8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

1/137

1.PRAVNI ODNOS

Čovek je društveno biće jer živi i radi u društvu u kom dolazi u kontakt sa ostalim jedinkama. Na taj način on uspostavlja različite vrste odnosa.

Odnosi među ljudima koji ne uživaju zaštitu prinudne sile društva nazivaju se  

društveni odnosi.Ovi odnosi regulisani su pravilima ponašanja iza kojih ne stoji organizovana sanckijadruštva.

Stupanje u različite društvene odnose može biti voljno ( prijateljski odnos!nevoljno ( obligacioni odnos zbog nenamerno pričinjene štete i prinudno( odnosizme"u države i njenih gra"ana po osnovu obaveze plaćanja poreza .

Pravni odnosi su posebna vrsta društvenih odnosa jer se odlikuju posebnimkarakteristikama. Pravni odnos je:

1. #egulisan pravnom normom2. Obezbe"en pravnom sankcijom3. $z njega proizilaze subjektivna prava i obaveze4. %ravno je obavezan5. &tuživ6. %odložan prinudnom izvršenju

%ravni odnosi su regulisani organizovanom prinudom društva koju obično sprovodidržava sporovima pred specijalizovanim organima.

#azlike pravnog u odnosu na društveni odnos proizilaze iz karakteristika pravnogodnosa ( ' ) .

*a bi jedan odnos bio okarakterisan kao pravni potrebno je da budu ispunjeneodre"ene pretpostavke koje autori još nazivaju elementima pravnog odnosa.+lementi pravnog odnosa su,

'. Subjekti pravnog odnosa subjekti prava !-. Subjektivna prava i obave"e. Objekti pravnog odnosa/. Pravne norme

%ravni odnos može nastati samo i"me#u subjekata prava (0zička i1ili pravna lica.%ravni odnosi se ne mogu zasnivati izme"u subjekata i objekata već samo izme"usubjekata prava povodom objekata. 2vaki pravni odnos pretpostavlja postojanje dvestrane a na svakoj strani može biti jedan ili više subjekata prava.

$z zasnovanog pravnog odnosa proizilaze subjektivna prava i obave"e "asubjekte prava. 3ice kome u pravnom odnosu pripara subj.pravo se nazivanosila$%titular prava. 3ice na kome u pravnom odnosu leži obaveza naziva seobave"no li$e.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

2/137

%rava i obaveze nastaju iz opšte pravne norme kojom je pravni odnos regulisanobjektivno i bezlično. $z nje se izvodi pojedina&na pravna norma koja se odnosi nakonkretno zasnovan pravni odnos.

Objekti prava su ono povodom čega se zasniva pravni odnos. Objekti su sve onošto ima svoju vrednost i čija se vrednost može izraziti novčano. 4u ubrajamo stvari!ljudske radnje! imovinska prava! proizvode ljudskog uma ! proizvode ljudskog duhapa i lična dobra neimovinske prirode pod uslovom da su povre"ena nedopuštenomljudskom radnjom.

%ravni odnos je regulisan i sankcionisan pravnim normama koje su nužan iobavezan elemenat pravnog odnosa. 5edan odnos može biti regulisan jednom ilivećim brojem pravnih normi. 6ko odnos nije regulisan pravnom normom on nemapravni karakter.

'.S()*+,-I PRAVA /I0I,A 2I3A

*e7 : Imalac pravne sposobnosti da bude nosilac prava i obaveza.

& savremenim uslovima pravo poznaje dve vrste subjekata prava , ljudi kaopojedinci 8 4"i&ka li$a i organizacije sa pravnom sposobnošću 8 pravna li$a.

/I0I,A 2I3A

Fizičo lice je čove ao imalac pravne sposobnosti.

 %od 0zičkim licem se tradicionalno podvodi živo ro"eno ljudsko biće. *a bi jedno liceimalo status 0zičkog lica ono mora da "adovolji tri osnovna uslova5

1. da ima ljudski oblik '. da je nastalo prirodnim putem ro#enjem !6. da je 7ivo ro#eno

%od odre"enim uslovima! iz razloga pravičnosti pravnu sposobnost ima i "a&etoljudsko bi8e ! "etus # bez obzira na njegovu starost.

9& našem pravu! radi zaštite naslednih prava nero"enog deteta a na osnovu0akona o nasle#ivanju 0ON! stvorena je pretpostavka da se nerođeno dete ima smatrati rođenim umomentu smrti njegovog oca kako bi po rođenju ostvarilo svoja nasledna prava.$slov je da se začeto a nerođeno dete rodi živo. (prekid trudnoće je moguć izmedicinskih i socijalnih razloga ali uvek u skladu sa važećim propisima.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

3/137

:izički lice može prestati smr8u i proglašenjem li$a "a umrlo.

Pravni subjektivitet 4".li$a prestaje smrću 0zičkog lica. ;a pravo je od značaja itačno vreme nastupanja smrti imajući u vidu da se kao naslednik može pojaviti samolice koje je nadživelo ostavioca.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

4/137

b ovo je lično! neimovinsko! neprenosivo i apsolutno pravocuživa pravnu zaštitu i ne podleže zastarelosti

%ravo na promenu li&nog imena ima svako lice koje navrši '= godina životai koje je sposobno za rasu"ivanje a dete koje navrši '@ godina života i koje je

sposobno za rasu"ivanje ima pravo da daje saglasnost prilikom promeneličnog imena. O zahtevu rešava nadležan opštinski organ uprave premamestu prebivališta 0zičkog lica u upravnom postupku. Promena imenaupisje se u mati&ne i druge knjige o eviden$iji gra#ana.

!"ica u određenom statusu ne mogu da promene lično ime. ( %; , lice protivkoga se vodi krivični postupak za dela koja se gone o sl.dužnosti! lice koje jeosu"eno za krivično delo! lice koje namerava da promeni ime u neko pogrdnoimeB

%rezime detetu odre"uju roditelji. *ete dobija prezime prema prezimenu

 jednog ili oba roditelja s tim što zajednička deca ne mogu imati različitaprezimena. %rezime se može menjati prilikom stupanja u brak ili usvojenja.&svojiti se može samo maloletno lice. %o prestanku braka supružnik možezadržati prezime koje je nosio u braku ili uzeti ono koje je imao pre stupanja ubrak.

-. Prebivalište domi$il ! : predstavlja mesto stalnog življenja 0zičkog lica tj.mesto u kome se lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno živi ( stalnoprebivalište! mesto stalnog stanovanja. :iz.lice može imati samo jednoprebivalište. %unoletno 0z.lice bira svoje prebivalište! supružnici se

sporazumevaju o mestu svog prebivališta a maloletna lica imaju prebivalištesvojih roditelja. & mestu prebivališta 0z.lice ostvarjue svoja prava! izvršavasvoje obaveze! vodi sporove itdB Cra"ani su obavezni da prijave svojeprebivalište i da ga odjave u slučaju njegove promene. Ovoj obavezi podležu imaloletna lica.

. )oravište re"iden$ija! : mesto u kome 0zičko lice privremeno boravi. &slučajevima koji su zakonom predvi"ena 0z.lica su dužna da prijave i odjavesvoje boravište. & slučaju da ne postoji prebivalište u pravu se boravišteuzima kao supsidijarni kriterijum pomo8ni kriterijum !. +videnciju ostatusnim pitanjima prebivališta i boravišta vodi opštinski organ uprave

nadležan za unutrašnje poslove. ( 0akon o prebivalištu i boravištugra#ana .

/. Dr7avljanstvo  je atribut %z.lica i označava nje&ovu pripadnostodre'enoj dr(avi.Ono je javnopravna veza izme"u 0z.lica i odre"ene države ( sadrži prava iobaveze 0z.lica prema državi i obrnuto .

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

5/137

Dr7avljanin  je 0zičko lice koje je pravno vezano za jednu državu i koje u njojuživa sva politička# građanska# imovinska i socijalno$ ekonomska prava.Dateriju o državljanstvu regulište svaka država svojim imperativnimnormama a naša zemlja 0akonom o dr7avljanstvu Rep.Srbije 0ODRS!.

*ržavljanstvo #ep. 2rbije stiče se ,

'. %oreklom-. #o"enjem na teritorije #2. %rijemom/. %o me"unarodnim ugovorima

3ica koja nisu državljani jedne države u njoj se smatraju strancima bilo da sustrani državljan ili lica bez državljanstva.;onopartid : lice sa jednim državljanstvom.)ipartid : lice sa dva državljanstva.Apartid : lice bez državljanstva.

