Prenamena dvoraca i letnjikovaca u ekskluzivne zdravstvene objekte

Sanja StevanovićGrađevinsko-arhitektonski fakultet, Univerzitet u Nišu

sanja_stevanovic@yahoo.com

Apstrakt. Dvorci, po svojoj prirodi, predstavljaju ekskluzivneobjekte, stvorene za život ili odmor bogatijeg sloja društva. Dvorciizgrađeni na velikim posedima pružaju veliku dozu intimnosti i moguse pretvoriti u ekskluzivne zdravstvene objekte na sledeće načine: Dvorci i njihovi posedi mogu se pretvoriti u ekskluzivne

gerontološke centre, u kojima bi starije osobe živele unovoizgrađenim luksuznim apartmanima, prilagođenim njihovimpotrebama i mogućnostima, dok bi se u dvorcu nalazilimedicinski centar i socijalni sadržaji.

U dvorcima sa velikim posedima takođe se mogu otvoritispecijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti.

U dvorcima blizu većih gradova mogu se otvoriti wellness i spacentri, centri za plastičnu hirurgiju, kao i centri alternativnemedicine.

U ovom radu detaljnije proučavamo prvu opciju, s obzirom da onapredstavlja najveću novinu u našem okruženju.

Klj uč ne r e č i : Prenamena zapuštenih dvoraca; Ekskluzivnizdravstveni objekti; Centri za život starih osoba.

Apstrakt. Castles, by their nature, represent exclusive dwellings,created for life or pastime of wealthier social class. Castles built onlarge estates afford a large dose of privacy and can be transformedinto exclusive medical treatment facilities in following ways: Castles with their estates can be transformed into assisted living

facilities, where older persons would live in newly built luxuriousapartments, adapted to their needs and abilities, while the castlewould contain health care center and social content.

Castles with large estates may also be transformed into specialclinics for treating drug addiction disorders.

Castles close to larger cities may be transformed into wellnessand spa centers, plastic surgery clinics, as well as alternativemedicine centers.

We study the first option in more detail, as it represents largestnovelty in our ambient.

Keywords: Transformation of unattended castles; Exclusive medicaltreatment facilities; Assisted living facilities.

1. UVOD

Dvorci, po svojoj prirodi, predstavljaju ekskluzivne objekte stvorene za život i rad, a ređe za odmor,bogatijeg sloja društva. Većina dvoraca na području kontinentalne Evrope potiče iz XVIII i XIX veka ioni danas predstavljaju veliko kulturno nasleđe. Veliki problem u istoriji dvoraca u istočnoj Evropipredstavljala je pobeda komunističke ideologije u Istočnom bloku nakon II Svetskog rata, kada su

dvorci nacionalizovani. S obzirom da su u očima tadašnjih komunističkih režima dvorci predstavljalisamo manifestaciju kapitalizma, jasno je zašto se o njima slabo vodilo računa tokom druge polovineXX veka.

U Vojvodini, srećne ruke su bili dvorci koji su pretvoreni u važne muzeje (na primer, Patrijaršijski idvor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, dvorac Kraja Pala u Bačkoj Topoli), upravne zgradedobrostojećih preduzeća (na primer, Zobnatica u Bačkoj Topoli, dvorac Marcibanji u Čoki, dvoracDamaskin u Hajdučici, letnjikovac u Krivaji, Tomanova vila u Vrbasu), ili u turističke objekte (dvoracFantast u Bečeju, dvorac Lazar u Ečkoj, dvorac Nojhauzen u Jakšićevu), i u čije se održavanje ulagalodovoljno sredstava. Nešto neizvesniju sudbinu su imali dvorci koji su pretvoreni u zgrade lokalnesamouprave (dvorac Servijski-Šulpe u Novom Kneževcu, mali dvorac Stratimirović u Kulpinu),obrazovne institucije (dvorac Sečenji u Temerinu, dvorac Danijel u Konaku, veliki dvorac Lazarević uVelikom Središtu) ili u zdravstvene ustanove (vile u Kikindi, dvorci Danijel u Starom Lecu, dvoracHertelendi u Bočaru (Kurir, 2007, Glas Javnosti, 2007), gde su ulaganja u njihovo održavanje zavisilauglavnom od bogatstva lokalne samouprave.

