Predstavljanje Etničkih Manjina u Medijima Kosova

8/14/2019 Predstavljanje Etnikih Manjina u Medijima Kosova

1/24

1

Predstavljanje

Etnikih Manjinau Medijima Kosova

n Politike predstavljanja

n Pripadnici srpske zajednice: To nismo mi

n Pripadnici ne-srpske manjinske zajednice: Mi smo

zapostavljeni od izvetavanja o srpskoj zajednici


2/24

Oa oa asia o gaa Ami Amasa Pristini. Miljenja, stavovi i zakljuci ili preporuke sadrzane ovde

pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State De-partmenta.


3/24

3

PredstavljanjeEtnikih Manjina u

Medijima Kosova

Politike predstavljanja

Pripadnici srpske zajednice: To nismo mi

Pripadnici ne-srpske manjinske zajednice: Mi

smo zapostavljeni od izvetavanja o srpskoj

zajednici

Aoi:Leonard Ibrahimi, MAFaton Pacolli, MA

Sma, 2009


4/24

4

O KIMP-u

Kosovski institut za politike i medije je ve formiran; isti vri istraivanja i analize kojesu organizovane u vie od 12 programa, grupirana u dve tematike.

IStrAIvAnje pOlItIkA

Sa programima koji se zasnivaju na naune kriterije, KIMP ima veliki potencijalza proirenje debate u vezi politika i podrke demokratskom procesu izrade tih

programa. Istraivanja su zasnivana na: a) kvalitet - kroz primene unapreenihpraksi te oblasti i mogunosti za njihovu naunu raspravu o njima, i b) nezavisnosti- realizovanja istraivanja bez uticaja i intervencija sa strane, predstavljafundamentalne vrednosti KIMP-a. Institut ima za cilj esencijalnu ulogu u tri fazejavne politike, posebno u oia ag putem proirivanja opcija koje suuzete u obzir od politikih imbenika i osnov znanja za njihovo vrednovanje, kaoi fazu sprovoenja, sluivi kao agent koji monitorie sprovoenje deklarisanihpolitika, ali kao i nezavisno telo koje ocenjuje korisnost i cenu tih politika.

MedIjSke StudIje

KIMP je jedina institucija te vrste sa domaim strunjacima, koji vri istraivanjau oblasti medija i komuniciranja. Tako da analiza sadraja medijskih poruka iizvetavanje nalaza (na primer, analiza tekstova medija za prikazivanje injenicao problematinom predstavljanju drugog; analiza sadraja medijskih poruka u

vezi kako iste predstavljaju realnost, ali i njihovu konsistenciju sa demokratskim

praksama; i analizu uticaja medija u linom ponaanju i diskursu o raznim drutvenim

pitanjima u vezi raznih drutvenih pitanja) je ekskluzivnost KIMP-a.

2009 od Kosovskog institutaza politike i medije.Sva prava su rezervisana.

Tel: o38 739 692Fax: o38 739 692

Web: www.kimp-ks.org

Design & Layout:trembelat


5/24

5

Saa

Zahvalnosti .................................................................................................................6Skraenice ...................................................................................................................7Saetak........................................................................................................................8Uvod ............................................................................................................................9Portetisanje etnikih manjina u novinama i glavnim vestima ..................................11

Monitorisanje novina ............................................................................................12Monitorisanje televizija .........................................................................................13

Audijencija etnikih manjina i njihove percepcije o kosovskim medijima ..................14Pripadnici srpske zajednice: To nismo mi .......................................................14Pripadnici ne-srpske zajednice: Mi smo zapostavljeni od izvetavanja o srpskoj

zajednici ...................................................................................................................16Zakljuci i preporuke .................................................................................................18Prilog: Metodologija istraivanja................................................................................20Bibliograja................................................................................................................22


6/24

6

Zahvalnosti

Mnoga lica su ukljuena u realizaciji ovog istraivanja; mi se svima zahvaljujemo .Posebnu zahvalnost izraavamo g-i Arta Demaj, g-i Valbona Prekorogja, g-dinuHusniji Bekoviu , g-dinu Nur Ceku, g-dinu Afrim Balaj, g-dinu Jonuz Rizvani, kao ig-dinu Fatmir Ramajt, na pomoi i njihovim vrednim sugestijama u toku realizovanja

ovog projekta.


7/24

7

Skraenice

GMG Grupa Medija Glasgow

RTK Radio Televizija Kosova

KTV Koha Vizioni

RTV21 Radio Televizija 21

AS Analiza Sadraja

EU Evropska Unija

SAD Sjedinjene Amerike Drave

KIMP Kosovski Institut za Medije i Politike


8/24

8

Saa

Ovo istraivanje je odgovor na zabrinutost graana o predstavljanju manjinskihzajednica u kosovskim medijima. Na poetku, na osnovu uzetih argumenata izmeunarodnih studija objanjava se da predstavljanje manjinskih zajednica i pitanjakoja se odnose na njih, u medijima, jednostavno nije predstavljanje realnosti, vevie su konstruktovane portetisanje i veoma selektivne, koje na jedan ili drugi nainformiraju nae percepcije o manjinskim zajednicama.

