilosavetno obilaziti kafane i restorane), a sada, evo, za koji dan, tj. u po-nedeljak, 17. aprila, a aBd [ako Bog da], ja polazim za Pariz i name-ravam onde ostati oko mesec dana. Kada se vratim, bi}e ve} kraj i{kolskoj godini, tj. predavanjima, a Vi onda te{ko da }ete do}i rani-je nego pod kraj juna. Moè se lako dogoditi da ja tada ve} budem usvom vinogradu – zaista ne znam, dakle, kada }emo se videti. Sem,ako Va{ stan bude gotov pre nego {to se nadam, pa definitivno po-stanete pravi Novosa|anin – bilo bi uostalom ve} krajnje vreme.

A veoma mi je stalo da Vam kaèm slede}e: Va{ referat o epite-tu. I evo kako ja zaklju~ujem:

[teta je da taj referat ostane u Mati~inoj arhivi a da na njega na-basa neko cunjalo tek tamo negde posle 50–70 godina, i onda ga pu-blikuje, kako ve} to profesori rade. Ja Vam predlaèm slede}e: Dareferat o~istite od svega akcidentalnog, da se u njemu ne vidi povodkojim je pisan (svi primeri mogu se izmisliti, kao {to ste izmislili onajjedan), i da rad tako dobije skroz naskroz karakter teorijskog uput-stva, ako bih to tako mogao da nazovem. Veoma bih rado objaviotakav rad u svome Zborniku. Mislim da on, na taj na~in, zaista mo-

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

51

64 Pismo kucano pisa}om ma{inom, crveni pe~at na koverti sa inicijalima„ML”, i {tambilj Prof. M. Leskovac, Novi Sad, Bulevar mar{ala Tita 6/III.

65 Pismo kucano pisa}om ma{inom, u zaglavlju: Matica srpska, predsednik.

è pomo}i ne samo autoru povodom ~ijeg rada je pisan, nego svimakoji se bave, ili se nameravaju baviti, sli~nim studijama.

Ne znam da li }ete prihvatiti moju sugestiju, koja je isto toliko,pa i vi{e, zapravo molba. Mislim da ne biste zapravo imali mnogoposla da ovo uradite, jer glavni posao ste obavili. Ja }u Vam biti za-hvalan ako se mojoj molbi odazovete.

U slu~aju da se ovoga posla prihvatite a nemate jo{ jednu kopi-ju, moète je dobiti u Matici srpskoj od Stojana Tre}akova,66 komesam je ostavio ba{ stoga da biste je imali, bude li Vam zatrebala.

Sa najlep{im pozdravima Va{im i Vama, Va{ odani VamMladen Leskovac

17.

Novi Sad, juna 1973.

Molim da primite moju zahvalnost na sau~e{}u izraènomprilikom smrti moje Smiqe.

Mladen Leskovac

18.

Beguwe, 21. jula 1975.


Veoma mi je ào {to nisam mogao do~ekati Va{ povrataku Novi Sad. Bo{ko Petrovi} i ja, pa Bo{ko Novakovi}, sa ne-strpqewem smo Vas o~ekivali, èqni razgovora sa Vama. Ne-ke, sem toga (a Vi to morate dobro znati) veoma interesuje iVa{ rad o Pa~i}u. Voleo bih kada bih ga mogao dobiti do 1.septembra i wime ukrasim broj XXIII/2, pa Vas najlep{e mo-lim da me na bilo koji na~in obavestite ~emu se mogu nadati.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

52

66 Stojan Tre}akov: Priredio: Milo{ Crnjanski: O Banatu i o Bana}anima, 1989;zajedno sa Vladimirom [ovljanskim: O Crnjanskom. Arhivalije, 1993; Poslednji gost,Pesme srpskih pesnika o smrti, 1994.

67 Razglednica.

Ako se ba{ mora (no boqe bi bilo da se ne mora), ja bih Vas ma-lo i pri~ekao. U Novom Sadu }u biti 2. oktobra.

Va{ima i Vas srda~an pozdrav, Va{Mladen Leskovac

19.

[krajem 1975] 68

MLADEN LESKOVACèli Vama i svima va{ima sve najboqe u godini 1976.

20.

Novi Sad, 28. januara 1976.

Dragi Sveto,69

Ne}u da Vam dosa|ujem i ne}u ni{ta da pitam, ali Vam moramre}i ovo: Voleo bih kada bih sv. I knj. XXIV Zbornika mogao dati u{tampu krajem februara. U slu~aju da dotle ne zavr{ite svoj rad, ho-}emo li opet presko~iti jedan broj; Naredni, XXIV/2, u{ao bi u {tam-pu krajem juna. O tome Vi odlu~ite – ja }u strpljivo ~ekati – ali predrok koji sam pomenuo treba da znam na {ta ste se odlu~ili.

Broj XXIII/2, onaj gde je Va{ Pa~i} I, sada je u prelomu – moè-te ga videti kod Mire Jovanovi}70 u Izdava~kom.

Sa najlep{im pozdravima, Va{,Mladen Leskovac

21.

Manastir Hilandar, 9. juni 1979.71

Nata{i i Vama srda~an pozdrav i se}awe – Mladen Leskovac

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

53

68 êstitka pisana rukom na vizitkarti.69 Pismo kucano pisa}om ma{inom.70 Mirjana Jovanovi}, tehni~ki urednik.71 Na pe~atu: Thesaloniki, a potpisani na razglednici su Dimitrije Bog-

danovi} i Davidovi}.

22.

Hotel „Roviw”, soba 21,

Roviw, 17. oktobra 1979.72

Odavde vas se oboje se}am i srda~no pozdravqam. A bude livreme ovako lepo kao ovih posledwih tri dana, bi}e dobro. Do-{ao sam amo autom, a pro{ao sam i kroz Karlovac, kroz Srp-ske Moravice, to je Va{ kraj. Zaista je ovde divno.

Va{Mladen Leskovac

23.

Veliki petak,

20. april 1979.

Dragi Sveto,73

Dostojevski, rekao je negde kakva je sramota da ~ovek ìvipreko 40, budu}i je dotle po~inio ve} toliko zlo~ina da je za-sluìo samo smrt (za ènsku ~eqad najboqa 25 petina, po{tosu one poznato, ve}e i plemenitije od nas). Nije mi poznato ko-liko ste Vi zlobni, i da li ste, ali znam sigurno da ste mojdobrotvor, i ja Vas se ovako sa strahom setim, pa ve} mesecdana i ne{to vi{e, jo{ ne zapalih cigaretu pre doru~ka. No,kako su svi usre}iteqi brutalni nasilnici i opaki tero-risti, to ni ja jo{ nisam do kraja ra{ ~istio gde se svr{avaVa{e dobro~instvo a gde po~iwe Va{ terorizam. Pa kako toodgonetawe sporo napreduje, ja i Platonac, Vas srda~no po-zdravqam (a na Hvaru svako jutro nema struje, pa putujem bez ju-tarwe kafe).

Va{ M. L. Zasko~eni od M. L.-a, pozdravqamo Vas sve troje ovako, do

slede}eg vi|ewa na dunavskoj stazi,M. i B. P.74

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

54

72 Razglednica sa malom nalepqenom slikom hotela.73 Razglednica.74 Dopisali Miru{ka i Bo{ko Petrovi}.

24.

Hotel Jelovica,

16. avgusta 1980.

Dragi Petrovi}i,75

najve}a glupost koju sam u posledwe vreme u~inio bila jekada sam oti{ao u Roviw i onde ostao bezmalo dve nedeqe, na35°, bez da{ka vetra, do vla`no{}u od 60, bila je to tortura.Najzad sam se opametio pa do{ao ovamo: ovo je mesto za starca– osta}u desetak dana, da se malo repariram.

Kad god treba da napi{em va{u adresu, ne{to se trgnem:ulica se, stidqivo, zove Visarionova (~udo da ju je dobio taj-ni na tajnome mestu), a trebalo bi zapravo da se zove ulica epi-skopa visariona Pavlovi}a. No, to bi bila contra na{ihmores, ovako li~i vi{e na nekog arhimandrita – ~etni~kogvojvodu – prebega, pa se uverqivije uklapa u na{u „stvarnost”.

Sino} me presrela tri mlada vojnika raspituju}i za put zaRadovqicu, uputiti ih, dabome, nisam mogao, ali sam ih odveou hotel Toplice i po~astio sladoledom: setio sam se Ranka, ko-jem preti solda~ija, a meni `ao darovitih mladi}a koji mora-ju stra}iti dva gluva semestra u kasarskom driqu. Mladi}i su,me|utim, veseli – izgleda da ni vojska vi{e nije ono {to jenekad bila.

Oni drugi Petrovi}i su mo`da na Zlatiboru?Oboma pozdrav Va{ M. L.

25.

Dubrovnik, 9. decembra 1980.76

Sada su dani sv. Vlaha i sino} je ovde bio karneval. No vre-me je, sre}om, vrlo lepo: mladi}i oko podne {etaju u letwimko{uqama sa kratkim rukavima: Dubrovnik je Dubrovnik.

Srda~an pozdrav –Mladen Leskovac

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

55

75 Razglednica.76 Razglednica.

26.

Hotel Excelior, Dubrovnik,

8. februara 82.77

Badavadi{em, prodajem zjale i zazjavam, teram vetar kapomi povla~im se po kafanama i svakakvim tavernama, pijemespreso kafe sa {lagom, i u biblioteci rezervisao sam neke~asopise pa kadikad i onamo svratim: prema tome, `ivim sa-svim ugodno kao svaki lakomisleni i neodgovorni Srbin,srda~no Vas pozdravqam.

M. L.Evo ve} peti dan kako sam ovde, a vreme je divno: nepresta-

no blagi, sun~ani dani: prava sre}a.

27.

Hotel „Lepenski vir”,

Gorwi Milanovac, 14. juni 1983.78

Sa nau~noga skupa na kojem mnogo radimo za dobro na{egnaroda i narodnosti pozdravqamo vas

Podunavqu s Podunavqa lepe eqe i pozdrava {to ova kar-ta javqa i na znawe verno stavqa, {aqu, s nadom da }e sti}i,

Leskovac i Petrovi}i79

28.

Argos, 7. V 86.

Pozdrav M. L.80

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

56

77 Razglednica.78 Razglednica.79 Bo{ko i Miru{ka.80 Razglednica iz Gr~ke.

29.

Roviw, 22. maja 1988.81

Evo mene na moru! Vi se onde mu~ite sa ispitima, dobrimi lo{im studentima, a ja ovde ban~im po kafanama pijem, pu-{im i u`ivam. Pa kako je ovo verovatno moje posledwe leto-vawe na moru – a posledwe je isto {to i prvo – sve mi je lepoi divno, pa mi ~ak ne smetaju ove gadne {vabe i jo{ skrnavije{vabice – trudim se da ih ne vidim, iako ih je mnogo.

U`ivajte oboje, u svome lepom malom stanu do kojeg ste ko-na~no ipak do{li. Mi}a Danojli} mi pi{e da je kupio u Pa-rizu stan. Verovatno garsoweru sa ~ajnom kuhiwom i tu{em –ali u Parizu! I dobio od policije dozvolu za decu: godi{wiboravak, zaposlewe (u Radiju) i socijalno osigurawe. Tako nasne`no voli na{a Otaxbina.

Mnogo pozdrava oboma – Vama M. L.

ML

AD

EN

L

ES

KO

VA

C (1

96

3–

19

88

)

57

81 Razglednica.

IVO TARTALJA82

(1967–1998)

1.

Beograd, 30. XII 1967.

Dragi na{i Amerikanci, Sveto, Nata{a, Ranko,83

Obradovali ste nas pismom i svetlim uspomenama iz ne~ujam-skih dana.

Ovde u Starom svetu padaju i tope se snegovi, a i me}ava uvekima. Jedan od nas je zatrpan novim kursom sa dvesta studenata iodgovaraju}im brojem kolokvijuma. Ali ni{ta, zemlja je okrugla, do-}i }e i ovamo ferije.

Ne moèmo ni mi da sakrijemo nekoliko trofeja vlastitog objek-tiva. Dijapozitive su razvili Nemci: o~evidno su se toliko privikli namediteransko sunce, da su slike ispale – pretamne. Ako nemate priruci potreban skoper, Amerikanci }e mo}i da ih kopiraju, a to jejednostavnije i manje opasno nego izloìti se zarazi dijapozitivo-manije.

Beograd je sve~ano rasvetljen i o~ekuje se poznati Deda Mraz.Nadamo se da }e avion sa ~estitkama mo}i da poleti. Od na{e straneima}e mnogo da ih ponese.

58

82 Ivo Tartalja (Beograd, 1930). Od 1955. godine radio na Katedri za op{tu knji-èvnost i teoriju knjièvnosti na Filozofskom fakultetu; potom, profesor teorije knji-èvnosti na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavio slede}e knjige: Po~eci rada

na istoriji op{te kwièvnosti kod Srba, 1964; \ure Dani~i}a lekcije iz

estetike, 1968; Pripoveda~eva estetika. Prilog poznavawu Andri}eve poe-

tike, 1979; Beograd XXI veka. Iz starih utopija i antiutopija, 1989; Put

pored znakova, 1991. i druge, kasnije.83 Pismo pisano rukom.

Najvi{e u ulozi posrednika da vam prenesemo pozdrave Igoro-vog deke i bake i Maje sa mamom i tatom. A sada da vam od srcazaèlimo sve najbolje u Novoj 1968. godini!

Va{i Ivo, Smilja, Igor

2.

[1969] 84

Ranku, Nata{i i Sveti sre} nu Novu 1969. èle Ivo, Smilja, Igor

3.

Paris, 14. VIII 1969.

Dragi Sveto,85

Nekoliko nedelja smo se ~a{}avali obilaskom pariskih bulevara,muzeja, knjiàra, katedrala i sli~nih divota. Kako ~ujemo, i kod ku-}e nas ~ekaju trenuci prijatne hrane du{evne. Nata{i, Ranku i Tebimnogo srda~nih pozdrava,

Ivo i Smilja

4.

Beograd, 22. XI 1969.

Dragi Sveto,86

Sasvim je ta~no da nemam telefon, ali:1) imamo NSU. PRETIS, ispravan, i dve voza~ke dozvole,2) Igor ima toki-voki, japanski, (manjeg dometa);3) obnovio sam molbu PTT-u, za telefonski priklju~ak;4) i hodanje je jedna potreba savremenog ~oveka.Ne kaèm da se treba osloniti na prve tri ~injenice, ali razmisli o

ovoj poslednjoj.S nadom da }emo vas troje uskoro videti, srda~no Ivo

IV

O T

AR

TA

QA

(1

96

7–

19

98

)

59

84 Novogodi{nja ~estitka.85 Razglednica.86 Dopisnica upu}ena na zagreba~ku adresu.

5.

Zagreb, 14. XII 1969.

Dragi Ivo,87

Nadam se da ste se i Ti i svi drugi u ku}i oporavili od gripe – mismo ovaj put za gripu bili zaduìli Nata{u, i ona ju je ve} uglavnomodradila i preksutra }e krenuti na posao. @ao mi je {to sam Ti oneve~eri onako nenajavljen banuo na vrata, uzbunio ku}u i Tebe bole-sna izvukao iz kreveta. Da sam bar talasnu duìnu Igorova voki-to-kija znao, mogao sam vas bar beì~no nazvati (moji ro|aci stanuju,kako sam sada ustanovio, ni trista metara od Tebe, u Draè Pavlovi-}a ulici).

S ~ovjekom koji se tek rije{io azijske gripe, nije mo`da lijepo po-kretati razgovor o drugim azijskim stvarima ali sila Boga ne moli pada ipak kaèm o ~emu sam èlio potraìti Tvoj savjet. S jednim samzagreba~kim izdava~em ugovorio da priredim knjigu o knjièvno-stima Istoka88 koja }e biti dio jedne {ire zami{ljene historijske pano-rame svjetske knjièvnosti. Zna{ da su me orijentalne knjièvnostizanimale ve} godinama, imam jednu op}u – recimo – viziju toga svi-jeta koju ve} dugo èlim preseliti na papir, pa bih je se sada èlio ri-je{iti prije nego {to se sasvim evropeiziram. Dvoumio sam dugo dali da knjigu pi{em sâm ili da ona bude djelo {ireg autorskoga kruga,pa sam se odlu~io najzad za kompromis: da po vrlo preciznom pret-hodnom planu knjige pi{e ve}i broj ljudi (stru~njaka za pojedineknjièvnosti) koji bi me|utim bili spremni da svoj rad podrede op-}oj koncepciji (bez toga, naravno, cjelovite knjige ne bi moglo biti i~itava me stvar ne bi ni zanimala). Za najstariji Bliski Istok, Indiju iKinu suradnike imam ili mogu na}i ovdje odnosno me|u znancimau inostranstvu; za perzijsku, arapsku i tursku knjièvnost u Zagrebuljudi nema, a smije{no mi ih je – poslije na{ih poslovi~nih pet vje-kova – traìti u inostranstvu. Ostaje Beograd i Sarajevo, preferiraobih da svi budu iz jednog centra a bilo bi mi komotnije da to budeBeograd, u koji ponekad svratim pa mogu s ljudima ~e{}e usmenorazgovarati. Ne znam me|utim nikoga od beogradskih orijentalista

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

60

87 Original pisma nalazi se kod prof. Ive Tartalje, i njegovom ljubazno{}u, pi-smo se sada objavljuje. Kucano pisa}om ma{inom.

88 Povijest svjetske knjièvnosti, knj. 1. Uredio Svetozar Petrovi}, „Mladost”, Za-greb, 1982.

li~no a li~ne su mi osobine potencijalnih suradnika – sposobnost dau~estvuju u ne~em {to je nalik na kolektivni rad, elasti~nost mi{lje-nja, tolerantnost, sluh za druga~ije stanovi{e i sl. – bar jednako va-`ne ako ne va`nije nego stru~ne. Izvanredno bi mi mnogo pomoglo,dakle, ako bi Ti pristao da jednom pola sata ili sat porazgovaramo ova{oj orijentalistici kako bih se bar donekle orijentirao prije nego {toma s kim neposredno razgovaram.

Ne ljuti se, molim Te, {to Te ni kriva ni du`na gnjavim s ovommolbom. Pomogne{ li mi, me|utim, Azija }e Ti biti zahvalna i azij-ska Te gripa drugi put moè lako i mimoi}i.

Ja }u, na putu u Novi Sad, biti u Beogradu u srijedu 24. XII, odranog jutra do ranog poslijepodneva. Moè{ li Ti u to vrijeme na}imalo slobodnog vremena? Ako moè{, kada i gdje da Te potraìm?

Nadaju}i se skoro Te vidjeti, Smilju, Igora i Tebe,srda~no pozdravljaSveto

6.


Dragi Sveto,89

Silno me obradovalo pismo koje pruà jasne dokaze da na Tebenije ostavilo traga ono sablasno ve~e na mom stepeni{tu i da te gripelegantno zaobi{ao. Napast nas je drsko iznenadila i ìlavo dràla;do pre neki dan ìva na ku} nom toplomeru se gotovo nije spu{talaispod crvene linije. Nata{a }e najbolje oceniti kako je to izgledalo.Sada i mi ve} svi izlazimo.

Vidim da je na dobrom putu jo{ jedan Tvoj impozantan proje-kat. Kad kaèm „na dobrom putu” izuzimam deonicu za koju èli{da se savetuje{ sa mnom. Ali i uprkos ovome susedni }e kontinenatdobiti lep{u panoramu knjièvnosti nego {to je zasluìo...

U sredu sam zauzet samo od 10h do 12h. S obzirom na Tvojeograni~eno vreme bi}e mi drago da svrati{ bilo ujutro do moje ku}e– garantujem da }e na stepeni{tu biti vidno – bilo do Seminara u Ta-kovskoj 34 posle 12h. Nadam se da }e Ti jedno od toga odgovarati.Ako bude{ odlu~io, moèmo oti}i do seminara za orijentalistiku na

IV

O T

AR

TA

QA

(1

96

7–

19

98

)

61

89 Pismo rukom pisano.

neki orijentacioni razgovor bez pokretanja tema koje bi ma o ~emuobavezivale.

Mnogo pozdrava Nata{i i Ranku.Srda~no Ivo

7.

[1971]90

Sve najbolje u 1971. èle vamSmilja, Ivo, Igor i Marko

8.

Beograd, 27. maj 1972.

Dragi Sveto,91

Jako sam ponosan na dar koji sam od tebe dobio.92 Neka mestau knjizi me trenutno ìvo zanimaju, a i tekstovi koje sam znao odranije dobili su novu privla~nost u originalnoj celini koju si napra-vio. Ose}am da }u je uzimati u ruke vi{e od pedeset puta – {to une-koliko zamenjuje onu fenomenalnu maramicu.

Kako bi bilo da i vi provedete jedno letovanje u Supetru?Tebi i tvojima mnogo pozdravaIvo

9.

Beograd, 26. oktobar 1972.

Dragi Sveto,93

Nedavno sam sa Vitanovi}em,94 koji je sada otputovao u Bordona duè vreme, govorio da bi trebalo da te vidimo i zavrbujemo zaovogodi{nju nastavu na{im postdiplomcima. Do{la je njegova uùr-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

62

90 Novogodi{nja ~estitka.91 Pismo kucano pisa}om ma{inom.92 Svetozar Petrovi}, Priroda kritike, „Liber”, Zagreb, 1972. 93 Pismo kucano pisa}om ma{inom.94 Slobodan Vitanovi} (Beograd, 1928 – Beograd, 10. februar 2007), profesor

francuske knjièvnosti na Filolo{kom fakultetu Beogradskog univerziteta. Francu-

banost pred put i prvo veselo saznanje njegovog v. d. do{lo je od dru-garice Jelene: da ti je Fakultet du`nik ne samo u prenesenom smislute re~i. Ute{no je {to se tako ne{to ipak jedino moè da desi admini-straciji kao {to je na{a fakultetska i ~oveku tvoje delikatnosti, {to jemakrosociolo{ki posmatrano doista zanemarljivo. Molim te dakleda izvini{ i da tu na{u bruku smatra{ za zanemarljivu. Neophodnoje, ipak, da drugarici Jeleni Andreji} {to pre dostavi{ broj ~asova ko-je si odrào i prose~an iznos putnih tro{kova.

A sada te i zvani~no molim da na op{te zadovoljstvo na{im post-diplomcima tolkuje{ metode kao i pro{le godine, u dogovoru s Ni-kolom.95

Nadam se da ste se dobro smestili i da se dobro ose}ate u novomstanu.

U Vojvode Dobrnjca 30 sve bismo vas rado videli.Srda~an pozdrav,Ivo

10.

Novi Sad, 30. X 1972.

Dragi Ivo,96

Meni je, naravno, ~ast i slava predavati va{im postdiplomcima.Pitao sam se, me|utim, i to sam rekao drugarici Jeleni kad me je na-

IV

O T

AR

TA

QA

(1

96

7–

19

98

)

63

sku knjièvnost, posebno epohe baroka i klasicizma, pedavao je kao profesor popozivu nekoliko semestara i francuskim studentima na univerzitetima u Bordou,Eks-an-Provansu i Parizu, nosilac francuskog ordena Viteza legije ~asti. Osim ve-}eg broja studija, ~lanaka i prikaza objavljenim u doma}im i stranim ~asopisimaobjavio je i vi{e knjièvnih dela me|u kojima su Andre @id i francusko klasi~no po-zori{te, Andre @id i francuski klasicizam, Poetike Nikole Boaloa i francuski klasicizam,Jovan Du~i} u znaku Erosa, Jovan Du~i} u znaku Apolona i Dionisa, Jovan Du~i} uznaku Atene, Francuska civilizacija (u saradnji sa Gordanom Vitanovi}) i druga.

95 Nikola Milo{evi} (Sarajevo, 17. april 1929 – Beograd, 24. januar 2007), filo-zof, teoreti~ar knjièvnosti, pisac i politi~ar. Napisao je preko dvadeset knjiga fi-lozofske i knjièvno-teorijske tematike, nekoliko knjiga politi~ke tematike i triromana: Antropolo{ki eseji, Roman Milo{a Crnjanskog, Negativan junak, Ideologija,psihologija i stvarala{tvo, Andri} i Krleà kao antipodi, Zidanica na pesku, [ta Luka~duguje Ni~eu, Filozofija strukturalizma, Dostojevski kao mislilac, Marksizam i jezui-tizam, Psihologija znanja, Antinomija marksisti~kih ideologija, Pravoslavlje i demokra-tija, Carstvo Boìje na zemlji, Filozofija diferencije, Ima li istorija smisla, Filozofija ipsihologija, Nit Miholjskog leta, Kutija od orahovog drveta, Senke minulih ljubavi.

96 Pismo kucano pisa}om ma{inom, sa novosadske adrese.

zvala, ima li smisla da i ove godine predajem kad to lijepo moèteorganizirati i bez mene (moè npr. Nikola lako i dobro ispredavati~itav kurs), a onda moète izbje}i i tehni~ke komplikacije (me|u-gradske razgovore itd.). Razgovarao sam ju~e i sa Nikolom – sreosam ga na Sajmu. Ako vi, predstavljeni po Tebi, ipak i dalje preferi-rate kompliciranje jednostavnijem, slabije boljem, itd., meni ni{tadrugo ne ostaje nego da se, po~a{}en, primim. Molio bih Te ondada zamoli{ drugaricu Jelenu, budu}i da njenu ta~nu adresu nemampa se bojim da se direktno pismo njoj ne izgubi negdje u ponorimafakultetske administracije, da mi ove godine promijeni vrijeme odr-àvanja ~asova: ne bih mogao vi{e ~etvrtkom, molio bih da to budepetkom, najbolje od 3 do 5 poslije podne; Nikola nema ni{ta protivpromjene, ali je najbolje da se drugarica Jelena dogovori s njim, utvr-di sedmice njegove i moje, pa mi javi datume, vrijeme i mjesto. Bilobi dobro da mi to javi {to prije jer bih, mislim, morao da dobijem idozvolu svog fakulteta ovdje da to predajem.

Molim Te, reci joj i broj ~asova iz pro{le godine: bila su ukupno24, 12 puta po dva (u 1971. 11. XI, 25. XI, 9. XII, 23. XII, pa 13. I,17. II, 2. III, 16. III, 13. IV, 27. IV, 11. V i 25. V u 1972). Putne tro-{kove najbolje da ra~una tako da uzme cijenu povratne karte Beo-grad – Novi Sad (ne znam koliko je ta~no, valjda oko dve hiljade).Pretpostavljam da ne zna ni broj moga ìro-ra~una.

Poslovno je to valjda sve. Mi smo se ovdje dobro smjestili i radobismo vam svima poèljeli dobrodo{licu. Bar Novi Sad je blizu – za-{to ne skoknete? (Moj telefon je 27-961, stanujemo blizu centru, de-set metara od Beogradskog keja, nemogu}e je ne nai}i na nas ako se~ovjek u Novom Sadu na|e). Ja sam Te bio traìo, kad sam jednom-dvaput jesenas svratio u Takovsku, ali Te nije bilo.

Tvoje i Tebe srda~no pozdravlja[Sveto]

11.

[1973]

Svako dobro u 197397

Smiqa i Ivo Tartaqa

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

64

97 Novogodi{wa ~estitka.

12.


Dragi Sveto,98

Zahvaljujem Ti na pozivu i zavodljivom opisu gostovanja kojemi predlaè{. I najokoreliji neprijatelj profesorskog poziva posle ona-kvog pisma imao bi da poleti i... htedoh re}i: stane za katedru. Zai-sta nije pravo {to u ~asu kad mi pri~injava{ radost ima{ sa mnomkomplikacije. Ali: ove godine imam po{tedu od nastave na mom fa-kultetu. Dobio sam godinu za „kontinuirani nau~ni rad”. I eto, bilobi neprili~no da prihvatim bilo kakve nastavne obaveze dok ne ispu-njavam svoje redovne. Ako Ti tu vidi{ neko re{enje – poslu{a}u te.Sve {to u ovom ~asu mogu da ponudim bilo bi nekoliko lepih temaza postdiplomce iz slede}e generacije.

U ovom odsustvu silno uìvam. êkao sam duè od predvi|enihsedam godina, ali sam se blagovremeno oslobodio funkcija u Odbo-ru za kriti~ka izdanja i u Centru za postdiplomske studije, gde samve} postao inventarski predmet. Jedino sam jo{ predsednik ku} nogsaveta. Ta{tina dovoljno razumljiva kad se zna da smo se, posle ne-davne selidbe u privremeni sme{taj, ove godine uselili u novogradnjuna mestu staroga stana, tako da nam je ku} ni broj opet 30. Imamodosta prostranstva, uglavnom smo se sredili i – ìvimo bez telefona.

Svi bismo se radovali da Te ovde vidimo s porodicom.Dakle, s pozivom i pozdravima prvog predsednika ku} nog save-

ta iz Vojvode Dobrnjca 30,tvoj Ivo

13.


Dragi Sveto,99

U analima na{eg ku} nog saveta Tvoja protokolarna ~estitka bi-}e zapisana kao {to stvar zasluùje, najkrupnijim slovima.

Hvala Ti na strpljenju i obnovljenom pozivu. Boè zdravlja, zajesen moète na mene ra~unati, „neopozivo”.

IV

O T

AR

TA

QA

(1

96

7–

19

98

)

65

98 Pismo kucano pisa}om ma{inom.99 Pismo kucano pisa}om ma{inom.

Trenutno pi{em ne{to o Prokletoj avliji i pripoveda~evoj esteticiza Akademijin zbornik posve}en Andri}u. Mimo Dàdì}a,100 knji-ga je neiscrpna. Odavno sam se na to spremao, pa volim {to sam pri-teran da ne{to i uradim. Smeram negde na prole}e malo i „van” doboljih predmetnih kataloga za zanimljive teme.

Verujem da }emo se stvarno i videti.Srda~ni pozdravi Ivo

14.

Novi Sad, 2. VI 1976.

Dragi Ivo,101

Ide vrijeme, do|e rok. Imali smo danas sjednicu Koordinacio-nog odbora za postdiplomske studije na na{em fakultetu i sjeti{e meuglas sjedni~ari ~ega sam se i sam dobro sje}ao, tj. da im rekoh pro-{le jeseni da imamo neopozivu rije~ jednoga uglednog predsjednikaku} nog savjeta za jedan kurs za na{e postdiplomce za idu}u jesen.

Kurs kod nas zna~i 24 ~asa nastave u toku jednog semestra. Mo-è se odràvati sedmi~no, po 2 ~asa, ali su mogu}i i druga~iji aran-`mani ako nastavniku bolje odgovaraju. Studenti preferiraju posli-jepodnevne termine, i vrijeme pred vikend, petak i subotu, ali im jeprihvatljivo i svako drugo vrijeme, uklju~uju}i nedjelju. Teme sunam prihvatljive sve koje ponudi{. Spominje{ da radi{ Andri}a – kurso Andri}u do{ao bi nam idealno, ali to nipo{to ne zna~i da treba dase odlu~i{ za Andri}a ako pretpostavlja{ da }e Ti neka druga temaujesen biti blià.

Kao {to vidi{, sve smo ve} zapravo lijepo dogovorili. Ali javi miipak i svoje odluke, kad stigne{. Velike ùrbe nema: naslov kursa ivrijeme odràvanja treba da utvrdimo do otprilike 10. septembra.

Nadam se da Ti studijska godina prolazi dobro i plodno, i da stesvi u ku}i zdravo i dobro.

Srda~no Te pozdravlja[Sveto]

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

66

100 Petar Dàdì} (Bitolj, 18. septembar 1929 – Beograd, 31. juli 1996) knjièv-ni kriti~ar. Va`nije knjige: Ivo Andri}, esej, 1957; Posleratna srpska pripovetka, 1960;Iz dana u dan, 1962; Kritike i ogledi, 1973; Kritika i vreme, 1975.


15.

Beograd, 8. juni 1976.

Dragi Sveto,102

Radujem se {to }u najesen pohoditi cvetnu Arkadiju ~iji si dobar~uvar. Na beogradskim postdiplomskim studijama, kao {to zna{ izli~nog iskustva, nije nikad bilo tako idili~no. Sada se od reformator-skih ideja sve pu{i. Jedino pregled metoda niko ne dovodi u pitanje.

U uì izbor tema zaista bi moglo do}i ne{to oko Andri}a. Bio bihspreman da razmatram Andri}eve poglede na knjièvnost, pa bi na-ziv kursa mogao biti Andri}eva poetika, ili tako ne{to. Druga mogu} -nost bio bi kurs na temu Pesma o pesmi u knjièvnosti. To je jedanokvir u kojem se vi{e godina kre}em: serija neke vrste interpretacijamarkantnijih dela u svetlosti ideja koje su u njima nagove{tene. Utakvom te~aju po~eo bih s Aristofanovim @abama i zavr{io s Prokle-tom avlijom, na kojoj bi moglo biti teì{te. Vi }ete bolje znati {ta jeod toga prikladnije.

A sada da pre|em na otvoreno hvalisanje. Zaslugom izvesnihku} nih faktora postavljen je kabl i uklju~eni smo u spisak telefon-skih pretplatnika pod brojem 769-138. Ubudu}e, dakle, bi}u „na li-niji”, bar u principu.

Od pogodnijih termina mogu da predloìm utorak po podne ilisubotu pre podne, dva ~asa sedmi~no za po~etak. Ima zaista vreme-na, do 10. septembra sve moèmo utana~iti.

Tebi i Tvojima mnogo pozdrava, s eljama za dobar odmor u ju-lu i avgustu.

Ivo

16.


Dragi Ivo,103

Mada smo Tvoj povoljan odgovor o~ekivali, Tvoje pismo je iza-zvalo nove talase odu{evljenja u na{em koordinacionom odboru zapostdiplomske studije.

IV

O T

AR

TA

QA

(1

96

7–

19

98

)

67

102 Pismo kucano pisa}om ma{inom.103 Pismo kucano pisa}om ma{inom.

Obje teme koje navodi{ nama su prihvatljive. U na{im razgovo-rima ovdje izraèno je mi{ljenje, u jednom ~asu, da bi nam naro~itodobro do{ao kurs Andri}eva poetika, s obzirom na to da je vi{e na{ihstudenata odabralo za magistarski rad teme iz oblasti proze dvade-setog vijeka. Ali je prevladao zaklju~ak da ipak Tebe zamolimo daizvr{i{ izbor. U kursevima kakvi su oni koje mi èlimo, tj. sa malimbrojem studenata koji kurs slu{aju po vlastitom izboru i treba u nje-mu aktivno da u~estvuju, vrlo je va`no da nastavnik radi ono {to gaupravo u tom trenutku najvi{e zabavlja. Odlu~i, dakle, pa nam reci.

Velike ùrbe da utvr|ujemo kona~an naslov, i vrijeme odràva-nja, zapravo nema. Ako ni Tebi nije va`no da se o tome sada kona~-no dogovorimo, mogli bismo dakle ostaviti do po~etka septembraizbor me|u utorkom poslije podne ili subotom prije podne; tada }enam biti jasniji ~itav raspored.

O drugim stvarima koje bi mogle da Te zanimaju, o sastavu ivrsti studenata, o ocjenjivaju i sl., najbolje je da jednom porazgova-ramo usmeno. Kao ~ovjek sa telefonom, uvrstio si se sada u krug lju-di sa kojima je mogu}e komunicirati. Ako se nekoga od narednihdana, prije nego pravo ljeto po~ne, na|em u Beogradu, poku{a}u daTe nazovem i, ako si slobodan, da Te vidim. Ako se to izjalovi, odmo-ri se dobro i o~ekuj da Te potraìm prije nego laste krenu na jug.

Tebe i Tvoje mnogo pozdravlja[Sveto]

17.

Beograd, 31. avgust 1976.

Dragi Sveto,104

U poslednjem pismu si jasno i lepo spomenuo mogu} nost da }e{me potraìti kad prolazi{ kroz Beograd, ali, po lo{em obi~aju koji seuvreìo, do toga nije do{lo. Kroz desetak dana, opet, van obi~aja, ja}u putovati i vra}am se po~etkom oktobra. Za nemio slu~aj da se niovih deset dana ne mognemo sresti treba da ti javim pone{to, ne bili na{ dogovor bio utana~en. Pa, evo.

Tvoje pismo mi je pomoglo da prelomim i izaberem temu kojazaista izgleda podesnija. Dakle, moj jesenji kurs bi bio Andri}eva po-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

68


etika. S obzirom na najpotpunije izdanje Andri}evih dela koje se zajesen o~ekuje i na otvaranje pi{~eve arhive, koje je u izgledu, tema bimogla imati i novu privla~nost. Prvi ~as moète zakazati za 12. okto-bar po podne ili za 16. oktobar pre podne, prema naho|enju osobekoja bude pravila raspored.

Tebe i Tvoje srda~no pozdravljaIvo

18.

[1976]

Dragi Sveto,105

To su podaci o knjigama za koje samo znam da postoje. Ako mi-sli{ da vredi, ceduljicu moè{ dati drugarici Ivanki da te knjige po-ru~i za Seminarsku biblioteku.

PozdravIvo

19.


Dragi Sveto,106

Hvala ti na pa`nji. Na stranu moja sujeta koja se na opasan na-~in pothranjuje, pa`nja o kojoj je re~ mila mi je kao tvrd dokaz da sidobro i veselo, i da je tvoja ~itala~ka pomama u mladala~koj snazi.

Spli}anin [imun Juri{i},107 koga sam upoznao kao zanimljivogmladi}a iz grupe koju si u svoje vreme doveo u Beograd na ekskur-ziju a potom vi{e puta sretao, re~e mi nedavno da }e konkurisati zakatedru iz na{e struke u Nik{i}u. Izgleda da su Dragan i Nana u ko-misiji, pa sam mu obe}ao da }u pomenuti kolegama utiske koje jena mene ostavio. Toliko da zna{ kao utemeljiva~ nik{i} kog hramanauke.

IV

O T

AR

TA

QA

(1

96

7–

19

98

)

69

105 Pisamce kucano pisa}om ma{inom.106 Pismo kucano pisa}om ma{inom.107 [imun Juri{i} (Split, 4. septembar 1942 – Split, 31. avgust 2010), objavio je

25 knjiga. Bio je duè vreme profesor za srpsku knjièvnost na fakultetu u Zadru.

Ne prejudiciraju}i izglede na skoro vi|enje, {aljemo tebi i tvoji-ma porodi~ne pozdrave,

Ivo

20.

Beograd, 12. maj 1981.

Dragi Sveto,108

Izgledalo je ju~e da je svanuo obi~an prole} ni dan. Uveliko je sveoko mene bila java, bar u empirijskom smilu te re~i. [tavi{e obavljaosam neke rutinske poslove i spremao se da idem na kandidacioni zborza izbor (nisam kriv za ovaj paregmenon, {to bi rekli na{i mladi stu-denti) dekana, prodekana i drugih org-ana, a zatim je u vidu jednetanke hartije iz po{tanskog sandu~eta do{lo ne{to {to je ozbiljno po-kolebalo obrise realnosti u kojoj sam se dotle tako suvereno kretao.Iz pisma se nedvosmisleno videlo da moj prijatelj koji se iz daleka ja-vlja prebiva u jednoj nau~noj utopiji. Hajde {to barata po policamabiblioteke – to se moè i u na{oj op{tinskoj. Hajde {to obilazi anti-kvarnice – i mi ovde imamo jednu novu i jednu obnovljenu. Ali taj tidrì ~asove mladim Amerikancima na njihovom jeziku, u~estvuje unau~nim diskusijama i izmenjuje misli na knjièvnim poselima i jo{stiè da radi na svojim projektima, kako bi rekli drugovi iz na{e inte-resne zajednice. A kraj svega toga veli kako nema posla, i stiè da misitnu knjigu pi{e. Sve zajedno – toliko nestvarno, da se u mojim pred-stavama o granicama verovatnog i mogu}eg ne{to nezadrìvo menja.

Na ovoj hemisferi smo imali jedan me|unarodni skup o prosve-}enosti. Sazvalo ga je Dru{tvo komparatista, a uzorno organizovaoDragan, koji je drào i uvodno slovo. Na{ sveprisutni komparatistaiz Insbruka109 za tu priliku je doleteo sa jednog skupa u Carigradu.Jo{ jedna novost iz ~iste nauke: Predrag Palavestra nam je postao do-pisni ~lan SANU.

I ja produbljujem kulturne veze sa Amerikom. Pre neki dan samposejao jednu leju kukuruza izme|u ~oko}a. Loza je ove godine u

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

70

108 Pismo kucano pisa}om ma{inom.109 Zoran Konstantinovi} (Beograd, 5. jun 1920 – Beograd, 22. maj 2007), kom-

paratista, teoreti~ar i istori~ar knjièvnosti, esejista. Objavio slede}e knjige: Ekspre-sionizam, Fenomenološki pristup knjièvnom delu, Uvod u uporedno prou~avanjeknjièvnosti, Komparativno vi|enje srpske knjèvnosti, itd.

zaka{njenju zbog vrlo hladnog aprila. Kajsija je dobro ponela, ali {lji-va slabo. Da ne okoli{im suvi{e, ne obe}avam nikakvu fe{tu u vremejesenje inauguracije koja mi predstoji. Naime, uz laku zloupotrebutvoje odsutnosti, prigrabio sam fotelju upravnika Odseka.

Okrenuo sam broj tvog novosadskog telefona da se pohvalimsveìm vestima iz îkaga. Iznenadio me duboki bariton – vojnik jedobio odsustvo. Kad je ve} imao nezgodu, malo civilne nege mu sva-kako ne}e {koditi. Re~e da ne ùri{.

Kosovski ciklus se naglo razvija u pravcu bezbrojnih viceva. Pre-ovla|uje takozvani ameri~ki humor.

Primi mnogo pozdravasrda~no Ivo

21.

Seul, 3. 12. 1997.

@elio bih da Ti se brige oko mojih ispita nisu navalile na drugebrige, obaveze i nevolje koje ima{. Oko ispita smo Te i spominjalineki dan – bila nam je Kim Dji Kjang, postdiplomka u Beogradu,koja u prolje}e treba da polaè kod tebe a sada ~ita marljivo na ko-rejskom Platona, Aristotela, [ilera itd.

Ne pitam kako ste, slutim.Smilju i tebe srda~no pozdravlja Sveto

22.

Novi Sad, 18. 2. 1998.

Dragi Ivo,110

Hvala Ti na Teoriji knjièvnosti!111

Po osje}anju dok je drìm u ruci, po slogu i zagledanju tu i tamona dohvat dok je listam, deluje vrlo prijatno, pa sam siguran da }edjelovati tako i kad je uzmem po{teno da ~itam.

IV

O T

AR

TA

QA

(1

96

7–

19

98

)

71

110 Skica za pismo, pisana rukom.111 Teorija knjièvnosti, Zavod za ud`benike, 1997.

Javi}u Ti se za koju sedmicu, s predlogom da odemo zajedno doprofesora \uri}a. Njemu sam posjetu ve} najavio, ali je zasad otpu-tovao – ve} dva-tri mjeseca nikako da se izvu~em iz nekakvih kija-vica – grlo – ka{alj, i dok se toga ne rije{im – nikome ne bih htio uku}u.

Pozdrav Smilji, Tebi srda~an pozdrav, Sveto

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

72

DRAGI[A @IVKOVI]112

(1963–1981)

1.


Dragi kolega Petrovi}u,Mislim da moète shvatiti koliko ste me zaduìli svojom sprem-

no{}u da se solidari{ete sa mnom u jednoj za mene presudnoj, a zaop{ta nau~na pitanja va`noj stvari. Ve} tri dana sam pod neobi~nojakim i prijatnim utiskom posle Va{eg pisma i izjave za „Dnevnik”,kao i posle pisma kolege Gr~evi}a113. Hvala Vam velika i znajte da seonakve stvari pamte i zadràvaju duboko u se}anju!

73

112 Dragi{a @ivkovi} (Zaje~ar, 13. avgust 1914 – Novi Sad, maj 2002), bio je srp-ski istori~ar i teoreti~ar knjièvnosti, dugogodi{nji profesor novosadskog Filozof-skog fakulteta na kome je predavao teoriju knjièvnosti i srpsku knjièvnost 19. ve-ka u Sarajevu i od 1962. u Novom Sadu. Zna~ajne aktivnosti ostvario je i u Maticisrpskoj kao ~lan Odeljenja za knjièvnost i jezik, Upravnog odbora, uredni{tva Le-topisa i kao glavni i odgovorni urednik Zbornika za knjièvnost i jezik od 1979. do1994. godine.

Objavio je Teoriju knjièvnosti (1958), koja je vi{e od ~etiri decenije bila glavnipriru~nik za uvo|enje u studije knjièvnosti; zatim, vi{etomno delo Evropski okvi-

ri srpske kwièvnosti, 1970; Ritam i pesni~ki doìvqaj, 1962; Pravi put istranputice u pisanju: o kompoziciji i stilu pisanih sastava, 1978; Tokovi srpske kwi-

èvnosti: od klasicizma i bidermajera do ekspresionizma, 1991; Laza Ko-

sti} – pesnik XX veka, 1991; Teorija knjièvnosti sa teorijom pismenosti, 2001. idruge.

113 Franjo Gr~evi} (Ciglenik, kraj Slavonskog Broda, 24. novembar 1923 – Za-greb, 2. decembar 2009), profesor srpske knjièvnosti od 1959. na Filozofskomfakultetu u Zagrebu. Objavio brojne studije, eseje, rasprave iz srpske, hrvatske, crno-gorske knjièvnosti kao i priloge iz ju`noslavenske komparatistike, zna~ajnije knji-ge: Srpske teme/Komparatistika srodnih knjièvnosti, 2005; Knjièvni kriti~ar i teo-reti~ar Bogdan Popovi}, 1971; Kriti~ki radovi Bogdana Popovi}a, 1977; Simbolizam,ekologija, eshatologija, 2002; Religiozna ekologija i novi ~ovjek, 2009.

Situacija se za mene zasad pobolj{ala. U utorak sam ovde ~itaosvoj referat u celini na Savetovanju nastavnika srpskohrvatskog je-zika, i prijem je bio vrlo dobar. âk je i Vuleti}114 u diskusiji izjavioda je sada dobio druk~iji utisak {to se ti~e odnosa „eti~kog i esteti~-kog”. Drugovi iz socijalisti~kog saveza su mi pruìli punu podr{ku izauzeli se da u „Dnevniku” u nedelju iza|e i Va{a i moja izjava o ne-ta~nosti nekih Vuleti}evih tvrdnji i obave{tenja.

[to se ti~e daljeg toga, nisam siguran da ovi „du{ebri`nici” ne}epoku{ati da me miniraju na izboru, koji }e biti oko 20-o. m-ca. Su-vi{e su neznalice i suvi{e su neradnici da bi olako ispustili priliku dase pokaù „revnosni... – ~uvari” ideolo{kog dogmatizma, te da na tajna~in opravdaju svoje prisustvo na fakultetima. Mo`da i ne}e uspe-ti; a ako uspeju, {ta mogu – kroz godinu-dve valjda ne}u imati opetgu`vu ba{ pred biranje.

Ono {to je àlosnije, to je situacija na Beogradskom fakultetu,koja se ipak reflektuje i ovde. Dosta ljudi (mladih) èli da pre|e uBeograd; ako ni{ta drugo, osta}e pasivni. Pored toga, za jednu borbuza modernije nau~ne metode treba raditi i u~iti; stari pak, amaterskisociolo{ki metod usvaja se po inerciji, bez napora i bez sloènosti, aideolo{ko „~istunstvo” sluì kao prili~no siguran {tit. U takvim pri-likama ve} samo moje prisustvo dejstvuje izaziva~ki, a kada jo{ pro-govorim – onda dobijaju nastupe besmisla.

Nadajmo se ipak da }e slede}e godine doneti boljitak. Nemamnekih realnih osnova za to, ali – vele da je tako bolje: nadati se!

Jo{ jednom, hvala velika! Pozdravite kolegu Frange{a115 i zahva-lite mu na re~ima bodrenja.

Vas toplo i srda~no pozdravljam i nadam se (opet) da }u Vamslede}ih dana javiti i radosnije vesti

Va{ Drag. @ivkovi}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

74

114 Vitomir Vuleti} (Lon~anik, 26. januar 1926), istori~ar knjièvnosti, knjièv-ni kriti~ar i esejista. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu do 1986.godine. Bavi se srpskom knjièvno{}u XIX i XX veka, ruskom knjièvno{}u XX ve-ka, kao i rusko-srpskim knjièvnim vezama. Objavio je veliki broj knjiga: SvetozarMarkovi} i ruski revolucionarni demokrati, Misao i re~ Svetozara Markovi}a, Ruskaknjièvnost XX veka, Po~eci srpskog realizma i ruske kulture, Rusko srpska knjièvnapore|enja, Rusi i Srbi u susretu i dr.

115 Ivo Frange{ (Trst, 15. april 1920 – Zagreb, 29. decembar 2003), slavista i tali-janista, knjièvni istori~ar, radio kao profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.Bio u redakciji Umjetnost rije~i, ~asopisa Forum i urednik ~asopisa Croatica. Va`ni-je knjige: Stilisti~ke studije, 1959; Studije i eseji, 1967; Talijanske teme, 1967; Mato{,Vidri}, Krleà, 1974; Antun Barac, 1978; Suvremenost ba{tine, 1992, i dr.

P. S. Ne znam kako je u Beogradu. Ako ove nedelje ne iza|e u„Borbi” ili u „Politici” odgovor Mitreva i Lali}a, zna~i da su krahirali!

D. @.

2.


Dragi kolega Petrovi}u,[aljem Vam stranicu iz „Dnevnika”. Vrlo lo{e je otisnuto, tako

da se s mukom ~ita. Ali, ko se interesuje, pro~ita}e. Mislim da ste Vivrlo udarno odgovorili i da ste mi mnogo pomogli ba{ tim ogra|i-vanjem od pohvala i solidarisanjem sa mnom. Ne verujem da }e Vu-leti} i{ta odgovarati, ju~e i prekju~e ovde je na Zmajevim igrama bioi D. Mitrev; ~ujem da je poti{ten i da poku{ava da stvari nevinijepredstavi nego {to su bile. Vuleti} je, vidim, stalno s njim; {teta {topristaje uz takvo dru{tvo.

Videli ste ju~era{nju „Politiku”. „Borba” poku{ava, preko M. Ste-vanovi}a i V. Latkovi}a („trezven i razborit referat D. Mitreva”?!) dastvari izgladi, upravo da parira „Politici”. Ali sude}i po tome {to sene pojavljuju ni Mitrev ni Lali}, izgleda da su ih dobro potka~ili.

Da li je izi{lo {to o Kongresu u „Vjesniku”?Izvinite {to Vam ovako pi{em, ali ùrim da predam pismo pre

nego {to otpo~nem s novom sedmicom na Fakultetu.Mnogo pozdrava i zahvalnosti na pomo}iVa{ Drag. @ivkovi}

3.


Dragi kolega Petrovi}u!Divno ste me iznenadili svojom knjigom; iako znam i delom i

imam sve Va{e ~lanke u Knjièvniku, oni ovako objedinjeni delujuvrlo ubedljivo i, mogu li re}i, efikasno. Ono {to sada predstoji dauradite jeste da razradite jednu pozitivnu na{u metodologiju knji-èvne nauke, a da Vam mi svi ostali pomognemo (ukoliko smo ka-dri) diskusijama na nekim zajedni~kim sastancima ili u posebnim

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

75

napisima kako da se formuli{u neki osnovni stavovi. Dakle, hvalaVam velika, i znajte da }u tu knjigu ~esto imati u rukama.

Na Va{a pitanja evo Vam odgovor: prof. Leskovac se se}a da jeizraz saglasnica upotrebio Savo Mrkalj negde tridesetih godina(umro 1835); za rukovez se ne moè setiti. Ivanka Jovanovi}, kolikoje nama dvojici poznato, nije vi{e pisala o Do{enovi}u; ona je ina~ebibliotekar u Biblioteci SANU u Beogradu. Pokazao sam prof. Le-skovcu i Va{u knjigu; on se isto ìvo interesuje za nju i molio me damu je posudim; ako imate jo{ koji autorski primerak (znam – to sekupuje, ali i ja obi~no kupim po 30–40 komada), njemu bi bilo oso-bito milo kada biste mu poslali s posvetom.

[aljem Vam svoju najnoviju knjigu; nadam se da }e te u njoj na-}i manje metodolo{ke neujedna~enosti nego u Teoriji. [to se ti~e Te-orije, ja sam sada prvi put video Va{ ~lanak iz 1960. u Telegramu„Kritika i eti~ki kriterij”. Mogu Vam re}i ovo: za tu svoju knjigu jasâm sam vrlo skepti~an i ne bih je vi{e ni izdavao da od nje ne ìvim;da se pak ponovo preradi, trebalo bi sesti pa iznova pisati, a ja nika-ko nemam sada vremena za to. Bilo je vrlo dobro {to o njoj niste kri-ti~ki pisali, iz svih onih razloga koje i sami pominjete. Da Vam ja do-dam jo{ jedan, koji }e Vam biti razumljiviji posle Ohrida: kad godsam formulisao svaku re~enicu u njoj, ja sam se osvrtao s pomi{lju– da li bi ta i takva misao mogla da doìvi neki napad s „leva” (u sti-lu Lali}eve tvrdnje u Komunistu da je nenau~no posmatrati jezik ikao „izraz jedne individulane svesti”). Moète misliti kakva je tuunutra{nja kohezija i integralnost pisca kada pi{e pod takvim psiho-lo{kim pritiskom!

Ali, bez obzira na sve to, mi moramo, bar u svojim drugarskim ikolegijalnim odnosima, negovati duh nau~ne ispravnosti i benevo-lentne kritike, i stoga bi mi bila dobrodo{la svaka sugestija u duhuove Va{e o metodolo{koj neujedna~enosti. Ima toga dosta u toj mojojknjizi, i ja sam zbog toga, kaèm Vam, duboko nezadovoljan njom.Ali, pazite: a zar je kod Bally-a sve metodolo{ki ujedna~eno? Zar kodnjega, a pogotovo kod kasnijih predstavnika ènevske {kole (kod J.Marouzeaua, npr.) nema me{anja izme|u la langue parlée i da Saus-sure-ove la parole; zar Marouzeau ne uzima primere iz knjièvnihdela ne shvataju}i da se ne moè u njima odvojiti individualno, este-ti~ko, subjektivno od op{teg, kolektivno afektivnog, normativno sti-listi~kog? Zar sama mogu} nost da se Bally-eva stilistika moè nazvati„stilistikom bez stila” ne ukazuje na duboku protivre~nost u samimosnovima njegove stilistike? I najzad, kako objasniti u~enicima gim-nazije da postoji razlika izme|u deskriptivne i geneti~ke stilistike, a

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

76

da su i jedna i druga proizi{le iz jednog izvora, iz jedne misli o dvo-jakom aspektu jezika? U zadnjem izdanju Teorije (Beograd, 1963) jasam u poglavlju o stilu nakalemio na kraju i jedno Staigerovsko shva-tanje stila. Time sam, razume se, samo pove}ao krpe`, ali sam uneo ijedno shvatanje koje dopunjuje prethodna. Pri tome sam polazio odove misli; ja dajem ona shvatanja koja su, po mome mi{ljenju, pri-hvatljiva i bar donekle pristupa~na na{im nastavnicima i u~enicima;tu moju knjigu nikako ne treba posmatrati kao celovit i zaokruèn si-stem mojih pogleda na knjièvnost. Bilo bi izvrsno kada bi to moglobiti tako, ali stotinu razloga spre~avaju da to tako bude; neke od njihsmo zajedni~ki pomenuli, a poslednji i najzna~ajniji je ovaj: treba do-rasti do sistema! Za mene je to ve} kasno; dajte da vi mladi dorastete„do konja i do koplja bojna”. Ja bih se tome neobi~no radovao.

Nemojte sve ovo r|avo shvatiti. Ispada kao da ja primam kriti-ku, ali se ipak branim od nje. Kada biste Vi hteli da se prilikom jed-nog na{eg susreta porazgovaramo o mojoj Teoriji, pa da mi kaètesve Va{e osnovne zamerke, bio bih Vam vrlo zahvalan. Evo, ja dola-zim u Zagreb 20. III. Da li }ete tada biti tu? Ako ne, moèmo se iovde videti. Moète Vi do}i malo kod nas na neko gostovanje (Na-rodni Univerzitet)?!

Moram Vam se izviniti na ovom aljkavom pismu, nisam bio si-guran kako ~itate moju latinicu (a }irilicu biste jo{ teè ~itali), pasam odlu~io da kucam na ma{ini.

Ju~e je na Upravi bio moj izbor. Pro{lo je vrlo lepo, bez ikakvihtrzavica. Ostaje jo{ potvrda Saveta.

îni mi se da sam se posle Ohrida (i na Ohridu) sa Vama boljeupoznao. Neka je i samo to pozitivan rezultat na{eg putovanja i na-{ih nerviranja, meni je on vrlo prijatan.

U to ime srda~no Vas pozdravljam i èlim svako dobroVa{ D. @ivkovi}

4.

[1963]116

Srda~no i toplo ~estitam Novu 1964. godinu i èlim sva-ko dobro

Va{[Drag. @ivkovi}]

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

77

116 êstitka.

5.

[1968]

Svako dobro u Novoj 1968. godini117

Drag. @ivkovi}

6.

Novi Sad, 18. IX 1969.

Dragi kolega Sveto!118

Ve} poodavno re{avam da Vam se javim, pa sve odlaèm na-daju}i se da }emo se sresti na kongresu u Budvi. Me|utim, kakoni ja sâm nisam siguran ho}u li i}i, to ipak ho}u da Vam na-pi{em koju re~.

Pre svega, po{to sam sada i u uredni{tvu Letopisa i Zbor-

nika M. S. za kwièvnost, glavni urednici tih odseka, prof.M. Leskovac i A. Ti{ma, uvek pomenu Va{e ime prilikom na-brajawa mogu}ih saradnika, pa smo ve} odavno odlu~ili da Vampi{em i da Vas zamolim za saradwu i u jednom i u drugom orga-nu, ili bar u jednom od wih.