Redovni na&ini "a sti$anje dr7avljanstva uporedno pravo ! su5

poreklom ( od oca ili od oba roditelja prema teritoriji države na kojoj je jedno 0z.lice ro"eno

& našem pravu sticanje državljanstva na osnovu državljanstva roditeljapredstavlja osnovni način sticanja dok se sticanje državljanstva prema mestu

ro"ena primenjuje kao supsidijarni kriterijum.

Dopunski na&ini sti$anja dr7avljanstva su , prirođenje ( naturalizacijaApodnošenje zahteva za prijem u državljanstvo odre"ene države i sticanjedržavljanstva po osnovu međunarodnog ugovora ( za lica bezdržavljanstva!licima sa dvostrukim državljanstvom! licima koji žive napripojenim teritorijama .

*ržavljanstvo prestaje ,

'. smrću 0zičkog lica ( kao i sva druga lična prava

-. odricanjem (ne može se nikome nametnuti silom

. oduzimanjem i to licima koja su ga steka naturalizacijom ( u pitanju jediskreciono pravo svake države

/.može prestati na osnovu me"unarodnog ugovora.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

6/137

 ;ati&ne knjige su osnovne službene evidencije o statusu 0zičkih lica i imajusvojstvo javnih knjiga.Eode se za matično prodručje koje se odre"uje odlukom grada. $maju dokaznusnagu javnih isprava kao i izvodi i uverenja koja se na osnovu njih izdaju. &vid umatične knjige je dozvoljen licu na koje se ti podaci odnose a drugim licima nanačin i pod uslovima utvr"enim zakonom.

%ostoje matične knjige ro#eni9< ven&ani i umrli9. Datične knjige vodi mati&ar.

= Datične knjige su ure"ene sledećim zakonima , ;akon o zaštiti podataka oličnosti! ;akon o slobodnom pristupu in7ormacija od javnog značaja! ;akon omatičnim knjigama.

Sposobnosti 8 sa stanovišta prava 0zička lica imaju tri vrste sposobnosti ,pravnu< poslovnu i deliktnu.

%ravna sposobnost 8 tradicionalno se de0niše kao sposobnost 0z.lica da kaosubjekat prava bude nosilac prava i obaveza i stiče se ro"enjem. &savremenim pravnim sistemima sva 0zička lica su subkejti prava i sva imajuisti obim i kvalitet pravne sposobnosti nezavisno od njihovog uzrasta# pola#nacionalnosti# rasne ili verske pripadnosti.

Potpuna opšta ! pravna sposobnost stiče se ro"enjem 0z.lica poduslovom da je dete ro"eno živo. & pitanju je zakonska pretpostavka a ko tvrdisuprotno dužan je da to i dokaže. ;a razliku od stranih zakonodavstava našepravo kao uslov ne predvi#a vitalitet ro#enog deteta (njegovusposobnost da živi.%ravna sposobnost prestaje smrću 0zičkog lica ili proglašenjem lica za umrlo( njegova lična prava se gase a prava i obaveze imovinske prirode prelaze nanaslednike .

%oslovna sposobnost de0niše se kao sposobnost 0zičkog lica da zaključuje

pravne poslove tj.da svojom voljom stvara prava i obaveze odnosno darealizuje pravnu sposobnost. 4o je sposobnost 0zičkog lica da izjavom voljeproizvodi pravno dejstvo ( nastanak! promenu ili prestanak nekog pravnogodnosa.

= Nu7na pretpostavka poslovne sposobnosti je pravna sposobnost aline i obratno.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

7/137

%osl.sposobnost je regulisana imperativnim normama ( na njenu primenu sene može uticati .

%oslovna sposobnost "a9teva odre#enu psi9o4"i&ku zrelost te je neposeduju sva 0z. lica.

 & našem pravu smatra se da se "relost sti&e sa 1> godina a time ipunoletstvo. %otpuna poslovna sposobnost stiče se i zaključenjem braka sanavršenih ') godina uz dozvolu suda emancipacijom.

Naše pravo razlikuje sledeće vrste poslovne sposobnosti 5 (potpunoposlovno nesposobna! ogranično poslovno sposobna ili potpuno poslovnosposobna

a Potpuno poslovno nesposobna li$a : 0zička lica koja nisu navršila '/godina ( mladi maloletnici . 4u spadaju i punoletna lica koja su duševnobolesna ( nesposobna za rasu"ivanje i sudskom odlukom razre"ena poslovnesposobnosti . Ovoj kategoriji lica se ne dozvoljava stupanje u pravne odnosei sudskom odlukom im se odre"uje staratelj roditelj ili starala$ ! koji imastatus zakonskog zastupnika.

= Odre#ivanje "astupnika 4".li$u treba ra"likovati od odre#ivanjapunomo8nika. %rvi se odre"uje sudskom odlukom a drugi voljno na osnovuugovora. 3icima koja nisu navršila '/ godina zakonski zastupnik je roditelj1staratelj. &govori koje ova lica zuaključuju su apsolutno ništavi i ne mogu senaknadno osnažiti ( konvalida$ija !. Ova lica mogu samostalno zaključivati

pravne poslove malog značaja ( kupovina u samoposluzi i poslove koja sestiču samo prava primanje poklona.

b! Ograni&eno poslovno sposobna li$a : su ona koja su navršila '/godina ( stariji maloletnici kao i punoletna lica kojima je poslovnasposobnost ograničena sudskom odlukom.

%unoletnim licima se poslovna sposobnost ograničava ako se dokaže njihovonerazumno ponašanje kojim ugrožavaju svoje i tu"e interese.$ ova kategorija lica ima svog zakonskog staratelja.

& našem pravu 0zičko lice sa navršenih '= godina stiče radnu sposobnosttj. sposobnost da radom sti&e "aradu i njome raspola7e kao i dasa&ini testament pod uslovom da je sposobno "a rasu#ivanje Porodi&ni "akon !. 2tariji maloletnici sa navršenih '/ do ') godina moguzasnivati odre"ene pravne odnose ( svakodnevne kupovine za redovan život ali i zaključivanje drugih pravnih poslova! pod uslovom da dobiju pret9odnuili naknadnu saglasnost roditelja ili staratelja. 6ko je pravni odnos

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

8/137

zaključen bez saglasnosti on se može osnažiti naknadno datom saglasnošćuroditelja1staratelja.

c Potpuna poslovna sposobnost 8 stiče se punoletstvom sa navršenih 'Fgodina a pre punoletstva eman$ipa$ijom u" do"volu suda !. #eč je o

opštoj posl.sposobnosti (mogućnosti zaključivanja svih pravnih poslova ipotpuno poslovnoj sposobnosti ( svi pravni poslovi mogu se zaključivatisamostalno bez prethodne ili naknadne saglasnosti trećeg lica.

6ko punoletno lice koje je steklo posl.sposobnost kasnije postane nesposobnoza rasu"ivanje ili svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese iliprava1interese drugih lica! ono može bitilišeno poslovne sposobnosti! potpuno ili delimično. Ovakva lica stavljaju sepod starateljstvo.

*eliktna sposobnost sposobnost 0zičkog lica da odgovara za posledice

svojih deliktnih radnji.

Puna deliktna sposobnost stiče se punoletstvom. Odre"eni oblik deliktne sposobnosti mogu imati i lica mla"a od 'F godina.3ica sa navršenih '/ godina deliktno su nesposobna! ali u oblasti gra"anske( imovinske odgovornosti mogu biti ograničeno deliktno odgovorna poduslovom da su navršila ? godina i da su bila sposobna da shvate značaj radnjekoju preduzimaju i posledice koje iz njih proizilaze pod uslovom da su u vremeštete bila svesna svojih postupaka. Ovo se utvr"uje u svakom konkretnom

slučaju. ?teta se namiruje i" imovine deteta a ako je dete nema onda "aštetu odgovaraju njegovi roditelji.  4ako"e! roditelji odgovaraju za štetu koju drugome pričini dete sa navršenih?'/ godina osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. %o ovomosnovu za nastalu štetu može odgovarati staratelj! škola ili druga ustanova.

9 Na osnovu 0akona o obliga$ionim odnosima 0OO! maloletnik sanavršenih &' godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti zaštetu# dok lice koje nije sposobno za rasuđivanje ( duševno bolesno lice npr. ne odgovara za štetu koje drugome prouzrokuje.

;a maloletna lica su predvi"eni zakonom i maloletnički sudovi i posebanpostupak a pre izricanja presude potrebno je konsultovati soc.radnika!psihologa! pedagoga i pravnika.

