Predavanje: Prof. dr Zoran A. Ristić

Veţbe: Prof. dr Zoran A. Ristić

Udžbenik za izborni predmet KINOLOGIJA, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u NovomSadu, Departman za veterinarsku medicinu, II godina studija, IV semestar (letnji), naslovnastrana

Udžbenik KINOLOGIJA (izborni predmet) za studente Departmana za veterinarskumedicinu, II godina, IV (letnji)semestar, druga i treća strana

Šta je kinologija? Kinologija = kinos + logos

~ KINOLOGIJA = nauka o uzgoju i selekciji čistokrvnih rasa pasa

Kinologija ~ naučna disciplina koja se bavi proučavanjem pasa,sve od njihovog divljeg oblika, domestifikacije, razvoja pasa,pasminske – rasne podele uzgoja, obuke, itd.

Kinolozi - Stručnjak za pse (grč.); Stručnjaci u kinologiji.

Kinofili – Ljudi koji se bore za prava pasa lutalica

Kinološka organizacija – FCI - Fédération CynologiqueInternationale - Međunarodna kinološka organizacija FCI iučlanjene članice drţava (ima ukupno 93 člana od čega 70redovnih članova 23 pridruţena člana)

Kinologija – definicija

– Kinologija je nauka o psima. Kinologija se bavi rasama,uzgajanjem, negom, ponašanjem, treniranjem,bolestima i istoriji domaćih pasa, a delom iveterinarskom medicinom i psećom psihologijom.

– Kao nauka nastala je u Francuskoj.

* Kinolozi se bave psima kao s najstarijim i najbliţim pratiocimačoveka u celini koristeci se znanjima o poreklu i genetici.

– Reč “Kinologija” potiče od starogrčkereči κύων što znači pas i λόγος što znači nauka.

– Značenje: kynos=pas, logos=nauka, dakle - nauka o psima.

Poreklo psa

~ Pas je prva odomaćena ţivotinja; stavivši se upoloţaj između čoveka i tada surove prirode.

~ U početku je imao zaštitnu ulogu, ali i ulogu―higijeničara prostora u kojem su ţiveli ljudi‖

~ Razvoj psa

(Canis familiaris)

započeo u Eocenu,

pre 35 -55 mil. god.

Pas je pripitomljeni sisar iz porodice Canidae.

Arheološki nalazi dokazuju da pas najmanje 9.000 godina ţiviuz čoveka, iako postoje indicije da se taj period produţi načitavih 14.000 godina.

Naučno ime: Canis lupus familiaris

Rang: Podvrsta

Viša klasifikacija: Vuk

Poreklo psa

Lovac i njegov pas uobičajen je prizor, koji doseţe čak nekih 17.000 godina uprošlost, na osnovu crteţa pronađenih u pećinama Lascaux u Francuskoj.

U praistoriji pas se pripitomljavao na razne načine, tako na primer u bronzanodoba bilo je moguće razlikovati rase po radu za koje su bili predodređeni:

Canis familiaris metris optimae - je pas bronzanog doba, pas za čuvanje stoke.Po spoljašnjem izgledu bio je nalik na današnjeg nemačkog ovčarskog psa.

Canis familiaris inostranzevi – vrsta mastifa. Ime je dobio po ruskom geologukoji ga je pronašao poplavnim područjima Ladoškog jezera.

Canis familiaris palustris - močvarni pas neolita ili sojenički pas, pas tresetišta– pas u tipu špica. Ovaj pas je u mlađem kamenom dobu (neolitu) biorasprostranjen u delu Evrope, a kasnije je prešao i u Aziju.

Canis familiaris leineri pas koji liči na grejhaunda.

Canis familiaris intermedius je verovatno predak primigenih srednjeevropskihpasa goniča kao i ostalih rasa lovačkih pasa koje su od njih uzgojene. Zbog ovečinjenice ovog psa smatraju praocem lovačkih rasa pasa.

Abraham Fleming je 1576. godine napisao knjigu opsima ptičarima i načinima njihove upotrebe u lovu.

U Francuskoj, kao vodećoj evropskoj zemlji, po pitanjukinologije, sa takvim stanjem do burţoaske revolucije(1789), a nakon toga u toku XIX veka, primat i vodećuulogu u kinologiji Evrope preuzima Engleska, kojapostaje kolevka razvoja moderne kinologije.

U Engleskoj, u Londonu je 13.maja 1850. godine odrţanaPrva izloţba pasa pod nazivom

―Velika izloţba pasa svihnacija‖, a 1851. godine i―Izloţba za najlepšeg psa‖.