Pitanje restauracije dvoraca i letnjikovaca je dobilo međunarodnu dimenziju sa padom komunističkogrežima u Istočnom bloku. Iskustva tih zemalja su različita, a u tom pogledu verovatno je nadalje otišlaNemačka, čije su vlasti, nakon pada Berlinskog zida 1989. godine, u istočnoj Nemačkoj zatekle nastotine zapuštenih dvoraca u lošem stanju. Nemačko rešenje se oslanja na privatnu inicijativu:

dvorci se prodaju ili iznajmljuju na 99 godina po simboličnoj ceni od 1 evra, s tim što kupacmora da investira u kompletno renoviranje objekta u skladu sa njihovim zakonodavstvom oočuvanju kulturnog nasleđa;

propisane su subvencije za renoviranje, ali se one isplaćuju tek nakon završetka renoviranja.Iznos subvencije (do 30%) zavisi od buduće namene dvorca, a pored toga moguće je povratitii PDV plaćen na građevinski materijal korišćen za renoviranje;

ukoliko dvorac počne da ostvaruje dobit, određeni procenat zarade (1-2%) pripada državi.

Renoviranje dvoraca koji su bili napušteni u Vojvodini je tek u povoju. Zahvaljujući privatnojinicijativi, dva dvorca trenutno prerastaju u turističke objekte: Kapetanovo kod Starog Leca i dvoracporodice Špicer u Beočinu (Radio televizija Vojvodine, 2008)). Nova ideja koju ovde predlažemo jeda se odgovarajući dvorci u Vojvodini pretvore u ekskluzivne zdravstvene objekte, koji bi privukli višisrednji sloj društva iz velikih gradova, kao što su Beograd i Novi Sad. Dvorci sa velikim posedimamogu se prenameniti na više načina:

u centre za život uz asistenciju, u kojima bi starije osobe živele u novoizgrađenim luksuznimapartmanima, dok bi im centar pružao svu neophodnu asistenciju u svakodnevnom životu. Utom slučaju, dvorac bi bio mesto okupljanja, socijalnih sadržaja, ali bi takođe sadržao imedicinski centar i smeštaj za osobe kojima je potrebna 24-časovna nega

u specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u specijalne bolnice za plastičnu hirurgiju, gde bi klijenti mogli da odsednu do kraja

rehabilitacije u centre za alternativnu medicinu, i u wellness i spa centre.

Mi ćemo se u ovom radu detaljnije zadržati na prvoj opciji, s obzirom da ona predstavlja najvećunovinu u našem okruženju. U sekciji 2 opisujemo sadržaj i predstavljamo ugledne primere centara zaživot sa asistencijom u svetu, dok u sekciji 3 predstavljamo mogući projekat preuređenja dvorca utakav centar i razmatramo koji vojvođanski dvorci mogu biti prenamenjeni u ovakve centre. U sekciji4 dajemo predloge za dalja istraživanja izgradnje centara za život uz asistenciju u našoj sredini.

2. CENTRI ZA ŽIVOT UZ ASISTENCIJU

Starost sa sobom nosi određeno smanjenje funkcija organizma, što stare ljude može da spreči da sekvalitetno staraju o sebi, tako da im je potreban određeni nivo svakodnevne nege. Ukoliko je potreban

visok nivo medicinske nege, stare osobe se upućuju u staračke domove. Ipak, najvećem procentustarih ljudi je potreban mnogo niži nivo nege, koju tada pružaju ili članovi porodice ili posebnoplaćene druge osobe. Ovakvi aranžmani često zadovoljavaju samo osnovne potrebe starih ljudi,umanjujući tako njihov kvalitet života, a s druge strane, često predstavljaju određenu smetnju mlađimčlanovima porodice u njihovim aktivnostima. Da bi se premostio očigledan jaz između smetnjeporodici i odlaska u starački dom, kada on nije neophodan, u svetu, naročito u SAD, je počeo da sepojavljuje novi organizovani vid brige o starim osobama u tzv. centrima za život uz asistenciju.

Za razliku od staračkih domova koje su primarno medicinske institucije, ovakvi centri imajuprvenstveno rezidencijalni fokus: korisnik iznajmljuje adekvatan i potpuno opremljen stan, koji mupruža svu neophodnu privatnost, ali mu je sva neophodna pomoć i dalje na dohvat ruke. Ovakvi centritreba da pruže usluge koje stara osoba ne bi mogla lako da dobije u svom domu, i koje podižu njenkvalitet života:

Bezbednost — centri imaju službu obezbeđenja i obično se nalaze unutar ograđenog prostora.Bezbednost je jedan od najvećih problema starijih ljudi koji žive sami.