Prof. Leskovac je posebno impresioniran Va{om mono-grafijom o sonetu u „Radu”.119 Nadam se da }u dobiti taj Va{„~udesan” rad, u kome, veli Leskovac s odu{evqewem, ima 100stranica teksta i 200 stranica fusnota!

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

78

117 Novogodi{nja ~estitka.118 Pismo pisano rukom.119 Problem soneta u starijoj hrvatskoj knjièvnosti (Oblik i smisao), doktorska

disertacija, odbranjena na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 27. juna 1966. godine.U komisiji su bili: Ivo Herge{i}, Milan Ratkovi} i Ivo Frange{. Objavljena u RaduJAZU, Zagreb, 1968, u seriji Odjela za suvremenu knjièvnost (urednik serije bio jeMarijan Matkovi}). Godina objavljivanja navedena je 1968. „bila je, po svoj prilici,godina u kojoj je po nekom Akademijinom planu knjiga imala da se objavi, ali nijegodina u kojoj se zaista pojavila. Korekture sloènog teksta ~itao sam potkraj mar-ta i u aprilu 1969. a svoje separate dobio dva mjeseca kasnije, u junu. Tada se moèna}i prva vijest o izlasku knjige (Ve~ernji list, 12. 6. 1969), a potkraj godine javljajuse prvi prikazi u novinama”, zapisao je Svetozar Petrovi}, 29. maja 2003. godine uknjizi: Problem soneta u starijoj hrvatskoj knjièvnosti. (Oblik i smisao), SamizdatB92, Beograd, 2003.

Dakle, eto, napravili smo prodor na sve strane. Ja se odsrca radujem toj ~iwenici; tim pre {to imam ose}awe i uve-rewe da u Vama imam jednog intelektualnog prijateqa. Da smobliè i u ~e{}em kontaktu, verujem da bismo postali i bli-ì prijateqi.

Ti{ma i ja planiramo da negde krajem oktobra ili u novem-bru napravimo jedno kru`no putovawe (Zagreb, Zadar, Split,Sarajevo) u ciqu li~nog kontakta sa saradnicima (sada{wimi potencijalnim) Letopisa i animiramo qude za saradwu.Otrcao nam se na{ stari Letopis; ho}emo da mu damo malo sve-è krvi. Razume se, da }emo se tom prilikom i Vama javiti.

@eleo bih da se vidimo u Budvi! Iako se kolebam, vi{e jeverovatno da }u ipak po}i. Dotada, steèm Vam prijateqsku ru-ku i èlim da se odazovete na{oj molbi.

Va{ Drag. @ivkovi}

7.

Novi Sad, 21. XI 1969.

Dragi Sveto,120

Nisam Vam se javqao jer sam ~ekao da pro|e sednica Ve}a.Ju~e smo imali sednicu i odlu~ili da Vas pozovemo na gosto-vawe u Novi Sad, na tri dana, {to bi sa putovawem ~inilo petdana. Teme i broj predavawa (2–3) ostavqamo Va{em izboru;mo`da ne{to iz versifikacije (sonet u srpskoj kwièvno-sti?) i iz op{te kwièvnosti ili iz metodologije. Jedino{to bismo se morali dogovoriti, to je termin Va{eg dolaska,jer bismo èleli, prof. Leskovac i ja, da svakako budemo ovdekada Vi do|ete.

Prof. Leskovac je od prekju~e na putu i vra}a se u nedequ.Posle toga bi}e stalno ovde, sem utorni~kih putovawa na sed-nice Akademije u Beograd. Ja moram oduìti dug pozivima izPe~uja; odlazim 7. XII, a vra}am se negde oko 12 (13). XII. Vi bi-ste mogli da do|ete slede}ih nedeqa iza toga; negde od 16–28.XII. Bilo bi dobro da spojite subotu i nedequ, a najboqe kad bi-smo spojili s Novom godinom, pa da je ovde zajedni~ki do~eka-

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

79


mo. Va{a gospo|a supruga, ako ne bi mogla celo vreme da bude sVama, mogla bi da doputuje 28. XII, pa da nam se pridruì za do-~ek Nove godine.

Budite qubazni pa Va{oj supruzi isporu~ite na{e srda~-ne pozdrave i iskrenu zahvalnost na lepom prijemu, i gostoqu-bivosti. Mogu Vam re}i da je svima nama bilo jako prijatno uVa{em domu (sem zemqotresa), i da ste svi troje (ukqu~uju}isin~i}a) osvojili na{u naklonost. [to se ti~e mene, ja samve} odavno poklonio svoje poverewe Va{em radu i Va{oj li~-nosti.

Eto, nadam se da }ete se odazvati na{em pozivu, koji }emoza koji dan i zvani~no dobiti. Ukoliko biste u decembru bilispre~eni, onda bismo sve to odloìli za letwi semestar (jer uprvoj polovini januara studenti nam se prakti~no ve} rastu-raju). Ali voleli bismo da to bude ve} sada.

Prof. Leskovac me je zamolio da Vam isporu~im sve wego-ve pozdrave. Ja tako|e toplo pozdravqam Va{u porodicu i Vasli~no, do skorog vi|ewa

Va{ Drag. @ivkovi}P. S. Moj novi broj telefona je [].

8.

Zagreb, 28. XI 1969.

Dragi profesore @ivkovi}u,121

Mnogo Vam hvala na srda~nom pismu i, naravno, na pozivu zapredavanja u Novom Sadu. Ba{ me je razmi{ljanje o mogu}im te-mama za predavanja zadràlo da Vam ne odgovorim odmah – ~o-vjek se te{ko odlu~uje {to da izabere, dok ne do|e ~as kad ne moèvi{e odlagati, a onda se odlu~i lako. Predloìo bih, dakle, da preda-vanja budu dva (bolje stati prije fatalnog broja kada svakog gosta po-staje dosta) i da jedno (prvo) bude iz metodologije, a drugo iz teo-rije stiha, kako ste sugerirali. Prvo bi se moglo nazvati Interpretacijaknjièvnog teksta, a sadràlo bi kratko izlaganje o Jakobsonovoj ana-lizi jedne na{e pjesme, pa moju malu interpretaciju iste pjesme, pamalu interpretaciju tih dviju interpretacija i nekoliko op}ih zaklju-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

80


~aka. Drugo bi se moglo nazvati Stih i smisao, i govorilo bi, opet napisanjima, o mogu} nosti da se opis stiha interpretira u terminimaknjièvnokriti~kim ili knjièvnoteorijskim. Naslovi zvu~e namjernoapstraktno ali }u nastojati da predavanja ne budu takva (pretpo-stavljam da bi auditorij imao biti uglavnom studentski), i da ne tra-ju ba{ mnogo duè od 45 minuta.

Meni bi sasvim odgovaralo da predavanja budu u drugoj od dvi-ju nedelja koje spominjete, dakle – ako po~injem poslije utorka – ne-gdje izme|u 24. i 27. XII. Molim Vas da Vi odredite ta~no vrijemesami i da mi javite kad }e biti.

Va{a ideja o N. g. bila je zaista veliko isku{enje za nas. Da mu nepodlegnemo odlu~ile su prilike, neki ljudi rade do 27-og i do kraja31-og.

[Sveto]

9.

Novi Sad, 6. XII 1969.

Dragi Sveto!122

Va{a predavawa bi}e u ~etvrtak i petak, 25. i 26. XII, u 10hpre podne. Bilo bi dobro da Vi ovde stignete u sredu, 24. XII, ukom slu~aju treba za taj dan da Vam rezervi{em sobu u hotelu.Da Vam napomenem: ukoliko bi bilo lo{e vreme, boqe je ne pu-tovati od Beograda do Novog Sada autobusom (jer put preko Fru-{ke Gore moè biti zale|en ili zavejan), nego vozom, u 16,41,koji u Novi Sad stiè oko 18h (stvarno, oko 18,30). Ako se ve}odmah odlu~ite na tu varijantu, ja bih Vas sa~ekao s kolima nastanici, pa biste bar u{tedeli ~ekawe na autobus. Budete qu-bazni pa mi odmah javite za rezervaciju i za vreme dolaska.

Jo{ jedna molba: da li jedno od tih predavawa, koje Vi oda-berete, moèmo dobiti za Letopis? Razume se, ukoliko ga ima-te ve} napisano ili bar mislite napisati.

@ao nam je {to ne}ete do}i sa gospo|om. Pogotovu {tosmo, svi, isplanirali da moète spojiti subotu i nedequ.

Radujemo se Va{em dolasku i srda~no Vas sve pozdravqamoVa{ Drag. @ivkovi}

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

81


10.

Novi Sad, 4. I 1970.

Dragi Sveto,123

Evo, {aljem Vam svoj prilog za [krebov124 zbornik. Da ne bi ovihpraznika, ne znam kako bih stigao. Malo je u ùrbi pisan, ali boljei{ta nego ni{ta. Ako negde treba redaktorski intervenisati, bi}u Vamzahvalan.

Na{ dogovor o mome eventualnom dolasku u Zagreb radi raz-govora o Re~niku pod velikim je znakom pitanja, jer mi se te{ko raz-bolela majka, a punica, koja je ve} mesecima teàk bolesnik, pri kra-ju je snage. Otuda }e moj eventualni dolazak umnogome zavisiti odtoga. U svakom slu~aju ne bi bilo zgoreg da ~ujem raspored Vas tro-jice (Vas, [kreba i Flakera125), pa bih mo`da ugrabio koji dan tokomfebruara (mo`da i u drugoj polovini).

Danas mi re~e prof. Leskovac da Vam je i on pisao. Mene bi jakoradovalo kad bi se njegovi predlozi i ostvarili; ukoliko se po~nete daodlu~ujete u tom pravcu, bilo bi dobro da sa gospo|om do|ete ma-lo na dan-dva ovde. Ja Vam se stavljam potpuno na raspoloènje, i{to se ti~e saveta, jer kao imam izvesnih iskustava u tome. Ja sam otom predlogu znao i kad ste bili ovde; naime mi smo obojica prièlj-kivali da se odazovete na{em predlogu, ali sam hteo da Leskovac prvorazgovara sa Vama, a sutradan nije bilo prilike za razgovor.

U svakom slu~aju javite mi se. Volim {to ste se prihvatili rada naRe~niku; malo je onog dana li~ilo na prepad, ali neka je i tako, re{e-nje }e i}i na obostranu korist.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

82

123 Pismo kucano pisa}om ma{inom.124 Zdenko [kreb (Zagreb, 20. septembar 1904–1985), bio je profesor na Filozof-

skom fakultetu u Zagrebu. Diplomirao je 1927, a doktorirao 1931. disertacijom oGrillparzerovim epigramima. Od 1928. do 1942. [kreb je srednjo{kolski profesor,ali ve} 1931. radi prvo kao honorarni a potom i kao stalni lektor nema~kog jezika naFilozofskom fakultetu. Godine 1947. izabran je za predava~a. Pored ostalog, objavioje slede}e knjige: Zdenko [keb, Ante Stama}, Uvod u knjièvnost: teorija, metodolo-gija, 1961; Knjièvne studije i rasprave, 1988; Povijest njema~ke knjièvnosti i dr.

125 Aleksandar Flaker (Bialystok, Poljska, 24. juli 1924 – Zagreb, 25. oktobar2010), hrvatski knjièvni teoreti~ar i esejist poljskog porekla, prevodilac i autor zna-~ajnih stru~nih i nau~nih radova iz podru~ja ruske i hrvatske knjièvnosti, kompa-rativne knjièvnosti i teorije knjièvnosti. Pored ostalog, objavio je slede}e knjige:Suvremeni ruski pisci, 1962; Stilovi i razdoblja, 1864; Ruski klasici XIX stolje}a; 1965;Proza u trapericama, 1976; Nomadi ljepote, 1988; Rije~, slika, grad, 1995; Ruska avan-garda, 2009.

Mnogo srda~nih pozdrava Va{oj gospo|i i sin~i}u, koji mi seneobi~no dopao. Vas prijateljski pozdravljam i èlim svako dobro unovoj godini

Va{Drag. @ivkovi}

11.

Zagreb, 12. I 1970.


Hvala Vam na Va{em interesantnom prilogu za broj UR127 po-sve}en Zdenku [krebu. Stigao je sasvim na vrijeme – ~ak je i ne{touranio (jo{ nam ni tre}i pro{logodi{nji broj nije izi{ao a ovo bi imaobiti prvi za 1970).

I Sa{i Flakeru prenio sam Va{u poruku; on je spreman da sara-|uje u Re~niku ali mi se sve ~ini da okleva u}i u uredni{tvo. U sva-kom slu~aju, odsutan }e biti iz Zagreba od kraja januara do otprili-ke 10. februara, dokle otprilike kad i ja, samo ne{to duè. [krebovsam Vam raspored ve} javio – i on }e u drugoj polovini februara bitiovdje. Bilo bi nam svima drago da Vas onda ovdje vidimo.

Mnogo sam ovih dana razmi{ljao o prijedlogu profesora Le-skovca. Poslije svega, vrlo bih bio sklon da ga prihvatim ali ima jo{nekoliko stvari o kojima se pitam, a to je po~etni problem sa sta-nom. O svemu pi{em upravo profesoru Leskovcu, op{irno, pa Vamto ne èlim ukratko prepri~avati jer }e Vam on, vjerujem, poka-zati pismo. U svakom slu~aju, ma kakav ishod na kraju bio, osje}amse ve} sada s Novim Sadom vrlo toplo i vrlo li~no vezanim i sro|e-nim, a Vama i profesoru Leskovcu na interesu i brizi najsrda~nijezahvalnim.

Nadam se da je Va{oj majci sada ve} ne{to bolje. Vas i Va{u po-rodicu srda~no pozdravlja

Sveto Petrovi}

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

83

126 Skica pisma.127 âsopis Umjetnost rije~i, izlazi u Zagrebu od 1957. godine. Objavljuje knji-

èvno-nau~ne, teorijske tekstove, stru~ne analize, prikaze, recenzije, izlaganja s kon-gresa i simpozijuma, bibliografije s podru~ja knjièvne istorije. Izlazi ~etiri puta go-di{nje.

12.

Novi Sad, 14. III 1970.

Dragi Sveto!128

Tek prekju~e sam uspeo da izvr{im deblokiranje stana br. 19; na-ime, on je bio rezervisan za Ma{inski fakultet, pa je trebalo svr{itinajpe tu zamenu sa njima. Sada je sve u redu; ugovor s Bankom jenapravljen, Direktor „Neimara” ga je potpisao, i u ponedeljak }uVam poslati po{tom ceo taj dosije na potpis: ugovor s „Neimarom”o kupovini stana i ugovor sa Pokrajinskom zajednicom obrazovanjao odobravanju kredita [izostavljeno].

Me|utim, sa konkursom moramo poùriti. U ovom Uputstvukoje mi je ljubazno otkucao jedan pravni referent u Zajednici, mo-rali bismo da izdamo potvrdu da ste ve} na{ slu`benik da biste do-bili kredit od Banke. Na na{u intervenciju, u Banci su pristali da za-sada pri~ekaju s tim dokumentom, kao i sa zabranom na platu, dokmi ne svr{imo Va{ izbor. Ali mi bismo morali odmah da raspisuje-mo konkurs. U ponedeljak izne}emo predlog na sednici Katedre, a26. III taj predlog bi izi{ao na Ve}e i odmah idu}e nedelje na Savet.Po~etkom aprila konkurs bi izi{ao. Zato Vas molim da mi date svo-ju saglasnost za raspisivanje konkursa, jer samo tako moèmo svr-{iti stvar u Banci za stan.

Prof. Leskovac Vas pozdravlja. Manje-vi{e ve} svi ~lanovi Kate-dre znaju za Va{ dolazak i svi se veoma raduju. [aljem Vam i ovajmoj nacrt plana i reìma studija na{e nastavne grupe; to me je naro-~ito molio prof. Leskovac, kako biste i Vi dali svoje mi{ljenje. Ja sammu rekao da ste Vi ve} delimi~no i upoznati s tim*.

Eto, to bi bilo sve. Ja poku{avam da sve ovo svr{im ne potrù}iVas na put; me|utim, ukoliko biste Vi èleli ili smatrali da ipak trebai li~no da vidite sve, bilo bi nam drago da nam budete ponovo gost.

Od Sa{e Flakera dobio sam pismo prekju~e: definitivno odbija dabude u uredni{tvu Re~nika; veli, dosta mu je i svojih gluposti, aka-moli da potpisuje tu|e. Nevolja je samo u tome {to je on ve} jednom,~ini mi se, dao pristanak, i sada moramo nuditi nekom drugom, kojije pre toga bio zaobi|en upravo zbog Sa{e. Sad, {ta je, tu je; bar nijeodbio saradnju uop{te. Ina~e, uskoro }ete dobiti i alfabetar po gru-pama; malo sam ga preuredio. Kada budete dobili sve, bilo bi dobro

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

84


da vidite {ta po va{em mi{ljenju moè da se preuzme od Baneta @i-vojinovi}a,129 pa sa njim da stupite u kontakt. Ja sam sa njim ve} raz-govarao o tome, i on je jako zadovoljan {to }e sa Vama sara|ivati.

Dakle, o~ekujem Va{ odgovor. Do 26. o. m. mo}i }ete svakakoda sredite stvari u Zagrebu. Uostalom, Vi mi javite samo za raspisi-vanje konkursa; razgovor s Va{im Fakultetom moète obaviti u to-ku ~itavog aprila.

Gospo|u i sina, kao i Vas, srda~no i toplo pozdravljamVa{ Drag. @ivkovi}* P. S. Ne moè sve da mi stane u ovaj mali koverat; ovo o pla-

nu grupe posla}u Vam s ostalim materijalom u ponedeljak.D. @.

13.

19. IV 1970.

Dragi Sveto!130

[ne~itko] u ponedeljak, pre podne. Taman }ete do}i za Sterijinopozorje, na kome ina~e nema ama ba{ ni~ega interesantnog.

Sa srda~nim pozdravima, Va{D. @ivkovi}

14.

6. V 1970. N. Sad

Dragi Sveto!131

U redu je sa Va{im vestima; vodi}u ra~una o radovima. I ja }ubiti u Beogradu u ponedeljak 11. o. m, pre podne. Bilo bi dobro ako

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

85

129 Branimir @ivojinovi} (Beograd, 10. jun 1930 – Beograd, 20. avgust 2007) –prevodilac i pesnik. Otac mu je Velimir @ivojinovi}, Masuka, knjièvnik, prevodi-lac i pozori{ni reditelj, a majka Danica radila je kao profesor francuskog jezika. Pre-davao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik u Srpskoj knjièvnojzadruzi i jedan od osniva~a Udruènja knjièvnih prevodilaca Srbije. Objavio je ~e-tiri zbirke pesama, sastavio {est antologija nema~ke i svetske lirike.

130 Dopisnica, ne~itko, preko rukopisa pe~at, umrljan, od po{te. 131 Dopisnica.

biste me potraìli do 9h ujutru na tel. 331-039. Posle tog vremenabi}u u Institutu za teoriju knjièvnosti; nemam pri ruci njihov tele-fon, ali moète ga dobiti na Fakultetu. Ako ne pre, onda se moèmovideti oko podne; ja }u posle produìti na autobus za Novi Sad.

Radujem se skorom vi|enju. G-|u i Vas, kao i juniora, srda~nopozdravljam

D. @ivkovi}

15.

Novi Sad, 16. V 1970.

Dragi Sveto!132

U ~etvrtak, 21. V, imamo sednicu Ve}a i biramo referente. Na-stoja}emo, ako moèmo, da se sve svr{i do kraja juna.

Me|utim, pi{em Vam povodom jedne druge stvari, a u vezi sVa{im angaòvanjem ovde u svojstvu glavnog urednika povremenepublikacije o srpskom romantizmu. Naime, Vi znate da smo pro{legodine imali nau~ni skup s takvom temom i da je donesena odlukada se pri Matici srpskoj organizuje jedan stalni nau~ni centar koji birukovodio projektom prou~avanja srpskog romantizma (upravo: ro-mantizma u srpskoj knjièvnosti). Na ju~era{njem skupu (sastanku)sa predsednikom, prof. Leskovcem (bili smo: Mari}, Novakovi},133

asistent sa germanistike – sekretar dosada{njeg Odbora Beki}134 i ja)odlu~ili smo slede}e:

Dosada{nji Odbor treba da se preformira tako da ima jednogrukovodioca projekta sa administrativnim sekretarom i ure|iva~kiodbor periodika koji }e se izdavati jednom ili dva puta godi{nje. Pona{em ju~era{njem dogovoru rukovodilac projekta bio bih ja, a glav-ni urednik – Vi. To je èlja i molba svih nas; ja bih se bavio uglav-nom organizaciono-finansijskim poslovima, a Vi biste sa ure|i-va~kim odborom vodili nau~nu stranu ovog projekta. Po{to prof.Mari} uskoro putuje, a hteli bismo da tu stvar svr{imo na Uprav-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

86

132 Pismo pisano rukom.133 Bo{ko Novakovi}.134 Tomislav Beki} (Novi Sad, 1935 – 19. januar 2008), predavao je od 1960. go-

dine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nema~ki jezik i knjièvnost. Preveoje sa nema~kog na desetine knjiga: Zigfrida Kapera, Alfreda Adlera, Mila Dora, Gu-stava Ra{a, Tomasa Mana. Objavio: Tomas Man u na{oj knjièvnoj kritici, 1987; Srp-sko Gra|ansko pesni{tvo, 1988, itd.

nom odboru M. S. u junu, to Vas prof. Leskovac i mi ostali molimoda do|ete hitno na dogovor u Novi Sad, po na{em pozivu i, razumese, na Mati~in tro{ak. Vi razmislite o ~lanovima ure|iva~kog odbo-ra; mislim da odavde treba uzeti prof. Mari}a, a Beki}, koji je vre-dan ~ovek, mogao bi i dalje biti sekretar redakcije.

Kada da do|ete? Mo`da u petak 22. V, jer ne znam da li }e u su-botu i nedelju prof. Leskovac biti u svom vinogradu. Sada (subotapo podne) traìo sam ga telefonom, pa se niko ne javlja, {to zna~i daje oti{ao iz grada. Ali, ako Vama vi{e odgovara subota, 23. V, Vi ja-vite, pa }e Vas on sa~ekati.

Re~e mi Leskovac da su Panti} i Nedi}135 u Zagrebu; valjda u„Internationalu”. Ne znam dokle oni ostaju; ako ih vidite, pitajte Pan-ti}a gde }e biti oko 25. V, kako bi mogao da potpi{e referat. Vas bihzamolio kad biste nam spremili nekoliko teza o svom radu i rezulta-tima radi ubrzanja pisanja referata (ovo je samo moj dogovor s Va-ma; nemojte, me|utim, da budete samoironi~ni prema sebi, jer to jematerijal za vrlo prakti~ne potrebe). Hitnost za pisanjem i potpisiva-njem referata je potreban i zbog Mari}evog odlaska u Francusku.

Eto, da imate kola, mogli biste i sa suprugom da do|ete. Sada jefino u Fru{koj gori. Me|utim, u svakom slu~aju planirajte da osta-nete bar dva dana; treba se navikavati na Neoplantu.

Sa srda~nim pozdravima Gospo|i i Vama od svihVa{ Drag. @ivkovi}

16.

Wien, 15. VII 1970.

Dragi Sveto!136

Hvala Vam na izve{taju. Verovatno, ve} se spremate na mo-re. Mi se ovde lepo ose}amo; ja radim u Biblioteci, a moja è-na i sin {etkaju po gradu. Vra}amo se krajem meseca.

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

87

135 Vladan Nedi} (Plaskovac, 10. jul 1920 – Beograd, 18. septembar 1975), knji-èvni istori~ar. Studirao Jugoslovensku i rusku knjièvnost na Filozofskom fakul-tetu u Beogradu, gde je kasnije predavao narodnu knjièvnost. Drào je predavanjana Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se knjièvno{}u XIX i XX veka, inarodnom poezijom. Bio je urednik Srpskog biografskog re~nika; prevodio sa ru-skog i objavio, pored ostalog: Sima Milutinovi} Sarajlija, 1959; Filip Vi{nji}, 1961;Antologija jugoslovenske narodne poezije, 1962; O usmenom pesni{tvu, 1976, Vukovipeva~i, 1964.

136 Razglednica iz Be~a pisana rukom.

[to se ti~e moga prevoda, posla}u ga [krebu, tek u avgu-stu. Dotada }e verovatno i on imati neki odgovor.

Sa srda~nim pozdravimaVa{ D. @ivkovi}

17.

Novi Sad, 2. II 1971.

Dragi Sveto!Upravo sam bio zabrinut {to se ne javqate, jer znam da bi-

ste se ubrzo po dolasku javili. Sada vidim {ta Vas je omelo;dovoqna je bila ona „{etwa” avionima, a da ne govorimo o pro-bijawu vremenske barijere i o ledenoj temperaturi. Je li zbi-qa –40 c? Ili ste se Vi prebacili ili u ozna~avawu, pa stavi-li c mesto F. Ja sam `ivo zainteresovan za tamo{we prilikei temperaturu, jer se moj stariji sin Sini{a upravo nalazi naputu za SAD i danas je ili u Zapadnoj Nema~koj ili u Wujorku.Ali da pri~am redom.

1. Na Fakultetu je faza „stabilizacije”; kao i u privredi.Ima puno sitnih glavoboqa, ali stvari i duhovi se smiruju, arad te~e normalno. Izabrali smo, napokon, jednoglasno P. Mi-losavqevi}a. M. Pavlovi} gostuje jo{ u martu, a zatim ide ion u SAD. Egeri}137 je izabran za docenta, kao i Marinkovi}.Jasna138 je otpala, a nije izabrana ni wena konkurentkiwa. Okonove zgrade imamo puno petqavina, ali sigurno je da }emo jeuraditi. U staroj zgradi otpo~eli smo sa adaptacijama za prof.salu.

2. Prof. Mari} je dobro; otputovao je u Pariz. S prof. Le-skovcem sam ju~e samo telefonski razgovarao: ka`e mi da ni-kako nije dobro (artritis, ali i neke posledice gripa); ina~esprema svoju akademsku besedu o Jovanu Pa~i}u.

3. „Besedu” sam najavio svima s kojima sam razgovarao za sa-radwu; Odbor jo{ nije to re{avao zbog bolesti M. Leskovca,ali to je ~ista formalnost i neka Vas bar to ni najmawe nebrine.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

88

137 Miroslav Egeri}, bio je profesor na Filozofskom fakultetu u No-vom Sadu.

138 Jasna Melvinger.

4. „Re~nik” nekako ide. Od 2.800 termina ve} je predano1150, a kako izgleda da }e ubrzo sti}i i ostalo. S Fla{arom jeuglavnom ure|eno sve prema ranijoj podeli; novu rundu nismopravili jer smo sednicu redakcije odloìli za 6. III.

5. Da Vam javim podrobnije za Sini{u. U okviru razmenestudenata sa na{eg i Prirodno-matemati~kog fakulteta (wih10), on je dobio {est meseci boravka u kolexu „Gustavus Adol-phus” u St. Peter (Minnesota), blizu Mineapolisa. Otputovali sugrupno u subotu 30. I, s tim da 31. I u 20h krenu iz Frankfurtaavionom (~arter) za Wujork. Me|utim, u Frankfurtu {trajku-je osobqe aerodroma, i sada ne znamo da li su preba~eni na ne-ki drugi aerodrom ili ~ekaju u Frankfurtu. Verovatno }e ioni imati natezawa kao i Vi. Sini{a }e Vam se javiti kadastigne i kada se odmori; ja za sada imam samo adresu kolexa:Gust. Ad. Collega, Saint Peter, Minn. 56082. Kada se Sini{a budesmestio, zamolio bih Vas da se s wim dogovorite za jedan sa-stanak u îkagu.

6. Najzad, jedno pitawe „Neimara” za Va{ stan {aqem Vamu prilogu. Nije hitno sa odgovorom, jer su im radovi preko zi-me stali.

Javite mi se ~e{}e. [ta je s Va{ima; ho}e li dolaziti kVama.

Sa srda~nim pozdravima i toplim èqama na tu ameri~kuhladno}u

Va{ Drag. @ivkovi}

18.


Dragi Sveto!Moète misliti koliko ste me obradovali kada sam ~uo da ste ve}

razgovarali sa Sini{om i da ste mu dali op{irna uputstva za pona{a-nje u novoj sredini. Nisam hteo o tome da Vam pi{em, ali jasno jeda smo u stalnoj brizi kako }e se on tamo sna}i i kako }e izbe}i sveone javne i skrivene opasnosti koje mladog ~oveka vrebaju i u svo-joj, a nekmoli u novoj i tu|oj, nepoznatoj ili nedovoljno poznatoj,

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

89

sredini. Pa onda ta daljina; za nas {to se nismo udaljavali iz „staredobre Evrope” Amerika je udaljeni kontinent, pun tajanstvenih pret-nji, po~ev od tornada i zemljotresa, pa do kriminala, droga i mani-ja{tva. Zato je Va{e pismo delovalo kao blagi melem: eto, nije potpu-no sam, i u daljini se na|u prijatelji, a jo{ kada su ti prijatelji takvevrste kao {to ste Vi (a takvih je zaista malo), onda se sve te zle slut-nje i bojazni svedu na najmanju mogu}u meru. Hvala Vam velikana tome.

Sini{i sam odmah pisao. Savetovao sam mu da se najpre stabili-zuje u samom St. Peteru, da se privikne {to vi{e na jezik, iskoristi ta-mo{nju biblioteku, sa~eka malo toplije vreme, pa tek onda da pri-hvati Va{u divnu ponudu da Vam bude koji dan gost u îkagu. Neznam koliko }e Sini{a biti sklon da poslu{a ove moje, mo`da malo istara~ki oprezne, savete, ali bihVas zamolio da, ukoliko i Vi smatra-te da je tako bolje, predloìte Sini{i malo odlaganje (mesec, mesec ipô) dana te posete. Nemojte se ustru~avati da budete prema njemuako ne kao otac, ali svakako kao stariji brat, pogotovu {to on Vas ja-ko po{tuje i ceni i {to }e svaku Va{u re~ i pre poslu{ati nego moju.[to se ti~e novca, hvala Vam na spremnosti da mu priteknete u po-mo}, ali zasada njemu ne treba jo{ novaca. On je poneo oko 200 do-lara, tamo dobija dèparac ne{to oko 20 dolara mese~no, i mada samsvestan da tamo to nisu velike pare, ipak, za studenta iz zemlje sa sla-bom konvertibilno{}u, to i nisu tako mali nov~ani iznosi. Ja bih Vasstvarno zamolio da mu kasnije, kada i ako se i sami uverite da sammu malo dao, posudite manje svote, u granicama razumnih potre-ba. Mo`da mi moète kasnije jednom prilikom malo i napisati o to-me, jer ja zaista nemam nikakvih realnih predstava koliko njemumoè da zatreba stvarno novaca u toj konkretnoj situaciji; znam je-dino da njegovi drugovi nisu poneli vi{e od toga, a ne verujem da sviimaju „ujake u Americi” koji bi im davali ve}e dèparce. Prema to-me, moj je stav da on treba tamo skromno da se prostire koliko muguber dopu{ta i molio bih Vas da me i Vi u tome podrìte, bez ika-kvih ustru~avanja. Uostalom, nadam se da }e i sam Sini{a biti u tompogledu korektan, a on je ve} dosta zreo mladi} da se o svemu tomemoè ozbiljno s njim porazgovarati.

Raduje me {to su i Va{i tamo stigli; verujem da }e Vam boravaks njima biti sada mnogo ugodniji nego kada ste bili sami. Va{u no-vu adresu dao sam Miji Pavlovi}u; on }e Vam se najpre javiti odav-de, a putuje negde krajem marta. Mesto njega ugovorio sam gosto-vanje do kraja godine iz feudalne knjièvnosti; predava~ }e biti dr

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

90

Dimitrije Bogdanovi},139 jedan od danas najboljih poznavalaca teknjèvnosti kod nas. Petar Milosavljevi} je izabran i ve} drì ve`ba-nje iz teorije knjièvnosti; M. Egeri} i B. Marinkovi} su izabrani zadocente. Stanje na Fakultetu je smirenije, mada se sporadi~no javlja-ju manji potresi kao znaci seizmi~kog smirivanja tla. Sve u svemunije lo{e; dokle Vi do|ete, valjda }e biti i pripreme oko izgradnje no-ve zgrade gotove (idejni projekat i eventualno raspisivanje konkur-sa za samu izgradnju). [to se ti~e Va{eg stana, ne{to su stali; razlogje zimska sezona, a i kalkulisanje oko devalvacije. Ali sada }e brèkrenuti; ako poùre, mogu jo{ i smanjiti zaka{njenje. Ovih dana }use detaljnije informisati, pa }u Vam javiti.

Ju~e su Vam poslali desetak separata. Prof. Leskovac Vas srda~-no pozdravlja i poru~uje Vam da je napisao knjigu o Pa~i}u (ima}eoko 5 tabaka). Za „Besedu” }e nam dati oko pola tabaka, ne vi{e; saostalima }u morati jo{ da porazgovaram i da ih podse}am. Konstanti-novi}u sam pisao pismo u Innsbruck, jo{ mi nije odgovorio, ali 6. IIItreba da imamo sastanak redakcije, na kome }e valjda i on biti. Ured-ni{tvo jo{ nije zvani~no postavljeno, ali to je bilo zbog bolesti prof.Leskovca; on je imao „paket bolesti”, ali ~ini se da nije ni{ta opasnije,nego je on, kao dosad zdrav ~ovek, malo depresivnije podneo bolest.

Javite mi se kad god stignete. To ne zna~i da treba mnogo da tro-{ite vremena na pisma, ali kra}e, a ~e{}e vesti bi}e mi drage i po-trebne.

Sina, Gospo|u i Vas srda~no i toplo pozdravljamo i èlimo pri-jatan boravak

Va{i Drag. @ivkovi} s porodicom

19.


Dragi Sveto!Ju~e, po povratku iz Beograda, gde smo upravo odràli sednicu

Re~nika knjièvnih termina, zatekoh svoju ènu kako „blista”: znaosam odmah da su vesti od Sini{e ili o Sini{i, i da su povoljne. Razu-me se, bilo je Va{e pismo, u kome najavljujete Sini{ino „gostovanje”

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

91

139 Dimitrije Bogdanovi} (Beograd, 11. oktobar 1930 – Beograd, 14. juni 1986),istori~ar, istori~ar knjièvnosti, prete`no se bavio srpskom srednjovekovnom knji-èvno{}u, istorijom Srpske pravoslavne crkve u srednjem veku, srpskim rukopi-snim nasle|em. Najzna~ajnija knjiga mu je Istorija srpskog naroda.

u Chicagu. [ta ja tu mogu da kaèm, sem da se priklonim odlukamavas dvojice, a Vama i Nata{i ogromno da zahvalim na svemu. Bojimse samo da se jo{ niste ni sredili, a ve} pozivate goste. Ina~e, znam isam da }e mu taj boravak ogromno koristiti, pogotovu {to }ete ga usvemu Vi voditi i {to }e u sve te ogromne novine po njega mo}i dau|e, upravo – da se obavesti o njima, uz Va{u divnu podr{ku. Mi-slim da je korist od Sini{inog boravka u SAD upravo udvostru~enazbog Va{eg prisustva i Va{e pomo}i. Ina~e, postojala je opasnost daili sasvim proma{i orijentaciju ili da ga silne promene tako potresuda se oseti izgubljenim. Ja ovo ne govorim napamet: pre neki danbio je Mija Pavlovi} da se oprosti sa mnom pred polazak (on putu-je sredinom ovog meseca i javi}e Vam se kad stigne), pa mi pri~a ka-ko je posle ~etvoronedeljnog boravka bio toliko potresen da je bioodlu~io da ne iskoristi tronedeljno putovanje po SAD, koje je po pro-gramu imao besplatno, ve} da se vrati ku}i. I tek na intervenciju svo-je ène, koja mu je pisala da je to ludilo, putovao je. Zato me silnointeresuje Va{a vest koju }u primiti o Sini{i: kakvi su va{i utisci, dali se upetljao, ili je uspeo da se malko stabilizuje. Jer, bojim se da ne-}e hteti mnogo, pa da ispadne obrnuto.

Na sastanku u Beogradu ~esto smo Vas pominjali; radili smo od10h pre podne do 16h. Bio je i Zdenko, i Konstantinovi}, i Koljevi};posle smo sva ~etvorica bili na ru~ku kod „Du{anovog grada”, i uzvlasotina~ki „Grom” proveli prijatno jedno dva sata. U ime Komi-sije za kapitalna izdanja bio je Nik{a Stip~evi}; on nam je dao ideju,a da}e i podr{ku, da se honorari popnu u rasponu od 1200 do 2400po tabaku za saradnike, i od 300 do 900 po tabaku za urednike. (Da-kle, vidite da ste se vezali za solidno preduze}e!). Dosada smo dobilioko polovinu termina; drugu polovinu, u koju ra~unamo Va{u LR iV kao sigurnu, treba da dobijemo do sredine aprila, posle ~ega obu-stavljamo svako dalje ~ekanje na saradnike i re{avamo ostatak kakoznamo i umemo.

Za Va{ stan vesti su „srednje ute{ne”: rok je sada ponovo uspo-stavljen na pre|a{nji – kraj ove godine, a u krajnjem slu~aju – fe-bruar, mart idu}e godine. Cena – sigurno ide na gore, ali se jo{ nezna koliko. Svakako izme|u 10–15%. Me|utim, Banka osiguravakredit za visinu tog pove}anja, a devalvacija nu`no dovodi do pove-}anja dohotka. Ve} gore pomenuta eskalacija autorskih honoraradovoljno govori o tome. Me|utim, nemojte se mnogo pouzdati usve ovo, nego {tedite devize; „sjajni ìvot” (da ne kaèm „slatki”)ostavite za doma}e prilike!

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

92

Za „Besedu” nisam mnogo uradio; Koljevi} mi za engleski ro-mantizam preporu~uje Olgu Humo.140 Ja sam uvek sa zadovoljstvom~itao njene radove, a i po njegovom mi{ljenju ona je najbolji angli-sta u Beogradu (sa Kosti}em); me|utim, èleo bih da se Vi odlu~ite,pa bih joj ja onda pisao, a mogli biste i Vi (Beograd, Tolstojeva 4).Konstantinovi}e je prihvatio za nema~ku romantiku; Subotina jo{nikako da sretnem, a Stip~evi}u i Vitanovi}u pisa}u ovih dana (svojtrojici napisao sam danas). (Ju~e sam bio u gu`vi, pa nisam pitaoStip~evi}a). Od Fla{ara }emo dobiti rad o platonisti~kim elementi-ma u Posveti Lu~i; Pavlovi} Mija nam je obe}ao Simu Sarajliju. De-reti} je u SSSR. Vidite ako moète da dobijete ne{to od tamo{njih„sila”, a mo`da }emo ne{to dobiti i od predava~a na Slavisti~kom se-minaru.

Ja sam za rad skoro potpuno onemogu}en: nema dana da ne-mam jednu, dve, tri sednice. Oko zgrade mi odlazi mnogo vremena;na sve strane ~ovek nailazi na prepreke i zadràvanja, mada u celinisve polako napreduje. Idu}e nedelje treba da raspi{emo konkurs.Ina~e, na Fakultetu uvek neke zaka~aljke, uz ozbiljne stvari. Sada suu „{pici” opet Ivi}evi141 sa svojim Institutom: daju ostavke u Institu-tu. Od konstruktivnih stvari imamo zavr{avanje statuta; valjda }e-mo ga „zgotoviti” dok se Vi ne vratite.

I jo{ jedno pitanje. Nik{a Stip~evi} odlazi iz SKZ za mesec dana.Me|utim, èleo bi da i vi (pozvao je i mene) prijavite jednu knjigu,sa rokom koji sami odredite, iz srpske knjièvnosti ili iz teorijskeoblasti, za jednu novu njihovu seriju. Izbor, veli~inu i rok {irokoostavljaju na volju autoru. Mo`da }e i on sti}i da Vam to javi, ali mo-ète i ovo uzeti kao poziv i javiti im do 1. IV Va{ izbor.

Nata{u, Va{eg sina (Ranka, ako se dobro se}am) i Vas srda~no itoplo pozdravljamo

Va{i Dra. @ivkovi} s porodicomP. S. Da Vam preciziram ovu saradwu u SKZ: to moè biti

jedan pisac, ili jedan period, ili jedna kwièvna vrsta, iliteorijski problem. Razume se, ovo je sve toliko {iroko, da seprecizno sastoji samo u tome da znate da ni{ta nije preciznoograni~eno.

Va{ D. @.

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

93

140 Olga Humo.141 Milka i Pavle Ivi}.

20.


Dragi Sveto!Ve} desetak dana smo odu{evljeni i mi i Sini{a odu{evljenjem u

gostima kod Vas i boravkom u Chicagu. Ne znam o ~emu nam je save}im zanosom govorio: da li o ljubaznosti svih Petrovi}a, o dugimrazgovorima s Vama, o predavanjima i profesorima s kojima se upo-znao i o biblioteci Univerziteta, kao i o svemu onome {to je s Vamaobi{ao i video. Moja èna i ja zaista ne znamo kako da se zahvalimo;moja èna jo{ nije Nata{u ni upoznala li~no, a evo, ve} je divno znaiz mojih pri~anja i iz Sini{inih pisama (upravo, pisma u nastavcima).Sini{a je u to uklju~io i Va{eg sina; zar su zbilja uspeli da uspostavekontakt? Dodu{e, od Sini{e jo{ nismo dobili vesti po povratku iz Chi-caga; od Vas tako|e o~ekujem da }ete mi pisati, mada se pomalo bo-jim da Vam pored Va{ih poslova svim ovim gomilam jo{ jedan po-sao i obavezu. Me|utim, znaju}i da Vi to tako ne shvatate i da ste~ovek koji stiè, i postiè, mnogo i sve, ja se te{im da Vam i ova mo-ja molba za Sini{u ne pada te{ko i ~ak da moète pomalo i uìvati uose}anju da ste u jednom mladom ~oveku dobili odu{evljenog obo-àvaoca. A znajte da ste od prvog dana impresionirali Sini{u; mislim,od prvog dana poznanstva ovde.

U subotu, 6. III, odràli smo sednicu ure|iva~kog odbora Re~-nika. Stvari dobro idu; dobili smo preko polovine obrada (kakve su,to je tek pitanje, ali ima i dobrih); na sastanku su bili svi urednici isvi Vas mnogo pozdravljaju. O Re~niku pisa}u Vam drugom prili-kom detaljnije; sada }ete dobiti zaklju~ke s tog sastanka. Izme|uostalog ponovo smo oìveli Va{ nekada{nji predlog da idemo nauporedni glosar termina na svim svetskim jezicima, i da to damo kaoprilog na kraju.

A sada imam dve va`ne i hitne stvari. O jednoj Vam je ve} pisaoTi{ma: ja bih Vas jako molio da prihvatite poziv za ulaènje u redak-ciju Letopisa. Nije to u vezi samo sa odlukom prof. Mari}a da se po-vu~e; mo}i }emo mi i dalje da ga ube|ujemo da ostane jo{ u re-dakciji. Ali Va{ ulazak u redakciju mogu} je i sada: nije to mnogourednika pored glavnog urednika (1+4), pogotovu {to nas pla}ajuminimalno i {to tako jeftine redakcije nema verovatno u celoj SFRJ.

Druga stvar ti~e se one ponude SKZ za objavljivanje jedne Va{eknjige u njihovoj ediciji (novopokrenutoj) „Knjièvna misao”. Da-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

94

nas sam dobio pismo Nik{e Stip~evi}a;142 pristaje da pi{e o talijan-skoj romantici i mnogo Vas pozdravlja, predlaù}i ve} sada jedanaran`man za Vas. Oni bi objavili Va{u doktorsku disertaciju kao po-sebnu knjigu. Po mom mi{ljenju to je izvrstan predlog; mo`da bistemogli jedino razmisliti o izvesnom pro{irenju teksta i na srpske pi-sce XVIII i prve polovine XIX veka, tako da bi knjiga mogla da imanaslov Sonet u srpskoj i hrvatskoj knjièvnosti. Vi pretpostavljate za-{to Vam predlaèm ovo; me|utim, ukoliko biste Vi ostajali pri sa-da{njoj varijanti, verujem da bi je oni i tako prihvatili.

Prof. Leskovac Vas pozdravlja; on je ne{to bolje sa zdravljem i uponedeljak je otputovao za Hercegnovi, na oporavak. Va{a zgrada jeotpo~ela da raste; dok se vratite, ona }e svakako biti bar pod krovom.

Nata{u, Va{eg sina i Vas toplo pozdravljamo i srda~no se jo{ jed-nom zahvaljujemo na svemu

Va{i Drag. @ivkovi} s porodicom

21.

Novi Sad, 9. IV 1971.

Dragi Sveto!Neobi~no mi je drago {to ste se ubrzo po dolasku javili, jer sam

brinuo kako ste. Posebno Vam se zahvaljujem na stalnoj brizi za Si-

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

95

142 Kopiju pisma ustupio mi je sin prof. Dragi{e @ivkovi}a, Sini{a.

Dragi profesore @ivkovi}u, Beograd, 15. III 1971.Veoma me je obradovalo Va{e pismo. Drago mi je {to }ete za Zadrugu raditi

knjigu Srpska proza u XIX veku. Neka to bude radni naslov, a kada knjiga bude go-tova Vi }ete lako odrediti definitivan naslov. Dobro je da ve} sada utvrdite da se za-vr{etak predvidi za 1975. godinu: dobre knjige se dugo pi{u, a izdava~ treba da seunapred angaùje. Ja }u odmah pustiti u pogon komplikovanu ma{ineriju Zadru-ge kako bi projekat bio usvojen od svih Zadruginih tela. Onda }emo odmah sklo-piti ugovor, bez obzira na to {to je rok predaje tako daleko.

Kada se Sveta Petrovi} bude vratio s puta, molio bih Vas da s njime razgovara-te i da ga umolite da nam za „Knjièvnu misao” tako|e dade jednu knjigu. Ako sene varam, njegova disertacija nije {tampana kao posebna knjiga, pa stoga nije u ì-vljem opticaju. Mo`da bismo mogli objaviti tu dragocenu knjigu ako bi Sveta Pe-trovi} to èleo? Recite mu, molim Vas.

Razume se da prihvatam Va{ ljubazni poziv. Rado }u Vam dati prilog za „Bese-du”, i to ba{ o romantizmu, jer sa[m] Vam du`nik, upravo za to. I rok mi odgovara.

[aljem Vam izraze mog najboljeg po{tovanja uz najsrda~nije pozdrave.Va{Nik{a Stip~evi}

ni{u, pogotovu {to nisam mnogo odu{evljen njegovom i njihovomodlukom za putovanje po SAD. Ja se slaèm sa Vama da mala sredi-na jednog koledà moè da bude i pomalo dosadna, ali on je oti{aotamo da {to vi{e nau~i i sazna iz knjiga i iz univerzitetskog ìvota, aturizam treba ostaviti za kasnije godine. Ali, {ta mogu; mo`da, nakraju krajeva, ja i nisam u pravu, pa ne vredi svoja shvatanja natu-rati mladom ~oveku, ~ak kada mu je taj mladi ~ovek i sin. Pogoto-vu, ako on to ne bi i poslu{ao.

U utorak, 6. IV, bio sam u Beogradu i video se s Nik{om. Daosam mu Va{e pismo, jer on èli da Vam po svima ta~kama odgovo-ri. Uglavnom, prihvataju sve Va{e ponude; jedino, kanda, ne}e pri-hvatiti {tampanje teze. Ja sam to i o~ekivao s obzirom na sada{njusituaciju; mada mi je jako ào, jer je to neobi~no vredna knjiga. Me-|utim, kada se vratite, mo`da }ete i Vi ponovo razmi{ljati o momepredlogu, a mo`da }e se drugde na}i i izdava~. U svakom slu~aju Va{iostali predlozi nai{li su na spontani prijem, naro~ito u vezi sa sred-njovekovnom knjièvno{}u. U SANU pripremaju i Zbornik posve-}en osamstogodi{njici ro|enja sv. Save; va{ prilog o~ekuju neizostav-no, mada bi to morao biti drugi, a ne onaj koga se odmah dokopaoNik{a. Uostalom, taj zbornik je predvi|en tek za 1975. godinu.

U pro{li petak D. Bogdanovi} je otpo~eo s predavanjima kod nas.Govorio je o oblicima srednjovekovne knjièvnosti, vrlo lepo i vrloznala~ki; na àlost, odrà}e jo{ dva-tri predavanja, pa onda prekidazbog puta. Ali najesen }emo ga opet angaòvati.

Za Besedu sam dobio prvi pilog: M. Fla{ar je poslao divan radna preko 50 stranica – Topika i metaforika platonizma u Posveti Nje-go{eve Lu~e. Ja sam, opet, za Slavisti~ki zbornik, koji se ovde pokre-}e i koji ure|uju M. @ivan~evi}, J. Poga~nik i – zamislite! – M. Ba-bovi}, napisao prikaz Pavi}eve Istorije srpske knjièvnosti baroknogdoba. Sada mi je ào {to sam ga njima obe}ao (ne samo zbog Babo-vi}a, nego, u obrnutom smislu, i zbog Besede), ali – re~eno – u~inje-no. Drugih priloga za Besedu zasad nemam, ali obe}anje, kao {tosam Vam pisao, imam.

Re~nik – polagano kre}e (s akcentom na ovome „kre}e”), madaje posao koji meni predstoji zastra{uju}i: pregledao sam nekolikoobrada dvojice urednika (Koljevi}, Damnjanovi}) i video da poslaima i posle njih na pretek. Naro~ito kod Damnjanovi}a, koji vrlodèntlmenski po{tuje tekstove saradnika. Na sre}u, saradnici njego-ve grupe mahom su ljudi znalci (dodu{e, jo{ nije stupio na popri{teS. Luki}, Va{ ina~e sagovornik na jednoj davnoj konferenciji ovde uNovom Sadu). Ja sam, opet, u toj oblasti laik, pa }u tu izgleda i naj-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

96

lak{e pro}i: osloni}u se u potpunosti na urednika. Ali, bez {ale, tekkad ~ovek otpo~ne s pregledom, vidi koliko i kako to ide pipavo itraljavo. Me|utim, i tu se moraju obaveze ispuniti.

Najzad, u nizu obave{tenja, i o stanu. Bio sam na gradili{tu; Va{deo nije mnogo uznapredovao zato {to sada idu na {irokom frontu ce-log tog „meandra”, tako da su temelji i prizemlje ve} na celom frontuura|eni, a Va{ deo je ve} kod drugog sprata. U svakom slu~aju radi se!

Pi{ite mi kad god uzmognete. Nata{u i Ranka mnogo i toplo po-zdravite. Vama prijateljski i bratski pozdravi

Dragi{aP. S. Ne{to Vas ipak moram zamoliti u vezi sa Sini{om. Ja se, kao

{to pomalo ve} zaklju~ujete na po~etku pisma, i ljutim na njega. Me-|utim, ne znam da li imam prava, pa Vas molim da i Vi o tomeobjektivno re~ete svoje mi{ljenje. On pi{e svojoj devojci da }e seizgleda vratiti s prvom grupom ve} oko 1. IV. Druga, ve}a grupaostaje jo{ petnaestak dana i vra}a se oko 15. VI. Mada mi svi èlimoda ga {to pre vidimo, ipak mi se ~ini da je za njega bolje da ostane {toduè tamo – zbog jezika, zbog u~enja, zbog kontakata. On sada pu-tuje 15–20 dana, vra}a se mesec dana pre roka – nije li to {teta? Ali,ako on ipak èli da {to pre do|e, ako mu je ovo prvo odvajanje du-go – meni bi bilo vrlo ào da ga povredim u toj èlji. Ako Vi misliteda biste mu mogli dati u tom pogledu koristan savet, ja bih Vam biovrlo zahvalan. Jo{ vi{e bih Vam bio zahvalan ako biste meni moglidati takav savet. Vi ste se ve} toliko srodili sa Sini{inim boravkomtamo, da Vam se ja, evo, i obra}am kao bliskom srodniku. HvalaVam na svemu tome! –

D.

22.

Novi Sad, 2. V 1971.

Dragi Sveto,Hvala Vam velika na tolikom angaòvanju oko Sini{e. Vrlo je do-

bro {to sam se Vama prvo obratio, jer sam ionako izazvao krizu (na-dam se, trenutnu) kod njega. Naime, njegova devojka je bila neopre-zna da mu prepri~a sve moje brige oko puta, pa i sve moje ljutnje ipomalo grdnje, {to je do{lo vi{e zbog sasvim drugih stvari (na Fakul-tetu i sli~no), a ne zapravo zbog njega. On je, opet, to primio vrloafektivno; raàlostio se i uputio nam jedno pismo puno prekora. Mo-

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

97

ète misliti, na ovolikoj udaljenosti, kad ekspresna pisma putuju ponedelju dana, a obi~na se i gube, trebalo je ute{iti Sini{u, a i umiritimoje nespokojstvo. Sre}om, stiglo je jedno pismo njegovo, upu}enotoj devojci, u kome on brine kako smo mi to primili; iz toga vidimda je njegovo uznemirenje bilo ipak privremeno i da je mera razum-no zaklju~iti da moja grdnja ne zna~i i nepoverenje prema njemu.

Pi{em Vam sve ovo, mo`da i sa zaka{njenjem, da biste u~inili jo{jedan napor: da privolite Sini{u da do|e do Vas na nekoliko dana.Imamo utisak da je sada nastupio onaj momenat na koji ste i Vi upo-zoravali: da se on odjednom ose}a usamljen i da èli {to pre da sesvr{i njegov boravak. Razume se, sada se vi{e uop{te ne postavlja pi-tanje kada }e krenuti: oni kre}u ve} 1. VI i dobro je {to tako ranokre}u, jer u takvom raspoloènju svaki je dan dug kao godina. U sva-kom slu~aju, molio bih Vas da sa njim ~e{}e telefonski kontaktirate;ako jo{ i do|e na neki dan do Vas, onda }e mu ovaj mesec brzo pro}i.

Ja sam ina~e u velikim poslovima; na Fakultetu je stanje promen-ljivo – ~as bolje, ~as gore; nadam se da }e se sada svi malo smiriti, jernam je dosta ovog nervoznog nerada. Sini{i nemojte o tome ni{tapri~ati; dok se vi dvojica vratite, stvari }e ionako biti svr{ene (krajpredavanja, po~etak ispita i zaposlenost oko ispita i dr.). Va{a zgra-da brzo raste; sada su ve} zavr{ena dva sprata, i zapo~inju tre}i. Akoni{ta drugo, mo}i }ete u junu da se popnete do svog sprata.

Nadam se da ste dobro sa zdravljem i – {to je izgleda vrlo va`notamo – sa raspoloènjem. Ranka i Nata{u mnogo pozdravite; Vamabratsko pozdravlje

Drag. @ivkovi}P. S. O poslovima }emo razgovarati kada do|ete.D. @.

23.


Dragi Sveto,Mada }ete uskoro do}i, pi{em Vam povodom jedne stvari koja

je u vezi s mojom knjigom Evropski okviri..., a vezano je za rok dokraja ovog meseca. Zakazali smo sednicu Katedre za 18. VI; na dnev-nom redu je predlaganje knjiga za pojedine nagrade (AVNOJ-a, Sed-mojulske, Oktobarske grada Beograda). Po propozicijama konkur-sa, moja knjiga, po{to je objavljena u Beogradu, moè da konkuri{e

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

98

za Oktobarsku nagradu B-gda. Voleo bih da Vi budete referent, a re-ferat moè biti vrlo kratak, 3–4 kucane stranice s proredom. To mo-ète napisati i ovde; javljam Vam unapred samo da Vas obavestim otom predlogu.

Druga stvar ti~e se Katedre. Po{to su mene kandidovali za deka-na i po{to su, na àlost, svi izgledi da }u i biti izabran, ja }u morati daodustanem od ~asova teorije knjièvnosti na II godini (2 ~asa preda-vanja nedeljno), i molio bih Vas da te ~asove preuzmete Vi. I o ovo-me Vam javljam da biste imali dva-tri dana vremena da razmislite io preuzimanju tih ~asova i o planiranju programa. Kako i drugaricaI. Jovanovi} otpada od idu}e {kolske godine, dobro bi bilo da razmi-slite o ~itavom kursu teorije knjièvnosti (I–V sem.); na raspoloè-nju Vam stoje i tri pomaga~a: P. Milosavljevi}, @. Ruì}143 i M. Ege-ri}. U svakom slu~aju, molio bih Vas da tu oblast Vi dalje vodite;nadam se da }e teorija dospeti u bolje ruke nego {to je dosada bila.

O drugim stvarima razgovara}emo kada do|ete. Sini{a Vam tra-ì stan i pokaza}e Vam dva stana koja je dosada na{ao. Po{to u ho-telu nema mesta (nekakvi sajmovi se stalno smenjuju), na{li su Vamprivatnu sobu u centru, kod nekog starijeg gospodina i gospo|e, gdebi se izgleda mogla iznajmiti soba i za stalno. Dobro bi bilo da se i saNata{om dogovorite od kada bi ona pre{la ovamo, tako da i o tomeporazgovaramo.

Onda, do skorog vi|enja! Svi smo Vas se mnogo uèleli i bi}etedosta angaòvani ovih nekoliko dana.

Ranka, Nata{u i Vas srda~no i toplo pozdravljamoDrag. @ivkovi}

24.

Ni{ka Bawa, 24. I 1974.

Dragi Sveto,144

Evo me ve} nekoliko dana ovde. Vrlo nam je lepo: hotel ugo-dan, kupawe u bawi prijatno, {etwe osveàvaju}e. Nadam se da}e i sa zdravstvenim stawem biti ne{to povoqnije.

Sa srda~nim pozdravima Va{ima i VamaSlobodanka i Drag. @ivkovi}

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

99

143 @arko Ruì}.144 Razglednica.

25.

Cap Martin, 8. VII 1974.

Dragi Sveto!145

Ovde smo ve} osam dana. Dobro se ose}amo, jer su ve~eri ijutra sveì. Pomalo smo i umorni: obilazimo okolinu odMontane do Nice, a bez auta to je dosta naporno. Vladan se ku-pa; moja èna i ja posmatramo more sa terase. Naime, tempera-tura vode je oko 20°, a nama je to dosta hladno. Ina~e, mesta sudivna i ìvopisna.