•Značajno je napomenuti da je francuski naučnik Isidor Ţofreutvrdio 1860. godine poreklo više vrsta divljih pasa, sa čime sekasnije, 1868. godine sloţio i Darvin (Čarls Robert Darvin (engl.Charles Darwin; Šruzberi, 12. februar 1809 — Daun, 19. april 1882)

Delovi tela psa

O vernosti i odanosti ne treba trošiti reči, a do sada sunastale iz naroda određene uzrečice kao:

“Biti veran kao pas” - biti veoma odan i veran nekome; “Biti gladan kao pas” - biti veoma izgladneo; “Imati para kao pas buva” - biti bogat, imati mnogo para; “Pas koji laje, ne ujeda” - onaj koji mnogo priča, nije opasan; “Ima ih kao kusih pasa” - ima ih jako mnogo; “Pas laje, vetar nosi” - ne treba se mnogo obazirati na tuđe priče; “Gledati se kao pas i mačka” - odmeravati se, neprijateljski se

gledati; “To ne bi ni pas s maslom pojeo” – veoma neprihvatljiva priča; “Nema za šta da ga pas ujede” - biti veoma siromašan; “Mrtav pas ne ujeda” - mrtav čovek ne moţe da naškodi; “Kad mrtav pas laje, treba videti šta je” - treba uvaţavati

upozorenja starijih.

Postoje rase čiji su predstavnici teški svega 1 kg (čivava),kod kojih se teţine u proseku kreću od 0,5 do 2,5 kg) i onikoji dostiţu teţinu od 50 do 70 kg (napuljski mastif, napr.).

~ Pas je na vrhuncu svog ţivota između 3-će i 5-te godine kadamu je telo potpuno razvijeno, a snaga najveća.

~ Međutim, i ţivotni vek zavisi od rase, ali i od drugih faktorana koje se moţe uticati: ishrana, zdravlje, kretanje, ţivotnasredina i dr.

Nastanak pasa

~ Nedoumice oko nastanka pasa kojesu izazvale znatne varijacije udimenzijama i obliku izmeđumnogobrojnih rasa razrešene su tekkrajem XX veka.

~ Grupa švedskih i američkih naučnika je 1997.godine objavila rezultate istraţivanja i poređivanjagenetskog koda kod 67 rasa pasa sa 160 genetskihkodova vukova.

Po navedenim rezultatima, svi psi vode poreklo odjedne od 33 vrste vukova, a za kojota i šakala jezaključeno da nemaju nikakav udeo u nastanku psa(Schoke, 1999., koga citira Urošević i dr. 2009).

Vuk - sistematika (taksonomija) Carstvo - Kingdom Animalia Linnaeus,1758 – Ţivotinje, Tip - Phylum Chordata Haeckel,1874 – hordata, Podtip - Subphylum Vertebrata Cuvier,1812 – vertebrata -

kičmenjaci, Razred - Klasa - Class Mammalia Linnaeus, 1758 – mammalia -

sisari, Potklasa - Subclass Theria Parker and Haswell,1897 – rađanje

ţivih mladih sa placentom - posteljicom (Placental inclusive), Infraklasa - Infraclass Eutheria Gill,1872 (Huxley,1880)– rađanje

mladih sa posteljicom, Red - Order Carnivora Bowdich,1821 – carnivora - mesoţderi ili

mesojedi, Podred - Suborder Caniformia Kretzoi,1938 – pas kao

mesoţder, Porodica - Family Canidae Fischer de Waldheim,1817–kojoti,

psi, lisice, vukovi, šakali, Rod - Genus Canis Linnaeus,1758 – vukovi, kojoti, psi, šakali,

~ Vrsta - Species Canis simensis Ruppell,1840 –Simianšakali, Simien lisice, Etiopski vuk,

Podvrsta - Subspecies Canis simensis simensisRuppell,1840 - Severni Etiopski vuk,

Porodica - Family: Canidae G.Fischer de Waldheim,1817

— Kojoti, psi, lisice, vukovi, šakali.

Prema podacima Međunarodnog centra za vukove(www.wolf.org), na planeti ţive tri vrste vuka:

1. najpoznatiji sivi vuk (Canis lupus Linnaeus,1758),

2. crveni vuk (Canis rufus Audubon & Bachman,1851) i

3. etiopski - abisinijski vuk (Canis simensis Ruppell,1840)

koga neki istraţivači smatraju za šakala, a ne vuka.

Razmnoţavanje pasa

Fiziološka i reproduktivna zrelost

Ţenka je polno zrela s navršenih 7-8 meseci (male rase)odnosno 10-12 meseci (veće rase)

Fiziološka zrelost (vreme kad bi ţenku prvi puttrebalo pripustiti sa 14 – 18 meseci (male rase) odnosno18-20 meseci (velike rase)

• Polni ciklus kuje (teranje,pripuštanje, graviditet, prehrana,odgoj štenadi, paraziti,

vakcinacija, prijava legla)

Uzgoj i nega pasa Što je potrebno za uzgoj?

Čistokrvan pas, rodovnik, ocena eksterijera, IPO, pripust,naknada za parenje, prijava legla, registracija odgajivačnice,prodaja pasa

Nega pasa

(stan, dvorište, boks, odgajivačnica)

Prehrana

- gotova hrana (suva, poluvlaţna, vlaţna)

- sirovo i kuvano

Čistokrvni psi

PASMINA - RASA– Pojam čistokrvnosti označava siguran i proverljiv podatak da

neki potomak potiče od roditelja koji su pripadnici istepasmine - rase

(roditelji nose određena karakteristična nasledna obeleţja,kojima se razlikuju od drugih ţivotinja iste vrste, te ihprenose na svoje potomstvo).

