- PREDGOVOR -

Obožavam RAZBIJAČA. Od trenutka kad sam pročitao prvi broj, odlepio sam na njiho-vu totalno jedinstvenu viziju. RAZBIJAČ je bio toliko neponovljiv u svojoj koncepciji i izvedbi da dugo nisam umeo da ga opišem na odgovarajući način. Hoću da kažem – to očigledno nije parodija na superheroje. Suviše saosećam s Dejvom i njegovom ludač-kom misijom da postane pravi živi superheroj. Suviše se ložim kad slatka mala kata-nom naoružana Mindi pođe u bitku. Previše brinem za Krisa kad pokušava da pronađe sebe u senci svog oca, crnoj kao noć. Ali ako to nije satira, zašto se valjam od smeha dok Mark i Džon izvrću na postavu, postavljaju naglavačke i kasape svaki postojeći kliše o superherojima? O čemu je tu reč, dođavola?

Odgovor na to pitanje leži u briljantnoj �lmskoj adaptaciji Metjua Vona: u svetu koji baca peglu na rimejkove i „ributove“ RAZBIJAČ je istinski original i izdvaja se svojom sposobnošću da bude sve to.

Jedino smisleno poređenje koje mogu da napravim jeste s Vriskom Vesa Krejvena i Kevina Vilijamsona (sačekajte, videćete zašto), �lmom koji se istovremeno rugao kli-šeima horora i koristio ih bolje nego iko drugi. Kad je verzija mene iz 1996. godine videla �lm, upišala se u gaće od smeha, a zatim se usrala od straha (pre toga sam bio stukao nekoliko piva). RAZBIJAČ je sličan po tome što sahranjuje superherojski žanr i istovremeno je zaista dobra priča o superherojima – možda i jedna od najboljih ikada stvorenih.

Sad kad sam obznanio svoju besmrtnu ljubav i naklonost prema svemu RAZBIJAČKOM, moram nešto da priznam: nisam pročitao ni jednu jedinu stranu knjige koju imate u rukama.

Nemojte me pogrešno shvatiti, imao sam nameru da pročitam RAZBIJAČA 4. Kupio sam brojeve, postavio ih na vrh svoje gomile za čitanje. Prvi broj sam čak i uzimao u ruke i zurio u naslovnu stranu, ali sam ga svaki put ponovo odlagao. Nisam mogao da se nateram da pogledam veličanstveni rad Džona, Toma i Dina jer sam znao šta će se dogoditi.

Završiće se. Loše.

Mark nam je svima rekao. Moralo je da se završi. Zamislite šarmantnog ludaka s jedva razumljivim škotskim akcentom kako izgovara sledeću frazu, na naš kolektivni užas i njegovo najiskrenije likovanje: „Četvrti nastavak RAZBIJAČA biće i poslednji“.

Znajući to, kako sam mogao i da pomislim da uzmem da čitam RAZBIJAČA 4? Od av-gusta 2011, kad sam počeo da pišem scenario za RAZBIJAČA 2 po svom nahođenju (kako se u Holivudu kaže kad je nešto besplatno), do avgusta 2013, kad je RAZBIJAČ

M rzim Marka Milara i Džona Romitu mlađeg.Kraj RAZBIJAČA? Kakvu to đavolju ujdurmu ta dvojica kuvaju? Zašto bi, po-bogu, završili RAZBIJAČA?

2 pokidao bioskopske sale kao vučjakovi očnjaci muda čoveka gospodina Kima, Dejv, Mindi i Kris bili su moj život.

Jeo sam, pio i sanjao RAZBIJAČA. Stranicama iz stripova oblepio sam zidove svoje rad-ne sobe. Preselio sam se na godinu dana u London da režiram �lm. I da vam kažem nešto o starom Ju-Keju: sjajno mesto za posetu – ljudi su divni i neki od njih su sjajni doživotni prijatelji – ali to je poslednje mesto na kome biste poželeli da živite ako vam je stalo do sunca, hladnog piva ili salata koje nisu na bazi majoneza.