Tradicionalno, studije u oblasti medija & manjina su fokusirane uglavnom u sadrajuporuka medija, analizirajui nain predstavljanja etnikih manjina u medijima. I ovajstudij se zasniva na takvoj metodologiji i prua kvalitativnu i kvantitativnu analizusadraja sedam dnevnih novina i glavnih edicija vesti tri nacionalnih televizija,Ali ipak, ovo istraivanje ide jo dalje i prezentuju rezultate istraivanja audijencije diskusije u fokus grupama i intervjue sa lanovima etnikih manjina. Sve se torealizuje u cilju pruanja objektivnih i realnih ocena etnikih manjina naspram medijana Kosovu.

Rezultati analize sadraja dokazuju da nema zlonamernih predstavljanja manjinskihzajednica u kosovskim medijima. ta vie, ima snanih injenica koje sugeriu,uopte, da jezik pruenih informacija u pisanim i elektronskim medijima, koji sereferie etnikim manjinama i pitanjima koja se na njih odnose, bio je neutralan. Sadruge strane, iako analize sadraja medijskih poruka nisu identikovale neki dokazzlonamernog predstavljanja etnikih grupa lanovi tih zajednica su nezadovoljninainom njihovog predstavljanja i pitanja koja se na njih odnose, od strane

kosovskih medija.

Zabrinutosti pripadnika srpske manjinske zajednice, koje se odnose na obineinformacije u vezi te manjinske zajednice predstavljaju se na iskrivljen nainistakavi kliee o njihovim vezama i vernosti prema Beogradu. Uesnici su kritikovaliinjenicu da diversitet miljenja unutar srpske zajednice se ignorie neprekidno. Onisu istakli da u sluaju intervjua pripadnika ove zajednice u vezi odreene teme, tajintervju se prezentuje kao opte miljenje srpske zajednice.A sa druge strane, etnike ne srpske zajednice smatraju da najvei prostoru glavnim vestima u nacionalnim televizijama se posveuje srpskoj manjinizapostavljajui na taj nain ostale etnike manjine. Prema tome, pripadniciovih zajednica su izrazili ne zadovoljstvo zbog njihovog ne dostojanstvenogpredstavljanja u kosovskim medijima.

Kao zakljuak, izvetaj istie interesantne rezultate o predstavljanju etnikih manjinau kosovskim medijima. Ti rezultati ine vanu osnovu za daljna istraivanja u veziportretizacije manjinskih zajednica u medijima. Tako da se u zadnjem delu ovogizvetaja pruaju odreen preporuke o politikama njihovog predstavljanja i njihovaprimena bi pomogla da se kod manjinskih zajednica stvara utisak pripadnosti iutisak pripadnitva kosovskog drutva.


9/24

9

uoIstraivai u oblasti komuniciranja dugo vremena su se interesovali o nainupredstavljanja etnikih manjina u medijima i uticaj tih predstavljanja na stavovejavnosti . Glasgow Media Grup-a (MDG) je veoma jasno predstavila snaniuticaj koji imaju mediji u formiranju stavova, verovanjima i ponaanjima javnosti,razvijajui postojee naine shvaanja, ali i izmenjujui postojee naine shvaanja(Philo, str. 283 288).

Mediji su veoma ekasni u artikulisanju vrednosti i socio-politikih ideologija kojenadvladaju u drutvu. Neki autori ak sugeriu da manjinske grupe se redovnoiskljuuju i marginaliziraju, dok dominantna kultura postaje norma. Mediji imaju

mo da izaberu koji e imid manjina dominirati u javnoj sferi, da bi uglavnom bilopredstavljeno negativno obojeno, eliminirajui njihova pitanja iz oblasti debate(Fleras & Kunz 2001, str. 22 43). Osim toga, studiji su istakli na videlo a medijimogu biti izuzetno ekasne u stvaranju straha od drugog u drutvu putem primenetendencioznih politika predstavljanja.

Sa druge strane, mediji mogu biti izuzetno uspena i u pojaanju i subordiniranjumulti kulturnih vrednosti u drutvu. Iste mogu pomoi u stvaranju oseajapripadnosti oseaja ukljuivanje i pripadati delu drutva. Husband (2000, str.199 214) istie ulogu medija u stvaranju multi etnike javne sfere gde razne etnikegrupe mogu osetiti da daju svoj doprinos drutvu.

Vana analiza za politike predstavljanja i njohov uticaj na zajednika shvatanja jepruena od Hall (2003, str.2-19). On je argumentirao da je, predstavljanje jedna odglavnih praktika koja promovie (proizvodi) kulturu. ta vie, on istie da stavovii miljenja koja mi imamo prema drugima, zavise od naina na koji se drugipredstavio nama u raznim medijskin formama. To znai da novinari konstruktujuimid o etnikim manjinima na osnovu predstavljanja reima koje se korista onjima, reportaama koje se prikazuju o njima i vrednostima koje atribuiraju njima.

