Doc. dr Slaana abriloFakultet za usluni biznisSremska KamenicaLekcija 5:

- Broja ljudi u radnoj grupi- Vrste zadataka- Koliine situacionog stresa- Ciljeva radne jedinice- Postojanja sindikata- Naina funkcionisanja menadera u organizaciji- Naina komuniciranja meu rukovodiocimaIZBOR LIDERSKOG STILA ZAVISI OD:

Izbor liderskog stilaSENGEKonstruktorUpravljaUitelj

NEIDizajnerMentorGOLEMANVizionarTrenerStarateljDemokrataRegulatorKomandant

Goleman Liderski stiloviVIZIONAR kada promene zahtevaju novu viziju, kada je potreban novi, originalni pravac. Stvara pozitivniju klimu i usmerava ljude prema zajednikom snuTRENER pomae zaposlenima da poboljaju svoje performanse, stvarajui pozitivnu klimu u organizaciji, povezuje potrebe zaposlenih sa ciljevimaSTARATELJ kada treba da se ojaaju konekcije, motivie u stresnim situacijama

Goleman Liderski stiloviDEMOKRATA kada je potreban konsenzus ili da se stimuliu zaposleni da poboljaju svoje output, ovaj tip lidera u pozitivnoj klimi, vrednuje outputeREGULATOR kada su potrebni visokokvalitetni rezultati od motivisanog i kompetentnog tima, ovaj tip lidera regulie korake kako da se rezultati priblie oekivanimKOMANDANT u krizama, preokretima, ovaj tip lidera ublaava neizvesnost izdajui jasne direktive

Nei Liderski stiloviDIZAJNER najznaajniji za stvaranje organizacione strukture, kulture i klime. Opredeljuje se za promene, jer je dizajniranje povezano sa kreativnou, inovativnou i otvorenou za novo. Objedinjavanje kreativnih potencijala bez kojih organizacija a ni pojedinci ne mogu da se razvijajuMENTOR usmerava saradnike u eljenom pravcu, brine o njihovom razvoju i u potpunosti ih podrava. Sledbenici imaju poverenja u lidera mentora. Lider-mentor zna vie od ostalih, vidi dalje i jasnije i spreman je da svoje znanje, viziju i iskustvo podeli sa drugima. Autoritetom svoga radi stoji iza ponaanja svojih saradnika, smanjuje strah na greke, prua oseaj zajednitva i sigurnosti

Klasini stilovi liderstvaUticaj klasinih stilova na ponaanje zaposlenih, radni doprinos, motivaciju i ostvarivanje ciljeva organizacije (Hotorn i Ajova, Lewin, Lippitt, White).

Autokratski stil liderstvaDemokratski stil liderstvaLaissez-faire (liberalni) stil liderstva

Autokratski stil liderstvaSami donose odluke i prenose ih grupi i oekuju da ih grupa izvrava bez pogovora.Proistie iz krutog, nepoverljivog, nefleksibilnog i autokratskog dranja i ponaanja lidera, koji sam donosi odluke, oblikuje vizije i utvruje strategiju razvojaLider koristi nedemokratska sredstva (kanjavanje, smanjenjem plate, opomene, kritike...). Mogunosti prilagoavanja su svedene na minimum pa se iz tog razloga organizacija mora transformisati u stil voenja koji je adekvatniji. Ovaj stil je u mnogo emu prevazien i sve ree se sree u praksi, a karakteristian je za mala preduzea.

Demokratski stil liderstvaZasniva na saradnji lidera sa sledbenicima/ saradnicima. Pored lidera u donoenju odluka uestvuju i sledbenici. Lider ne izdaje nareenja, nego se trudi da prihvati i razmotri miljenja, sugestije i predloge ostalih u grupi. Deo svojih ovlaenja prenosi i na nie nivoe rukovoenja tako da se izmeu lidera i sledbenika uspostavlja povratna sprega. Demokratski lideri ohrabruju lanove grupe da uestvuju u procesu donoenja odluka. Oni su vie koordinatori grupnog rada nego donosioci odluka.Ovaj stil obezbeuje participaciju zaposlenih, fleksibilnost organizacije i bolje performanse. Demokratsko voenje je karakteristino za srednja i velika preduzea.

Liberalni stil liderstvaStil individualne slobode, odlikuje se punom ukljuenou zaposlenih u procesu stvaranja vizije, utvrivanja strategije, definisanju ciljeva, preuzimanja odgovornosti i ostvarivanja poslovne politike organizacije. Lider ima puno poverenje u zaposlene, a oni se oseaju slobodni da diskutuju o svim pitanjima. Ovlaenja lidera su svedena na minimum, a uloga se svodi na koordiniranje. U uslovima liberalnog liderstva promene se shvataju kao nuna, opravdana i normalna stvar. Ovaj stil mogu primenjivati sve vrste preduzea u kojima je karakteristian timski rad.

Savremeni stilovi liderstvaLiderske reforme zavise od liderskog ponaanja (kako organizuju preduzee, kako donose odluke, kako motiviu zaposlene), a ne od njihovih linih osobina. Panja se posveuje ponaanju i osobinama pojedinaca koji imaju veliki uticaj u preduzeu.

Transakcioni stil liderstva iTransformacioni stil liderstva.