6.S()*+,-I PRAVA PRAVNA 2I3A

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

9/137

%ojava pravnih lica bila je uslovljena pojavom robnonovčanih odnosa i delovanjemekonomskih zakonitosti u uslovima robne privrede . %ravno lice nije nastalo kaorezultat prirodnih doga"aja već kao posledica društvenih odnosa ( osnivanjeorganizacija koje maju status pravnog lica .

Pravno lice je dru)tvena tvorevina ojoj pravni poreda priznaje svojstvosubjeta prava.$stovremeno! pravno lice predstavlja i jednu vrstu pravne konstrukcije.

2a stanovišta savremenog normativističkog učenja pod pravnim li$em sepodrazumeva ,

1. Organi"ovan skup 4"i&ki9 i%ili pravni9 li$a ! ( tvorevina koja nastaje nanačin propisan zakonom! koja ima pravila o svojoj organizaiji 8 osnivački akt!statut! organe preko kojih ostvaruje svoju poslovnu sposobnost i ima svojpersonalni i materijalni element 8 0zička lica i sredstva.

'. Skup koji ima svoju posebnu imovinu koja se ra"likuje od imovine&lanova (imovina pripada pravnom licu

6. I"dvojena imovina slu7i obavljanju neke delatnosti ili ostvarenjudruštveno korisnog $ilja (imovina je strogo namenska i delatnost je pravnodopuštena i registrovana

@. Pravni poredak pravnom li$u svojim imperativnim normama pri"najesvojstvo subjekta prava ( bez tog priznanja nema ni pravnog lica! apriznanje sledi iz činjenice da pravno lice ima svoj ekjonomski subjektivitet 8imovinsku masu! kapital! sredstva .

*a bi jedno lice imalo status pravnog lica potrebno je da ispunavam sva četirinavedena uslova 8 kumulativno.Nosilac prava i obaveza je sama tvorevina a ne njeni osnivači.

+lementi pravnog li$a 5

a! OP?-I +2+;+N-I organizaciono jedinstvo! identitet i priznat pravnisujektivitet!

b! POS+)NI +2+;+N-I svojstveni samo za jedno i odre"eno pravno lice!$! 0A*+DNI,I +2+;+N-I

 pravilima ure"ena organizacija imovinadopušten cilj

atributi (ime! sedište i nacionalna pripadnostorganepriznati pravni subjektivitet (poslovna! pravna i deliktna sposobnost

Vrste pravni9 li$a u jednom društvu zavise od ekonomskog uređenja datogdruštva i od stepena razvoja njegove materijalne osnove. %ravna lica se mogudi7erencirati prema različitim kriterijumima. %ostoje ,

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

10/137

'. *r&anizacije i samostalne imovine + riterijum + P,-/I0$II & slučaju organizacije kao subjekt prava javlja se organizacija a imovina kaonjena ekonomska osnova.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

11/137

Nepro0tna 8 osnivaju se za obavljanje nepro0tnih ciljeva.

=. ;r(avno + teritorijalne zajednice< političe or&anizacije< nepro%tneor&anizacije i pro%tne or&anizacije + riterijum 9I8 *I*0-,$$ P,-/- 8I9- +

N6246N6< %#6EN$H 3$G6

*a bi pravno lice nastalo država mora da mu prizna pravni subjektivitet.

 +ržava je jedino pravno lice koje pravni subjektivitet stiče po automatismu odnosnosamim osnivanjem , autopriznanje. 

%ravno lice nastaje u u postupku koji je zakonom propisan $ predvi"en opštim aktom.

;a nastanak pravnih lica bitni su momenti nji9ovog osnivanja i to slede8a trikoja odre#uju sisteme de4nisanja%pri"navanja pravni9 li$a5

1. Domenat organizovanja! slobodnog udruživanja odnosno donošenja odluke oorganizovanju1osnivanju 8 sistem slobodnog udru7ivanja

'. Domenat registracije 8 sistem normativnog akta

6. Sistem odobrenja : momenat nastanka pravnog lica na osnovu diskrecioneodluke nadležnog državnog organa.

64#$I&4$ %#6ENOC 3$G6 ( poslovno ime (0rma! sedište $ nacionalna pripadnost

( državljanstvo

a! Ime : odre"uje se osnivačkim aktom i registruje u odgovarajući registar.%ravna lica koja obavljaju društvene delatnosti1društveno koristan cilj imajuna"iv (ustanove! udruženja! a pravna lica koja obavljaju privredne delatnostiimaju poslovno ime%4rmu privredni subjekti!

b! Sedište : odre"uje se osnivačkim aktom.

$! Na$ionalna pripadnost dr7avljanstvo ! : pravna veza izme"u pravnoglica i odre"ene države preko koje to lice postaje nosilac prava i obaveza u toj

državi potpada pod njenu jurisdik$iju. ;bog multinacionalnog karakterapreduzeća danas! teško je utvrditi odre"enu nacionalnu pripadnost.= (poredno pravo  je uobičajen naziv za svako proučavanje putempore"enja dva ili više pravnih sistema 1grana prava1pravnih instituta dvezemlje.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

12/137

%#6EN$ 2&I5+

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

13/137

odgovornosti pravni9 li$a "a krivi&na dela 5 %rema pravnom licumogu se izreći krivične sankcije ( kazna 8 novčana $ prestanak pravnoglicaA uslovna osuda Amere bezbednosti i privremene mere 8 mereobezbebe"enja! mere privremene zabrane obavljanja jedne ili višeregistrovanih delatnosti.

%#+246N6< %#6EN$H 3$G6

 %ravna lica prestaju saglasno &stavu! zakonu i osnovačkom aktu. Dogu prestatipo sili zakona ili drugog propisa na osnovu državnog pojedinačnog akta!ostvarenje cilja zbog kog su osnovana itdB

;N6Č65 ( :&N

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

14/137

2va tri uslova moraju biti kumulativno ispunjena.

%rema odredbama gra"anskog ( imovinskog prava u objekte prava spadaju, stvari!ljudske radnje! prava! proizvodi ljudskog uma! proizvodi ljudskog duha i pododre"enim uslovima 8 lična dobra.

S-VARI

-tvari su ili proizvod ljudskog rada ili materijalizovani delovi prirode koji se mogu potčiniti ljudskoj vlasti. 

 4o su objekti koji se mogu prisvojiti i povodom kojih se može uspostaviti pravniodnos.

*elovi ljudskog tela nisu stvari u pravnom smislu čak iako se koriste u humane

svrhe. De"utim!s a razvojem prava i morala de0nisale su se odredbe po kojimadelovi ljudskog tela mogu biti objekti prava pod uslovom da se njihovim odvajanjemne ugrožavaju život i zdravlje ljudi.

2*(DS,+ RADN*+

& pravu se još nazivaju i &inidbe.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

15/137

pravima i obavezama koje se mogu imati nad njom se naziva pravo intelektualnesvojine.

2INA DO)RA

3ična dobra u osnovi ne spadaju u objekte prava te zato i ne mogu biti predmet

poslovnog ( trgovinskog prava. Ona su! po pravilu! predmet gra"anskog pravasamo u odre"enim slučajevima.

3ična dobra postaju objekat prava u momentu njihove povrede koja sa sobompovlači odgovornost koja se ispoljava u vidu moralne satisCak$ije ili moralnesatisCak$ije sa nov&anom nadoknadom.

8ična su ona dobra oja su naneposrednije i nerasidivo povezana sa%zičim ili pravnim licima.

 5edna grupa autora u lična dobra ubraja , lična prava i lična imovinska prava.

2i&na prava su neraskidivo povezana sa 0zičkim integritetom i slobodom ljudskeličnosti.

2i&na imovinska prava su imovinske prirode i čije je vršenje i trajanje neposrednovezano za ličnost čoveka.

*ruga grupa autora u objekte ličnog prava ubraja , dobra koja su elementi!sastavni delovi jednog lica ( život! telo i dobra koja su emana$ije odnosnoopredmećeni izrazi jednog lica ( 7otogra0ja na kojoj je lice prikazano! tonski snimaknjegovih rečiB .

3ična prava nad ličnim dobrima su neprenosiva i prestaju smrću 0zičkog licaodnosno prestankom pravnog lica.

.O)*+,-I IND(S-RI*S,+ SVO*IN+

Daterija o objektima industrijske svojine je ure"ena me"unarodnim i domaćimizvorima prava.

