Predmet Nauke o Medjunarodnim Odnosima

download Predmet Nauke o Medjunarodnim Odnosima

of 37

  • date post

    27-Nov-2015
  • Category

    Documents

  • view

    17
  • download

    6

Embed Size (px)

Transcript of Predmet Nauke o Medjunarodnim Odnosima

  • Predmet nauke o meunarodnim odnosima; etiri Velike debate u razvoju Nauke o meunarodnim odnosima

  • Sadraj:I Predmet Nauke o meunarodnim odnosimaII etiri Velike debate u razvoju nauke o meunarodnim odnosimaIII Literatura

  • I Predmet Nauke o meunarodnim odnosima

  • Duge rasprave o tome da li Nauka o meunarodnim odnosima ima svoj poseban predmet i poseban metod.Kritiari najee istiu njen eklektiki karakter - Frederik uman na primer tvrdi da Nauka o meunarodnim odnosima oigledno nije posebna grana saznanja ve pre jedna eklektika disciplina. - Nauka o meunarodnim odnosima je na svojim poecima uporeivana sa kengurovom torbom (Beard) u koju svako prizvoljno utrpava sadraj.

  • Problem naunosti: Nauka o meunarodnim odnosima kao eklektika disciplinaTakav, pozajmljeni sadraj predmeta istraivanja nauke o meunarodnim odnosima oituje se po Kvinsi Rajtu u osam disciplina koje za nju imaju konstitutivni znaaj: meunarodna politika, meunarodno pravo, meunarodne organizacije, diplomatska istorija, meunarodni ekonomski odnosi, vojna istorija, kolonijalna vladavina i voenje spoljnih poslova,... pri tome dodajui i ratnu i diplomatsku vetinu, politiku geografiju i demografiju

  • Problem naunosti: Nauka o meunarodnim odnosima kao deskriptivna disciplinaNauka o meunarodnim odnosima pre svega je deskriptivnog karaktera...donekle pripada vrsti savremene istorije naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao to su ekonomija, trgovina, razmena proizvodnje, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture - Meunarodni institut za intelektualnu saradnju Drutva naroda, eneva, 1936.

  • Problem preterane irine predmeta Nauke o meunarodnim odnosimaProuavanje meunarodnih odnosa protee se od drutvenih nauka na jednom kraju do moralne filozofije... na drugom, tvrdei jo da oblast meunarodnih odnosa ne obuhvata jedan predmet ili disciplinu, nego snop predmeta... koji su vieni iz zajednikog ugla (Sir Alfred Zimmern, prvi profesor meunarodnih odnosa)

  • Neki od najvanijih pokuaja definisanja predmeta Nauke o meunarodnim odnosima

  • Stennli Hofman, Harvard Univerzitetrasprave koje treba da postave granice jednoj drutvenoj nauci su uzaludne, jer ne postoji nepromenljivi sadraj u drutvenim odnosima.Oblast meunarodnih odnosa odlikuju stalne promene. Zbog svega toga, Hofman predlae jednu operacionalnu definiciju predmetnog polja meunarodnih odnosa koje bi, po njemu, obuhvatilo odreene faktore i aktivnosti koje utiu na spoljne politike i mo osnovnih jedinica na koje je svet izdeljen

  • Velibor Gavranov, FPN, BeogradPredmet nauke o meunarodnim odnosima (jeste) prouavanje zakonitosti razvitka meunarodne zajednice kao oblika politike organizacije, i meunarodnih odnosa kao drutvenih procesa u razvitku meunarodne zajednice

  • Vojin Dimitrijevi i Rade Stojanovi, Pravni fakultet u BeograduNauka o meunarodnim odnosima prouava osnovne injenice odnosa izmeu politikih teritorijalnih potpunih drutava koja su danas drave stepen i oblik meuzavisnosti izmeu njih, inioce koji na njih utiu i objektivne i subjektivne procese u kretanju meunarodnih odnosa i organizovanja oblika ovih odnosa, s ciljem otkrivanja zakonitosti koje ih odreuju