Savremeni stilovi liderstva

Transakciono liderstvo Karakterie prenaglaena uloga lidera i podreena pozicija sledbenika. U stvaranju i kreiranju vizije i utvrivanju strategije uestvuju samo menaderi, koji definiu ciljeve organizacije i odreuju poslove koje zaposleni treba da obavljaju. Bazirano je na transakciji izmenu lidera i slebenika, odnosno nagradama za dobre performanse ili rezultate, odnosno kaznama za loe performanse i rezultate.Nita se ne preputa sluaju, niti samoinicijativi. Promene su mogue, ali samo do odreenih granica. Ovo liderstvo uspeno ostvaruje autoritarni liderNeuspeh da se motiviu zaposleni vodi ka merama pojaane kontrole i kanjavanja kao i rasporeivanjem zaposlenih na manje plaena radna mesta.

Transformaciono liderstvo (1)Transformacioni stil liderstva je stil koji je nastao sa velikim organizacionim promenama u vodeim kompanijama SAD i Zapadne Evrope (80-tih XX veka). Lideri ovog tipa prepoznaju se po spremnosti i odlunosti da sprovode promene kad god to zatreba i koliko god je to neophodno. Imaju viziju i energiju da inspiriu svoje sledbenike.Imaju veliko poverenje u zaposlene i u one koji su im formalno podreeni. Iako su dobri stratezi i uspeni vizionari, ue celog ivota. Zahvaljujui svojoj hrabrosti, odvanosti i sposobnostima, spremni su da se suoe i sa najveim izazovima, najsloenijim problemima i konfliktnim situacijama.

Transformaciono liderstvo (2)Direktan uticaj lidera na pojedinca koji ga inspirie da efikasno obavlja svoj posao, a indirektan uticaj lidera na motivaciju i ponaanje zaposlenih. Zasniva se na sposobnosti lidera da druge inspirie vizijom, razmiljanjem, svojim programom i sposobnou da preduzme radikalne promene. Transformacioni lideri inspiriu sledbenike da sopstvene interese prevaziu za dobrobit organizacije kroz razjanjavanje potreba uloge i dunosti.

Transformaciono liderstvo Bass (1985)Harizma lider kao model ponaanja, poverenje i potovanje sledbenika.Inspiracija korienje simbola i slika u cilju poveanja oekivanja sledbenika od vizije i misije, fokusiranja napora i jasnog izraavanja ciljeva na jedinstven nain.Intelektualna stimulacija podsticanje sledbenika na nove naine razmiljanja i reavanja (radoznalost, imaginacija, inteligencija)Individualna obzirnost obraanje panje na linost, savetovanje i usmeravanje.Basova teorija transformacionog liderstva je zasnovana na uverenju da svest o znaaju zadatka koji je dat zaposlenima doprinosi poveanju motivacije, ime se oni usmeravaju na timski rad i zajednitvo.

Osobine transformacionog liderasposobnost sagledavanja potrebe za promenomrazmiljanje o sebi kao pokretau radikalnih promena,preuzimanje rizika,komunikativnost,verovanje u ljude i osetljivost na njihove promene,stvaranje sutinskih vrednosti i pridravanje istih,fleksibilnost i otvorenost za uenje,sposobnost zapaanja i vizionarstvo.

Izvor: Burnes, Bernard Managing Change, 2009 adaptirano iz Koter, DonVoenje promena, 1990

Transakciono liderstvo (menadment)Transformaciono liderstvoStvaranje programa radaPlaniranje i budetiranje:Razvoj detaljnog plana za ostvarivanje rezultata Uspostavljanje pravca: razvoj vizije koja opisuje budunost i strategije kao naina ostvarivanja vizijeLjudiOrganizovanje: koji pojedinci najbolje odgovaraju svakom poslu i koji deo plana odgovara odreenom pojedincuUsaglaavanje ljudi: najvei izazov je stvoriti mogunost da ljudi razumeju i veruju u vizijuIzvrenjeReavanje problema i kontrola: kontrola rezultata, identifikovanje odstupanja od plana i reavanje problemaMotivacija i inspirisanje: zadovoljenje ljudskih potreba za ostvarivanjem, pripadanjem, priznavanjem, dokazivanjem...RezultatiStvara se odreeni stepen predvidljivosti i redaStvaraju se promene, esto i vrlo dramatinePromeneInkrementalne (u okviru postojee politike, struktura i prakse)Radikalne (promene kulture i prakse, org. strukture)

**Autokratski lideri

*Transakciono liderstvo je bazirano na transakciji izmenu lidera i slebenika, odnosnonagradama za dobre performanse ili rezultate, odnosno kaznama za loe performanse irezultate.Transakciono liderstvo ogleda se u tome to lideri utvrnuju ta podreneni treba da urade da bise ostvarili ciljevi organizacije, definiu zadatke i rasporenuju poslove podrenenima, a zatimih podstiu i motiviu da postignu zadate ciljeve. *Transformaciono liderstvo, kao superiorniji stil, nastaje kada lider pojaava interessledbenika, gradei svesnost i snano prihvatanje vizije i, konsekventno tome, kada lidertransformie svoje sledbenike da posmatraju iznad sopstvenih interesa za dobrobit grupe.Transformaciono liderstvo pojavljuje se 80-tih godina prolog veka, sa velikim talasomorganizacionih transformacija poznatih kompanija. Pokazalo se da takve promene moeizvesti poseban soj lidera, lidera koji imaju viziju i energiju da inspiriu svoje sledbenike. Oniredefiniu stvarnost, pomeraju granice mogueg i snagom svoje linosti pokreu sledbenikeda prihvataju, ali i da kreiraju inovacije. To su transformacioni lideri, a karakteristike tihlidera su (Adi, 2004):1. Prepoznaju se kao zastupnici promena.2. Odvani su.3. Imaju poverenja u ljude.4. Rukovode se vrednostima.5. Ue dok su ivi.

**