PRED IKONOM SVETOG SAVE

Bolna lei dobra majka,

ne silazi s odra svoga,

udovica j', dece ima,

jedno manje od drugoga.

Mrak bi bio, ali nije:

bolesnici vie glave,

kandioce ti'o gori,

pred ikonom Svetog Save.

Ko bi znao misli njene,

ko bi znao njene muke.

Najstariji sinak prie

i ledne joj ljubit ruke.

Ti poljupci dae snagu,

da pod mlade due zdrave,

majka die ruku nagu,

ka ikoni Svetog Save.

"Zna li ta bih htela rei?"

To govori, ruka pada;

oko tajne, srce staje,

ali jote ima nada.

Ima nade u prvenca,

da e znati, da e hteti.

Razumem te majko draga

i drau u pameti.

U grud'ma e mojim ivet'

mis'o tvoja, tvoja elja,

ja u budit' brau svoju,

putem ovog svetitelja.

Okaljat nam obraz nee,

ni sto muka, ni sto beda,

shvatiemo, pamtiemo

da smo srpske majke eda.