Nata{u, Ranka i Vas srda~no pozdravqamoD. @ivkovi}

26.

Chicago, 8. II 1975.


Ve} je mesec dana kako sam ovdje. Presjedio sam to vrijemeuglavnom u biblioteci koja je jedina ostala nedirnuta traumomatmosfere recesije, inflacije i nezaposlenosti. Da, i nju je to dirnuloali na na~in koji se za mene pokazao koristan: svijet {tedi, pa ovajput svi nastavni~ki kabineti unutar biblioteke, kad sam do{ao, nisubili zaklju~ani. Nastavnik naime ovdje, uz kabinet koji ima na fakul-tetu, moè dobiti i kabinet unutar same biblioteke: tih je ogranji~enbroj, za njih ~ovjek ne{to, zavisno od svoje plate: 10–20 dolara, mo-ra da plati, a izdaju se po principu ko prvi do|e. Djeluju ti kabinetipomalo stravi~no: svaki je od njih zapravo unutra{njost jedne be-tonske kocke, od kojih se spolja{nja fasada zgrade sastoji; ne vidi seu njima zato ni sunca ni mjeseca, ali su srazmjerno prostorni i pot-puno opremljeni za rad – sa pisa}im stolom, stoli}em za pisa}u ma-{inu, velikim policama itd. Najva`nije je, naravno, {to su unutar sa-me biblioteke, {to od njih postoji neposredan pristup policama saknjigama i {to ~ovjek moè u njima da radi do 1 sat poslije pono}ikao da je kod svoje ku}e i kao da je univerzitetska biblioteka njego-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

100

145 Razglednica.146 Pismo ustupili Vladan i Sini{a @ivkovi}, sinovi profesora Dragi{e @ivkovi}a.

va ku} na priru~na. Nakon toga, kad vi{e ne moè, dovoljno je da se-be istovari pred zgradu gdje }e ga pokupiti univerzitetski mini-buskoji ljude poslije mraka (besplatno, zbog nesigurnosti na ulicama)razvozi ku}ama.

Tako sam Vam ukratko opisao i {ta radim – a {ta bih drugo? ê-sto sam dodu{e ovih mjesec dana bivao i po raznim ve~erama i (neznam kako da to ~ovjek na{ki kaè) partijama. Zima je ovdje glavnovrijeme za takve cirkuse – svejedno, petkom i subotom ~ovjek na ve-~e jednostavno ne moè da ra~una. Sada sam se upravo vratio sa(mamutske) partije, opro{tajne, za na{eg dosada{njeg rektora koji jeju~e kona~no u senatu potvr|en za ameri~kog Attorney Generla ({tootprilike odgovara ministru unutra{njih poslova u Evropi, ali imaovde ne{to {ira ovla{}enja). Dva su njegova prethodnika u zatvoru(ili pred zatvorom) zbog Watergatea,147 jedinoga – koji je istragu okoWatergatea pokrenuo – Nixon je smijenio, pa na{ Levi ide u Wa-shington uz velika op}a o~ekivanja: da kao li~nost izvan partija iuglavnom apoliti~na, a sa velikim organizacionim sposobnostima(kako kaù jedne novine: „ako je Levi mogao sedam godina dràtina okupu sve one {a{ave egocentrike na îka{kom univerzitetu...”),pomogne uspostavljanju zakonitosti i povjerenja u zakonitost. Ta-ko îkago ima opet jednog ministra u Washingtonu (ima jednog i uAtini: profesor klasi~ne filologije, Fripanis, ministar je kulture u Ka-ramanlisovoj148 vladi).

Radnih mjesta za ministre, kako se vidi, ima dosta, ali za svr{e-ne studente ~ini se da ba{ i nema. Najbolje jo{ stoje struke kao finan-sije i neke tehni~ke grane, a svi drugi se pomalo pitaju {ta }e raditikad zavr{e. Od humanisti~kih nauka najgore stoje izgleda istorija injoj srodne, a onda jezici; me|u jezicima slovenski su svakako me|uugroènima, ali su to vjerovatno jo{ radikalnije njema~ki, francuskii italijanski (zato {to je ogromna masa ameri~kih {kola ukinula oba-vezan strani jezik, a to su bili jezici koji su se naj~e{}e predavali); naj-bolje jo{ kotira na trì{tu, bar momentalno, {panski: Latinska Ame-rika je ipak iza ugla.

Izvje{taj je ispao razmjerno op{iran a ostao nepotpun. Drugi putdrugo.

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

101

147 Afera Votergejt je termin koji ozna~ava seriju politi~kih skandala tokompredsedni~kog mandata Ri~arda Niksona, do njegove ostavke 9. avgusta 1974.

148 Konstantinos Karamalis (8. mart 1907 – 23. april 1998), bio je ~etiri putapremijer, dva puta predsednik Gr~ke i ~ija je politi~ka karijera trajala vi{e od pede-set godina.

Kako ste Vi i Va{i? Jeste li uspejeli kamo po}i preko ferija? Ja senadam na 2–3 dana skoknuti do New Yorka kad Nata{a i Ranko ta-mo, za desetak dana, stignu.

Mnogo pozdrava Va{oj gospo|i, Sini{i i Vladanu.Vas srda~no pozdravljaSveto Petrovi}

27.


Dragi Sveto!Va{e pismo od 8. II primio sam pre nekoliko dana. Raduje

me {to vidim da ste, kao i uvek, u bodrom raspoloèwu i rad-nom poletu. Za~udilo me samo da Va{i jo{ nisu stigli, aliovih dana ~uh od nekoga da ste pisali kako putujete u Wujorkda ih do~ekate. Nadam se da su i oni stigli i da Vam je sada mno-go lep{e i ugodnije sa wima.

Ja Vam nisam odmah odgovorio, jer sam ~ekao da se neki po-slovi svr{e, pa da Vam mogu o wima pisati. Konkurs za rene-sansu i barok istekao je tek 18. II; dok je na{a administracijato sredila, pro{lo je jo{ nekoliko dana, tako da sam materi-jal primio pre 3 dana. Ja }u ve} danas i sutra sesti da pi{emreferat; nadam se da }e do kraja idu}e nedeqe biti gotov. Da-kle, tu }e sve biti u redu.

Me|utim, ovih dana, pa sve do ju~e, imao sam natezawa sa na-{im zajedni~kim referatom za kandidate za asistenta-pri-pravnika iz teorije kwièvnosti. Re~ je o kandidatu koji jeodbijen (Kratka pri~a u „Politici” izme|u dva rata, NadaMilinkov). Ju~e me je zvao Dekan, i u prisustvu docenta Dim-kovi}a, saop{tio mi primedbe Kadrovske komisije Univerzi-teta. Primedbe se uglavnom ti~u na{e {krtosti u formulisa-wu nedostataka nekog rada i zahteva da te nedostatke op{ir-nije obrazloìmo.

Mislim da u toj primedbi nema ni~eg neobi~nog (mada jedo we do{lo posle intervencije kandidata kod UK), ali je bioneobi~an komentar Dekanov uz to. On mi je rekao da u slu~ajuda nas kandidat tuì sudu, mi bismo spor izgubili, jer po ne-koj zakonskoj odredbi o op{tim radnim odnosima ne moè seodbiti kandidat koji formalno zadovoqava sve uslove za kon-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

102

kursno radno mesto (ima magistraturu i vrlo povoqan moral-no-politi~ki lik). Dodu{e, u daqem razvoju i on i Dimkovi}su odlu~ili da se u na{u stru~nu ocenu niko ne}e da me{a, alime je Dekan za to stalno opomiwao da ona celu stvar ne}e pu-stiti na miru i da je novinarima ve} najavila nekakav mate-rijal razgovora sa mnom dok je bila na staù kod nas.

Prema svemu ovome nama sada predstoji jedno od dvoga: 1)da pro{irimo referat detaqnijim obrazloèwem o wegovimnedostacima ili 2) da se zahvalimo na funkciji referenata.

Vladan Nedi}, s kim sam telefonski razgovarao, nije za ovodrugo re{ewe; ja bih, me|utim, bio za to drugo re{ewe kad iztog postupka ne bi proizilazila pretpostavka da smo proiz-voqno negativno ocenili taj rad. Zato, ako se i Vi odlu~ite zaprvu soluciju, ja bih Vas molio da te primedbe zajedni~ki sa-stavimo: ja bih Vam poslao taj wen rad sa svojim primedbama,a Vi jo{ dodajte svoje i pogledajte da li se slaète s mojima.

@ao mi je {to Vas i tako gwavim s ovakvim stvarima, aline bih èleo da ne{to uradim na svoju ruku. Mogu Vam re}i dami sve to te{ko pada, jer posla imam preko glave i jedva sam tereferate i ovako napisao. Me|utim, ako se kandidat suprot-stavio na{oj oceni, mislim da nam je du`nost da mu i dokaè-mo osnovanost takve ocene, i zato sam u na~elu i prihvatio zah-tev za pro{irewe referata.

Ina~e smo svi dobro i zdravo. Na Fakultetu, uselio sam seu novi kabinet i vrlo je lepo i svetlo. Mo`da }e nam Svetla-na149 oti}i u Francusku, a Deli}150 u vojsku, pa }emo morati bi-rati nove sekretare.

Ranka, Nata{u i Vas srda~no i toplo pozdravqamo, Drag. @ivkovi}

28.

îkago, 8. III 1975.


Dobio sam jutros va{e pismo od 1. III pa Vam odmah odgova-ram, najvi{e naravno zbog komplikacija oko na{eg referata za asi-

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

103

149 Svetlana Brankovi}.150 Jovan Deli}.151 Na koverti adresa: S. Petrovi}, 5508 S. Hyde Park Blvd. Chicago, Ill. 60637, USA

stenta-pripravnika iz teorije knjièvnosti. Vrlo mi je ào {to je do tihkomplikacija do{lo. Bio sam i sâm za {to kra}e forumulisanje ocjeneo radu nepredloènog kandidata zato {to sam mislio da je to najvi{eu njenom vlastitom interesu: rad, na àlost, pokazuje ne samo ne-dovoljnu pripremljenost u oblasti teorije knjièvnosti (za {to bi naj-vi{e mogli da budu krivi i mentori koji je na to, vjerovatno, nisu do-voljno upu}ivali) nego i nedostatak smisla za rad u toj oblasti. Tako,detaljno obrazloèna ocjena rada – provedena sa zadatkom da seutvrde kvalifikacije kandidata za rad u teoriji knjièvnosti – moralabi da bude vrlo nepovoljna. Budu}i da je kandidatkinja, koliko jepoznajem (i koliko se na izvjestan na~in i iz ovog rada moglo zaklju-~ivati), vrijedan i marljiv ~ovjek, koji, vjerujem, vrlo korisno i uspje-{no moè da radi u drugim nekim oblastima prou~avanja knji-èvnosti, smatrao sam da je najbolje da se ocjena {to kra}e formuli-{e: ljudi, pogotovo nestru~njaci, te{ko razumiju da neko moè bitisasvim nepodesan za rad u jednoj oblasti a vrlo dobar za rad udrugoj oblasti iste nauke i skloni su da detaljno obrazloènu ocjenuo nedostacima jedne vrste protuma~e kao globalnu negativnu ocje-nu o ~ovjeku i stru~njaku, pa da je ~ovjeku onda godinama vje{ajuna le|a.

Kako bilo, pokazalo se da je na{ postupak imao i nedostataka.Vjerovatno je prirodno {to su ljudi sa strane, koji su ~itali referat anisu imali prilike da prosu|uju rad, poèljeli da dobiju potpunijeobrazloènje ocjene. Slaèm se sa Vama i sa profesorom Nedi}em dasmo takvo potpunije obrazloènje sada du`ni i da damo, a ne da seiz komisije povla~imo. Ako je ta~no da ni kandidat sam nema po-vjerenja u ispravnost ocjene, pogotovo smo, mislim, du`ni da pot-punije obrazloènje damo. Da se ~ovjek, traè}i zaposlenje, javlja ina konkurse za radna mjesta za koja nema pravih kvalifikacija ni afi-niteta, nadaju}i se da to mjesto jednog dana zamijeni adekvatnijim,prirodno je i nema u tome ni~eg ru`nog, ni opasnog. Ali je vrlo opa-sno – za ~ovjeka samog – kad pogre{no procjenjuje svoje kvalifika-cije i afinitete; umjesto da razvije svoje prave mogu} nosti i postignevrijedne rezultate u poslu koji mu odgovara, mogao bi ~itav ìvotuludo da potro{i trude}i se u stvarima koje mu ne leè i u kojima sene snalazi.

Mislim, pri tom, a vjerujem da se i Vi u tome sa mnom slaète,da bismo u pripremanju op{irnijeg obrazloènja morali u najve}ojmjeri voditi ra~una o pedago{kim efektima ocjene na kandidata. I

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

104

najneprijatnija istina moè se re}i tako da ne vrije|a ~ovjeka o komeje izre~ena. Rad o kratkoj pri~i ima toliko nedostataka pojedina~nih,uz neke op}e slabosti, da nekako sam po sebi poti~e ocjenu koja bivrlo neprijatno mogla da zvu~i. I zato {to je dio tih nedostataka sva-kako posljedica neadekvatne mentorske pomo}i, koja nije predmetna{e ocjene, bio bih za to da svakako izbjegnemo u ocjeni svaku –da tako kaèm – grubost, ironi~nost itd.

Nemam kod sebe biljeàka koje sam pravio dok sam ~itao rad okratkoj pri~i i ne znam ta~no gdje mi se u Novom Sadu nalaze.Morao bih zato zaista dobiti primjerak rada kako bih mogao daobrazloìm svoju ocjenu adekvatno. Moje primjedbe tica}e se isklju-~ivo knjièvno-teorijskog aspekta rada. îm rad dobijem, ponovo}u ga pro~itati i napisati primjedbe, ali, kako mi ba{ sada dospi-jeva vr{ak poslova na kursevima ovdje, mo`da se sve ipak zavu~e7-8 dana.

Izvinite {to Vam odgovaram ovoliko op{irno. Sve se to moglo imnogo kra}e re}i, ali pi{em direktno u ma{inu kako bih Vam odmahsutra ujutro pismo mogao poslati.

Kod nas ni{ta specijalno. Moji su stigli prije petnaest dana iuglavnom smo se opet sredili. Ranka smo ovaj put upisali, da i toisproba, u univerzitetsku tzv. eksperimentalnu {kolu, za koju tvrdeda je jedna od najboljih {kola u svijetu (osnovao ju je John Deweyitd.); dosad smo nesumnjivo utvrdili da jest jedna od najskupljih{kola na svijetu (na sre}u, za univerzitetske nastavnike ima 50 odstopopusta), a drugo }emo jo{ vidjeti; Ranko je uglavnom zadovoljan,jedino {to u pojedinim predmetima, npr. njema~kom, ima dosta danadoknadi (pogotovo zato {to su ga nakon testova na prijemnomispitu – koji su trajali tri i po sata, kao klauzura! – smjestili u osmirazred, dakle razred vi{e nego u Novom Sadu).

O drugome vi{e kad budem pisao u manjoj ùrbi. îtam dostai, mada novih stvari nema toliko koliko sam o~ekivao da }e se naku-piti za skoro ~etiri godine koliko me nije bilo, zanimljivoga se ipakdosta na|e. Pomalo sam se ve} zaèleo i Novog Sada – jo{ malo,uostalom, pa }e pro}i i pola vremena moga predvi|enog boravka.

Va{e i Vas srda~no pozdravljaSveto Petrovi}152

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

105

152 Sa~uvana kopija, a original je u vlasni{tvu Vladana i Sini{e @ivkovi}, sinovaDragi{e @ivkovi}a.

29.

Novi Sad, 16. III 1975 (nedeqa)153

Dragi Sveto!154

Va{e pismo od 8. III primio sam ju~e. Sutra }u i}i na Fa-kultet da vam po{aqem onu magistarsku radwu a ja Vam ovde sa-op{tavam neke svoje primedbe.

Ali, najpre o va`nijim stvarima. 12. o. m. predao sam u Se-kretarijatu referat o Vama, koji iznosi 17 kucanih stranica(od ~ega 6 str. otpada na potpis radova). Me|utim, reko{e mida ne}e mo}i da stigne u Bilten od 15. III, nego tek od 1. IV, {tozna~i da izbor ne moè biti pre maja meseca. U svakom slu~a-ju redovna profesura }e Vas ~ekati kada se budete vra}ali.

Prof. [kreb je boravio ovde od 12–14. III i odrào dvavrlo lepa i interesantna predavawa: o razlikovawu kwièv-nog od nekwièvnog teksta (polemi{e s R. Kati~i}em) i o za-bavnoj (trivijalnoj) kwièvnosti (polemi{e s M. Solarom).Obezbedio sam mu salu u Matici srpskoj, a na predavawima jebilo 100–150 studenata (Drugog dana mawe, jer su oti{li na sa-hranu I. Andri}u155). U petak je bio s nama na katedarskoj ve-~eri. Imam utisak da je oti{ao jako zadovoqan (ukoliko neprimi k srcu nekoliko Mari}evih zajedawa).

A sada o ovom na{em referatu. Slaèm se sa Vama da na{eop{irnije obrazloèwe ne treba da „vre|a ~oveka o kome jeizre~ena”. Ali Vas upozoravam da ne bih bio voqan da suvi{evodimo ra~una o „pedago{kim efektima” koje bi ta ocena mo-gla imati na kandidata, iz ovih jednostavnih razloga: 1) kan-didat niti je tako mlad niti tako osetqiv da bi bio mnogopogo|en na{om ocenom; 2) i dekan i drugi preneli su mi kan-didatovu ucenu da }e celu stvar predati novinarima ako na{aocena i daqe bude negativna, i 3) znaju}i narav i karakter kan-didata, imam puno razloga da o~ekujem da }e on gledati da isko-risti svaku na{u nesmotrenost ili popustqivost. Zato bih seja u na{oj oceni ograni~io samo na pro{irewe i obrazloè-we na{eg mi{qewa o wenoj magistarskoj radwi.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

106

153 Rukom dopisano: Odg. 13. IV.154 Ispod datuma dopisano: „odgovorio 13. IV”.155

Ivo Andri} (Dolac, pored Travnika, 9. oktobra 1892 – Beograd, 13.marta 1975).

Moje primedbe bi bile slede}e:1) Kandidat ne poznaje nijednu boqu studiju o K. P.

2) Kandidat uop{te nije izradio (ili usvojio) neku kohe-rentnu i preciznu definiciju K. P. Ona zapravo uop{te nezna {ta je K. P., i u taj ànr svrstava sve humanisti~ke i feq-tonisti~ke napise u „Politici” u raznostranom periodu.

3) Osnova za podelu i sama podela K. P. (str. 1 = je nejedin-stvena i teorijski neobrazloèna).

4) Tipovi K. P. (str. 22) su konfuzno podeqeni i tako|eneobrazloèni.

5) Propovu shemu o morfologiji bajke ({to ona prevodikao „pri~a” niti je razumela niti je mogla da je primeni na K.

P. (Imam utisak da Propa nije ni ~itala (26–32)).6) U primeni svoje teorijske osnove, izloène na str. (4–10,

11–34), ona je pokazala tako|e nesistemati~nost i konfuznost,odre|uje jednu pri~u iz K. P. kao „povr{nu sliku ìvota”.

Sve u svemu, na{e {ire obrazloèwe trebalo bi da doku-mentuje na{u ocenu da kandidat „nema ni znawa ni afinitetaza teorijskokwièvna ispitivawa” i da je u svome radu ista-kla „nedovoqno poznavawe relevantne literature, vrlo kon-fuzan pojam o kratkoj pri~i, protivre~nost u analizi i povr-{nost u zakqu~ivawu”.

Eto, toliko o tome. Od drugih vesti – ima ih puno, ali svisu na planu teku}ih poslova i du`nosti. Poslova ima uvek pre-ko glave, a stvore se i novi. Re~nik ne radim ve} mesec dana ine vidim kada }u ga nastaviti. Od svih mórâ koje me pritiska-ju, on mi je najteà i najdugotrajnija.

Raduje me {to su Nata{a i Ranko stigli. Sa srda~nim po-zdravima

D. @.

30.

îkago, 13. IV 1975.


Va{e pismo od 16. III primio sam ima ve} valjda dvadeset dana.Odga|ao sam odgovor dok ne primim magistarski rad. Jo{ uvijek ga,

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

107

156 Kopiju pisma ustupio Vladan @ivkovi}, sin prof. Dragi{e @ivkovi}a.

me|utim, nisam primio, pa ne znam nije li se ne{to promijenilo, pami nije ni poslat, ili su ga poslali obi~nom, brodskom po{tom, u tomslu~aju ne}e sti}i ovamo prije maja.

O na{em referatu. Nisam, naravno, za to da na{e obrazloènje ubilo kojoj mjeri prikriva dosta neprijatnu istinu o vrijednosti kandi-datora magistarskog rada i da mu mimoilazi nedostatke. Bez obzirana naziv kandidata, ni pedago{ki ne bilo ispravno da na silu uljep{a-vamo sliku i kandidatu gradimo iluzije. Mislim samo da u formula-ciji obrazloènja treba da budemo pa`ljivi, odmjereni i korektni, dane koristimo mogu} nosti – koje tekst rada ina~e pruà – za ironi~neprimjedbe i polemi~ne zadjevice, da savladamo u sebi, koliko se mo-`da i sa razlogom ima, gor~inu i povrije|enost. Sve to, mislim, tre-ba da u~inimo ve} radi svoga vlastitoga dostojanstva, ali ja, vjeru-ju}i, mo`da naivno, u mogu} nosti da se ljudi mijenjaju, vjerujemipak i u mogu} nost da takav referat kandidatu samome, kad-tad,tako|e pomogne da se sâm s profesionalno realisti~nije orijentirapa da onda i u odnosu prema drugim ljudima bude pravedniji i ko-rektniji.

Vjerujem da i Vi ni{ta drugo o tome ne mislite. Slaèm se sa svimprimjedbama koje navodite, ali mislim da bi spisak trebalo ne{topro{iriti; govore}i po sje}anju, ne}u sada mo}i sve da kaèm, ali sevrlo pouzdano sje}am svog iznena|enja nad mjerom u kojoj je radpropustio izvanredno velike mogu} nosti gra|e za knjièvno-teorij-sko zaklju~ivanje i, drugo, vrlo velike nesigurnosti kandidata u inter-pretaciji teksta (npr. ona paralela Nazorove [ikare sa tekstom s ko-jim nema nikakve sli~nosti).

îm dobijem tekst, svakako, sje{}u da ga ponovo pro~itam i daobrazloènje napi{em – ne znam samo da li kao svoj li~ni dodatakobrazloènju komisije ili kao projekt zajedni~kog obrazloènja?

Drago mi je da je Zdenkov boravak u Novom Sadu pro{ao takouspje{no. Molim Vas, pozdravite ga kada ponovo do|e. Iz pisma Bo-re Marinkovi}a, koje mi je sa velikim zaka{njenjem stiglo ju~e, sa-znao sam za nesre}u u porodici Koljevi} – koliko se bezna~ajnimasve na{e pri~e o dnevnim neprilikama ~ine pored takve jedne stvari!

Kod nas ovdje nema ni{ta naro~ito. Ispalo je da imam u novomtrimestru vi{e studenata pa onda i vi{e posla nego {to sam o~ekivao,a navalili su mi se na glavu i neki anga`mani koje nisam mogao odbi-ti – prekosutra idem na tri dana u New York i na Yale, da odrìmneko predavanje, a dospelo me je i jedna nova disertacija – tako da

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

108

sam opet prevario profesora Leskovca sa Pa~i}em. Sve mi je ina~e zataj tekst pripremljeno, preveo sam i provjeravanja koja sam ovdjenamjeravao da prevedem ali }u ga zavr{iti, o~igledno, tek negdje umaju. Stid me je ve} ljudi i sebe samoga, i zbog ovog i zbog drugihnedovr{enih poslova, ali ne mogu jednostavno ni{ta u~initi.

Kako je u Novom Sadu? Je li do{lo prolje}e? Ovdje smo u mar-tu i po~etkom aprila dobili nov talas zime – sa snje`nim nametimakoji su paralizirali ~itav ìvot u gradu na dva dana – pa je tek danasne{to manje ledeno. Zaèljeli smo se Novog Sada, i dobro je da vri-jeme prolazi.

Mnogo pozdrava svima va{ima.Vas srda~no pozdravljaSveto Petrovi}

31.

Chicago, 20. IV 1975.

Dragi profesore @ivkovi}u,Pi{em Vam najkra}e, samo nekoliko rije~i, da Vam javim da sam

ju~e (u subotu, 19-og) primio magistarski rad o kratkoj pri~i. Iz No-vog Sada je krenuo 20. III, nalijepljeno je na po{iljci dovoljno mara-ka da ide kao avionom, pa ne verujem za{to je toliko putovalo, po-gotovo kad je bar dio puta svakako i{la avionom (da je i{la borodom,jo{ ne bi stigla). Vjerovatno je neprilika nastala zbog toga {to nigdjena pismu nije nalijepljena oznaka par avionon ili sl. (pi{e „avionom”,olovkom!) pa je ameri~ka po{ta tretirala kao obi~nu i vukla se pet-naest dana po haosu ameri~kog po{tanskog sistema (obi~no, neavi-onsko pismo iz New Yorka do Chicaga putuje prosje~no 10-ak dana).

Ovih dana, dok sam bio odsutan, stigao je i materijal za konkursza teoriju knjièvnosti (reizbornost Nine Poga~nik), koji je putovao,brodom, od 28. II. I Vi ste u komisiji za taj konkurs.

U maloj sam gu`vi ovih dana. Bio sam pro{le sedmice u NewYorku (imao sam jedno predavanje na Yelu), pa u sedmici koja sli-jedi nadokna|ujem neodra|eno i predajem dvostruk broj ~asova.Prihvati}u se ovih ocjena, me|utim, odmah i nastoja}u svakako daih do idu}eg vikenda zavr{im.

Mo`da do tada stigne i Va{ odgovor na moje zadnje pismo, ukome se pitam kako da formuli{em ocjenu magistarskog rada: kao

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

109

projekt za zajedni~ku ocjenu komisije ili kao svoj dodatak obrazlo-ènju. Ako ne stigne, promisli}u sâm i u~initi kako mi se u~ini naj-adekvatnije.

Srda~no Vas pozdravljaSveto Petrovi}

32.


Dragi Sveto!Upravo sam se bio zabrinuo {to se ne javqate; bojao sam se

da nije bolest po sredi. Sada vidim razlog: ~udi me da nistejo{ dobili taj magistarski rad. Poslat je avionskom po{tom;me|utim, Dekan mi re~e da ste mu pisali da ni materijal zaNinu niste jo{ primili. Zna~i, po{ta zaka{wava. Verujem da}ete u me|uvremenu dobiti i jedno i drugo; ukoliko ne dobije-te, imamo pravo na reklamaciju posle dva meseca (rad je poslat20. III).

[to se ti~e Va{eg teksta, molim Vas, pi{ite ga odmah kaodopunu referata u ime cele komisije. Sa tim referatom i ina-~e imam nevoqe: u pitawu je i drugi kandidat, koji }e zbog ne-kih problema tako|e morati, po svoj prilici, da otpadne, ta-ko da }emo morati da obnovimo konkurs.

I ja jedva ~ekam da se vratite; na Katedri ima nekih pro-mena, a i problema: Deli} odlazi u vojsku, Svetlana }e izgledai}i u Milano za lektora; [izostavqeno] zbog nekih razloga ta-ko|e odlazi sa Fakulteta. Ima nekog momka, verenika (muà?),{ta li je, pa se zapetqala u tim qubavno-sentimentalnim pro-blemima. Me|utim, svi su izgledi da }emo dobiti dva-tri no-va radna mesta za asistente i asistente pripravnike, a imaizgleda da }e se tu i prijaviti neki mladi qudi.

Na{ referat o Vama u}i }e uskoro u Bilten; dekan je biona bolovawu mesec i pô dana (nije ni{ta opasno; dijagnoza:dekanitis!), pa je sve zastalo za to vreme. U svakom slu~aju izbor}emo obaviti do Va{eg povratka.

Prof. Leskovac i prof. [kreb Vas mnogo pozdravqaju; ra-zume se, Leskovcu je ào {to Pa~i} zaka{wava. Ako mu nistepisali, javite mu se, pa mu obe}ajte neki ~vrsti rok.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

110

Posla, kao i uvek, preko glave. Ja radim na Re~niku, ali radsvaki ~as prekidam jer nailaze mnogi drugi poslovi. Gledajte,ako moète, da drugu polovinu ove godine rezervi{ete za Re~-nik. Zdenko mi i daqe pomaè u radu: uzeo je novih desetak ter-mina da obradi.

I kod nas prole}e sporo dolazi. Vreme je vrlo promenqi-vo, mada snega nije bilo ni sada ni preko cele zime. Za 1. majspremam se u Kosjeri}: dobio sam i vodu i struju, pa idem maloda promenim poslove.

Dobro smo i zdravo. Novosti u porodici nema: Sini{a jejo{ uvek – „ludo-mlado-neèweno”!

Sa srda~nim pozdravima i eqom da se vratite ~ili za radVa{ Drag. @ivkovi}

33.

îkago, 8. maj 1975.

Dragi profesore @ivkovi}u,Evo Vam najzad {aljem referat za konkurs za teoriju knjièvno-

sti. Valjda sam odgovorio na sva pitanja koja se onim uputstvimatraè – nisam ih imao kod sebe pa sam morao raditi pribli`no. Vra-}am uz referat i materijal – u stanju raspadanja u kakvom je i do me-ne do{ao; sre}a da nema u njemu nikakvih dokumenata. Radove samzadrào – ili }u ih, kad stignem, poslati brodskom po{tom, da videjo{ jednom Atlantik, ili }u ih ponijeti sa sobom.

Nadam se da ste u me|uvremenu dobili izvje{taj/dopunu o ma-gistarskom radu N. Milinkov; po{lo je odavde avionskim pismomali ne preporu~eno (preporu~ene po{iljke u saobra}aju sa Amerikomobi~no mnogo kasne) na Va{u adresu 2. maja. Istog sam dana, ta-ko|e avionskom po{tom ali preporu~eno, poslao na Adresu Sekre-tarijata Fakulteta i sam tekst rada.

Na{e vrijeme ovdje sada ubrzano isti~e – ispiti mi se dovr{avajuoko 15. juna, ali bih mo`da mogao da krenem nekako i ranije akouspijemo da krenemo brodom koji je – zasad – najavljen za 5. juna(ili, ako brod tada bude a moji poslovi ne budu jo{ zavr{eni, moji bikrenuli brodom a ja bih ih onda hvatao avionom negdje u Torontuili Montrealu – i po desetak dana brod putuje kroz jezera i kanale).Ako se to ostvari, i putem se ne potopimo, stigli bismo u zemlju ne-gdje u prvoj dekadi jula, ta~no tako nekako da bih oko 10–15. jula

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

111

mogao da odrìm ispite. Ho}ete li Vi u to vrijeme jo{ biti u NovomSadu ili se spremate kamo preko ljeta?

Moji Va{e i Vas mnogo pozdravljaju.Sve vas srda~no pozdravlja[Sveto]

34.

Novi Sad, 18. V 1975.

Dragi Sveto!Dobio sam oba referata (dopunu i za N. M.), a Sekretari-

jat je primio magistarski rad. Zna~i da ste imali dosta poslaoko toga, ali, verujte mi, i ja sam na kraju strpqewa s tim re-feratima. Pri~a}u Vam kada do|ete: sada ih moram po tre}iput dopuwavati i mewati (i za konkurs za teoriju kwièvno-sti i za narodnu kwièvnost). Po~ela su neka cepidla~ewa, ana{ dekan jo{ svemu tome dodaje svoju aùrnost. Ina~e, Va{tekst (s minimalnim skra}ewima) potpisali smo i V. Nedi}i ja; referat za N. P. potpisao sam i predao Sekretarijatu.Imamo i nekih novih konkursa i reizbornosti, ali Vas nisamhteo optere}ivati s wima.

Na Katedri je ina~e sve, uglavnom u redu. [izostavqeno]ostaje na Fakultetu; s wom se ina~e de{avaju neke ~udne stvariu vezi s wenim li~nim (ènsko-mu{kim) problemima. Sadapripremamo projekat o romantizmu; nedostajete nam da taj pro-jekat {to potpunije formuli{emo, ali, ako konkurs ne budeobjavqen do raspusta, ima}ete prilike i Vi da ga radite.

Zdenko je upravo danas zavr{io svoj kurs sa postdiplom-cima. Jako je zadovoqan radom s wima, a i uop{te s Novim Sa-dom. Prof. Leskovca sam pozdravio s va{e strane; on i daqeo~ekuje Pa~i}a od Vas. Mari}a ne vi|am; bio sam s wim samojednom po wegovom povratku iz Francuske.

Sutra putujem na Kongres jugoslovenskih slavista u Zagreb.Nisam mislio da idem, ali je ispalo da sam u nekakvoj funk-ciji u Centralnoj upravi, pa moram prisustvovati zadwoj sed-nici.

Raduje me {to uskoro dolazite. @ena i ja ne mislimo pre-ko leta nikud, nego samo do Beograda i Kosjeri}a. Dakle, kadastignete, sigurno }emo se videti.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

112

Zamolio bih Vas da usput pogledate u nekoj antikvarnicida li imaju ono drugo izdawe „Who’s Who in the World”, u kometreba da bude i onaj tekst moje biografije. Sada sam dobio po-ziv za pretplatu na tre}e izdawe (1977–1978); izdava~ je Mar-quis Who’s Who, 200 East Ohio Street, Chicago, Ill. 60611, 312 : 7872008. Ukoliko se antikvarno moè dobiti jeftinije i ukoli-ko Vam to ne predstavqa optere}ewe, molimo bih Vas da ga ku-pite za mene.

Ranka, Nata{u i Vas srda~no i toplo pozdravqamo; èli-mo Vam prijatan put i sre}an povratak, i dovi|ewa!

Drag. @ivkovi}

35.


Dragi Sveto!Ispit smo zakazali za 21. VII. Verujem da }ete dotada sti-

}i. Va{ referat (upravo: o Vama) ne{to je zakasnio; zakazanaje sednica Ve}a i Saveta za 1. VII. Verujemo da }emo uspeti daokupimo qude. Ja }u biti ovde do 3–4. VII, a potom u Beogradudo 10–12. VII. Posle toga, bi}u u Kosjeri}u, da dolazi}u povre-meno i u Novi Sad. Iz Beograda i Kosjeri}a potraì}u Vas te-lefonom; ukoliko stignete kasnije, moja adresa u Kosjeri}u je:31260 Kosjeri} („Beli gaj”).

Mi smo sada upravo u jeku ispita. Vru}ina je i svi smo umo-rni. Vaqda }emo se preko leta ne{to odmoriti.

@elim Vam i daqe ugodno putovawe i sre}an povratak.Va{ Drag. @ivkovi}

36.

Vrawska bawa, 6. X 1975.

Dragi Sveto!157

Nadam se da je susret sa studentima protekao u redu. Mojipak susreti ovde su dosta jalovi: za I. Vuki}evi}a i wegov bo-

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

113

157 Razglednica.

ravak u Vrawu svi kao da prvi put ~uju od mene. Tako }e se mo-je istraìvawe brzo zavr{iti.

Sa srda~nim pozdravima i do skorog vi|ewaDrag. @ivkovi}

37.

Mataru{ka bawa, 22. I 1976.

Dragi Sveto!158

Moram Vam se pohvaliti ovogodi{wim izborom za zimskiodmor. Hotel (na slici – u sredini) je ne{to neobi~no zasrbijansko ugostiteqstvo: nov, moderan, vrlo ugodan. Park jetako|e vrlo prijatan za {etwu: kraj samog Ibra. Ja se kupam ubawi, a moja èna u hotelskom bazenu. Vrati}emo se „rekrei-rani”; ja ~ak i sa novim saznawima za OOUR, jer ovde se stalnoodràvaju neki seminari.

Nata{u, Ranka i Vas srda~no pozdravqamoDrag. @ivkovi}159

38.

Paris, 5. IV 1978.

Dragi Sveto!160

Ovde smo sa Vladanom ve} nekoliko dana. Prati nas, na à-lost, ki{a i hladno}a. Dodu{e, to vi{e ose}a moja èna, koja

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

114

158 Razglednica.159 Vrlo po{tovani profesore @ivkovi}u,Na predlog Ve}a Odseka za op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti,

Ve}e Filolo{kog fakulteta u Beogradu Vas je izabralo u komisiju za izborjednog redovnog profesora op{te kwièvnosti i teorije kwièvnosti. Nakonkurs se prijavio profesor dr Svetozar Petrovi}. Bi}emo Vam zahvalniako se prihvatite pisawa referata o kandidatu. Mi bismo obavestili fa-kultetsku administraciju da Vam po{aqe materijal.

Unapred Vam zahvaqujemo.S iskrenim po{tovawem i srda~nim pozdravima (Dragan Novakovi})U Beogradu, 25. XI 1976.160 Razglednica.

sa Vladanom obilazi znamenitosti Pariza, a ja se grejem u bi-bliotekama. Ostajemo ovde jo{ koji dan, a onda se razilazimo.Vladan }e biti u Francuskoj do juna.

Nata{u, Ranka i Vas sve pozdravqamo i dovi|ewaDrag. @ivkovi}

39.

Pore~, 17. III 1982.

Dragi Sveto!161

Vi ve} znate ovaj ambijent. Nata{a }e sigurno ve} biti na putukada stigne ova razglednica. Mi smo vrlo ugodno putovali i zateklisun~ano, ali prohladno vreme.

Odseli smo u Hotelu „Diamant”, soba 149. Ako Nata{a ne pu-tuje, javite nam se uve~e posle 21h.

Sa srda~nim pozdravimaVa{i Drag. @ivkovi} i Slobodanka

40.

Kosjeri}, 24. VII 1981.162

Proguralu smo pre neki dan hladan talas i sada u`ivamo usuncu i kupawu. Ostajemo ovde dok traje toplo vreme i dok seVladan ne vrati iz Francuske, a to }e biti, verovatno, oko 1.VIII. @ao nam je {to Ranko nije sada na moru, ali uskoro }e iza-}i, pa mo`e letovati gde i kada ho}e.

Sa srda~nim pozdravima i do skorog vi|ewa.Slobodanka i Drag. @ivkovi}

DR

AGI

[A

@

IV

KO

VI

] (1

96

3–

19

81

)

115


ALEKSANDAR TI[MA163

(1969–1993)

1.

Novi Sad, 12. januar 1969.


Primio sam Va{u novogodi{nju ~estitku, hvala Vam {to ste mese setili. I ja Vama `elim mnogo uspeha u nastupaju}oj godini, a presvega spokojstvo za rad (jer to valjda sve uklju~uje {to je dobro).

@elim ujedno da Vas podsetim na obe}anje da }ete uskoro po-slati prilog Letopisu. Mi na to ra~unamo i stalo nam je da ga {to predobijemo.

Sa srda~nim pozdravom,Aleksandar Ti{ma

2.

Novi Sad, 10. mart 1971.

Dragi Sveto Petrovi}u,165

Hvala Vam na op{irnom i dokumentovanom pismu, ono je sti-glo u pravi ~as, skoro dramati~no, kao izve{taj s boji{ta u trenutkustrategijskih odluka: uru~eno mi je na samoj sednici posve}enoj pro-

116

163 Aleksandar Ti{ma (Horgo{, 16. januar 1924 – Novi Sad, 15. februar 2003).Urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. a potom urednik u Izdava~kompreduze}u. Objavio knjige poezije: Naseljeni svet, 1956; Kr~ma, 1961; pri~e: Krivice,1961; Nasilje, 1965; Mrtvi ugao, 1973; Povratak miru, 1977; [kola bezbo`ni{tva, 1978;Hiljadu i druga no}, 1987; romane: Za crnom devojkom, 1963; Knjiga o Blamu, 1972;Upotreba ~oveka, 1976; Begunci, 1981; Kapo, 1997; Vere i zavere, 1983; [iroka vrata,1997; Koje volimo; 1990; @enarnik, 2010; autobiografiju: Se~aj se ve~krat na Vali;2000; i: Drugde, putopisi, 1969; [ta sam govorio, intervjui; Dnevnik, 2010.

164 Pismo kucano ma{inom.165 Pismo kucano ma{inom.

slavi Matice, pa sam ga odmah pro~itao (u sebi) i citirao ga iznenadaizazvav{i ogromno divljenje prisutnih i pobrav{i ne malo poena usvoju korist. Pismo me je sasvim umirilo, jer iako u njemu preovla-dava skepsa, sasvim prirodna kod jednog nau~nika, njegov primalacga je shvatio, na protiv, kao potvrdu da Letopis jeste najstariji ili je-dan od malog broja najstarijih knjièvnih ~asopisa (mese~nika) u sve-tu. Dakle, napred u simpozijume! Mnogo ste me, odista zaduìli.

Ne znam da li ste primili januarski Letopis sa Va{im ~lankom,koji je ovde bio zapaèn. (Nisam proverio da li Vam je ~asopis po-slat avionskom po{tom). Tekstovi takve vrste, koji pobu|uju, mislimda su zapravo najidealniji ~asopisni materijal.

Va{e silne zasluge, ste~ene u ovako kratkom roku saradnje sa Le-topisom, nukaju me da Vam ne{to predloìm za razmi{ljanje. Da libiste pristali da u|ete u redakciju? Pitam ovo sasvim ozbiljno, sma-tram i uveren sam da biste nam bili veoma korisni, a to misle i ostali~lanovi redakcija, ~iju saglasnost za ovaj predlog, razume se, imam.Postoji jo{ jedan razlog za ovaj predlog. Dr Sreten Mari} prilikomsvakog odlaska u Pariz, to zna~i dvaput godi{nje, daje izjave o svojojgriì savesti {to ne radi sa ostalim ~lanovima redakcije vremenskiravnopravno i najavljuje elju da iz nje ode. Mi ostali uspevamo sva-ki put da ga nekako zadrìmo, jer nam je koristan i neophodan zbogsvojih velikih znanja, kojima ume da nam pritekne u pomo} ba{ ka-da treba. No, bojim se da }e jednom i njegovom strpljenju do}i kraji da }e se tada uprazniti jedno va`no mesto u na{oj redakciji. PitamVas, dakle, da li biste u na~elu pristali da budete ~lan redakcije ovogne samo starog nego, mislim da to mogu re}i, dosta ~asnog glasila,u interesu njegovom i knjièvnom uop{te? Odgovorite mi, molimVas, na ovo pitanje bez ikakvog ustru~avanja, jer je ono, kaèm, izne-to u punoj saglasnosti sa ostalim ~lanovima redakcije, uklju~uju}i,razume se, i pre svega, dr Sretena Mari}a.

Kako ste Vi tamo u Americi? Verujem, ~udno. Naime, nije ~ud-no to {to ste tamo, nego {to Vas ja odavde pitam. Pismena korespon-dencija uvek me zbunjuje svojom prividno{}u: razgovaramo s ne-kim ko nije tu i ko jo{ i ne zna da s njim razgovaramo, a dok on buderazgovarao s nama, primaju}i i ~itaju}i na{e pismo i odgovaraju}i nanj, mi ne}emo znati da sa nama razgovara, bog zna {ta }emo upra-vo ~initi ili ne ~initi, biti ili ne biti.

Mi ovde ìvimo patrijarhalno, {to zna~i leno, poluzami{ljeno,poluzadimljeno, {pekuli{u}i i snalaze}i se u sporim ali ne ba{ bistrimvodama svakida{njice.

Mnogo vas pozdravlja,Aleksandar Ti{ma

AL

EK

SA

ND

AR

T

I[

MA

(1

96

9–

19

93

)

117

3.


Dragi Sveto,166

ûo sam od @ivkovi}a da ste bili u Zagrebu, i kakvim àlosnimi po Vas te{kim povodom. Molim Vas, primite moje sau~e{}e.

Va{im odgovorom na moju ponudu zadovoljan sam, jer mo-ram biti. Naravno, vi{e bih voleo da ste odmah u na~elu pristali dau|ete u redakciju. Da Vam nisam spominjao Mari}a i njegovostalno insistiranje, Vi biste mo`da i druk~ije odgovorili. Ali, nisamto hteo izostaviti, jer ne èlim da bilo {ta ostane me|u nama zaku-lisno ili nedore~eno. U svakom slu~aju, ja ra~unam na Vas kao sau-rednika, a najzadovoljniji bih bio ako bi i Mari} ostao i Vi do{li.

Mislim da se na Va{oj ku}i radi. Barem spolja gledano, ona svevi{e poprima svoje definitivne oblike. Ili je to mo`da neka druga. Ne-davno smo tamo Bo{ko i ja {etali, i ~inilo nam se tako, pa smo i Vasspominjali. Tako, eto, ulazite u svest Novog Sada.

Ja se spremam za Budimpe{tu, kre}em kroz desetak dana, a osta}udvadeset. To je neka razmena, ali }u gledati da {to vi{e radim za sebe.

Kako ste Vi? Nadam se da imate zanimljivih sagovornika i pod-sticaja za razmi{ljanje, a i da Vas mladost dobro sluì. Radujem sena{em slede}em susretu, nadam se u prijatnom ambijentu Putnik--bara, ili bar restorana.

Hvala na ise~ku. Ide uz ostalu dokumentaciju.Srda~no vas pozdravlja,Aleksandar Ti{ma

4.

Madras, 8. XII 1971.

Dragi Sveto,167

hteo sam Vam pisati iz Alahabada gde sam bio i gde Vas je po-zdravio prof. Bhatnagar (kao i mnoge dame ~ija imena ne}u da za-pisujem na karti), ali nije bilo razglednica pri ruci. No, i sa zaka{nje-njem, rado Vas se se}a

Aleksandar Ti{ma

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

118

166 Pismo kucano ma{inom.167 Razglednica.

5.

[nije datirano]

Dragi Sveto,168

ûjem da je Va{ var{avski tekst gotov, {to zna~i isto kao = u Le-topisu. Mi ga sa zadovoljstvom usvajamo. Nemojte se brinuti, budi-te dostojni indijskog fatalizma.

Va{ sugra|anin, Ti{ma

6.

Langheza 13. IV 1973.169

Sa puta ku}i Nata{u, Ranka i Vas pozdravljaA. Ti{ma

7.

Silba, 12. VII 1973.

Dragi Sveto,170

Ve} nekoliko dana provodimo ovde, u suncu, slanom vazduhu,moru. Mnogo i dobro spavamo, ~ak i posle ru~ka, dobro se hrani-mo, idemo po namirnice u lepe radnjice kojih ovde ima. (Pekaraupotrebljava drva za pe~enje hleba). ovek se zapravo ~udi za{to ikoìvi na drugim i druk~ijim mestima. (Ovde nema ni jednog automo-bila, jedino po{tar ima motocikl, ne toliko iz potrebe koliko zbogva`nosti). Ima velika i mala piazza, ogromni prazni prostori, skoroizumrli. Za nas sve novo i zanimljivo.

Kako ste vi? Nadam se da zdravlje kod Vas uzima maha, teraju-}i Vas sve bliè mangupluku. Srda~no Vas pozdravlja Sa{a

AL

EK

SA

ND

AR

T

I[

MA

(1

96

9–

19

93

)

119

168 Kratko pismo sa zaglavljem: LETOPIS MATICE SRPSKE.169 Na pe~atu „Napoli-Corrisp Org, 14. IV 73”.170 Pismo pisano rukom.

8.

Prag, 12. X 1973.171

I neslavisti stignu ponekad na lepa mesta,Pozdrav,Ti{ma

9.

Novi Sad, 5. maj 1975.

Dragi Sveto,172

Radujem se Va{em pismu, iz koga vidimo da ste svi troje imalizanimljiv boravak u Americi. A sad vas jo{ o~ekuje vo`nja brodom,mo`da malo jednoli~na, ali u svakom slu~aju jedinstvena. Brodovikojima sam ja i{ao i dolazio vi{e ne saobra}aju – pi{e u novinama.Treba koristiti ove poslednje {anse da se svet razgleda natenane. Mismo dobro, raduckamo, polako pomi{ljam na leto, raspust, mo`damore, ili bar Dunav, dosta {etamo. Pozdravlja Vas

Sa{a

10.

De[51300], 7. XII 1979.173

Pozdrav iz Va{eg lepog kraja, na putu za Rijeku, Ti{ma

11.

Novi Sad, 6. maja 1981.174

Dragi Sveto,Sonja posle primanja od Vas poslatog leka skaku}e kao srna,

imam problema s njom. U sprezi sa vama. Srda~no,AT.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

120

171 Razglednica.172 Pismo, dopisala i Sonja, Ti{mina `ena.173 Dopisnica.174 Prvi deo pisma pisala je Sonja, Ti{mina `ena: „Dragi Sveto, neizmerno sam

Vam zahvalna za lekove koje ste mi poslali. Stigli su mi kao spas, jer me je ~vrsto

12.

Atina, 20. IX 1983.175

Po lepom sun~anom vremenu, okrenuti ne samo starinama,koje vi{e upu}ujemo Vama, radi poruke, srda~no Vas pozdrav-ljamo,

Sonja i Sa{a

13.

Niort, 2. VI 1993.176

Dragi Sveto,177

Nedavno ste Vi podelili moju bol prilikom sahrane moje mame,sada ja delim va{u bol povodom smrti Va{eg brata Gaje.

Ova Va{a je jo{ te`a jer je do{la prerano. Molim, primite mojeiskreno sau~e{}e!

Va{,Aleksandar Ti{ma

AL

EK

SA

ND

AR

T

I[

MA

(1

96

9–

19

93

)

121

stegao lumbago; a okolnosti su takve da sam morala putovati i raditi na vi{e strana,pomagati starima i mladima.

Raduje me {to Vas je napustio lumbago. To je zato {to ste meni pomogli [izo-stavljeno].

Sa{a se ovih dana vratio iz Pariza, gde je bio na promociji svoje prevedene knji-ge „[kola bezbo`ni{tva”. Nekoliko dana proveo je u Lozani kod svoga izdava~a sakojim je podpisao ugovor za prevod „Knjige o Blamu”. Autor je zadovoljan jer knji-ga dobro izgleda, a sre}om brzo izlazi iz {tampe. Za nedelju dana! Danas su Sa{ipredlo`ili da idu}e godine putuje na jedan Semestar u USA.

Kod nas su hladni, ki{oviti i vetroviti majski dani. Zahvaljuju}i Vama lak{e }upodnositi sve ove nevolje koje me spopadaju, jer je za mene ovaj ~arobni lek i jedi-ni. Ose}am se sigurnija na ovome nesigurnom svetu. Hvala Vam na velikom trudii pa`nji, u~inili ste mi mnogo, ovaj lek me spasava. @ele}i Vam sve najbolje, prija-tan boravak i uspeha u Va{em radu, Srda~no Vas pozdravlja Sonja”.

175 Razglednica.176 Na koverti: Aleksandar Ti{ma, Bibliothèque Municipale, 7 Boulevard Main,

79000 Niort – France.177 Pismo pisano rukom.

14.

Seul, 7. XI 1993.

Dragi Sa{a,178

Hvala Vam na sau~e{}u. Va{e pisamce stiglo je jo{ bilo prije na-{eg odlaska iz Novog Sada, ali su to bile posljednje sedmice pred put,a onda su opet do{le sedmice privikavanja i snalaènja ovdje. Kakoste mo`da iz Novog Sada ve} ~uli, ove godine predajem na ovda{-njem Hankuk University of Foreign Studies.

Da nije uz nas vje~na strepnja, i {ta sve ne, nad onim {to se tamozbiva, nama bi ovdje bilo zaista vrlo dobro. Koreja je ~udesna zemlja,beskrajno zanimljiva valjda i za onoga koga Azija posebno ne zani-ma. A sada je raj za knjigu: u Seulu smo dosad vidjeli tri knjiàre ka-kvih kod nas nikad ni sanjali kamoli imali nismo.

Ovih dana moj sinovac, Gajin mla|i sin, koji je posljednje dvijegodine u Americi, dobio k}erku, dijete koje su ve} godinama èljeli.S njima je sada, na mjesec-dva, i njegova majka.

Ranko se, izgleda, krajem godine vra}a u Novi Sad. Njegova dje-vojka, ~ini se, nije raspoloèna da ide u Kanadu, a ni on ne izlazi nakraj s nostalgijom.

Mi bismo trebali da se vratimo negdje u junu idu}e godine.Srda~no Vas pozdravlja[Sveto]

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

122

178 Pismo kucano ma{inom.

MIROSLAV PANTI]179

(1969–1977)

1.

Beograd, 17. juli 1969.Mije Kova~evi}a 9/II

Po{tovani kolega Petrovi}u,180

neizmerno Vam hvala na Va{oj lepoj, u~enoj i zanimljivoj knji-zi Problem soneta u starijoj hrvatskoj knjièvnosti, koju ste bili lju-bazni da mi po{aljete i time mi u~inili veliku ~ast i istinsku radost.Uz toplu zahvalnost na ovome daru, koji me je uz to jo{ i najprijat-nije iznenadio, ja Vam dugujem i izvinjenje {to se odazivam s ovo-likim zaka{njenjem: Va{a knjiga stigla je do mene kad sam bio dogrla u ispitima, ovde, u Sarajevu, i u Pri{tini, i stoga sam joj mogaopri}i tek ovih dana, ~im sam, jedva jednom, predahnuo. ^vrsto senadam da }u sti}i da o njoj progovorim koju re~ u na{im Prilozima.

Kad smo ve} kod tog ~asopisa, da li bih smeo da Vas zamolimda nam po{aljete neki od svojih tekstova? Ne treba, mislim, ni da na-gla{avam da bismo ga {tampali s rado{}u, i najbrè {to se moè, ionako kako ga po{aljete, do poslednjeg slova i do poslednje zapete(a to nije ba{ obi~aj na{ih periodika!).

123

179 Miroslav Panti} (Svilajnac, 9. jul 1926 – Beograd, 16. septembar 2011), istori-~ar knjièvnosti, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik SANU. Doktorirao1956. godine tezom: Sebastijan Slade-Dol~i, dubrova~ki biograf XVIII veka. Pri-stupna beseda: „Veliki smijeh” Marina Drì}a u svome vremenu i danas, 1984;Poetika humanizma i renesanse I–II, 1963; Pesni{tvo renesanse i baroka, Du-

brovnik, Dalmacija, Boka Kotorska, 1968; Mavro Orbin – ìvot i rad, 1969;Knez Lazar i Kosovska bitka u staroj kwièvnosti Dubrovnika i Boke Kotor-

ske, 1975; Iz kwièvne pro{losti, studije i ogledi, 1978; Kratki uvod u Isto-

riju porekla slavenosrpskoga naroda Pavla Julinca, 1981; Susreti s pro{lo{}u,1984; Kwièvnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka, 1990.


Volio bih i ina~e da budemo u nau~noj vezi i da razmenjujemoseparate i knjige. U tom smislu, a kao prvo, bi}u slobodan da Vamodmah uputim svoju antologiju Pesni{tvo renesanse i baroka,181 o ko-joj ste, uveren sam, ve} ~itali osvrt na{eg I. Mandi}a,182 prepun nje-mu svojstvene dubine i erudicije.

Uz prijateljske pozdrave, najsrda~nije Va{Miroslav Panti}

2.

Zagreb, 9. august 1969.

Dragi profesore Panti}u,183

Vratio sam se s odmora (iz Ne~ujama, kamo sam se jo{ jednompo{ao utvrditi u uvjerenju da su na{i renesansni bonvivani imali vi-{e ukusa u izboru mjesta za odmor od ovih dana{njih) i zatekao kodku}e Va{e ljubazno pismo.

Ono me je zaista obradovalo. Od sveg srca prihva}am Va{ prije-dlog da razmjenjujemo publikacije. Ve} godinama pratim Va{ rad snajve}om pa`njom – i za rijetko ~ije mi je radove toliko stalo da miod njih ni{ta ne promakne koliko za Va{e – tako da }u Vam ne sa-mo vrlo rado slati sve {to publiciram (a ~ega ba{ i nije mnogo i dje-lomi~no mo`da i ne ulazi u krug Va{ih interesa) ve} }u Vam tako|erado uvijek potraìti i svaku drugu publikaciju koja Vam zatreba aza koju mislite da bi se ovdje lak{e dobavila nego tamo.

Danas sam Vam poslao, posebno, separate koji su mi se na{li. Tek-stovi o Marinu i Dòri184 iza{li su ve} pred dvije godine ali su pisaniposlije zadnje koju sam Vam poslao ranije, i tako i raspravica na en-gleskom, u kojoj se ne{to potpunije raspravlja pojam metametri~koga koja je izvorno bila referat na me|unarodnoj konferenciji o stihu uBrnu 1966; tako i tekst o terminologiji koji se nadovezuje na ono {tosam pisao o pojmu prilike kod [ne~itko]. „Stih” je separat iz Uvoda uknjièvnost, objavljenog ovih dana u novom izdanju; tekst je imao bitinedirnut, kakav je napisan 1957. i samo bibliografski dopunjen 1959.(danas ga vi{e ne bih mogao popravljati a da ga zapravo ne pi{em po-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

124

181Pesni{tvo renesanse i baroka, Dubrovnik, Dalmacija, Boka Kotorska,

1968. „Prosveta”, Beograd, 1977.182 Igor Mandi}.183 Skica pisma, dosta ne~itka.184 Umjetnost rije~i, XI, 1967, str. 5–15.

novo), ali vidim da ga je, bez moga znanja, dirnuo na mjestima lek-tor, sasvim nepotrebno, sasvim u duhu svoje suvi{ne profesije.

[aljem Vam uz put – za slu~aj da ih nemate – i tri separata iz sta-rih Narodnih starina koji su ovih dana tko zna otkud izmilili ovdje uantikvarijatu pa mi ih ào bilo tamo ostaviti – mada sam ih sâm ve}imao. Ako ih i Vi imate, dajte ih, molim Vas, seminaru ili ve} kome.

Imam Va{u antologiju Pesni{tvo renesanse i baroka, i ve} sam senekoliko puta u nju za~itavao, pa mo`da nema smisla da mi, ako ve}niste, {aljete svoj primjerak. Bolje }e mo`da biti da mi na ovome kojive} imam napi{ete dvije rije~i kad jednom do|ete u Zagreb.