–Uzgoj pasa u čistoj krvi od davnina (Babilon, Egipat, Kina,Grčka, Rim)

–Intenzivno stvaranje pasmina – rasa datira od kraja 18.veka

~ Čau-čau je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineskicarevi drţali su ga kao čuvara, lovačkog psa ali, pre svega, dabi veličali svoju moć i bogatstvo.

Negovale su ga sluge specijalno obučene samo za njih.

Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od koţe pravila odela, ačesto se nalazio i na dvorskoj trpezi.

Sumrak kineskih careva povlači sa sobom i smanjenje brojaovih pasa, pa su se mnogi našli kod bogatih trgovaca iplemstva. Za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psigotovo da su bili uništeni.

Čau-čau

•Veoma inteligentan, pronicljiv,samostalan i veran. On ne trpigrubosti.

•Zahvaljujući budističkimkaluđerima, kao i onim primercimakoji su se našli u Evropi i u Americi,rasa je uspela da opstane.

~ Labrador retriver ili samo labrador je jedan od nekoliko vrstaretrivera.

Poreklo: Njufaundlend

Ţivotni vek: 10–12 godina

Teţina: muţjak: 29 kg do 36 kg,ţenka: 25 kg do 32 kg

Visina: 56 cm do 57 cm

Labrador retriver

Nemački ovčar

Nemački ovčar je rasa pasa selektovana i odgajanaza čuvanje stoke, prevashodno ovaca. Nemačkiovčar je vrsta pasa iz FCI grupe 1.

Ţivotni vek: 9–13 godina

Poreklo: Nemačka

Temperament: Oprezan, Budan, Radoznao,Poslušan, Odan, Pouzdan, Hrabar, Inteligentan

Teţina: muţjak: 30 kg do 40 kg,

ţenka: 22 kg do 32 kg

Zlatni retriver

Ţivotni vek: 10–12 godina

Temperament: Pouzdan, Inteligentan

Prijateljski nastrojen, Drag, Poverljiv,

Teţina: ţenka: 25 kg do 32 kg,

muţjak: 30 kg do 34 kg

Poreklo: Engleska

Zlatni retriver je pas koji oboţavakontakt sa ljudima, članovimaporodice, posebno sa decom.Uţiva u kućnoj atmosferi.

Buldog

Ţivotni vek: 8–10 godina

Poreklo: Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo

Temperament: Pokoran, Prijateljski nastrojen, Samovoljan,Čoporativan

Teţina: ţenka: 22 kg do 23 kg, muţjak: 24kg do 25 kg

Jorkširski terijer

Jorkšir terijer je mali pas rase terijera, koja je razvijena 1800.godine u istorijskom području Jorkširu u Engleskoj. Definišućekarakteristike rase su njegova mala veličine i sjajna i fina dlakapoput svile.

Ţivotni vek: 13–16 godina

Poreklo: Engleska

Temperament: Odvaţan, Pouzdan, Hrabar, Inteligentan,Samostalan

Standard i evidencija rasnih pasaStandard pasa predstavlja detaljan opis izgleda psa određenerase sa svim podacima potrebnim za daljnju reprodukciju,njegove slike o eksterijeru, naravi, karakteru,upotrebnojvrednosti, učestalije ili specifične nasledne mane, kao i opiskonstitucije sasvim zdravog, idealnog psa neke rase.

Standardom rase treba da se definiše idealan tip psa te rase, kojisluţi za poređenje pasa na izloţbama.

Ukoliko se primeti da postoji veliki broj pasa koji su jako bliskistandardnom tipu, kriterijumi se povećavaju, odnosno standardse menja.

Pravo izmene standarda ima samo matična zemlja koja jestandardizovala rasu.

Međunarodne izložbe pasa svih rasa u Beogradu- CACIB Beograd

U periodu od 1952. do 2016. godine u Beogradu jeodržano 59. Međunarodnih izložbi pasa, od kojih27 u organizaciji Kinološkog saveza Srbije i 32 uorganizaciji Beogradskog kinološkog društva.

Prva ovakva izložba održana je pre tačno 62 godinau organizaciji Kinološkog udruženja Srbije sa,,skromnim“ brojem pasa od svega 252, da bi nakon62. godina broj pasa učesnika ove sada većprestižne međunarodne manifestacije bio skoropet puta veći.

