Pred jednim umetnickim delomDa li je film umetnost? Da bi smo odgovorili na ovo pitanje, moramo prvo da odgovorimo na pitanje ta je umetnost uopte? To nije mogue ukratko i kroz jednu ili vie definicija. Postoje stotine i stotine knjiga u kojima su autori od antike Grke, pa do naih dana, pokuavali da odgonetnu fenomen umetnoisti i daju odgovor na pitanje ta je umetnost?, pa niko nikada, ni najveu umovi kao to su Aristotel, Kant i Hegel, nisu uspeli svojim studijama ni izbliza da zadovolje sutinu pitanja. Takve pretenzije nema ni potpisnik ovih redova. Zato emo pokuati da ukaemo na neke ideje i poreenja koja su se tokom prethodnih vekova najee ponavljale u raspravama umnih filozofa i umetnika.Jedna od najee ponavljanih misli je da je umetnost carstvo apsolutnih sloboda. Religiozni mislioci su bili skloni da tvrde da je umetnost dar Boiji, ostvarivanje Boije lepote posredstvom Svetog Duha. Poznata je i teorija osmog dana, po kojoj je Bog est dana stvarao svet, sedmi odredio za odmor, a osmi prepustio umetnicima da ulepaju oni to je on stvorio.Igra i nagon za igrom izvor su umetnikog stvaralatva primetio je i tvrdio nemaki filozof Fridrih iler, jo krajem 18. veka. ovek je potpun ovek, kae iler, samo onda kada se igra. On dodaje, da se na tom principu mora zasnivati cela zgrada estetske umetnosti, kao i umetnosti ivota.Meutim, ilera ne treba shvatiti bukvalno kad pominje re igra koja pre svega asocira na detinjstvo. On zapravo kae da je prava umetnost ostvariva samo onda kada se u stvarnosti uspostavi visok stepen i sklad ednosti, spontanosti i slobode fenomena imenentih deijoj igri.Umetnost slui oveku da bi se duhovno vinuo, uzdigao iznad sebe, da bi iskoristio i upotrebio ono to zovemo duhovna slobodaDakle, kako god okrenete i kojim putem krenete, kljuna re je sloboda!Tome u prilog treba dodati i teoriju Umberta Eka o umetnosti kao otvorenom delu po kojoj postoji otvorena i dvosmerna komunikacija na relaciji umetnik-delo-konzument, gde je konzument aktivni inilac dovretka dela, a ne pasivni primalac poruka i ideja sveznajueg umetnika koji, kao preko nekog plakata, alje svoje ideje i poruke pasivnim posmatraima.Potpisniku ovih redova poznete su i najnovije teorije i estetike, lansirane tokom poslednjih decenija npr, o ukidanju umetnika, koje su ile u pravcu negacije stava o umetniku kao sili koja oblikuje i kontrolie, koja kroz rad izraava emocije i koncepcije koje imaju odreenu univerzalnu vrednost i po kojima se ukida umetnik kao vaan inilac umetnikog stvaralatva, ve se shvata samo kao sprovodnik dominantnih ideologija vremena, gotovo anonimna figura koja je zarobljenik jezikih i umetnikih konvencija vremena i skupa politikih, kulturnih i drutvenih kodova, koje hteo-nehteo prikriveno i nesvesno afirmie, ma koliko svesno nameravao da im uputi izazov ili ih uniti knjige su materijalni proizvod, a njihovi autori sluge drutvene moi, itd. itd Meutim, ovakve teorije ne treba ozbiljno shvatati, ve samo kao prolazne i pomodne ideje./A sada se vratimo opet filmu.Ako je umetnost carstvo apsolutnih sloboda ravno deijoj igri u otvorenoj, dvosmernoj komunikaciji sa gledaocem, itaocem, sluaocem, postavlja se logino pitanje ima li umetnosti u bioskopskom, komercijalnom filmu? Nema i ne moe je biti, zbog toga to su filmovi namenjeni bioskopskom tritu optereeni nizom pravila: od okvirne duine, preko odreenih tehnikih standarda, dramskih i anrovskih ablona i matrica, tipova, likova i naina glume, do obaveznih pica na poetki i kraju filma. O drugim prilagoavanjima filmova trino-komercijalnim zahtevima i profitnim efektima, neemo ovom prilikom. Dakle, gde ima pravila, matrica i ablona, ne moe se govoriti o carstu apsolutnih sloboda. Zatoumetnost filma treba traiti, pre svega, u nebioskopskim formama, kratkim formama igranog i dokumentarnog filma, animiranom i eksperimentalnom (alternativnom) filmu.Pa, ta je onda gro bioskopskih filmova?Pre svega, oni se mogu svrstati u kategoriju namenskih filmvova. Jer, ako je njihova namena laka zabava za milione, koja donosi profit, to je isto kao i namenski filmovi o najnovijim proizvodnim programima Fiata, Opela, Volvoa I prva vrsta filmova i druga, namenski se prave radi profita. Umetnost u takvim filmovima je privid ili totalna zabluda.

S primenjenim filmom stvar je neto drugaija. Primenjeni film se ne pravi sa profitom kao ciljem, ve je njegova funkcija informativna ili edukativna (filmovi o nauci, istoriji, geografiji, arheologiji, etnologiji, ekologiji, sportu, i sl).Svrstavanje bioskopskog filma kao lake zabave, u umetniki film, je zloupotreba pojma umetnosti, kao to je i sam medij filma zlouptrebljen u svrhu interpretacije filmu stranih sadraja. Jednoslojno beletristiki literarni sadraji (prie), izloeni tehnikom glume i verbalnim, brbljivo-dijalokim jezikom, potpuno su strani prirodi filma.

ta je predmet umetnikog filma? pitanje je koje, takoe, mui teoretiare ve skoro sto dvadeset godina i na koje, takoe, nije lako dati odgovor. Ukratko, moglo bi se rei sve, kao i u drugim umetnostima, pa se odmah postavlja novo pitanje Kako? Umesto opirnije eksplikacije, citiram Andreja Tarkovskog, neospornog i irom sveta priznatog filmskog umetnika, jednog od najveih svih vremena:Cilj celokupne umetnosti kae Tarkovski jeste da objasni samom umetniku i onima oko njega ono za ta ovek ivi, ta je znaenje njegovog postojanja Umetnost mora nositi ovekovu udnju za idealnim, mora biti odraz njegovih enji Umetnost mora oveku dati novu naduUmetnost slui oveku da bi se duhovno vinuo, uzdigao iznad sebe, da bi iskoristio i upotrebio ono to zovemo duhovna slobodaUmetnost je apsolutan oblik lepote, vid savrenstva.Po mom miljenju film je ne profesionalni, ve moralni posaoFilm, to je velika i visoka umetnost, i kad bi me pitali kako ga vrednujem, ja bih ga postavio negde izmeu muzike i poezije, bez obzira na to to ove umetnosti postoje ve hiljadama godina