S najve}im zadovoljstvom napisat }u ne{to za Priloge – ~asopiskoji i od studentskih dana mnogo cijenim i pa`ljivo pratim – ali neznam jo{ ta~no {ta bi to moglo biti. Sada upravo redigiram jedan teksto desetercu, koji je ~itan na konferenciji o stihu u Var{avi, u maju,imao bi biti objavljen u Poljskoj (na ruskom); èlio bih da iza|e i kodnas i na na{em jeziku, ali sam ga ve} prije nekoliko mjeseci obe}aokolegi Slobodanu Markovi}u za Knjièvnost i jezik, a za Priloge ne bibio ni zato {to na{e izlaganje ne}e imati karakter prvoga i izvornoga.Spremam i jedan rad o silabi~kom [] desetercu, koji je donekle po-taknut jednim posve proma{enim ali pou~nim preprekama bogatim,napisan o desetercu, objavljen u ~asopisu Knjièvna istorija, ali to samve} obe}ao Umjetnosti rije~i, a u njoj je mo`da i iz drugih razloga naj-bolje da bude objavljeno. Ni{ta drugo {to u ovom ~asu radim ne bimoglo zanimati Priloge, to su [] strasti i sli~ne stvari). Vas molim damoju spremnost i èlju da sara|ujem u Prilozima cijenite, po roku ukojemu }u svoj prilog uspjeti da spremim i po{aljem.

Bilo bi mi vrlo drago ako biste me posetili kad idu}i put svratiteu Zagreb (na komparativnoj knjièvnosti na Fakultetu ili, jo{ lak{e,kod ku}e, tel. [ ]

Srda~no Vas i s po{tovanjem pozdravlja[Sveto]

3.

Beograd, 16. IX 1969.


Po povratku iz Dubrovnika, u kome sam bio vi{e od mesec da-na, i bio u avgustu i po~etkom septembra, {to je protivno mom obi-

MI

RO

SL

AV

P

AN

TI

] (1

96

9–

19

77

)

125


~aju, zatekao sam kod ku}e Va{e preljubazno pismo i Va{e separate,zajedno sa separatima F. Fanceva i M. Re{etara, koje ste bili dobri dami po{aljete. Na svemu tome najdublje Vam se zahvaljujem, a naj-vi{e na Va{em prihvatanju na{e dalje saradnje i na nastojanju da na{kontakt drìmo, do ~ega je svega meni izvanredno stalo. Ja }u bitislobodan da Vas potraìm kada budem u Zagrebu (krajem oktobratrebalo bi da do|em tamo na nedelju dana, s profesorima Leskov-cem i Nedi}em), pa }emo mo}i da o mnogo ~emu progovorimoop{irno i slobodno. Volio bih da se i Vi meni javite kad boravite uovome gradu (moj je telefon [ ]).

Molimo bih Vas da me izvinite {to Vam otpisujem s ne{to zaka-{njenja. Razlog je u tome {to sam èleo da Vam istovremeno po{a-ljem pos. otisak mog predgovora Kraljevstvo Slovena Mavra Orbina;na àlost, to se ~ekanje pokazalo uzaludnim, jer ti otisci jo{ uvek ni-su gotovi, te }u ih, po svemu sude}i, imati u rukama tek kad minesajam knjiga. Bio sam primoran, stoga, da ~ekanje prekinem i daVam po{aljem ne{to od svojih radova ~iji su mi otisci preostali, pri-klju~iv{i tome i najnoviji broj Priloga, u kojima smo {tampali odgo-vor prof. Hamma na moju recenziju njegovog izdanja Drì}evih sti-hova, kao i moju repliku na taj njegov odgovor. Mo`da }e Vas stvarinteresovati a i zabavljati.

S najve}im zadovoljstvom, i istovremeno sa zahvalno{}u, bele-ìm Va{e obe}anje da }ete sara|ivati u Prilozima. Kada }e se to ostva-riti, i u kom }e vidu biti, neka bude Va{e, ali pamtite datu re~ i bu-dite uvereni da Vas i{ ~ekujemo s rado{}u i s istinskim simpatijama.

@eli Vam sve najbolje i toplo Vas pozdravlja odani VamMiroslav Panti}

4.

Zagreb, 1. X 1969.


Vrlo me raduje da }u imati prilike da Vas vidim u Zagrebu kra-jem oktobra. Nadam se mo`da vidjeti Vas i ranije – spremam se ovihdana na kongres u Budvu, ali ne znam ho}ete li i Vi po}i tamo.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

126

186 Skica odgovora pisana rukom.

Mnogo Vam hvala na knjizi, separatu i Prilozima. Hammovodgovor i Va{a replika jesu me, naravno, interesovali ali ne mogure}i da sam se ~itaju}i ba{ zabavljao. Mo`da sam malo vi{e nego obi~-no umoran od ispita koje sam pro{li mjesec preturio preko glave,mo`da je i ovo hirovito i ki{ovito vrijeme krivo, ali sve mi je teè pri-siliti sebe da zanemarim, da ne vidim i ne ~ujem, onu zlo}udnu airacionalnu nakostrije{enost koja je u podtekstu Hammova odgovo-ra jo{ izrazitija nego u njegovu pogovoru. Teren smo, naravno, kom-plicirali na sto na~ina, i nitko od nas nije za to jedini kriv ni u tomeposve nevin, pa ne bi ~ovjeku smjelo biti te{ko da se navikne na stvar-nost me|unacionalnih sporova i naga|anja. Bolje rije~ima nego no-èm. Ne mogu se, me|utim, naviknuti na iracionalnu komponentuu tim sporovima – na one mutne porive koji pametne ljude navededa izgube pamet. Optuìti ba{ Savkovi}a da je srpski {ovinist moèbiti ru`no, ali samo za sebe ne mora izazvati o~aj nego trijezan otpor.ôvjek je me|utim posve nemo}an pred mentalnom strukturomunutar koje se u isti ~as pretpostavlja i formula srpski „{ovinist pri-svaja dubrova~ku knjièvnost” i formula „srpski {ovinist hvali Slovoljubve a kudi Dòru”. Na optu`nicu da je netko ~itavog ~ovjeka dva-put ubio nemogu}e je odgovoriti – ~ovjek shva}a da je do{ao predzid i da je racionalan razgovor nemogu}.

Namjeravam u Budvi poku{ati da govorim – recimo – o neop-hodnim pretpostavkama za racionalan razgovor me|u filolozima ra-znih naroda i raznih politi~kih i nau~nih uvjerenja. Radi vlastite sa-vjesti, naravno, bez velikih iluzija o efektu. Ispiti su me, me|utim,dotukli i pisanje mi koreferata slabo napreduje.

Zahvaljuju}i Vam jo{ jednom na poslanim radovima, i nadaju-}i se skorom susretu, srda~no Vas pozdravlja Va{

Svetozar Petrovi}

5.

[krajem 1969]187

Toplo Vas pozdravlja i eli svaku sre}u u 1970. godini Vama, Go-spo|i i Va{em sinu, Va{

[Miroslav Panti}]

MI

RO

SL

AV

P

AN

TI

] (1

96

9–

19

77

)

127

187 Ispisano na vizitkarti.

6.

[krajem 1971]

Va{oj Porodici i Vama svaku sre}u u 1972. godine najsrda~nijeèli Va{

Miroslav Panti}

7.

[krajem 1972]

Va{oj porodici i Vama èli radnu, plodonosnu, sre} nu ilepu 1973. godinu najiskrenije Va{

Miroslav Panti}Hvala na poslatom Letopisu!

8.

[krajem 1973]

Gospo|i Petrovi}, Vama i Va{em sinu svaku sre}u u 1974. godi-ni najsrda~nije èli Miroslav Panti} s porodicom.

9.

Beograd, 19. II 1974.


Va{e pismo sam dobio pre ~etiri-pet dana, ali sam sve o~e-kivao i najavqen slu`beni dopis Dakanata Va{eg fakulteta,pa da Vam otpi{em na jedno i drugo. Me|utim, kako tog dopi-sa jo{ nema, a rok mog dolaska na prvi ~as opasno se pribli-ìo, ne bih hteo da Vas daqe ostavqam u nedoumici. Dakle, izVa{eg pisma saznao sam sve potrebne okolnosti, i prema na-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

128


{em dogovoru, po~iwem u ponedeqak, 25-og. Nadam se da }eokolnosti dozvoliti da se vidimo i tog dana, {to bi me veomaveselilo; ali ako Vi zbog zauzetosti ne uspete da odvojite kojiminut za to, vide}emo se – Laza Kosti} bi dodao: ako Bog da –u drugi ponedeqak.

Na po~etku na{eg zajedni~kog posla hteo bih da izrazimnadu da }e sve biti u najboqem redu i na obostrano zadovoq-stvo.

Znam da }u Vam svojom }irilicom zadati podosta muke, alipi{em namerno tako, razume se ne da bih Vas mu~io...

Kao i uvek, najsrda~nije Vas pozdravqa, uz mnogo toplihèqa za dobro Va{e i Va{ih odani Vam

Miroslav Panti}

10.

Novi Sad, 1. VI [1976]


Priloèno slu`beno pismo kaè sve. Profesor @ivko-vi} i ja sa~eka}emo Va{u ocjenu da je supotpi{emo. Ako ocje-na bude pozitivna, ispit se moè odràti u svako vrijeme ko-je Vama odgovara. Dovoqno je da nam date 5-6 dana pauze izme|udana kada nam ocjenu po{aqete i dana za koji èlite da seodbrana zakaè (na{a je procedura prihva}awa ocjene vrlo jed-nostavna – ocjena prolazi samo kroz Koordinacioni odbor,odbor }emo zakazati posebno za tu priliku, potrebno je samoda sve katedre i svi ~lanovi odbora budu o sjednici obavije-{teni, i imaju uvidu u ocjenu, tri dana prije sjednice). Odbra-na je kod nas sastavni dio magistarskog ispita, koji je zami-{qen kao pravi ispit; ogla{ava se na oglasnoj tabli Fakulte-ta i ima obi~no ponekog slu{aoca ali nije prvenstveno javnaceremonija nego ba{ pravo ispitivawe.

Profesor @ivkovi} }e, kaè mi, neko vrijeme sada bitiodsutan iz Novog Sada. Svakako je ovdje ~itavo vrijeme u po-sqednoj dekadi juna. Pretpostavqam da ni Vama ne bi odgovara-lo da se odbrana odnosno ispit zakazuje za neki raniji termin.

MI

RO

SL

AV

P

AN

TI

] (1

96

9–

19

77

)

129

189 Pismo pisano ma{inom.

Drago mi je da }e Vas bar ova odbrana natjerati da malo do-|ete u Novi Sad. Ne vaqa zanemarivati ni sjeverne Atine. Ra-duju}i se da }emo Vas ovdje uskoro vidjeti,

Srda~no Vas pozdravqa[Sveto]

11.



primo sam oba Va{a pisma, ono slu`beno, u ime Koordinacio-nog odbora za postdiplomske studije, i ono drugo, li~no, u vezi s ra-dom drugarice Zavi{in. U me|uvremenu video sam se s profesorom@ivkovi}em, a i ovde smo na~inili rasporede ispita. Sada Vam, da-kle, mogu poslati svoje predloge za termin na{eg susreta u NovomSadu, na ovom ispitu koji nas ~eka. Predlaèm da Vi i prof. @ivko-vi} izaberete: ili ponedeljak, 28-og, ili utorak, 29-og juna. NudimVam, na àlost, samo dva dana, jer i pre i posle njih imam obavezaovde, vezanih za stroge rokove (od kojih mogu i poluditi ili dobitiinfarkt). Molio bih da ispit ne bude zakazan pre 11 ~asova (da bihmogao sti}i), a bi}u Vam zahvalan i na obave{tenju o tome za kojiste se od predloènih dana opredelili. Za slu~aj da Vama ne odgova-ra nijedan, ispit bismo mogli odràti u julu, ali ne pre 6-og (jer imamispitnih i drugih obaveza dotle, a izme|u ostaloga i dve odbrane dok-torskih disertacija).

Moja ocena o radu Mirjane Zavi{in je pozitivna, razume se; ~i-ste savesti, ja stavljam ne{to malo vi{e od vrlo dobar. Rad je po{tenoi solidno ra|en, a ima dobrih rezultata. Razume se, ne slaèm se usvemu s autorom, ali to je i prirodno. Imam i odre|enih primedbi,ali je to prirodno tako|e. Kako vidim da Vam treba i referat o radu,s formulisanom ocenom, molim da zasad ocenu primite ovako, a re-ferat }u Vam poslati za neki dan (kad zavr{im referat za tezu ZlateBojovi}, odmah }u pre}i na ovaj).

Verovatno sam Vas podosta namu~io u ovoj stvari (tesni roko-vi itd.), ali verujte mi, molim Vas, to sam najmanje èleo, i, jo{, naj-manje sam èleo da namu~im Vas. Opro{}avajte, Boga radi. Koliko

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

130


mi je stalo da Vas posle toga odobrovoljim, moète videti i iz okol-nosti da Vam pi{em latinicom (a Vama sam zahvalan na onoj div-noj, }irilici, kojom ste mi ulep{ali dan kada je Va{e pismo stiglo).

Kao i svaki na{ susret, radova}e me mnogo ovaj koji nam pred-stoji u Novom Sadu. Nadam se da }emo mo}i da ~estito porazgova-ramo.

Va{ima i Vama èli svaku sre}u i {alje najtoplije pozdrave Va{Miroslav Panti}

12.

Beograd, 22. VII 1976.


vra}am Vam, s ne{to zaka{wewa, zapisnik o magistarskomispitu Mirjane Zavi{in. Potpisao sam ga, razume se, iako bihi ja, kao i Vi, voleo da je boqe i potpunije na~iwen.

Radujem se ako sam svojim u~e{}em u nastavi na postdi-plomskim studijama, makar i najskromnije, makar i najmawe,pomogao stvari i, iznad svega, Vama; zbog Vas, a ni zbog kogadrugoga, sam i dolazio u Novi Sad. I da znate, za sve vreme: uvek}e me radovati da sara|ujem sa Vama. I sve je bilo dobro, i naj-boqe, s Va{e strane.

Ne znam kuda }ete na odmor, ali gde god budete èlim Vam,od srca, da sa Va{ima budete veseli, sre} ni i zdravi.

Najsrda~nije Vas pozdravqa odaniMiroslav Panti}

13.


Dragi Profesore,192

kao {to ste i mislili, dokumenti Mirjane Zavi{in nala-zili su se, „sakriveni”, u wenom radu o po~asnicima. [aqemVam ih, prema na{em dogovoru.

MI

RO

SL

AV

P

AN

TI

] (1

96

9–

19

77

)

131

191 Pismo pisano rukom.192 Pismo pisano rukom.

U ono {to sam Vam rekao o vremenu svog povratka iz Ita-lije moram uneti jednu ispravku. U Srpskoj akademiji izvadi-li su mi kartu za povratak i polaskom iz Venecije u petak, 23.o. m., u 16,52 i dolaskom u Beograd, u subotu, 24. o. m., u 8,05. Pre-ma tome, kod ku}e }u biti tek tada, ako Bog da ({to bi rekaoLaza Kosti}) ili ako Berlinguer193 dozvoli (tj. ne odredi ne-ki {trajk, po obi~aju), kako bismo sad morali re}i.

Pozdravqa Vas kao i uvek srda~no Va{Miroslav Panti}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

132

193 Verovatno se misli na Enrika Berlinguera, italijanskog politi~a-ra, sekretara Komunisti~ke partije.

SRETEN MARI]194

(1970–1982)

1.

Pariz, 11. juli 1970.

Vama i gospo|i srda~an pozdrav, S. Mari}195

(Monsieur, Svetozar Petrovi}, Jak{i}eva 33/V, Zagreb, Yougo-slavie)196

2.

Paris, 20. mart 1972.

Srda~an pozdrav, S. Mari}197

133

194 Sreten Mari} (Subjel, 20. februar 1903 – Turen, 27. septembar 1992). Dok-torsku tezu odbranio u Lionu iz istorije: Histoire du mouvement social sous le SecondEmpire à Lyon (Istorija dru{tvenog pokreta u vreme Drugog carstva u Lionu). U Za-grebu objavljuje Odabrana pisma Karla Marksa, pod pseudonimom Dr. S. Jeli})1938. Iste godine primljen je u masonsku lo`u „Maksimilijan Vrhovac”. PrevodiGuliverova putovanja D`onatana Svifta, 1945; od 1947. do 1950. je savetnik za kul-turu Ambasade FNRJ u Parizu a od 1962. predaje u Novom Sadu na Filozofskomfakultetu i objavljuje knjigu Ogledi I. ^lan je redakcije Letopisa Matice srpske. Ob-javljuje knjigu eseja Glasnici apokalipse, 1968, zatim, Protejska svest kritike, 1972;eseje Raskr{}a, 1975; Proplanci eseja, 1979; O jeziku i jezikoslovlju danas (pristupnabeseda), 1981; Ogledi II, 1987.

Supruga Nikol podigla mu je spomenik-krajputa{ u Turenu, isti onakav kakavje on podigao svome ocu.

195 Sva pisma koja je Sreten Mari} uputio Svetozaru Petrovi}u, pisana su rukom.196 Razglednica.197 Razglednica.

3.

St. Jean de Luz, 12. juli 1972.

Srda~an pozdrav, Vama i gospo|i. Ovde, naravno, ni~eg novog. Ali voleo bih da mi pi{ete kako je

tamo. Moja adresa [ ].[S. Mari}]

4.

Pariz, 29. maj 73.

Dragi kolega Petrovi}u,Prvo da se izvinim: {to nisam do{ao na predavanja onog ame-

ri~kog profesora i {to Vam nisam vratio knjigu. Na predavanje ni-sam do{ao, zato {to sam ga prespavao, ne ~uv budilnik (Nicole jemorala ranije da izi|e). Knjigu Vam nisam vratio, zato {to smo mo-rali iznenadno na put, a Vas, ve~eri kad sam telefonirao nije bilo kodku}e.

Ovde ni~eg naro~ito novog. Zapadni svet se sve vi{e dosa|uje usvom nervoznom blagostanju bez cilja, sa svojim apsurdnim, u bitiuvek istim novinama, u situaciji gde je ~ovek prevazi|en svojim de-lima. No, to je ve} banalno.

Ja, zvani~no, prili~no radim. Ne znaju}i za{to. Sasvim zapadnja~-ki. Sve manje vi|am prijatelje – koji se o~ajno, ve} godinama, po-navljaju u svojim originalnim individualnostima. Poverovao bih daje to {to starim, ali i }erke mi, i èna imaju isti mu~an utisak, a onesu mlade.

Pi{ite mi op{irno kako ìvot te~e kod nas. Pozdravite ènu i sinai javite nam kako je gospo|i Petrovi}. Je li se sasvim oporavila?

Mnogo srda~nih pozdravaS. Mari}P. S. Je li va{a adresa Visarionova 7/IV?198

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

134

198 Svetozar Petrovi} je na dnu pisma napisao: „Odgovorio 4. 6. 73.”

5.

Mormoiron, 21. avgusta 73.

Dragi kolega Petrovi}u,

Nadamo se da se gospo|a Petrovi} sasvim oporavila i da sadaprovodite prijatne i bezbri`ne dane – negde na moru.

I kod nas je sve vi{e manje u redu, koliko to ve} moè u pood-maklim godinama. No glavno je da su deca dobro. U Provansi smo,u jednom zaba~enom „mas”u (tako se ovde zove selja~ka ku}a). Vru-}ine su velike, ali imamo svoje ìvo vrelo, sa tri ~esme, pa se do mi-le volje rashla|ujemo.

Kao pravi ~ovek svog vremena Vi mene kao prvo pitate {ta ra-dim. Zaboravljate da je po starom Zavetu rad prokletstvo, a da poMarksu carstvo slobode po~inje gde nu`da rada prestaje. Naravnoda radim, kao i svaka ropska intelektualska du{a. Odrào sam nekapredavanja koja su me ko{tala mnogo vi{e truda no {to sam o~eki-vao, a sad spremam jedno za septembar, u [vajcarskoj. Kupujem pokoju knjigu koja tretira temu mojih budu}ih predavanja i prelista-vam ih – psuju}i Vas.

Ina~e ni~eg novog. Bar na izgled i preko leta kad u velegradovi-ma ni ìve du{e nema. Za nas koji smo navikli na teku}e revolucijeizgleda nam da se ni{ta naro~ito ne zbiva. U stvari, kad se pa`ljivijezagleda, promene su neverovatno brze i radikalne. Samo {to to nedobija adekvatna izraza na duhovnom nivou. Tu se svi ponavljaju.Pi{u se virtuozna dela, ali osnovne ideje su uàsno stare. Marks,Frojd, Huserl, Hajdeger, Withe{tajn, su jo{ uvek avangarde. Do|ekatkad ~oveku vrlo komi~na ideja da je mlada i nadobudna snaga uvrlo starom mo~varnom svetu. U stvari svi rade, ~itaju, diskutuju,ne{to se kuva. Bog zna kad }e proklju~ati. A mo`da je ta~na i onaHegelova da je filozofija buljina... Ali u tom slu~aju, ~emu filosofijai spekulativna misao, ako su one samo memoari sa kraja ìvota sta-re gospo|e.

Od kako smo oti{li iz Pariza ni{ta vi{e ne znam i ne ~ujem {ta sezbiva kod nas. Ovda{nje novine nas i ne spominju, pa mislim da seni{ta naro~ito i ne zbiva, mada je, pred na{ polazak, izgledalo kao dasu velike promene na vidiku. No valjda je i kod nas leto do{lo let-njeg odmora.

SR

ET

EN

M

AR

I]

(1

97

0–

19

82

)

135

Pi{ite mi. [to bude op{irnije to }e me vi{e radovati. A do jese-njeg ponovnog vi|enja moja èna i ja èlimo va{oj dragoj i simpa-ti~noj obitelji sve najbolje

S. Mari}

6.

Novi Sad, 10. septembra 1973.

Dragi profesore Mari}u,Hvala Vam na pismu. Stiglo je kao glas iz nekog drugog – mir-

nog, ljetnjeg, opu{tenog – svijeta u ~asu kad nas je ve} po~eo mljetijesenji `rvanj. Na fakultetu rasap – sva sila tu`nih i neprijatnih vije-sti: sekretar Fakulteta, Du{ko Trifunovi}, iznenada umro, na ljeto-vanju; prodekan Mirni} leì u Be~u poslije infarkta; {efica ra~uno-vodstva Mira dala ostavku i ostavila nas; ]ulum oti{ao sa upravni-{tva biblioteke. Na {irem planu nikakvih velikih doga|aja izgleda danema. Kod mene u ku}i sada je bolje nego {to je bilo: èna se poma-lo oporavlja od svega, glavne su neposredne opasnosti pro{le i na-damo se da }e biti dobro.

Postdiplomske studije pomalo nam startuju. Na konkurs se ja-vilo 18 studenata, 2 je otpalo u prethodnoj selekciji jer nisu zadovo-ljavali uslove, jo{ }e poneki mo`da otpasti na prijemnom ispitu ilisâm odustati zbog vojske ili ko zna ~ega. Bi}e ih ipak na kraju vi{eod 10 a me|u njima ima ih, koliko se moè o nepoznatima po papi-rima zaklju~ivati, i nekoliko zaista dobrih. I kurseva imamo najavlje-nih dovoljno tako da prosje~no ne}e biti vi{e od ~etiri studenta pokursu i mo}i }e se, vjerujem, raditi u njima ugodno i dobro.

Za desetak dana moramo oglasiti kurseve kako bi ih studentimogli da izaberu i upi{u. Na spisku kurseva treba da navedemo i po-sebne uslove za svaki kurs (npr. poznavanje nekog odre|enog stra-nog jezika) i vrijeme odràvanja kursa. Ako mi ne javite da imate utom pogledu neke odre|enije zahteve, uz Va{ }emo kurs – Mit I –staviti da se vrijeme odràvanja dogovara sa nastavnikom, a poseb-nih uslova ne}emo navoditi. Studentima, koliko vidim, odgovarajunajvi{e kasni poslijepodnevni i ve~ernji ~asovi, a to, koliko znam,najbolje odgovara i Vama, pa velikih problema oko vremena ne}e-mo imati.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

136

Predvi|eno je da nastava po~ne u sedmici od 8. do 13. oktobra,kako bismo mogli da damo studentima obe}ani broj ~asova (24. do28, tj. 12 do 14 sedmica po dva). Ako niste planirali da se dotad vrati-te, mogli biste svoj kurs djelomi~no odràti i koncentrisano, tj. takoda u pojedinim sedmicama odrìte dvaput po dva ~asa. Studentimabismo to, me|utim, morali najaviti, pa Vas molim da mi javite kadaotprilike namjeravate da do|ete.

Istro{ih se, eto, na tehni~ke stvari, ali u na{em su vijeku pismaizgledala najvi{e za njih i mi{ljena. Zaèljeli smo Vas se ve} ovdje irazgovora onog pravog, usmenog, jer za ovaj pismeni na{ svijet, i kadse pravi da je pismen, slabo mari.

Srda~an pozdrav Va{oj supruzi.Mnogo Vas pozdravlja[Sveto]

7.

Pariz, 16. sept. 73.

Dragi kolega Petrovi}u,Pre svega da Vam kaèm da se Nicole i ja radujemo {to je gospo-

|i Petrovi} bolje. Jedan prijatelj lekar nam veli da su post-operacio-ni {okovi posle tako te{kih operacija ne{to {to vrlo dugo traje i vrloiscrpljuje. Kad se vratimo, prva }e nam poseta biti njoj.

[to se ti~e poslovnog dela Va{eg pisma – a ono je, na àlost,uglavnom poslovno – drago mi je zbog na{eg fakulteta da se to vi{emanje re{ilo. Predlaèm za mene 2 ~asa, od 5 do 7 po podne pone-donikom. Ja }u biti u Novom Sadu oko 10. oktobra. Tu dakle nemaproblema. Ina~e, kako se, bar dok ne udare me}ave, nameravam po-prili~no kretati, ja }u, kao i vi, verovatno, ~esto „koncentrisati” svojkurs, drè}i po 4 ~asa nedeljno. Tako smo i do sada radili.

Dosta sam ~itao ovog leta, ~ak i o mitu i njegovim problemati-kama, ali mi se ~ini da ne mogu nikako precizno odrediti pravac svogkursa dok ne vidim – kursiste. Vide}emo.

Kroz koji dan }u u [vajcarsku, na Rencontres á Neuchâtel. Ka-ko }e tamo biti nekoliko interesantnih ljudi, radoznao sam kakvi }eizgledati „usmeni razgovori”. Svuda je to najplodnije: ima{ pred so-bom iva ~oveka a ne kostur njegove misaone apstrakcije. Znate i sa-mi kako se misao izvitoperava kad je valja zalepiti za hartiju. ôvek

SR

ET

EN

M

AR

I]

(1

97

0–

19

82

)

137

sa telom, gestovima i grimasama je ipak teè artificijelan. Samo {tose ovde ti telesno-duhovni kontakti ipak nastavljaju u koresponden-ciji, u korespondenciji izme|u ljudi koji – poznavaju}i se ve}, lakouz re~i dodaju i grimase i gestove. Otud i ve}i zna~aj autenti~ne ko-respondencije nego mojih i Va{ih apstraktnih disertacija po tema-ma iz kojih smo se ve} li~no apstrahovali. Otud i Va{e izvinjenje daje usmeni razgovor uvek bolji od pismenog pokazuje samo da ste Vi,uprkos zagreba~kog {lifa i kulturne ène, najobi~niji savremeni li~-ki primitivac. Velim savremeni, jer su na{i stari znali krasno divanitii preko pisama, isto tako potpuno i od srca kao i ovda{nji Floberi,Helderlini i drugi. Vuk je zaista znao da pi{e kao {to govori, danas kodnas ne znaju ni to niti pak i obrnuto: da govore kao {to pi{u. Govo-ra nemaju a pismo im je artificijelno.

Sve ovo za to da ipak sednete i napi{ete mi jedno pravo pismo.Svejedno kakvo: duboko misaono ili tra~ersko, iz glave ili od srca –ali od Vas. Nadam se da }e ova stroga opomena ipak delovati.

Osim toga ni~eg novoga. Deca ive punim ìvotom, sa puno mu-ka i nevolja, naravno, ali vatreno. @ena, a naro~ito ja, ìvuckamo ka-ko jo{ moèmo, {alju}i srda~an pozdrav Vama i Va{ima,

Va{ S. Mari}

8.

Mormoiron (Provansa), 14. sept. 1974.

Dragi kolega Petrovi}u,Nisam Vam pisao pre svega {to sam lenj skoro onoliko koliko

ste Vi vredni, to jest ogromno, a uz to i zato {to sam mislio da ste,kao pametan ~ovek, pobegli iz novosadskih tropskih vru}ina u nekablaà i humanija podneblja. Me|utim iz jednog pisma saznajem daste hrabro u Novom Sadu i da Vas tamo ljudi ~e{}e vi|aju. Tant pispour vous!

Tre}i razlog mom }utanju je {to zbilja nema ni~eg zanimljivog{to bih Vam mogao pisati. Cela porodica je prose~no dobro, prose~-no zadovoljna i nezadovoljna, radna i neradna. Mittelmeusah-i upunom smislu. [ta o tome da se pi{e.

Na intelektualnom polju tako|e ni~ega. Moète misliti kako stva-ri stoje kad su i tako ta{ti Francuzi po~eli da prevode stare studije i

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

138

rasprave, i ~ak da o njima i pi{u. Studije i rasprave koje su nama, bal-kancima kosmopolitima, ve} odavno poznate.

[to se mene li~no ti~e, ja sam, kad pogledam unazad, za ova trimeseca mnogo vi{e uradio, no {to mi je izgledalo. Pisao sam mno-go, malo i prevodio. Na àlost od hrpe napisanog, malo je definitiv-no uobli~enog, a to je, bar {to se izdava~kog u~inka ti~e, lo{a stvar.Ali, valja biti filosof.

Nadam se, odnosno ne nadam se ve} sam siguran, kad ste sedeliu N. S., da ste napisali i za {tampu pripremili mnogo toga. I ma ko-liko Vas grdio i psovao, ipak mi je to drago.

O tom {ta se u zemlji zbiva, ni{ta pod bogom ne znam. Kako ni-sam pisao, nisu mi ni odgovarali, a od kako sam na selu na{ih novi-na ne dobijam, pa kao da sam na drugoj planeti. Reklo bi se, po ovda-{njoj {tampi, koja o nama ni slovca ne veli, da smo mi neka sre} nazemlja bez istorije.

Pi{ite mi. Mi ostajemo u Francuskoj do prvih dana oktobra.Onda na zimovnik u N. S. Za va{e magistre sam pripremio prili~nomaterijala o romanu. Bi}u savestan.

Nadam se da Vam je porodica i bez Vas znala ljudski provesti le-to i èlim joj svako dobro.

Vas srda~no prijateljski pozdravljaS. Mari}Pi{ite!

9.

Avignon, 22. okt. 74.

Dragi kolega Petrovi}u,Ne zamerite {to sam Vam poremetio Va{ program rada. Nije bi-

lo namerno. Ve} odavno sam znao da }u jednog dana morati podno`, ali su me lekari uveravali da to moè da ~eka jo{ godinama, a jasam planirao da to izvedem negde slede}eg prole}a u Vojnoj bolni-ci u Beogradu kod svog starog znanca Papa.199 Me|utim, odjednomse sasvim iznenada ispostavilo da nema ~ekanja. I eto, rezultat je bioda ste morali ili da na brzinu na|ete drugog predava~a, ili da se re-zignirate na krnju nastavu. Excuse me!

SR

ET

EN

M

AR

I]

(1

97

0–

19

82

)

139

199 Prof. dr Isidor Papo (Ljubu{ki, 31. decembar 1913 – Beograd, 14. oktobar1996), lekar, kardiohirurg.

Ja sutra napu{tam kliniku, ali }e mi trebati jedno mesec dananege i odmora do pune forme. [to zna~i da }u, ako bog da, biti uN. Sadu tek po~etkom decembra. [to, opet, zna~i da sa mnom mo-ète ra~unati tek sa drugim semestrom. Naravno, ako ste bez dovolj-no predava~a i ako budete smatrali da bi bilo dobro da me uklju~iteodmah, za taj mesec i po dana (decembar – 15. januar), poslu{a}uVas – kao i uvek. Isto tako, ako ste, sa}uar da se ja ne}u javiti na vre-me, a ne znaju}i dokle }e to odsustvovanje trajati, na{li meni zame-nika za celu ovu {kolsku godinu, nemojte, molim Vas, misliti da stemi ma {ta naào u~inili. Ovo najiskrenije.

Ako mi je {ta ào na Vas to je {to mi celog ovog dugog leta nijednom abera o sebi ne dodaste. Nadam se da ste moja pisma dobili.

Gospo|i Petrovi}, sinu i Vama sve najsrda~nije i prijateljskiS. Mari}Moja, uvek ista, adresa:200

S. Mari}

10.

Provansa, 10. sept. 1976.

Dragi kolega Petrovi}u,êsto smo Vas spominjali, Vas i va{u simpati~nu suprugu, ali

odlu~ivano pisanje je neprestano ostavljano za sutra. Ja kao da samse vratio literaturi na{ih predaka – usmenoj, jer osim nekolika pre-davanja, koja su, u na{em veku fiksiranja svake re~i najrazli~itijimsredstvima, poslednji ostatak usmenog mudrija{enja, celog ovog du-gog leta nisam uradio ni{ta. Nisam napisao ni deset stranica. Pa niVama pisma! Jo{ jednom: Ne mislite da smo Vas zaboravili.

Kod nas ni~eg naro~itog. Nikol slika, ja ~itam i zidam terase i ste-peni{ta oko ku}e. ]erke nas obilaze. Oboje se igramo sa unukom,201

koja je – naravno – divna. Unu~ad su savr{ena prilika da ~ovek uì-va u deci – bez ikakve odgovornosti.

Na na{em planu u Francuskoj ni~eg naro~ito novog. Revije suproklamovale novu generaciju filosofa, ali ono malo {to sam od tihmladih genija pro~itao, niti je novo niti genijalno. No ima ipak mno-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

140

200 Na dnu teksta S. Petrovi} dopisao, „Odg. 4. XII”.201 Unuka Ana od k}erke Katarine.

go mladih koji zaista ozbiljno rade, samo {to izme|u solidnog radai stvarala{tva valja da postoji i izvesna intelektualna atmosfera. A ne-ma je. Ina~e je ovo, kao i svako potro{a~ko dru{tvo: Svi su uàsnonezadovoljni, i svi suvi{e jedu.

Mi }emo u Novi Sad oko polovine oktobra. Pre toga moramo iNicole i ja na klini~ki pregled. Ukoliko Va{a ustanova i dalje funk-cioni{e, i ukoliko sam Vam jo{ uvek potreban, ra~unajte sa mnom.

Kako ste vas dvoje, kako naslednik? [ta ste sve letos napisali? Va-{a vredno}a mi stvara kompleks niske zavisti.

Pi{ite nam! Verujte da }e nam to biti velika radost.Na{a adresa do kraja septembra:S. M.

Uostalom moète uvek adresirati na Pariz. [alju nam po{tu.Mnogo srda~nih pozdrava Nata{i i Vama. Nicole me dit de vo-

us embrasser beaucoup pour elle.Va{ S. Mari}

11.

Novi Sad, 16. IX 1976.

Dragi profesore Mari}u,Vrlo nas je obradovalo Va{e pismo. Drago nam je da ste dobro i

u dobrom raspoloènju – vi{e puta smo se ljetos upitali, ~itaju}i ovelikoj su{i u Francuskoj, kako je kod vas (ljeti se ~ovjek ~e{}e sjetida je u nekoj relaciji prema prirodi, moj sin se toga sjetio ovog ljetanaro~ito ~esto jer se u prvih dvadesetak dana na moru uspio oku-pati triput, svu smo naime zapadnoevropsku ki{u preuzeli, po`rtvo-vani kakvi ve} jesmo, ove godine na sebe).

Ovdje Vas ne samo mi nego i studenti ~ekamo. Ne upisujemona na{e postdiplomske studije novu generaciju (jer nemamo para),ali za pro{logodi{nje studente moramo organizovati jo{ jedan seme-star nastave. Va{ kurs Tehnika modernog romana najavljen je za su-botu od 11–14, sa po~etkom 30. X, uz napomenu da je uslov za pri-javu da je student odslu{ao kurseve Problemi modernog romana I i IIili da je dobio saglasnost nastavnika.

Va{a magistrantkinja, Zoja Karanovi}, predala je, danas ili ju~e,svoj rad, i ovih }emo joj dana odrediti komisiju. Mislili smo da u ko-

SR

ET

EN

M

AR

I]

(1

97

0–

19

82

)

141

misiju, uz Vas, u|u Nada Milo{evi}-\or|evi}, docent za narodnuknjièvnost u Beogradu (pisala je u vi{e prilika o narodnim pripo-vijetkama), i Boìdar Kova~ek. Rok je za referat komisije dva mje-seca, tako da tu velike ùrbe nema, a, koliko se sje}am, Vi ste radve} ranije bar u dijelovima ~itali tako da sada i ne}ete imati pre-vi{e posla.

Ina~e jednom da ima i{ta o ~emu bi jo{ vrijedelo pisati. Razgo-vori se vode o ki{i, klimi, zemljotresima – vje~ne stare teme koje upisanu knjièvnost na{eg vijeka ne spadaju. Niko jo{ nije pravo svje-stan da uskoro po~inje nastava a jo{ skorije i ispiti, tako skoro da }e-te nas, dok do|ete, na}i ve} sa radom iscrpljene i mrzovoljne. Ali {tada se radi.

Radujemo se da }emo vas oboje uskoro opet vidjeti ovdje. Nata-{a mnogo pozdravlja gospo|u Nikol i Vas, a oboje vas tako|e srda~-no pozdravlja

Sveta Petrovi}

12.

La Madeleine, 20. jun 79.

Dragi kolega Petrovi}u,Nije da na vas ne mislimo i da vas se ne se}amo. Desilo nam se

da smo dva-tri puta o vama i divanili, jednom i poduè. Ali {ta i za-{to da vam pi{em, kad ìvot te~e – ne monotono, ne daj boè! – alijednoli~no, bez osobitih doga|aja. Imamo puno sunca, ali bez va{ihvru}ina, pentramo se, koliko nam godine dozvoljavaju, po planiniVenton, ~uvenoj sa Petrarkinog opisa, koja po~inje stotinak metaraod ku}e; s vremena na vreme nas neko poseti, ili mi posetimo neko-ga, a ostalo vreme je, isto kao i svi, pi{em, ~itam ili zijam kroz pro-zor, a Nicole slika.

O svemu tome nije ozbiljno pisati, a mi nekih ozbiljnih, {to }edanas re}i poslovnih veza nemamo – i opet, bogu hvala! – pa eto,dani prolaze, a mi od sebe dragim ljudima abera ne dajemo.

No sad, kad ovo napisah, ose}am da sve nije ba{ tako, da nijeta~no da nema ba{ nikakvog razloga da vam se javimo. Jer, ~esto, ra-znim povodima, zagrize me neka ideja o kojoj bih rado, pa ma i pre-ko pisma, sa nekim razgovarao, da je produbim, da je oprobam. Ide-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

142

je su, kad nastaju, samo klice, one valja da se probiju do sunca, dore~i, da rastu, da se granaju, a za sve to je potreban neko ko ih pri-hvata – ili odbacuje, svejedno, ali uvek pomaè da u vama sazru. Mo-`da mi po neki puta do|e èlja da Vama o nekoj od njih pri~am, ne-koj od onih za koje Vi imate sluha i smisla. Naravno, na èlji ostane,jer znam da to danas ~ak nije ni pristojno: uznemiravati ljude kojiimaju i druga posla, sa svojim idejama, za koje nikad ne znate da lisu uop{te vredne razgovora, da li su uop{te i ideje, a ne ne{to o ~e-mu ~ak i novine pi{u. A i pro{la su vremena, kada je epistolarna za-ostav{tina jednog ~oveka pretstavljala njegovo najpotpunije delo.

Ta vremena su pro{la, no verovatno da nostalgiji za njima vi du-gujete ovu moju epistolarnu gnjavaù.

A sada nam, Nicole i meni, ostaje samo da porodici Petrovi} javi-mo da je se se}amo, da nam je draga i da joj èlimo svako dobro.

S. Mari}Adresa do oktobra (no i pariska jo{ uvek vredi): S. M.

13.

Paris, 3. juli 1977.202

U nadi da je kod vas sve u najboljem redu, kao i da ste sada da-leko od Novog Sada, kraj mora ili u brdima, mislimo na vas i od srcavas pozdravljamo

Nicole i S. Mari}

14.

Mormoiron, 16. septembar 1977.203

Va{i potpisi na Ti{minoj karti su dokaz da ste zdravo i dobro.Ko bi bolestan Ti{mi odlazio.

Do skorog vi|enja, Srda~no Nikol i Sreta

SR

ET

EN

M

AR

I]

(1

97

0–

19

82

)

143


15.

16. septembar 1978. Pariz

Dragi kolega Petrovi}u,Ne mislite nikako, zato {to Vam se ne javismo, da smo Vas i za-

boravili. Ali bilo je ovog leta toliko uznemiruju}ih stvari u na{emskromnom ìvotu – bolest de Nicole, pa njeno ozdravljenje, pa ne-volje sa njenom starom majkom, pa nevolje sa k}eri, pa nekakve se-lidbe, pa last, but not laest, grià {to Vam se na vreme ne javismo,kao i moja uro|ena balkanska lenjost, itd. itd. – da eto, ne stigosmo.Pra{}ajte!

A sad hronika: Nicole nije operisana. Ovda{nji lekari su bili jed-nodu{ni. Nema potrebe da se operi{e. Naloìli su joj da jede nor-malno – sve. I ona je jela. I sve je bilo u redu. Bez lekova. Bez dijete.I bez operacije. Sad je dobro. Dobila je nekoliko kilograma u teìni.@ivi normalno. Istina, lak{e se zamara, no nekada, ali, vele, i godinesu tu.

Deca su nam zdrava i orna. Ima natezanja oko mla|e k}eri,koja bi da se uda za nekoga koji nije ba{ ideal od muà. Ali to sede{ava u svim porodicama. Nicole se te{i da poslednja re~ jo{ nijere~ena.

Moja malenkost produàva monotoni ìvot savremenog paten-tiranog intelektualca. Pohodi po koji kolokvij i mudri sastanak, gdese pravi va`na i mudra i sama, ali sve manje veruje u ono {to kaè,ne veruju}i ni malo u ono {to drugi tvrde. [to je, te{im se, znak sta-ra~kog spiritualnog zdravlja. Kao {to verovatno ve} znate, poslaosam, po prijemu Va{eg pisma, pristanak za ono o Bihaljiju. Bila mije to du`nost. Bihalji je ~ovek kome ne{to i dugujem.

Za Vas ~ujem sa raznih strana da ste dobro i zdravo. Nadam seda su te vesti istinite i da ste se Vi, profesore Petrovi}u, ipak opa-metili toliko da ne zapostavljate svoje porodi~ne du`nosti, pa steod tri-~etiri meseca {kolskog raspusta, bar mesec dana posvetilipotpuno èni i sinu. Tako divnoj èni i tako mnogo obe}avaju}emsinu.

Mi smo svratili na nekoliko dana u Pariz, ali se ubrzo vra}a-mo na selo. Osta}emo u Francuskoj negde do pred kraj oktobra.Ja sam se nadao da }emo ove godine mo}i ranije da se vratimo,jer mene uvek posle koji mesec stranstvovanja obujmi nekakva

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

144

vrlo primitivisti~ka Hevisweh. Seljak ostaje seljak i kad je doktorfilosofije.

Raduju}i se skorom vi|enju i nastavku na{ih [ne~itka re~] raz-govora, u kojima smo uvek Nata{a i ja u pravu, a Vi uvek imate krivo,

Srda~no vas pozdravljaju i vole va{i Nicole i S. Mari}

16.

Novi Sad, 29. XII 1981.

Dragi profesore Mari}u,Ve} je vi{e od mjesec dana da sam, zahvaljuju}i Vama a na svo-

je poprili~no iznena|enje, bolestan, pa je zadnji ~as za rekapitulaci-ju. Jo{ uvijek, ne bez sentimentalnosti, moram re}i da me je mnogovi{e dirnulo u ~itavoj stvari Va{e zauzimanje nego sâm izbor; ovajme je prije svega iznenadio: ne samo zato {to sam po navici vrlo skro-man nego i zato {to prakti~ki nikoga od dru{tva koje je glasalo nepoznajem. Dva glasa – ’puta’ – lijepo se podudaraju s brojem ljudikoji nas tamo, izuzev{i Vas, znaju, uzdràli su se oni koji me ne zna-ju i nisu se dali namamiti lijepim rije~ima, a izabrali su me oni kojeste Vi uspjeli podgovoriti. Bilo ih je vi{e nego {to sam mislio da }e ihbiti. U me|uvremenu, bio sam na jednoj sjednici. Nije se u njoj do-ga|alo ni{ta uzbudljivo. Op}i utisak, na kratko da ste Vi [ne~itko].ûjem ina~e da imaju dobru priru~nu biblioteku, ali jo{ nisam sti-gao da je vidim.

Kod nas, uz dva uzbu|enja o kojima i vi tamo vjerovatno ~u-jete, dani prolaze sivom. Moja èna cvjeta od krema i praha kojejoj je poslala gospo|a Nikol (i „od svog dragog muà” dobacujemi u pero). Na{ sin je oti{ao da ~eka Novu godinu na Bra~, sakrdom prijatelja i, ne bilo zlo, prijateljica. Juna~ki ina~e obavljamoposljednje poslove pred novogodi{nje i sada ve} bliske januarskepraznike.

Zar vas zaista ne}e biti u Novom Sadu prije jeseni? Na Zlatibo-ru je i prole}e lijepo, a i kod njih kulturni ìvot nije sasvim zamro:nai{li npr. novi broj Letopisa sa vrlo zanimljivim novim? ]ulu-movim.

Gospo|i Nikol i Vama svako dobro u 1982. i èle Nata{a i SvetoPetrovi}

SR

ET

EN

M

AR

I]

(1

97

0–

19

82

)

145

17.

Novi Sad, 6. maja 1982.

Saznali smo iz ju~era{njih novina o Va{em bolnom gubitku.204

Oklijevao sam da li da Vam pi{em – ~ovjeku se ~ini da bi u tuzi naj-vi{e volio da bude ostavljen sâm – ali sam shvatio da bih èlio da zna-te da je Va{ gubitak bolno potresao i Nata{u i mene. Nismo nikadupoznali Va{u pokojnu sestru, ali ste je vi{e puta pominjali i u~inilije dijelom i Va{eg svijeta. Od ju~e je praznije.

Mislimo ~esto o Nikol i Vama.Iskreno Va{ Sveta Petrovi}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

146

204 Sestra Sretena Mari}a Liza Kriàni} (Kosijeri}, 1905 – Beograd, 3. maj 1982).U Politici je 5. maja objavljena ~itulja „Na{a draga Liza Kriàni}, akadem. slikar,preminula je 3. maja 1982. godine i sahranjena 4. maja na Novom groblju u Beo-gradu. Oàlo{}eni: dr SRETEN i DRAGOSLAV MARI], snahe OLGA i NIKOL,BRATANICE i ostala rodbina”.

MIODRAG PAVLOVI]205

(1971–1975)

1.

Columbus, April, 8, 1971.206

Dragi Sveto,207

evo me ve} drugu nedequ u Kampusu; zadovoqan sam i spoko-jan, mislim da }u da skitam po~etkom maja i krajem aprila do

147

205Miodrag Pavlovi} (Novi Sad, 28. novembar 1928) objavio zbirke pe-

sama: 87 pesama, 1952; Stub se}awa, 1953; Oktave, 1957; Mleko iskoni, 1963;Velika Skitija, 1969; Hododarje, 1971; Svetli i tamni praznici, 1971; Zave-

tine, 1976; Bekstva po Srbiji, 1979; Divno ~udo, 1982; Pesme o detiwstvu i

ratovima, 1992. i druge. Prozne kwige: Most bez obala, 1956; Bitni ljudi, 1995.Kwige eseja: Rokovi poezije, 1958; Osam pesnika, 1964; Dnevnik pene, 1972; Noveslikarske godine Mi}e Popovi}a, 1979; Obredno i govorno delo, 1986; Poetika `rtvenogobreda, 1987. i druge. Pisac nekoliko kwiga drama, tri putopisne kwige;antologi~ar, pisac bezbroj predgovora i sastavqa~ izbora poezije.

206 Pismo Erica Hampa: March 8, 1971.Georgene E. Lovecky, Committee On International Exchange of Persons, 2101

Constitution Avenue, Washington, D. C. 20418Dr. Miodrag Pavlovi}Dear Gene:We would certainly very much like to have Dr. Pavlovi} visit and give us a lec-

ture if it would at all fit with his schedule. In otice that if he arrives early he wouldlecture in the east during the second half of this month. In any case since we arenow just approaching the end of our quarter, and since the last week of March isour Spring interim, there would be no point in inviting during that time. But if hewere to be contemplating a lecture tour somewhat later I know from my Slavic col-leagues’ enthusiasm that we would greatly enjoy having Dr. Pavlovi} here.

Since however, like most others, we are badly short on funds, we are not in aposition toopromise an honorarium at this time; if some goose should lay a goldenegg we will of course be delighted to offer that it can be made clear that particularlyin a time of tight budgets at this stage of the year it is the schedule of prior commit-ments and not niggardliness that prevents us form offering what we wolud like to.

Montreala i do Severne Karoline, gde }u imati predavawai ~itawe poezije. 25-og maja treba da imam predavawa i ~i-tawe poezije u Mineapolisu, Minesoti. Kako ne poznajem jo{îkago, ja bih prekinuo let u îkagu i ostao nedequ i pone-deqak 22. i 23. maja razgledaju}i grad. Voleo bih pritom da sevidimo.

U svakom slu~aju treba da budemo u kontaktu. Mo`da }etevi na ovu stranu? Moja adresa je kao {to stoji gore,208 a imamkod ku}e telefon.

Srda~no Vas pozdravqa Va{Miodrag Pavlovi}

2.

Kolumbus, Aprila 26, 1971.

Dragi Sveto,209

Hvala Vam na lepom pismu i prijateqskoj brizi i pa`wi.Ja }u svakako do}i u îkago pre Mineapolisa, najverovatnijeu petak uve~e, a u ponedeqak (24?) bih putovao u Minesoti bi-lo izjutro, bilo uve~e. Veoma se radujem {to }u videti Vas iVa{u porodicu i {to }u uz Vas doìveti îkago po prvi put.

Imam dva kursa, na jednom je malo studenata 6-7, ali dobrih.Na drugom ih ima 35, raznih. Ni{ta drugo ne stièm osimpripreme predavawa i obaveznog univerzitetskog ìvota, ko-ji me jo{ zanima. Zasad sam u potpunoj ravnoteì, iako samovde sam, bez porodice. Imam nostalgije za porodicom i pri-jateqima, ali ne i za problemima i nervozom koja }e mi se uBeogradu sru~iti na glavu.

Meni je ovo jedan poklowen predah, ne znam da li }e biti iplodan: negde }e se u ne~emu ispoqiti.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

148

In fact we will have to take the funds for hospitality, if Dr. Pavlovi} visit us, fromcurrent office expenses.

If anything is possible under these circumstances we will be delighted.Cordially, Eric P. Hamp207 Pismo pisano rukom.208 THE OHIO STATE UNIVERSITY, Department of Slavic languages and li-

teratures, 1841 Millikin road, Columbus, Ohio 43210209 Pismo pisano rukom.

Rekoh vam vaqda da }u i}i u Montreal od 5–8. maja, na se-vernoisto~nu slavisti~ku konferenciju? Nisam jo{ bio u Ka-nadi pa me to zanima.

Bio sam prekju~e u Clevelandu, ali samo popodne, te nisamvideo muzej, ali sam video no} ne panorame, tog mra~nog gigant-skog tipa koje bi me pre zastra{ivale a sada me od wih podi-lazi jeza koju po~iwem da volim. Ali od koje i zanemim.

Srda~no Va{Miodrag Pavlovi}

3.

Beograd, 2. I 1972.

Dragi Sveto,210

hvala ti na ~estitci i elim ti sve najboqe u 1972. godini.@ao mi je {to nisam bio na telefonu kad si se javqao. Le-

`ao sam u krevetu i to je bio po~etak moje bolesti (nazeba) ko-ji me je tako zahvatio da tog petka nisam ni mogao da odem uNovi Sad.

Ipak smo se tog ~etvrtka mogli videti. Mislim, ali ~inimi se da se nisi jo{ jednom javio. U~ini to, molim te, kad sle-de}i put do|e{ u Beograd.

Srda~no pozdravqam tebe i tvoju porodicu, tvojMija Pavlovi}

4.

Beograd, 8. I 1973.

Dragi Sveto,211

srda~no hvala na ~estitci i predivnoj bogorodici (kojojsmo indirektno, preko Laze Kosti}a razgovarali jo{ u `ivo-tu, se}a{ se?)

MI

OD

RA

G P

AV

LO

VI

] (1

97

1–

19

75

)

149

210 Pismo pisano rukom.211 Ispisano na novogodi{woj ~estitki.

Ju~e sam se vratio iz Nema~ke. Voleo bih da se vidimo kadbude{ dolazio u Beograd. Meni }e ovih dana promeniti brojtelefona.

Molim te da o tome obavesti{ i Dragi{u ako se seti{.Srda~no i uvek tvojMija

5.

Isny im Aligäu, 7. VIII 1973.

Dragi Sveto,212

evo me potkraj odmora u Nema~koj, negde na rubu bavarskihAlpa. 14-og sam s porodicom u Beogradu, onda idem u Rumunijuna dve nedeqe, na poziv rumunskog udru`ewa pisaca. Uglavnompi{em. ^itam i pravim izlete. Nadam se da ste dobro. Gde ste,{ta radite? Od 1-og septembra sam stalno u Beogradu.

Srda~no va{Mija Pavlovi}

6.

Paris, 1. dec. 1973.

Dragi Sveto,213

evo me kratko u Parizu, prva subota posle nekog vremena danisam u Novom Sadu ali ose}am potrebu da ti se javim i da tepozdravim iz ovog izlo`benog grada, ina~e umirenog i spo-kojnog.

Voli te i pozdravqa tvojMija Pavlovi}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

150


7.

Ramolhaus, 6. VIII 1974.

Dragi Sveto,214

da vas kratko pozdravim pre po~etka jesewe sezone, iz gle-~erskog carstva koje me je sasvim odu{evilo kao neki posled-wi preostali oblik sublimacije. Svratio sam s porodicom ido Insbruka, postadoh sav tirolac!

Srda~no va{Mija Pavlovi}

8.

Salem/Baden, 3. januar 1974.

Dragi Sveto,ovog puta iz veoma maglovitih predela oko Badenskog jeze-

ra gde je sve u iwu i u vinu, srda~no te pozdravqam zajedno sporodicom i `elim sve najboqe u 1974-oj godini,

tvojMija Pavlovi}

9.

Beograd, 19. IV 1975.

Dragi Sveto,215

hvala na obema kartama i na se}anju. Ne verujem da }u skoro uAmeriku. Bio sam u Nema~koj i [vajcarskoj 3 nedelje, po „pravom”zimskom vremenu, pisao dosta pesama. Radim i neke eseje na op{teteme – interpretacije, vrednovanja, pore|enja. A bavim se i jednomPa~i}evom pesmom, Dragi{a mi ka`e da i ti radi{ na Pa~i}u!

Srda~no Te pozdravlja i voli Tvoj Mija Pavlovi}

MI

OD

RA

G P

AV

LO

VI

] (1

97

1–

19

75

)

151


10.

29. XII 1975.

Dragi Sveto,216

`ao mi je {to se nismo videli 12-og, bio sam u op{tem ha-osu, zato ti se izviwavam. @elim tebi i tvojima sve najboqe u1976.-oj. 9. og januara bi}u u Novom Sadu na tribini govori}eR. Kordi} i M. Damwanovi}. Obojica mogu biti interesantniza tvoje postdiplomce, mislim. Ovde, rekreacija u mirnojatmosferi. Malo pisawe i ~itawe,

srda~no tvoj Mija

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

152

216 Razglednica.

ZDENKO LE[I]217

(1975–2003)

1.

Sarajevo, 27. aprila 1975.

Dragi Sveto,218

Po{to }u do 12. maja biti na putu, u Nici, vrijeme je da sada na-pravimo aran`man za put u Tihanj, ukoliko jo{ ra~una{ na mene imoje transportne usluge.

Ja predlaèm ovo: da krenemo iz Novog Sada u subotu, 25. ma-ja ujutro, da idemo prvo u Budimpe{tu i ve~eramo u Ma}a{ Pince,preno}imo i ujutro nastavimo za Tihanj. Ako se slaè{, molim te dati preduzme{ sljede}i korak, tj. da pi{e{ Dr G. P. Dienes-u, da muprijavi{ i tvoj i moj dolazak (kolima u Pe{tu) i da ga zamoli{ da namrezervi{e sobu u hotelu Astoria.

Ukoliko jo{ neko ide iz Novog Sada, moè nam se pridruìti. Jaidem sam (za sada), pa bi bilo mjesta jo{ za dvoje.

Ako ima{ veza s doma}im Ma|arima, mo`da bi nam mogaonabaviti forinti, da ne tro{imo dolare (ali se nemoj mnogo truditi okotoga).

153

217 Zdenko Le{i} (Ugljan, kod Zadra, 1934), istori~ar i teoreti~ar knjièvnosti,pi{e prozu, eseje, kritike, ~lan ANUBiH. Objavljene studije: Polja svijetla i tame,1971; Jezik i knjièvno djelo, 1971; Teorija drame kroz stolje}a, I, 1977, II, 1979, III,1986; Poezija i pozori{te, 1978; Ivan Goran Kova~i}, 1984; Knjièvnost i njena istori-ja, 1985; Klasici avangarde, 1986; Pripovjeda~i, 1988; Pripovjeda~ka Bosna, I–II, 1990;Children of Atlantis – voices from the former Yugoslavia, 1995; Nova ~itanja –poststrukturalisti~ka ~itanka, 2003; Novi istoricizam i kulturni materijalizam, 2003;Teorija knjièvnosti, 2006; Suvremena tuma~enja knjièvnosti (grupa autora), 2007.Romani: Sarajevski tabloid, 2000; Knjiga o Tari, 2004.


