PREDGOVOR

Ova knjiga je namenjena pacijentima i njihovim porodicama. Saveti u knjizi pomažu da se shvati kako

živeti sa „reumom“, šta možemo i trebamo učiniti da pomogemo „reumatičaru“ da sa ograničenom

pokretljivošću lakše, jednostavije i humanije funkcioniše u svojoj svakodnevici. Knjiga treba da bude vodič-

putokaz pacijentima kako da usklade potrebe i mogućnosti. Pruža Vam pomoć da sopstvenim snagama

poboljšate kvalitet života.

UPALNE BOLESTI zglobova (arthritis) i druga reumatska obolenja najčešći su uzroci bola i invalidnosti na

svetu. U ovoj knjizi možete naći savete kako da savladate prepreke na koje nailazite svakodnevno. Namenjena

je pacijentima, porodici, njihovim prijateljima, kolegama, starateljima. Može biti od koristi i zdravstvenim

radnicima, nastavnicima, predavačima i raznim medijima (sredstva javnog informisanja), verskim zajednicama

itd.

„Reuma“ nije jednostavna dijagnoza, reumatske bolesti se javljaju u više oblika i svaki ima različit uzrok,

simptome i tretman. Pod reumom, u ovoj knjizi tretiramo oboljenje svih zglobova i okolnih mišića.

Izvestan broj obolelih vrlo brzo postanu funkcionalno ograničeni jer im se znatno smanji mišićna snaga,

formiraju deformiteti zglobova, te nemaju prilagođene kućne uslove ili uslove na poslu svom novonastalom

stanju. Ljudi koji pate od reume mogu zadržati kvalitet života u zavisnosti od stepana uznapredovanja bolesti,

invalidnosti, od mogućnosti lekarskog nadzora, od dobijene pomoći od strane društva i porodice. Pažljivim

planiranjem pacijenti oboleli od reumatoidnih bolesti mogu živeti kvalitetan život i zadržati dostojanstvo.

Reumatska oboljenja javljaju se u različitim oblicima, pa i sa raličitim posledicama. U knjizi su dati

sveobuhvatni saveti te je na čitaocu da ih prepozna i adekvatno iskoristi.

UPALA ZGLOVOVA

Na upalu zglobova ljudi različito reaguju. Neki bolesnici imaju blažu formu pa se godinama razvijaju

deformiteti zglobova, dok se kod nekih deformacije dešavaju za vrlo kratko vreme. Različit je broj obolelih

zglobova i različiti su znaci bolesti, tj. reakcije zglobova. Kako će se oboleli izboriti sa bolešću u velikoj meri

zavisi od tipa i faze bolesti, starosti obolelog, spoljnih faktora i ličnosi obolelog.

Bolovi u zglobovima, otok i slabost mišića ograničavaju pokretljivost i izvršavanje jednostavnih

aktivnosti. Ova ograničenja mogu se savladati pažljivim odabirom vežbi, preuređenjem stana, radnog

okruženja i korišćenjem specijalnih pomagala. Često je izvodljivo prilagoditi okolnosti mogućnostima bez većih

ulaganja. Ne treba se ustručavati da potražite savet od vašeg fizioterapeuta, ergoterapeuta ili stručne osobe

koja ima iskustva u rešavanju sličnih problema.

Potrebe bolesnika se vremenom menjaju, naročito ako su u pitanju deca. Pratite promene. Razmotrite

da li imate potrebe za specijalnim pomagalima. Ne vezujte se previše za pomagala. Kada kupujete alat (pribor),

nameštaj, potrudite se da isti odgovaraju Vašim stvarnim potrebama (a ne prodavcu), da budu iskoristivi, da ne

budu grubi, oštrih ivica i sl. Obavezno ih isprobajte pre nego li ih kupite.

Ne zaboravite da Vam je za izvršavanje jedne radnje kad-kad potrebno više vremena nego što je to bilo

ranije, ne možete sve obaviti isti dan. Prihvatite da neke poslove morate odložiti ili za njihovo izvršenje

potražiti tuđu pomoć. Prepoznajte šta možete a šta ne možete uraditi. Vaš cilj je da što duže ostanete

samostalni i pokretljivi.

KOD KUĆE

Obavljanje kućnih poslova može Vam biti otežano čak i ako je samo jedan zglob oboleo. To se može rešiti

na više načina – da aktivnost drugačije obavljate, da tražite nečiju pomoć ili da koristite određena pomagala.

Kad god možete napravite pauzu, sedite pri peglanju veša, pranju kade, pranju posuđa.Kod nekih vrsta

poslova (nr. kada spremate ručak i koristite kuhinjski pribor) stojeći možete ispoljiti veću snagu.

NOŠENJE TERETA

Pri nošenju tereta se najčešće javljaju, ili pojačavaju bolovi u leđima i pojačavaju deformiteti zahvaćenih

zglobova. Jako teške predmete ne pokušavajte ni na kratko dizati ili nositi sami. Zamolite za pomoć.