Prema tome, prezentacije medija mogu da utiu na stavove veine u odnosu naetnike manjine. Negativne portetisanje etnikih grupa su povezane sa negativnimstavovima prema njima, dok su pozitivne portetisanje praene pozitivnim stavovima.

Mediji se predstavljaju kao bitan igra u stvaranju stava javnosti prema zajednicama

Gasgow MiaGrup-a (MDG)

je veoma jasno pred-saia sai ia oiimaju mediji u formiranjustavova, verovanjima iponaanjima javnosti,razvijajui postojeenaine shvaanja, ali iizmenjujui postojeenaine shvaanja.

v (Io: pio, s. 283 288)

1


10/24

10

(Van Dijk 2000, str. 33 55). U ovom kontekstu, vesti su posebno vane zbognjihovog socijalnog funkcionisanja- konstrukcije realnosti za lica koja nisu bilaprisutna na mestu dogaaja (Schlesinger 1988, str. 43 45). Prema Gillespie (1995,str. 22 49), anr koji najvie utie na opredeljenje stava veine prema manjinskimzajednicama su vesti. Sa druge strane, vesti su veoma vane i za etnike manjine,jer su naj praeniji anr i o kome se najvie diskutuje meu njima.

U globalu, meunarodna istraivanja u vezi sa etnikim manjinama i medijima,fokusirane su uglavnom na sadraj politikih medijskih poruka, analizirajui nainprezentacije etnikih manjina u medijima. Nedostatak ovih studija je izostanakznanja o percepcijama prema medijima, na primer ocena medija od sameaudijencije etnikih manjina i njihovi stavovi prema medijima.

Ovaj izvetaj sa druge strane namerava da prevazie ovu slabost. Osim analizesadraja medijskih poruka, izvetaj obuhvata i diskusije u fokus grupama salanovima etnikih manjina. Kvalitetna analiza diskusija u fokus grupama jeveoma bitna za objanjenje stavova manjinske audijencije o svojim percepcijamaza kosovske medije i nainu kako ti mediji izvravaju o pitanjima koja se odnosena etnike manjine ili kao to ocenjuje Kitzinger (2004, str. 167) sve teorije iliistraivanja sa medijima su nepotpuna ako se iskljuuju audijencije. Dok sa drugestrane, u cilju to dubljeg shvaanja problema u istraivanju na koji nain sepredstavljaju etnike manjine u kosovskim medijima i razlozi takvog predstavljanja,izvreno je niz intervjua sa predstavnicima organizacija etnikih manjina .

Znai, upotrebljena je kombinacija kvantitativne i kvalitativne metode, kao irazne tehnike u sakupljanju podataka kako bi imali sve obuhvatniji pregled u vezisa predstavljanjem etnikih manjina u kosovskim medijima. Ideja je bila da kroztrostranost strategije studiji bude verniji i da prevazie nedostatke ili jednostranostikoje se mogu pojaviti upotrebom samo jedne metode. Prema Jick (1979, str. 602 611), trostranost ne samo da analizira dati problem sa raznih perspektiva, ve ipoveava smisao pojavom novih pristupa.

Mediji imaju mo

a ia oi imi maia omiiai ao sfi, a i gaomio sao ga-io ooo, imiiaiioa iaa i oasia.

v (Izvor: Fleras & Kunz

2001, s. 22 43)

2

nai -tovanja etnikih

manjina u medijima imaa o og osoa ioogimia i a a sgaoga i a sa iprema manjinama.v (Io: A & Sao1999, s. 178 184)

3


11/24

11

Predstavljanje etnikih manjina uoiama i gaim simaNain kojim se predstavljaju etnike zajednice u medijima i njihovo uee uvestima sa ostalim medijskim proizvodima smatraju se pokazateljom socijalnogobuhvaanja i njihove integracije u drutvu. Sa druge strane, istraivai vre studijesadraja medijskih poruka, u cilju pronalaenja predrasuda i polnih, rasnih i etnikihstereotipa obino se fokusiraju na dva osnovna naela koje je identikovao Clark(1972, str. 22-31): poznavanje, ili kvantitativna prisutnost grupe intersa (u naemsluaju, uporeivanje prisutnosti etnikih manjina sa njihovim predstavljanjem ustanovnitvu); i potovanje ili nain tretiranja ove grupe.

a oi ai

utie na opre-deljenje stava veineprema manjinskim zajed-iama s si; sa gstrane, vesti su veomaa i a i mai,

s a aii a i okome se najvie diskutujemeu njima.v (Ii: Gisi 1995, s.22 49)

4


12/24

12

MOnItOrISAnje dnevne tAMpe

Monitorisanje dnevnih novina Koha Ditore, Express, Kosova Sot, Lajm, Epoka e Re,Bota Sot, i Zri je izvreno za 12 nedelja , u periodu mart maj 2009.