CACIB Beograd

Datum Mesto održavanja Organizator Broj pasa

1. 21/22.06.1952. Kalemegdan KUNR Srbije 252 2. 07/08.06.1958. Sajam KUNR Srbije 659 3. 17/18.06.1961. Sajam KSS 290 4. 11/12.09.1971. Sajam KSS 716 5. 23/24.06.1973. Sajam KSS 846 6. 13/14.09.1975. Sajam KSS 814 7. 04/05.06.1977. Sajam KSS 785 8. 02/03.06.1979. Sajam KSS 937 9. 24.05.1981. Stadion “Galenika” KSS 716 10. 22.05.1983. Stadion “Galenika” BKD 779 11. 02.06.1985. SC “Zvezdara” BKD 901 12. 01.06 1986. SC “Zvezdara” BKD 975 13. 31.05.1987. SC “Zvezdara” BKD 1.111 14. 04/05.06.1988. Sajam BKD 1.315 15. 03/04.06.1989. Sajam BKD 1.080

CACIB Beograd

Datum Mesto održavanja Organizator Broj pasa

16. 09/10.06.1990. Sajam BKD 1.373 17. 16/17.03.1991. Sajam BKD 1.709 18. 14/15.03.1992. Sajam BKD 1.864 19. 13/14.03.1993. Sajam BKD 1.960 20. 23/24.11.1996. Sajam BKD 1.716 21. 15/16.03.1997. Sajam BKD 1.404 22. 01/02.11.1997. Sajam BKD 1.217 23. 14/15.03.1998. Sajam BKD 1.402 24. 05/06.12.1998. Sajam BKD 1.206 25. 13/14.03.1999. Sajam BKD 1.102 26. 04/05.12.1999. Sajam BKD 1.225 27. 18/19.03.2000. Sajam BKD 1.253 28. 25.11.2000. Sajam BKD 916 29. 18.03.2001. Sajam BKD 1.009 30. 24.11.2001. Sajam BKD 1.002

CACIB Beograd

31. 17.03.2002. Sajam BKD 1.167 32. 23.11.2002. Sajam BKD 962 33. 09.03.2003. Sajam BKD 1.016 34. 30.11.2003. Sajam BKD 1.045 35. 14.03.2004. Sajam BKD 1.103 36. 28.11.2004. Sajam BKD 1.005 37. 13.03.2005. Sajam BKD 885 38. 27.11.2005. Sajam BKD 873 39. 26.03.2006. Sajam BKD 922 40. 05.11.2006. Sajam BKD 804 41. 11.03.2007. Sajam BKD 802 42. 10.02.2008. Sajam KSS 1.211 43. 02.11.2008. Sajam KSS 970 44. 08.02.2009. Sajam KSS 1.070 45. 13.12.2009. Sajam KSS 1.186

CACIB Beograd Datum Mesto održavanja Organizator Broj pasa 46. 14.02.2010. Sajam KSS 954 47. 07.11.2010. Sajam KSS 1.066 48. 06.03.2011. Sajam KSS 1.124 49. 06.11.2011. Sajam KSS 1.040 50. 18.03.2012. Sajam KSS 1.230 51. 04.11.2012. Sajam KSS 981 52. 10.03.2013. Sajam KSS 1.168 53. 03.11.2013. Sajam KSS 952 54. 09.03.2014. Sajam KSS 1.165 55. 07.12.2014. Sajam KSS 1.134 56. 01.03.2015. Sajam KSS 1.007 57. 06.12.2015. Sajam KSS 1.104 58. 06.03.2016 sajam KSS 954 59. 04.12.2016. Sajam KSS 1.087 60. 05.03.2017. Sajam KSS

ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA(pre donošenja zakona)

Narodna Skupština Republike Srbije 29. maja 2009.godine je, na Šestoj redovnoj sednici, konačno usvojilaZakon o dobrobiti životinja!

Usvojen Zakon o dobrobiti životinja, između ostalogreguliše:

- odnose države, društva i pojedinaca premaživotinjama,

ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA

- sveobuhvatnu zaštititu fizičku, psihičku igenetičku celovitost životinja čiji opstanakdirektno zavisi od čoveka (domaće životinje,ogledne životinje, kućni ljubimci i divlje životinjeu zatočeništvu) brani one vidove korišćenjaživotinja koje narušavaju njihovu dobrobit: borbeživotinja, cirkuske predstave sa divljim životinjma,kljukanje gusaka, prodaja pasa i mačaka u petšopovima,

- da obaveže lokalne samouprave da izgradeprihvatilište i rešavaju problem napuštenihživotinja na human način,

ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA

- da izmeni načine držanja domaćih životinja, kaošto je uklješteno držanje svinja, vezano držanjekrava muzara, kavezno gajenje koka nosilja islično,

- da podstiče one vidove korišćenja životinja kojeim neće nanositi bol, patnju i strah i koji su spojivisa njihovom dobrobiti, kao što je na primerekstenzivno držanje domaćih životinja,

- da omogući uvid javnosti u načine korišćenjaživotinja,

- da obaveže svakog građanina da prepozna iprijavi zlostavljanje životinja, i

- da obezbedi skladan zajednički život ljudi iživotinja.

ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA("Sl. glasnik RS", br. 41/2009)

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim zakonom uređuje se dobrobit životinja,prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkihlica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja,postupanje sa životinjama i zaštita životinja odzlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja prilišavanju života, držanju, uzgoju, prometu,prevozu, klanju i sprovođenju ogleda naživotinjama, kao i druga pitanja od značaja zazaštitu dobrobiti životinja.

