7/17/2019 Pred Jednim Umetnickim Delom

http://slidepdf.com/reader/full/pred-jednim-umetnickim-delom-568cd5d452756 1/3

1

Pred jednim umetnickim delom

Umetnost služi čoveku da bi se duhovno vinuo, uzdigao iznad sebe, da bi iskoristio i upotrebio

ono što zovemo ‘duhovna sloboda’ 

Ako je umetnost „carstvo apsolutnih sloboda“ ravno „dečijoj igri“ u „otvorenoj, dvosmernoj

komunikaciji sa gledaocem, čitaocem, slušaocem…“, postavlja se logično pitanje –   ima li

umetnosti u bioskopskom, komercijalnom filmu? Nema i ne može je biti, zbog toga što su filmovi

namenjeni bioskopskom tržištu opterećeni nizom pravila: od okvirne dužine, preko određenih

tehničkih standarda, dramskih i žanrovskih šablona i matrica, tipova, likova i načina glume, do

obaveznih špica na početki i kraju filma.Dakle, gde ima pravila, matrica i šablona, ne može se

govoriti o „carstu apsolutnih sloboda“. Zato  umetnost filma treba tražiti, pre svega, u

nebioskopskim formama, kratkim formama igranog i dokumentarnog filma, animiranom i

eksperimentalnom (alternativnom) filmu.

7/17/2019 Pred Jednim Umetnickim Delom

http://slidepdf.com/reader/full/pred-jednim-umetnickim-delom-568cd5d452756 2/3

2

Takvi filmovi se mogu svrstati u kategoriju namenskih filmvova. Jer, ako je njihova namena laka

zabava za milione, koja donosi profit, umetnost u takvim filmovima je privid ili totalna zabluda.

Svrstavanje bioskopskog filma kao lake zabave, u umetnički film, je zloupotreba pojma umetnosti,

kao što je i sam medij filma zlouptrebljen u svrhu interpretacije filmu stranih sadržaja. Jednoslojno

 beletristički literarni sadržaji (priče), izloženi tehnikom glume i verbalnim, brbljivo-dijaloškim jezikom, potpuno su strani prirodi filma.

Ali postoje izuzetci , kao sto je Fight Club ili na nasem jeziku Klub boraca. film sam slučajno

 pogledao..i drago mi je da jesam..isprva sam imao predrasuda zbog imena mislecida je to jos

 jedan klise akcijski film u nizu, ali ovde stvarno vazi stara izreka “da ne treba suditi knjizi po

njenim koricama”. 

Ovaj mračni projekat, bogat izuzetno mracnom atmosferom plovi na pobunjeničkom stavu. On je

anti- potrošački, anti-socijalan, anti-sve, i zato ima izvarednu prolaznost kod adolescenata,

 poklapajući se sa njihovim stavovima. Projekat karakteriše njegova smelost, inovativnost i

stilska prepoznatljivost.

Realizacija ove priče je zaista impresivna. Nelinearni tok, ispunjen mnoštvom zapleta, i pored

svoje pobunjeničke tendencije i socijalne kritike, uspeva da bude izuzetno smešan. Iako je sam tok

filma prilično zamršen i raštrkan, nije težak za pratiti, i čisto sumnjam da iko ko bude pažljivo

gledao može da se izgubi. Ovaj anarhistički projekat je stilski izuzetno moderan i impresivan.Pored svoje brze montaže, jakih boja, zamrznutih kadrova, Flashback i slow motion scena

definitivno biva izuzetno prihvaćen. 

On je, sa svojom bespoštednom kritikom konzumerističkog društva koje je bujalo 90-ih godina,

 potpuno zaslužio status remek -djela kojim se često etiketira, tako postavši najsnažnija filmska

kritika ljudskog društva koja je izasla iz nekog losanđeleskog studija. 

David Fincher je tu mogućnost nanjušio kada je 1996. godine pročitao istoimenu novelu te,

 podstaknut ko zna čime, odlučio snimiti film po njoj, što je tri godine kasnije i napravio. Film

 prati bezimenog protagonista (Norton) koji proživljava kafkijansku egzistencijalnu krizu zbog

čega pati, između ostalog, od nesanice 

Upoznati smo sa jednim nebitnim likom, minijaturnim šrafom u velikoj mašineriji, koji svoj

korporativni posao obavlja veoma rado, radeći šta god mu kažu bez pogovora. Njegova intimnija

strana nam govori da je on insomničar, pored toga rob svojih predmeta, a još i uživa da posećuje

skupove ljudi sa terminalnim oboljenjima. Jedna vrlo beskrupulozna i odbojna persona. Aliubrzo ta njegova bajna rutina biva narušena kada upoznaje dvoje najpogrešnijih ljudi mogućih. 

Fincherovi junaci, kombinirajući izvrsne dijaloge u sjajno izvedenim, često surealnim, scenama

 pokaza li su divovski srednji prst otuđenju i pasivnom konzumerizmu. Durden je tako postao

 jedan od najupečatljivijih likova moderne kinematografije –  lik čija ekscentrična pobuna nije

7/17/2019 Pred Jednim Umetnickim Delom

http://slidepdf.com/reader/full/pred-jednim-umetnickim-delom-568cd5d452756 3/3

3

ništa nego reakcija na mračno doba kraja 20. stoljeća. Klub boraca se, ponajprije maestralnom

izvedbom glumačke postave, u kratkom roku nametnuo kao neizbježan manifest apsurda

modernog doba.

Film je zanimljiv u vise stvari , npr. Shizofrena komponenta dvojne licnost, kao i to sto postoji i

filozofska i psiholoska dimenzija filma.„Fight Club“ nije samo obična socijalna drama sa elementima crnog humora, nije samo film sa

nasilnim scenama borbe i o muškarcima koji su nezadovoljni u svom životu. To je film o svima

nama, o običnom čoveku i opštoj psihološkoj agoniji raspadanja koja možda dovoljno dugo izjeda

svakog od nas, a da ni sami nismo svesni toga. Možda je svako od nas stvorio iluzionističku sliku

nekog svog života, pored one prave, koja nije ni blizu stvarnosti. Smisao života ne bi trebao da

 bude u današnjem “preživljavanju“ modernog čoveka ili životarenju, što danas većina nas radi.

Poruka filma je da svako od nas treba da uradi nešto po tom pitanju. 

Trgnite se, promenite nešto u svom životu, mozda na prvi pogled nešto malo i nebitno, ali što ce

vam kasnije možda doneti neku bitnu stavku u životu koja ce odrediti njegov dalji, bolji tok. 

Film postaje upravo ono što njegovi likovi predstavljaju. On se, baš poput njih, tehničkimnokautom obračunava s egzistencijalnih problemima u modernim vremenima, na način kakav

smo, gotovo stoljeće ranije, mogli vidjeti kod pisaca poput Kafke ili Kamija. On ne mora biti vaš

najdraži film. Ne mora vam se uopste svideti. Ali, osim ako zaista ne osjećate ništa, morate priznati kako je riječ o nečemu što je stvarno veliko, barem kao ideja.