Novine koje su najvie tretirale pitanje manjina su: Koha Ditore (4.14%), Express(4.05%) i Zri (3.45%). Novine koje su manje pokrivale probleme etnikih manjinasu: Epoka e Re (2.43%), Lajm (2.27%), Bota Sot (1.99%), i Kosova Sot (1.93%).U toku tih 12 nedelja monitorisanja konstatovalo se preko 98 % lanaka ili vesti iizvetaji , dok manje od 2% su bila miljenja.

Nalazi monitorisanja pokazuju da etnike manjine koliko toliko su maloprezentovane u tampanim medijima. Ali, ovaj nalaz snano sugerie da nemazlonamernog predstavljanja. Tako da upotrebljeni jezik u 96% naslova/podnaslova i91% tekstova je ocenjeno kao neutralno.

0


13/24

13

MOnItOrISAnje nAcIOnAlnIh televIzIjA

Monitorisanje glavnih vesti u RTK (Radio Televizija Kosova ), KTV (Koha Vizion) iRTV21 (Radio Televizija 21) je realizovano u estonedeljnom periodu, april maj2009 . Monitorisanje je istaklo na videlo da su nacionalne televizije izvetavale vieo pitanjima etnikih manjina nego o pisanim medijima. Prema tome u glavnimvestima RTK-a 8.4% izvetavanja su imali za temu etnike manjine i njihova pitanja; u KTV 8.1% , dok u RTV21 samo 7.1% reportae su se odnosile na etnikemanjine. Proseno jedna reportaa je traja dve do tri minute.

Rezultati monitorisanja su pokazali da nacionalne televizije Kosova, osimkvantitativnog predstavljanja etnikih manjina u centralnim vestima (priznavanje) suse fokusirali i na tretman i status grupe manjina (potovanje). Nacionalne televizije

su eliminisale zlonamerno prezentovanje i nedovoljno prezentovanje. Uopte,upotrebljeni jezik u reportaama o pitanjima etnikih manjina je bio neutralan.

0


14/24

14

Aiia ii maia i iopercepcije o Kosovskim medijimaIstraivanja percepcija audijencije u raznim zemljama Evrope pokazuju da etnikemanjine globalno su nezadovoljne nainom njihovog predstavljanja u medijima.Kod etnikih grupa raznih zemalja Evrope ukljuujui i Zemlje EU vlada oseajnedovoljnog i zlonamernog predstavljanja. Oni isto tako veruju da nain na kojimediji portretizuju manjine ima veoma vanu ulogu u stvaranju predrasuda inegativnih stavova u odnosu na njih. (Tufte 2001, str. 33 48).

Imajui u obzir da nalazi raznih istraivanja o sadrajima medijskih tekstova

nastavljaju da dokazuju jednostranost i nedostatak objektivizma u predstavljanjuetnikih grupa, nije ni toliko iznenaujue (Ross 2000, str. 133 148). U ovomsluaju ovo je malo drugaije. Analiza sadraja medijskih tekstova u ovomistraivanju nije pronala injenice koje pokazuju zlonamerno predstavljanje manjinau medijima. I uz to, etnike manjine su nezadovoljne sa nainom na koje kosovskimediji predstavljaju njih i njihova pitanja. ini se Poole (2001, str. 67 86), imao jepravo kada je dokazao da percepcije etnikih manjina o medijima ne neophodnoodnose se na aktuelni sadraj medija; u ovom smislu je potrebno da se analizira dokoje mere njihove albe se odnose na aktuleni sadraj medija.

lAnOvI SrpSke zAjednIce : tO nISMO MI

Uopteno kod pripadnika srpske etnike manjine je nadvladao oseaj razoarenjazbog naina njihovog predstavljanja u kosovskim medijima. Veina uesnika udiskusiji u fokus grupi izrazili su svoju zabrinutost da njihova etnika grupa skorose nikada ne predstavlja kako treba na TV vestima. Oni su bili sigurni da je njihovopredstavljanje u medijima je obino zlonamerno predstavljanje rekavi da stereotipi ikliei koji se odnose na veze i lojalnosti kosovskih Srba prema Beogradu. Jedan oduesnika je istakao:


15/24

15

Srpska etnika manjina nije dovoljno prezentovana i da su

stereotipi veoma prisutni u kosovskim medijima, a posebno

na glavnim vestima nacionalnih televizija. Mi smo zlonamerno

predstavljeni na najrazliitijim formama i nainima. U sluaju

da analizirate odreene reportae koje se odnose na nas

primetiete stereotipe generalizacije i izraziti nedostatak

informacija koje u datom momentu potpuno bi promenile

smisao reportae. Nije teko pronai izvore koji priznaju

lojalnost srpske zajednice prema Beogradu, ali ipak svi Srbi

Kosova nisu lojalni prema Beogradu. Ima nas koji ivimo ovde

i elimo da izgradimo nau budunost ovde. Mi insistiramo

da nam se prui mogunost da izrazimo naa miljenja i u

medijima.