I malim, teškim predmetima možete preopteretiti zglobove. Koristite obe ruke, smestite predmet radije

na dlanove i podlaktice i pravilno rasporedite težinu predmeta.

Veću količinu teških predmeta nosite jedan po jedan.

Priđite blizu tereta pre nego li ga podignete.

Savijte kolena, a ne leđa, u cilju zaštite kičme.

Predmet držite blizu tela.

Leđa držite pravo.

Težina torbe neka bude pravilno raspoređena. Umesto preko jednog ramena, prebacite je preko glave

na suprotno rame.

Koristite torbe na točkiće za nabavku i putovanje.

Malu decu nosite na leđima ili na kuku.

Bebe nosite u nosiljci na leđima ili ispred sebe.

Razmislite pre nego što napravite pokret!

KUHINJA

Jedna domaćica dosta vremena provede u kuhinji. U zavisnosti od rasporeda nameštaja u kuhinji u

mnogome može biti olakšano kretanje, pranje, spremanje.

Kod ribanja poda i metenja koristite pokrete celog tela tako što se pomerate napred – nazad. Ne stežite

previše ruku ili leđa. Poenta je u položaju nogu – dobro rasporedite težinu tela stavom na nogama. Za mešanje

jela koristite obe ruke ili naizmenično mešajte jednom pa drugom rukom. Evo nekoliko predloga kako možete

sebi olakšati kuhinjske poslove:

1. Koristite pribor sa dugačkom drškom;

2. Korpu za smeće držite na postolju sa točkovima, ili koristite manju korpu;

3. Koristite escajg sa debljim drškama

4. Penastom gumom možete obložiti drške escajga;

5. Radne povešine neka budu odgovarajuće visine;

6. Koristite PVC bokale, tanjire i slično jer su lakši;

7. Frižider treba da je dovoljno visoko da se ne saginjete kada vadite stvari iz njega;

8. Stabilna hoklica za dohvatanje stvari sa gornjih

polica;

9. Polica za serviranje na točkovima ili stočić na točkove;

10. Multipraktik za seckanjem mešanje, drobljenje;

11. Ispupčeni konektori;

12. Električni prekidači i konektori u odgovarajućoj visini;

13. Lake posude;

14. Čajnik sa velikom drškom, da se može držati obema rukama;

15. Predmete držite na dohvat ruke, ili lako dostupnima;

16. Za blanširanje ili pečenje koristite korpu;

17. Koristite povećane prekidače na šporetu;

18. Na fiokama imajte ručke koje možete vući celom šakom;

19. Koristite nareckane noževe, debljih drški;

20. Hrapavu dasku za sečenje, da stvari na njoj ne klize;

21. Mokrom krpom za brisanje sprečite klizanje posuđa na stolu;

22. Šolje sa dve drške

DNEVNA SOBA

Dnevna soba treba da odgovara Vašem ukusu a da istovremeno bude prijatno mesto za odmor.

Proverite da li ima razbacanih stvari (npr. cipele, podvrnut tepih, igračke, električni kablovi...) na koje možete

zapeti. Sa malim izmenama možete Vašu dnevu sobu učiniti udobnom, ali i sigurnom:

1. Kvake sa dužom drškom, nikako okruglom;

2. Metalni ili drveni deo na dršci ključa (dugačak ključ);

3. Prekidač za svetlo na povlačenje sa širokom karikom;

4. Utikači i električni prekidači u visini struka;

5. Utičnice sa većom površinom za hvatanje;

6. Stočić na točkove;

7. Daljinski upravljač za TV, radio, DVD...;

8. Zaštitna rešetka za kamin;

9. Adekvatno osvetljenje;

10. Prekidač za lampu na dohvat ruke;

11. Velika karika na uzici za spuštanje roletne;

12. Telefon sa gumenim tipkama, ili koristite olovku za biranje brojeva;

13. Čvrst sedalni deo fotelje;

14. Hvataljka za podizanje sitnih predmeta.

Pacijenti oboleli od RA imaju potrebu za jednom dobrom stolicom na kojoj mogu ispravno sedeti uz

manje naprezanje. Dobro odabrana stolica može znatno da smanji bolove i slabost, ne samo trenutno, nego i u

budućnosti. Pre nego što kupite stolicu ili fotelju, isprobajte je.

LOŠA STOLICA:

1. Previše mekana

2. Niska, teško se ustaje iz nje

3. Dopušta poguren stav

4. Savija se na sredini

5. Nema oslonac za glavu

6. Oslonac za noge koji zgurava kolena, što dovodi do ukočenosti istih.

DOBRA STOLICA:

1.Pruža oslonac leđima, ramenima i glavi

2.Ima podesivu visinu

3.Stopala su punim osloncem na podu, u suprotnom se remeti normalna cirkulacija nogu

4.Otporna je na vatru

5.Oslonac za ruke je u visini lakta, lako se hvata

Ako su Vam bolešću više zahvaćeni prsti na rukama, pri ustajanju sa fotelje se opruženim dlanovima, a

ne prstima, oslonite na rukohvat. Ako su više zahvaćeni ručni zglobovi, oslonite se na stisnute pesnice.