Na me"unarodnom nivou najpre je doneta PARIS,A ,ONV+N3I*A

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

16/137

 *bjeti industrijse svojine su proizvodi ljudso& uma. Oni predstavljajuinovacije! nova intelektualna rešenja! vrednosti koje se mogu primeniti u privrednoj!zanatskoj ili drugim delatnostima.

0akon o inova$ionoj delatnosti 0OID! za objekte industrijske svojine kaže danastaju inovacionom delatnošću koja se preduzima radi stvaranja novih proizvoda!tehnologija ! procesa ili usluga ili značajne izmene ili značajne izmene postojećih.

2vi subjekti koji se bave inovacionom delatnošću su registrovani u Registruinova$ioni9 delatnosti koji vodi nadležno ministarstvo za nauč.istraž.del. itehnološki razvoj.

*a bi jedna organizacija obavljala delatnosti istraživanja! stvaranja! primene $plasmana inovacija! nužno je da se u ministarstvu izvrši registracija organizacije u

 jednom od sledećih oblika ,

'. razvojnoproizvodni centar

-. istraživačko razvojni cenatr. inovacioni cenatar

%rivredno društvo koje se osniva radi pružanja in7rastrukturne podrške $ povezivanjasa privrednim subjektima može se u ministarstvu registrovati u jednom od sledećihoblika ,

'. poslovno tehnološki inkubator-. naučno tehnološki park. organizacija za podticaj inovacionih aktivnosti u prioritetnoj oblasti nauke $

tehnologije/. centar za trans7er tehnologije.

Ove zakonske novine je prvi put pravno uredila /ran$uska svojim 0akonom opatentima 1EF1 ! kao predmetu industrijske svojine. Ovaj izraz ( industrijskasvojina je kasnije prihvaćen kao izraz koji obuhvata pravnu zaštitu ne samo patentaveć $ drugih inovacija u nacionalnom $ me"unarodnom pravu.

%rema inten"itetu inova$ije možemo razlikovati objekte industrijske svojine kojislede ( pronalazak! patent itdB

%#ON636;6

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

17/137

%ronalaskom se ne smatraju naučna otkrića! naučne teorije! matematičke metode!estetske kreacije itdB.

%ravo koje reguliše oblast pronalazaka naziva se pronala"a&ko pravo. 3ice koje jetvorac pronalaska naziva se pronala"a& ili i"umitelj. 3ice koje pruža tehničkupodršku izumitelju N+ smatra se pronalazačem.$zumitelj u odnosu na svoj pronalazak ima li&no moralno! i imovinsko pravo.3ično pravo je vezano za ličnost pronalazača i daje mu pravo da bude naveden uprijavi za priznanje patenta! spisima! registrima! ispravama i publikacijama dok senjegovo imovinsko pravo sastoji u ekonomskom iskorišćavanju izuma zaštićenogbatentom. $movinsko pravo je najčešće prenosivo ugovorom o licenci.

& zavisnosti od stepena inventivnosti pronalazak se može zaštititi kao patent ilikao mali patent.

PA-+N-

& našem pravu de0niše se kao pravo koje se pri"naje "a bilo koji pronala"aki" oblasti te9nike. 

*a bi to pravo bilo priznato pronalazak mora da ispunjava sledeća tri uslova ,

'. da je nov ( nepoznat naučnoj i stručnoj javnosti -. da ima inovativni nivo (novina od značaja! nešto do čega se ne dolazi

rutinskim radom. da je industrijski primenjiv ( mora biti primenjiv u nekoj grani industrije .

%ravna zaštita patenta je vremenski ograničena jer tehnički izumi vremenomzastarevaju.

%ravna zaštita prestaje protokom zakonom predviđenog roka za zaštitu patenta. $na)em pravu za)titu u(iva ao patent tao i pronalazač i to na period od

2> &odina od datuma podno)enja prijave.

2trana 0zička1pravna lica uživaju ista prava kao i domaća..

Predmet pronalaska koji se štiti patentom mo7e biti.

'. %roizvod-. %ostupak. %rimena proizvoda

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

18/137

/. %rimena postupka

%ravna zaštita patenta se vrši u upravnom postupku pred organom uprave zaposlove intelektualne svojine 0avodom "a intelektualnu svojinu. Ovaj zavodvodi registra,

1. #egistar prijave patenta'. #egistar patenata u koji se unose poda$i o pri"natom patentu6. #egistar Serti4kata o dodatnoj "aštiti

Nosio$u patenta izdaje se isprava o priznatom pravu a podaci o tome objavljuju seu služ.glasilu koje izdaje nadležni organ. Nosilac patenta ima isklju&ivo pravo da,

a

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

19/137

,noH 9oH skup tehničkih i tehnoloških iskustava i znanja koja su stečena u praksi imogu se primeniti u industrijskoj# zanatskoj ili nekoj drugoj delatnosti.

$C

ig je znak za razlikovanje robe i usluga i još se naziva i "aštitni "nak ili marka.

0akon o 7igovima de0niše žig kao L pravo kojim se štiti "nak koji u prometuslu7i "a ra"likovanje robe< odnosno usluga jedneog 4"i&kog li$a ili pravnogli$a od iste ili sli&ne robe< odnosno drugog 4"i&kog ili pravnog li$a.J

ig se registruje i od trenutka registracije uživa pravnu zaštitu.

%ostoje robni i uslu7ni žigovi.

Naš "akonodava$ razlikuje individualni< kolektivni ili 7ig garan$ije.

%ečat! štambilj! službeni znak za obeležavanje dragocenih metala i sl.ne smatraju sežigovima.

3ice koje registruje žig ( pravno ili 0zičko naziva se nosila$ 7iga. On može prenetipravo kori"ćenja žiga na drugo lice ugovorom o li$en$i i ostati nosilac žiga.

$N*&24#$52

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

20/137

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

21/137

integrisanom kolu ili predstavlja takav trodimenzionalni raspored koji je pripremljen za proizvodnju određenog integrisanog kola.

%od integrisanim kolom zakonodavac podrazumeva gotov proizvod ilime"uproizvod u kome se ostvaruje odre"ena elektronska 7unkcija i u kome suelementi od koji je bar jedan aktivan i me"uveze! integralno 7ormirani.

L.S()*+,-IVNA PRAVA i PRAVN+ O)AV+0+

& svakom pravnom odnosu postoje dve strane ( od kojih se svaka može sastojati odviše subjekata prava od kojih je jedna ovlaš8ena a druga obave"na da neštočini! zbog čega se ova dva elementa nazivaju pravno ovlaš8enje i pravnaobave"a du7nost !.

*rugim rečima! jedna strana je nosilac odre"enog subjektivnog prava a druganosilac odre"ene pravne du7nosti.

+užnost je at oji treba učiniti ili radnje oje valja propustiti . nasuprotdužnosti stoji nepravo! krivda odnosno delikt!

Subjektivno pravo  je pravno ovlašćenje subjekta prava radi zaštite njegovogsopstvenog interesa.

2ubjekt prava je potpuno slobodan da se svojim subjektivnim pravom ne koristi i

zbog toga ne pretrpi bio kakvu sankciju. Najvažnija podela subjektivnih prava je naapsolutna stvarna ! i relativna obliga$iona! prava.

Pravna obave"a du7nost ! znači da je subjekt prava u takvoj situaciji da njegovoponašanje obavezno reguliše pravna norma po kojoj treba da postupi jer će usuprotnom prema njemu biti primenjena sankcija.

2ubjektivno pravo i pravne dužnosti strana u pravnom odnosu nalaze se u odnosukorela$ije a mogu biti uzajamna kada je reč o dvostrano obavezno pravnomodnosu. 4aj odnos može biti i jednostrano obavezan kada na jednoj strani u pravnomodnosu postoji samo subjektivno pravo a na drugoj strani samo pravna dužnost.

Ovakav pravni odnos može biti javnopravne prirode zasnovan izme"u javnopravnih subjekata i privatnopravne prirode zasnovan izme"uprivatnopravnih subjekata .

OI5+

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

22/137

OP se de%ni)e ao sup op)ti= pravni= normi ojima se re&uli)u odre'eni pravni odnosi.

Ove opšte pravne norme se nalaze u odgovarajućim izvorima prava i drugim

 pravnim dokumentima.

! $zraz objektivno nije upotrebljen u smislu nepristrasnosti već u smisludepersonalizovanosti 8 norme koje čine objektivno pravo su opšte (apstraktne a toznači da se odnose na sve slučajeve iste vrste! sadašnje $ buduće! koliko god da ih

 je.