Dakle, ja se vra}am u Sarajevo 12. maja. 24. maja bi}u u Ba~komGradi{tu, a u subotu ujutro do}i }u po tebe. U me|uvremenu bi semogao javiti.

Srda~an pozdrav Zdenko Le{i}P. S. [ta je s prof. @ivkovi}em? Ide li on u Ma|arsku? Bilo bi mi

drago da nam se priklju~i. Pozdravi ga.

2.


Dragi Zdenko,219

Ve} smo davno bili razgovarali o mogu} nosti Tvojeg gostovanjana na{im postdiplomskim studijama, ali smo onda to morali daodgodimo zbog Tvoje Amerike. How about it – u idu}em semestru?Bilo bi nam svima vrlo drago da nam do|e{, a ti – kao SAPV-ovskizet – ne}e{ to valjda ni mo}i da odbije{.

Na{i su postdiplomski zami{ljeni kao niz kurseva koji neophod-no ne ~ine cjelinu u smislu potpunosti gra|e koju pokrivaju, nego è-le vi{e biti reprezentativni kursevi raznih tipova – monografski kurso piscu, jedan period, neki ànr, problem i sl. (evo npr. par naslovaiz pro{lih godina: Mit, Bora Stankovi}, Fenomenolo{ki pristup knji-èvnom delu, Nema~ko-srpske knjièvne veze u 18. i 19. veku, Pred-vukovska narodna knjièvnost, Novija srpska poezija: tuma~enje tek-stova, Kritika teksta, Moderna kritika romana, Teorija stiha, Srpskiroman 19. veka, Moderni srpski i hrvatski roman, Lingvostilistika,Anti~ka i novija narativna knjièvnost, Psihoanaliza i stvaranje, Vo-jislav Ili}, i sl.). Studenti od ponu|enih kurseva biraju u svakom se-mestru tri, zavisno od svoje orijentacije, teme magistarskog rada itd.,tako da je broj studenata u pojedinom kursu ograni~en, od njih seo~ekuje intenzivno u~e{}e u nastavi, pa je vrsta nastave seminarsko-diskusiona. Ve}ina na{ih gostiju (da nisam skroman, rekao bih – svina{i gosti) na{la je takav tip rada vrlo prijatnim i stimulativnim. Kursu na{em sistemu zna~i 24 ~asa nastave – po 2 sedmi~no, kad je to mo-gu}e, ili po vi{e njih koncentrirano u manjem broju sesija. Ve}ina ko-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

154


lega iz Zagreba odràlo je onda po tri sesije, u svakoj po 8 sati, raspo-re|enih u 2 ili 3 dana, {to bi mo`da i Tebi najvi{e odgovaralo (ali je,naravno, i svaki drugi raspored tako|e mogu} – pravilnik jedino nedozvoljava, s obzirom na tip nastave, da sesija bude manje od 3). Stu-denti najvi{e vole (budu}i da ih je dio zaposlen i ìvi izvan Novog Sa-da, a u~e{}e u nastavi je obavezno) da nastava bude oko vikenda(uklju~uju}i subotu poslije podne i nedjelju prije podne).

Molim Te ukratko: reci DA, izaberi sam temu o kojoj bi najvi{evolio predavati, indiciraj bar pribli`no u kakvom obliku (koliko se-sija, kojih najradije dana u sedmici). O svim pojedinostima moè-mo se onda dogovoriti detaljno. Bilo bi dobro kad bismo mogli iusmeno – dolazi{ li {ta uskoro u ove krajeve? (Ima{ li telefon?)

Pozdravi brata – upoznao sam ga pro{le godine u Sarajevu.Srda~no Te pozdravlja[Sveto]

3.

Sarajevo, 17. novembra 1975.

Dragi Sveto,220

moj odgovor na Tvoje pismo jeste DA. U stvari, sasvim mi se svi-|a ta ideja da kod vas odrìm jedan kurs za postdiplomce.

Ukoliko se druk~ije ne dogovorimo u usmenom razgovoru, japredlaèm ovako:

Najradije bih predavao TEORIJU DRAME (zami{ljeno kao pre-gled dramskih teorija od antike do danas).

Predavanja bih zapo~eo u MARTU i odrào ~etiri puta po {est~asova (moè i subotom i nedjeljom, recimo po tri dnevno) zaklju~-no s krajem MAJA ili po~etkom JUNA.

O svemu se moèmo bliè dogovoriti ve} uskoro, ako me nazo-ve{ ku}i jedno ve~e (obi~no sam kod ku}e). Ja bih to uradio, ali samizgubio tvoj broj telefona.

Nadam se da si dobro itd. Zaista se radujem da }emo imati pri-like porazgovarati o sva~emu.

Tvoj Zdenko

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

155


4.

Sarajevo, 28. 2. 1983.

Dragi Sveto!221

Hvala Ti za I tom „Svjetske knjièvnosti”, koja je, bez sumnje,ekscentri~na, jer ostale sveske su „evropocentri~ne”. Pro~itao sam,dodu{e, samo „literaturu”, ali je i to dovoljno da izazove fascinacijui stru~ne komplekse. E, pa tako ne{to zaista nismo imali.

Nadam se da si Ti dobio moja „Moderna tuma~enja knjièvno-sti”. (Ako nisi, molim te javi mi!). Sjeti se – obe}ao si „îka{ku {ko-lu” za II izdanje. Izgleda da }emo te uskoro morati uhvatiti za rije~!

Vjerovatno si ~uo da sam imao zdravstvenih problema. Sad sam– „nikad bolje”, pa nastojim to zaboraviti. I moji su dobro.

Neki dan je bio Flaker, pa smo te ~esto spominjali.Pozdravi tvoju familiju. Srda~no tvojZdenko Le{i}

5.

1983.222

Mnogo sre}e i „radnih pobjeda” u novoj godiniZdenko Le{i} s familijom

6.

1993.223

Na{a je tragedija dobila sre}an zavr{etak (a ipak nije postala me-lodrama!). Ka}a i ja smo u Londonu i nadamo se da }e nam se pri-druìti i Andrea. Ako u Seulu ima mjesta za bezemlja{e, javi nam

Zdenko Le{i}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

156

221 Pismo pisano rukom.222 Pe~at: 21. 12. 1983.223 Novogodi{nja ~estitka, u uglu S. P. dopisao: po{tanski ìg, 22. 12. 1993.

7.

Seul, 13. III 1994.

Dragi Zdenko,224

Predugo sam odlagao odgovor na Tvoje pisamce, nadaju}i se da}u Ti mo}i odmah javiti {to korisno i prijatno. Naàlost, pokazalose da se u vrijeme ovda{njeg beskrajnog raspusta nikakvih pravihrazgovora ovdje voditi ne moè, a sada, kada je nastava najzad 3.marta po~ela, ishod je mojih razgovora opet sasvim neodre|en. Mje-sta na na{im studijama, naravno, ima, i to, rekao bih, vi{e – pogonje ogroman, 120 studenata i jedan profesor Korejac. Ovdje se, valj-da i izrazitije nego drugdje, ne voli da se strani profesori mije{aju ukadrovsku politiku, pa ja, koji se u to nisam mije{ao ni na svojoj ka-tedri kod ku}e, zapravo dobro i ne znam po kojim se principima vo-di. Imam utisak – to je ipak samo moj utisak – da se boravak stranihprofesora (bar izvan sfere glavna 3-4 svjetska jezika) ovdje najradijevidi kao dio saradnje sa stranim univerzitetima (ja sam ovamo, prviput otkako putujem u svijet, do{ao ne na li~ni poziv nego „isporu-~en” od Filolo{kog fakulteta); voli se to vjerovatno i zato {to u ta-kvoj saradnji stiù i knjige, stipendije za studente i sl., ali jo{ vi{e za-to {to se pla{e da im se ne podvali neko bez kvalifikacija ili sa nekimnedostacima koje na toj daljini, i uz slabe li~ne kontakte s tim svije-tom, ne mogu znati. Ukoliko bi, ukratko, neke rezerve moglo uTvom slu~aju biti, ta bi, mislim, najprije mogla biti s tim u vezi ({tomi niko, moram priznati, nije rekao); mogla bi biti i s godinama –najradije se primaju ni mladi ni stariji (srednji se uvijek najvi{e vo-le), ali ni to nije pravilo bez izuzetka, kao {to se vidi iz priloènogaostarijeg slu~aja (naprotiv, kad je moj fakultet predloìo, primljenoje to bilo sa mnogo zahvaljivanja, komplimenata itd., i do~ekan samovdje u svakom pogledu vi{e nego korektno).

U svakom slu~aju, moje zanimanje primljeno je sa interesom, alije odgovor neodre|en, {to, mislim, doslovno tako treba i shvatiti (ane kao pristojno odbijanje). Ako na drugoj strani nisi ve} definitiv-no ugovorio ne{to bolje, trebalo bi napisati pismo profesoru Kimu,225

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

157

224 Pismo kucano ma{inom.225 Song-Huan Kim (Seul, 1958), profesor, u vreme spominjanja u prepisci bio

je {ef Odseka za jugoslovenske studije na Korejskom univerzitetu za strane studije(Hankuk University of Foreign Studies) u Seulu.

{efu Odsjeka, u kome bi upitao o mogu} nosti anga`mana u idu}oj{kolskoj godini (bolje reci: na godinu dana, jer idu}a {kolska godinapo~inje tek u martu 1995, dakle najbolje reci: od jeseni ove godine;ina~e, ugovori sa strancima ovdje su uvijek na godinu dana, podra-zumijeva se da se produè jo{ za godinu dana, ali se vrlo nepovoljnogleda na ne~iju èlju da ostane i tre}u godinu). Uz pismo priloì cir-riculum vitae, sa akcentom na akademskoj karijeri (precizni poda-tak o disertaciji, rangovima kroz koje si pro{ao, knjigama, znanjuengleskog i u~e{}u u nastavi na{eg jezika i knjièvnosti u inostran-stvu). To je ono {to profesor Kim o~ekuje, a meni se ~ini da ne bi bi-lo lo{e da priloì{ i neko letter of recommendation svog londonskog{efa; ako mogu da savjetujem, pismo bi bilo dobro da govori o Tvo-jim akademskim kvalifikacijama, naro~ito u radu sa stranim studen-tima (isticanje Tvojih trenutnih nevolja i potreba, a pogotovo makakva politizacija, mogli bi biti pogre{no shva}eni: ovdje ljudi ne è-le voditi na{e ratove, a evropska compassion im je sumnjiva). Pismoi priloge trebalo bi poslati na adresu [ ].

Da ne zbuni: ovo nije seulska adresa, nego adresa drugoga uni-verzitskog kampusa, u blizini, u kome se odràva sva na{a nastava(osim postdiplomske). Budu}i da bi bilo dobro da pismo po{alje{odmah, {to brè, ne bi bilo lo{e, ako to sa Tvoje School moè{, da gapo{alje{ faksom.

Ispred ovog broja samo broj za Koreju (iz Jugoslavije je 82), ne iseulski (2).

Bude li ovda{nja reakcija pozitivna, traì}e Ti diplomu o dokto-ratu (koja se tako|e moè poslati faksom) a traì}e i da donese{ pri-mjerak disertacije (u mom slu~aju prihvatili su objavljenu knjigu).To dvoje je uàsno va`no: tako rje{avaju problem ogromne svjetskeneujedna~enosti u onome {to ljudi zovu doktoratom, i ni jedan Cha-irman ne moè bez toga od univerzitetske administracije isposlovatidefinitivno postavljenje. Ako to, {to se pla{im, uza se nema{, razmi-sli o ne~emu {to bi mogla biti vjerodostojna zamjena.

Bilo bi mi jako ào ako bi se pokazalo da sam Te nagovarao nane{to {to se na kraju pokazalo kao }orak, ali bi, mislim, bilo divnoda se to ostvari. Mislim da bi Tebi, Ka}i226 i Andreji227 boravak ovdjemogao biti ljekovit, kao {to je bio i nama troje koji smo to mnogo

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

158

226 Ka}a Dori}, glumica, supruga Zdenka Le{i}a.227 Andrea Le{i}, profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, k}erka Zdenka

Le{i}a.

manje trebali. Koreja je izvanredno zanimljiva zemlja, pretposta-vljam i za one kojima Istok nije ba{ slabost, kao za mene i moju è-nu. Ljudi su izuzetno susretljivi i, {to je mo`da va`nije, normalni.Biblioteke su dobro snabdjevene i knjigama na jezicima koje mi ra-zumijemo, a knjiàre su predivne. Posao na univerzitetu jest napo-ran dok traje. Do kampusa u Yonginu228 putuje se po sat i po (krozuàsnu gu`vu ovoga prenaseljenoga desetomilionskoga grada, pa on-da jo{ pedesetak kilometara dalje u prirodu), univerzitetskim auto-busom, i to najmanje triput a najobi~nije ~etiri puta sedmi~no, ~a-sova je mnogo, i uvijek se pojavi potreba za neke dodatne koje nisio~ekivao a vidi{ da ih mora{ prihvatiti (norma je tri kursa odnosno9 ~asova, prekovremeni se korektno pla}aju). Ali nastava, zajedno saispitima, traje samo dvaput po 16 sedmica, a u sredini su veliki ras-pusti koje ~ovjek moè potpuno koristiti za sebe. I, mada zamorna,ima svojih ~ari: korejski studenti su inteligentni i znaju vi{e nego {tostranci, zbog te{ko}a u komunikaciji, misle da znaju. Materijalniuslovi su povoljni: mjese~ne plate (pla}aju se i za mjesece raspusta)idu od 2000 dolara navi{e, zavisno od ranga, {to je u pore|enju satro{kovima mnogo, pogotovo {to je stan (za kakav se ina~e u Seulupla}a 600-700 dolara) prakti~ki besplatan (pla}a se manji dio reìja).

Sa strepnjom sam pratio {to se s vama dvoje de{ava dok ste biliu Sarajevu. Andrea, koja je i sama bila hrabra i prisebna u svem tomzlu, znala mi je povremeno isrpi~ati i ne{to odre|enije o vama, i pro-~itati koji put neki odlomak iz Tvog pisma, i divio sam se va{oj odva-`nosti i, jo{ vi{e, tome {to sam vidio da si i u tom apsolutnom uàsuuspio sa~uvati razum. Prenerazila me je tragedija Tvoje porodice: ~i-ni mi se neumjesnima sve rije~i koje bih Ti o tome, kao rije~i sau~e-{}a, mogao napisati. Koliko me i{ta u ovom uàsu koji ve} tri godi-ne traje moè obradovati, toliko me je obradovala vijest iz jednogpisma koje sam dobio negdje ba{ pred kraj decembra, da ste iza{li izSarajeva i da odlazite u London. Upravo u no}i pred dolazak tog pi-sma sanjao sam Te u jednom ko{marnom snu. Jeste li u Londonuna{li ikakvog odmora od ko{marne realnosti?

I opet dvije-tri prakti~ne stvari. Ne bi bilo lo{e da mi po{alje{svoj ku} ni broj telefona, ako ga ima{. Moj u Seulu je 2 (to je Seul);pozivni za Koreju je valjda 82 i ne{to jo{ ispred toga (kod ku}e samprakti~ki uvijek uve~e poslije 9 sati). Kad mi pi{e{, svakako dodaj

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

159

228 Jongin je privatni univerzitet, osnovan 1953. godine, u Seulu, sa 35 depart-mana.

one brojeve uz ime ulice i grada, bez njih pisma putuju vi{estrukoduè. Molim Te, najzad, da zasad – dok se stvar ne razrije{i u jed-nom ili drugom pravcu – ne govori{ nikom o seulskoj ideji (i zamo-li{ za to svog {efa ako ga bude{ traìo preporuku): takve se vijestibrzo {ire, Seul je za mnoge vrlo atraktivan a nema toga {to mnogina{ ~ovjek ne bi u~inio u takvim situacijama da napakosti bli`njemu,

Ka}u i Tebe, i Andreju ako je s Vama, mnogo pozdravlja[Sveto]

8.

London, 27. marta 1994.229

Dragi Svetozare,230

obradovalo nas je Tvoje pismo, kao glas svijeta koji smo voljeli ikojem smo pripadali, a koji nam sada izgleda nedohvatno daleko (jeli se zaista toliko raspr{io da su mu djeli}i stigli do Seula?). Znamokoliko si bio pa`ljiv prema na{oj k}erci i koliko si joj Ti zna~io. (Usvakom pismu te je spominjala). A onda kada smo bili potpuno ne-mo} ni da joj bilo kako pomognemo, to nam je saznanje bilo stra{nova`no. Znali smo da ne}e biti izgubljena. Na àlost, ona jo{ uvijeknije dobila britansku vizu, pa nam se nije mogla pridruìti, a situa-cija u Beogradu nimalo joj vi{e ne prija. Ipak, izgleda da se i daljedobro drì.

[to se nas ti~e, mi smo iz Sarajeva zaista oti{li u posljednjem tre-nutku, jer jo{ jednu zimu ne bismo mogli izdràti. I sad je ve} vi{eod tri mjeseca kako smo ovdje. Uz pomo} Celije Hawkesworth231 jasam od Britanskog savjeta dobio pomo} za boravak u Londonu, koji„otpla}ujem” rade}i kao lektor na SSES. I Ka}a i ja smo Londonodavno zavoljeli, tako da su ovi mjeseci za nas zna~ili kao da sanja-mo neki divan san. Ali se sve vrijeme osje}amo da smo u{li u tu|idivan san i da }emo u jednom trenutku iz njega morati iza}i. Sad,

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

160

229 Pismo pisano ma{inom, u uglu dopisano: „pismo dobio 8. 4 94, zvao tele-fonom 9. 4 94”.

230 U gornjem uglu adresa: Zdenko Le{i}, 89 Bolinbroke road, London, W 14OAA, Tel. 071 603 3689.

231 Silija Hoksvort (Celia Hawkesworth), profesor emeritus za srpsku i hrvat-sku knjièvnost u Londonu. Objavila je veliki broj ~lanaka i nekoliko knjiga: Ivo An-dri}: most izme|u istoka i zapada, 1984; Glasovi u senci: @ene i verbalne umetnosti uSrbiji i Bosni, 2000; Kulturna istorija, 2007.

dodu{e, dobro ìvimo, pristojno smo se smjestili, stekli prijatelje,oporavili se (i fizi~ki i du{evno). Iako jo{ uvijek duboko u podsvije-sti ~uvamo slike i strahove iz Sarajeva, pa se no}u budimo u znoju is morama. Me|utim, ìvot u Londonu (naro~ito stan) stra{no jeskup, pa se pomo} koju sam dobio polako topi, i mi sve vi{e osje}a-mo da ìvimo samo privremeno. (Ali to kod nas nije metafizi~koiskustvo) Celia, dodu{e, poku{ava da produì ovaj aran`man, i mise nadamo da }e uspjeti. A ja poku{avam i na drugi na~in rije{iti naspoloàja, koji je itekako delikatan (bez domovine u koju bismo semogli na kraju vratiti, bez stalnog zaposlenja koje bi nam obezbe|i-valo mirnu sutra{njicu, bez...). Ali, besmisleno je àliti se na sudbi-nu, kada smo samo prije nekoliko mjeseci htjeli sve prekratiti, iodmah zatim odìvjeli nekoliko najljep{ih mjeseci na{eg ìvota.

Naravno, prihvatio sam tvoju sugestiju. I odmah ju~er poslaofaks profesoru Kimu onako kako si mi savjetovao. Ako bismo na tajna~in rije{ili na{ problem za naredne dvije godine, bio bi to, vjero-vatno, i sre}an zavr{etak ~itavog na{eg „slu~aja”. A mislim da bi toza mene bio i novi intelektualni izazov. (Ja ina~e ovdje me|u stu-denticama imam i jednu Korejku, Seung Eun Oh, inteligentna je).U svakom slu~aju imamo razloga da idemo u Koreju.

Celia se {okirala kada sam je zamolio da u Seul po{alje preporukuza mene: „pa ti si nam potreban ovdje”, rekla je. A ja ba{ nisam sigu-ran da sam igdje ikome vi{e potreban. Osim Ka}i i Andreji. A i to jedosta da ~ovjek sam sebi bude vaàn u ìvotu. (Usput re~eno, nasdvoje smo iz Sarajeva izi{li kao stoka, za razliku od mnogih – s objestrane – koji su imali visoki tretman. Zbog toga, valjda, i nemamo vi-{e èlju da se vra}amo. Uostalom, tamo vi{e ni{ta i nikoga nemamo).

Na kraju, dva konkretna pitanja: U slu~aju da prof. Kim budedobre volje, ko bi platio putne tro{kove; (Naravno, ne mislim da bito trebalo da bude problem). Da li bi Andrea, ako bi nam se pridru-ìla, mogla tamo ne{to da studira (ona dobro govori engleski)?

Volio bih da ne prekidamo kontakt. Na{ telefonski broj i ku} naadresa (na kojoj }emo vjerovatno biti do kraja jula) u zaglavlju su, aevo ti i broj faxa na koji se s nama moè komunicirati.

Srda~ni pozdravi cijeloj porodici Petrovi}.Tvoji Zdenko i KatjaZdenko Le{i}P. S.[aljem Ti na uvid i fax i CV koji sam uputio 26. 3. 1994.232

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

161

232 U prilogu Curriculum Vitae.

9.

Seul, 22. VI 1994.

Dragi Zdenko,233

Sutra letimo ku}i, prakti~ki ju~e zavr{io sam ispite, i sada Ti nabrzinu pi{em. Semestar je ovdje, dok nastava traje, zamoran, pogo-tovo je meni bio zamoran ovaj drugi, kada sam ~etiri puta sedmi~-no morao na na{ dalji kampus, a èlio ipak uz to ne{to i sam da ura-dim (ovih }e mi dana iza}i ovdje i moj prvi seulski proizvod, malastudija o Jakobsonovoj ideji komparativne slavenske knjièvnosti, skojom sam zapravo – vi{e sa studijom negoli idejom – prili~no za-dovoljan). Tako, smu}en ujedno i zbog neuspjeha mog poku{aja,odlagao sam da Ti se javljam sve do sada.

Pokazalo se da je to u nekom smislu i dobro, jer mi je ju~e, naopro{taju, profesor Kim progovorio opet o Tebi. Rekao mi je, {to seovdje ne ~uje ~esto, da mu je ào, {to je na Tvoju ponudu tako brzoodgovorio negativno, da u ovom trenutku, naravno, ne moè jo{ ni-{ta pouzdano re}i, ali da misli da bi mu neko kao Ti mogao biti po-treban negdje od jeseni 1995. Uz kurseve literarne i elementarnejezi~ke (konverzacija), pomi{lja o~igledno na neke koje sada drì je-dan profesor Korejac („regionalne” o istoriji, politici i sl.), a Ti bi ihbez te{ko}e tako|e mogao dràti, i jedan uvodni, o jugoslavenskojkulturi, koji sada drìm ja. Molio me je da ostanem s Tobom u vezi,nagla{avaju}i, dodu{e, da to {to mi kaè nije ni ponuda ni obe}anje.Pretpostavljam da sve zavisi od toga ho}e li korejski kolega, koji jenajavio odlazak, oti}i, a da je poja~an interes za Tebe izazvao i nala-zak Tvoje knjige Jezik i knjièvno djelo u na{oj univerzitetskoj biblio-teci. Svako od nas najvi{e vjeruje svojoj biblioteci.

Ne znam kakvih u me|uvremenu novosti s Tobom ima – osta-je{ li idu}e godine u Londonu ili ima{ neke druge planove. Svakako,ako Te ova sasvim nebulozna seulska ideja vi{e i ne zanima, èlio bihda ostanemo u vezi, pa Te molim da mi javi{ ako Tvoja londonskaadresa i telefon vi{e ne vaè. Ne znam je li Andrea jo{ u Beogradu –poku{a}u to da saznam kada tamo stignemo. Moè{ mi se javiti naadresu u Jugoslaviji, planiraju}i da pismo stigne do sredine augusta(to je Fru{kogorska 25, st. 2, 21000 Novi Sad) ili na istu ovu seulsku,ali tek krajem augusta ili po~etkom septembra, jer se pisma ovdje,

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

162


koja se i ina~e ~esto gube, gube jo{ ~e{}e, ako nekoliko dana ~ekajuu boksu u portirnici.

Iz ove udaljenosti ne umijem procijeniti da li tamo stvari stojegore ili imalo bolje. Dobrim dijelom i idemo zato da vidimo sami.Pla{im se {ta }emo vidjeti.

Volio bih da vjerujem da ste Ti i Katja, koliko je to mogu}e, bo-lje i da je Andrea uspjela da Vam se pridruì.

Sve vas srda~no pozdravlja[Sveto]

10.

London, 13. jula 1994.

Dragi Svetozare!234

Kao {to ve} zna{, na{a mala porodica se odskora kompletirala.Sada smo sve troje u Londonu. Osim pokojeg prijatelja, i isto takomalo porodice Ka}inog brata,235 u Jugoslaviji (biv{oj i sada{njoj) mivi{e nikoga i ni{ta nemamo. Dodu{e, ni ovdje nam situacija u tompogledu nije ni{ta bolja, ali bar ìvimo ljudski i daleko od zla kojesmo iskusili.

Andrea je, kao {to ti je, vjerovatno, rekla, dobila „mjesto” na Que-en Mary’s collegeu, koji je dio Londonskog univerziteta. Priznali sujoj dvije godine s BU, i upisali je na tre}u godinu „evropskih studija”(s naglaskom na francuskoj i ruskoj knjièvnosti). Nadamo se da }eje te studije u Londonu ohrabriti i opet joj dati krila, koja su joj do-sta „podsje~ena” preobrazbama na{eg kulturnog i politi~kog „bi}a”.

Ka}a je – ~ak i sa sasvim slabim znanjem engleskog jezika – do-bila ulogu Hekube u jednoj modernizovanoj verziji „Trojanki”, ~ijapremijera treba da bude krajem augusta u Queen Elizabeth Hallu,pa se sada „nosi” i s ulogom i s tekstom na jeziku koji ne zna dobro.To „~udo” ju je trgnulo iz depresije i bacilo u „radne brige”, {to jevra}a u nekada{nji ìvotni ritam.

[to se mene ti~e, ja trenutno pou~avam britanske diplomate srp-skom i hrvatskom jeziku (ta~nije: jezicima, kako ih tretira Foreign

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

163

234 Pismo pisano na ra~unaru, poslato po{tom.235 Zlatan Dori} (Ba~ko Gradi{te, 1940 – Beograd, 3. maj 2010), reditelj. Obja-

vio je knjige: Vojvo|anska dramska triologija, 1997; Nova dramska triologija, 2002.

Office), ~ime odràvam svoj bankovni ra~un u aktivi, s nadom da }emi Britanski savjet i moja School dati dovoljno novaca da preìvi-mo bar jo{ jednu godinu u istom statusu. U slobodnom vremenu sa-njarim o tome kako }u jednog dana zavr{iti moju „Enciklopedijskuteoriju knjièvnosti”, mada vi{e ne znam ni gdje, ni za koga ni nakom jeziku bi ona mogla biti objavljena.

Dakle, na{ sada{nji plan je: jo{ godinu dana ostajemo u Londo-nu. I to je jedino izvjesno. (Ili se bar nadamo da je tako). [to }e bitidalje ne znamo. Otuda ni Tvoja „seulska ideja” nije izgubila privla~-nost. I ako profesor Kim opet progovori o meni, podrì ga u tome.(On je i meni najavio da }e sa mnom ostati u duhovnoj vezi na na-~in budiste: mo`da }e ta „veza” stvarno proraditi. One neverknows!).

Ina~e, mi se s ove adrese selimo krajem jula. Andrea i ja idemomjesec dana u jedno selo kraj Oxforda, a Ka}a }e ostati u Londonuzbog proba koje su u toku. Od 1. septembra bi}emo na novoj adresi.

@elimo vam da se dobro odmorite, i opustite u starom dobromNovome Sadu. Je li se Gajo zaèlio Dunava i Ba~ke?

(Je li nau~io korejski? Moè li se taj jezik uop}e nau~iti?)Srda~no, uistinu OD SVEG SRCA pozrav Tebi i Radmili Od

Zdenka i Ka}e236

11.

London, 8. 9. 1994.

Dragi Svetozare,237

ne znam da li si dobio moje pismo, koje sam poslao na novosad-sku adresu, ali znam da si bio u Novom Sadu i da si vidio Andreju.Ona je sada s nama. Moja mala porodica tako je opet na okupu.Andrea je imala sre}e, pa je dobila Sorosovu stipendiju i nastavi}estudije u Londonu (na Queen Mary’s Colegge-u: European Studies,with French and Russian). Za 1994–95. smo zbrinuti, a {ta }e biti da-lje niti znamo, niti o tome mislimo. U vlasti smo Kairosa: bez pro-{losti i bez budu} nosti. Ali uìvamo u sada{njosti. Ljeto smo proveliu Engleskoj. Andrea i ja u jednom malom selu u Oxfordishire, gdje

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

164

236 U nastavku pismo od Andree.237 Pismo kucano ma{inom.

smo se brinuli za ìvotinje Celie Hawkesworth, koja je s porodicomoti{la na Kretu. Bilo je lijepo: mirno, u dosluhu s prirodom i u dru-{tvu konjâ, pasa, ma~aka i riba. Katja je, me|utim, ostala kod nekihprijatelja u Londonu, jer je sve vrijeme imala probe za jednu pred-stavu koja je nedavno premijerno izvedena u Queen Elizabeth Hal-lu: igrala je Hecubu u Euripidovim „Trojankama” (na engleskom,koji, ina~e, ne zna), i to s velikim uspjehom. U stvari, bila je to pred-stava na temu opsjednutog grada, pa je u drugom dijelu, nakon„Trojanki”, improvizovan ìvot u sada{njem nesretnom Sarajevu.Projekat se i zove tako: „Sarajevo”, a autor mu je kompozitor NigelOsborn. Sve predstave jo{ nisu odigrane, ali smo sada opet zajedno,i to u novom stanu, ve}em, ali i daljem od centra Londona. Udobnonam je i ugodno, u zelenilu, koje nas vra}a prirodi i iskonu. (Ja ~e-znem za Prirodom. Ovdje je nema mnogo, ali je ôvjek oplemenju-je, pa je nekako prisutnija u svakida{njem ìvotu).

Sad kad se vi{e ne brinem za k}erku, kada smo mirni bar godi-nu dana i kad sam najzad na{ao svoj tihi i mirni kutak, po~eo samopet raditi. [ta }e ispasti zasada, me|utim, ne znam. Kad po~ne {kol-ska godina ima}u dosta ~asova, pa ne znam da li }u uspjeti dràti sa-da{nji radni ritam. Ili ja to sada radim samo da bih zaboravio?

Kako vam je bilo u Novom Sadu? Ljeto nije najprijatnije godi-{nje doba u Vojvodini. Ali i tada taj grad ima neku atmosferu opu-{tenosti. Zato se nadam da ste se ipak odmorili i osvjeìli. (Ukolikovas nije zahvatio onaj otrovni talas politikanstva, od kojeg se, vidim,nije lako izolovati i za{tititi). U stvari, to je i jedini grad u na{oj biv-{oj domovini s kojim odràvamo bar neke kontakte. Istina, Katjinbrat radi u Beogradu, ali je vi{e vezan za Ba~ku. A sad mu je Ba~koGradi{te i posljednje uto~i{te.

Pred polazak za Jugoslaviju pisao si mi o iznenadnom intereso-vanju profesora Kima za mene. U pismu koje sam uputio u Novi Sadrekao sam ti da bi mi kombinacija veoma odgovarala, jer mi anga-`man u Londonu isti~e s ovom {kolskom godinom. Bio bi to, zaista,sretan „timing”. Ukoliko se vratite na tu ideju, podrì ga u uvje-renju da bih mu ba{ ja dobro do{ao. (Uistinu, poslije iskustva kojesam stekao u kursevima {to sam ih ovdje drào – dobro bih im ido{ao).

Nadam se da ste sve troje dobro. Mnogo vas pozdravljamo i o~e-kujemo da se uskoro ~ujemo.

Zdenko i KatjaPoseban pozdrav od Andreje

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

165

12.

[krajem 1994]

Dragi Petrovi}i,238

nadamo se da ste dobro i da va{u korejsku avanturu privoditekraju na svestrano zadovoljstvo.

Mi smo se privikli na na{ neodre|eni londonski ìvot. Kao i uvi-jek, dok ima {ta da se radi, ja sam dobro. Ka}a se snalazi. Andrea naengleskom studira francuski i ruski (!!!). I tako... ìvot te~e... Javi}e-mo vam se op{irnije

Za sada mnogo pozdrava With Best Wishes[Zdenko]

13.

Seul, 11. I 1995.

Dragi Zdenko,239

Ima jo{ ta~no dvadeset dana do ovda{nje (lunarne) Nove godi-ne – jedine koju priznajemo – tako da na{e dobre èlje ne kasne(kako bi Ti mo`da nekom zabunom mogao da pomisli{) nego stiùprerano, godina koja nailazi, uz to, za nas na Dalekom Istoku je, sopro{tajem, godina Svinje, {to prvenstveno zna~i godina blagosta-nja i zadovoljstva, ali je i prava prilika da nekako zata{kam svinjari-ju {to Ti se odmah nisam javio na Tvoja dva pisma, od kojih samjedno dobio jo{ ljetos, u Novom Sadu a drugo malo kasnije u Seulu.

Za svaku svinjariju na|e se obja{njenje, pa kud ne}e za ovu.Boravak u zemlji projurio nam je uàsno brzo. Imao je i prijat-

nosti (jedna od njih je i moj, a ne znam, dodu{e, koliko voljan – uti-sak da se u glavama mnogih ljudi dogodila ili bar po~ela doga|ati,nekakva promjena na bolje. Ali nam je ipak bio najvi{e u znaku jed-ne zdravstvene neprilike na{eg sina. Ni sedam dana poslije dolaska(mislim da je to bilo ba{ sutradan poslije mog prvog odlaska u Beo-grad, kada sam nakratko vidio i Andreu), de~ko je, po svemu sude}i,(retrospektivno) jednostavno pokvario stomak i povra}ao, a onda gaje serija koincidencija – podne sparnog dana po kome smo ga vodilina pregled u ambulantu, neiskusna mla|a lije~nica tamo, podatak da

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

166

238 Novogodi{nja ~estitka.239 Skica pisma pisana rukom.

je upravo stigao iz daleke egzoti~ne zemlje, moje glupavo insistiranjeda je ~itave godine u Koreji bio potpuno zdrav a da je kod doktorabio samo jednom prije mjesec dana, da primi ovdje za svu mla|u de-cu obaveznu (a u Novom Sadu svima nepoznatu) vakcinu protiv en-cefalitisa (koju ovdje prenose – a koji }e ako ne – japanski komarci)– dovela u bolnicu. Tu je uspani~ena starija deùrna lije~nica posta-vila dijagnozu encefalitisa, i obavila odgovaraju}e preglede. Poslijetoga, stomak mu se smirio ve} iste ve~eri, ali se od lumbalne punkci-je (koja nije potvrdila dijagnozu) oporavljao nekoliko sedmica, astrepnja oko toga {ta se zapravo zbilo, ostala je i duè (jer, negativnetvrdnje, kako znamo iz logike, nije mogu}e pouzdano dokazati, i nijedan ozbiljan stru~njak ne}e lako isklju~iti mogu} nost da ne{to {topo svemu izgleda kao vrlo tipi~an pokvaren stomak nije na{la ipakneki vrlo netipi~an encefalitis. Razrije{ilo se, u toku vremena, u prak-si, nakon bezbrojnih (neèljenih a grubih) – poku{aja pravila o tomekako bi navodno da se pona{a dijete prvih {est mjeseci (a kako prvihgodinu dana) nakon {to mu se glavom „pro{eta encefalitis”. Dijete jeìvo i zdravo (za dvoje zrelijih roditelja malo i preìvo), i opet dok-tora vidjelo nije. (Koreja je i ina~e, o~igledno, ko zna za{to izvanred-no zdrava zemlja: Deca koja u kapi svake zime odleè bar tri [ne~it-ko], ovdje ni jedan dan, a ~ak ni iskusni hipohondri ne uspjevaju daizbjegnu {ok zdravlja. Na{ prvi kom{ija Piper,240 koji nas je jesenas,prvih dana poslije dolaska, dvaput dozivao u pomo} jer mu je pulspostajao malo prebrz pa malo prespor, i obrnuto, sa izvjesnim neza-dovoljstvom mi je priznao, prije dvadesetak dana, da se najve}i diovremena zdravstveno osje}ao sasvim dobro, tako da }e svakako mo-rati da se pregleda kad za raspust ode ku}i).

Nakon povratka u Seul upao sam odmah u naporan semestar.âsove sam imao koliko je norma, devet (plus jedan postdiplomskikurs), ali su to bila ~etiri prava kolegija (dakle, ne{to dosta razli~itood kurseva konverzacije i sl., koje ljudi drè sa dvije grupe po tri svihsedmi~no – sjede na travi – opu{taju se, pri~aju. Budu}i da sam imaonekoliko vrlo intenzivnih, mla|ih i motivisanih studenata u svakojod tih grupa, i budu}i da je tuma~enje, recimo, na{e pjesme, mi-{ljeno da premosti udaljenost koja studenta od nje razdvaja, ne sa-mo te{ko i izazvato, nego i uàsno zanimljivo, i tuma~u pou~no, tro-{io sam mnogo vremena na pripreme. No i vi{e vremena odlazilo jena ogromne fizi~ke udaljenosti u ovom gradu i zagu{en saobra}aj

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

167

240 Predrag Piper, profesor Beogradskog univerziteta.

koji je, i najmanju obavezu ma gdje izvan ku}e, pretvaran u ~itavizgubljen dan.

A obaveze su, sada u drugoj na{oj godini, porasle. I malo su raz-li~itih vrsta. Na primjer, studenti se na kraju studija nekad ène astudentkinje vrlo ~esto udaju. Svako pristojnije vjen~anje uklju~ujeceremoniju u kojoj, u posebnoj prostoriji, mladenci, u tradicional-noj no{nji (u koju su se oènili poslije glavnog ~ina vjen~anja i iz ko-je }e se izvu}i za ru~ak koji slijedi) do~ekaju, redom, sve one izabra-ne pojedince kojima za ne{to treba da se zahvale ili preporu~e, da sepoklone, da ih posluè ~a{icom, prolaze riìnog [ne~itko] i ora{~i}a,da ~uju rje~ savjeta i sl. U defileu, jedni za drugima, prolaze kroz tuprostoriju roditelji, ro|a~ki parovi s obje strane itd., ali te{ko djevoj-ci koja je, tvrdi, studirala a ne umije da domami bar jednog profeso-ra pred kojim }e, sa svojim izabranikom, mo}i ~elom da dotaknepod i da obe}a sve {to prili~i. Ostariji profesori su za tu upotrebu,na ve}oj cijeni. Naravno, ja sam samo neznatni dio svog semestraproveo sjede}i skr{tenih nogu na podu, pijuckaju}i riìnu rakiju iva`no klimaju}i glavom, ali je i takva dobra prilika, sa ovda{njimudaljenostima i saobra}ajnim prilikama, zna~ila ~itav potro{en dan.

Sada, i sve do po~etka marta, traje raspust, koji provodim u zdra-voj dokolici, {to uklju~uje i moje listanje knjiga i ~asopisa koji u Beo-gradu i Novom Sadu ve} nekoliko godina – nisu dostupni, i na{e za-jedni~ko razgledanje onih mjesta ovdje koja èlimo a jo{ nismo stiglida vidimo. Jo{ oklijevamo da li da na koji dan odemo u neku susjed-nu zemlju. Iskoristili smo, u septembru, kratke univerzitetske pra-znike da na nekoliko dana odemo u Kinu; bila je to povr{na turisti~-ka tura, videli smo samo sa okolinom Peking i [angaj, ali je nama bilai poslednja prilika da steknemo neki utisak o toj zemlji svojim ~uli-ma (sada je za {etnje po Pekingu, pogotovu Zida, kaù, prehladno).

Drago mi je da va{a porodica ivi u Londonu aktivno, umjetni~-ki i nau~no. O Ka}inoj predstavi ~itali smo i u nekim novinama teo-rije koje su ovamo dospjele. Sa radoznalo{}u slu{am o Tvojoj „Enci-klopediji teorije knjièvnosti”. Svakako je sre}a {to ima{ mogu} nostda Ti uprkos pregleda i po potrebi dotjera Andrea, jedan ipak a dok-torant obrazovan stru~njak za taj predmet.

Perspektive svakog anga`mana su jo{ uvijek nejasne. Ja sam pro-{log petka, po èlji profesora Kima, anketirao vi{e pojedinaca i neko-liko ustanova (Filolo{ki fakultet i sl.) on je, o~igledno, èlio da za izborima vi{e lista kandidata razli~itog profila, za razli~ite predmete i kom-binacije predmeta koje se ovdje predaju. Vi{e ljudi mu je i neposred-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

168

no izrazilo svoj interes ({to zaklju~ujem po tome {to su neki i meni otome pisali). Prije dva mjeseca on mi je naveo Tebe kao jednog oddvojice kandidata koje bi najvi{e èlio da primi za idu}u jesen, {to bitada bio vjerujem knjièvni profil, jer bi to bila zamjena za mene), ito bi se, da je sportsko takmi~enje u pitanju, moglo smatrati velikimuspjehom, jer je lista kandidata za [ne~itko], i koliko ja znam, duga.Nisam Ti, me|utim, èlio o tome danas pisati, da ne podsti~em pre-rano o~ekivanje rezultata, kad ve} znam da je ovda{nji posao da seni{ta definitivno ne odlu~uje prije otprilike aprila, i da pri tom u po-slednji ~as ~esto odlu~uju kriteriji koji ba{ tada u kadrovskoj politiciuniverziteta prevladaju. Ti se kriteriji poslednjih mjeseci ovdje nasvim univerzitetima ~esto mijenjaju (u o~ekivanju efekta koje }e imatiotvaranje trì{ta obrazovanja predvi|eno GETT-om), a na na{emuniverzitetu naveliko ih jo{ preispituje nova univerzitetska admini-stracija, koja je nastupila pro{le godine. Upravo pred kraj semestra,u decembru, mnogo se govorilo da najavljena politika racionalizaci-je ({to i ovdje, naravno, zna~i prvenstveno {tednju), uklju~uje i ne-upo{ljenje novih gostuju}ih stranaca iznad ranga docenta. Ali sada jejo{ prerano re}i koliko je to va`no (samo {est mjeseci ranije ~uo samda je uveden propis po kome univerzitet ne moè pozvati stranca kojije ispod ranga docenta). Zato, nije nemogu}e da }e iz svega ne{to bi-ti, ali – {to je valjda smije{no da posebno savjetujem – ne ispu{taj nijednu dobru priliku koja se pojavi.

Poku{av{i da i ja ipak znam pisati duga pisma (a sada ih i ne pi-{em sasvim ~itko), ovdje bih mogao i zavr{iti.

Pozdrav,[Sveto]

14.

London, 19. februara 1995.

Dragi Svetozare,241

Davno smo ve} proslavili i kinesku Novu godinu, za nama je jo{jedna zima, i jo{ jedna dobijena (ili izgubljena) godina. Naime, iovdje ima Kineska ~etvrt, pa je i ovdje njihova Nova godina, sa ma-skaratama i vatrometom, dim-sumom i drugim |akonijama, pravaatrakcija. (U stvari, je li kineska nova godina isto {to i korejska?). [to

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

169


se zime ti~e, ona je ovdje kratka, ki{ovita i blaga (nikakva), pa se ve}sada pojavio behar, dok je u na{im krajevima ona tek na pola puta,ljuta i snje`na. Mi se, naivni, radujemo prolje}u, jer je London tadanajljep{i, sa cvatom i cvije}em u nevjerovatnim nijansama boja i unevjerovatnoj koli~ini za jedan velegrad. (Cvije}e im je zaista preli-jepo, samo {to nekako ne miri{e kao kod nas. Valjda se ono malo {toga kod nas ima mora mirisom izboriti za na{u pa`nju, ko zna?). I go-dina je, kaèm, za nama, samo po sebi vrlo prijatno, dosta uzbudlji-va i s ne{to radosti. Kad nam se uskoro javi sudbina i zatraì ra~une,bar }emo re}i: [ipak tebi, ipak smo dobro ìvjeli.

@ivjeli smo – kako?Andrea (sve po~inje s njom) pomalo se izborila za svoje mjesto

pod ovda{njim univerzitetskim suncem. Studira francuski i ruski (naengleskom), ali ne zapostavlja ni svoje interese za moderni pristupknjièvnosti. U~i, dakle, i pomalo uìva u neo~ekivanoj slu~ajnostida studira u Londonu.

Katja (tako se sada potpisuje zbog „spelinga”) uspijeva da po-nekad ne{to radi u pozori{tu. Zadnje je reìrala Gavranov komad„George Washington’s loves” s dvije sarajevske glumice. I pomaga-la nekom dje~jem teatru iz Wales-a koji je spremao neki komad odjeci u Sarajevu. Vi{e nego mene nju jo{ mu~i pitanje: „Za{to smoto uradili samima sebi?” Ipak, oporavila se.

A ja, ne da sam se oporavio nego sam (h)oran kao nikad. Zavr-{io sam onu knjigu „Children of Atlantis” (s izjavama na{e omladinekoja se rasula po svijetu u potrazi za spasom), a onda sam napisao jo{neka dva teksta (jedan o „novom ritmu i novom sintagmatskom ra-du u avangardnoj poeziji” na{oj: Crnjanski, [imi} i to; drugi o obra-scima usmenog pripovijedanja u Bosni i Hercegovini). Nadam se da}u ih negdje ovdje plasirati. Dok sam radio (zapravo prera|ivao) tajtekst o nekim crtama u poeziji na{e avangarde, ja sam se pitao – ili,bolje, ne{to me je u glavi drsko i uporno pitalo – da li sam se to ja ve}prebacio u sferu „Comparative Slavic Literature”, ili se jo{ uvijek, tra-dicionalno, bavim „na{om” knjièvno{}u. Tvoj sam tekst o tome (iJakobsonovoj ideji o tome) s velikom pa`njom pro~itao, i s velikimzanimanjem. A onda sam se sjetio da si ti jo{ davno (je li to bilo ve}na onom sarajevskom simpoziju {to ga je organizovao Begi}) posta-vio pitanje te „na{e knjièvnosti” druk~ije nego {to se ono uobi~aje-no postavlja. Ali da se vratim mom radu: ~asova imam dosta – inten-zivni kurs srpskog i hrvatskog jezika, prevo|enje s engleskog na ovajna{, knjièvnost 19. stolje}a. Ponekad me ti ~asovi iscrpe, ali mi zato

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

170

ostane slobodan dugi vikend (s petkom) da obnovim snage i volju zaìvotom. A vikendima obi~no idemo u pozori{te, na koncert, ili sedruìmo. Ovdje ima dosta na{eg svijeta, ali i dosta „doma}ih” zain-teresiranih za na{ svijet. U svakom slu~aju, dosadno nam nije. Mo-`da ponekad Katji, jer je ona najvi{e vezana za ku}u, a ~itav ìvot jeod ku}e bjeàla, {to po prirodi posla {to po svojoj naravi. Ina~e, uzimskim ferijama, preko Nove godine, u gostima su nam dvije ne-djelje bili Katjin brat Zlatan s ènom i sinom. Poslije skoro tri godi-ne porodica je imala „reunion” i bilo nam je kao nekad davno. Tosmo vrijeme iskoristili da se opet osjetimo turisti u gradu koji turistetoliko privla~i a koji smo po~eli gledati kao ne{to obi~no i svakodnev-no. Opet smo ga VIDJELI, a ne samo gledali.

[to se na{ih planova ti~e, nemamo ih. Trenutno smo u Bo`jimrukama. Na [koli su mi obe}ali da }u ostati i sljede}u {kolsku godi-nu i sada traè novac koji bi to pokrio. [ta }e na kraju biti, ne znam.I budan odlaèm da o tome mislim. Ali me te misli ne progone usnu. I te{ko je s njima iza}i na kraj. Znamo da }emo ovdje ostati jo{neko vrijeme, pa tako (i dotle) planiramo: sljede}i vikend }emo pro-vesti kod nekih prijatelja u jednom selu kod Oxforda, za uskrs }emoi}i u Irsku, Andrea }e preko ljeta vjerovatno u Francusku na ljetnikurs jezika. DALJE NEMA. Ali nismo pesimisti. (Uostalom, mo`dame ni Kim ne}e zaboraviti. A u onom pismu mi je pisao: „I am aperson with Buddhistic view of life and I wish that our connectionwill be somehow in a good way activiated in the future”. Ko zna, mo-`da su ti isto~njaci na neki na~in zaista u kontatku s Vi{im?)

Bilo {ta bilo, volio bih da s TOBOM ostanem u kontaktu, gdjegod bio.

Svima troma srda~ni pozdrav od nas troje.Zdenko.

15.

Seul, 5. maja 1995.

Dragi Zdenko,242

Danas je ovdje Praznik djece, i nema nastave, pa hvatam vrije-me da Ti napi{em par rije~i. Ve} desetak dana to èlim, jer su se

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

171


ovdje – opet tek u aprilu – odlu~ivali o izboru kandidata koje }e po-zvati. Sada je taj izbor, koliko mogu da sudim, definitivan: Ti opetza idu}u godinu nisi odabran; meni je opet, ako to ne{to zna~i, re-~eno o Tebi mi{ljenje u svakom pogledu povoljno i pohvalno (a izdruge ruke sam, u jednom trenutku, {tavi{e bio ~uo da je na Tebeve} pao izbor za jedno od dva mjesta koja su sada bila u pitanju, ma-da moram re}i da sam tako bio ~uo i druga dva-tri imena).

Ho}e li se u nekoj budu} nosti Tvoja budisti~ka veza s profe-sorom Kimom oploditi susretom u Seulu, ne znam, ali u ovomtrenutku gotovo da i nisam siguran da li da to èlim. Tvoji opisilondonskog prolje}a zvu~e kao stihovi iz renesansne pastorale (bo-lje, postrenesansne, danas je sve bolje sa tim post), a nas je ina~e zdra-va i ugodna korejska klima posljednjih mjesec-dva dana iznevjerila:da, i Seul je pun cvije}a, i na{ jonginski kampus sija svim bojama, aliduva gotovo neprestano, iz dana u dan, neki neprijatan lud vjetar,sa oblacima ùtog pijeska iz Kine (zapravo iz pustinje Gobi, kaù), iljudi se na sve strane tuè na nevolje sa o~ima, grlom, nosom (miVeliki Nosovi valjda i vi{e od ovda{njeg normalnog svijeta). Meneve} dvije-tri sedmice – da li od ùtog pijeska ili od mojih 16 (!) satisedmi~no (falio je u ovom semestru jedan nastavnik, pa sam u po-sljednji ~as morao preuzeti dio njegovih) – boli grlo i izdaje glas ta-ko da malo brinem kako }u izgurati preostalih {est sedmica nastave.

Mi se krajem juna definitivno vra}amo. Stvari se tamo, koliko seodavde moè suditi, opet uru{avaju u neko mo`da jo{ i gore zlo, aliza to ne stièmo brinuti jer nam pa`nju zauzimaju (kako im je u ljud-skom ìvotu valjda i funkcija) sitni prakti~ni problemi oko putova-nja, slanja knjiga i sl. Svojim smo boravkom ovdje bili vrlo zadovolj-ni. Sa izuzetkom ovoga posljednjeg semestra, stizao sam ne{to raditii za svoju du{u. Glavu smo dovoljno odmorili i sada je pravedno daprimimo svoje sledovanje onoga {to drugi ~itavo vrijeme redovnoprimaju. Na{ sin polazi u {kolu ujesen. Jedino za njega bih èlio dase nadam da mu ~itavo djetinjstvo ne}e u tome pro}i.

Nadam se da ste vas troje i dalje u punoj aktivnosti, i da Andreau punoj mjeri uìva u studiranju u velikom svijetu. Javi se kad stig-ne{, najbolje sada ve} na novosadsku adresu (Fru{kogorska 25). [taje sa enciklopedijskom teorijom?

Mnogo vas sve troje pozdravljaju svi napola biv{i Seulcii posebno[Sveto]

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

172

16.

1. 4. 1996.243

Dragi na{i!244

Svi va{i utisci o Koreji i Korejcima – provjereno je! – ta~ni su.Jedino {to nismo o~ekivali jest: da }emo biti senzacionalno razli~itiod drugih koji se u milionima muvaju po ovom megapolisu. (Vo-ljeli bismo da smo malo ù}i i da su nam o~i malo vi{e ukoso, pa danas niko ne zapaà, da budemo kapi u korejskom moru!). Ali dobroje i ovako. A VAMA HVALA MNOGO!

Zdenko i Ka}a.

17.

Dakle: Pundang, 21. aprila [1996]

Dragi Svetozare,245

evo me na kraju prve polovine prvog semestra. Hankuk Univer-sity – nekad samo egzoti~no ime, sad je ve} moj prirodni „kontekst”.Traume koje sam imao na po~etku pro{le su. I dalje gledam u {are-ne reklame na Han-gulu kao tele u {arena vrata, ali mi te {are vi{enisu neobi~ne, kao, uostalom, ni sva ta ù} kasta i kosoooka lica okomene. (Naprotiv, iznenadim se kad u ogledalu ugledam jedno druk-~ije lice: pravi ALIEN, kao {to i pi{e na mojoj registracionoj karti!).I po~etne frustracije zbog nemogu} nosti komuniciranja vi{e nisu ta-ko va`ne – ~ovjek ima na raspolaganju i druge organe osim jezika.(Hànd, speak for me!, re~e Cassio u presudnom momentu).

Dakle, poslije sedam nedjelja, utisci su se sredili. @ivot je u{ao unovi kolosijek i u novi ritam, i – dobro se osje}am. I ne samo fizi~-ki. Poslije dugog vremena opet sam bezbriàn. („Sad smo bezbri`ni,laki i ne`ni”, rekao bi Crnjanski). Kao da je to Istok? Ili – samo da-ljina? Ili saznanje: Rastuì li nas kakav bledi lik, {to ga izgubismo jed-no ve~e, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno te~e! (uvi-

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

173

243 Iz Koreje, Seul.244 Razglednica.245 Pismo kucano na ra~unaru, poslato po{tom, u zaglavlju: „Najprije moja

impossible adresa (kako mi je napisao jedan engleski prijatelj), Prof. Zdenko Le{i}...”

jek sam volio Sumatru, a pogotovo sada kad sam s one strane „tihih,sne`nih vrhova Urala”). Nekako, kao da sam ovdje na{ao svoje mje-sto. I ~esto mislim na Tebe, sa zahvalno{}u: Ti si osjetio da bi ovomjesto moglo biti za mene. I jeste!

Stanujem u stanu u kojem su bili Koljevi}i. Mali, uredan i udo-ban. Upravo za nas dvoje. Do Yongina: 40–60 minuta, do Seoula:isto toliko. Ovaj Pundang-gu je izraz „betonske kulture” megapoli-sa koji se {iri oko Seoula, ali je dovoljno ulju|en igrali{tima, {etali-{tima i zelenilom, tako da prija ~ak i meni, koji sam vi{e od dvije go-dine ìvio okruèn rasko{nom vegetacijom Greenwicha i srodio se sengleskim kultom prirodnog okoli{a. U svakom slu~aju, ovdje nadesetom spratu petnaestospratnog solitera (tako smo stanovali i uSarajevu!) mi smo na{li svoj dom (u malom na{em stanu, {to rekaomladi Popa).

U Yonginu, zna{ i sam kako je! Studenata mnogo, ali ih sada ve}i razlikujem. Donose mi kafu, eljeli bi razgovarati, ali imaju proble-ma s izraàvanjem, pa se zakiko}u kao djeca, naro~ito djevojke. (Onesu – usput re~eno – urednije i elegantnije od Engleskinja, ali to nereci nikom, jer ne èlim da se uvrijede moje biv{e studentice: voliosam i njih!). Imam 14 ~asova nedjeljno: tri ~asa – usmena knjièv-nost, dva ~asa – Andri}, tri ~asa – romantizam (za dvoje postdiplo-maca: Pek ông-Pil i O Kjoing-Suk, mo`da ih se sje}a{?). Sve temekoje sam vi{e puta radio po bijelom svijetu. Uz to imam i {est ~aso-va „konverzacije” s IV godinom, s kojom radim jedan svoj „kurs”,pa mi ni to te{ko ne pada. Pogotovo kad kao ujak Baja (ako si ~itaoPaju Patka) u glavi zbrajam: $$$$$$. [to rekao Predrag Piper: „Aplata je stvarno dobra!”

Ina~e, pro{le nedjelje Ka}a se vratila u London, da bude s An-drejom, koja u maju ima zavr{ne ispite i koja poslije toga treba datraì sebi stan, jer }e – ako Bog da – ostati u Londonu na post-di-plomskom studiju. (A i stan nam je u Londonu zakupljen do krajajuna). Poslije toga }e njih dvije u Beograd, i mo`da s Dori}ima ne-gdje u Crnu Goru na more. (Ni jedna ni druga nisu bile na moru jo{od prije rata). Bar sam ja tako zamislio, uvjeren da }e Ka}a imati vi-{e nego dovoljno vremena da bude i u ovom na{em mirnom Pun-dangu. Sada mi imao dovoljno vremena za sve, osim za propu{teno.Ja }u me|utim ostati ovdje (umalo ne rekoh: kod ku}e). Kupio samcomputer (kao {to si mogao primijetiti), pa }u se zabavljati pisanjem,mojim starim hobijem. Bi}u sam. Ali godit }e mi: Probudi}u se no}u

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

174

i sme{iti, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milovati daleka brda iledene gore, blago, rukom. I vjerovatno ti napisati jo{ neko pismo. (Alibez Crnjanskog, obe}avam!)

Srda~an pozdrav Tvojoj dragoj supruzi!Tvoj Zdenko

18.