SPAVAĆA SOBA

Većina ljudi trećinu života provodi u krevetu te je stoga bitno da po mogućnosti izaberete što kvalitetniji

ležaj sa tvrdim madracem (dušekom). Bolje je spavati na kvalitetnom dušeku na podu nego na nekvalitetnom

krevetu. Da bi sprečili skraćivanje mišića u ograničenje pokreta u zahvaćenim zglobovima treba da ležite

opruženih nogu, opruženih ruku i prstiju. Nikad ne stavljajte jastuk pod kolena! Deca obolela od artritisa neka

uvek leže opušteno, u suprotnom će im se tokom procesa rasta defortmisati zglobovi i ostati trajno savijeni.

Svaki dan ležite bar jedan sat na stomaku, čime opružate kukove.

Evo nekoliko predloga kako da spavaću sobu učinite komfornijom:

1. Oslonac za noge na kraju kreveta drži noge u korektivnom položaju

2. Laki, štepovani prekrivači umesto teških jorgana

3. Kartonska kutija iznad zgloba može sprečiti da prekrivač pritiska upaljen, bolan zglob

4. Kada odmarate nosite udlage (možeteih i samo napraviti od kartona) koje će opruženim držati

upaljene zglebove ruku ili kolena

5. Ako Vam se vrat savija ka napred nosite okovratnik koji će sprečiti razvoj daljnjih deformacija

6. Lampa za čitanje treba da je pri ruci

7. Tanji jastuk, ili anatomski jastuk koji pridržava glavu

8. Štap za hodanje treba da je pri ruci

9. Stolica ili tabure uz krevet za lakše ustajanje

10. Dušek treba da je tvrd

11. Odgovarajući čaršavi sa ćoškovima, da budu skroz zategnuti

12. Krevet pravilne visine, za lakše ustajanje

Pierre Auguste Renoir, čuveni slikar iz 19-tog veka, poslednjih 15 godina svog života bolovao je od RA.

Uprkos činjenici da nije mogao koristiti prste nastavio je da slika. Četkicu je vezivao za šaku i tako naslikao

nekoliko najčuvenijih slika pokretima iz zglobova i dlanovima izvajao je nekoliko skulptura.

KUPATILO

Kupanje je posebno prijatno (reumatskim) bolesnicima jer u vodi odmaraju i mogu olakšano uraditi

nekoliko vežbi za zglobove. Prethodno se uverite da možete bezbedno ući u kadu i izaći iz nje, te da imate

nekoga u blizini ako Vam zatreba pomoć.

1. Ogledalo pored, a ne iznad umivaonika da se ne trebate naginjati napred

2. Dugačko ogledalo u kojem se vide i visoki i niski ljudi i ljudi iz invalidskih kolica

3. Šamlica za umivanje, ogledanje ili sušenje

4. Dugačka, drvena ili metalna ručka za česmu

5. Električna četkica za zube za bolesnike sa ukočenim ručnim zglobom ili ramenom

6. Gumena drška na četkici za zube

7. Velika karika na lancu vodokotlića

8. Umivaonik odgovarajuće visine da se ne morate previše nagnuti

9. Rukohvat pored WC šolje

10. Izdignuta WC šolja

11. Rukohvat pored kade. Tuširanje je lakše izvodljivo od kupanja u kadi, ali u kadi se mogu razraditi,

vežbati bolni mišići

12. Podesiva glava tuša

13. Plastična baštenska stolica pod tušem

14. Gumena podloga protiv klizanja u kadi

15. Drvena ili plastična stolica za kadu

16. Sunđer za kupanje na dugačkoj dršci

17. Ravna daska na kadi

STEPENICE

Sa ukočenim kolenima ili kukovima teško Vam pada krtanje uz i niz stepenice. Obezbedite fiksni

rukohvat sa obe strane stepenica. Okačite slike na zid pored stepenica da imate razloga za pauzu. Planirajte

dan tako da semo jednom popnetei siđete niz stepanice. Ako Vas bole kolena, uz i niz stepenice se krećeite

postrance.

BAŠTA

Bašta je divno mesto za odmor i provođenje vremena u njoj. Održavanje bašte može biti velika obaveza

ukoliko ne isplanirate sve blagovremeno. Zglobove na neki način možete zaštititi tako što češće menjate

aktivnosti u bašti i pravite pauze. Baštovanstvo i inače zahteva ponekad težak fizički rad i angažuje različite

delove tela.

Dobra kombinacija poslova je naizmenično kopanje i sejanje. Za svaki težak posao potražite pomoć

druge osobe. Izbegavajte upotrebu čekića i makaza za obrezivanje voća jer će Vam preopteretiti zglobove

prstiju i šaka. Obiđite i druge bašte ne bi li ste dobili ideju o uređenju i lakšem održavanju svoje.