  • Nabrajanju pitanja kojima se bavi nauka o meunarodnim odnosima treba, po naem miljenju, neizostavno prikljuiti i ona koja ine njeno predmetno jezgro; ili jo odreenije, probleme koje od svih drutvenih nauka prevashodno i jedino izuava upravo ova disciplina. Kao to je poznato, radi se o prirodi i iniocima moi drava i drugih aktera u meunarodnim odnosima, zamisli i sistemu ravnotee snaga, kolektivnoj bezbednosti, teoriji i sistemu odluivanja u spoljnoj politici, kao i u novije vreme, vidovima ispoljavanja sloene meuzavisnosti I uticaju koji ona ima na meunarodni sistem. (John Burton I predstavnici Engleske kole u Nauci o meunarodnim odnosima)Ukoliko izuzmemo probleme funkcionisanja meunarodnog sistema, procese integracija I globalizacije, na preostala pitanja iz predmetnog obuhvata nauke o meunarodnim odnosima prvi su ukazali predstavnici tzv. Engleske kole u meunarodnim odnosima.

  • Ukoliko prihvatimo jedno iroko rasprostranjeno miljenje po kome meunarodni odnosi kao nauka pruaju uvid u celinu stvari, onda je razumljivo da ni najsjajniji kamici u pokuaju njenog definisanja ne mogu da zamene itav mozaik stvarnosti koju ona nastoji da pokrije.Drugim reima, pomenuta i mnoga druga odreenja tek uzeta zajedno, mogu relativno pouzdano da pokau irinu, raznolikost I sloenost ove nauke koja pokuava da objasni nain na koji svet radi (Mearsheimer)

  • U sreditu Nauke o meunarodnim odnosima nalaze se pitanja rata i pitanja mira

  • II etiri Velike debate u razvoju Nauke o meunarodnim odnosima

  • Prva Velika debata: realizam vs. idealizam (liberalizam)Druga Velika debata: tradicionalni pristupi vs. nauni pristupi Trea Velika debata: Realizam vs pluralizam (liberalizam) vs strukturalizam (neomarksizam)etvrta Velika debata: objanjenje vs razumevanje; pozitivisti vs post-pozitivisti; racionalizam vs reflektivizam

  • Prva velika debataRealizam vs idealizam (liberalizam)

  • Prva takva Velika debata koju mnogi nazivaju i temeljnim mitom ove discipline, odigrala se izmeu meuratnih idealista i posleratnih realista; vremenski zahvata razdoblje od ranih dvadesetih, sve do kraja pedesetih godina XX veka. Prevagu u tom viedecenijskom sueljavanju argumenata i stavova odneli su zagovornici realistikog pristupa usmeravajui mladu nauku u pravcu istraivanja stvarne stvarnosti, tj., usmerili je na bavljenje praksom meunarodne politike i odgovaranje na njene potrebe

  • Superiornost ovog pristupa meunarodnim odnosima potvrena je izbijanjem Drugog svetskog rata i neuspehom meuratnih napora i glavne ustanove meunarodne bezbednosti, Drutva naroda, da sauva mir.Jezikom Makijavelija kazano, nauka o meunarodnim odnosima je pobedom realista u prvoj velikoj debati napredovala od bavljenja onim kako bi trebalo da bude, ka istraivanju meunarodne stvarnosti kakva zaista jeste

  • Glavne teorijeGlavne ideje Glavni predstavnici i njihova glavna delaVreme kad je debata bila aktuelnaIdealizam (liberalizam)- saradnja - mir-ekonomsko blagostanje- meunarodno pravo- meunarodne ustanove- kolektivna bezbednost- antropoloki optimizam deca svetlosti (Rajnhold Nibur)-Norman Angell, The Great Illusion (1909)- Sir Alfred ZimmernThe League of Nations and the Rule of Law, 1918-1935 (1936)Izmeu dva svetska rata i do kraja pedesetih godina XX veka Realizam - sukob- rat- mo- bezbednost- nacionalni interes- ravnotea snaga- antropoloki pesimizam deca tame (Rajnhold Nibur) - Edward Hallet Carr The Twenty Years Crisis 1919 1939 (1939)- Hans Joachim Morgenthau Politics Among Nations (1948) Izmeu dva svetska rata i do kraja pedesetih godina XX veka