Pundang, 13. juni 1996.

Dragi Svetozare,246

mislio sam da ti pi{em o mojim iskustvima u Koreji, ali sam sepredomislio i poslao ti Ka}u i Andreju. Od njih si mogao ~uti mno-go vi{e nego {to bih se ja ikad sjetio da ti ispri~am. U svakom slu~a-ju, sad zna{ i ono glavno i ono sporedno. Uostalom, u „`enskom pi-smu” ta se razlika i ne isti~e. Ili je, mo`da, zaista i nema.

Dakle, jedan semestar je pro{ao na sveop}e zadovoljstvo, i mo-je, i mojih studenata, i – profesora Kima. Usput re~eno, on stalnoisti~e kako te on visoko cijeni, {to obavezuje i mene, jer ja utoliko vi-{e moram opravdati va{e povjerenje! Ali – so far so goood!

Yongin je sada pust. (A sada je zapravo najljep{i: zelen i tih). Svismo se razi{li: Studenti su na ferijama, u`ivaju}i – iz sve snage – ublagodetima koje su im svojim argatom obezbedili roditelji. Isto~-no-Evropljani su odletjeli u svoje nesretne zemlje. Neki se vi{e ne}evratiti, kao Smolen i Pop: osta}e da tamo krckaju dolare koje su ovdjeu{tedili. Neki }e se vratiti krajem augusta, da ovdje, u tu|em svijetu,opet ~eznu za ku}om, uvjereni, ovako daleko od svoje zemlje, da jeu njoj ipak sve bolje, ili bar da je u me|uvremenu postalo bolje. Snekima od njih sam se slagao, a s nekima se nisam uspio sporazu-mjeti. Recimo, Alexandru Todorica me je neprestano ubje|ivao daje glupo kupiti televizor, jer on ne funkcioni{e kod ku}e. A kad samga pitao: „Gdje kod ku}e?”, on me je najprije ~udno pogledao ionda rekao: „Pa kod nas u Evropi”. (A mo`da je rekao: „Kod nas uEuuuropi”, kao {to govore na{i civilizirani – pardon: uljudbeni –Europljani).

U stvari, moj najve}i problem ovdje je ono {to bih nazvao – dasam ne{to kjerkegorovac – „jezom komunikacijskog jaza”. Neki dan

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

175

246 Pismo kucano na ra~unaru, poslato po{tom.

sam zamolio Ji Hwan da me otprati, odvede, do ljekara. (Ni{ta ozbilj-no. Mali problemi sa sluhom, valjda od granata!) On je gledao u mo-je u{i, ali je razgovara s njom. Kao kad dovede{ konja veterinaru!Uostalom, mi (Euuuropljani) ovdje idemo kod jednog dje~jeg ljeka-ra, jer kao i djeca ne znamo re}i ni{ta drugo nego: jooooooooj! Po-ku{avam da nau~im bar neku korejsku frazu i uspio sam da upam-tim pokoju rije~, ali nikako ne uspijevam da ih poveèm tako da onezuje kao kad Korejci govore: bez re~eni~kog akcenta i bez onih na-{ih „granica me|u akcentskim cjelinama”. Mora}u se pomiriti, kaoi drugi, da im jezik ne}u nau~iti. A da me niko ne razumije – s timsam se ve} i prije pomirio.

Sve ovo vrijeme od kako se semestar zavr{io provodio sam sâmkod ku}e. Zavr{io sam – jo{ jednu suvi{nu – knjigu, koju sam po~eopisati u Londonu. Neku vrstu romansiranog sje}anja. Nikome to netreba, ali je trebalo meni, da se oslobodim no} nih mora. Sad se oneba{kare u tekstu, {to bi rekli deridijanci, a mene su ostavile na miru.A pi{u}i, otkrio sam i za{to se tako mnogo na{ih kolega dalo u lite-rate. Pa to je pravi uìtak, pustiti ma{tu da te vodi! Ideje, slike, rije-~i – dolaze ti, a ti ne zna{ ni odakle, ni kako, ni za{to, niti ti je va`noda to zna{, sve dotle dok te tako pohode. U svakom slu~aju, ima utoj raboti vi{e draì i vi{e slobode nego u pisanju pametnih knjiga.Iako mnogi vi{e vole da budu pametni!

A od kad sam to moje sje}anje kompletirao, dao sam se i na pa-met, pa za hanku{ki ~asopis pi{em jedan tekst o narativnim ànro-vima u „na{oj” usmenoj knjièvnosti. Kad sam ve} ostao kod ku}e(}uj: „kod ku}e?!”, rekle bi Sarajlije), onda mi i nije ostalo ni{ta dru-go nego da sjedim za kompjuterom i ne{to pi{em. U grad nisam ~e-sto i{ao, a kad sam i{ao, uglavnom sam obilazio knjiàre, i tada seopet sje}ao tebe: „imaju vanredne knjiàre!”, napisao si mi jednom.I zaista je tako!

Za koji dan Ka}a se vra}a, pa }emo vjerovatno vi{e {ajcati. Uko-liko najzad ne do|u i ti monsuni, koje najavljuju ve} tri nedjelje. Zasada vrijeme je vrlo prijatno: preko dana je sun~ano i toplo, ali ni-kad preko 30 stepeni, a ve~eri, no}i i jutra su jo{ uvijek svjeà i pri-jatna.

Ja, eto, o sebi, pa o sebi! A ovdje se pro{irio glas da si se ti jakorazbolio. Ka}a mi je, me|utim, preko telefona rekla da izgleda{ do-bro. I to mi je drago. A {to se ono pri~alo, samo je znak da te ljudiovdje pamte po dobru i brinu se ako ~uju da ne{to nije u redu. O

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

176

Gaji i Radmili ne moram ni brinuti. Radmila je in her prime, a Ga-jo u fazi nezaustivog rasta.

Rado vas se sje}am. I ~esto mislim na Tebe sa zahvalno{}u.Zdenko Le{i}

19.

Novi Sad, 10. 8. 1996.

Dragi Zdenko,247

Ti si sigurno ve} davno shvatio da sam ja nemogu} korespon-dent, pa se vjerovatno ne ljuti{ previ{e {to na Tvoje pismo od 21.aprila odgovaram tek danas. Pogotovo se ne}e{ ljutiti kad shvati{ dasam poku{avao da odgovorim i ranije, posljednji put – ju~e, u o~e-kivanju Ka}e i Andreje. Sudbina me|utim ni ju~e nije htjela da uspi-jem – u vrijeme namijenjeno za moje pismo pojavio se, iznenada(ako je to dobra rije~ za pojavu ~ovjeka kojega bar mjesec dana o~e-kuje{ da „sutra” do|e), majstor oran da zamijeni propale plo~ice naterasi (nije zamijenio, skinuo je propale, nove nije mogao da na|e).Tako, Ka}u i Andreju nisam do~ekao sa pismom u rukama, nego sarukama u otpacima betona sa terase.

[to nisam pisao, ne zna~i da nas Tvoje pismo nije obradovalo.Naprotiv! (I zato pi{i i ubudu}e, i obe}avam da ne}e{ morati uvijekda do|e{ po odgovor li~no ili preko li~nog izaslanika). Drago mi jenajvi{e {to po pismu izgleda da ste se u novom ambijentu dobro sna-{li (a iz jednog Kimovog pisma vidim da su se i doma}ini s vamadvoje vrlo lijepo sa`ivjeli). Trenutno Ti mo`da nije podjednako lije-po kao {to je bilo dok si pismo pisao: sâm si, a nai{lo je seulsko lje-to: mi ga nismo nikad iskusili, ali ljudi pri~aju da zna biti i vrlo nepri-jatno, sa velikim vru}inama i vlagom {to je snabdijeva rep tropskogmonsuna.

Ina~e, lo{i pismopisci, kakav sam ja, ohrabrenje za svoje pona-{anje, ma koliko mu izvori bili u inertnosti i duhovnoj zapu{tenosti,nalaze ipak i u objektivnoj realnosti. Sasvim izuzetno, naime, kadmislim da je nekom iz nekog prakti~nog razloga va`no da moj odgo-vor {to prije dobije, znam biti i vrlo brz kao tigar. A onda se dogodiovako: pi{e mi jedan moj seulski student – vrlo dobar student, zavr-{io ~etvrtu godinu pro{le jeseni, zove se Lee Tae-Hun – i tra`i pre-poruku za studije u Ann Arboru. Pismo dobijam u ruke u petak na-

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

177


ve~e, vrativ{i se s nastave u Beogradu. Vidim da on sa svojom mol-bom ve} kasni, a i pismo mu je do mene dugo putovalo, mada po-slat preko DHL. Znam da je u nedjelju Uskrs i da po{ta ne}e raditini u ponedjeljak. I – kao tigar – sastavim preporuku iste ve~eri i idu-}eg jutra je po{aljem. Tu subotu napi{em i pismo njemu, s tim da gau utorak po{aljem ({to i u pismu kaèm). To i u~inim: predam gasam, na {alteru glavne po{te, znam i kojem. I onda se pismo iz Seu-la vrati: nepotpuna adresa. I onda vidim da je na ìgu novosadskepo{te datum ta~no 23 dana kasnije od onoga kada sam pismo pre-dao. I da adresa u Seulu nije vjerovatno bila nepotpuna nego, u tre-nutku u kome je pismo stiglo, ve} zastarjela (adresa njegovog pri-vremenog zaposlenja). Mislio sam par dana da idem na po{tu da seàlim, a onda odustao. Dao sam ga sino} Ka}i, da ga dade Tebi – dje-lomi~no da mu poru~i{ – ako ima u sada prisutnom studentsko-asi-stentskom dru{tvu nekoga koji ga zna i zna gdje je – da sam mu pre-poruku poslao a da mi se pismo njemu naslovljeno vratilo.

Vrlo smo prijatno ve~e proveli sino} sa Ka}om i Andrejom. Iz-ogovarali smo svakoga koga smo mogli i nahvalili svakoga koji je tozasluìo. Ka}a }e ti o tome znati sve da kaè, mada, kad se pravouzme, malo smo novoga imali jedno drugome da kaèmo, sve smoto zapravo svi od po~etka znali ({to samo govori da tra~ nije upotre-ba svakida{njeg govora nego govor u kome je dominantna pjesni~-ka funkcija). Raduju nas Andrejini uspjesi; ona se u svom studiju,rekao bih, potpuno na{la.

Kod nas samih velikih novosti nema. Gajo je zavr{io prvi razred(i prve kurseve karatea, engleskog i plivanja), a sada – dru{tvo muse razi{lo – ne zna {ta }e sa sobom dok ne po|e Radmilinima na se-lo. Radmila dosta radi i na poslu i kod ku}e, a ja se nadam novimradnim pobjedama, ~emu bi garancija morala biti to {to 1. oktobraprelazim u najsla|e zanimanje penzionersko: meni dru{tvo premapotrebama a ja njemu prema mogu} nostima, kako se, ako ne{to nebrkam, oduvjek definirao novi svjetski poredak.

Pro{etaj se i za nas me|u gimkoima u Jonginu (ne jo{ sada, kadzaùte, ujesen), pojedi i za nas (ako moè{ to ~udo svariti) jedanhamburger u Kjobu248 (mi smo vi{e nego voljeli pulgogi), i javi se.

Pozdravljaju Te Radmila i Gajo, Srda~no,[Sveto]

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

178

248 Jedna od najve}ih knjiàra u Seulu.

20.

Novi Sad, 28. 8. 1996.

Dragi Zdenko,249

Da kod nas nema ni{ta nova, sazna}e{ od Ljilje Suboti} usmenove} za dva dana, a sa svim pojedinostima i iz pisma koje, pretposta-vljam, u ovom ~asu Radmila na poslu pi{e Ka}i (Ljilja no}as ide uBudimpe{tu, a odatle avionom). U me|uvremenu su se mimoi{la ina{a pisma, moje od „10. 8. 1996”, kako vidim da pi{e na kopiji ({toje posve nemogu}e, jer smo tada bili na Balatonu, a pismo je pisanoneposredno nakon boravka Ka}e i Andreje u Novom Sadu, {to zna-~i u prvoj polovini jula) i Tvoje datirano „13. juna 1996” ({to je ta-ko|e nemogu}e, ne samo zato {to je po{tanski ìg Seoula 17. 07. – inajmanje zato, kako se vidi iz slu~aja opisanog u mome upravo po-menutom pismu – nego najvi{e zato {to Tvoje pismo govori o pu-stom Yonginu i Ka}inom boravku u Novom Sadu). Kako su semimoi{la na{a pisma, mogla bi biti osnova za malu raspravicu iztekstologije, za anegdotu o rasijanim profesorima ali i za zlobnijupri~u o na{im godinama, pa je bolje sve predati – nama sve vi{e la-kom – zaboravu. (P. S. bogami i za razmi{ljanje o naprednom i na-zadnom doìvljavanju vremena: npr: jasno je da su obojica èljeli daizbjegnu JUL, ali...).

Kod vas za desetak dana po~inje korejska jesen, prelijepa ne sa-mo u Yonginu – ne znam da li se to tako nama slu~ajno zalomilo,ali ono {to smo mi dvaput pro{li bilo je najljep{e cjelovito godi{njedoba koje sam ikad igdje doìvio. (Kad smo ve} na rekordima, ovoje ljeto ovdje bilo naj{a{avije ljeto koje sam u ovim krajevima, koli-ko pamtim, doìvio. I toplo, i hladno, i suvo i s prolomima oblaka,ali sve u brzoj haoti~noj smjeni, s bezbrojnim skokovima i padovi-ma atmosferskog pritiska, tako da su o tome pri~ali i ljudi koji ina-~e nisu meteoropate).

Pred nama je sada – za Gaju – nova {kolska godina, {to }e uni-jeti neki red u na{ ina~e pomalo haoti~an svakida{nji ìvot. Mene jo{u septembru o~ekuju ispiti (i par dana u Var{avi na nekoj konferen-ciji o komparativnoj slavenskoj metrici), ali bogami i berba u na{emvinogradu (prva prava otkako smo prije desetak godina tu vikendi-cu sa vo} njakom i vinogradom, na manje od deset minuta od na{eg

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

179


stana, kupili od jednog prijatelja) pa i pe~enje rakije (ako jedan dru-gi na{ prijatelj, koji to divno radi, preuzme stvar u svoje ruke).

[to se ti~e moje ozbiljne bolesti, o kojoj se glas – kako i s drugihstrana ~ujem – prostro do Koreje (i me|u Korejcima ovdje, tako dato osje}am, po obazrivosti pona{anja, i kod onih koji je ne spomi-nju), rije~ je opet o problemu komunikacijskog jaza. Moja zdrav-stvena situacija, u objektivnom opisu, uglavnom je ova: u posljed-njih dvadesetak godina nisam otkazao zbog bolesti ni jedan ~as,rutinskih tegoba sam imao koliko i svako drugi, povremeno, i lije-~io ih uglavnom pasivnim otporom, bez lijekova, a izuzetno i uz po-mo} lijeka za koji bih zaklju~io da odgovara ({to, uzgred govore}i,ima izvanredne efekte: kad sam jednom, prije vi{e od godinu dana,dobio visoku temperaturu i popio jedan aspirin, moji su se virusi imikrobi, suo~eni sa supstancom koju decenijama nisu osjetili, takoprestravili da mi je jedan sat temperatura nepovratno i{ ~ezla). Izu-zetnu nepriliku imao sam i ovog januara: kroz ku}u nam je pro{lavirusna infekcija – Gajo je bio i na po~etku i na kraju lanca, Radmi-la i ja u sredini – a svojoj sam se stoma~noj virozi suprotstavio uglav-nom pasivnim otporom; izgubio sam za tri dana ~etiri kilograma(posmatra~u sa strane moje je mr{avljenje moglo djelovati i impre-sivnijim, zato {to sam neposredno prije te bolesti izgubio 3-4 kg useobi iz starog u novi stan, prometnuv{i kroz ruke jedno pet tonaknjiga i drugog papira). O toj bolesti pri~ao sam onda grupi svojihbiv{ih studenata Korejaca u svom kabinetu u Beogradu krajem ja-nuara. Vide}i da pri~u slu{aju sa zanimanjem, prepustio sam se u`i-vanju u tekstu; toliko pamtim. Znam da nikakve podatke nisamizmi{ljao, ni tegobu uveli~avao, ali ne znam, ne pamtim vi{e, jesamli naraciju vodio vi{e insistiraju}i na pojedinostima doga|aja ili pakvi{e razvijaju}i op{tu refleksiju o ~ovjeku, bolesti i bolovanju. Kakobilo, budu}i da mi se odjeci toga jednog jedinog pri~anja sada ve}vi{e mjeseci sa raznih strana vra}aju, pri~a je bila uspje{na. Ali kaoda nije bila uspje{na kao pri~a; niko mi ne dojavljuje da Petrovi} vrlo`ivo pri~a, nego svi da sam se ozbiljno razbolio. Mo`da je slu{aoci-ma promakla irony, u Brooksovom zna~enju rije~i (i ironija u sva-kida{njem zna~enju, i kad je gruba, te{ko premo{}uje komunikacij-ski jaz.). Ali, ako je promakla, a ona je pri~i bila osnovni struktural-ni princip, kako je pri~a mogla da bude toliko uspje{ na? Ta{tina mi(~ak ne ta{tina, najobi~nije osje}anje samopo{tovanja) ne dozvolja-va da razmatram mogu} nost pretpostavke da u svemu pri~anje pri-~e i nije imalo nikakve va`nosti, nego jednostavno pogled na starog

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

180

~ovjeka koji je izgubio osam kilograma. (Osam kilograma koje jeuredno, ve} u februaru, vratio svome suvi{nom salu).

Andrea nam se nije javljala prije povratka u London. Dva-tri pu-ta smo na kratko bili odsutni. Ali, mo`da je jo{ uvijek negde tu pa,kako bismo voljeli, nai|e.

Tre}e strane ovog pisma ne}e biti. Ljilja nam se upravo javila te-lefonom, stiè za desetak minuta.

Dakle, samo najbolji pozdravi vama dvoje. Tebi snage za Yon-gin, a oboma mnogo novih iskustava i zadovoljstva.

Srda~no,[Sveto]

21.

Pundang, 30. augusta 1996.

Dragi Svetozare i Radmila!250

Dragi na{i,vratili smo se s na{eg prvog korejskog ljetovanja i za sada vam

{aljemo skicu na{eg putopisa.DAKLE:U ~etvrtak, 22. augusta (10. 05 krenuli smo sa glavne seoulske

èljezni~ke stanice express vozom (Seamaul) za Mokp’o, grad na ju-gu Koreje. (Sumatra, Sumatra...). Tamo smo stigli po redu vo`nje u13,55 i odmah produìli autobusom za Wando, otok na jugu, koji jemostom povezan s kopnom. Jedan korejski vojnik nam je na auto-buskoj stanici savjetovao da ne ~ekamo direktni autobus ve} da ide-mo prvim autobusom za Haenam i da tamo presjednemo za Wando,{to smo i u~inili. Tako smo na na{e prvo odredi{te stigli prije nego{to smo mislili. U Wandu smo uzjeli sobu u yongwanu, koji se zoveYurim-jang. Dobili smo sobu s krevetom, jer, kao {to znate, Korejcispavaju na podu. To ve~e smo se pro{etali po tom malom ribarskommjestu. I ~udili se koli~inama ulovljene ribe.

U petak, 23. augusta oti{li smo barkom na susjedni otok, na ve-liku pje{~anu plaù Myongsashim-ni, gdje smo ostali cijeli dan. Ka-ko je ljetnja sezona ovdje ve} bila zavr{ena bili smo skoro sami. Biloje divno! To ve~e jeli smo sushimi, uz koji je sluèno oko dvadesetrazli~itih priloga. („[tos” korejske kuhinje: mnogo tanjiri}a s makar

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

181

250 Pismo otkucano na ra~unaru.

~ime!) nismo pili vino (jer vina ovdje nema) ve} soju i mekchu. Teno}i je padala ki{a, koja je dobro do{la da osvjeì vreli jug.

U subotu, 24. augusta prebacili smo se feribotom na Chejudo.(Sumatra, Sumatra...). Na brodu nas je iznenadilo to {to nema sje-di{ta, pa su se svi, skinuv{i cipele, povaljali po podu koji je prostrttepisima. Kad je sunce zalazilo, stajali smo na palubi i mislili na vas„tamo daleko” (a vi ste nam na zapadu: prvo Kina, pa Rusija, pa vi).Kad smo stigli u Cheju, odmah smo oti{li u hotel, koji se – kakvoolak{anje! – zove Seaside Hotel i u kojem je recepcionist govorioengleski. (Bio je to prvi ~ovjek s kojim smo mogli malo i popri~ati, sdrugima smo uglavnom izmjenjivali osmjehe).

U nedjelju, 25. augusta uzeli smo lokalni autobus i krenuli u obi-lazak otoka, koji ima ne{to od Hvara, ne{to od Havaja, ne{to odKaprija, a uz to zelen kao Bosna. Ili kao Sumatra. Obi{li smo FolkVillage, u Song-upu, a zatim oti{li u P’yoson na jo{ jednu divnu pje-{~anu plaù. Ru~ali smo banane, a onda smo na povratku svratili davidimo San’guburi krater, jedan od desetak vulkanskih kratera, kojisu davno uga{eni. Tu ve~er smo ve~erali mu{mule, sku{e i lignje, sje-de}i „ala turke” na jednom od tepiha koji su prostrti du` cijele riveispred „tezgi” s morskom hranom. (To nam se jako dopalo, pa smoponovili i sutradan!).

U ponedjeljak, 26. augusta opet smo krenuli autobusom u raz-gledanje otoka. Tog dana smo i{li prvo u Sogwip’o, gdje smo obi{lidva ~uvena (~uj „~uvena”) vodopada, Chonjijon i Chongan. Podsje-tili su nas na Jajce. Jedino {to se oni obru{avaju u more. Zatim smooti{li u Chungmun, gdje je napravljen veliki turisti~ki centar, ne{tokao Babin Kuk. Tamo ima najve}a i najljep{a plaà na otoku. Razo-~arali smo se jer je kupanje dozvoljeno samo u pli}aku. Kaù, opa-sno je. Jeste, moj...!

U utorak, 27. augusta obi{li smo neke budisti~ke hramove naotoku, a onda oti{li autobusom (1 sat) u Hyonche, gde smo ~uli daima lijepa plaà. Tako smo proveli zadnji dan. I onda se avionom(1 sat) vratili ku}i u Seoul (~uj „ku}i”!) Ina~e, avioni s Chejudo zaSeoul lete deset puta dnevno. (To nas nije podsjetilo ni na {ta!)

Kao {to vidite, bilo je lijepo. A od na{ih (uklju~uju}i i ameri~keCrnce i Japance) bili smo samo mi. Na cijelom putu nikog osim Ko-rejaca i njihove slatke djece, koja se zablenu u nas i zapla~u. Ali mismo na to ve} navikli. Ako bismo bili neprimije}eni, to bi ve} zna~i-lo da su nam o~i postale malo uko{ene i zrikave.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

182

U svakom slu~aju, spremni smo za po~etak (u stvari: nastavak){kolske godine. Mene ~ekaju studenti, a Ka}u... „Mori, Ko{tan, zna-ju {to te ~ekav, kuinja te ~ekav...”

To je dakle izvje{taj s na{eg puta na jug. Na Sumatru!Vole vas i pozdravljaju Ka}a i Zdenko

22.

Pundang, 6. novembar [1996]

Dragi Sveto i Radmila,251

Nismo vam pisali kad su profesor Kim i studenti krenuli na putva{ih krajeva. Tada smo se spremali na ekskurziju sa studentima, panismo imali vremena. Ali zato vam sada pi{emo OP[IRNO. Dakle,evo PISMO IZ KOREJE.

U stvari, ja sam neki dan zavr{io jedan rad za fakultetski ~asopis(„The Narrative Genres in Serbo-Croatioan Oral Literature”), a ju-~er pripremio predavanja za ostatak nedjelje, pa sam danas bio slo-bodan i nekako literarno raspoloèn. Sjeo sam za svoj mali, vjernikompjuter i opisao na{ nedavni izlet na zapad Koreje. Kopiju {aljemi vama. Vjerujem da }e vam biti zanimljiva moja reminscencija nataj put. A mo`da }emo vam jednom pisati i o na{em putovanju sastudentima na jug. Vi{e radi toga da mi to ne zaboravimo. [to je la-ko mogu}e, iako stalno govorimo: „Bilo je nezaboravno!”

Naime, ja se ~esto sje}am mog pokojnog profesora Toze Marko-vi}a, koji me je jednom sreo u banci kad se vratio s nekog krstarenjapo Mediteranu i poku{ao mi ispri~ati gdje je sve bio: „Prvo smo pri-stali u... onoj poznatoj luci, o, Boè, kako se ono zove! Ma, znate, imatamo ~uveni fudbalski klub. Pomozite mi da se sjetim”. Pomogaosam mu da se sjeti gdje je bio. I po{to smo obi{li sve mediteranske lu-ke gdje se po na{em saznanju igrao fudbal do{li smo do Barcelone.„Tako je. Prvo smo uplovili u Barcelonu. Bilo je nezaboravno! Posli-je toga smo i{li... O, Boè, gdje smo poslije toga i{li? Pomozite mi dase sjetim...!” Tada sam se smijao nesretnom profesoru Tozi, a sad gase sje}am s toliko saosje}anja. Kako je krhko ljudsko pam}enje!

Ina~e, mi putujemo pod neobja{njivim uslovima. Niti Korejciznaju na{ jezik, niti mi znamo njihov. Mogli biste pomisliti: „Pa, do-

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

183

251 Pismo otkucano na ra~unaru.

voljno ste dugo tamo, mogli ste ne{to i nau~iti!” To i sami sebi pri-govaramo ponekad. A ponekad se tje{imo da ni drugi, mnogo mla-|i, nisu mnogo vi{e od nas nau~ili. A i kako da nau~imo. Jednomme je jedan Korejac pitao:

– Where do you live?– In Pundang.– Where?– In Pundang.– You mean ’Pundang’?– Yes. What did I say?– You said ’Pundang’.– Jah, how do you pronounce it?– Pundang.– Pundang?– No. PUNDANG.Tada sam pomislio: Kako je komplikovana ta fonologija! Od ta-

da sam ostao pri jeziku onog poznatog Rimljanina koji je, po pou-zdanom engleskom hroni~aru rimske istorije Williamu Shakespea-reu, pred Cezarom s noèm u ruci rekao: „Hand, speak for me!”(Boè, kako li se zvao taj slavni Rimljanin? Eto, zaboravio sam).

Mi, ina~e, ovdje i dalje vr{imo proces globalizacije ove zemlje.Navikavamo Korejce, a naro~ito slatku korejsku djecu, da u svijetuima i druk~ijih ljudi. Danas smo, eto, i{li na plivanje. Kao i obi~noopet smo bili jedini „ne-Korejci”, ne samo u bazenu, nego i cijelimputem do bazena. U sportskom centru jedan mi je Korejac poslijedugih i o~iglednih priprema pri{ao i upitao me ono {to se u sebi biodugo presli{avao.

– Where are you from?Obi~no na to (kao {to i sami znate, vrlo uobi~ajeno) pitanje

odgovaram: From Liechtenstein, i tako ih obeshrabrim i ostavim zbu-njene, otvorenih usta. Ovoga puta, dobro raspoloèn poslije pliva-nja, rekao sam mu istinu. From Yugoslavia! (Naime, mi jesmo ova-mo po{li iz Jugoslavije, a nismo krivi {to ona vi{e ne postoji!)

– Oooooooooooooo, Yuuuugooooslaaaavia! – rekao je Korejac.A onda, kao da se prisjetio ne~ega, dodao je:– You are very famous in Korea!Znao sam zbog ~ega smo mi famous, ali sam se ipak nasmijao,

zajedno s njim, glasno. Jer, uostalom, i oni su imali svoj rat. Dodu-{e, davno, ali ga jo{ nisu zaboravili.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

184

A ja ponekad pomislim: Mo`da }e, ako Bog da, i kod nas jed-nom ljudi ìvjeti kao ovdje u Koreji, naravno ovdje u Ju`noj Koreji!Mislim o tome ponekad dok se ovaj na{ brod sve vi{e udaljava odluke iz koje smo po{li na put, pa se meni ve} ~ini da sav taj na{ starisvijet polako tone za nama u more. Ili ga ja to po~injem zaboravljati?!

A sad pro~itajte i moj mali putopis!VOLE VAS ZDENKO I KA]A

* * *

Jesen u Koreji je druk~ija nego u na{im krajevima, jer nema to-liko ni vjetra, ni ki{e, ni magle, ve} je nebo visoko, mirno i vedro pla-vo, pa su i ljudi tada nekako vedriji, a i li{}e se na drve}u duè zadr-àva, ~ak i kad poùti i zajeseni se. Kad sam to shvatio, morao samu svoja tuma~enja na{e poezije za korejske studente unijeti neka no-va „kontekstualna obja{njenja”, kako bi oni shvatili za{to su na{i pje-snici u jesen tako poti{teni, kao Du~i} u novembru: „Ra{irilo se unemoj visini jesenje nebo, olovno i prazno... Da`di mrak; sve }uti...Ja ne znam za{to samo tugu snijem, a nit {to èlim, niti èlim drugo,i ne znam za{to traìm da se skrijem. I negdje pla~em dugo, dugo,dugo...” (Da li ovdje da pominjem i ono: „Lisje ùti ve}e po drve}u.Lisje ùto dole ve}e pada”? I Mato{evo „Jesenje ve~e”? I Lukovi}evu„Jesenju ki{nu pjesmu”? Mislim da ne treba, jer svi znamo kakvi smokad udare ki{e, zaviju nas magle, a vjetar po~ne raznositi jesenje li-{}e). Ovdje jesen ne donosi raspoloènje (ono jednoli~no, sivo, sumor-no i tu`no raspoloènje iz na{e jesenje poezije) ve} boje: od }ilibar-ske, svijetloùte boje, koju dobija li{}e ging-ka, do tamnorumeneboje javorovog li{}a. (Usput, odavno znam za ’gusle javorove’, ali tekovdje sam shvatio koliko ljepote i muzike ima u tom plemenitomdrvetu, kad ga se pusti da ono samo na povjetarcu {u{ti svoje pje-sme). A ovdje se, kao malo gdje kod nas, posvuda mije{aju drvetanajrazli~itije vrste: i ging’ko, i javor, i brijest, i bor, i jasen, i ~empres,i sva ona u jesen imaju svoju boju: rujnu, oker, oran`, plameno crve-nu, mahagonij, bordo tamnu, sa svim nijansama prirodno zelene,pa se onda sve to preliva i sliva, kao da gori. I to biva svuda unaoko-lo i duboko u jesen. Ipak, da bi se izistinski doìvjelo to plamsanjeboja, ta vatra jeseni, treba i}i u {umu. Ima toga i u gradskim parko-vima, ali ti se tamo sve to ~ini nekako ukomponovano, kao na slika-revom platnu. Zato, kad su nam iskrsli slobodni dani, nas dvojeodlu~ilo da idemo na Soraksan (onaj sufiks san zna~i ’planina’), u

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

185

provinciji Kangwon, ~ije se planine spu{taju na pje{~ane plaè Za-padnog (japanskog) mora.

Dakle, u nedjelju, 20. oktobra uzeli smo voz sa Ch’ongyangnistanice u zapadnom Seoulu i sa hiljadama izletnika oti{li do Ch’un-ch’ona, malog grada na zapadu. Odatle smo se lokalnim autobusomprebacili do brane Soyang, koja je, navodno, najve}a u Aziji, gdje po-~inje ogromno vje{ta~ko jezero Soyngo, koje je prostranije od Pelje-{a~kog kanala. Dok su se Korejci razilazili po okolnim izleti{tima, mismo sjeli na autobus, koji nas je odvezao 25 km na zapad. Zbog ni-skog vodostaja nismo mogli u Inje, pa smo se iskrcali u Yanggu-u,odakle smo se autom prebacili preko Soraksana na zapadnu obalu.Bio je ve} mrak kad smo stigli u Naksan. Kad smo izi{li iz autobusana mra~noj raskrsnici, nismo znali gdje smo (a onako umorni ni za-{to smo tu gdje smo), ali smo svejedno, i bez obzira na na{e godine,odlu~ili da na|emo „Naksan Youth Hostel”, za koji smo ~uli da jevrlo dobar i na dobrom mjestu. Kad smo se obratili jednom Korej-cu, on je poku{ao da nam objasni na engleskom, ali je shvatio da jeto i za njega i za nas prekomplikovano, pa je odlu~io da nas povezesvojim autom. (Usput smo saznali da radi kao policajac). Vozio nasje nekim mra~nim putem, i Ka}a je pored mene lagano podrhtavala.„Malo mi je hladno”, rekla je. Hostel je bio osvjetljen i prazan. Ipak,odnekud se pojavio recepcionar, koji je znao na engleskom da kaè:„Lum?” (Korejci ne razlikuju R. i L, kao uostalom, ni B i P). Dok samja ispunjavao formular, Ka}a je oti{la da pogleda sobu. Vratila se raz-o~arana: „Nema kreveta!”, rekla je. „Pa {ta! Ovdje svi spavaju na po-du!”, rekao sam. Tako smo prespavali svoju prvu no} na korejski na-~in. Ustali smo rano jer smo htjeli da iz obli`njeg budisti~kog hramavidimo izlazak sunca, koji je, gledan odatle, po mi{ljenju budista naj-ljep{i na svijetu. Prizor je zaista bio uzbudljiv: iz mraka nepregled-nog Pacifika pojavila se najprije neka vatra, a onda se po~ela uzdizatiogromna uàrena kugla, koja je rasula plamen svugdje oko sebe, aonda se polako odvojila od ravne linije horizonta, ostavljaju}i za so-bom {iroki crveni trag, kao da je za sobom povla~ila ogromnu masucrvenog mora, sve dok najzad nije odsko~ila, ostavljaju}i za sobomsti{anu pu~inu Pacifika. Tek tada smo pogledali oko sebe, a bilo nasje desetak tu gore, na tom paviljonu, koji su izgradili budisti~ki sve-}enici prije vi{e stolje}a: lica su nam svima bila ~udno rumena, a o~iblje{tave svijetle. Iznad nas, gore na vrhu brda, stajala je u blje{tavomsvjetlu prvog sunca boginja Milosti, ~iji visoki lik, ko zna od kada, ta-ko svako jutro i{ ~ekuje da se iz mora pojavi Sunce.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

186

A Naksan je malo mjesto na sjevero-zapadnoj obali Koreje. Tusu plaè duge, pjeskovite, a more mirno. Samo {to je Sjever blizu, pase nave~e na plaàma pojave vojnici, koji tjeraju romanti~are ku}a-ma, pokazuju}i na pu~inu, s koje mogu do}i Sjevernjaci. Ali ako sene smije na plaù, smije se u jedan od stotine ribljih restorana, gdjese riba uglavnom jede sirova (a moè i na druge na~ine), uvijek sbezbroj malih zdjelica u kojima su ljuti za~ini, zalju}eno povr}e i pla-ninsko bilje o{tra mirisa. Kuhana rià je tu da ublaì ljutinu od kojepe~e jezik. Samo vina nema. Nigdje vina! Mekkolli (vino od riè)moè da se pije, ali to nije ono u ~emu, posmrtno, vole da plivajuna{e ribe!

Od Naksana svega dvadeset minuta autobusom je do Soraksa-na, u stvari do turisti~kog sela u podno`jima planinskih vrhova. Da,tu su sve one boje o kojima sam govorio na po~etku. Simfonija jese-njih boja. Prava jesenja pjesma na korejski na~in i lijepo je bilo kroz{umu na planinu, do neke stijene koja je ogromna, a èna je moèzaljuljati, ili do nekog vodopada, koji se obru{ava s visine u klanac.Ipak, nama koji smo u Bosni nau~ili na neku druk~iju prirodu neo-bi~no je bilo vidjeti prodavnice sa suvenirima, telefonske govornice,moderno ure|ene taolete visoko u planini i duboko u {umi. (I ka-kva je to {uma u kojoj se ne moè{ posrati na miru i s merakom uzusku stazu planinsku!). Bili smo tamo u ponedjeljak i utorak, dakleu radne dane, pa smo o~ekivali planinski mir i ti{inu, ali je sva pla-nina nekako ~udno brujala. Ispostavilo se od ènskih glasova, jer jena planinskim stazama bilo na hiljade Korejaca, a naro~ito Korejki,a one neprestano govore, glasno i zujavo! Kaù da zbog toga Sorak-san nije do{ao na UNESCO-ovu listu prirodne ba{tine svijeta. Suvi-{e je lako do}i do njega, pa se premnogo ljudi po njemu muva (ilimuha), a kad ti zagusti, mora{ i}i u „toilet”.

23.

[Pundang, decembar 1996] 252

Radmili, Gaji i Sveti vesele Boì} ne praznike i puno sre}e u 1997.èle Le{i}i

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

187

252 Novogodi{nja ~estitka.

24.


Dragi Zdenko i Ka}a,253

Obje su nove godine ovda{nje uro|enika pro{le, a ju~e je, akodobro ra~unam, stigla ona i Dalekom istoku, tako da su se sada sviuslovi stekli da vam ~estitamo novu godinu i zaèlimo u njoj svakodobro (malo po~etno slovo nije, naravno, znak nepismenosti negostvar uvjerenja). Po onome {to nam je Ljilja rekla, Andrea se samona kratko imala zadràti kod vas u Seulu, pa njeno ime ne navodimu naslovu, ali na{e èlje prenesite svakako i njoj. Kako joj se svidiova{ novi kraj? Je li doìvjela satori u Pundangu ili ju je London defi-nitivno anestezirao za takve doìvljaje?

[to se kod nas de{ava, znate valjda jednako dobro koliko i mi.Sada smo u fazi o~ekivanja i strepnje, s razumijevanjem da se ne mo-è ni pobrojiti sve {to je jo{ na redu. Jedina na{a porodi~na specifi~-nost je {to se Gajo uglavnom odvikao od {kole – gotovo odmah posli-je dugog zimskog raspusta po~eo je {trajk u~itelja i profesora, kojemuse jo{ ne vidi kraj. Sada se zabavlja, ili biva zabavljan, na sto raznihna~ina, a jedine su mu ~vrste obaveze treninzi – fudbala (~lan je – urangu „petli}” – FK Kabel) i plivanja (u {koli „stilova plivanja” naSPENS-u), {to se lako moè pokazati i kao najrazumnija investicijaza budu} nost. Atmosfera raspusta dobro se slaè s mojim penzio-nerskim raspoloènjem hibernacije – od 1. oktobra, ako to ve} neznate, sam u penziji, slobodan kao ptica, na àlost ne ona koja s je-seni polazi na Jug.

U stvari, ispada da sam ptica koja s jeseni kre}e na Sjever. Po~e-tak jeseni do~ekao sam u Var{avi, na jednoj maloj konferenciji okomparativnoj slovenskoj metrici (nekad sam u Var{avu i{ao rela-tivno ~esto, svake tri-~etiri godine, ali sada sam bio tamo poslijemo`da desetak godina). Po~etak zime do~ekao sam u Moskvi, name|unarodnom kongresu o 100-godi{njici ro|enja Romana Ja-kobsona.

U Moskvi (ni ina~e u Rusiji) nisam nikad ranije bio, a i sada setamo na{ao na brzinu, gotovo iz neopreznosti (na poziv sam odgo-vorio izvinjenjem {to ne}u mo}i da do|em zato {to mi je vrijemeprekratko, pogotovo za pribavljanje ma kakvih sredstava za put i bo-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

188


ravak, a oni odmah uzvratili tako {to je ruski organizator – Ruskidràvni univerzitet humanisti~kih nauka – preuzeo tro{kove borav-ka a ameri~ki – Fondacija Romana Jakobsona i Kristine Pomorskeiz Njujorka – tro{kove puta). Tako sam naglavce pao u zale|enu Mo-skvu, i sada mi nije krivo. Ne znam kako je u Tomsku, ali svijet uMoskvi – u metrou i na ulici, u radnjama i po buvljacima koji suiznikli na svakom podesnom prostoru – kulturniji je, urbaniji i ulju-|eniji od nas ovdje. Sasvim neo~ekivano (plate su im, kona~no, upo-la manje od na{ih, a stvarne zarade, zbog visokih cijena, zapravo jo{niè), na ulici gotovo da nema onih mra~nih, namrgo|enih, nape-tih faca na koje smo, bar do studentskog hepeninga prije dva mjese-ca, bili potpuno navikli ovdje. Ve}e su, izgleda, nade.

Kongres je bio vrlo zanimljiv i sam za sebe. Svijeta je bilo sa svihstrana, i svih generacija. Najdinami~niji su bili osamdesetogodi{nja-ci – najredovniji na svim sesijama i najìvlji u raspravi po hodnici-ma; recimo, Meletinski i Hugh McLean ({ef ~ika{ke slavistike, kadsam tamo prvi put gostovao, i koga sam sada prvi put poslije tride-set godina ponovo vidio). Na{a generacija – uklju~uje svjetski slav-ne sovjetske semioti~are – djelovala je malaksalije: ~itavo se vrijeme(izuzev{i vrijeme u kome je bio zakazan njegov referat) vrtio po kon-gresu Toporov (koji u li~nom kontaktu djeluje mnogo manje ~udaknego {to ga usmena tradicija predstavlja), u poslednji je ~as, s neketurneje po svijetu, stigao Gamkrelidze, odrào je referat Uspenski(nisam ga ~uo, imao sam referat istovremeno u drugoj sekciji) a sâmga nije ~itao Ivanov (poslije operacije kuka povrijedio koljeno i odku}e slao poruke). Najzanimljiviji su, mo`da, bili ljudi iz generacijemla|e od nas – te sam, gotovo sve, tek ovdje i upoznao. Oni su vi{ejakobsonolozi nego jakobsonovci, sada izgleda vi{e o~arani mogu} -nostima prvi put otvorenih arhiva, li~nih i policijskih, na svim stra-nama, od Moskve preko Praga do Njujorka, negoli mogu} nostimaprocjene jedne koncepcije iz neke nove perspektive (pikaterija i za-bavnih anegdota sakupilo se zaista mnogo, ali bilo je i onog drugog).Itd. A nakupovao sam se i knjiga (sva su izdanja sada dostupna, i kla-si~ne studije u novim izdanjima, u malim tiraìma, ali skupe).

No {ta }e vama ta duga pri~a o bliskim istocima kad je va{ istokDalek i pravi!

Zato, jednostavno, uìvajte u njemu!Malo zavisti i mnogo vi{e pozdrava,[Sveto]

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

189

25.

[Pundang, 1997]

Dear Svetozare, Radmila i Gajo,254

uistinu vam iz sveg srca èlimo sve najbolje u novoj 1998. go-dini

Va{i Zdenko i Ka}aDragi Sveto, {aljem ti u prilog dvije umotvorine koje sam ovdje uradio u do-

kolici, iz ~iste navike, i bez pretenzija da pro{irim svoju bibliografi-ju, koja mi ionako ne}e vi{e trebati

Tvoj Zdenko(duboko potresen padom wona255, ali s nadom: bi}e bolje!)

26.

Novi Sad, 4. I 1998.

Dragi Zdenko i Ka}a,256

Znamo, naravno, da vas na adresi na koju pi{emo ne}e biti jo{dva mjeseca, ali urimo ipak sa ~estitkom jer je, pretpostavljamo, va-`no da se dobre èlje na vrijeme registruju i tako po~ne da vaè, makad na adresu stigle. Hvala Zdenku na separatima; obje me vrlo za-nimaju i ~ita}u ih s velikom pa`njom.

Nedostajete nam ovdje, ali slutim da se u Engleskoj zabavljatebolje nego {to biste tu (svaka ~ast nama). Ovaj put zastupa}e vas Do-ri}, s kojim je Ljilja uspostavila kontakt, pa se nadamo videti ili zadesetak dana.

Svima vama (a ta misao upu}ena je Andrei i njenom suprugunego, s oboma na okolnosti, i Mr. Won) iskreno èle sve najbolje u1998

Radmila i Sveto

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

190

254 êstitka.255 Korejski novac.256 Skica pisma pisana rukom.

27.

18. avgust 1999.257

Dragi Zdenko, Opet, eto, kasnim s odgovorom. Ali, dok je to ranije bio znak

nevolje – kompjuter stenje, e-mail u haosu od virusa i crvi, i od ne-vje{te instalacije – sada je to znak obnove: Gajo je zaklju~io da mo-ra nadograditi neke komponente, pa smo istovremeno izbrisali i svenadogradnje, instalirali novi Windows 98 i Netscape. Pi{em ti sa kaosuza ~istog, prakti~ki nevinog imejlca, lak kao ptica, bez svih onih zatezanja koje sam imao na starom.

Pla{im se da kasnim zato {to ste mo`da ve} krenuli na put. Sva-kako kasnim ako si se èlio javiti Kimu prije nego krene na put. Onje, mislim, ve} krenuo, u Rusiju. U svakom slu~aju, adresa mu je [ ].U Novom Sadu bi trebao da bude od 25. do 31. 8. Ja sam, ina~e, raz-govarao telefonom s Matom, i situacija mi je jasna.

Radujemo se da }emo vas za mjesec dana ponovo vidjeti, inadamo se da }ete tada ipak najzad vidjeti na{ ukleto nedostupniplac.

Katju i Tebe mnogo pozdravlja Sveto sa svima dvoma u ku}i

28.

Sarajevo, 20. avgusta 1999.

Dragi Sveto i svih drugih dvoje, lijepo je da se Gajo pridruìoproponentima Windows 98, tako je lak{e u svijet. A dobro je da itebe ima ko malo pogurati u ìvotu, jer bi se ina~e ukopistio u tradi-ciji i ne mrdam-filozofiji. Mi smo, dakle, dobro, bez obzira na vru-}ine koje su pogodile ovaj nesretni poluotok, ili slijepo crijevo maj-~ice Europe. Katja trenutno reìra [teficu Cvek u raljama ìvota a japi{em ne{to {to sam naslovio: „[ta ho}e the Reader’s LiberationFront”. I jedno i drugo, tek da nam vreme pro|e. Srda~an pozdravNAS OBOJE

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

191

257 Sva ostala pisma pisana su elektronskom po{tom.

29.

Novi Sad, 29. avgusta 1999.

Dragi Zdenko, Nakon nekoliko dana jesenjih ki{a i ba{ prohladnog vremena,

eto nam danas – valjda i vama – sunca. Dobro nam dolazi, jer je vri-jeme donijelo bilo prehladu najprije Gaji, koji se ve} oporavio i upra-vo je u dvori{tu na dopunskoj rehabilitaciji klikeranjem, a zatim iRadmili, koja je u stvar u{la ambicioznije, pa je sino} i jutros imala iba{ veliku temperaturu, kostobolju itd. Sada }emo se ogrijati.

Seong-Hwan je stigao u ~etvrtak i bio kod nas te ve~eri. On jedobro i mislim da se lijepo provodi s brojnim prijateljima koje je upro{lom boravku stekao. Ja }u ga ponovo vidjeti tek sutra, prije po-vratka, ali sam ga nekoliko puta ~uo telefonom. Malo prije mi se ja-vio Mate, s kojim je razgovarao prilikom ju~era{nje posjete Beogra-du, dugo i, ~ini se, na obostrano zadovoljstvo. Mate ima i e-mail...Ja sam, naravno, Seong-Hwanu rekao i Tvoje, Ljiljino i svoje mi-{ljenje.

U`ivajte u raljama `ivota, oboje vas pozdravljaju Sveto, Radmila i Gajo

30.

Sarajevo, 29. avgust 1999.

Dragi Sveto, kod nas, me|utim, ki{e. A kao uvijek, s ki{ama ko-je padnu krajem augusta i ljeto se zavr{ilo. A onda, {to rek’o Mitke,„ja li ga ne znam {to ide...?”, ispiti, ~asovi, starost. Sretna je okolnost{to nakon Katjine premijere idemo u London, na dvije nedjelje, dapro~istimo du{u. Prije nego stvarno po~ne tu`na balkanska jesen.(Koliko su korejske jeseni ljep{e!). Bit }emo malo s na{ima, radovat}emo se i misliti da je sve opet u redu. A nije. U stan ne}emo skorou}i. Gospo|a koja spava u na{em krevetu, NE]E da iza|e. Alija imje rekao: „Niko ne}e na ulcu...” Ali to se ne odnosi na nas, ve} samona njegove. (Tu`ne teme preska~emo). Ja sam se javio Seoung Hwa-nu, ali mi nije odgovorio, tako da ne znam je li primio pozdrav. Pi-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

192

taj ga. A raduje me ako Mate258 bude i{ao u Koreju. Dobro bi im do-{ao, a i oni njemu. Pozdrav svima

Zdenko

31.

Novi Sad, 1. septembar 1999.

Dragi Zdenko,Ma naravno, kakvo sunce. I kod nas bile ovih dana hladne jese-

nje ki{e. Danas se, tobo`e, sunce pojavilo, ali je ostalo prohladno ivjetrovito, i obla~no je bar koliko i osun~ano.

Ki{a je bila i prekju~e, kad nas je Seong-Hwan, sve lokalne Ko-rejce, uklju~uju}i i dvoje studenata iz Beograda, izveo na ve~eru, predsvoj ju~era{nji povratak. Ve~era je bila vrlo dobra, i vas dvoje ste sepominjali. Koliko znam, Tvoju poruku nije dobio (valjda bi je po-menuo), ali je za Tebe i Katju ostavio poklon, ne znam {ta, mi smodobili ~aj (kad nai|ete ovamo, podsjetite me, ako ja zaboravim, sta-vio sam ga na skrovito mjesto, da ga lopovi ne odnesu). Mislim daje o Mati u razgovoru stekao vrlo povoljan utisak, pa da }e se to, ko-liko od njega zavisi, uspje{no rije{iti.

@ele}i vam mnogo zadovoljstva u Engleskoj (pozdrav za Andreu)i nadaju}i se da }emo vas krajem mjeseca i ovdje vidjeti,

Mnogo pozdrava,Sveto

32.

Sarajevo, 10. oktobar 1999.

Dragi Sveto, u Londonu smo se lijepo proveli, naravno. Pozori-{ta, koncerti, veliki svijet, Andrea. (Usput, ona ba{ dobro radi tu svo-ju tezu: razlike izme|u ruskog i francuskog strukturalizma. Mentorje veoma zadovoljan. A i ja, jer sam pro~itao stotinjak stranica kojeje dovr{ila. Bit }e ne{to od nje. I to me ~ini sretnim. U stvari, jedinoto). Pro{log vikenda bili smo u Makarskoj, bilo je toplo, pa smo se

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

193

258 Mate Lon~ar.

kupali kao ljeti. Sa Sarajevom je zgodno {to moèmo i tamo i ona-mo. I TO je JEDINO zgodno! U stvari, tako sam se pripremio za ~a-sove koji po~inju ove nedjelje. Iako volim taj posao, to je uvijekpomalo i dosadno, jer se vrti uvijek ista plo~a. Javio mi se Mate. Izgle-da da }e pro}i kod Korejaca. [to bi bilo jako dobro. Javio mi se i Kim,ali on, kao {to pretpostavlja{, ni{ta ne pominje. A kada }emo u va{dio svijeta jo{ ne znamo. Mi u stvari odavno ve} ni{ta ne planiramo,nego odlu~imo u zadnji ~as. Mo`da }e tako biti i s odlaskom u Voj-vodinu. Pozdravi Radmilu i Gaju. Tvoj Zdenko

33.

Novi Sad, 21. oktobar 1999.

Dragi Zdenko, Jutros se zaista pojavilo sunce, a sino} su se k tome zamla~ili ra-

dijatori. Sirotinji je to, kao {to zna{ iz klasi~ne realisti~ke proze, stvarznatne va`nosti, pa vrijedi zabiljeìti i u ovoj prilici.

Ne zavidim Ti previ{e {to mora{ opet punom parom u nastavu.Ja sam ovdje odrào dva semestralna postdiplomska kursa otkakosam u penziji, i ne mogu re}i da mi nisu prijali (pa }u mo`da dràtiopet jedan u prolje}e), ali me hvata jeza na pomisao da bih preda-vao punom parom i da bih to, jo{ gore, ba{ morao. Penzioner u me-ni nadvladao je profesora.

Pretpostavljam da su stvari s Matom u redu. Idu jednostavno nana~in na koji HUFS to uvijek radi – malo pani~ne ùrbe, pa malopotpun muk, i Mate je zato ponekad u nedoumici {ta se doga|a.

Kad }ete na ove strane? Nemojte odlu~ivati u zadnji ~as, jer jete{ko re}i ho}e li ga biti, nego hrabro krenite dok jo{ ovo malo sun-ca grije. Pozdrav Katji i Tebi i od mojih uku}ana,

Srda~no, Sveto

34.


Dragi Sveto, kazati da ulazim u nastavu punom parom je pretjerivanje, jer

drìm ~asove jednom sedmi~no. I zaista mi ne padaju te{ko. Narav-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

194

no, i ja bih radije da ih ne drìm, ali sam ovako ipak bolje pla}en ne-go kao penzioner. Nisam materijalist, ali nekako vi{e volim materi-jalni nego isklju~ivo duhovni ìvot. Kod nas se s Trebevi}a spustilazima. âk je i mali snijeg jedno jutro osvanuo. A samo prije dvijenedjelje smo se kupali u moru! Kad }emo vama? Ne znamo. Sutranam u goste dolazi jedna prijateljica iz Londona *na ovda{nji MESS(za koji sam ja, ina~e, izgubio interes, ali to krijem, jer sam oènjenglumicom, koja me moè optuìti da se to, taj izgubljeni interes,odnosi zapravo na nju). Ali prije zime MORAMO tamo, izme|uostalog zato {to mi je tamo dio garderobe. Sunce tu ne}e biti jakova`no, jer ne vjerujem da }e me ono tamo ogrijati. Slu{aju li te Tvo-ji: Radmila i Gajo? Ili je ono: mator vuk, pse} ja sprda~ina? (Izvini narje~niku, ali fraza nije moja!). Srda~an pozdrav.

Zdenko

35.

Novi Sad, 29. decembar 1999.

Dragi Katja i Zdenko,Ne znam kako se na to gleda u Londonu, ali je bar za nas u ovom

trenutku prava blagodet {to se dobre elje dragim ljudima mogu izre-}i i e-mailom. Kad ne bi moglo, morali biste na glas od nas ~ekati jo{nekoliko dana. Prvu polovinu decembra proveli smo u pravom uì-vanju: napolju snijeg polako pada, Gajo i Radmila {to naizmjence{to paralelno bolesni od bronhitisa ili ne~eg sli~nog, pa ne moraju u{kolu odnosno posao, ja samo skoknem u pet izjutra da kupim mli-jeko i ve} u pola sedam sam kod ku}e i znam da ne moram vi{e izla-ziti ni ikog iz ku}e ispra}ati. Na{e centralno radilo je divno, kao ni-kad – napolju minus deset a nama vi{e od plus dvadeset.

Vjerovatno sam zgrije{io {to sam se na{im radijatorima pohva-lio prije ~etiri/pet dana Mati, a istog prakti~ki dana njihov elan po-pustio najprije meni, a dan kasnije i Radmili, temperatura sko~ipreko 39.

Na{a slaba tijela nisu ipak mogla ugrijati stana, pa sam ja odu-stao od poku{aja, Radmila jo{ nastavlja, sa ne{to manjom ulogomtopline.

S Matom ina~e, kao {to vjerovatno znate, sve ide redovno.

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

195

Song-Hvana sam jednom-dvaput (e-mailom) ~uo, Ljilja je uglav-nom dobro, ali vrlo zauzeta, pa je u posljednje vrijeme rje|e vi-|amo.

Mnogo pozdravite Andreu i njenog supruga. Vama dvoje svakodobro u 2000. i prijatne praznike èle

Radmila, Gajo i Sveto

36.

Sarajevo, 5. maj 2000.

Dragi na{i, nismo se odavno, odavno ~uli. Posljednja dva mjeseca mi smo

prvo ~ekali da se ostvare obe}anja, a onda smo USELILI i dugo ure-|ivali ono u {ta smo se uselili. Sad je sve u redu, pa mirno STANU-JEMO. Adresa: (zanimljiva kad se prelazi Drina). U me|uvremenusu nam u posjeti bili Andrea i Alun iz Londona i Zlatan, Vesna iNemanja iz BGD, svi u isto vrijeme (family reunion). A kad su serazi{li, uzeo sam u ruke OBLIK I SMISAO, jer sam odlu~io da za ju-bilarne „Radove FF” napi{em neki rad o stihu. (U stvari, veliki odje-ljak iz moje nikad dovr{ene Teorije). Tako sam i do{ao na ideju dase javim. Dodu{e, Katja me je stalno podsje}ala da je odavno za tovrijeme. Nadam se da nikad nije kasno da vas sve zateknemo u do-brom zdravlju. A uskoro }e i ljeto, pa }emo se vidjeti, na plaì i podorahom, ako Bog da! Va{i Zdenko i Katja.

37.


Dragi Zdenko, Ko bi rekao, ali se eto Ti ipak javi (aorist)! Obe}avali ste nekad

davno da }ete svratiti, ili bar javiti se, ako ne stignete da svratite, ~u-lo se i u ~ar{iji da ste tu negdje i bili, pa se i upitali da nemate nekeprobleme, pa ipak tu i tamo ~uli da valjda nemate nego se ku}ite(ustanjujete), pa zaklju~ili da ste nas definitivno zaboravili – i goto-vo se i pomirili s tim, boè moj, zaborav je ljekovit, ’delete’ nam ~u-va vi{e slobodne memorije – i opet, eto, drago mi je da si se ipak ja-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

196

vio. Radmila me psuje: „Imali su pametnijeg posla nego da se tebijavljaju!” Djelomi~no ima pravo. Svakako je pametnije ~itati Oblik ismisao nego ma kome pisati pisma.

Ukratko, drago nam je da ste se kona~no oku}ili, i postali ljudisa svojom adresom i telefonom. Drago nam je tako|e {to je blizu lje-to, pa }emo se valjda ipak i na na{em placu vidjeti. êkamo vas (iKimov paketi} od pro{log ljeta). Mnogo pozdrava, Srda~no,

Sveto

38.