Korisni saveti:

1. Zahvatajte manje zemlje jednim ašovom,

2. Koristite manji, lakši ašov,

3. Savijajte kolena pri ašovljenju, a ne leđa,

4. Postavite pomoćne točkove na baštenska kolica da ih više gurate a manje opterećujete leđa,

5. Koristite pregaču sa velikim džepovima za sitnice i alat. I u domaćinstvu je korisno,

6. Koristite malu, laku kosilicu,

7. Radije koristite više manjih kantica za zalivanje ili napunite jedan rezervoar na kraju bašte,

8. Izdignite žardinjere,

9. Umesto saginjanja radije kleknite na jastuk, na kesu napunjenu travom ili novinama,

10. Drške baštenskog pribora obložite penastom gumom ili sunđerom,

11. Koristite alat sa dužim drškama da sa manje saginjete,

12. Sadite višegodišnje biljke,

13. Obezbedite sebi udobno mesto za odmor. Ne zaboravite, bašta služi da Vi uživate u njoj, a ne da

joj robujete.

RADNO MESTO

Na radnom mestu informišite kolege o svojoj bolesti kako ne bi o Vamo stekli pogrešnu sliku da ste lenji

ili nespretni. Poslodavac će prilagoditi radno mesto Vama. Npr. ljudi koji pate od RA treba da koriste veće tipke

na tastaturi računara. Uz pomoć ergoterapeuta i sličnih stručnjaka možete urediti Vaš radni sto i izabrati

najbolji položaj tela za rad. Sto i stolica treba da su dovoljno visoki da sprečite bolove u leđima ili vratu.

Monitor smestite na odgovarajuću visinu tako da vrat ne savijate previše prema napred ili nazad. Ako Vam je

loš vid, naočare pomažu kako da bolje vidite, tako i leđima. Ljudi koji nose bifokalne naočare treba da obrate

pažnju da im se vrat ne naginje previše kada povlače glavu unazad dok gledaju kroz deo naočara za blizinu.

Evo nekoliko predloga kako da uredite kancelariju:

1. Stolica odgovarajuće visine,

2. Opustite mišiće vratai ramena,

3. Deblje olovke za pisanje, ili oh obložiti sunđerim, gumom...,

4. Oslonac za krsta,

5. Na noge stola postaviti točkove da ga možete privući stolici,

6. Kocke od drveta,ili cigle za izdizanje stola i stolica,

7. Držač za knjige, ili knjigu-svesku osloniti na par naređanih knjiga,

8. Ne saginjite se do stola,

9. Stopala su na podu.

Na svakih sat vremena ustanite i razmrdajte se. Ako imate stojeće radno mesto radna površina ne treba

da bude ni previše visoka, ni previše niska. Po migućnosti, menjajte stojeći i sedeći položaj. Sedite najispravnije

što možete. Ne savijajte se previše napred. Držite leđa pravo, ne pregibajte se ili savijate stranu. Ramena i

kukovi treba da su u istom pravcu.

VAN KUĆE

I van kuće se često stvore situacijeu kojima Vam bol i ograničena pokretljivost mogu činiti značajnu

prepreku. Npr. koristite olovku ili drugi ključ da okrenete ključ u vratima. U restoranu birajte hranu koja se

lakše seče. Ne kupujte mala pakovanja pekmeza, maslaca, meda koje teško otvarate. Imajte uvek pri ruci male

makazice daisečete kesicu sosa, majoneza, kečapai sl.

Kod vrata koja se teško otvaraju sačekajte da neko uđe pre Vas, ili namotajte kaiš od tašne oko ručke ili

kvake i time povucite vrata. Krenite na vreme kada putujete negde da ne morati trčati za autobusom ili vozom.

autobusu, vozu, ili avionu sedite bliže vratima. Stvari nosite u putnim torbama na točkiće.

BEZBEDNO VEŽBANJE

Zbrinutost i lekovi mogu samo delimično da pomognu kod artritisa. Oboleli od artritisa mogu da kažu:

„bolestan sam i ne mogu ništa da učinim“, ili „imam artritis, šta mogu učiniti da mi život bude lakši?“. Odgovori

i rešenja ovog drugog pitanja znatno će Vam olakšati probleme.

Vežbe su način lečenja koji pacijenti mogu primenjivati u kućnim uslovima, samostalno. Vežbanjem

jačate mišiće, popravljate pokretljivost zglobova i celog tela. Jačate srce, sprečavate razređivanje kostiju i

gubljenje mišićne mase. Vežbe pomažu u opuštanju, spavanju i poboljšavaju opšte stanje pacijenta. Smanjuju

stres, a time i bolove. Ljudi koji vežbaju (oboleli, ili ne) duže žive. Loš kvalitet života ljudi obolelih od RA zavisi

od njihovog stava prema bolesti, koliko i od toka same bolesti.

Ako je kretanje ili pomeranje zglobova bolno pre ćemo se odreći vežbanja. Pogrešno je verovanje da

vežbe (pravilno dozirane) oštećuju zglobove, naprotiv, one sprečavaju dalja oštećenja. Svakodnevno, ili više

puta dnevno sprovođene umerene vežbe mnogo će biti korisnije nego da se jednom nedeljno preopteretite.