Član 2

Dobrobit životinja, koja se uređuje ovim zakonom,odnosi se na životinje koje mogu da osete bol,patnju, strah i stres, i to naročito na:

1) životinje koje se koriste u proizvodne svrhe;

2) životinje koje se koriste u naučnoistraživačke,biomedicinske i obrazovne svrhe;

3) životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja,priredbe i druge oblike javnog prikazivanja;

4) životinje za rad i službene životinje;

Član 2

5) kućne ljubimce;

6) napuštene i izgubljene životinje;

7) divlje životinje u zatočeništvu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dobrobit životinja,koja se uređuje ovim zakonom, ne odnosi se na divlježivotinje u prirodnim staništima čija se zaštita, lov,korišćenje i raspolaganje uređuju posebnimpropisima.

9. Kućni ljubimciČlan 53

Vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca dužanje da obezbedi kućnom ljubimcu brigu, negu ismeštaj, u skladu sa vrstom, rasom, polom,starošću, kao i fizičkim i biološkimspecifičnostima i potrebama u ponašanju izdravstvenom stanju kućnog ljubimca.

Psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogupredstavljati opasnost za okolinu, moraju se držatina propisani način.

Ministar propisuje način držanja pasa iz stava 2.ovog člana.

Član 54

Organi jedinica lokalne samouprave dužni su da izradei sprovode program kontrole i smanjenja populacijenapuštenih pasa i mačaka prema specifičnostimasredine.

Organi jedinica lokalne samouprave propisuju mesto inačin izvođenja kućnih ljubimaca, a naročito pasa imačaka na javne površine.

Član 55

Kućni ljubimci obeležavaju se i evidentiraju uskladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, dužanje da pravilnim držanjem i drugim merama isredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude iokolinu.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, dužanje da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca, ito onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke iprimenom kontracepcije, kastracije i sterilizacijomženke.

Ako vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimacanije u mogućnosti da se dalje brine o njima, dužanje da im obezbedi odgovarajući smeštaj.

Član 56

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, koji sebavi reprodukcijom kućnih ljubimaca ukomercijalne svrhe dužan je da brine o zaštitizdravlja, života i dobrobiti legla.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da licu kojemustupe ili prodaju kućnog ljubimca predaju ipismeno uputstvo o uslovima i načinu držanjakućnih ljubimaca, kao i druge podatke koje su odznačaja za držanje kućnog ljubimca, a naročito upogledu higijene, ishrane, rasnih odlika, karaktera,osnovne obuke, socijalizacije i održavanjakondicije.

Lice iz stava 1. ovog člana odgovorno je za mane idobrobit potomstva ili ženskog roditelja.

Član 57

Kućni ljubimci ne smeju se držati, reprodukovati ikoristiti za:

1) rad, odnosno vuču i nošenje tereta, osim rasapasa koje su prilagođene i obučene za ovunamenu;

2) ishranu, odnosno proizvodnju hrane, kože,krzna, kao i u druge komercijalne svrhe.

Vlasnik, odnosno držalac psa ne sme držati psastalno vezanog na lancu ili na drugi sličan načinvezanog, osim ako je vezan na produženu vodilicu.

Član 89

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije",osim odredbe člana 7. stav 1. tačka 37 - Члан 7. став 1.Забрањено је: тачка 37) држање, репродукција,увоз, извоз и лишавање живота животињеискључиво ради производње крзна и коже. ) ovogzakona koja će se primenjivati počev od 1. januara 2019.godine.

Psi jamari

Kod jamara ispit urođenih osobina se radi drugačije sve dodana kada je stupio na snagu Zakon o dobrobiti životinja(“Službeni glasnik RS” broj 41/09 od 02.06.2009).

Nakon donošenja Zakon o dobrobiti životinja u Srbiji, isti jetotalno u primeni jer ga poštuju Kinološka društva, ali ivlasnici pasa.

Na taj način ispit urođenih osobina, koji je ranije rađen urovu uz kontakt psa sa predatorom, ili u specijalnimrovovima u kojima ne dolazi do direktnog kontakta psa ipredatora je otišao u istoriju.

Nemački lovački terijer, a i ostali koji podležu ispitu,ispituju se na pucanj i da psi nisu streloplašljivi, nakon togase ocenjuje rad na tragu zeca, gde se uporedo ocenjujekvalitet nosa, sigurnost na tragu, glas sledoglasan ilividoglasan i istrajnost na tragu. Vodoljubivost je još jednadisciplina gde se ocenjuje sklonost ka radu u vodi.

RODOVNIK:

– Pomoću njega odabiramo rasplodni par odgovarajućihkvaliteta da se u potomstvu što više smanje maneroditelja, a istaknu njihove vrline.

Dokument koji potvrđuje da pas (nosilac rodovnika) zaista potičeod roditelja (i daljnjih predaka) s kvalitetima navedenim unjemu.