Veina uesnika istraivanja su se izjasnili da se oseaju iskljuenim iz kosovskogdrutva i ono to se predstavlja u medijima uopte ne lii na multi kulturno drutvokoje oni ele da vide. Uopteno predstavnici srpske zajednice oseaju da se netretiraju ozbiljno kao audijencija, pa ak ni kao lanovi kosovskog drutva. Nekolikouesnika su priznali da su izgubili nadu u kosovske medije i ne veruju da se inedovoljna nastojanja da bi se pokazao diversitet. Jedan od njih je istakao:

Miljenja sam da bi trebalo da budemo jednaki graani u ovoj

zemlji. Mora biti mnogo vie informacija za srpsku manjina i o

pitanjima sa kojima smo preokupirani, posebno u centralnim

vestima televizije. Televizija mora da predstavlja multikulturno

drutvo, a ne mono etniko drutvo.

Drugi uesnik ovog istraivanja je istakao da kosovski mediji neprekidno stvarajupseudo realnost koja moe imati teke posledice za kosovsko drutvo.

Mediji, uopte, prezentiraju etnike manjine kao ostali,

koristei diskurs koji se zasniva na sindromu mi protiv njih.

Neki uesnici fokus grupe veruju da predrasude u odnosu na srpsku etnikumanjinu se zasnivaju na nedostatku znanja o njihovim problemima i to je snaanrazlog zbog kojeg bi mediji trebali biti vie fokusirani u pruanju informacija u cilju

poboljanja i poveanja znanje kosovskih Albanaca o ovoj zajednici. Jedan oduenika je potencirao sledee:

Nije teko pronaiizvore koji priznajulojalnost srpskezajednice premaBeogradu, ali ipaksvi Srbi Kosovanisu lojalni premaBeogradu. Imanas koji ivimoovde i elimo da

izgradimo naubudunost ovde.Mi insistiramoda nam se pruimogunost daizrazimo naamiljenja i u medi-jima.Pripadnik srpskemanjine


16/24

16

Ljudi imaju pogrene ideje o nama, oni nas optuuju da

dobijamo plate iz Beograda. Oni zaboravljaju ta je to jedini

nain za preivljavanje. Stepen nezaposlenosti je izuzetno

visok i veoma je teko da pripadnik ove zajednice pronae

neko radno mesto koje bi mu omoguilo izdravanje svoje

porodice.

U toku diskusija o predstavljanju srpske manjine u vestima, uesnici istraivanjasu se izjasnili jo nezadovoljnijim. Njihova miljenja o predstavljanju na televizijibila su razliita od nalaza analize sadraja medijskih tekstova. ini se da je ovajstav posledica njihovog nezadovoljstva sa sadrajem glavnih vesti na televiziji isadrajem novinskih lanaka, iz prolosti. Nekoliko njih su potencirali da je veomateko da se izmeni miljenje ljudi kada se jednom ve formira. Uopte, uesnici

su dokazali da kosovski mediji izvetavaju o etnikoj srpskoj manjini samo kada setiu nemira raznim revoltima kao to su protesti u severnom delu Mitrovice protivnezavisnosti Kosova.

Uesnici su kritikovali injenicu da je diversitet unutar etnike srpske manjinepotpuno ignorisan. Ima mnogo razlika u miljenjima i stavovima srpske zajednice.Mnogo njih odbijaju da se tretiraju kao homogena etnika grupa, jer kao to su nekiod njih rekli takve stvari ne postoje. Njihove uznemirenosti su se odnosile na tomeda ako pripadnik srpske zajednice daje intervju za odreenu temu, njegove se izjavepredstavljaju kao miljenje cele srpske zajednice.

prIpAdnIcI ne-SrpSke etnIke MAnjIne: MI SMO zApOStAvljenIOd IzvetAvAnjA O SrpSkOj MAnjInSkOj zAjednIcI

Iako su pripadnici srpske manjine nezadovoljne nainom njihovog predstavljanja ipitanja koja se na njih odnose, u kosovskim medijima, ostale manjinske zajednice,kao to su: bonjaka, turska, goranska, crnogorska i RAE su zabrinute, kao to suistakli veina njih, zbog ignorisanja od kosovskih medija.

Uesnici u istraivanju koji pripadaju ovim manjinama smatraju da su glavne vestipune informacija o srpskoj manjini. Jedan od diskutanta je rekao:

Mediji, uopte,prezentirajuetnike man-jine kao ostali,koristei diskurskoji se zasnivana sindromu miprotiv njih.Pripadnik srpskemanjine


17/24

17

Da bude pripadnik ne-srpske zajednice na Kosovu znai da

si potpuno iskljuen sa medija. Veoma je teko pronai jednu

jedinu reportau u glavnim edicijama vesti kosovskih televizija

o pripadnicima ne-srpske manjinske zajednice. Mediji ne

vide nas, ustvari mi smo zasenjeni od izvetavanja o srpskoj

manjini.