Dragi na{i, na{e vrijeme je potpuno izmaklo na{oj kontroli. A isto tako i na{i

ìvci. Ipak, sad smo se sredili, pa opet moèmo praviti sustavne pla-nove. Prije ljeta }emo jednog vikenda do sela, ali samo zato da po-kupimo stvari koje su nam tamo ostale. U junu }emo na dvije nedje-lje u Toskanu. A po~etkom jula }emo do}i u Gradi{te na dvije-trinedjelje. Tada }emo se svakako vidjeti. Do tada }emo se svakako jo{~uti. Pitao bih vas da li }ete i kada i}i na more, ali bojim se da to pi-tanje ne pokaè moj ignorantski poloàj u odnosu na situaciju u Sret-noj Zemlji. Ipak, da li }ete i kada na more?

Va{i Zdenko i Katja.

39.


Dragi Zdenko,Ne znamo jos uvijek ho}emo li i kada }emo na more. Gajo mi-

sli da ho}emo, mi se pitamo, a po|emo li, to }emo znati tek u po-sljednji ~as: navikli smo da idemo zajedno sa jednim (ili obojicom)od dva njegova {kolska druga (plus roditeljima), i zbog dru{tva i zbogtipa stanovanja (zakupljujemo onda prakti~ki ~itav prostor koji namdoma}in izdaje). Zasad su namjere na{ih znanaca nejasne, a kako svirade, odlu~ivanje o datumima traja}e do posljednjeg trenutka. U sva-kom slu~aju, ne}emo se zadràti duè od deset dana. Bi}emo vjero-

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

197

vatno neko vrijeme, tako|e zasad neizvjesno, i kod Radmilinih ro-ditelja na selu (ja, po svoj prilici, dva-tri dana, njih dvoje vjerovatnoduè). Jedino je sigurno: u Toskanu ne idemo, i tamo nas nemojtetraìti. Sigurno }ete nas zate}i ovdje ako proletite kroz Novi Sad pri-je juna – dobro ste do{li i u Fru{kogorskoj, i na placu, i gdjegod davam je gospodska volja.

Do skorog, nadam se, vi|enja,uz pozdrave Katji i Tebi i odRadmile, srda~no,Sveto

40.

Sarajevo, 28. juna 2000.

Dragi Petrovi}i,vratili smo se iz Toskane. Nismo vidjeli ni Vas ni Blairove. Vje-

rovatno ste, i jedni i drugi, imali druge brige. Sad sam u ispitima:ima ih mnogo i ni{ta ne znaju. Negdje oko 8. jula krenut }emo uSretnu Zemlju i ostati 15 dana *otprilike do 25. jula. Nadamo se da}emo tada mo}i razmjenjati posjete, iskustva, ideje, recepte. Kakvisu va{i planovi za taj period? MORAMO SE VIDJETI! A voljeli bi-smo vidjeti i Ljilju, s kojom smo izgubili kontakt. Da nije do{lo doneke radikalne promjene u njenom ìvotu? Srda~an pozdrav i doskorog vi|enja. Zdenko

41.

Novi Sad, 28. juni 2000.

Dragi Zdenko,Na{i planovi su jo{ uvijek pomalo nesigurni, ali }emo se svaka-

ko vidjeti u tih petnaestak dana koje planirate za boravak na selu. Namore bismo i{li tek krajem mjeseca, ali jo{ ne znamo da li }e Rad-mila i Gajo do Radmilinih roditelja na selu i}i u julu ili augustu. Usvakom slu~aju, to ne}e biti duè nego desetak dana, i ne moè sepotpuno poklopiti sa vremenom va{eg boravka (ja }u s njima ili po-}i ili po njih na povratku do}i, i ne}u biti odsutan iz Novog Sada du-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

198

`e od tri-~etiri dana). Ljilja se raduje da }ete do}i. Ovog smo je se-mestra rje|e vi|ali jer je vrlo zauzeta bila na fakultetu a i putovala jeu Nik{i}. Kompjuter joj na fakultetu uglavnom ne radi, pa je to raz-log {to niste uspjeli s njom uspostaviti vezu (ako sam dobro razu-mio po tvom pismu da niste). 23. jula bi trebao da stigne Kim kojibi imao da ostane oko mjesec dana. Ako se ne vra}ate prije 26. pret-postavljam da biste ga mogli vidjeti (kod nas je jo{ uvijek neki po-klon – vjerovatno ~aj – koji je ostavio za vas pro{le godine). U o~e-kivanju skorog vi|enja, mnogo pozdrava,

Sveto

42.

Sarajevo, 16. avgust 2000.

Dragi na{i, vratili smo se s mora. Bili smo sa Celijom Hawke-sworth i njenim mu`em u Kor~uli kod Damira Kalogjere (Mo`daga se sje}a{ iz Zagreba. Vidanov kolega). Bilo je lijepo, ali su u CROgu`ve prevelike za na{ ukus. Katja je po~ela probe u Kamernom te-atru, a ja sam se vratio kompjuteru i pisanju. Ipak, 23. }emo se, na-damo se, na}i s Andrejom u Dubrovniku i s njima provesti nekoli-ko dana na Mljetu. Tako }e i ovo ljeto pro}i. U stvari, ve} prolazi.Ju~er je bila Vela Gospa i vrijeme se, naravno, promijenilo. Cijeluno} je plju{tala ki{a i jutro je osvanulo jesenje. Kako je vama bilo, je-ste li se bar iskupali? Jeste li se jo{ koji put vidjeli s Kimom? Javite se.Va{i Z i K

43.

Novi Sad, 4. septembar 2000.

Dragi Zdenko, Katja se danas ukazala Radmili, ali na kratko, i pretpostavljamo

da ste ve} ponovo na dvojnom okupu. Hvala za poslate ~asopise ipozajmljenu knjigu – prelistavao sam to sve danas poslijepodne, ~i-ta}emo redom polako, ali na prvi pogled reklo bi se da bi lektira mo-gla da bude zanimljiva. Ne mislim tu samo na Tvoju prozu i teksto-ve o savremenim strujama, koje }u, naravno, is~itavati s velikim

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

199

zadovoljstvom, nego i na ~asopise uop{te. Pogotovo mi se Izraz uovim brojevima ~ini zrelijim i raznovrsnijim nego u onim prvim ko-je sam imao u ruci. Katja je, pretpostavljam, ve} ~ula od Radmile sveo nama – bile su kratko zajedno, ali `ene imaju sposobnost efikasni-je i brze komunikacije i sve su valjda {to vrijedi spomena jedna dru-goj rekle. Otkako smo se posljednji put vidjeli bili smo desetak danana moru (ispalo vrlo prijatno, isplivali se itd.), a ostatak vremena bionam, tri sedmice, moj stariji sin, Ranko, sa `enom, i to nam je, na-ravno, bio glavni doga|aj i alibi za opu{tanje. Sada je po~ela {kolskagodina, i tempo nam odre|uje Gajina {kola i oni koji je vode u du-hu reda, rada i discipline (za po~etak, ujutro vi{e ne po~inje u osamnego u pola osam, {to zna~i da ja ustajem u {est, za ~im ve} dugo ~e-znem). Ali, budu}i da se nikad ne zna {ta je za {to dobro, i to }emopozdraviti. A pozdravljamo svakako svi troje vas oboje,

Sveto

44.


Dragi na{i, va{ je ivot ba{ uzbudljiv! Taman izgleda da je sve go-tovo, kad se pojavi nova nepredvi|ena mogu} nost. Veliki Me{tarSvih Hulja sad izigrava ma~ku koja se u padu uvijek do~eka na no-ge! [ta li mu je sljede}i potez? Ipak, dijelimo Andrejinu nadu da }e-mo do idu}eg ljeta svi mo}i pod na{ orah, s tambura{ima! Va{i Ka-tja i Zdenko

45.


Dragi Zdenko i Katja, Kako re~e onaj ameri~ki astronaut (ako dobro pamtim), ovo jest

velik korak za ~ovje~anstvo, ali je ipak mali za malog ~ovjeka. Jo{ nasmnogo malih koraka ~eka pa da bi ~ovjek imao pravo da slavi. Do-du{e, budu}i da nemamo karaktera, malo smo akonto tog vjerovat-nog ishoda i proslavili, jer postoji sada valjda i osnovana nada. I ma-lo zebnje. „Taman izgleda da je sve gotovo...”, pi{ete umjesno.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

200

Pro~itao sam Zdenkove rasprave, naro~ito onu o postkolonijal-noj kritici. Bila mi je vrlo korisna – trebao bih ovih dana da odrìmdva predavanja o knjièvnim kanonima, a to je tema koja se na ne-kim ta~kama sa Zdenkovom dodiruje. Pomalo, koliko mi ostane vre-mena od neizbje`nih obaveza i pra}enja doga|aja uz novine i radio,~itam knjigu Eve Grli} (sad sam negdje u tre}oj tre}ini). Meni je vrlozanimljiva, ali je u dijelovima – naro~ito u opisima stvari predrat-nih i ratnih – i ba{ uzbudljiva. âk i poneke nespretnosti u pri~anjui kompoziciji djeluju dobro: poja~avaju osje}anje autenti~nosti.

Do vi|enja, i prije oraha, a zasad mnogo pozdrava, Sveto i Radmila

46.


Dragi na{i,ostaje da i dalje ~ekamo {ta }e se iz kaosa roditi. Ali sad druga te-

ma. Kao {to je Katja Radmili pri~ala, u Sarajevu se od 26. do 29. drìregionalna koneferencija PEN-a, na kojoj su u~e{}e potvrdili, izme-|u ostalih, Prenz, Vidosav Stevanovi}, Predrag Matvejevi}, Luan Sta-rova, Bugarski, Filip David, Laslo Vegel, Boris Novak, Slobodan P.Novak, Slobodan [najder, Nenad Popovi} i jo{ niz ljudi iz Makedo-nije, Poljske, Portugala, Rumunije, Turske i dr., ~ija mi imena ni{tane zna~e. Ako ste zainteresirani (posebno Radmila), rado }emo vasugostiti. Ina~e, bili smo ~etiri dana u Makarskoj, da se psihi~ki pri-premim za novu {kolsku godinu. (Studenti!!! Brrrr!) Mo`da se da-kle uskoro i vidimo. Va{i Katja i Zdenko

47.


Dragi Katja i Zdenko, Hvala na pozivu! Ja ne mogu da do|em zbog ku} nih obaveza, a

Radmila – koja bi, po mom mi{ljenju, mogla – nipo{to ne}e. @enesu tvrdoglave i ne mogu tu u~initi ni{ta. U svakom slu~aju, delega-cije iz Fru{kogorske 33 ne}e biti. Hvala za poziv. Mnogo pozdrava,

Sveto

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

201

48.


Dragi Zdenko, Novi broj Izraza stigao nam je jo{ prekju~e, ali zahvaljem kasno:

uglavnom nemamo struje, a kad do|e, kompjutera se dohvate mla-|i i va`niji. Hvala, i da mi se dobro grijete (mi bogami ho}emo, upra-vo s radija ~ujem da je gas stigao do Novog Sada). Mnogo pozdrava,

Sveto

49.

Sarajevo, 23. novembar 2000.

Dragi Petrovi}i, nadamo se da se ìvot u Novoj Sretnoj Zemlji normalizovao i da

ste svi na svojim uobi~ajenim stazama. Kod nas nema ni{ta novo.[ta vi{e, sad smo tamo gdje smo bili prije deset godina, ali se nada-mo da se te godine ipak ne}e ponoviti, bez obzira na rezultate na{ih(njihovih!) izbora. Ina~e, mi smo dobro. Radimo i pomalo se druì-mo. Katja vi{e, jer ima s kim. Meni je ostao jedino moj prijatelj izKoreje Lap-Top. Ali mi je on vjeran i dobro me prati u mojim skri-bomanskim poduze}ima. Mislimo na Vas Zdenko i Katja

50.

Sarajevo, 3. decembar 2000.

Dragi Petrovi}i, nadamo se da ste svi dobro, da vi{e ne morate raniti po mlijeko

sad kad je do{la demokratija, da vas dobro griju i da ispunjavaju {tosu obe}ali. Kod nas nema ni{ta novo! Katja radi s mjene na u{tap, aja onako skribomanski svaki dan. Jedino {to sad vi{e prevodim ne-go {to pi{em. Trenutno mi je Homi Bhabha – hobby. „Bolje i on ne-go ovi na{i”, kaè Katja i misli ne na teoreti~are, kojih i nema, ve}na „strankadìje”, s kojim se ina~e i ovdje narod zamajava, kao daim ìvot traje vje~no. Pomalo se primi~e i zima, jo{ je nebo vedro,

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

202

nema ni vjetra ni ki{e, pa nas sve podsje}a na Koreju. Ali sigurno sni-jeg ve} ~eka negdje iza brda. Kad pomenuh Koreju, izgleda da onina{i „Korejci” ne}e zimus ku}i, kaù tamo je sigurnije i toplije. Po-malo im zavidimo. Srda~an pozdrav Zdenko i Katja.

51.


Dragi Zdenko i Katja, Dobili smo jutros cirkular, pismo koje nam proslje|uje, shvatio

sam, moja davna{nja studentkinja, Vesna. Iako ne volim zavirivati utu|u po{tu, a nisam ni citizen pa mi je blaga nelagoda da ~itam ono{to every American should read, pro~itao sam dijalog. Zabavno gaje bilo ~itati, ali svom kongresmenu ne}u pisati jer, mada smo po-stali demokratija, kongresmene jo{ nismo dobili. Vesnu pozdravitekad joj pi{ete.

Ako nismo dobili kongresmene, pone{to smo ipak dobili. Po-sljednjih sedmica nemamo redukcije struje a i griju nas zasad sasvimdobro (zasluge za to ima vjerovatno i dragi Bog, tj. ove septembar-ske temperature u decembru, ali ni to mo`da nije bez zasluge na{egPredsjednika, koji je u posljednjih desetak dana obi{ao vi{e zemalj-skih centara nebeske mo}i). I to nije sve: moja posljednja polu-pen-zija vrtoglavo je sko~ila iznad 100 DM, {to je ve} neku godinu bilanedosti`na barijera. Sko~ili su i neki izdaci, ali simboli~ki zna~aj jenesumnjiv. Kako bilo, valjda }e i decembarski izbori dobro pro}i, pa}emo se definitivno rije{iti vampira i u}i u banalnu, smrdljivu i ka-kvu sve ne prizemnu demokratiju.

Tekst Ti je, Zdenko, o kulturnom materijalizmu ba{ dobar. î-tao sam ga s velikim zadovoljstvom. Za vrijednost tekstova koje ~i-tam imam, pored drugih, i ovaj kriterijum: kad me Gajo razbjesninekom budala{tinom, da ne bih sam postao budala, uzimam prvuknjigu ili ~asopis koji mi se na|e pri ruci i po~injem da ga ~itam; vri-jednost teksta mjerim vremenom potrebnim da mi se vrati mir i spo-kojnost duha. Ovaj Tvoj iz Izraza djelovao je za nekoliko minuta.

Nisam tim testom provjeravao sve tekstove iz istog broja, ali miih je nekoliko bilo zanimljivih. Jedan me, primijetio sam, citira (koje Nedàd Ibrahimovi}?), a drugi malo raspravlja o jednom komen-taru M. Begi}a o jednoj mojoj tvrdnji na sarajevskom skupu o isto-

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

203

riji knjièvnosti iz {ezdesetih. Zanimljivim mi se, za~udo, u~inilo inekoliko tekstova koji me ne pominju ni direktno ni indirektno.

[to prevodi{ od Homija Bhabhe (rekao bih: Homija K. Bhabhe,jer mi je to, bez k, jo{ od indijskih dana, vezano za indijskog Teslu)?Ja imam samo The Location of Culture, i ono {to sam iz knjige pro-~itao bilo mi je zanimljivo.

Gajo se upravo vratio ku}i. Bio je na proslavi ro|endana jednogkolege. Ro|endan je po~eo u 11 sati u prirodi (roditelji su vodili svudjecu u Kameni~ki park na ro{tilj), a do 7 sati su se zatim igrali u ku-}i. Dok su roditelji u parku pravili ro{tilj, Gajo je, kao dobar pozna-valac terena, odveo djecu da se pro{etaju, pa su on, i pas njegovogdruga, odveli dru{tvo da pro|u kroz tunele koji vode do sru{enogMosta slobode, i da provjere koliko jesu odnosno nisu uru{eni ili za-trpani. O~igledno, treba mi novi broj Izraza.

Mnogo pozdrava, Sveto i Radmila

52.

Sarajevo, 17. decembra 2000.

Dragi Na{i, drago nam je da ste dobro i da se pomalo navikavate na demo-

kratiju. Vjerovatno }e Gajo imati najmanje problema s adaptacijomna novi na~in ivota i mi{ljenja. Nas je obradovalo uspostavljanje di-plomatskih odnosa izme|u „na{e” dvije zemlje, ali i to iz sasvim se-bi~nih razloga. Naime, ja se nadam da vi{e ne}u morati pla}ati 150DM za ulazak u Sretnu Zemlju, koja je (moje je uvjerenje) na putuda uskoro bude ne{to sretnija od ove u kojoj mi ìvimo. Drago mi jeda ti se dopao tekst u „Izrazu”, a predloì}u redakciji da se od sada~asopis prodaje u apotekama kao alternativa za apaurin, sa strikt-nom namjenom: za o~eve ~ija su djeca u pubertetu i imaju vi{e ener-gije nego {to o~evi od njih o~ekuju. Nadamo se da Radmila boljepodnosi – i sinove u pubertetu i o~eve u... ~emu? U svakom slu~aju,mo`da }emo se vidjeti krajem januara, jer tada planiramo posjetuselu. Andrea ne dolazi kako smo planirali, jer mora svoj doktorskirad predati do kraja januara, a sad joj je zadatak da ga skrati za ne-kih stotinjak stranica. Kao {to zna{, tamo su teze kvantitativno ogra-ni~ene, za razliku od na{ih koje to nisu ni kvantitativno, ni kvalita-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

204

tivno. ([to se ti~e Bhabhe, preveo sam jedno poglavlje upravo iz knji-ge koju pominje{ („Commitment to theory”) i prili~no sam se na-mu~io.) Za sada èlimo vam toplu zimu i malo vi{e radosti u NovojGodini. Va{i Zdenko i Katja.

53.

Novi Sad, 27. decembra 2000.

Dragi Zdenko i Katja,Ne{to su nam malo u~estale redukcije struje, i sluènje e-mai-

lom se malo zakomplikovalo, tako da nam je ve} promakla masa go-di{njica i drugih datuma za ~estitanje, od dana ujedinjenja do prvogboìca i bajrama, ali Milenijum ne smije proma}i. Dakle, neka vamu njemu bude onako kako su ljudi ve} dugo vjerovali da }e biti – Rajali na Zemlji – pa i da svratite (u okviru tog projekta) u Novi Sad ujanuaru.

Sveto, Radmila i Gajo

54.

[krajem 2000]

@elimo Vam mnogo uspjeha (Gaji) radosti (Radmili) zdravlja(Sveti) i svako dobro u novoj 2001. godini259

Zdenko i Ka}a

55.

Sarajevo, 26. februar 2001.

Dragi Petrovi}i, nismo se dugo ~uli. Vjerujemo da ste dobro. Nama je ju~er sti-

gla Andrea. Do{la je do Beograda, a onda je s Katjom autobusom doSarajeva. Ovdje je pao prvi ve}i ovogodi{nji snijeg, pa ju je to obra-

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

205

259 êstitka, rukom pisana.

dovalo, jer ga dugo nije vidjela. Ostaje do subote, kada }emo je pre-ko Romanije prebaciti do Sur~ina. Ina~e, zimske ferije su mi brzopro{le, radio sam, ali nisam uspio sve zavr{iti {to sam mislio. Imamvi{e planova, nego vremena koje mi preostaje. Ali {ta smeta? Kao dase u ìvotu mora ba{ sve uraditi {to se zamisli. Srda~an pozdrav va{iKatja, Zdenko i Andrea.

56.

Novi Sad, 1. mart 2001.

Dragi Le{i}i,Pla{im se da opet kasnimo da izru~imo pozdrave za Andreu

prije nego {to krene ku}i (ako i London moè nekome biti ku}a, po-vla~im ovo iz zagrada, pa i oni su nekakvi na{i). Kod nas ni{ta osimonog {to i vi doìvljavate (mislim trenutno na snijeg). Samo smoopet imali pove}e restrikcije struje, a Gajo povelike {kolske i van-{kolske aktivnosti, pa zbog restrikcija i razumijevanja za pove}anuupotrebu kompjutera Gaje kao `rtve posljednjih dana nismo moglini priviriti na e-mail. Novost je i da sam danas preuzeo od kurira izBeograda od Mate poslat, prije povratka u Seul, ginger tea u tegli, pase sad pitamo da li da ga maèmo na leb ili mije{amo s riòm.

Mnogo pozdrava svim troma Sveto, Radmila i Gajo

57.

Sarajevo, 22. juli 2001.260

Dragi Petrovi}i, nismo se ni okrenuli, a opet do{lo ljeto. Mi smo se preksino} vra-

tili s Mljeta, gdje smo proveli dvadeset dana s Andrejom i Alunom.Alun se vratio u London, a Andrea je otputovala u Gdanjsk na nekukonferenciju o Bahtinu. U Sarajevo }e do}i 29. jula, a onda }emo okoprvog u selo. Andrea se u London vra}a 6. augusta (iz Zagreba), a

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

206

260 Elektronska po{ta.

bilo bi lijepo da se vidimo. Ako ste u N. S. u petak, 3. augusta, kakobi bilo da ponovimo ono ve~e na Dunavu? Radovali bismo se.

Va{i Zdenko i Katja.

58.

Novi Sad, 23. juli 2001.

Dragi Zdenko, Lijepo ve~e 3. augusta ne moèmo ponoviti na Dunavu – tog po-

slijepodneva kre}emo na more, pa bi se ne{to za taj termin moglonapraviti jedino na Zlatiboru ili, ne daj boè, na Mora~i.

Termin je ve} davno ugovoren sa na{im doma}inom u Lepeta-nima i sa na{im suputnicima (roditeljima dvojice Gajinih prijatelja),karte kupljene itd. Mi se vra}amo 14. ili najkasnije 15. ujutro. Pret-postavljam da }ete vas dvoje tada jo{ biti u ovom dijelu svijeta i da}ete na}i vremena da svratite do nas: imamo i mi orah na placu, paako je zaista istina da je ljeto kod vas ve} do{lo, pro}i }e valjda do ta-da i ova jesen koja kod nas uporno ve} danima gostuje.

Drugo je ne{to o ~emu se pitam. Andrea }e tada ve} biti u Lon-donu, a mi bismo je svakako èljeli vidjeti. Postoji li mogu} nost dana putu za selo zastanete makar na sat-dva u Novom Sadu i svratitedo nas? Pretpostavljam da kroz Novi Sad svakako morate pro}i.Znam da je na kraju dugog putovanja muka negdje svra}ati, ali binas zaista radovalo ako biste se na tu `rtvu odlu~ili.

Moji su jo{ na selu. Ka}i i tebi pozdrav, Sveto

59.

Sarajevo, 24. jula 2001.

Dragi Sveto, mi smo se lijepo proveli na Mljetu. Alun se vratio u London, a

Andreja je u Gdanjsku. Dolazi u Sarajevo 29. jula. Lako je mogu}eda mi s njom krenemo na selo ve} i 1. augusta. Svakako }emo vasposjetiti. A {ta misli{ da ve~e na Dunavu – makar i kra}e – organi-zujemo 2. augusta? U svakom slu~aju, vidjet }emo se. Ina~e, nas dvo-

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

207

je u selu ostajemo vjerovatno do 20. augusta, pa }emo imati vreme-na da se okupimo pod ne~ijim orahom. Do tada, puno pozdrava

Zdenko.

60.

Sarajevo, 29. juli 2001.

Dragi Sveto, Andrea se vratila iz Gdanjska i odu{evljena je idejom da se vidi-

te, kao i mi, uostalom. Mi }emo za selo u srijedu, 1. augusta. Pred-la`emo da se na|emo u ~etvrtak, 2. odmah iza 6 sati i da provedemove~e na Dunavu (ne mora dugo, s obzirom da vi putujete). Javit }uti se iz sela u srijedu, da se dogovorimo. Puno pozdrava,

Zdenko

61.


Dragi Zdenko, Drago mi je da }emo ipak vidjeti i Andreu – u kojoj varijanti,

odlu~i}e okolnosti i ti s njima na ~elu. Dotad, mnogo pozdrava Ka-}i i tebi,

Sveto

62.


Dragi Zdenko, Svi su Tvoji prijedlozi odli~ni, pa i ovaj. ^ekamo vas u ~etvrtak

popodne kod nas u stanu. Svima mnogo pozdrava Sveto

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

208

63.

[krajem 2001] 261

Sretne i vedre praznike i mnogo radosti i zdravlja u Novoj godi-ni èle vam Zdenko i Ka}a.

64.

Novi Sad, 31. decembra 2001.

Dragi Zdenko i Katja, Ako vas ne mrzi skidati cipele po hladnim aerodromima, mo`da

i niste u Sarajevu. Dobre èlje za Novu godinu ne mogu ipak {koditikad ih primili da primili. Ho}ete li zimus u ove krajeve? Mnogo po-zdrava,

Sveto, Radmila i Gajo

65.

Sarajevo, 1. januar 2002.

Dragi Petrovi}i,javljamo se iz Kirtlingtona kraj Oxforda, gdje provodimo boì} -

ne i novogodi{nje praznike, u krugu porodice (Andrea i Alun). USarajevo se vra}amo 5. januara, a u sretnu zemlju }emo negdje u dru-goj polovici januara, pa se nadamo da }emo vas sve zate}i u dobromzdravlju i dobrom raspoloènju. A to vam svima i èlimo u NovojGodini. Z.K.A.A.

66.


Dragi Sveto, nismo se odavno ~uli. Nadamo se da ste dobro. Kakvi su vam

planovi? Mi }emo 4. jula u London na deset dana, na Andrejinu pro-

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

209

261 êstitka pisana rukom.

mociju, a onda }emo na Mljet (od 16. do 31. jula), gdje }e nam sepridruìti i Andrea i Alun, koji je trenutno u San Dijegu, gdje nje-gova firma ne{to bu{i. (Jesam li ti rekao da je Andrea dobila UKdràvljanstvo?). U selo }emo tek u augustu. U stvari bili smo za Vas-krs, tri dana, vi{e zato da vidimo Katjinu sestru, koja je do{la iz Ka-na i u Novom Sadu se razboljela, kao i uvijek. Ina~e, Katja je trenut-no u Tuzli, gdje danas igra u „Hasanaginici”, s kojom }e u srijedugostovati u BGD, u Ateljeu 212. Vjerovatno ima i nekih drugih no-vosti, ali ni{ta {to je vrijedno pam}enja i prepri~avanja. Jedino {to jeumro Izet Sarajli},262 ali i to si sigurno ~uo. Javi se! I pozdravi Rad-milu, a i Ljilju, svakako! Tvoj

Zdenko

67.


Dragi Zdenko, @ao mi je da vas nismo vidjeli za uskrs – bili smo tada ve} u nor-

malnom pogonu, nakon raznih neprilika i problema koji su namopteretili prve mjesece ove godine. Nadao sam se da }ete se pojavitiu nekom neo~ekivanom trenutku, pa da }u ~uti vi{e o Tvojim ko-rejskim iskustvima: {ta se tamo u me|uvremenu promijenilo i kakoti taj svijet izgleda na drugi pogled.

O svemu }emo ipak imati vremena da natenane ~ujemo u ljeto.Po svemu sude}i, ove godine ne}e biti velikog problema da uskladi-mo na{e boravke u Novom Sadu. Radmila i Gajo }e po svoj prilicioti}i na desetak dana u moju tazbinu, ali za taj boravak termini sunegotiable. Ne}emo, izgleda bar sada, na more. Gajo odlu~no odbi-ja da ide; kaè da mu je tamo dosadno, a vjerovatno smo stigli u go-dine kada se njemu na ljetovanja s roditeljima vi{e ne ide, i shvatada ga jo{ ne bismo pustili samog. Ljilji sam pozdrav prenio, ona jedobro, vrlo je zauzeta, pa je ba{ pre~esto i ne vidimo. Lijepo se po-na{ajte na Andreinoj promociji, da ne brukate k}erku. Bio sam ne-koliko puta na promocijama u Chicagu – na svojoj u Zagrebu, ni

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

210

262 Izet Sarajli} (Doboj, 16. mart 1930 – Sarajevo, 2. maj 2002), pesnik, esejista,prevodilac. Bio je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Objaviopreko trideset knjiga.

jednoj, nisam bio – i meni je to, vakcinisanom protiv rituala valjdana ro|enju a skromnog iskustva o ceremonijalnim vrstama, li~ilo nanekakav hibrid vjen~anja i sahrane. U svakom slu~aju, ne zaboravi-te da slavljenici ~estitate i u na{e ime. Katju i Tebe mnogo pozdra-vlja Sveto

68.

Novi Sad, 27. juni 2002.

Dragi Zdenko, eto, kao prvo, veliko izvinjenje zbog ka{njenja, doga|a se to u

obilju posla. Zna~i, Ileana Ursu Nenadi}, a njen mu` je Milan Ne-nadi}, i oni zajedno prevode, jer je njoj rumunski maternji, a Milanje, kako sam kaè, pesni~ki nastrojen i za doterivanje.

O nama ukratko, Gajo ide sutra po knjiìcu, potom idemo na je-zero, u blizini manastira Kru{edol. Predivno je, vredi videti. Na mo-re ove godine ne idemo, o selu razmi{ljamo, ali nemamo utvr|enihdatuma. Na plac idemo povremeno, lepo je i sveè, a ovih dana }e-mo i na ro{tilj, sa dru{tvom. Itd.

Pozdrav Ka}i, veliki, i eto, sve vas volimo i pozdravljamo, Giki-}i i Petrovi}i

69.

[Sarajevo, 23. 12. 2002]

Mnogo sre}e zdravlja i radosti u Novoj godini èle vam Zdenkoi Ka}a

70.

Dragi Petrovi}i,263

èlimo vam sre} nu, mirnu i uspje{nu novu godinuZdenko i Ka}a

ZD

EN

KO

L

E[

I]

(1

97

5–

20

03

)

211

263 êstitka.

71.


Dragi Zdenko, Vas dvoje odavno ne ~ujemo i ne vidimo – tu i tamo sretnem

Ka}u na autobuskoj stanici u Novom Sadu – a u ovo doba godinete{ko je izgatati gdje ste. Va{ svemogu}i hot.mail na}i }e vas, me|u-tim, ma gdje bili, pa vam eto tim putem ponovo èlimo svako do-bro u godini koja slijedi.

Kako je Andrea? [ta je s njenim zaposlenjem? Prije nekoliko sed-mica javila mi se telefonom Jasmina Luki} i pitala me moè li mojeime navesti kao mogu}eg pisca preporuke uz svoju prijavu na po-novljenom konkursu za lecturer-a za s. i h. knjièvnost i kulturu uLondonu. Ja sam joj bio mentor za disertaciju i to, naravno, nisammogao odbiti. Sada sam dobio i formalni zahtjev iz Londona. Pre-poruku za Jasminu }u, naravno, napisati po savjesti, mada nisam si-guran da }e biti previ{e va`na za odluku (ve} i zato {to nikoga tamone znam, pa pretpostavljam da i niko tamo ne zna za mene). Ali sepitam, je li i Andrea kandidat na tom konkursu.

Srda~no vas oboje pozdravljaju Sveto i Radmila

72.

Sarajevo, 1. januar 2003.

Dragi na{i, èlimo vam sve najbolje u novoj godini. (Jo{ jednom, ako ~estit-

ka nije stigla). Ina~e, s nama su Andrea i Alun, koji su do{li da s na-ma provedu Novu Godinu, nadaju}i se snijegu. Nisu se razo~arali{to ga za sada nema, jer nam je ipak lijepo. [to se Andrejinog kon-kursa ti~e, nisu je stavili u drugi krug, èle}i da dobiju nekog s ve-}im brojem objavljenih radova. Tako ona ostaje na svom koledù dodaljnjeg. Nadamo se da ste sve troje dobro i zdravo Va{i

Zdenko i Katja

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

212

JOVAN ]ULUM264

(1975–1994)

1.

5. maj [1975]

Dragi Sveto,265

Hvala Vam {to mislite na mene i tamo u belom svetu, i po-red svih svojih mnogobrojnih poslova. Raduje me {to }ete usko-ro krenuti ku}i. Od kako ste oti{li gotovo da nikoga nisamvideo od svojih sugra|ana, sem onih koji mi dolaze u kancela-riju i donose poslove.

Ju~e sam prvi put {etao obalom Dunava u ovom me|uvreme-nu. Bio je praznik, sve je vrvelo od {eta~a, i za usamqene nijebilo pristojno da se tamo duè zadràvaju, pa sam se brè-bo-qe vratio u svoju zamra~enu sobu. Kupio sam pre nekoliko danavelik orman sa dosta polica za kwige, i sada me, mada o~igled-no dockan, obuzela èqa da stvorim malu biblioteku. Godina-ma sam smatrao da to nema smisla, jer vreme tako brzo proti~e,a novca je uvek malo, pa sam verovao kako bih uspeo da imam sop-stvenu bibliote~icu tek pod stare dane. Ne znam stvarno {taje uticalo na mene da promenim mi{qewe. Pi{em Vam iz kan-celarije, jer sam do{ao, prvi put posle mnogo godina, u Mati-~inu antikvarnicu da cuwam po woj i ne{to kupim.

Nemojte se sekirati {to niste napisali ono „ceremoni-jalno” pismo; mi smo i ovako na Vas ra~unali kao na sigurnog

213

264Jovan ]ulum (Koviq, 11. maj 1928 – Novi Sad, 1998), filozof, akade-

mik. Objavio je tri kwige ogleda: Filozofske bele{ke, 1967; Dnevnik sa

Atlantika i drugi eseji, 1974; Zapisi od nesanice, 1985. Posmrtno objavqe-na kwiga Meditacijske ve`be.

265 U zaglavqu pisma memorandum Letopisa Matice srpske. Pismo otku-cano pisa}om ma{inom. U vreme pisawa pisma, ]ulum je bio ~lan Uredni-{tva Letopisa Matice srpske (1972–1976).

saradnika. Uostalom, takva pisma nismo dobili jo{ od veli-kog broja pozvanih, a me|u wima je naro~ito mnogo Novosa|a-na, od kojih su nam mnogi rekli usmeno ili poru~ili da }epripremiti prilog.

Kad sam pro~itao da }ete se vra}ati brodom, osetio sam ma-lu zavist; kaèm „malu” jer bih se na brod popeo, kad bih po-novo morao prelaziti okean, sa istom onom zebwom kao i prviput. A da ne pomiwem avione: jedva mogu i da zamislim da osta-nem u wima zatvoren i ste{wen desetak ~asova. Vozovi su zamene ipak najpogodnije prevozno sredstvo, po{to se za nevo-qu uvek mogu zaustaviti da se iz wih iza|e.

Moja situacija u Matici je jo{ uvek ista; stvar nije pro-pala, ali se prolongira u nedogled. Oduìla se tako|e i stvarsa onom ustanovom kuda sam Vam govorio da su me zvali da pre-|em; ni to nije omanulo, ali traje na àlost suvi{e dugo. Nopolako, malo pomalo, rezigniram, ili bar oguglavam, a te{ime i to {to se ipak bliì penzija, i to mi je svako jutro idejavodiqa koja mi pomaè da do|em u kancelariju i obavim sveove glupe poslove.

Milo mi je {to ste svi – kako izgleda – u dobrom zdravqu,i raduje me {to me se svi zajedno se}ate.

Sve vas srda~no pozdravqaVa{ Jovan ]ulum

2.

26. II 1975.

Dragi Sveto,266

Hvala Vam {to ste se javili, i milo mi je {to ste dobro,makar {to vas bije jaka „ko{ava”.

[to se ti~e veli~ine priloga za sve~ani broj, ona treba dase kre}e najvi{e oko jednog autorskog tabaka.

Pi{em Vam na brzinu, usred velikih poslova, pa sam zatotako kratak; izvinite.

Sve vas srda~no pozdravqaVa{ J. ]ulum

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

214

266 Pismo kucano pisa}om ma{inom, u zaglavqu: LETOPIS MATICESRPSKE, i S. P. bele{ka, „Odg. 22. IV”.

3.

Seul, 30. XII 1993.

Dragi Jovane,267

Javljam Vam se nakon dugo vremena – sada su ~etiri mjeseca ot-kako smo ovdje. Meni su ta ~etiri mjeseca pro{la uàsno brzo, ili ta~-nije: uz vrlo malo slobodnog vremena. Bila je sva sila sitnih poslovaoko prakti~nog snalaènja. ôvjek se nije mogao oduprijeti isku{e-nju da odmah od po~etka ne po~ne da se obazire na sve strane poovoj izvanredno zanimljivoj zemlji. A ne{to ba{ nije mogao ni daizbjegne. Na primjer, morao sam se bar minimalno opismeniti: nau-~iti korejski jezik i ne poku{avam, prestar sam za to, ali morao samnau~iti korejsko pismo, jer u tom pogledu Koreja se razlikuje i odAzije koju znam – Indije i Bliskog Istoka – a ne samo od Evrope iAmerike; sasvim prirodno, svi su natpisi, imena ulica, radnji i usta-nova, spiskovi studenata, cijene, napisani korejskim pismom (kojeje, na sre}u, lukavo zami{ljeno i zato relativno lako, tako da sam ve}polupismen, tj. sri~em).

Glavni razlog moje velike zauzetosti bio je ipak moj posao nauniverzitetu. Sva nastava ovdje je koncentrisana u relativno kratkomvremenu, i zato intenzivna, sa mnogo ~asova, uz duga putovanjaautobusom kroz ovaj ogromni, prenaseljeni grad (moj univerzitetima dva kampusa, jedan je dosta blizu, do drugog univerzitetski au-tobus putuje u prosjeku po sat i po, ali zna i po dva: ni{ta, reklo bise, za veterana s relacije Beograd – Novi Sad, pogotovo kad ~ovjekaovaj autobus vozi prakti~ki od ku}e do kabineta, ali ipak triput sed-mi~no). Ima, me|utim, ova koncentrisanost i svoju dobru stranu:prvi semestar, i nastava i ispiti, zavr{en je oko 10. decembra i sadasam do 2. marta slobodan kao pti~ica na grani – za sve pa i za to danajzad, poslije vi{e godina, na miru u biblioteci ~itam sve ono, prven-stveno ~asopise, {to mi je minulih godina promaklo. Na{a univerzi-tetska biblioteka, pogotovo ona na blièm kampusu, bar za novaevropska i ameri~ka izdanja, vrlo je dobra a organizovana na na~inameri~kih univerzitetskih biblioteka ({to zna~i da je ~ovjeku ~itavfond neposredno na polici dostupan, a aparati mu u bescenje sni-maju sve {to èli). Knjiàre su u Seulu predivne a svih vrsta, obi~ne,specijalizovane, starinske, supermoderne, tri-~etiri ve}e nego i{ta {to

JO

VA

N ]

UL

UM

(1

97

5–

19

94

)

215

267 Pismo otkucano pisa}om ma{inom.

sam igdje (uklju~uju}i i Ameriku) vidio, sa prostorima posve}enimstranoj knjizi koji su ve}i od i~ega {to smo mi ikad kao knjiàri ima-li. Nije Koreja badava najstarija zemlja u kojoj se udoma}ilo pravo{tamparstvo: na pokretan metalni slog (tj. ono po ~emu slavimo Gu-tenberga) pre{li su dvjesta godina prije Gutenberga iz {tedljivosti,kad su zaklju~ili da im je preskupo da knjige i dalje, kao Kinezi, {tam-paju po urezanim blokovima.

O Seulu i Koreji drugi put vi{e, kad ih se jo{ malo pa`ljivije pre-ko raspusta nagledam (sada su Gajo i Radmila jo{ uvijek obavje{te-niji Seulci od mene). A o stvarima tamo, kod Vas, ne znam {ta dakaèm. Vijesti koje do nas dopiru nisu dobre. Strepimo kako na{i bli-ski i dragi tamo – na to se, ~ini se, stvar po~ela da svodi – preìvlja-vaju. Ne o~ekujemo vi{e ni od koga da nam pi{e – ~ujemo da markaza pismo u pojedinom trenutku moè da ko{ta vi{e i od mjese~neplate.

Od na{e akademije / ogranka dobio sam prije nekog vremena(stiglo je s ogromnim zaka{njenjem) pismo/cirkular u kome se tra-ì rezime besede. Po datumima u pismu sude}i, sve je to moralo ve}postati sasvim neaktuelno, ali }u ovih dana tu stranicu-dvije ipak sa-staviti i poslati na adresu Vere Latov. Njoj moète eventualno dati imoj ovda{nji ku} ni broj telefona, za slu~aj da se ne{to hitno èli odmene traìti: to je, uz izlaz za inostranstvo; ja sam kod ku}e gotovouvijek poslije 8-9 sati nave~e (a to je 1-2 sata poslije podne u NovomSadu). Ne verujem, dodu{e, da }e neke velike potrebe biti. Kolikovidim, izbor predsjedni{tva akademije je propao, ne znam nije li iprihvatanje statuta, i da li na{ ogranak zapravo jo{ i postoji. (Posljed-njih dana, pred moj put, bilo je govora o tome da bi se neke na{e pu-blikacije poslale ovda{njoj slavistici; ni{ta nije stiglo, pa pretposta-vljam da nije bilo para da se {alje). U svakom slu~aju, molim Vas,pozdravite Veru, i Ankicu268, i svakog ko za mene upita.

Pozdravite, molim Vas posebno, profesora Radovanovi}a i BetuBeri}a – pa jesu li ili nisu jo{ uvijek ~elnici na{eg ogranka, i postojili on jo{ uvijek ili ne postoji. Vjerujem da je Beta dosad ve} odbioprvi napad bolesti i da uspijeva da u Novom Sadu pribavi potrebneljekove.

Ni mi vi{e dugo ne ostajemo – pretpostavljam da bismo moglibiti u Novom Sadu negdje u posljednjoj sedmici juna. Ali prije toga}emo Vam se svakako jo{ javiti.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

216

268 Ankica Vasi}.

Radmila i Gajo Vas mnogo pozdravljaju. Nadaju}i se da uspije-vate i u ovom zlu ne{to da radite, da se ne smrzavate, da ste zdravi,od srca Vam svako dobro èli i srda~no vas pozdravlja

[Sveto]

4.

Seul, 23. 12. 1994.

Dragi Jovane,269

Ne stiù do nas nikakve vijesti o Vama, ni o na{oj akademiji, ali,upravo zato {to ne stiù, vjerujem da ste i Vi i akademija dobro izdravo. Po onome {to ina~e ~ujem o struji i grijanju, vjerovatno stei zdravo smrznuti pa onda mo`da i dobro nahla|eni, ali ni to, za nasoptimiste, nije najgore. Zaista, kako izdràvate tu zimu?

Meni je, pro{le sedmice, zavr{io prvi semestar. Bio je vrlo napo-ran, ali sam zapravo prili~no zadovoljan onim {to sam radio i izazo-vima koje sam morao savladavati. Sada odmaram, raspust do dru-gog semestra traje dva i po mjeseca, pa }u malo vi{e skitati sa Radomi Gajom, i zadovoljiti druge svoje radoznalosti.

îme se Vi bavite? Ima li u Ogranku kakve aktivnosti? Kakvi surezultati izbora u Akademiji-majci (za ~lanstvo itd.). A {to novoga uOgranku: Ako Vam se pi{e, napi{ite koju rije~.

Kako je Dragica?270 Molim Vas, pozdravite je. îni mi se nepri-li~no da joj sada pi{em.

@ele}i Vam svako dobro,Srda~no Vas pozdravlja[Sveto]

5.

Novi Sad, 24. januar 1995.

Dragi Petrovi}i,271

Hvala vam na se}anju i dobrim èljama, pa i ja vama uzvra}amnajboljim èljama za sre}an povratak. Ovo pak {to sledi ne}e svaka-

JO

VA

N ]

UL

UM

(1

97

5–

19

94

)

217

269 Sa~uvana skica za pismo.270 Dragica Pervaz.271 Pismo otkucano pisa}om ma{inom.

ko biti izloèno u najboljem redu, ali }e u tekstu biti informacija, ato vas – pretpostavljam – jedino i zanima. – Ju~e je sahranjena }er-ka Zeke Trifunovi}a, kardiologa: sko~ila je iz roditeljskog stana sa~etvrtog sprata. To je ovde u neposrednoj blizini, ul. Du{ana Vasi-ljeva – ona plava i gospodska zgrada u kojoj se nalazi kasapnica„Elan”. A dva dana pre njenog samoubistva umro je Bora Kanazirod neke duge i te{ke bolesti. Imali smo u Ogranku komemoracijuna kojoj su govorili Vera Latov i eda Popov. – Na poslednjoj izbor-noj skup{tini SANU izabrani su: Despi}272 za predsednika (dosada-{nji dugogodi{nji potpredsednik, a Hajdin273 za potpredsednika.Tako je tamo{nje ~asni{tvo kompletirano, po{to su Panti}274 (gene-ralni sekretar) i Srejovi} (potpredsednik) izabrani pre nekoliko me-seci. A pre toga – ne mogu da se setim kada ta~no, ali bi}e da je bionovembar – izabran je izvr{ni odbor Ogranka: êda Popov je pred-sednik, Mileva Prvanovi} potpredsednik, Voja Mari} sekretar, Sve-ta Koljevi} Rukovodilac Odseka dru{tvenih nauka i umetnosti i Be-la Ribar (nadam se da se ne varam) Rukovodilac Odseka prirodnihnauka. – Ti{ma se – kaù – vra}a februara, a pre desetak dana ovdese pojavio i Tibor. Ja sam ovo poslednje optimisti~ki protuma~io, tj.pomislio sam kako se pobolj{ava op{ta situacija. Na àlost, kada samdo{ao ku}i zatekao sam poziv iz SANU da prisustvujem nekakvomme|unarodnom skupu na kome }e se diskutovati i o statusu manji-na. Video sam da }e saop{tenje imati i Tibi, i onda mi je bilo jasnoda je do{ao radi toga, a moj optimizam je splasnuo. – Mi svakakomnogo bolje ìvimo, i neki cvoko}emo a neki ne; kod mene je od 19do 21 stepen u stanu. Ponovo su na snazi velike restrikcije, ali onikoji imaju centralno grejanje su privilegovani: struje nemaju od 21do 3 ~asa ujutru. – Ogranak se bacio na organizovanje predavanja idrugih oblika nau~no-umetni~kog veselja. Poslednje je bila premi-jera Mi{e Pavi}a („Poslednja ljubav u Carigradu” – odràno u sarad-nji sa Kulturnim centrom u Gradskoj skup{tini); kaù da je bilo vi-{e no uspelo, ali ja nisam prisustvovao. Pre toga je Vukobratovi},275

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

218

272 Aleksandar Despi} (Beograd, 6. januar 1927 – Beograd, 7. april 2005), redo-van ~lan SANU postao 1974, potpredsednik SANU bio je od 1981. do 1994, a pred-sednik od 1994. do 1998.

273 Nikola Hajdin (Vrbovsko, 4. april 1923), potpredsednik je SANU od 1994.do 2003. godine, a predsednik od 2003. godine.

274 Miroslav Panti} bio je generalni sekretar SANU u periodu 1994–1998.275 Miomir Vukobratovi} (Boto{, 26. decembar 1931 – Beograd, 11. mart 2012)

bio je ma{inski inènjer i pionir humanoidne robotike. Redovni ~lan SANU od1994. godine. Jedan je od osniva~a „beogradske {kole robotike”.

specijalista za robote, odrào predavanje kod nas (– za red. ~lana iza-bran na poslednjim izborima). Tu sam prisustvovao, predavanje samprosanjario, ali sam zatim gosta i njegovu suprugu – o tro{ku Ogran-ka – morao sa Boòm Vujanovi}em da vodim na ve~eru. Ova oba-veza mi je pala u pravi ~as, jer sam se bogato po~astio svakakvim |a-konijama.

Ankica treba da za dva meseca zavr{i prvu knjigu bibliografije oVasku (primarna bibliografija) i meni su natovarili da sastavimuvodno slovo. Uzalud sam se otimao, ali jo{ se uvek nadam da }e mepodràti onaj ozgo: jutros nekih petnaestak minuta, imao sam izne-nadne smetnje u desnom oku – onome u kome imam rupturu ùtemrlje. Imao sam utisak da gledam – sem kada za`murim na to okopa gledam samo na levo – kroz razbijeno staklo i mogao sam se kre-tati samo uz pridràvanje o stvari i zidove.

Ju~e je umro – Radmila ga verovatno zna – knjièvnik RadeObrenovi}.276

Srda~no vas pozdravlja]ulumGajo – zdravo!277

Ovde svi nestrpqivo ~ekamo da se vrati{.P. S. Pre nekoliko dana nekakav ìri proglasio je „Nepo~in po-

lje” za najbolju knjigu posle II svetskog rata.

JO

VA

N ]

UL

UM

(1

97

5–

19

94

)

219

276 Rade Obrenovi} (Beograd, 24. avgust 1942–1995).277 Dopisano rukom.

VLADETA JEROTI]278

(1975–1976)

1.

Novi Sad, 7. X 1975.

Po{tovani druè Jeroti}u,279

Molim Vas da primite moje sau~e{}e povodom gubitka koji Vasje zadesio. Molim Vas tako|e da mi oprostite {to Vas u ovim okol-nostima uznemirujem – kolega Poga~nik,280 na{ biv{i dekan, dao mije Va{e pismo pa moram da odgovorim.

Na{em Fakultetu, i kolegama i na{im postdiplomcima, vrlo jestalo do va{eg gostovanja. Prema na{em dogovoru u septembru, Va{kurs smo oglasili studentima pod naslovom Psihoanaliza i stvaranje;taj se naslov samo u formulaciji pone{to razlikuje od naslova koji na-vodite u pismu profesoru Poga~niku, pa ta razlika, mislim, ne pret-stavlja problem. Vi, naravno, moète kurs da zamislite na na~in kojismatrate najispravnijim, pa se ogla{eni naslov moè zamijeniti odno-sno dopuniti, ako smatrate da je to potrebno. Za Va{ kurs prijavilo

220

278 Vladeta Jeroti} (Beograd, 1924), psihijatar, pi{e studije, oglede i eseje, pre-vodi s nema~kog, akademik. Glavna dela: Li~nost mladog narkomana, 1974; Psiho-analiza i kultura, 1974; Bolest i stvaranje, 1976; Izme|u autoriteta i slobode, 1980;Neuroti~ne pojave na{eg vremena, 1981; Darovi na{ih ro|aka, I, II, III, IV, 1984, 1993,2002; Neuroza kao izazov, 1984; Psihodinamika i psihoterapija neuroza (koautor M.Popovi}), 1984; ôvek i njegov identitet, 1988; Jung izme|u Istoka i Zapada, 1990;Misti~ka stanja, vizije i bolesti, 1992; Putovanje u oba smera, 1992; Kako zami{ljamda bih razgovarao sa vladikom Nikolajem Velimirovi}em, 1993; Razgovori sa pravo-slavnim duhovnicima, 1994; Samo dela ljubavi ostaju, 1996; Mudri kao zmije i beza-zleni kao golubovi, 2000; Hri{}anstvo i njegove prete~e: Lao-Ce – na~ela Taoa, 2004;Uzgredna razmi{ljanja, 2009; Dobro pamti, a zlo zaboravljaj – Vukove i ruske narod-ne poslovice i izreke, 2012, itd.

279 Pismo otkucano pisa}om ma{inom.280 Pismo od 25. IX 1975. koje je Vladeta Jeroti} uputio profesoru J. Poga~ni-

ku, sa~uvano je.

se (sva nastava na na{im postdiplomskim studijama je izborna) 18studenata, {to je najve}i broj studenata koji su se za jedan postdi-plomski kurs dosad prijavili.

Najavili smo studentima da }e se Va{ kurs odràti u 6 sesija po4 ~asa u novembru, decembru i januaru (petkom 18–20 i subotom11–13). Budu}i da su studenti izbor kurseva ve} izvr{ili, nama bi sva-kako odgovaralo ako bi postojala mogu} nost da se kurs odrì nana~in sli~an najavljenom. Ne{to vi{e od polovine studenata su zapo-sleni ili putuju iz mjesta koja su daleko od Novog Sada (od Kragu-jevca do Osijeka), pa su svi oni prema rasporedu za odabrane kur-seve ve} podesili svoje radne obaveze, raspored ~asova u {koli u kojojrade i sl. (u na{em sistemu nastave u~estvovanje u radu kursa za stu-denta je obavezno). Ne bi predstavljala veliku te{ko}u promjena vre-mena po~etka kursa (kurs bi mogao da po~ne u decembru i da trajeu januaru i poslije zavr{etka semestra), ali biste nam zaista mnogopomogli ako biste kurs mogli da odrìte u ovom semestru.

@ao mi je {to Vas upravo sada optere}ujem i ovom brigom, aliverujem da mi to ne}ete zamjeriti.

Bio bih Vam zahvalan za najkra}i odgovor, kad stignete da ganapi{ete, o mogu} nosti da neko rje{enje na|emo.

Pozdravlja Vas sa po{tovanjem[Sveto]

2.

Beograd, 12. X 1975.

Po{tovani druè Petrovi}u,281

I pored izvesnih nedoumica i nedovoljne psiholo{ke pripremlje-nosti, posle Va{eg pisma od sedmog oktobra u kome mi iznosite ve},takore}i, dovr{enu situaciju za moj dolazak, re{io sam da se primimponu|enog gostovanja.

Po{to mi je zaista nemogu}e da otpo~nem sa kursom u novem-bru, pre svega zbog toga {to vi{e od petnaest dana u oktobru i prvihdana u novembru ne}u biti u Beogradu, predlaèm da kurs po~ne upetak 5. decembra i odmah potom u subotu 6, u ve} ranije predlo-èno vreme, dakle petkom 18–20, subotom 11–13 h.

VL

AD

ET

A JE

RO

TI

] (1

97

5–

19

76

)

221

281 Pismo otkucano pisa}om ma{inom.

Bilo bi mi skoro neophodno da se sa Vama u toku novembrameseca vidim, jer je ostalo nekoliko pitanja na koja mi je MiodragPavlovi} mogao samo delimi~no da odgovori. Tom prilikom (ako jepotrebno mogu} no je i ranije) predao bih Vam i definitivno programkursa.

Po{to sam se preselio saop{tavam Vam ku} nu adresu i broj tele-fona da bismo se mogli dogovoriti o susretu. Stan je u... (mo`da naj-bolje oko 15h ili uve~e oko 21h). Ukoliko biste se javili pre podne,na}i }ete me, osim utornika, uvek u bolnici [ ]

Srda~an pozdravVladeta Jeroti}

3.

Beograd, 8. III 1976.

Dragi profesore Petrovi}u,282

Hvala na qubaznom pismu i izviwewu za koje niste ni ma-lo odgovorni. Prijatnih iznena|ewa kada je u pitawu novac naisplatu, prakti~no ~eka i sa drugih strana. ^ovek sre}om ne`ivi od honorara, ve} od osnovne plate koju zara|uje mukotrp-nim radom.

Mo`da }u se ne{to boqe spremiti za kurs idu}e godine.Nadam se da }emo se do tada jo{ ~esto vi|ati. Srda~an pozdravVa{oj supruzi i Vama

Vladeta Jeroti}P. S. Sveta Brki}283 koji je pretrpeo infarkt, a koga pose-

}ujem u bolnici boqe je.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

222

282 Dopisnica.283

Svetozar Brki}: Objavio slede}e kwige: I nad klicom taban (sa Miodra-gom Pavlovi}em): Antologija savremene engleske poezije 1900–1950, 1957; Antologi-ja engleske proze od njenog nastanka do dana{njih dana, 1971; Svetla lovina, 1972;Englesko-srpski i srpsko-engleski re~nik, 1980; Osvetljeni sprudovi, eseji, 1994; Pod vi-zantijskim nebom, pesme, 1994, i dr.

MILORAD PAVI]284

(1975–1976)

1.



po{to nisam ulu~io priliku da se s Vama vidim ovih dana, mo-lim Vas da ovim putem reguli{emo pitanje mog u~e{}a u nastavi napost-diplomskom te~aju idu}eg semestra. Iz razloga o kojima bihvoleo da porazgovaramo potanko (oni nisu u vezi sa Fakultetom),ja bih slede}i kurs odloìo za idu}u jesen i tada bih, ako se sloìte,odrào jedan kurs o Venclovi}u, s malim paleografskim te~ajem, na-ime, pored ostalog poku{ao bih da osposobim polaznike da ~itajurukopise XVIII veka. O svemu tome ima vremena da se dogovori-mo. Zasada hitam da Vas o roku (15. decembar) izvestim da u idu-}em semestru ne bih uzeo u~e{}a u nastavi na postdiplomskim stu-dijama.

Pozdravite molim Vas suprugu i primite srda~an pozdrav od M. Pavi}a

223

284 Milorad Pavi} (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009),prozni pisac, istori~ar knjièvnosti, prevodilac, profesor univerziteta. Bio je ~lanSANU. Va`nije knjige: Palimpsesti, 1967; Istorija srpske knjièvnosti baroknog doba,1970; Mese~ev kamen, 1971; Gvozdena zavesa, 1973; Konji svetoga Marka, 1976;Nove beogradske pri~e, 1981; Predeo slikan ~ajem. Roman za ljubitelje ukr{tenih re~i,1988; Hazarski re~nik, 1984; Poslednja ljubav u Carigradu, 1994; Kutija za pisanje,1999; Sedam smrtnih grehova, 2002; Unikat, 2004; Drugo telo, 2006; Ve{ta~ka mla-de`, 2009, itd.

285 Oba pisma kucana su pisa}om ma{inom.

2.

Beograd, 3. novembar 1976.