Poenta je u tome da sam se žrtvovao za ove likove. Razgovarao sam s njima. Provodio sate i sate s njima – i ne samo u glavi dok bih pisao: tokom produkcije �lma postali su veoma stvarni. Visio sam s njima na mestu snimanja, smejući se s Kloi kad bi me nazvala „Mešina“, a ja nju „Sporać“, diveći se emocionalnoj dubini i �zičkoj spremnosti A. T. Dž. dok je vodio Dejva od tutumraka do junaka, i bio svedok zapanjujuće Krisove transformacije iz smešne Crvene Magle u zlokobnog Mamojebača.

Verujte mi, do Dejva, Mindi i Krisa jednako mi je stalo kao do mojih najbližih prijatelja – a Mark i Džon sada sve to hoće da okončaju, najverovatnije u nekom groznom per-verznom krvoproliću, realističnijem i strašnijem od bilo čega što sam video za tri dece-nije čitanja stripova. Pretpostavljam da sam na nekom podsvesnom nivou osećao da RAZBIJAČ neće moći da se završi ako ne budem pročitao četvorku... da će Dejv, Mindi i Kris zauvek živeti u mojoj glavi.

Ali Mark i Džon tako dobro pričaju priče, đavo ih odneo, i mene sad kopka šta će biti dalje. Metju, Mark i ja složili smo se da tinejdžerka Mindi u �lmu treba da odjaše u suton... ali treba li i Mindi u stripu? Pubertetska Nindžica koja zauvek ostaje dvana-estogodišnjakinja? Strpali su je u ćorku. Dejv je bio u bekstvu s Pravdom zauvek. A iskasapljeni Kris bio je na vratima pakla. Šta će biti s njima?

Ne, ne želim da znam... ali moram da znam. Zato pretpostavljam da je vreme da sti-snem zube i pročitam ovih poslednjih osam epizoda. Jedno je početi pisanje uvoda kad nisi ni pogledao materijal, a sasvim drugo dovršiti rečeni uvod čak i ne zavirivši u sadržaj. Zato: šta je – tu je, idemo... dubok udah... okretanje prve strane... i (sat i pede-set sedam minuta kasnije – ozbiljno, ne šalim se, merio sam vreme)...

Obožavam Marka Milara i Džona Romitu mlađeg, jebote.

To su dva suluda genija koja su s RAZBIJAČEM ostavila neizbrisiv trag ne samo u stripo-vima već i u pop-kulturi. Divovi. Legende. I mogu iskreno da kažem kako je rad s njima na tome da se drugo poglavlje njihovog opusa postavi na �lmsko platno bio jedan od vrhunaca u mom životu. Nedostajaće mi Dejv, Mindi i Kris... ali kakvo je to bilo puto-vanje, braćo moja draga! Zato sedite, vežite se i pripremite se za epski završetak, koji jednako iznenađuje koliko i zadovoljava. Od ovoga ne može bolje.

PRAVDA ZAUVEK!!!!!!!

Džef Vodlou, 5. juna 2014.

Džef Vodlou je scenarista i režiser RAZBIJAČA 2. Kad ne radi na �lmu i televiziji, kupuje stripove i ku-povinu pravda kao troškove poslovanja.

- jedan -

Dragi Razbijaču, Ako čitaš ove redove, sve je otišlo u majčinu, a ja sam ili roknuta ili uhapšena.

Bilo kako bilo, sada si ti jedini naslednik svih gotivnih stvari koje sam ikada posedovala.

Ako JESAM uhapše na i ako me je naš bedni liberalni pravosu d ni sistem ćorkirao, ostavila sam precizna uputstva o tome kako da mi pomogneš da POBEGNEM.

Ostavila sam ti dva miliona dolara u gotovom i sve svoje ORUŽJE, VOZILA i OPREMU ZA BORBU PROTIV ZLOČINA...

... kao i detaljne planove svake dobro čuvane kaznene institucije gde bi vlasti mogle da me DRŽE.

Tata me je uvek učio da PLANIRAM UNAPRED, pa sam redovno ažurirala ovu informaciju.

Znam da je upad u zatvor OGROMAN RIZIK, naročito za superheroja koji tek treba da se DOKAŽE...