Uesnici pripadnici goranske zajednice bili su isto tako zabrinuti zbog nedovoljnogpredstavljanja u glavnim vestima. Oni su istakli da im se to deava i u iremkontekstu kosovskog drutva. Jedan od njih je istakao:

Goranci uopte se ne predstavljaju u kosovskim medijima.

ta vie, predstavnici fokus grupe goranske etnike manjine su istakli da ne postojini jedan jedini izvetaj o ekonomskim ostalim pitanjima sa kojima se suoavaoptina Draga. Jedan pripadnik ove manjinske zajednice je istakao:

Svakog dana kupujem najmanje jednu novinu na albanskom

jeziku i veruj te mi da od prole godine nisam video nijedan

jedini lanak o goranskoj manjini. Jo je razoaravajue

da RTK, jedini javni servis mesecima nije imao nijednu

informaciju o naoj zajednici. RTK je imala jednu vest o

penzioneru koji je apliciralo za penziju u Srbiju. Taj penzioner

je hteo dobiti svoju penziju iz Fonda u kom je doprineo za 38

godina i RTK ga je etiketira njega i sve gorance kao lojalne

prema Beogradu.

Uopte uesnici istraivanja koji pripadaju ne srpskoj manjinskoj zajednici bilisu razoarani u kosovske medije. Oni su se oseali veoma loe zbog nedovoljnogpredstavljanja, ali i zbog zlonamernog predstavljanja koje se njima ini u medijima.Pripadnici tih manjina oseali su se iskljuenima i to podstie njih da razmiljaju danisu pripadnici kosovskog drutva.

Veoma je tekopronai jednujedinu reportauu glavnimedicijama vestikosovskih tele-vizija o pripad-nicima ne-srp-ske manjinske

zajednice. Medijine vide nas,ustvari mi smozasenjeni odizvetavanja osrpskoj manjini.

piai oamanjine

Goranci uoptese ne predstav-ljaju u kosovs-kim medijima.piai goasmanjine


18/24

18

Zakljuci i preporuke

Ovo istraivanje je imalo za cilj da utvrdi politike predstavljanja etnikih manjina ukosovskim medijima. Tako da, studij kroz kvantitativne i kvalitativne metode je imao zacilj: a) da analizira predrasude i kliee (na etnikim osnovama) u sadrajima medijskihporuka fokusirajui se na dva glavna kriterijuma: priznavanju ili kvantitativna prisutnostetnikih manjina uporeujui njihov broj sa optim brojem stanovnitva, i potovanjeili tretman te grupe; b) shvaanje percepcija i miljenja audijencije etnikih manjina onjihovom predstavljanju u tampi i centralnim televizijskim vestima.

Ono to proizilazi iz ovog studija je uz samo injenicu da analiza sadraja medijskihporuka nije otkrila neko zlonamerno predstavljanje etnikih manjina, manjine ipak sunezadovoljne nainom njihovog predstavljanja u kosovskim medijima.

Nalazi monitorisanja tampe i televizije dokazuju da nema zlonamerno prezentovanjemanjinskih zajednica. Upotrebljeni jezik u vestima i reportaama koji se referie ovimzajednicama u globalu je ocenjeno neutralno.

Za razliku od toga, pripadnici etnikih manjina, deo ovog studija, ale se na naine nakoje kosovske medije predstavljaju njih i pitanja koja se na njih odnose. Uesnici fokusgrupa iz manjinske srpske zajednice drali su se stava da izvetavanje medija o njima jezlonamerno predstavljanje koje se zasniva na klieima i stereotipima o vezama i njihovojlojalnosti prema Beogradu. Oni su verovali da predrasude prema njima su posledicanedostataka informacija o njihovim problemima i upravo zbog toga mediji moraju pruitidovoljne i kredibilne informacije o lokalnim Srbima u cilju poboljanja znanja AlbanacaKosova o toj zajednici.

Uesnici istraivanja kritikovali su injenicu da diversitet u srpskoj zajednici potpuno seignorie od strane medija. Oni su se alili i kada pripadnik srpske zajednice daje intervjuo odreenoj temi, njegova izjava se predstavlja kao miljenje ili stav cele zajednice.

Sa druge strane, ne-srpske manjine su se alile iz razloga, kao to su se izjasnilezbog ignorisanja koju kosovski mediji ine njima i pitanja koja se na njih odnose.Tako da uesnici istraivanja, pripadnici tih zajednica, bili su ubeeni da u kosovskimmedijima dominira predstavljanje i prisustvo srpske manjine i pamte samo ogranienbroj sluajeva predstavljanja njihovih zajednica. Uopte, oni su se oseali iskljueni od

kosovskih medija. Ovo iskljuenje podstie id da razmiljaju, da li su deo kosovskogdrutva.


19/24

19

prepOruke

Organizovanje seminara i obuke za novinare i lica koja se bave medijima o temipolitika predstavljanja.

Mediji se trebaju fokusirati na promovisanje multikulturnog pristupa premacentralnim vestima i da izbegavaju pristup koji kosovsko drutvo predstavlja kaomono ili bi kulturno drutvo.