SP se de%ni)e ao ovla)?enje onretno& subjeta prava oje on stiče naosnovu normi objetivno& prava.2ubjektivna prava su prava koja pripadaju konkretnim titularima.

E#24+ 2&I5+

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

23/137

obligacionom odnosu ( inter partes !imovinske su prirode sa unapredodre"enom sadržinom i protokom vremena zastarevaju.

b I;OVINS,A i N+I;OVINS,A

$movinska prava su ona koja glase na odre"enu sumu novca ili se odnose naneku stvar ( dobro ili radnju koji se mogu izraziti u novcu.

Neimovinska su ona prava koja se odnose na dobra neimovinske prirode .

Neka prava su mešovite prirode tj. imaju imovinsku i neimovinskukomponentu.

c PR+NOSIVA i N+PR+NOSIVA

%renosiva su ona koja se mogu prenositi sa jednog subjekta na drugi. 4o sugotovo sva imovinska prava sa izuzetkom ličnih službenosti i prava nazakonsko izdržavanje. %renos imovinskih prava može biti ograničen iliisključen.

Neprenosiva prava su ona koja su vezana za ličnost titulara.

E.PRAVN+ NOR;+

Clavni deo svakog pravnog poretka je normativni element koji se sastoji iz

pravni9 normi (pravila o ponašanju i pravni9 akata (psihičke radnje koje sestvaraju pravne norme ili odre"uju uslovi za njihovu primenu.

2kup pravnih normi tvori društveni sistem.

Pravna norma je nu7na pretpostavka pravnog odnosa. Ona je poslednji!najprostiji i najbitniji element prava koji se više ne može razložiti na prostije pravneelemente. Pravna norma je pravilo ponašanja tj.pravilo o odre#enomponašanju koje je "ašti8eno organi"ovanom sank$ijom dr7ave.

%ravna norma na apstraktan način de0niše odre"eno ponašanje ljudi u društvu zbog

čega je objektivna# bezlična i uopštena.

;a sam pojam pravne norme nu7ne su slede8e pretpostavke 5

1. Subjekti koji stvaraju norme adresanti< pojedina$ ili grupa !'. Subjekti kojima su norme upu8ene adresati< pojedina$ ili grupa !6. Ra"ne mogu8nosti ponašanja adresata u društvenim odnosim akoji su

regulisani normom@. 3iljevi koji se 7ele ostvariti normom.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

24/137

%ravna norma se razlikuje od člana ( paragra7a ! pravnog akta ili zakona. %o praviluona se re"e može naći u jednom čalnu zakona.

%ravna norma se od društvenih normi upravo razlikuje po prirodi sankcije kojom jezaštićena. Sank$ija pravne norme je 5 društveno organizovana! unapredpredvi"ena! propisana i obezbe"ena prinudom države.

2vaka pravna norma je po svom sastavu slo7ena  jer ima glavne i sporedneelemente. %ravna norma ima dva glavna elementa ( sankcija i dispozicija i jedanili dva sporedna elementa ( pretpostavka dispozicije i pretpostavka sankcije .

Osnovni elementi pravne norme su 5

1. BIPO-+0A pretpostavka< uslov !'. DISPO0I3I*A pravila ponašanja!6. SAN,3I*A ka"na!

*ispozicija je osnovi element svake pravne norme bez koje ona ne može da postoji asankcija predstavlja kaznu za slučaj da subjekt prava prekrši dispoziciju.

BIPO-+0A DISPO0I3I*+

Predstavlja deo norme koji odre#uje &injeni$e ili okolnosti koje moraju dase ispune da bi dispo"i$ija< kao glavni element pravne norme mogla da seprimeni. Otuda za konkretnog subjekta nastupa dužnost da se ponaša po zahtevu sadržanomu dispoziciji nakon što se ispune uslovi sadržani u pretpostavci dispozicije.

%retpostavka dispozicije odre"uje doga"aj koji još nije nastupio ali koji je moguć!verovatan ili neizbežan.

Pretpostavku dispo"$ije sadr7e samo uslovne opšte i pojedina&ne pravnenorme. 

%retpostavka sankcije sadrži opis prekršaja dispozcije tj.delitkne radnje koji tektreba da se dogode da bi se primenila sankcija.

%retpostavku sankcije treba razlikovati od delikta koji je izvan norme i predstavlja

posledicu kršenja norme.

DISPO0I3I*A

Nije norma već deo pravne norme! njen glavni element. Ona je onaj deo pravne

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

25/137

norme koji sadrži pravilo ponašanja! koji kazuje šta je dozvoljeno a šta ne. Ovaj deonorme najčešće "abranjuje % ovlaš8uje ili nare#uje neko ponašanje.

SAN,3I*A

2ankcija je drugi glavni element pravne norme.

 Ona predstavlja ka"nu koja je unapred propisana< predvi#ena< po"nata "aslu&aj da do#e do povrede dispo"i$ije ili 9ipote"e.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

26/137

$mperativne norme su prinudne. Ova norma izričito obavezuje i voljomsubjekata njena se primena ne može isključiti. Nalaze se u izvorima pravakojima se ure"uje ustavna! upravna! krivična i druga javnopravna materija.$za ovih normi stoji javna vlast! nare"enje države.

*ispozitivna norma se može zameniti dogovorenim pravilom subjekata prava!dakle priimenjuje se ako subjekti prava nisu drugačije uredili svoj pravniodnos. Njihovu sadržinu subjekti prava mogu menjati.

@. Nare#uju8e< "abranjuju8e i ovlaš8uju8e : kriterijum 8 %#$#O*6*$2%O;$G$5+ & %#6ENO5 NO#D$

Nare"ujuće sadrže izričito nare"enje1dispoziciju koja zapoveda odre"enoponašanje.

;abranjujuće sadrže dispoziciju kojom se zabranjuje odre"eno ponašanje.

Ovlašćujuće daju ovlašćenja subjektima prava na odre"eno ponašanje( norma koja pruža mogućnost 0zičkim licima da imaju me"unarodnu putnuispravu ( pasoš je ovlašćujuća .

. (slovne apstraktne! i be"uslovnekonkretne! : kriterijum , 5O056/09-2)9

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

27/137

E. Dr7avne i nedr7avne : kriterijum 8 -)38/59 5O82 +O0O-2 %690/ 0O64/(država ili neki drugi ovlašćeni subjekt

*ržavne donosi država preko svojih za to ovlašćenih organa a nedržavne suone koje stvaraju ovlašćeni subjekti od strane države ( sindikati! političke

stranke donošenjem opštih pravnih akata a čiju primenu obezbe"uje i štitidržava.

>. ;aterijalnopravne i pro$esnopravne

2ve pravne norme se razvrstavaju u dve velike celine , normematerijalnopravne prirode ( koje regulišu stvarne1realne1materijalneodnose subjekata prava i norme pro$esnopravne prirode koje regulišupostupak1način primene normi materijalnog prava.

Daterijalnopravnom normom se apstraktno reguliše odre"ena situacija koja se

inače stvarno može desiti u životu. ;a nju se apstraktno odre"uje sankcija.*a bi bilo moguće primeniti materijalnopravne norme neophodne jeprethodno urediti postupak njihove primene. Pravna pravila koja regulišupostupak primene materijalnog prava na"ivaju se pravnim pravilimapro$esa prava.

F. Pravne norme odre#eni9 pravni9 grana

%ravni sistem se sastoji od oblasti prava! one obuhvataju veći broj granaprava. & zavisnosti od toga kojoj grani prava pripada odre"ena norma ona

poprima prirodu te grane prava.

& s7eru materijalnog prava spadaju , ustavno! krivično! gra"ansko!trgovinskoB pravo a u grane procesnog prava spadaju , krivično procesno!gra"ansko procesno! upravno procesno itdB.

%ravna norma koja pripada ustavnom pravu ima prirodu ustavnopravnenormeA ona koja pripada naslednom pravu ima prirodu naslednopravne normeitdB.

>.PRAVN+ IN*+NI3+ i PRAVN+ RADN*+

Činjenice koje su predvi"ene u pretpostavkama pravnim normi! na osnovu kojinastaju! menjaju se ili prestaju pravni odnosi nazivaju se pravnim &injeni$ama.0bir ovih činjenica se naziva &injeni&nim skupom. %ravne činjenice se vezuju zaprostor i vreme u pravu jer ostoje samo ako su prostornovremenski odre"ene.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

28/137

%od pravnim radnjama se podrazumevaju samo one radnje koje su od značaja zapravo jer pravo ne reguliše sve ljudske radnje.