Već nakon nekoliko nedelja zapazićete da se bolje osećate. Vežbajte onda kada se osećate najjačim. Nikada ne

vežbajte kada se osećate umornim. Vežbe su od posebne važnosti za artritičnu decu jer ih čine jačima i

sposobnijima da se priključe vršnjacima u svakodnevnim aktivnostima te ne osećeju različitost od „drugih“.

Najbolje je da Vam fizioterapeut sastavi individualni program vežbi da bi Vam oboleli zglobovi bili

adekvatno zaštićeni dok vežbate.Pre nego li započnete program vežbi razgovarajte sa Vašim lekarom o tome

da li Vam stanje srca dozvoljava opterećenje. Oprezno počnite sa vežbama dok ne iskusite koliko možete.

Treba da osetite prijatan zamor nakon vežbi a ne iznemoglost. Postepeno povećavajte broj vežbi.

Sve zglobove treba da razmrdate u punom obimu pokreta barem jednom dnevno. Svim zglobovima

kružite ili ih klatite napred-nazad dok možete. Sedeći na stolici klatite ruke, noge opružajte i savijajte i to

pomaže.

Plivanje, šetnja, vožnja bicikla razradiće zglobove bez većeg opterećenja. Za vreme vežbanja ubrzaće se

rad srca, ali to ne sme biti preterano. Najveći broj otkucaja srca u minutu sme biti 220 minus broj godina Vašeg

života. Dakle, ako imate 45 godina, sprovodite vežbe tako da Vam puls ne bude veći od 175, neka bude oko

160 otkucaja u minutu. Puls merite tokom 60 sekundi. Što ste u boljoj kondiciji, puls Vam je u mirovanju manji.

U proseku je 70, ali od 50 do 100 je normalan, a kod dece i starijih osoba je nešto veći.

Nedeljno vežbajte 3-5 puta, pravilno raspoređeno. Oboleli od reume treba pre da rade spore, odmerene

vežbe duže vreme, nego teške vežbe za kraće vreme. 30-45 minuta je obično dovoljno, ali je moguće da Vama

više prija 3 puta po 10 minuta vežbanja dnevno. Teže vežbe završavajte sa postepenim opuštanjem.

Ne vežbajte sako ste umorni

Odaberite za vežbanje onaj deo dana kada se najbolje osećate

Nemojte uneti veću dozu leka protiv bolova da biste mogli više da vežbate

Pijte vode i pojedite jedan lagani obrok (npr. sendvič sa salatom) pola sata pre vežbanja

Ne takmičite se sa drugima – vežbate radi sopstvenog zdravlja

Ne opterećujte upaljene zglobove, ali ih svakodnevno oprezno razmrdavajte u svim pravcima da bi se

što manje ukočili

Počnite polako sa vežbama, radite ih nežno (odmereno)

Dišite opušteno za vreme vežbi, ne zadržavajte dah

Udahnite vazduh na nos a izdahnite na usta

U slučaju da Vam je jako teško udahnuti ili osećate stezanje u grudnom košu odmah prekinite vežbanje

Odmah prestanite sa vežbanjem ako je bolno

Često menjajte položaj u kome vežbate – sedeći, stojeći, ležeć

Ako Vam je naporno nemojte se odmah predati, samo usporite.

OSLUŠNITE TELO

Da bi sprečili skraćenje mišića i deformaciju zglobova radije jačajte mišiće opružene nego savijene.

Sedeći šutirajte jednu loptu u najlon kesi, tako ćete jačati butine. Ako sedite u invalidskim kolicima odgurujte

se nogama napred-nazad, tako jačate mišiće nogu.

Radi sprečavanja deformacija radije jačajte „lenje“ mišiće. Ojačajte ruke i razmrdajte šake i prste

gnječeći plastelin, testo ili sredinu hleba. Stiskajte i opuštajte zadnjicu, tako jačate mišiće zadnjih nogu straga.

Skupljajte prstima nogu jednu krpu ili novine. Uz pomoć elastične trake ili gume za bicikl možete raditi različite

vežbe za jačanje ruku i nogu. Kada Vam je nekoliko zglobova pod upalom oprezno vežbajte ostale.

VEŽBAJTE MANJE, A ČEŠĆE

Neka Vam vežbe čine deo svakodnevice i predstavljaju zadovoljstvo. Dnevne aktivnosti (npr. metenje,

čišćenje pomorandže, šivenje na mašini...) su dobra prilika za razmrdavanje. Vežbajte svakodnevno, kod kuće,

na poslu, bolnici. Vežbanje je prijatnije uz laganu muziku, ili u društvu. Ples je takođe dobar izbor. Dobar izbor

je golf, za one koji mogu dići ruku u ramenu. Izbegavajte tenis, fudbal, boks, skvoš, skijanje – vrste sportova

koji opterećuju zglobove.Kojim ćete se rekreativnim sportom baviti svakako zavisi od faze bolesti,Vašeg opšteg

stanja i Vaših mogućnosti.