Sigurnost — 24-časovno nadgledanje stanja korisnika i brzo reagovanje u hitnim slučajevima. Pristupačnost — većina stanova nije projektovana za kretanje osoba sa kolicima ili

šetalicama. S druge strane, stanovi u centru su posebno projektovani za osobe sa problemimau kretanju.

Transport — do svog doktora, bolnice, u kupovinu... Čišćenje stana i pranje veša — neke starije osobe nisu u mogućnosti da same čiste ili peru

veš zbog sopstvenih fizičkih ograničenja. Lična asistencija — pomoć prilikom kupanja, oblačenja, jela ili vršenja nužde. Priprema hrane — centar sadrži restoran u kome korisnici mogu da dobiju regularne,

balansirane obroke. Kod starijih osoba se često javljaju problemi u ishrani zbog njihovefizičke nesposobnosti da sami pripremaju jela, ili zbog problema u transportu zbog čega jekupovina namirnica teška ili nemoguća, ili zbog depresije koju izazivaju usamljenost iizolacija zbog čega preskaču obroke ili odlučuju da je suviše pripremati obroke za jednuosobu. U takvim slučajevima, redovna ishrana u restoranu centra može drastično da poboljšastanje korisnika.

Socijalizacija i aktivnosti — socijalni kontakt i smislene aktivnosti mogu da imaju ogromanuticaj na blagostanje starijih ljudi. Centar treba da ima kvalitetan i odgovarajući socijalniprogram i česte grupne izlete. Postoji mnogo mogućnosti za ovakvu vrstu aktivnosti: dnevniprogram fizičkih vežbi ili joge, dnevni „happy hour“ u baru, bioskop, kursevi računara, stranihjezika, ...

Iako ne treba da zameni starački dom ili bolnicu, ovakav centar među svojim osobljem treba da ima ilekare opšte prakse i medicinske sestre, koji bi vršili osnovne medicinske intervencije i pomagalikorisnicima prilikom uzimanja lekova na vreme ili davanja injekcija. S druge strane, da bi se što boljeprilagodili potrebama i zahtevima korisnika, ovakvi centri mogu da sadrže i sobe sa stalnommedicinskom negom, ali i stanove za samostalan život korisnika centra.

2.1 PRIMERI CENTARA ZA ŽIVOT UZ ASISTENCIJU

Verovatno najstariji centar ove vrste je Whiteley Village [10] (slika 1), koji je osnovan 1907. godine uEngleskoj na više od 200 jutara privatne šume, zaveštanjem Vilijama Vajtlija, koji je ostavio milionfunti da bi stvorio domove za, po njegovim rečima, „ostarele jadne osobe“. Centar sadrži kućice u„Arts and Crafts“ stilu u kojima živi oko 350 ljudi, zgradu sa 50 stanova i standardan starački dom zadaljih 114 korisnika. Centar ima dve crkve, kuću za odmor sa barom, radionicu za one vične umetnostiili stolarskom zanatu, golf teren, veštačko jezero za pecanje...

Slika 1. Pogled iz vazduha na Whiteley Village i jedan od blokova kućica (fotografije sa sajta www.whiteleyvillage.org.uk).

Ipak, najveći broj ovakvih centara postoji u Americi. Margaret Vajld, direktor firme ProMatura Groupkoja se bavi istraživanjima fokusiranim na starije korisnike, procenjuje da u SAD postoji oko 25hiljada kuća i stanova unutar ovakvih centara (Časopis Forbes, 2006a). Časopis Forbes je napraviospisak deset najboljih ovakvih centara u SAD (Časopis Forbes 2006b), od kojih ukratko predstavljamonekoliko interesantnih luksuznijih varijanti.

Classic Residence by Hyatt (slika 2) je otvoren 2005. godine u mestu Palo Alto, Kalifornija, na parkutik uz poznati Stanford univerzitet. Sadrži 388 stanova različite strukture za samostalan život, 38stanova za život uz asistenciju i 44 sobe sa stalnom medicinskom negom.

Slika 2. Pogled na fasadu, mesto za druženje, restoran i primer stana u Classic Residence by Hyatt (fotografije sa sajta http://www.hyattclassic.com/go/palo-alto-photos.html).