%ravne radnje! kao posebna vrsta pravnih činjenica ! nalaze se u svim elementimapravne nome! jer čine sadržaj pretpostavki! zapovesti i sankcija u pravnim normama. One dovode do nastanka1promene1prestanka pravnih odnosa jer predstavljaju uslovza primenu zapovesti u pravnoj normi.

Vrste pravni9 &injeni$a 5

1. Obi&ne i pravne

Obične su bez pravnog značaja ( pravno irrelevante i ne utiču nanastanak1promenu ili prestanak pravnog odnosa.

%ravne činjenice utiču na nastanak1promenu ili prestanak zasnovanogpravnog odnosa. %ravne činjenice na osnovu nare"enja sadržanog u zakonuproizvode pravna dejstva .

'. Oborive i neoborive sa aspekta kriterijuma pravne oborivosti!

Oborive su one za koje se suprotno može dokazati odnosno one koje se moguosporiti.Neoborive su one za koje se ne može suprotno dokazati.

6. Prirodni doga#aji i ljudske radnje da li je odre"ena činjenica rezultat

ljudskog ponašanja ili ne!

%rirodni doga"aji su okolnosti koje nastaju nezavisno od volje ljudi a za kojepravo vezuje pravne posledice ( ro"enje! smrt .

3judske radnje su činjenice koje nastaju delovanje ljudi a za koje pravo vezujepravne posledice ( kleveta . 4u se uzimaju u obzir i telesne i psihičke radnje čoveka. 3judskaradnja se klasi0kuje kao pravna činjenica samo kad izaziva odre"ena pravnadejstva.

3judske radnje se dele na ,

a +ozvoljene 8 koje se još mogu podeliti na radnje saglasne pravu i voljneradnje. Radnje saglasne pravu su one koje se preduzimaju bez namere da sezasnuje1promeni ili prekine pravni odnos ali koje izazivaju pravno dejstvo

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

29/137

( nužna odbrana .

 Voljne radnje su one koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje!promeni ili prekine pravni odnos. Od posebnog značaja su izjave volja kojimanastaju pravni poslovi u oblasti gra"anskog prava 8 ugovori.

b 0edozvoljene 8 ( delikti su one radnje kojima se krše pozitivni propisitj.prihvaćeni običaji u društvu.

PRO-O, VR+;+NA ,AO POS+)NA PRAVNA IN*+NI3A

2vako ovlašćenje koje subjekt prava ima je vremenski ograničeno jer se njemu dajeodre"eni vremenski period da se svojim ovlašćenjem koristi. &koliko se u datom rokulice ne koristi svojim ovlašćenjem! ono prestaje.

9Ovo je društveno nužno jer odgovara potrebi preciziranja odnosa me"u ljudima ipotrebi da se situacije koje drugo traju a ne odgovaraju pravu usklade sa pravom.

&koliko se protokom vremena gube pojedina ovlašćenja ili prestaje jedan pravni

odnos govorimo o pravnoj činjenici koja se u pravu naziva "astarelost. %reciznijerečeno "astarelost je prestanak prava da se "a9teva prinudno i"vršenjeobave"e o proteku "akonom odre#enog vremena u kojem poverila$ nijevršio svoje pravo a bio je ovlaš8en da ga vrši.

& obrnutom slučaju! ako se protekom vremena pojedinačna ovlašćenja stiču iliodnozasniva onda je reč o pravnoj činjenici koja se naziva odr7aj.

Preklu"ija  je slična institutu zastarelosti jer i ona znači gubitak prava po protekuzakonom odre"enog roka u kom pravo nije vršeno. Na istek preklu"ivnog roka! za razliku od roka zastarelosti! sud pa"i po

slu7benoj du7nosti. Ovaj rok teče neprekidno a posle njegovog isteka prava sede0nitivno gube uz neznatne izuzetke.Preklu"ivni rokovi mogu biti subjektivni teku od dana saznanja za nekučinjenicu! i objektivni teku od nekog pravno relevantnog doga"aja! npr.danzaključenja ugovora!.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

30/137

F.-(;A+N*+ PRAVA I SIS-+; PRAVA

 4umačenje predstavlja delatnost kojom se utvr"uje značenje ( smisao jednematerijalne pojave ili znaka ! u ovom slučaju norme kao materijalnog znaka! koja jedoneta zato da bi se odre"ena poruka saopštila.

-uma&enje pravni9 normi se de4nište kao utvr#ivanje ta&nog pravog!"na&enja smisla ! pravni9 normi.

 4umačenju se pristupa pošto se pravna norma primeni. 4o čini sud ili organ uprave ucilju donošenja valjane pravne odluke.

&meće tumačenja je svojevrsna veština! umešnost razumevanja nekog teksta i sampostupak otkrivanja značenja teksta. *a bi se valjano otkrila poruka koju jednapravna norma sadrži treba je povezivati sa normama sa kojima je u strukturalnoj i7unkcionalnoj vezi. $zolovano tumačenje jedne pravne norme može dovesti donjenog pogrešnog razumevanja.6ko je sadržina pravne norme nejasna njeno tumačenje može dati jedinozakonodavac. 4umačenje koje daje zakonodavac naziva se autenti&no tuma&enje.

 4umačiti se može ne samo jedna već i više normi koje su povezane u celinu. 4umačenje vrše državni i nedržavni subjekti! s tim da tumačenja nedržavnihsubjekata nemaju obaveznu snagu. %ored ovih poznato je i nau&no tuma&enje kojenema za svrhu primenu pravne norme već naučno objašnjene pravne norme.

%ostupak tumačenja započinje utvr"ivanjem tačnog teksta pravne norme a potom se

prelazi na glavni postupak tumačenja tj.na samo utvr"ivanje pravog značenjapravne norme.

E#24+ 4&D6Č+N56

1. *e"i&ko tuma&enje osnovno i glavno sredstvo tumačenja je jezik i zato jepotrebno odgovarajuće poznavanje jezika i posedovanje odre"ene jezičkekulture za sprovo"enje bilo koje vrste tumačenja . Ono pdrazumeva primenupravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme radi utvr"ivanja jezičkogznačenja pravne norme. 5ezičko tumačenje pravne norme je u malom brojuslučajeva jasno i odre#eno. ;bog toga treba voditi računa o tome da liprilikom tumačenja koristimo običan govor ili poseban pravni jeziktj.terminologiju. 5ezičko tumačenje pravnih normi zahteva poštovanjeodre"enih tehničkih pravila koje je uspostavila doktrina kako bi se izbeglenedoumice.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

31/137

'. 2ogi&ko tuma&enje : se odnosi na utvr"ivanje značenja pravne norme uzpomoć logike. 4umačenje pravne norme koje je dobijeno jezičkim tumačenjem( ili nekom drugom vrstom se sada podvrgava zakonima logike.

6. Sistematsko tuma&enje vrši se tako što se značenje pravne norme

utvr"uje prema mestu gde se pravna norma nalazi u pravnom sistemu iprema smisaonom povezivanju sa drugim normama ( svaka norma je deoceline čiji su delovi neraskidivo povezani .

@. Istorijsko tuma&enje u obzir se uzimaju sve društvene okolnosti koje subile od značaja u trenutku donošenja norme. Na ovaj način se utvr"ujeistorijsko poreklo i istorijski uslovi pod kojima je pravna norma nastala.

. 3iljano te9nološko ! tuma&enje utvr"ivanje sveukupnosti delovanjanorme! posledica koje izaziva! njenog društvenog i objektivnog značaja i svrhazbog kojih je norma doneta. Giljano tumačenje rešava pitanje svrhe njenog

donošenja! cilja koji se ostvaruje i društvenog interesa koji se štiti pravnomnormom.

PRAVNA PRA0NINA< ANA2OKI*A i RA02OK S(PRO-NOS-I

 4umačenje pravnih normi ima poseban značaj kada se ustanovi pravna pra"nina.*o nje dolazi kada zakonodavac ne može normama da uredi sve one odnose koji suod opšteg interesa za društvo. 6ko nastupi slučaj koji nije regulisan pravnomnormom! a do#e do spora ! sud se ne može pozvati na pravnu prazninu već morapresuditi i doneti odluku. & takvom slučaju! uloga suda je kreativna jer svojomdelatnošću mora da popuni pravnu pra"ninu potražiće pravnu normu za sličanslučaj! osloniće se na običaj! opšta načela i sve to prateći duh pravnog sistema ucelini!. ( krivi&nom pravu sud nema ovlaš8enje da popunjava pravnu pra"ninu. -uva7i na&elo 5 nema dela# nema kazne ako zakonom delo nije propisano.