Kada pogledamo u rodovnik prvo zapazimo ime psa, a zatimskraćenicu ―JR‖.

Ona označava rodovnu knjigu naše zemlje koju vodi KSRS(Kinološki savez Republike Srbije), koji je član Medjunarodnekinološke federacije ―FCI‖( Federation Cynologique Internationale).

U rodovnu knjigu upisuju se štenci oštenjeni na teritoriji našezemlje.

Iza oznake ―JR‖se nalaze jošneka skraćenica koja blizeodredjuje pripadnost pasa, odnosno rasu psa.

U samom rodovniku mogu se nalaziti i jos neke oznake koje seodnose na titule i nagrade koje su njegovi roditelji osvajali naraznim takmicenjima i izlozbama:

PRM - Prvak Razreda Mladih (kategorija do 18 meseci)

BIS (Best in Show)- najlepši pas izlozbe

RBIS (Reserve) - rezerva, drugoplasirani pas izloţbe

BOG - (Best Of Group) - najlepsi pas svoje FCI grupe

BOB - (Best of breed) – najlepsi pas u rasi ili prvak rase

BOS - (Best of Oposite Sex) - najlepši pas rase suprotnog polapsa koji je dobio titulu BOB.

CAC (Le certificat d'aptitude au Championnat de beaute) –potvrda osvojene kandidature za nacionalnog sampiona.

R.CAC – drugi u razredu na nacionalnoj izloţbi

Titula CACIB CACIB – (Certificat d'aptitude au Championnat International de Beaute) –potvrda

osvojene kandidature za internacionalnog šampiona u lepoti.

R.CACIB – drugoplasirani u lepoti na međunarodnoj izloţbi

CACT – potvrda osvojene kandidature za nacionalnog šampiona u radu

CACIT - (Certificat dВґaptitude au Championnat International de Travail) -potvrda osvojene kandidature za internacionalnog šampiona u radu.

Kod sluţbenih pasa moţete naći oznake Isp. I, II ili III koji oznacavajupoloţen određeni stepen ispita propisan Pravilnikom.

U poslednjih nekoliko godina u svim zemljama članovima FCI ispiti zasluţbene pse polaţu se po programu IPO (Internationale Prufung-sordnung)takodje u stepenu I, II i III.

Eksterijer psa Pod eksterijerom podrazumeva se spoljašnji izgled ţivotinja,

odnosno razvijenost i povezanost pojedinih delova tela, zatimveličina, odnosno razvijenost čitavog tela i njegova obraslostdlakom, boja te dlake, kao i sve drugo što se na njima vidi imoţe izmeriti. (D. Nikolić i B. Simović, Opste stočarstvo,Naučna knjiga, 1977).

Eksterijer, u zootehničkom smislu, obuhvata ocenjivanjespoljašnosti, kretanja, stavova nogu, boje dlake, određivanjestarosti kao i utvrđivanje identiteta pomoću opisivanja iodređivanja spremnosti za upotrebu u određene svrhe.

Selekcija na osnovu porekla (predaka) U suštini kod selekcije na osnovu porekla biramo priplodnjaka

(kuju) na osnovu podataka iz rodovnika, tj. mislimo da, ako supreci u rodovniku dobri-nagrađivani da će takvi biti i potomci.

Prema novijim saznanjima genetike roditeljski par (otac i majka)u stvaranju genotipa potomaka učestvuju sa 50%.

Znači jedan predak-ili otac ili majka učestvuju svega 25% ustvaranju genotipa štenaca.

Uticaj dedovske, pradedovske i čukundedovskegeneracije na stvaranje genotipa prikazuje tabela br.1

Generacija Uticaj jednogpretka izražen u procentima (%)

I 25,00

II 6,25

III 1,56

IV 0,39

Iz gornje tabele vidimo da je uticaj druge generacije jako mali, atreće zanemarljiv.

Sve ostalo, rodovnici sa pet generacija npr. sluţe samo kaodokaz čistoće rase, ili visokog kvaliteta, tj. homogenosti linije,ukoliko ima puno predaka sa nagradama.

Evidencije pasa Evidencije pasa su knjige u kojoj se unose podaci o rasnoj

pripadnosti psa, poreklu, urođenoj i odgajivačkoj vrednosti.

Osnovni dokument o evidenciji i čistokrvnosti porekla psa jesterodovnik ili pedigre.

U rodovnik su upisani preci jedinke do treće generacije unazad.Jedinke koje nemaju poznate rasne predke do treće generacijemogu dobiti uslovni rodovnik.

Evidencije koje se vode u našem kinološkomsavezu su sledeće:

Evidencija prijave parenja – čine je prijave parenja, Evidencija prijave legala – čine je prijave legla koja

sadrţe podatke o roditelju i broj štenaca u leglu. Rodovna knjiga (JR) – matična evidencija pasa koju

čine kopije rodovnika pasa koji su pozitivno ocenjeni. Evidencija pasa u radu – psi koji su poloţili ispit u

radu, Evidencija mladih i zrelih šampiona u lepoti, Evidencija zaštićenih odgajivačnica – zaštićena imena

odgajivačnica kod FCI, Evidencija pasa sa UR – naše autohtone rase koji

nemaju poznate predke do treće generacije i psi kojisu uvezeni iz zemalja koje nisu članice FCI.