BICIKLIZAM

Voziti biciklo u prirodi mnogo je interesantnije nego vežbati kod kuće.Biciklom možete preći veću

razdaljinu nego peške a i razgledati okolinu.Budite oprezni, nemojte se preopteretiti na nekoj uzbrdici, radije

gurajte biciklo da Vas ne bi zabolela kolena.Uvek nosite kacigu i štitnike kada učestvujete u saobraćaju i ne

vozite neosvetljenim putem.Sobno biciklo je s druge strane sigurnije a usput možete gledati televizor ili ćaskati

sa ukućanima.

TRČANJE

Za trčanje je potrebno više energije nego za šetnju.Trčanje bolje kondicionira celo telo.Odgovara samo

onim osobama kojima artritisom nisu zahvaćene noge, jer opterećuje stopala, pete, kolena, kukove, posebno

na tvrdoj podlozi.Ne počinjite sa trčanjem pre nego li savladate brzo hodanje u trajanju od 1 sata bez većeg

napora.Spremajte se tim tempom barem šest nedelja.uvek nosite udobne patike, sa mekim djonom koje čvrsto

drže skočni zglob.

PLIVANJE

U vodi je zasigurno lakše raditi sve vežbe.Topla voda pomaže da se opustimo i smanjuje bolove(samo

kada zglobovi nisu otečeni).Ako ne znate plivati korisno je i ako samo vežbate u vodi.Plivanje je izuzetno

prijatno u slučaju bolne kičme, kukova i kolena.Ako Vam se voda čini hladnom, uradite prethodno nekoliko

vežbi zagrevanaja.Ako teško odižete glavu iz vode za vreme plivanja koristite lulu za plivanje, tako čete olakšati

sebi disanje.

Vodite evidenciju o vežbanju koja če Vam ukazati na efekte vežbanja.

PEŠAČENJE

Prednost pešačenja je da Vam ne treba posebna oprema, bezbedno je za zglobove i možete ga

prilagoditi sopstvenim mogućnostima.Zanimljivije je šetati u prirodi nego vežbati kod kuće na spravi.Otežano je

kada vremenski uslovi ne odgovaraju.Bitno je da Vam je obuća za šetnju udobna i da obezbedjuje stabilnost

noge.Počnite sa sporijom šetnjom i ubrzajte toliko koliko Vam prija.Na kraju šetnje opet usporite.Idite na takva

mesta da šetate gde možete usput sesti da odmorite ako ste se umorili ili ako osećate bol.Hod Vam može

olakšati drveni ili metalni štap, samo prethodno proverite da li je dovoljno stabilan.Dužina štapa je

odgovarajuća ako štap doseže do ručnog zgloba kada Vam ruka visi pored tela. Štap nosite uvek u suprotnoj

ruci od bolne noge. Ljudima koji se jako sporo kreću hodalica je bolji oslonac od štapa.

Saveti za bezbednu šetnju:

Gumeni đonovi na cipelama,

Rukohvat od ulaznih vrata u kuću do kapije,

Štap od tvrdog drveta ili lakog metala za oslanjanje pri hodu,

Hodalica na točkove,sa kočnicama i sedištem za odmor.

KAKO DA OLAKŠATE DRŽANJE I HVATANJE STVARI

Specijalno napravljene drške olakšaće Vam hvatanje stvari.Možete ih sami napraviti od plastelina, gipsa,

gita...Formirajte loptu, nataknite je na npr. dršku od kašike, uhvatite na uobičajen način i blago stisnite.Držite

tako nekoliko minuta.Ostavite da se osuši.

OBLAČENJE

Odeća treba da Vam je udobna, lagana, da se lako oblači i skida. Zimi topla odeća smanjuje ukočenost

zglobova i mišića. Korisni saveti:

Dugmad na odeći neka ne budu mala

Cipzar treba da ima kariku na kraju

Koristite čičak trake

Zakopčavanje je napred

Koristite štap za oblačenje zokni i zakopčavanje cipzara na obući, kašiku za obuvanje.

Pomagalo u poslednjoj stavci se može napraviti tako što se na jedan kraj štapa od drveta ili plastike stavi

gumeni čep, a na drugi kraj lepljivom trakom zalepite kuku od vešalice za odeću. Xxx

OBUĆA

Cipela treba da dobro naleže na stopalo. Najbolje je da je 1 cm duža od najdužeg prsta na nozi. Ljudi koji

imaju ukočen skočni zglob treba da nose cipele sa zaobljenim đonom. Ukoliko su svodovi stopala spušteni, onda

treba nositi specijalne uloške za obuću. Patike su obično dobar izbor obuće jer se prilagođavaju, čvrsto drže

zglob i u njima lakše savlađujete manje prepreke na putu. Deformiteti prstiju (čukljevi, ispupčeni drugi ili treći

prst...) mogu predstavljati veliki problem u izboru obuće. U tom slučaju birajte obuću od meke kože ili platnenu.