%ravnu prazninu sud popunjava analogijom ili ra"logom suprotnosti.

Analogija  je način tumačenja koji se pravna praznina reguliše na taj način što seprimenjuje norma za drugi slučaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan saneregulisanim slučajem. 6nalogija može biti "akonska i pravna.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

32/137

analogije jedno opšte načelo izvedeno iz više pravnih normi ili iz celog prava kaosistema.

Ra"log suprotnosti predstavlja još jedan način tumačenja pravnog pravila ipopunjavanja pravnih praznina ali se u praksi retko koristi.

SIS-+; PRAVA

2istem prava! zajedno sa političkim i ekonomskim sistemom čini društveni sistem.

Sistem prava se de4niše kao skup pravni9 normi sre#eni9 po odre#enimkriterijumima pravne doktrine &iju osnovu &ine opšte pravne normegrupisane prema nji9ovoj srodnosti u pravne institute i grane prava.

%ravna nauka ( doktrina ! proučava pravo.

Osnovu sistema prava čine pravne norme. One su me"usobno povezanepredmetom< na&inom i $iljem regulisanja.

Osnovni elementi sistema prava su ,

1. Pravni instituti pravne ustanove!'. Krane prava

%ravne oblasti predstavljaju deo sistema prava ali se ne mogu kvali0kovati kaoelement pravnog sistema.

Pravni instituti de0nišu se kao skup pravnih normi kojima se regulišu odre"enidruštveni odnosi ili grupe istovrsnih društvenih odnosa ( brak! testament! svojina .

%ravni institut može da ima uže ili šire značenje tj. može da obuhvati pravne normekojima se regulišu uže ili šire celine pravnih odnosa. ( pravni posao! kao pravniinstitut! je naširi pojam obligacionog prava a ugovor je genusni pojam za sve vrsteugovora .

Krane prava više pravnih instituta koji ure"uju sreodne društvene odnose činegranu prava ( pravnu granu . Na primer! najznačajniji pravni instituti grane pravaLnasledno pravo L su , zakonsko! testamentalo nasle"ivanje a najznačaniji pravniinstituti Lporodičnog prava L, brak ! porodica! starateljstvoB

2ve grane prava u jednoj državi čine sistem prava. Iroj grana prava u jednompravnom sistemu nije konačan i on se menja kao posledica promene društvenihodnosa i razvoja pravnog sistema. De"utim postoje neke osnovne grane prava sa

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

33/137

dugom tradicijom koje su i najznačajnije grane prava. 4u spadaju , ustavno# upravno#krivično#sudsko# radno# stvarno# obligaciono# porodično# nasledno# poslovno#međunarnodno javno i međunarodno privatno pravo.

Oblasti prava

Crane prava se u pravnoj teoriji! u zavisnosti od srodnosti pravnih normi koje sadrže!grupišu u veće celine tj. u pravne oblasti.

%odela prava na oblast javnog prava i oblast privatno prava vuče korene izrimskog prava.

 *avno pravo štiti javne interese a privatno pravo štiti privatne interese.

Ova podela vrši se na osnovu toga da li pravne norme ure"uju državu kao

predstavnika i zaštitnika javnog interesa ili ure"uju i štite interese gra"ana kaopojedinacai pravnih lica štiteći njihovo privatno pravo ( lična i imovinska prava koja počivaju na privatnoj svojini.

& zavisnosti od toga da li se pravni normama regulišu realni društveni odnosi iliodnosi u postupku primene ovi9 normi pravo se tradicionalno deli namaterijalno i pro$esno pravo.

;aterijalno pravo sadrži opšte pravne norme kojima se ure"uju , pravni statut!prava i obaveze subjekata prava ( 0zička i pravna lica i sankcije koje se primenjujuu slučaju povrede njihovih prava.

Pro$esno pravo ( 7ormalno pravo sadrži opšte pravne norme kojima se odre"ujuoblici! način i sredstva ostvarivanja! odnosno primene materijalnopravnih normi! uslučaju njihove povrede. & procesno pravo spadaju, gra"ansko i krivično procesnopravo! opšti upravni postupak itdB.

%rimenu pravila materijalnog prava na pkonkretne slučajeve vrše sudovi i drugizakonom ovlašćeni državni organi u postupku koji je unapred propisan. %ostupakprimene normi materijalnog prava okončava se donošenjem sudskog akta (presuda!rešenje u sudskom postupku ili upravnog akta u opštem i posebnim upravnimpostupcima.

2udski sporovi se dele na gra#anske i krivi&ne. %osebnu vrstu postupkapredstavlja upravni postupak.

Cra"anski se tiču sporova izme"u 0zičkih i pravnih i izme"u pravnih lica kaostranaka u parnici (parnični postupak koju vode radi ostvarivanja ili zaštitepojedinčanih prava. Ovaj postupak pokreće zainteresovano lice sastavljanjem tužbe.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

34/137

'. !.

;a me"unarodno privatno pravu su karakteristične koli"ione Corme koje upućujuna merodavno pravo ( po kom će materijalnom pravu koje zemlje biti rešenkonkretan privatnopravni odnos sa elementom inostranosti .

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

35/137

-. 4ačku vezivanja tj. izdvajanje odlučujuće veze koja će u konkretnom slučajudovesti od omerodavnog prava.

-a&ke ve"ivanja su oni elementi u kojima zakonodavac vidi odlučujuću vezui koja nas vodi do jednog zakona. %ostoje tačke vezivanja koje su u

uporednom pravu postale tipične za pojedine pravne grane i to,

a za statusne i porodične odnose ( zakon državljanstva i zakon domicila( prebivališta b za stvarno pravne odnose ( zakon mesta nalaženja stvaric za ugovorne odnose ( zakon mesta zaključennja ugovora! zakon mestaizvr"enja! zakon mesta prodavca! autonomija volje! zakon mesta izvršenjadelikta i u specijalnim slučajevima zakon suda17oruma koji postupa uodreenom slučaju .

& okviru me"unarodnog privatnog prava izdvaja se posebna disciplina 8

me#unarodno privredno pravo koje predstavlja skup pravni9 normikojima se ure#uju me#.ekonomski odnosi u me#.robnom i platnomprometu.

1G.PRAVNI A,-

Pravni akt se najčešće de0niše kao akt izjavljene volje! odnosno kao akt volje. Giljtakvog akta jeste donošenje odluke.

$zjavljena volja uokviru pravnog akta mora imati sadržinu $ 7ormu.

Svaki pravni akt sastoji i" dva elementa5

1. (nutrašnjeg elementa koji stvara psihički akt'. Spoljašnjeg elementa koji materijalizuje taj psihički akt

%ravni akt se u pravnoj teoriji može shvatiti šire $ uže.

Pravni akt u širem smislu obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi neko pravnodejstvo.

Pravni akt u u7em smislu podrazumeva akt kojim se stvara pravna norma tj. aktkoji sadrži pravnu normu.

+3+D+N4$ %#6ENOC 6

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

36/137

Sadr 7inu pravnog akta čini element izjavljene volja ( odluka njegovogdonosioca.

/orma pravnog akta predstavlja oblik u kom se pravni akt ispoljava $ ona zavisi odtri elementa5

a Nadležnog subjekta za njegovo donošenjeb %ostupka u kojem se akt donosic Daterijalizacije akta

Nepoštovanje propisa o sadržin(sadržinska neispravnosti $ 7ormi (7ormalnaneispravnost pravnog akta povlači primenu propisanih sankcija prema aktu a često$ prema subjektu koji ga je doneo.

*ONOJ+N5+ %#6ENOC 6

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

37/137

E#24+ %#6EN$H 6

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

38/137

Daterijalnom izvoru prava daju se različita značenja jer jedni autori pod njimpodrazumevaju u"rok koji i"a"iva stvaranje prava a drugi pod njimpodrazumevaju drutšvene &inio$e koji pod dejstvom tog u"roka stvarajupravo. %od društvenim &inio$ima se podrazumevaju država! društvo $ drugisubjekti.

Dišljenja su podeljena $ kada je u pitanju uzrok koji pravo stvara ( to može bitipriroda! ljudski razum! nacionalni duh itdB .

%od materijalnim i"vorima prava se uopšteno podra"umevaju 5 ekonomskaosnova $ kulturno nale"e jednog društva .