Dragi kolega Petrovi}u,pregledao sam sa interesovanjem magistarski rad Mirjane Stefa-

novi} o predvukovskom desetercu. Kako se taj rad ni u jednom tre-nutku ne dodiruje sa mojim interesovanjima za predvukovski dese-terac iznetim u „Istoriji” i monografiji o Venclovi}u, mislim da nijelogi~no ni podesno da ja u|em u komisiju. Zato predla`em da namesto tre}eg ~lana izaberete nekog drugog. Ovo Vam javljam s hit-njom da kandidat ne bi morao ~ekati. U ~etvrtak }e njegov prime-rak i ostali materijal biti na raspolaganju Fakultetu. @ele}i kandida-tu uspeha, srda~no Vas pozdravlja

Prof. dr Milorad Pavi}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

224

BORIVOJE MARINKOVI]286

(1975–1994)

1.

S malim zaka{wewem, ali ne i mawom rado{}u, dragi mojSveto, hitam sa ovom kwigom, kako bih re~ ispunio.

Voli te B.287

2.

Dragi Sveto,Sa ovim uzdarjem kasnim prili~no: ono {to mogu da ti

dam, predstavqa samo tragove tragova, na àlost. Kako, me|u-tim, to ~inim iz sveg srca, za dobre odnose dok smo ìvi i dokmoèmo da radimo, prihvati ove „ostatke” kao da oni to nisu,

225

286Borivoje Marinkovi} (Beograd, 1930 – Beograd, 27. februar 2012). Ra-

dio je u Kwièvnim novinama i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.Pisao je u na{im i inostranim ~asopisima i zbornicima monografske stu-dije, rasprave, eseje, kriti~ke i polemi~ke tekstove, sastavio je nekolikoantologijskih izdawa. Objavio slede}e kwige: Dnevnik Justina Mihailovi-

}a, 1960; Dositej Obradovi}: @ivot i doìvqaji (prevod), 1961; Pisma Dosi-

teja Obradovi}a (autografi), 1961; Dositej u govoru i tvoru, 1961; Vuk Stef.

Karaxi}: O srpskoj narodnoj poeziji, 1964; Vuk Stef. Karaxi} i prozna narod-

na tradicija, 1966; Srpska gra|anska poezija XVIII i s po~etka XIX stole}a,I–II, 1966; U porodi~nom krugu Emanuila Jankovi}a, 1970; Emanuil Jankovi} s

one strane nepoznatog, 1971; Tvora{tvo po srodnosti ili Emanuil Jankovi},1972; Bibliografija o na{em }irili~kom {tamparstvu, {tamparijama i

kwigama XV, XVI i XVII stole}a, I–V, 1988–1992; Haxi Ruvim, pre celine, pre

smisla, I–II, 1989–1990; Vladimir ]orovi}, Scripta minora, 1998; Skriveni svet

Vladimira ]orovi}a, 2006; Ogledi o starom srpskom {tamparstvu, 2007; Ema-

nuil Jankovi}, 2007; Zaboravqeni bratstvenici po peru, 2008.287 Sva pisma Borivoja Marinkovi}a upu}ena Svetozaru Petrovi}u, pi-

sana su rukom.

mada znam da te mnogo {ta iz „moje oblasti” i ne treba i ne mo-è da interesuje.

Pozdravi svoje, Tvoj Borivoje Marinkovi}

3.

Moj Sveto,Vladimir Nikoli} [„Zemunski”] pisao je o Pa~i}u u Bran-

kovom kolu 1902. godine (u pet nastavaka).Voli te B.

4.

Dragi Boro,Ove su dvije knjiìce za Tebe – da nam jednu takvu napi{e{!Sveto

5.

Moj Sveto,Ovaj separat je redak, pogotovu s pi{~evom posvetom. Ne

znam ko bi mogao da bude \ura? (Dimovi}? Gavela?)B.

6.

Dragi Sveto,Leto je, vru}ina i dosada, pa nije lepo {to te stalno ne~im

gwavim. Ipak...Siguran sam da ti nije promakla îka \okina studija o Si-

luanu u Zborniku radova Instituta za prou~avawe kwièv-nosti SAN (Beograd, 1951, kw. I, 45–57). Razgledaju}i je danasdrugim povodom, primetio sam da je autor objavio obe one fo-tokopije sa Siluanovim stihovima (izme|u str. 48–49). O timrukopisima raspravqa na str. 52–53, 56). Ako nisi pogledaoranije, trebalo bi da u~ini{ to sada.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

226

@ao mi je, dragi moj, {to otkrivam ve} otkriveno, ali uhitwi da ti pomognem i da s tobom podelim radost neke novi-ne – fotokopije sam ti samo preneo iz Beograda u Novi Sad,ne pogledav{i {ta, u stvari, ~inim.

Tvojima i tebi èlim sve najlep{eBorivoje Marinkovi}

7.

Dragi moj,Skripta Vida Latkovi}a Teorija kwièvnosti (I deo iz

1950, II deo iz 1952) ~uvao sam, sve do danas, kao uspomenu namoje {kolske dane. Tabaci su, sada, tvoji, samo tvoji, mada neverujem da }e ti Vidov tekst biti zanimqiv i koristan. Aliako...

Tvoje i tebe voli B.

8.

Dragi Sveto,Anketu Isku{ewa poezije u Delu ~itao sam jo{ onda, 1957,

pa i sada, sasvim slu~ajno. U~inilo mi se da bi je trebalo ima-ti u svojoj biblioteci i, evo, dostavqam ti je, ukoliko smatra{da bi ti ne~emu koristila.

Zaborav je, na àlost, pao na ove odgovore, mada, u su{ti-ni, retka su zrna mudrosti i iskustva (kurzivi B. M.) koja se uwima kriju.

Voli te tvoj Bora

9.

[1975]

Moj Sveto,Pre nekoliko dana, u Beogradu, u kwiàri, sreo sam se s La-

lom Marinkovi}288 (koja mi nije nikakav rod). U razgovoru ko-

BO

RI

VO

JE

M

AR

IN

KO

VI

] (1

97

5–

19

94

)

227

288 Radmila Marinkovi}.

ji mi nije bio zanimqiv nimalo (zbog nametnute mi teme o ne-kom Panti}evom289 prisustvu ili tako ne{to). Lala me je zamo-lila da ti prenesem – ovako naknadno i ovako kasno – iskrenuzahvalnost {to si napisao i objavio rad „o izdavawu sredwo-vjekovnog pjesni~kog teksta”.290 Ona je, navodno, i sama o svemutome ba{ tako mislila, ali je dugo godina bila spre~avana dasopstveno mi{qewe organizuje i izoblikuje iz (trivijalnog)razloga o~uvawa me|ukolonijalnih odnosa na Katedri (?!).

Zamoliv{i me da ti ovo weno mi{qewe prenesem u mogu} -no doslovnoj situaciji, {to, eto, ja i ~inim, ostajem, ipak, po-malo zbuwen saznawem da nekakvog misticizma ima ne samo una{im ìvotima ve} i u na{em pristupu „nauci”, ukoliko tenauke odista ima.

Nata{u i tebe, kao i uvek, pozdravqa i voliVa{ Bora

10.

Moj Sveto,Traè}i danas jednu kwigu za na{eg Nikolu Grdini}a, ko-

ju sam mu obe}ao, na{ao sam – u gomili ovakvih i sli~nih ise-~aka – i ovaj ~lanak o Indiji. Meni nije potreban, mo`da }etebe interesovati. Voleo bih da tako bude.

Tvoj B

11.

Pro~itao sam i prostudirao tekst – mada je postavqen do-sta uslovno, hipoteti~ki – mislim da predstavqa „prelomni”momenat u dosada{woj bednoj „pa~i}ologiji”.291 Radujem se odsrca.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

228

289 Miroslav Panti}.290 Svetozar Petrovi}: „O izdavawu sredwovjekovnog pjesni~kog teksta”

(Povodom „Srbqaka”), Zbornik za slavistiku, Novi Sad, 1975, br. 8, str. 9–40.291 Svetozar Petrovi}: „Studije o Pa~i}evom kanconijeru”, Zbornik Ma-

tice srpske za kwièvnost i jezik, XXIII, 1975, 2, str. 209–248; Studije o Pa-~i}evom kanconijeru (II), Zbornik Matice srpske za kwièvnost i jezik,XXIV, 1976, 2, str. 221–251.

Boà Kova~evi} skupqao je „gra|u” o Pa~i}u ~itavog ì-vota, od toga, me|utim, nije objavio ni{ta. Mo`da bi trebalos wim da govori{ – dok je jo{ ìv, mu~enik.

B.

12.

[1975]

Dragi Sveto,Vi{e ne znam {ta sam ti beleìo o Siluanu, pa postoji mo-

gu} nost da se ponavqam, svejedno.Evo jo{ jednog podatka iz literature: \. Sp. Radoji~i},

Stare srpske kwièvnosti (XIV–XVII veka), Beograd, 1942,45–46, 77–78. Studija je u ovoj kwizi pre{tampana (i u ne~emudopuwena), prvi put je, ina~e, bila objavqena u Srp. kw. gla-sniku (vaqda za 1941, mrzi me da pogledam).

Toliko (opet).Tvoj B.Ako se ne vidimo, èlim ti sve najlep{e u 1975. godini,

dabogme, „sre}an put” u SAD.B. M.

13.

îkago, 8. II 1975.

Dragi Boro,292

Na po~etku nove postdiplomske sezone – ledeni (na radiju ba{kaù -20°C) ~ika{ki pozdravi! îtav januar je, dodu{e, pro{ao vrloumjereno (osim jednog hladnog talasa), ali sada ve} nekoliko danatraje prava ~ika{ka zima: sun~ano i ledeno, pa vjetar koji ~ini da ono{to ovdje zovu wind-chill effect bude i po -40 do -50°C. [tednja ener-gije (porasla je i najvi{e +18°C!) ne osje}a se, me|utim, u ku}i u ko-joj stanujem ni na univerzitetu – ne znam koliko je tu sada, ali sje-dim u ko{ulji sa kratkim rukavima i drìm u sobi neprestano otvo-ren prozor.

BO

RI

VO

JE

M

AR

IN

KO

VI

] (1

97

5–

19

94

)

229

292 Pismo se nalazi u arhivi supruge Borivoja Marinkovi}a, Mirjane Marinkovi}.

[ta radim? Sjedim uglavnom u biblioteci, pogotovo sada dokmojih jo{ nema (dolaze za dvadesetak dana). Malo isprobavam i raz-ne modele aparata za kopiranje (jedan primjer poga|a{ li {ta je? – uprilogu). (Printer je izra|en na klasi~nom Xroxu – za osjetljive tek-stove on je izgleda jo{ uvjek najbolji, mada bi se uz pode{avanje svje-tlosti i sl. moglo vjerovatno izvu}i mnogo vi{e i ja se zabavljam naautomatima kojima sâm rukujem kako znam i umjem).

Nije me ovdje bilo tri i po godine, pa se jo{ sasvim ne snalazimme|u novim knjigama – Gospode! koliko li novih knjiga svake go-dine izlazi! – i ne znam jo{ pravo re}i ima li uop}e {ta zaista zna~aj-no i novo. Ima li ne{to {to bi Tebe zanimalo odavde? Javi!

Kod nas upravo ferije idu kraju i spremate se za posao. Ima liina~e {ta nova? Gnjave li Te postdiplomci? A gnjavi{ li Ti (kako bitrebalo) njih?

Napi{i koju rije~! Dotle, Mnogo Te pozdravlja Sveto293

14.

[24. februar 1975]

Dragi moj Sveto,294

Tvoje predugo pismo stiglo mi je pre tri dana, ali ti ni-sam mogao odmah odgovoriti iz sasvim opravdanih razloga: po-padasmo ovde od zborova, sednica i „tako to”! Uop{te mi nijejasno {ta radimo i kuda to idemo. Joà i daqe preti nekim„bombama” – ovoga puta, izgleda, sasvim izvesnim. Pri~a se,najvi{e, o „razbijawu” klasi~nog oblika univerziteta, kao, to-boè, prerasli smo te oblike i grabimo ka nekom ciqu koji jeli~no, li~no meni, apstraktno nejasan. Dosta toga zamutio jenovi sekretar, protiv koga su, najblaè re~eno, bar polovinanastavnika. Bombarduju nas materijalima i dokumentima (ko-je ne ~itam!), zborovima i sednicama (na koje gotovo ne idem!),re~ima i perspektivi i perspektivi – u re~ima. îni se da jedo{ao trenutak kad je neva`no postalo da li se bavimo svojomosnovnom delatno{}u – da li pi{emo i {ta pi{emo, da li

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

230

293 S. Petrovi}, 5508, S. Hyde park, BLVD., Chicago, Ill. 60637, U. S. A.294 Petrovi} dopisao u uglu „stiglo u Chicag. 11. 4, odgov. 12. 4”.

drìmo ~asove i kako. Gu`va je tolika i haos takav da smo je-dva i ispite odràli, a kako nam banka uzima jo{ jedan deozgrade,295 gde nam je administracija – u aprilskom roku vero-vatno }emo sa studentima sedeti i kod „Gurmana”. Izme|u @i-ìja296 i Joè do{lo je, rekao bih, do krajwe ta~ke tolerantno-sti, od koje put vodi u bunkere ili ludnicu. Mari}a297 – ba{briga – nigde nema, ~ujem da je sa gospo|om Nikol u Kosjeri}u.Mi{a298 se povukao, definitivno, ne rekav{i, nikom, o tome(tako bi napisao Crwanski), Egeri},299 „svetozaruje” (pi{e ne-{to o Svetozaru Markovi}u), pa ni wega ponovo ne vi|am, se-kire su iskopane, ba{ nam je lepo (kurziv B. M.).

Jedino je III stepen stabilan, vi{e zahvaquju}i tvojim pre-ciznim uputstvima nego na{oj sposobnosti, Svetlaninoj300 imojoj. Dràli smo se „slepo” svega tvoga, pa je sve dosad i{lokako treba i sve je, bar dosad, bilo u~iweno na vreme i op{tezadovoqstvo. U utorak (za dva dana) po~iwe se s radom! Od pri-javqenih nastavnika samo dvojica, Koqevi} i Nejgebauer,301 ni-su dobili komisije; Koqevi} po molbi (zbog nesre} nog slu~a-ja u porodici, poginuo mu je bratanac, sin Nikole Koqevi}a,u Austriji, na skijawu), Nejgebauer i bez molbe (nije se nikoprijavio na wegov op{ti kurs). [kreb302 nam prvi put dolazi12. marta, Mari} je promenio temu kursa, ne govori o moder-nom romanu ve} o gr~koj tragediji (sic!). Razgovarao sam sa svi-ma polaznicima i, u razgovoru, s wima utvrdio ko }e {ta daslu{a, ko }e iz koje oblasti da pi{e svoj rad, ko }e – aproksi-mativno – biti u komisiji, a ko naprotiv, mentor. Moj Sveto,pomalo se brinem za sve i o svemu, samo ne o tvome „~edu” – IIIstepenu.

Raduje me {to }e{ pisati o Siluanu. Upravo zbog te rado-sti {aqem ti, uz ovo pismo, jo{ dva rada: jedan je Ka{aninov(na posledwoj strani!), koji ti je nesumwivo poznat, drugi je]orovi}evo (kseroks), koji bi svakako trebalo da ima{ na umu.

BO

RI

VO

JE

M

AR

IN

KO

VI

] (1

97

5–

19

94

)

231

295 Wego{eva br. 1296 Dragi{a @ivkovi}.297 Sreten Mari}.298 Milorad @ivan~evi}.299 Miroslav Egeri}.300 Svetlana Brankovi}.301 Aleksandar Nejgebauer.302 Zdenko [kreb.

Ovih dana iza{la je (u „Prosveti”) zanimqiva Ka{aninovakwiga o srp. sred. kwièvnosti (velikim delom pre{tampaniz „Kwièvnosti”, mawim delom iznova pisana).303

Javi se (kurziv B. M.) – ako ti {ta treba, ~ak i onako, kaoprijateq, iz belog sveta.

Tvojoj supruzi, sinu i tebi eli sve najlep{e, najboqe, naj-simpati~nije, najmaksimalnije, Va{ zauvek Borivoje Marin-kovi}

15.

îkago, 12. april 1975.

Dragi Boro,304

Ve} sam se zaista po~eo pitati kako da nema od Tebe ba{ nika-kva glasa kad – ju~e! – stiè od Tebe pismo, februarsko, nedatirano,ali sa po{tanskim datumom od 24. februara. Stavio si na njega mar-ke za avionsko pismo ali nisi nalijepio oznaku „Avionom” pa je pu-tovalo brodom i nauìvalo se Atlantika. Kako bilo, drago mi je daznam da nisu Tvom nepisanju bile razlog nikakve posebne neprili-ke, mada mi je ào {to je ispalo da se Ti sad opet o mom nepisanju,vjerovatno, pita{.

Hvala Ti na op{irnom opisu na{ih fakultetskih prilika i poslova.Hvala Ti pogotovo na novoj porciji Siluana – ako ikada najzad ipakne{to o Siluanu napi{em, bi}e{ Ti za to najvi{e zasluàn odnosnokriv.

Vrlo me je dirnula vijest o bratancu Koljevi}evu. Imam nekiimpuls da napi{em par rije~i Nikoli Koljevi}u ali je vjerovatno boljeda sada to vi{e ne ~inim: imam, naàlost, neka iskustva u tim stvari-ma pa znam da zaka{njela ohrabrenja i rije~i sau~e{}a ~e{}e bivajunov udarac nego ma kakva pomo}, ~ovjek, naravno, ni{ta kroz parmjeseci ne zaboravi, niti rana zarasta pa da bi je neko mogao da po-vrijedi, ali ga pismo neizbje`no vrati na prvi uàsan dan. Jadni Ni-kola! Kako su te na{e svakodnevne neprilike i muke bezna~ajne podznakom ovakvih tragi~nih udaraca.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

232

303 Milan Ka{anin: Srpska kwièvnost u sredwem veku, „Prosveta”, Beo-grad, 1975.

304 Pismo se nalazi u arhivi supruge Borivoja Marinkovi}a, Mirjane Marinkovi}.

Znao sam da }e na{i postdiplomski dobro funkcionisati podTvojom upravom pa sam nekako bez iznena|enja primio vijest dastvari s njima normalno idu. Hvala Ti {to si se prihvatio tog posla,jo{ jednom. Mo`da je smije{no da brigu za te studije uzimam neka-ko li~no, ali bio je to pravi ve}i posao koji su mi ljudi u Novom Sa-du traìli da uradim, za sredinu koja me je lijepo primila i kojoj seonda ipak nekako moram i oduìti. A i ina~e mislim da je dobro daih imamo – ne mislim da im va`nost treba precijeniti, ali neki,makar i mali, doprinos kulturnoj i nau~noj fizionomiji sredine ipakzna~e.

Meni je ve}i dio boravka ovdje pro{ao – za dva mjeseca, otprili-ke, treba da pokupimo prnje pa da krenemo, s noge na nogu, bro-dom, ku}i. Dosta sam se naradio, najvi{e u biblioteci, pro{lih mje-seci, a sada, kada sam mislio da }u malo otpo~inuti, ispalo je daimam, u drugom trimestru, vi{e studenata nego {to sam o~ekivao pai pune ruke posla sa njima. Tako sada opet dalje kao magarac radim– nekome je valjda su|eno da mu tako dovijeka bude – ali mi nijeprevi{e ào jer je ve}i moj kurs, o teoriji istorije knjièvnosti, naovda{njoj komparitivnoj knjièvnosti, i za mene nov, prvi put ga utom obliku predajem, pa se i zabavljam, {to zna~i da ne samo ame-ri~ki studenti nego i ja od njih i od iskustva svojih sa njima tako|e –a {to bih? – u~im! îtav posao dao mi je ujedno priliku da popunimne{to praznina koje sam u ovoj oblasti imao – naro~ito u literaturikoja je iza{la u zadnjih nekoliko godina – tako da sam uglavnom za-dovoljan, upravo sam zadovoljan, {to nije mo`da ~ovjeku pozitivnaosobina ali je prijatna.

Pozdravi mi Svetlanu i svakog drugog za koga misli{ da }e mubiti drago da ga pozdravim. Ako stigne{, napi{i mi jo{ koju rije~ osebi i novosadskim nam poslima. Radujem se da }u skoro i ja tamopa }emo se op{irno narazgovarati.

Moji Te mnogo pozdravljaju, srda~no, Sveto

16.

[1975]

Dragi moj Sveto, Imao sam velikih nevoqa s pismom koje sam ti poslao kra-

jem februara, najvi{e zbog toga {to mi u po{ti nikako nisu

BO

RI

VO

JE

M

AR

IN

KO

VI

] (1

97

5–

19

94

)

233

hteli dozvoliti da ti po{aqem one tekstove o Siluanu. Revol-tiran, kao {to moè{ pretpostaviti, odlu~io sam da moje pi-smo krene obilaznim putem (brodom), pa makar ti nikad nestiglo. [to se ti~e ~iwenice da pismo nije imalo datuma, toje – kad sam ja u pitawu – sasvim normalna stvar! Dakle, mojSveto, ne stavqam datum. Ne patim od sujete da }e jednoga danamoja korespondencija nekome biti od zna~aja, pa, eto, iz skrom-nosti do|oh do principa. ûdan ti je ~ovek.

Mada bih voleo da ti u ìvotu uvek bude dobro, ako ve} nemoè lepo, radujem se, ipak, tvom skora{wem povratku „domu,slatkom domu”. Iskomplikovalo se bitisawe u na{oj ustano-vi u tolikoj meri u kojoj ti, ovako iznenadno, ne bi sve mogao„razumeti”. Ne znam kako i zbog ~ega, qudi postado{e nevernisvome liku i vlastitom moralu, pa u lovu na neka re{ewa dej-stvuju, pokatkad, suprotno svemu o~ekivanom. Izolacija u ovimtrenucima bila bi svrsishodna kada bi ~ovek umeo da budesklon kukavi~luku: to ja ne umem i ne}u. Otuda, dabogme, sva tanervirawa, kojih je napretek, i sva ona razo~arawa, bez kojihbi ìvot bio lep{i. U jeku su, ba{ ovih dana, sastanci na{ihaktivista, na kojima se – ko zna po koji put – dovodi u pitaweli~no dostojanstvo svakoga od nas posebno. Nervoza je uhvati-la korena ~ak i u osobama kod kojih se to ne bi o~ekivalo. Pro-{le nedeqe, na primer, do{lo je do neo~ekivanog incidentaizme|u [izostavqeno] i wenog verenika, s jedne strane, i [izo-stavqeno], s druge, nisu mi jasni uzroci, ne bih umeo da tiobrazloìm posledice (osim, razume se, pri~u o nekim {ama-rima i lak{im [izostavqeno] telesnim povredama). Sva{tase, zatim, govori o disciplinskim represalijama. Da te Bog sa-~uva.

Sutra nam po~iwu ispiti („aprilski”). Odmor od ~asovadobro je do{ao, ali sada po~iwu „masaè” druk~ije vrste. Po-malo je sve to neprijatno, kao i ki{e, koje su se ustalile do od-vratnosti. Danas je prvi lep{i dan. Bio sam dva dana kod mo-jih u Beogradu. I tamo mi je bilo dosadno. Poslovi odmi~u, nosve nekako bez srca. [kreb nam uredno dolazi i vrlo je zado-voqan, kako mi re~e, svojim slu{aocima. Planirawe za slede-}u {kolsku godinu (za III stepen) ne{to je zastao zbog toga {tonam niko dosad nije mogao dati pravno tuma~ewe izraza „ugo-vor i cenu”, od ~ega zavisi sudbina na{ih gostiju. U sredu, 23.aprila, ima}emo jo{ jedan (~etvrti) sastanak Koord. odbora

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

234

samo zbog te pojedinosti. Sastanak je molio da zakaèm li~nona{ Joà.305 Vaqda }e ovo biti u redu. Ko zna, uostalom.

Kad bih ti ovako pisao, ne znam gde bih se mogao zaustavi-ti. Ne elim, najzad, da ti lepe dane ozbiqnog rada uneveselimna{im neozbiqnostima. Prekidam, stoga, negde na samom po-~etku, uz sve èqe da sa svojom porodicom provede{ ovo pre-ostalo vreme {to ugodnije.

Dobra ti sre}a, moj Sveto, Voli te Bora.

17.

Port Arthur, 18. juna 1975.

Iz predivne teksa{ke panorame, bez {e{ira, mnogo Te pozdravljaSveto306

18.

[1976]

Dragi Sveto,Vidim iz Croatice (VII–VIII)307, koju sam pregledao u kwià-

ri, da si po~eo da se bavi{ tzv. „slobodnim stihom”. U kwi-àri nai|oh na ovu kwigu, pa eto, s qubavqu.

Nata{u i tebe voli B.

19.

îkago, 12. april 1977.

Srda~an pozdrav iz ~ika{kog kraja, Sveto308

BO

RI

VO

JE

M

AR

IN

KO

VI

] (1

97

5–

19

94

)

235

305 Joè Poga~nik.306 Razglednica, sa~uvana kod Mirjane Marinkovi}, supruge Borivoja Marin-

kovi}a.307 Svetozar Petrovi}, „Stih A. B. [imi}a i pitanje o komparativnoj tipologiji slo-

bodnog stiha”, Croatica, Zagreb, 1976, br. 7–8, str. 303–320.308 Razglednica: „The University of Chicago, Founded in 1890 by John D.

Rockefeller, Frank Lloyd Wright’s House”, nije datirana, ali je vidljiv pe~at: Chica-go, 12. apr.

20.


Dragi moj Boro,309

iskreno sam se raàlostio saznav{i da je umrla Tvoja draga maj-ka. Nisam je poznavao, ali znam koliko si Ti bio s njom vezan, aznam i koliko se u bolesti namu~ila.

Volio bih da sam mogao da Te vidim i da Ti stegnem ruku, alikako stvari idu, ne znam kad bi to moglo da se ostvari. @elim zatoda Ti makar ovako, pismeno, kaèm da Nata{a i ja u~estvujemo ubolu Tvom i Tvoje porodice.

Iskreno, Tvoj Sveto

21.

Allahabad, 8. II 1986.310

Evo me na mjestu zlo~ina – ovdje sam bio dvije godine prije tri-deset godina. Danas je tu – na u{}u Dàmune u Ganges – najva`ni-je veliko kupanje u rijeci, i ~itav je grad kao ko{nica.

Sve vas troje pozdravlja, SvetoP. S. [ne~itko] – pijem!

22.

Missouri, 25. mart 1987.

Bratski misurijanski pozdravi, Sveto311

23.

Seul, 7. I 1994.

Draga Ceco, Miro i Boro,312

Ovo nije pismo nego na{ prilog za va{ ku} ni nau~ni skup o Ma-kariju. Prilog, na àlost, nije ni sop{tenje ni koreferat nego nekakvo

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

236

309 Pismo se nalazi kod Mirjane Marinkovi}, supruge Borivoja Marinkovi}a.310 Razglednica.311 Nije datirano, pe~at: „Missouri 25. mart 1987”.312 Pismo kucano pisa}om ma{inom, kopija.

prethodno obavje{tenje (da se koristi samo u prate}im priredbama):jo{ o svemu znamo vrlo malo; da ne znamo knjige o temi, nije veli-ka neprilika, nismo stru~njaci, o tome se od nas i ne o~ekuje ni{ta,ali nismo jo{ ni{ta od materijala ni vidjeli sami ni opipali, a to je ono{to se o~ekuje od nas kao laika a svjedoka (po principu: „da }ito –’odo’”). Nismo jo{ stigli ni na jedno mjesto koje bi bilo za to odlu~-no va`no. Tek sam prekju~e, nakon mukotrpnih istraìvanja, uspioda utvrdim da u Seulu postoji specijalizovan muzej stare knjige, i sa-znao mu adresu (svi koje ovdje znamo tvrdili su nam da u Seulu, do-du{e, ima na stotine muzeja ali da takvog nema), tako da }emo oti-}i do njega idu}e sedmice, na vrijeme za proslavu ali prekasno za ovopismo. Na ostrvo Kanghwa (~itaj: Kanhua) prijatelji su nas jednomve} bili poveli, prije tri mjeseca, ali nas je uàsna saobra}ajna gu`vasvratila u Inch’ŏn (In~hŏn) u riblji restoran na rivi; planiramo po-novo put tamo idu}e subote. U manastir Haein (Hä-in) mogli bi-smo sti}i kad po|emo u Kyŏn|u), ako se ne pokaè da su u pravuna{i ovda{nji znanci koji tvrde da turisti nemaju pristupa manasti-ru, pogotovo ne biblioteci (uprkos onome {to }ete na priloènomsnimku pro~itati).

Umjesto izvje{taja o ozbiljnom radu, tj. ’odanju, zato, samo felj-ton o onome {to mi sada iz ~orbinih ~orba moèmo iscijediti o po-~ecima korejskog {tamparstva.

Otkad u Koreji traje {tampanje po drvenim blokovima na koji-ma je urezan slog (woodblock printing), na kineski na~in, jo{ ne zna-mo da li se zna. Po knjigama ~ovjek nailazi na fotografije pojedinihstrana iz tako {tampanih u Koreji spisa (najobi~nije ilustrovanih bu-disti~kih sutra) iz vrlo ranog vremena (najstariji primjer na koji samnai{ao je iz 11. vijeka). Najva`niji korejski posao u ovoj vrsti {tampeje objavljivanje ~itavog budisti~kog kanona, Tripitake. Od prvog ta-kvog poku{aja za koji se zna, a koji se obi~no stavlja u 11. vijek, nijeostalo ni{ta; ve} pripremljen slog, po kome, valjda, ni jedan primje-rak nije bio jo{ {tampan, uni{tili su u jednoj invaziji Kitani, nekavrsta Ma|ara, ili sli~nog nekog drugog zapadnog naroda.

Nov slog priprema se od 1237. na ostrvu Kanghwa, kamo su predMongolima izbjegli vladari iz dinastije Koryo (Korjo, po njimaevropsko ime za zemlju koja se danas zove Hanguk, ili ceremonijal-no malo pro{ireno). Drvo je uvezeno iz Kine, mo~ilo se onda tri go-dine u slanoj vodi i tri godine u slatkoj, tri godine bilo zakopano uzemlji a tri se su{ilo na otvorenom. Urezivanje je trajalo 16 godina,i tako je pripremljeno – po raznim izvorima – 81.258 odnosno

BO

RI

VO

JE

M

AR

IN

KO

VI

] (1

97

5–

19

94

)

237

86.600 blokova sa tekstom na obe strane (na strani prosje~no 22 redapo 14 znakova u redu); blokovi su formata, u in~ima, 9,5 x 29 x 2,5.Po tom slogu je onda {tampana danas slavna Tripitaka Coreana, da-nas najstariji i najbolje sa~uvan potpun tekst budisti~kih svetih spi-sa na svijetu, u 6.780 tomova. Sa~uvana su tri primjerka {tampanogteksta ali je sa~uvan i ~itav slog. On je, kad su se prilike promijenilei ostrvo postalo nesigurno, prenesen u hram/manastir Haein, u bli-zini mjesta Taegu (Tägu), na jugoistoku zemlje, i tamo smje{ten uposebno izgra|enu biblioteku ~iji su graditelji, pokazalo se, dobroodmjerili poèljnu vlagu i temperaturu. Tih 400 km prenijele su ga1488. godine pje{ke budisti~ke kalu|erice, svaka sa po jednim blo-kom na glavi.

Sve je to, naravno, samo predistorija dana{njeg {tamparstva. Naj-vi{e {anse da nas prevedu u istoriju imali su, izgleda, Kinezi, ali suzabrljali. Oni su neku vrstu pravog {tamparskog sloga – ne~eg {to seslaè (engleski bi se to reklo movable type) – i zamislili, jo{ u vrije-me dinastije Sung, u 11. vijeku; ali zamisao se nikad nije pretvorilau praksu koja bi i{la dalje od eksperimenta, bilo zato {to su rezbare-nje u drvetu previ{e voljeli, bilo zato {to njihovoj potrebi za velikimtiraìma nova tehnika nije odgovarala, pogotovo zato {to su slog htje-li da rade iz gline. Pravi {tamparski slog – movable metal type – stvo-rili su Korejci, ne zna se ta~no kada ali svakako prije 1234 (neki misle:jo{ u drugoj polovini 12. vijeka, drugi: tek kad su vladari iz dinasti-je Yi Kyu-bo (I Kjo-bo) imao je, zapisano je, prije smrti (1241), 28primjeraka jedne knjige {tampane novim na~inom na Kanghwi. Nezna se koji je metal kori{}en za slog za prva izdanja; misli se: bakar;kasnije se koristi bronza. Najstarija danas sa~uvana a datirana {tam-pana knjiga je iz 1377. a nalazi se u pari{koj Nacionalnoj biblioteci.

Za vreme dinastije Koryo pravo {tamparstvo ostalo je ipak, izgle-da, u sjeni {tampanja po drvenim blokovima; svakako, ostalo je u sa-stavu istoga dràvnog ureda za {tamparstvo. Stvar se promijenila sanovom dinastijom, Yi (I). Ve} prvi kralj nove dinastije 1392. osnivaposeban resor za novu vrstu {tampe, a drugi, T’aejong (Thä|on),obja{njava 1403. da je glavni razlog prihvatanja novog izuma {tedlji-vost: „Da bismo u dràvi imali dobru upravu, moramo mnogo da~itamo. Budu}i da je Koreja daleko na istoku od Kine, knjige se te-{ko nabavljaju. Ako èlimo da ih pre{tampamo, moramo da izradi-mo nove blokove za {tampanje, a to je ogroman posao a blokovi se,uz to, lako lome. Te{ko tako moèmo da {tampamo sve knjige kojesu nam potrebne. Zato odlu~ujem da se izradi metalni slog od bron-

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

238

ze, tako da moèmo da pre{tampamo svaku novu knjigu do koje do-|emo.” Istovremeno je odre|en i standardan tip znakova, nazvankyemi (kjemi), po imenu godine u kojoj je stvoren; slog tipa kyemi,iz 1403, sa~uvan je, i to je danas najstariji sa~uvan a datiran {tam-parski slog. Tipovi sloga se poslije toga vi{e puta mijenjaju (ve} 1434.kyemi zamjenjuje kabin) ili se jednostavno novi dodaju i reper-toar {iri.

Eto, to je sve {to se o tome danas zna. (U Na-dong 107)Sre} noga vam Makarija svima èli Sveto

Postskriptum, 8. I 1994.Koliko nauka danas brzo napreduje, vidje}e se po ovome {to sli-

jedi. Sasvim neplanirano, {vrljaju}i po gradu, stigli smo danas posli-je podne u Nacionalni muzej (to je glavni narodni muzej, ne onajranije ovdje spomenut). I tamo vitrina o po~ecima {tamparstva: eto,pro’odasmo. Drveni blokovi su ve}i, i djeluju impozantnije; sadshvatam i kako se s njima radilo: nasa|ivao se svaki u par drvenihru~ki i onda se, kao pe~at, pritiskao na papir. Dobro istro{eni i izmr-ljani, djeluju i oni kao pravi {tamparski slog. Gotovo da shvatim Ki-neze. Metalni pokretni slog djeluje neuglednije (Radmila, koja je vi-trinu, i trenutak prepoznavanja, ovjekovje~ila kamerom, samo ga jerepom snimka zaka~ila); u stvari, slog k’o slog. Pravo iznena|enje uovom muzeju bilo mi je ne{to tre}e: cigle sa ispisanim tekstom natanjoj duòj strani, i to tekstom koji je sluìo ili mogao da sluì oti-skivanju na papir, i takvih papira je ne{to sa~uvano, a cigala ko |u-breta, po principu: gdjegod na|e{ zgodnu ciglu, tu natpis ureì. Naj-starija izloèna koju sam zapazio datirana je 5. vijekom.

BO

RI

VO

JE

M

AR

IN

KO

VI

] (1

97

5–

19

94

)

239

PREDRAG PALAVESTRA313

(1977–1995)

1.

Beograd, 11. jul 1977.


obave{ten sam, nedavno, o ishodu sednice Nastavno-nau~nogve}a Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na kojoj se raspravljalo i omome izboru za nastavnika na katedri za savremenu jugoslovenskuknjièvnost. Obave{ten sam, tako|e, o tvom stavu, kao i o stavu tvo-je supruge, koju i ne poznajem, pa èlim da vam oboma, kao i dru-gim kolegama koji su se za mene zaloìli, toplo i iskreno zahvalimna podr{ci, uveren da time niste nepotrebno i nezasluèno navuklineku bedu na svoju glavu. itava ta igrarija za mene je zna~ajna uto-liko {to sam od ljudi koje po{tujem i cenim kao kolege iz moje stru-ke dobio laskavo mi{ljenje i o meni i o mome radu, {to znam da mo-gu ra~unati sa ljudima ~ije je samo prisustvo dokaz da sve jo{ nijeizgubljeno, i {to }e od te farse ostati bar neki trag kao dokaz duhov-ne i moralne klime u kojoj smo ìveli i radili – uprkos svemu. Iskre-

240

313 Predrag Palavestra (Sarajevo, 14. juni 1930), istori~ar knjièvnosti, redovni~lan SANU. Njegova knjiga Posleratna srpska knjièvnost 1945–1970 pre}utno jezabranjena i jednim delom tiraà i zapaljena. Objavio slede}e knjige: Knjièvne te-me, 1958; Kwièvnost Mlade Bosne, 1965; Tokovi tradicije, 1971; Posle-

ratna srpska kwièvnost 1945–1970, 1972; Dogma i utopija Dimitrija Mitri-novi}a: po~eci srpske knjièvne avangarde, 1977; Kritika i avangarda u modernojsrpskoj knjièvnosti, 1979; Skriveni pesnik: Ivo Andri}, 1981; Kriti~ka kwièv-

nost, 1983; Nasle|e srpskog modernizma, 1985; Istorija moderne srpske kwi-

èvnosti – zlatno doba 1892–1918, 1986; Kwièvnost kao kritika ideolo-

gije, 1991; Kwiga o Andri}u, 1992; Kwièvnost i javna re~, 1994; Kriti~ke

rasprave, 1995; Jevrejski pisci u srpskoj kwièvnosti, 1988; Istorija srpskog

PEN-a, 2006. 314 Pismo kucano pisa}om ma{inom.

no te molim da prenese{ svojoj supruzi moj pozdrav i da oboje osta-nete u uverenju o mojoj istinskoj odanosti.

Iskeno Va{P. Palavestra

2.

Beograd, 3. III 1982.

Dragi Sveto,315

molim Te da o ovome pozivu ozbiljno razmisli{ i da svakako na-|e{ vremena da se uklju~i{ u projekat, kako si i obe}ao u zadnjempismu. Rok je dovoljno dug, a tema se lako moè na}i iz onoga kru-ga kojim si se ve} toliko puta bavio. Zato ~vrsto ra~unam sa Tvojomsaradnjom i pomo}i na poslu koji je zajedni~ki i koji moè imatiuspeha i zna~aja samo ako ga valjano obave pravi ljudi u koje, za me-ne, spada{ i Ti, pre mnogih drugih. Hvala Ti unapred.

Iskreno TvojP. Palavestra

3.

Beograd, 22. januar 1987.

Dragi Sveto,316

istinski sam sre}an {to Ti mogu poslati prvi primerak zbornikaTeorija istorije knjièvnosti koji je, nakon drugog natezanja, ju~e iza-{ao iz {tampe. Nisam nikako mogao da uti~em na smanjenje tog ne-prirodnog zaka{njenja (od dve godine!), ali sam se sad uverio da,sre}om, materijal nije izgubio ni{ta od aktuelnosti i va`nosti. To jevelikim delom upravo zasluga kolega-saradnika, pa Ti i ovim pu-tem jo{ jednom toplo i srda~no zahvaljujem na pomo}i i – str-pljenju!

Iskreno Te pozdravlja TvojP. Palavestra

PR

ED

RA

G P

AL

AV

ES

TR

A (1

97

7–

19

95

)

241

315 Pismo pisano rukom.316 Pismo pisano rukom.

4.

Seul, 27. decembar 1994.

Dragi Predraè,317

Pi{em Ti da bih i pismeno obrazloìo svoj predlog, za koji si Tipokazao mnogo razumijevanje u na{em telefonskom razgovoru lje-tos, da na{a akademija pokloni neka svoja izdanja odsjeku za jugo-slovenske studije Univerziteta Hankuk za strane studije.

Department of Yugoslav Studies osnovan je na Hankuk Univer-sity of Foreign Studies u Seulu kao dio Koledà za zapadne studije1988. godine, i na njemu se od tada svake godine upisuje po 40 no-vih studenata, tako da tu u svakom trenutku na{ jezik, knjièvnost,kulturu, istoriju, ekonomiju itd. studira oko 150 studenata, {to jemo`da najve}a grupa studenata koja te stvari danas studira ma nakojem stranom univerzitetu na svijetu. Naravno, koled` je ovdje,kao i tipi~an ameri~ki i japanski koled`, prvenstveno op{teobrazov-na a ne profesionalna {kola (u kojoj je Yugoslav Studies ovim stu-dentima major uz koji imaju kao minor, a ponekad i kao drugi ma-jor, i jedan od tzv. velikih svjetskih jezika), tako da }e se ve}ina svr-{enih studenata u budu} nosti na{im stvarima profesionalno bavitisamo marginalno, ili mo`da nikako, ali op{ti efekat tih studija zarazumijevanje na{ih prilika i poznavanje na{e kulture je ogroman.Oni predstavljaju i osnovu za budu}a korejska nau~na prou~avanjana{eg jezika i knjièvnosti, za prevo|enje na{e knjièvnosti sa origi-nala (knjige I. Andri}a i B. Peki}a objavljene su u prevodu sa engle-skog) itd. Prvi korak u tom pravcu u~injen je otvaranjem post-diplomsikih studija prije dvije godine (sa po jednim studentom uprve dvije generacije, sa dvoje upisanih u {kolskoj godini koja po~i-nje u martu 1995), a plod je dosada{njeg ìvota odsjeka desetakmladih, vrlo talentovanih, ozbiljno motivisanih i poslu posve}enihljudi, od kojih neki na postdiplomskim studijama ovdje ili u Beo-gradu ili na nekom zapadnoevropskom univerzitetu, a drugi jo{ nakraju studija na koledù ovdje ali ve} sa razvijenim specifi~nim stu-dijskim interesom ili sa prvim iskustvima u prevo|enju na{e knji-èvnosti.

Najzaslu`niji za dosada{nji razvoj odseka je svakako njegov {ef,profesor Kim Seong-Hwan, rusista po prvom obrazovanju, koji je

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

242

317 Pismo kucano pisa}om ma{inom, kopija.

magistarske studije na{e lingvistike zavr{io kod pokojnog KenetaNejlora:318 izuzetno talentovan mlad ~ovjek koji se potpuno predaoradu na odsjeku. Pojedine kurseve predaju pojedini profesori Korej-ci sa drugih odsjeka ili univerziteta, honorarno (me|u njima, pro-fesor ruske knji`evnosti sa Univerziteta Koryo, Ko Il, koji je prijenekoliko godina sastavio i preveo jednu antologiju moderne jugo-slovenske poezije).

Ali razvoj odsjeka je znatno pomogao i Filolo{ki fakultet u Beo-gradu. Ve} prvih godina predavao je ovdje profesor Jovan Dereti}, au pro{lom semestru bili smo ovdje trojica: profesor Ljubomir Popo-vi}, koji je bio ovdje tri godine i uskoro se vra}a, profesor PredragPiper, koji je jesenas do{ao, i ja, koji se u junu namjeravam vratitiposlije druge svoje godine. Filolo{ki fakultet, i njegov Me|unarodnislavisti~ki centar, mnogo su pomogli i slanjem knjiga, a vi{e knjigadarovala je i Vukova zadu`bina, kao i pojedinci koji su na ovaj ilionaj na~in bili sa Seulom i ovim univerzitetom u vezi. Iako i univer-zitet sam ula`e mnogo za nabavku knjiga iz na{ih struka (u vreme-nu u kojem sam ja ovdje, i u kojemu je normalno naru~ivanje knji-ga iz na{e zemlje bilo nemogu}e, nabavljao je gotovo sve va`nije {tose objavljivalo na stranim jezicima u svijetu – pa neke na{e knjige bi-blioteka ima u engleskom ili francuskom prevodu ali ne i u origina-lu – a profesor Kim je sâm mnoge knjige pribavio preko svojih biv-{ih studenata u Beogradu), sve je to, naravno, nedovoljno, tako daje nedostatak mnogih va`nijih knjiga vjerovatno glavna preprekadaljem napretku ovoga mladog a izuzetno vitalnog centra na{ihstudija.

Svaki bi poklon na{e akademije, naravno, dobro do{ao – pomi-njali smo ve} u na{em razgovoru pojedine zbornike radova sa nau~-nih skupova, kriti~ka izdanja itd. – ali bi najdragoceniji u ovom tre-nutku, kako sam shvatio, mogao da bude poklon dviju publikacijakoje jo{ samo akademija ima, mislim, u kompletu: veliki Re~nik i Ju-`noslovenski filolog.

Knjige mogu da se po{alju na ovu adresu [ ].Ovo pismo ponije}e u Beograd kolega Predrag Piper, koji tamo

putuje sutra. Po{tom bi, pogotovo sada oko Nove godine, putovalo

PR

ED

RA

G P

AL

AV

ES

TR

A (1

97

7–

19

95

)

243

318 Kenet Nejlor (Kenneth Naylor) (Filadelfija, 27. februar 1937 – Kolumbus,10. mart 1992), ameri~ki lingvista i slavista, jedan od vode}ih stru~njaka za srpsko-hrvatski jezik i ju`noslovenske jezike uop{te.

Studirao zajedno sa profesorom Edvardom Stankijevi~em, koji mu je bio imentor i blizak prijatelj.

predugo. A kolega Piper, uz to, bi}e u Beogradu ve}i dio ovda{njegraspusta, skoro dva mjeseca, pa bi on mogao da dâ svaku eventual-no potrebnu dopunsku informaciju ili obja{njenje (njegov beograd-ski broj telefona je [ ].

Svako dobro u 1995. èlim Tebi i Tvojima, i svim kolegama uOdeljenju.

Srda~no Te pozdravlja[Sveto]

5.

Beograd, 18. I 1995.

Dragi Sveto,319

hvala ti na qubaznom i iscrpnom pismu od 27. decembra1994. godine. Ve} na prvom ovogodi{wem skupu Odeqewa 17.januara izvestio sam kolege detaqno o tvom opisu jugoslavi-sti~kih studija u Seulu i svi pristuni ~lanovi srda~no su tepodràli u tvojim nastojawima i toplo pozdravili. Zakqu~i-li smo da preko Izvr{nog odbora i Biblioteke SANU obezbe-dimo traène kwige, mada, na àlost, Re~nika vi{e nema ukompletu, jer je zimus magacin izgoreo, pa je uni{teno vi{eod 2000 primeraka raznih dosad iza{lih svezaka Re~nika. U~i-ni}emo sve {to bude mogu} no da iza|emo u susret tvome zah-tevu i pomognemo rad prof. Kima i svih kolega. Odabranekwige posla}emo po{tom, jer bi kolegi Piperu bilo isuvi{ete{ko da ih nosi sa sobom. Vredni saradnici BibliotekeSANU preuze}e daqu brigu o redovnom snabdevawu Hankukuniverziteta svim relevantnim izdawima Akademije. Veza suNik{a Stip~evi}, kao direktor Biblioteke i g-|a OlgicaMom~ilovi}, wegov vredni saradnik.

Iskreno nas je obradovalo tvoje pismo i nesumwivo uspe-{an rad sa studentima u Koreji. Molim te da prof. Kimu iostalim kolegama prenese{ na{e srda~ne pozdrave i poziv danas svakako posete u Akademiji kad prvi put budu do{li u Beo-grad. Mi im svima stojim na raspolagawu u okviru svojih mo-gu} nosti, pa ih ti uveri u na{u odanost i naklonost.

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

244

319 Pismo pisano pisa}om ma{inom.

Tako|e te molim da svojoj porodici prenese{ moje tople isrda~ne èqe za sre}an i uspe{an daqi boravak u Koreji i do-bar vetar na povratku ku}i.

Iskreno tvojPredrag Palavestra

6.

Seoul, 20. IV 1995.

Dragi Predraè,320

Prije petnaestak dana stiglo je ovamo – na veliko veselje doma-}ih – ~itavo jedno malo brdo knjiga, sve ono {to je Biblioteka SANUjavila posebnim pismom321 i spiskom da {alje (u stvari i vi{e od toga,~itav zapravo poslijeratni komplet Ju`noslovenskog filologa, izvanre-dan katalog [ne~itko] i jo{ jedna ili dvije moje publikacije). Knjigese sada sme{taju i popisuju – bi}e to zaista dopunjena zbirka za ovda-{nje na{e studije; i kolega Piper i ja smo ve} bili u prilici da nam ne-koliko od tih knjiga za na{e postdiplomce ba{ – kad im onda i treba.

Mnogo Ti hvala na zalaganju da se to uradi kako valja. Hvala,naravno, i Odeljenju i Nik{i Stip~evi}u i Biblioteci.

Ja bih ovdje morao da ostanem jo{ oko dva mjeseca prije nego{to se definitivno vratim. Onda }emo, nadam se, imati prilike da se~e{}e vi|amo.

Srda~no Te pozdravljaSveto Petrovi}

PR

ED

RA

G P

AL

AV

ES

TR

A (1

97

7–

19

95

)

245

320 Skica odgovora pisana rukom.321 Spisak sadrì 32 publikacije.

NOVICA PETKOVI]322

(1988)

1.

Novi Sad, 15. 12. 1988.

Dragi Novice,323

Mogu, naravno, razumjeti da Vas tema stiha i ànr trenut-no strasno ba{ ne zanima, i bio bih zadwi gad kad bih Vas na-govarao da se sad wom po~nete naveliko baviti samo zato da bi-ste pripremili neko izlagawe za na{ skup.

Ali – a to je ono „ali” koje djevojci sre}u gubi a nama bi je,Bog li ho}e, moglo donijeti – pitam se nije li mogu}e ne{todrugo. Svi u~esnici ne dolaze na na{ skup sa pripremqenimizlagawem (niti svi daju pisani prilog za zbornik). I dosadnam je na tim skupovima najva`nija bila debata – a bila je onasvaki put vrlo zanimqiva, i stvarna. A za debatu je odlu~no va-`no razumijevawe konteksta posebne teme, {iri teorijski vi-dik, otvorenost za razli~ite perspektive. Vi biste, bez ika-kve posebne pripreme, mogli u na{ razgovor unijeti jednuva`nu perspektivu, i zato bi nam bilo dragocjeno da do|ete.Ako Vas ne{to u raspravi bude stimulisalo, govori}ete. Akone, upozna}ete jedan broj kolega, na{ih i stranih, koje zanima-

246

322Novica Petkovi} (Dowa Gu{terica, Lipqan, 18. januar 1941 – Beo-

grad, 7. avgust 2008), kwièvni teoreti~ar, kriti~ar, esejista, prevodilac,univerzitetski profesor, ~lan SANU. Objavio slede}e kwige: Poezija i kri-

tika, 2002; Publicisti~ka stilistika, 2002; Ogledi o srpskim pesnicima,1999; Ogledi iz srpske poetike, 1990; Dva srpska romana, 1988; Od formalizma

ka semiotici, 1984; Jezik u kwièvnom delu, 1975; Artikulacija pesme, 1968;Artikulacija pesme II, 1972; Slovenske p~ele u Gra~anici, 2006; Poezija u ogle-

dalu kritike, 2007. 323 Pismo kucano pisa}om ma{inom, kopija.

ju ipak one iste stvari koje i Vas zanimaju, i omogu}i}ete wi-ma da Vas upoznaju.

Zato, ako mi ba{ izri~ito ne zabranite, volio bih da po-stupite ovako: kada, u aprilu ili maju, budemo slali posqedwepozive svim prijavqenim u~esnicima, posla}emo ga i Vama.Ako tada zakqu~ite da moète ta tri dana pokloniti NovomSadu, potvrdi}ete to na dopisnici koju dobijete (i precrtatizahtjev za temu izlagawa). Moè li tako?

Srda~no Vas pozdravqa[Sveto]

2.

Dragi Sveto,324

Vrlo je verovatno da }e Vas ovo moje pismo naqutiti. I spravom utoliko {to prvo obe}am, pa onda odustanem, u vi{enavrata. Ovaj put moram odustati jednostavno zato {to nisamsposoban ni da govorim ni da pi{em na temu Stih i ànr.Svojski sam se potrudio posle telefonskog razgovora da na|emneki ugao iz kog bih umeo ne{to da kaèm. Na àlost, tema menadrasta toliko da bi trebalo grdno mnogo rada kako bih sepropeo na prste i rekao/napisao ne{to {to bi bilo pametni-je od mene. I sami znate, uostalom, koliko primera vaqa pro-pustiti kroz ruke da bi se uop{te imalo ma kakvo mi{qewe oodnosu stiha i ànra. Molim Vas, dakle, da se ne qutite na mene{to, daleko od toga da ne àlim, jednostavno moram odustati.

U telefonskom razgovoru pogre{no sam pomenuo Gon~aro-va. Mislio sam na V. P. Rudweva, koji je objavio ~lanak Стихи култура у Тыняновский сборник. Vtorыe Tыяnovskie ~teniя,Riga, ’86.

S po{tovawem, Va{ N. Petkovi}

3.

Dragi Sveto,325

Dobio sam napokon primerke kwige i jedan Vam {aqem za-to {to Vas moè zanimati budu}i da se dobrim delom razma-tra na{ stih, a i da vidite gde se i kako na Vas pozivam.

NO

VI

CA

P

ET

KO

VI

] (1

98

8)

247

324 Pismo nije datirano.325 Pismo nije datirano.

Izdava~ me je ope~alio nekim tehni~kim propustima, la-ko vidqivim, kao i dvema desetinama slovnih, neispravqenihpogre{aka. Ali, za`murite na jedno oko.

Mislim na obe}awe koje sam Vam dao.Srda~no vas pozdravqam,N. Petkovi}

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

248

VASKO POPA326

(1990)

1.

Novi Sad, 27. VIII 1990.

Dragi Vasko,327

Drago mi je da si Ti – posredno, preko Jovana328 – nastavio na{proljeto{nji razgovor o Tvojoj knjizi u Matici. Mi smo, naravno, kaopreduze}e za tu knjigu zainteresovani, a da i ne govorim da bismo ija i drugi ovdje u redakciji i mimo toga èljeli da Tvoju idu}u knji-gu ba{ mi objavimo. Vjerovao sam da }emo razgovor nastaviti kadse vidimo u Akademiji, a onda, kad Te je nova nevolja zadesila, ni-sam èlio da Te uznemirujem bar dok ne pro|e prvi talas terapije.

Ali sada bismo zaista mogli da se dogovorimo vi{e-manje defi-nitivno.

[to se poslovnih stvari ti~e, u koje se nimalo ne razumijem, mo-gao bi se dogovoriti o njima sa Miroslavom Rankovom ili Gavari-}em, kad kaè{ da Ti odgovara. Jedino {to i sam razabirem jeste dabismo od Nolita valjda morali imati saglasnost za novo izdanje, i dabi nam tu – ako ustreba – i Ti morao pomo}i.

[to se knjige same ti~e, u osnovi bi joj bilo Nolitovo izdanje Pe-sme, i{la bi, kako si predloìo, }irilicom, mogla bi da iza|e u na{oj

249

326 Vasko Popa (Grebenac, 29. jun 1922 – Beograd, 5. januar 1991), jedan odnajpoznatijih pesnika na srpskom jeziku, ~lan SANU. Za ìvota objavio knjige:Kora, 1953; Nepo~in polje, 1956; Sporedno nebo, 1968; Uspravna zemlja, 1972; Vu~-ja so, 1975; Ku}a nasred druma, 1975; @ivo meso, 1975; Rez, 1981. Posle smrti Va-ska Pope u njegovoj zaostav{tini prona|ena je nedovr{ena knjiga pesama Gvozdenisad, zatim Lepa varo{ V, kao i krug od pet pesama pod zajedni~kim naslovom LudiLala, itd.

327 Pismo kucano pisa}om ma{inom, kopija.328 Jovan ]ulum (O Jovanu ]ulumu videti na str. 213, u fusnoti 264.)

biblioteci savremenici (zamoli}u da Ti po{alju dvije posljednje knji-ge, Leskov~evu i Rai~kovi}evu). Ti bi, kako si bio spomenuo, dodaoone nove pjesme koje ima{, a prate}i materijal (predgovor, bio-bi-bliografski) zamjenili bismo novim ili osvjeìli. Mogli bismo i ina~erazmisliti po ~emu bi sve na{e izdanje moglo biti – a moralo bi dabude – bolje od Nolitovog. Neke ideje i Miroslav i ja imamo, ali otome, naravno, i dalje treba da razmi{ljamo a i Tvoje sugestije i sudda ~ujemo.

Idu}e dvije sedmice bi}u vi{e na putu nego u Novom Sadu. Po-slije toga bismo mogli da se ~ujemo (nazva}u Te kad mi poru~i{ daTi je zgodno); volio bih, naravno, i da Te vidim kad bude{ za razgo-vor raspoloèn.

Raduje me {to u posljednje vrijeme ~ujem da si ne{to bolje.Sa svim dobrim èljama – i da digne{ glavu i ne predaje{ se,

srda~no,[Sveto]

PR

EP

IS

KA

S

VE

TO

ZA

RA

PE

TR

OV

I]

A

250

ПРЕПИСКА СВЕТОЗАРА ПЕТРОВИЋА

AKADEMSKA KWIGANovi Sad, Pa{i}eva 6

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTIOGRANAK SANU U NOVOM SADU

Novi Sad, Pa{i}eva 6

Korektura

Ana Kukoq

Kompjuterski slog

Car@jova

[tampa

Sajnos, Novi Sad

ISBN 978-86-6263-035-3

2014

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

821.163.41-6

PETROVI], SvetozarPrepiska Svetozara Petrovi}a / [priredila Radmila

Giki} Petrovi}]. – Novi Sad : Akademska kwiga : Srpskaakademija nauka i umetnosti, Ogranak, 2014 (Novi Sad :Sajnos). – 251 str. ; 21 cm

ISBN 978-86-6263-035-3

a) Petrovi}, Svetozar (1931–2005) – PrepiskaCOBISS.SR-ID 282610695

PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A - · PDF fileSRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI OGRANAK SANU U...

Documents

Transcript of PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A - · PDF fileSRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI OGRANAK SANU U...