Nekoliko saveta za izbor udobne obuće:

Lagane, rastegljive cipele,

Mekan gornji deo cipele,

Niska potpetica,

Izbegavajte cipele na pertle ili male kopče,

Zamenite pertle gumom,

Čičak trake su jednostavne za upotrebu

Cipele kod reumatskih bolesnika treba redovno da se kontrolišu i menjaju. Obuća često mora da bude

prilagođena stepenu napredovanja bolesti i deformisanosti stopala. S' tim u vezi, nekada su neophodne cipele sa

pojačanim unutrašnjim rubom, adekvatnom visinom pete ili se prilagođavanje obezbeđuje uz pomoć uloška.

INVALIDSKA KOLICA

Ponekad bolesnici budu toliko ugroženi reumom da dospeju u invalidska kolica. Kolica male težine je

lakše spakovati u automobil, ali su takva kolica skuplja i slabija. Domaća kolica su čvršća, jevtinija i lakše se

popravaljaju. Dobra invalidska kolica treba da su pristupačne cene, laka za održavanje, male težine, stabilna i da

odgovaraju bolesniku. Za dobra invalidska kolica je karakteristično:

Dobre kočnice.

Jaka metalna konstrukcija,

Po mogućnosti da su sklopiva (ako ima potrebe),

Udobno sedište,

Veliki točkovi za neravne puteve,

Držač za noge na odgovarajućoj visini.

Staze oko kuće treba da su u istom nivou. Za prelazak preko bankina treba koristiti drvene rampe (daska)

ili ih prepraviti betonom. Ako na ulazu u kuću imate stepenice zamenite ih kosom ravni(ne previše strme) pored

koje ćete imati rukohvat. Na vrata montirajte poprečne rukohvate koji će Vam olakšati otvaranje i zatvaranje

vrata. Unutar stana obična vrata zamenite zavesama ili „harmonika“ vratima. Stolove i radne površine

prilagodite visini invalidskih kolica.

Na svim javnim mestima prilazi zgradama, prelazi preko bankina treba da su prilagođeni invalidskim

kolicima. Ukoliko nisu, obatite se nadležnim organima.

Za kućnu upotrebu najjednostavnija kolica možete napraviti tako što na stolicu sa rukohvatima

montirate 4 točka.

AUTOMOBIL

Većine ljudi obolelih od RA je sposobna da upravlja motornim vozilom. U nekim zemljama se polaže

poseban ispit za vožnju posebno opremljenog automobila. Eventualno trebate nabaviti potvrdu od lekarske

komisije da ste sposobni da vozite. Uvek zakopčavajte pojas, i kada ste vozač i kada ste suvozač. Moguće je da

nekoliko stvari u automobilu trebate promeniti da biste ga prilagodili svojim potrebama.

1. Lakše je uhvatiti deblji volan (navlaka),

2. Servo volan i automatski menjač kada su ukočena kolena laktovi, skočni zglobovi i ramena,

3. Gas pedala postavljena na stub volana,

4. Pomoćna ogledala pomažu kod ukočenog vrata,

5. Veći ili produženi prekidači zbog ukočenih prstiju i šaka,

6. Glavna kočnica koja se aktivira rukom,

7. Sunđerasti umetak ispod zaštitinog pojasa,

8. Jastuče pod leđa,

9. Oslonac za glavu sprečiće povrede vrata.

Ukoliko dugo putujete obratite pažnju na držanje leđa. Ne vozite umorni! Pravite pauzu na svakih sat

vremena, stanite, protegnite se, vežbajte nekoliko minuta pa nastavite put. Ne vozite ako osećate nesvesticu ili

slabost. Ne vozite ako uzimate lekove koji utiču na koncentraciju. Ako ste u nedoumici, pitajte svog lekara ili

apotekara. Redovno proveravajte automobil da Vas ne izda na putu. Budite član nekog auto-moto društva i uvek

nosite sa sobom mobilni telefon.

Sedište koje se okreće znatno olakšava ulazak i izlazak iz

automobila.

PRAVILNA ISHRANA

Ne postoji posebna dijeta za obolele od reume, ali je svakako važno u ishranu uvesti više svežeg voća i

povrća umesto slatkiša i kolača. Ljudi koji pate od reume se manje kreću pa imaju potrebu za manjim unosom

kalorija. Smatra se da je u ishrani uvesti crni hleb, pileće meso, ribu jaja, integralni pirinač, testa, pasulj, bareno

povrće. Koristite mleko sa smanjim sadržajem mlečnih masti. Pijte bar 4 čaše vode na dan. Pijte čajeve i sokove a

izbegavajte kafu. Koristite maslinovo ulje za salate, a med za zaslađivanje. Tamno zeleno povrče, džigerica i

crvena mesa sadrže dosta gvožđa, što je Vama važno.

Pogrešno je verovanje da masti i masna jela „podmazuju“ zglobove, ona samo goje. Izbegavajte jela koja

goje; puter, punomasno mleko, kobasice, polugotove masne prerađevine, pečenja na masti, čokolade, slatkiše,

kolače, pekmeze i sl. Pazite da se ne ugojite jer prekomerna težina opterećuje i zglobove i mišiće, kao da celog

dana nosite džak na leđima. So podiže krvni pritisak, ne koristite je pri pripremanju jela, ponudite je uz gotovo

jelo i koristite vrlo umereno.