Centar La Posada (slika 3) je otvoren 2004. godine u mestu Palm Beach Gardens, Florida. Sadrži 195stanova za samostalan život, 11 vila, 48 stanova za život uz asistenciju i 40 stanova sa stalnommedicinskom negom. Park je veličine 22 jutra sa stablima palmi, jezerima i paviljonima, a centar

sadrži i restoran uz obalu jezera, privatnu trpezariju, fitnes klub, pozorište, prostor za kartanje i spacentar.

Slika 3. Pogled na centar La Posada i restoran uz jezero, deo fasade, primer stana i fitnes centar (fotografije sa sajta http://www.laposada-lifecare.com/photo_gallery.php).

Centar The Gatesworth (slika 4) je jedan od vetarana u SAD, osnovan 1988. godine u mestu St. Louis,Montana. Sadrži 265 stanova za samostalan život, 45 stanova za život uz asistenciju i 76 stanova sastalnom medicinskom negom. Smešten je u parku od 12 jutara, a pored stalne medicinske nege, centarima svog zubara, dermatologa, oftalmologa, psihijatra, apoteku, wellness i spa usluge, kao i dveprodužene limuzine za transport korisnika. Novo krilo je otvoreno u martu 2009. godine.

3. PREDLOG PROJEKTA PRENAMENE NEKIH VOJVOĐANSKIH DVORACA

Na slici 5 prikazan je predlog projekta prenamene zgrade i imanja hipotetičkog vojvođanskog dvorca ucentar za život uz asistenciju. U dvorcu se nalaze zajednički i upravni sadržaji:

ekskluzivni restoran (sa unutrašnjim i spoljašnjim prostorom), nekoliko različitih prostora za druženje/okupljanje/diskusiju/kartanje, opslužuje ih zajednički

bar bioskop, wellness/spa centar, frizer lekarska ordinacija (lekar opšte prakse/medicinska sestra) sa apotekom, otvorene non-stop upravne prostorije.

Pored ordinacije za lekara opšte prakse, moguće je predvideti i specijalizovane medicinske ordinacije.Njihov broj i obim usluga treba da budu obrnuto proporcionalni udaljenosti dvorca od velikih kliničkihcentara u Beogradu i Novom Sadu, kako bi se izbeglo nepotrebno i skupo ponavljanje uskospecijalizovanih medicinskih sadržaja.

Slika 4. Računarski prikaz novog krila centra Gatesworth: plan centra, izgled fasade, deo za druženje i restoran (fotografije sa sajta http://www.thegatesworth.com/westwing/renderings.htm).

Stanovi za korisnike centra su predviđeni u zasebnim zgradama oko dvorca, okruženih listopadnimdrvećem, tako da pogledu bude direktno izložen samo dvorac, ali i tako da zgrade za stanovanje buduu prijatnoj hladovini tokom letnjih dana. Broj stanova je 100-150.

Park oko dvorca treba pošumiti u što većoj meri i predvideti staze za lagane, duge šetnje u hladovini sapaviljonima kao odmorištima. U parku treba predvideti i veštačko jezero, koje bi bilo konstatnoporibljavano, tako da korisnici mogu da pecaju u njemu.

U zavisnosti od veličine raspoloživog prostora za park, moguće je predvideti i golf teren. Međutim,ovaj sport je u Vojvodini još uvek nerazvijen, tako da on ne bi bio najbitniji element za funkcionisanjei atraktivnost ovakvog centra, bez obzira na doprinos koji on ima za ekskluzivnost centra.

3.1 KOJI DVORCI ODGOVARAJU OVAKVOJ PRENAMENI?

Iskustva iz SAD pokazuju da je, kod većine ovakvih centara, 80-85% korisnika ranije živelo u radijusuod 30km (Časopis Forbes, 2006a). Pored toga, ukoliko centar ne pruža dovoljno opsežnespecijalizovane medicinske usluge, potrebno je da bude relativno blizu postojećih kliničkih centara (uBeogradu i Novom Sadu) zbog lakog i čestog transporta.

Detaljnim pregledom opisa postojećeg stanja vojvođanskih dvoraca i letnjikovaca sa sajtawww.dvorci.info, utvrdili smo da sledeći dvorci pogoduju prenameni u centar za život uz asistenciju:

dostupan iz Beograda: dvorac Bisingen, Vlajkovac pored Vršca, 65km od Beograda;

dostupan iz Novog Sada: dvorac Sokolac, pored Novog Bečeja, 64km od Novog Sada; dvorac Zako u Bajši, 67km od Novog Sada; letnjikovac Engelman, mesto Pobeda nedaleko od Gunaroša, 65km od Novog Sada;

dostupan iz Subotice: dvorac Karas kod Horgoša, 25km od Subotice – s obzirom na blizinu mađarske granice,

ovakvom centru bi gravitirali stariji Subotičani i Segedinci.