Mediji moraju izvetavati o ponaanju odreenih lica, a da ne povezuju to sanjegovim etnikim poreklom.

Eliminisanje generalizacija, znai da ako daje intervju pripadnik odreene etnike

zajednice za odreenu temu, te deklaracije moraju se javnosti predstaviti kao linomiljenje, ali ne i miljenje cele zajednice.

Mediji, posebno pisani, moraju razmatrati i uzeti u obzir vrednosti regrutovanjanovinara iz etnikih manjina, po raznim optinama Kosova koji bi pruili dovoljneinformacije o pitanjima koja se odnose na njihovu etniku zajednicu.

Nedostatak lanaka koji pruaju detaljne informacije o odreenom pitanju (eng.feature story), u toku perioda monitorisanja, je pokazatelj nedovoljnog predstavljanjaetnikih manjina u medijima. Prema tome, fokusiranje na ove lanke o manjinskimzajednicama moe da obrauje i ostala pitanja u svojoj dubini i da omogui nekomlicu ili lanovima odreene etnike zajednice prostor za predstavljanje svojih vienjakako na jasniji i u potpunom smislu.


20/24

20

piog

MetOdOlOGIjA IStrAIvAnjA

Sa metodolokog aspekta studij se zasniva na kombinaciji kvalitativnih ikvantitativnih pristupa, upotrebljene su te tehnike za sakupljanje podataka u ciljupronalaenja detaljnog shvatanja u vezi sa nainom predstavljanja pitanja etnikihmanjina u kosovskim medijima. Prema tome istraivanje se zasnivalo na tri metode ito: 1) analiza sadraja medijskih poruka; 2) fokusne grupe; 3) intervjui. Obezbeenipodaci su statistiki predstavljeni (upotrebom procenata) i putem citiranja koja dajupuniji smisao i stvaraju detaljne analize o problemu istraivanja.

AnAlIzA SAdrAjA

Na poetku istraivanja je izvrena analiza sadraja (medijskih poruka) u ciljusakupljanja deskriptivnih podataka o predstavljanju etnikih manjina i njihovih pitanjau kosovskim medijima. Analiza sadraja je kvantitativna metoda koja ima redovne ijasne procedure otvorena je za razmatranje istraivanja gde tekstualni smisao moe seanalizirati iz raznih uglova vienja. Jedna je od retkih metoda koja se moe upotrebitii u kvantitativnom i kvalitativnom aspektu i koja otvara iroki horizont o metodolokimmogunostima (Hesse-Biber & Leavy 2006, str. 279). Prema Jensen (2002, str. 220)kvantitativna analiza sadraja je dizajnirana da bi pruila objanjenje ta sadri odreenimedijski tekst. Dok, Berelson (1952, str.18) denie analizu sadraja kao sistematskuobjektivnu tehniku istraivanja i kvantitativni opis jasnog sadraja komuniciranja.

FOkuS Grupe

U cilju sakupljanja detaljnih informacija o problemu istraivanja, realizovane je sedamfokus grupa sa 35 uesnika. Normalno je, da uzorci metoda fokus grupa su mali,rezultati se ne mogu generalizirati. Ipak, fokus grupe na iroko su potovana zasakupljanje informacija koje mogu izostati sa statistikog studija i pruaju mogunostdubokog shvaanja fenomena koji se studira (Lydecker in Quible 1998, str. 28 33).

Za obezbeivanje dovoljnog obuhvaanja ena i grupa manjinskih zajednica,upotrebljena je kuotizirani uzorak. Rad na terenu se odvijao od 15. marta do 20.

jula 2009 godine. Grupe su izabrane na nain kako bi se obuhvatile demokratskekarakteristike, ivotna dob, pol i zanimanje unutar etnikih kosovskih manjina. Kasnije


21/24

21

lica su izabrana na osnovu njihove spremnosti za uee gde su popunjene prethodnoodreene kuote.

Quota sampling design was used to ensure inclusion of adequate number of womanand minority groups; and, the eld work was conducted from 15 March to 20 July 2009.The groups were selected to cover also a range of demographics such as age and classwithin Kosovar ethnic minorities. The core idea is that people were selected for study onthe grounds that they were available, convenient to access and prepared to participate.

Intervju

Intervju kao kvalitativna metoda je korienja u cilju sakupljanja detaljnih informacijau vezi pitanja o kojoj se vri istraivanje. Ova metoda prua mogunosti obraivanja i

dubokog razumevanja miljenja strunjaka o odreenim temama. Prema Hesse-Biber& Leavy (2006, str. 119) intervjui su proces stvaranja smisla koji imaju za cilj stvaranjaodnosa izmeu anketara i anketiranog...Iste se mogu upotrebiti za sakupljanje opisnihi objanjavajuih podataka. Kvalitativni intervju je dizajniran kako bi uao u dubinuinformacije i znanja (Jonson, 2002, str. 104). ta vie, intervju se moe upotrebiti ukombinaciji sa ostalim metodama, a posebno sa metodama fokus grupa.