Ponekad ljudi primete da im pojedine namirnice ne prijaju, npr. paradajz, spanać i sl. Ako ste primetili da

Vam se posle konzumiranja nekog jela povećavaju bolovi ili se javlja osećaj težine u mišićima, izbegavajte tu

namirnicu.

Jačajte kosti unosom kalcijuma putem shrane (riba, mladi sir, jogurt, mleko, soja...). Korišćenje šećera,

kafe i pušenje utiču na gubitak kalcijuma iz organizma. Pušenje slabi kosti i zagađuje pluća pa manje kiseonika

dospeva u mišiće i zglobove. Čim ostavite pušenje bolje ćete se osećati.

Između obroka ubacite zdrave užine – voće, jogurt, orahe, lešnike, povrće. Izbegavajte slatkiše, slane

grickalice, gazirana pića i sl.

ŽIVETI SA BOLOM

Ljudima obolelim od reume najveći problem predstavlja bol. Smanjenje bola ne znači i izlečenje od

reume ali znatno utiče na kvalitet života.

Ako bolovi i ukočenost traju samo par dana, već se čine neizdrživima. Kada nas boli bilo koji deo tela

opšte stanje nam je pogoršano, raspoloženje opada, neraspoloženiji smo, trpe posao i svakodnevica. Poneko

postane potpuno nesposoban za život.Ljudi oboleli od sličnog artritisa, sličnog stadijuma različiti reaguju u

zavisnosti od stepena podnošljivosti bola.

Ako ignorišete bol učinićete veću štetu. Artritične bolove u prvom redu izaziva upala i oštećenje

zglobova. Kako se smanjuje upala tako je i bol manjeg intenziteta. Ako postoji pritisak na živce i oni mogu da

budu jako bolni. Bol može izazvati grčenje mišića oko zgloba što povećava i bol unutar zgloba.

Važan je otvoren razgovor između Vas i zdravstvenih radnika. Ispričajte tačno šta osećate i uverite se da

Vas razumeju. Detaljno izvestite o tome šta Vam pojačava bol, a šta smanjuje. Najdelotvornije smanjenje bolova

je lekovima. Uvek uzimajte samo onaj lek koji Vam je lekar prepisao. Kod jakih bolova lek pomaže, ali tako

obezboljene zglobove nikako nemojte preopteretiti. Stalan bol u zglobu prekinuće i primena transkutanog

elektrostimulatora (TENS), koji se prave i za kućnu upotrebu. Ako je zglob ozbiljno oštećen samo hirurško

rešenje je odgovarajuće (zamena zgloba).

U zavisnosti od stadijuma bolesti koristite tople ili hladne obloge i to lokalno. Hladne obloge (pakovanja)

u vidu kockica leda ili zamrznutog graška preko jedne krpa staviti na 10 – 15 minuta. Nekada olakšanje donose

topli oblozi, lampa koja greje ili balzami koji greju.

Važno je da ništa ne radite na svoju ruku,uvek konsultujte stručno lice.

ODMOR

Odmor je podjednako važan za Važe zdravlje. Odmaranje smanjuje upalu zglobova, ali preterani odmor

će dovesti do ukočenosti zglobova i slabljenja mišića. Odmarajte se u krevetu ako je bol jako izražen, ali nikako

nemojte ostati ceo dan u krevetu, osim ako se jeko loše osećate. Ako ste u aktivnoj fazi bolesti odmarajte po 10

minuta na svakih sat vremena.

Nije uvek najprijatniji položaj najbolji za zglobove. Za vreme odmora ne savijajte zglobove, posebno

kukove, kolena skočne zglobove, ručne zglobove ili laktove.

Od preteranog odmaranja slabe mišići, tetive, zglobovi, pa i kosti. Stoga ih treba koristiti da ostanu jaki.

Astronauti gube na čvrstini kostiju upravo zato što nemaju uticaj gravitacije.

Meditacija je dobra za odmor, opušta i osvežava. Probajte se opustiti tako što legnete ili sednete u

dobro zvučno izolovanoj sobi, zamislite pred sobom more, šumu, livadu ili planinu. Zatvorenih očiju dišite

duboko, ali polako. Na nos udahnite, a na usta izdahnite vazduh. Mislite na pojedine delove tela i nakon što ih

stegnete, opustite te mišiće. Zaboravite sve brige. Razmišljajte pozitivno. Vežbajte opuštanje svakodnevno i

olakšaćete sebi stanje.

KVALITET ŽIVOTA

Kvalitet života zavisi od više faktora:

1.Prijatelji

2.Pomoć porodice

3.Pozitivna razmišljanja

4.Dobra zdravsvena nega

5.Mogućnost kretanja

6.Materijalna stabilnost

7.Saradnja na radnom mestu ili u školi

8.Prilagodjen alat i pribor

9.Udoban dom

10.Pravilna ishrana

11.Upoznatost sa bolešću

Ova brošura ima za cilj da Vam pomogne da unapredite kvalitet svog života.