Slika 5. Predlog uređenja kompleksa za život uz asistenciju na imanju vojvođanskog dvorca.

Slika 6. Raniji izgled dvorca Bisingen (fotografija uzeta sa sajta www.dvorci.info).

4. UMESTO ZAKLJUČKA

U ovom radu smo se bavili novom idejom za prenamenu zapuštenih vojvođanskih dvoraca iletnjikovaca u centre za život starih osoba uz asistenciju. Identifikovali smo dvorce koji pogodujuovakvoj prenameni, i dali predlog sadržaja kompleksa takvog centra. U centrima za život uzasistenciju u SAD postoji 25 hiljada apartmana u populaciji od 280 miliona ljudi, tako da bi,pojednostavljeno gledano, tržištu Beograda i Vojvodine sa četiri miliona stanovnika trebalo oko 350apartmana, raspoređenih u dva ili tri centra.

Međutim, u ovom radu se ne bavimo finansijskom analizom isplativosti i poslovanja takvih centara,što treba da bude sledeći korak istraživanja pre eventualne realizacije ove ideje. Ona ima svojihspecifičnosti, jer stanove u okviru centra ne treba prodavati, već davati u dugotrajan zakup. U tompogledu, trebalo bi proučiti iskustva i načine poslovanja ovakvih centara u SAD. Iskustva iz SADpokazuju da su starije osobe zainteresovane za život u ovakvim centrima čak i kad treba da iskoristeveći deo svog dohotka ili kapitalne vrednosti svog doma kako bi platili za svoj boravak u centru [1].

Kako je u pitanju novina u našem okruženju, naš predlog za nastavak istraživanja bi bio i da se, napogodno odabranom uzorku starijih osoba iz Beograda i Novog Sada, sprovede statistička anketaobima i vrste sadržaja ovakvog centra, kako bi se dobili realniji parametri neophodni za njegovoprojektovanje i finansijsku analizu poslovanja. Sigurno je da bi klijentela ovakvog centra obuhvatalabogatiji sloj, odnosno visoku srednju klasu društva: političare, industrijalce, trgovce, bankare,advokate, lekare, univerzitetske profesore itd, tako da bi kvalitet ponude i opremanja dvorca, kao istatistički uzorak za anketu, trebali da budu prilagođeni toj ciljnoj grupi. Ipak, malo je verovatno da biovakav centar privukao najbogatiji sloj društva, koji može da obezbedi sve prednosti ovakvog centra usopstvenoj vili ili stanu.

LITERATURA

1. Assisted Living Federation of America , http://www.alfa.org/ .2. Časopis Forbes (23.02.2006), Luksuzne penzionerske kuće,

http://www.forbes.com/2006/02/23/luxury-retirement-homes-cx_sc_0224home_ls.html .3. Časopis Forbes (23.02.2006), Deset najboljih centara za život uz asistenciju u SAD,

http://www.forbes.com/2006/02/23/cx_sc_0224homeslide.html?thisSpeed=35000 .4. Dnevni list Politika, Aleksandra Popović (15.03.2008), Stare lepotice ugaslog sjaja,

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Stare-lepotice-ugaslog-sjaja.sr.html5. Dnevni list Glas Javnosti (07.11.2007), Deca sa posebnim potrebama u dvorcu,

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-07-11-2007/deca-sa-posebnim-potrebama-u-dvorcu

6. Dnevni list Kurir (03.11.2007), Heterlendi deci sa posebnim potrebama, http://www.kurir-info.rs/clanak/kurir-03-11-2007/heterlendi-deci-sa-posebnim-potrebama

7. Elderweb.com, http://www.elderweb.com/home/taxonomy/term/6368 , dostupno aprila 2009.8. Radio-televizija Vojvodine (25.12.2008), Špicerov zamak u Beočinu uskoro restoran,

http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/vojvodina/2008_12_25/vest_104056.jsp9. Sajt www.dvorci.info.10. Whiteley Village, http://www.whiteleyvillage.org.uk/, dostupno aprila 2009.