... ali DAJ. Jesam li ja ikad OVERILA zlikovca koji to nije DUPLO zaslužio?

SMEŠNO je to što su ćorkirali mene pored toliko PRAVIH jebenih psihopata koje vrebaju nedužan svet tamo napolju.

Sad hoću da se PRIMIRIŠ na nekoliko nedelja i upoznaš ekipu s PROFILIMA, SMENAMA i MATE-RIJALOM O OBEZBEĐENJU koji sam prikupila.

Ovo neće biti lako, ali ako budeš UPORNO VEŽBAO i DOBRO se PRIPREMIO, nema razloga da me ne izbaviš odavde i UBRZO ponovo vratiš na posao.

Znam da zvuči zajebano, ali mi smo se SPECIJALIZOVALI da po-stižemo nemoguće i nema nikoga kome bih radije poverila svoje oslobađanje.

P. S. Potrošiš li išta od te love na STRIPOVE, zakucaću ti JAJCA za pod.

DEJVE, OVO JE LUDILO. NE MOŽEMO DA IZBAVIMO

NINDŽICU IZ STROGO ČUVANOG ZATVORA. OVO JE NAJGLU- PLJA ZAMISAO KOJU SAD

IKAD ČUO.

MORAMO, MARTI. HILJADU PUTA MI JE SAČUVALA GUZICU. NE MOGU DA

JE ISKULIRAM PRVI PUT KAD NJOJ NEŠTO TREBA.

ALI MI SMO OBIČNI ŠUPCI, BURA-ZERU. TAKVE STVARI NE MOGU DA SE IZVEDU U STVARNOM ŽIVOTU! ODAKLE UOPŠTE DA

POČNEMO?

OD TOGA ŠTO ĆEMO URADITI KAKO ONA KAŽE, TODE...

... DA SE PRIMIRIMO, PUSTIMO DA SE SLEGNE PRAŠINA, A

ONDA POČNEMO PONOVO DA SASTAVLJAMO EKIPU.

ŠEST NEDELJA KASNIJE:

RAZBIJAČU.SVEVIDEĆE

OKO.

JESTE LI SIGURNI DA STE SPRE- MNI ZA OVO?

SKROZ. NINDŽICA JE UZOR ZA SVAKOG STVARNOG SUPERA U STRUCI. IZBAVITI JE ODANDE

BILA BI NAJVEĆA ČAST.

U REDU, A JESTE LI PROUČILI TLOCRT

ZATVORA?

MOMCI I JA GA ZNAMO NAPAMET, RAZBIJAČU. TU ĆELIJU MOŽEMO DA NAĐEMO VEZANIH OČIJU

AKO ZATREBA.

JA SAM RADIO STO ZGIBOVA DNEVNO

OTKAKO SI NAM SE JAVIO. NEMA ŠAJE

DA OMANEMO.

ODLIČNO.

IMA LI SVAKO SVOJU ELEKTRONSKU KARTICU?

VRATA SU TAMO UNUTRA MAKSI-MALNO OBEZBEĐENA, ALI OVE SPECIJALNE KARTICE KOJE JE NAPRAVILA MOGU DA PRE-

MOSTE SVAKI SISTEM.

MORAMO NEKAKO DA UĐEMO, ALI

JOŠ JE VAŽNIJE DA KASNIJE PONOVO

IZAĐEMO.

BEZ BRIGE.

TODE, JESI LI PONEO DIMNE

BOMBE?

TU SU.

MESEČEVA PTICO, JESI LI

ZAPAMTILA ONO ZA ZVUČNE ALARME?

I SPAKOVALA SVAKO NE-SMRTONOSNO ORUŽJE KOJE MOŽEŠ DA ZAMI-

SLIŠ, RAZBIJAČU.

DOBRO. AKO SVE BUDE IŠLO PO PLANU, TREBA-LO BI PONOVO DA SE NAĐEMO OVDE ZA ČETRNAEST MINUTA.

PRAVDA ZAUVEK, ČOVEČE.

PRAVDA ZAUVEK,

BURAZERU.

A SAD HAJDEMO PO NAŠU

NINDŽICU.