Kinološka manifestacijaKinološke manifestacije se

organizuju u svrhu ocenjivanja i

takmičenja pasa.

Manifestacije po nameni mogu se podeliti i na:

Smotre – na kojoj se ocenjuje oblik psa, karakter,stepen tipičnosti za dotičnu rasu.

Uzgojne smotre – na kojoj se ocenjuje uzgojnavrednost svakog psa ponaosob.

Izložbe – na kojima se na osnovu skladnostitelesne građe i karaktera psa sprovodi takmičenjeza dodeljivanje kandidature u lepoti i eventualnihnagrada.

Ispit urođenih osobina – priredba za mlade pse na kojoj seproverava stepen radne sposobnosti na osnovu urođenihosobina psa, a prema odredbama posebnih pravilnika.

Ispit u radu – priredba na kojoj se pored naslednih osobinaispituje i ocenjuje sposobnost rada u pripremljenosti iobučenosti psa prema posebnim pravilnicima za pojedinegrupe pasa.

Šampionati – na kojima učestvuju predstavnici ekipno, a psise ocenjuju u radu.

Utakmice – na kojima se pored ispitivanja urođenih osobinaproverava osposobljenost i pripremljenost pasa za radprema vaţećim pravilnicima.

Propagandne priredbe – odrţavaju se u cilju popularizacijekinologije.

Po značaju kinološke manifestacije se dele:

Lokalne – smotre, uzgojne smotre i ispite koje priređujulokalne organizacije

Nacionalne – izloţbe i utakmice koje odobrava KSRS

Međunarodne – izloţbe i utakmice koje odobrava FCI napredlog KSRS.

Na saveznim i međunarodnim izloţbamadozvoljeni su sledeći razredi:

Bebi razred (od 3 do 6 meseci) – nije obavezan,

Razred najmlađih (od 6 do 9 meseci) – nijeobavezan,

Razred mladih (od 9 do 18 meseci),

Razred intermedia (od 15 do 24 meseca),

Razred zrelih (preko 15 meseci),

Razred radnih (preko 15 meseci, za pse koji imajusertifikat o radu po vaţećem pravilniku),

Razred šampiona (preko 15 meseci sa sertifikatommeđunarodnog ili nacionalnog šampiona),

Razred veterana (preko 8 godina) – nije obavezan.

Revijalni razredi na nacionalnim i međunarodnimizloţbama su:

Grupa parova,

Odgajivačka grupa,

Grupa potomaka.

Formiranje Klubova i Društava u nekimevropskim centrima

Kinologija se u Evropi počinje intenzivnije razvijati od XVIII doXX veka, a ovoj činjenici su posebno doprinele stočarskeizloţbe, u XIX veku u najnaprednijim evropskim zemljama, usklopu kojih su priređivane i izloţbe pasa.

Klubovi se osnivaju u drugog polovini XIX veka. U čitavomsvetu je tada bilo organizovano preko 1.500 kinoloških klubova,od čega je polovina u Engleskoj.

Godine osnivanja Saveza i društava u Evropi i Americi

~ MEOE - ,,Mađarski kinološki savez‖ osnovan 1899. godine

~ ,,Nemački kinološki savez‖ – VDH, osnovan je 1906. godine

~ ,,Austrijski kinološki savez‖ utemeljen je 1909. godine.

~ U pretprošlom veku, tačnije 1883. godine, osnovan je,,Švajcarski kinološki savez‖.

~ KFT- ,,Klub za terijere‖ u Nemačkoj osnovan je 1894. godine,a ,,Klub za jazavičare‖ u Nemačkoj 1888. godine.

~Jedan od starijih klubova u Austriji je i ,,Štajerski klub‖(“Steirischer Hundesport Klub”) osnovan 1884. godine, a uBeču je 1883. godine osnovano prvo društvo koje se bavilouzgojem pasa.

~ Godine 1884. osnovana je i druga velika kinološkaorganizacija, Američki kenel klub (AKC - American KennelClub).

MEĐUNARODNA KINOLOŠKA ORGANIZACIJA (FEDERATION CYNOLOGIQUE INTERNATIONALE - FCI)

U Parizu, 22. maja 1911. godine, predstavnici nacionalnihkinoloških saveza Belgije, Nemačke, Francuske, Holandije iAustrije osnivaju Međunarodnu kinološku federaciju -Fédération Cynologique Internationale.

Vremenom se ovoj Federaciji pridruţuju i savezi drugih zemalja(Španija i Italija 1912. i dr.).

Preseljenje sedišta FCI-a iz Pariza u Thuin

Za vreme Prvog svetskog rata FCI prestaje sa radom, aobnavlja se 1921.