  • Druga Velika debataTradicionalni pristupi vs nauni pristupi

  • U tzv. drugoj Velikoj debati sukobili su svoje stavove zapravo zagovornici dva metodoloka pristupa: tradicionalnog i naunog. Ovu debatu je obeleila otra polemika izmeu dvojice poznatih teoretiara Hedli Bula i Mortona Kaplana.

  • Kao i u sluaju politikih nauka, u tenji da se dostigne status prave nauke, uz uzimanje za uzor upravo prirodnih nauka, zagovornici tzv. naunog pristupa su smatrali da je mogue i poeljno u izuavanju meunarodne politike koristiti dostignua logikog pozitivizma, hipotetiko-deduktivne metode i bihejviorizma, s ciljem da rezultati do kojih se dolazi istraivanjem pojava meunarodnog ivota budu egzaktno merljivi, imaju najviu moguu optost vaenja i budu intersubjektivno proverljivi... U borbi za priznanje statusa posebne nauke, teoretiari meunarodnih odnosa su navodili i poznati Vajthedov stav iz 1925. godine u kome on tvrdi da savremena nauka poinje...pomeranjem (njenog) teita sa Aristotelovske metode klasifikacije na Platonistiko-Pitagorejski metod merenja, premda je klasifikacija neophodna za ureeno, logiko miljenje

  • Rasprava o svrsishodnosti primene pozitivistikih i empirikih metoda prirodnih nauka u istraivanju meunarodnih odnosa je, u najmanju ruku, doprinela izotravanju naunog identiteta discipline.

    Teko je sporiti veliki znaaj koji su tom pogledu imali primena sistemske teorije u izuavanju meunarodne politike (Kaplan, 1957), teorija komunikacija i kibernetike (Doj (Deutsch), 1953, 1964), rana teorija igara (eling (Schelling), 1960), kao i doprinos teorije odluivanja (Snajder (Snyder); Bruk (Bruck); Sapin, 1954, 1962),

  • Suprotstavljene straneGlavne ideje Glavni predstavnici i njihova glavna delaVreme kad je debata bila aktuelnaTradicionalni pristupiRazumevanje:Norme i vrednostiProsuivanjeIstorijsko znanjeTeoretiar se ne moe odvojiti od predmeta istraivanja- Hans Joachim Morgenthau Politics Among Nations (1948)- Hedley Bull-The Case for Classical Approach (1966)1950-te; 1960-te; Nauni pristupi Objanjenje:HipotezeSkupljanje podatakaTeoretiar se mora odvojiti od predmeta istraivanja -Morton KaplanSystem and Process in International Politics(1957)Morton Kaplan The New Great Debate: Traditionalism vs. Science in International Relations(1966)

  • Trea Velika debataRealizam vs pluralizam (liberalizam) vs strukturalizam (neomarksizam)

  • Istoriari discipline su najmanje saglasni u pogledu tzv. Tree Velike debate koja se odigravala poetkom osamdesetih godina prologa stolea.Ova rasprava se najee opisuje kao sueljavanje predstavnika tri paradigme: realistike, pluralistike i strukturalistike.

  • Istraivai uslova i uzroka nastanka i razvojnog puta nauke o meunarodnim odnosima sloili su se povodom jednog vanog stava: posle tree Velike debate koja je okonana bez pobednika, postalo je skoro belodano svim uesnicima sporenja da je uporedo postojanje sve tri paradigme, kao i nekih drugih i drukijih obrazaca tumaenja teorije i prakse meunarodn