U tom kontekstu je razvijen niz intervjuisanja (pola strukturisanih) koja podstiu aktivnirazgovor. Glavne prednosti takvih intervjua su: korisne su za postizanje detaljnihrezultata o linim utiscima, percepcijama i miljenjima; pruaju vie prostora zapostavljanje detaljnijih pitanja i obino postiu visok stepen jasnih odgovora gde se dvosmisao moe razjasniti.

trOStrAnOSt (upOtrebA dve IlI vIe MetOdA)

Istraivanje se zasniva na tri metode: a) analiza sadraja medijskih poruka rezultatisu predstavljani na statistiki nain, upotrebom procenata koji pruaju statistiko ikvalitetno objanjenje istraenog problema; b) fokus grupe- rezultati su predstavljeniu obliku citata uz ideju da se prui detaljna detaljna i celovita analiza o fenomenupredmeta istraivanja; i c) intervju - rezultati su predstavljeni u obliku citata i imali su zacilj pruanje potpunih objanjenja o istraivanoj pojavi. Ovo istraivanje se zasnivalona kombinaciji kvalitativnih i kvantitativnih metoda, jer prema Yauch & Steudel (2003,str. 465 481), trostranost upotreba dve ili vie metoda proizvodi snanije rezultate od

onih koji proizilaze upotrebom jedne jedine metode, to znai da to se vie metodaupotrebljavaju rezultati e biti snaniji.


22/24

22

biiogayAllen, T. & Seaton, J., 1999,The Media of Conict, Zed Bo, London.

Berelson, B., 1952, Content Analysis in Communication Research,Free Press Glencoe.

Clark, C.C., 1972, Race, Identication and Television Violence, in Television and Social Behavior, TelevisionsEffects, eds. G.A. Comstock, E.A. Rubenstein & J.P. Murray, U.S. Government Printing Ofce, Washington, DC.

Fleras, A., & J. Kunz., 2001, Media and Minorities: Representing Diversity in a Multicultural Canada, ThompsonEducational Publishing Inc, Toronto.

Gillespie, M., 1995, Television, Ethnicity and Cultural Change,Routledge, London.

Gunter, B., 2002, The Quantitative Research Process, in A Handbook of Media and Communication Research:Qualitative and Quantitative Methodologies, ed. K. B. Jensen, Routledge, London.

Hall, S., 2003, Representation: Cultural Representations and Signifying Practices,SAGE Publication, London.

Hesse-Biber, SH. N. & Leavy, P., 2006, The Practice of Qualitative Research,SAGE Publication, Thousand Oaks.

Husband, C., 2000, Media and the Public Sphere in Multi-Ethnic Societies, in Ethnic Minorities and the Media,ed. S. Cottle, Open University Press, Buckingham.

Jick, T. D., 1979, Mixing Qualitative and Quantitative Methods: Triangulation in Action, Administrative ScienceQuarterly, Vol. 24, pp. 602-611.

Jonson, J. M., 2002, In Depth Interviewing, in Handbook of Interview Research: Context and Method, eds. J. F.Gubrium & J. A. Holstein, SAGE Publication, Thousand Oaks.

Kellner, D., 1995, Cultural Studies, Multiculturalism and Media Culture, in Gender, Race and Class in Media, eds.G. Dines & J. Hume, Sage, Thousand Oakes.

Kitzinger, J., 2004, Audience and Readership Research, in The Sage Handbook of Media Studies, eds. Downing,J.D.H. et al., Sage, Thousand Oaks.

Philo, G., 1999, Conclusions on Media Audiences and Message Reception in Message Received: Glasgow MediaGroup Research 1993-1998, ed. G. Philo Addison Wesley Longman, Essex.

Poole, E., 2001, Interpreting Islam: British Muslims and the British Press, in Black Marks: Minority EthnicAudiences and Media, eds. Ross, K. & Playdon, P. Ashgate, Aldershot.

Ross, K., 2000, In whose Image? TV Criticism and Black Minority Viewers, in Ethnic Minorities and the Media, ed.S. Cottle, Open University Press, Buckingham.

Schlesinger, P., 1998, Putting Reality Together,Routledge, London.

Tufte, T., 2001, Minority Youth, Media Uses and Identity Struggle: The Role of the Media in the Production ofLocality, in Black Marks: Minority Ethnic Audiences and Media, eds. Ross, K. & Playdon, P. Ashgate, Aldershot.

Van Dijk, T. A., 2000, New(s) Racism: A Discourse Analytical Approach, in Ethnic Minorities and the Media, ed. S.Cottle, Open University Press, Buckingham.

Yauch, C. & Steudel, H., 2003, Complementary Use of Qualitative and Quantitative Cultural Assessment Methods,Organizational Research Methods, Vol. 6, pp. 465 481

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

1

17

18

19

20

14

15

16


23/24

23

Predstavljanje Etničkih Manjina u Medijima Kosova

Documents

Transcript of Predstavljanje Etničkih Manjina u Medijima Kosova