Od 1921. godine se reaktivira rad FCI, s tim da jesedište preneto iz Pariza u Thuin (Belgija), tako da1939. godine ova organizacija broji 48 članova.

FCI sa sedištem u Thuin-u (Belgija), krajem 1987.godine je imala ukupno 58 članova, od čega 36redovnih i 22 pridruţene članice.

FCI danas

Danas FCI ima ukupno 93 člana od čega 70 redovnih članova 23pridruţena člana, i registrovano 335 rasa pasa.

Sve zemlje članice FCI obavezne su da na svim dokumentimana vidno mesto stave oznaku FCI. Ovo je pre svega značajnoza rodovnike.

Na svakom rodovniku koji potiče iz zemlje članice FCI postojividna oznaka FCI.

Ovo znači da sve članice federacije priznaju međusobno

rodovnike bez ograničenja, kao i rodovnike Američkog saveza,Kanadskog i Engleskog koje i FCI priznaje.

Osnovni ciljevi ove organizacije su:

~ Međusobno prizavanje rodovnih knjiga

~ Sporazumevanje i utvrđivanje standarda rasa

~ Sporazumevanje o predlozima za izmenu i dopunupravilnika

~ Usvajanje pravilnika o radu rukovodećih organa federacije,međunardnih sudija i drugih i ocenjivanje njihovog rada,donošenje i odlučivanje o njihovom radu

~ Priznavanje međunarodnih sudija,

~ Prihvatanje naziva kandidata za međunardnog prvaka ulepoti svoje rase – CACIB (Certificat d’Aptitude au ChampionnatInternationale de Beaute) i naziva kandidata za međunarodnogprvaka svoje rase na međunardnim utakmicama rada –CACIT (Certificat d’Aptitude au Championnat International auxTravail)

~ Uvid i nadzor u vezi sa odrţavanjem međunardnih izloţbi iocenjivanjem rasnih pasa.

Litografski prikaz jedne izloţbe pasa iz 1877. godine u Engleskoj

Potvrda o osvojenoj prvoj nagradi na izloţbi pasa iz 1894. godine u Engleskoj

Grupe prema sistematizaciji BritanskogKenel kluba BC

LOVNI PSI (Gundog group)

GONIČI (Hound group)

PASTIRSKI PSI (Pastoral group)

TERIJERI (Terrier group)

KORISNI PSI (Utility group)

RADNI PSI (Working group)

PATULJASI PSI (Toy group)

Grupe prema sistematizaciji Američkog Kenel kluba AKC

osnovanog 1884. godine

SPORTSKI PSI (Sporting group)

GONIČI (Hound group)

RADNI PSI (Working group)

TERIJERI (Terrier group)

PATULJASTI PSI (Toy group)

NESPORTSKI PSI (Nonsporting group)

PASTIRSKI I OVČARSKI PSI

(Herding group)

MEŠOVITA KLASA (Miscellaneous class)

Kinološki savez Nemačke (VDH) osnovan16. jula 1906. godine, a prvi predsednik jebio Albert de Gingins.

Kao krovna VDH organizacijapreimenovala se 1. januara 1946. godine, sadatumom osnivanja pod ovim imenom od11. juna 1949. godine.

Ukupno učlanjenih ima oko 650.000, asedište je u Dortmundu.

Kinološki savez Austrije -Österreichische Kynologenverband(ÖKV) osnovan 31. januara 1909. godine,sa oko 50.000 članova.

Jugoslovenskikinološki savez (J.K.S.)

16. juna 1924. godine u Ljubljani jeosnovan, a registrovan je sa 25.oktobrom 1925. godine.

Jugoslovenski kinološki savezosnovan je u Ljubljani, 25. oktobra1925. godine, kog datuma su delegatiosnivačke skupštine prihvatiliPravila Društva ―Jugoslovanskikinološki savez (J.K.S.)‖ sa sedištemu Ljubljani - ―s sedeţem vLjubljana‖, sa datumom od 31.avgusta 1925. godine.

Osnivači JKS

Osnovali su JKS:

―Klub ljubitelja ptičara‖ (1921),

―Klub ljubitelja sportskih pasa‖ (1922) i

―Klub ljubitelja barak pasa‖ (1924), da bi im setek kasnije priključili

―Klub ljubitelja sportskih pasa‖ – Zagreb (1930)i ―Kenel klub Beograd‖ (1931).

Prvo sedište JKS-a bilo je u Ljubljani, sve do

1953. godine, kada se seli u Beograd

Osnivački akt JKS

Jugoslovenski kinološki savez se izborio kod FCI-a i do 1960. godine potvrdio je sedam standarda naših rasa pasa:

1. Šarplaninca, 1939. godine na skupštini FCI-a u Štokholmu,

2. Balkanskog goniča,

3. Posavskog goniča,

4. Istarskog kratkodlakog goniča, Bled, 1948. god.

5. Istarskog oštrodlakog goniča, Bled, 1948. god.

6. Bosanskog oštrodlakog goniča, Bled, 1948. god.

7. Dalmatinskog goniča, Bled, 1948. god.