Erednosni (idejni izvor prava su društvene vrednosti. De"utim nemaju svedruštvene vrednosti isti značaj za pravo! zbog čega je potrebno utvrditi položajsubjekata u pravnim odnosima $ njihova prava $ obaveze imajući u vidusuprotstavljene interese subjekata u jendom odnosu.

:ormalni izvori prava predstavljaju svaki opštei pravni akt u kome su sadržane opštepravne norme.

*p)ti pravni ati prestavljaju je"i&ke Corme tj. tekstove koji sadr7e opštepravne norme.

%omoću ovog izvora isoljavaju se materijalni $ vrednosni izvori prava.

:ormalni izvori prava u demokratskim dr7avama obezbe"uju ostvarivanjetemeljnih pravnih vrednosti , ljudsko dostojanstvo! slobode $ prava! jednakost!pravna sigurnost itdB

Pojedina&ni pravni akti ! koji se donose na osnovu opštih! ne predstavljaju izvorprava.

:ormalni izvori prava predstavljaju sastavni deo svakog pravnog sistema. & našem $evropskokontinentalnom pravu! 7ormalni izvori prava su me"unarodni $ domaći opštipravni akti $ kodi0kovani obiaji a sudska praksa ima uticaj na stvaranje pravapremda joj zvanično nije priznato svojstvo izvora prava.

Nasuprot ovome u anglosaksonskom pravu ! sudska praksa predstavlja značajanizvor prava.

Pravna nauka nije izvor prava jer je po svojoj prirodi samo interpretativna.

E#24+ $;EO#6 %#6E6

$zvori prava su različiti u različitim pravnim sistemima.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

39/137

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

40/137

&stav ima $ nepravna svojstva  jer jednim delom sadrži političke! ideološke $programske deklaracije.

9prvi ustav donosi ustavotvorna vlast koja je izvorna $ neograničena jer pre nje nepostoje norme na koje se može pozvati. *onošenjem ustava ustavotvorna vlastustanovljava novu vlast koja je ogrnaičena ustavom. Nova vlast ima $ revizionu vlast

 jer može menjati ustav ali na način kako je to utvr"eno tim aktom.

%retečom ustava smatra se Velika povelja o slobodama ;agna $artalibertatum! iz '-'=. godine! kojom je englesko plemstvo uspelo da od kralja zasebe otrgne jedan deo ličnih sloboda. *anas se celokupni anglosaksonski sistemprava zasniva na ovoj povelji.

%isani ustavi pojavili su se u 'F. veku. %rvi ustav u +vropi koji uvodi podelu vlasti iustavnu monarhiju jeste :rancuski ustav iz '?Q'. godine.

& Eelikoj Iritaniji ne postoji jedan pisani akt u vidu ustava! već brojne ustavne

konvencije i ustavni običaji kojima se uvodi podela vlasti i parlamentarna monarhija iovim ustavima je vlast monahra ograničena.

(stav se odredjuje u materijalnom I Cormalnom smislu.

( materijalnom smislu pod ustavom se podrazumeva skup pravnih normi kojimase uredjuju osnovi društvene organizacije u jednoj društvenoj i političkoj zajednici!način vršenja državne vlasti u njoj! kao i granice državne vlasti.

( Cormalnom smislu pod ustavom se podrazumeva 7ormalni! opšti pravni aktnajjače pravne snage.

&stav reguliše dve vrste pitanja,

'. prva grupa odnosi se na društvenu vlast

-. druga grupa se odnosi na društvo i njegove pripadnike 8 gradjane

Obe vrste itanja čine ustavnu materiju.

(stav po pravilu ima tri $eline,

'. Preambula 

&vod u ustav. 6ko je u vidu pravne norme onda je obavezujuća a ako nijetada je pri pomoći za utvr"ivanje značenja $ smisla ustavnih načela $ normi.Ona sadrži motive za donošenje ustava! ciljeve koji se žele postići ustavnimuredjenjem! donosioca ustava i druge načelne stavove

-. Osnovna na&ela 

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

41/137

 2adrže opšte principe na kojima počiva ustavni sistem jedne države. Dogubiti deklarativna i u tom slučaju su izdvojena u poseban deo! a ako nisudeklarativna onda se nalaze u sastavu normativnog dela

. Normativni deo 

Čini ga tek st uobličen u vidu normi.

Postupak donošenja ustava je dug i složen. *onošenje ustava i njegova revizijazavise od tipa političkog sistema jedne zemlje i tipa ustava ( da li se lako ili teškomenja .

 Donosila$ ustava je najviši organ vlasti u jednoj državi! a to je skupština!parlament ili organ čiji je zadatak da donese ustav.

Namena ustava  je da na duži rok uredi organizaciju vlasti u jednoj državi.

Prvi (stav države 2rbije donet je '=. 7ebruara 'F=. godine! na 2retenje! zbog čega je i dobio naziv Sretenjski ustav. On je radjen po ugledu na 7rancuski &stav iz'?Q'. godine.Va7e8i (stav naša drzava donela je -@@). godine. &stavom! Srbija se de4nišekao dr7ava srpskog naroda i svi9 gradjana koji u njoj 7ive< koja je"asnovana na vladavini prava i so$ijalnoj pravdi< na&elima gradjanskedemokratije< ljudskim I manjinskim pravima i slobodama i pripadnostievropskim prin$ipima.

 &stav republike 2rbije u normativnom smislu ima deset delova,

'. Načela ustava

-. 3judska i manjinska prava i slobode

. +konomsko uredjenje i javne 0nansije

/. Nadležnosti #epublike 2rbije

=. &redjenje vlasti

). &stavni sud

?. 4eritorijalno uredjenje

F. &stavnost $ zakonitosti

Q. %romena ustava

'@.;avršna odredba

;+M(NARNODNI (KOVORI

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

42/137

;edjunarodni ugovor je ugovor koji sadrži opšte pravne norme i ima priroduopšteg pravnog akta! odnosno izvora prava. Dedjunarodnim ugovorima uredjuju seznačajni društveni odnosi na osnovu ali i mimo saglasnosti odredjenih nacijadržava!uz uvažavanje temeljnih ljudskih prava i sloboda.

Oblast prava koja obuhvata uredjivanje postupka zaključivanja! izvršavanja iprestanka medjunarodnih ugovora jeste medjunarodno ugovorno pravo. Osnovniizvori medjunarodnog ugovornog prava su,

'. Iečka konvencija o ugovornom pravu ('Q)Q. godina

-. Iečka konvencija o pravu ugovora izmedju država i medjunarodnihorganizacija ili izmedju medjunarodnih organizacija ('QF). godina

;edjunarodni ugovori mogu se podeliti na5

'. Dvostrane bilateralne! 8 kod ovakvih ugovora ugovorna strana može birati

svog partnera $ odredjivati predmet uredjenja

-. Višestrane multiliteralne! 8 ovi ugovori se zaključuju na medjunarodnimkon7erencijama

*a bi se medjunarodni ugovori smatrali opštim pravnim aktima moraju bitirati0kovani! odnosno moraju dobiti potvrdu o prihvatanju. #ati0kaciju sprovodi onajorgan u čiju nadležnost spada regulisanje materije koju sadrži odgovarajućimedjunarodni pravni akt! najčešće parlament ili njegov odgovarajući dom.

& uporednom pravu postoje dva na&ina uvodjenja rati4kovani9medjunarodni9 ugovora u pravni sistem jedne zemlje,

'. ;onisti&ki sistem 8 podrazumeva da rati0kovani akt postaje sastavni deonacionalnog zakonodavstva momentom rati0kacije

-. Dualisti&ki sistem 8 podrazumeva uvodjenje rati0kovanog akta u nacionalnozakonodavstvo donošenjem posebnog zakona ili drugog propisa u kojem će seurediti materija uredjena rati0kovanim medjunarodnim aktom.

&stav 2rbije prihavata monisticki sistem.

0A,ONI

Na hijerarhijskoj lestvici opštih pravnih akata zakoni su niži po svojoj pravnoj snaziod ustava sa kojim moraju biti u saglasnosti.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

43/137

9 ) pravnoj teoriji pravi se razlika između zakonika?kodeksa 2 zakona. ) @ormalnomsmislu između njih nema razlike jer su iste pravne snage. 6azlika je u obimumaterije koja je predmet regulisanja. ;akonik uređuje čitavu oblast društvenihodnosa postupak njegovog donošenja se naziva odi%acija.

0akoni se donose od strane zakonodavnog organa države na osnovu ustava i uposebnom zakonom utvrdjenom postupku. Postupak donosenje "akona sastoji seu sledećem 8 prvo se pravi nacrt zakona koji se daje na diskusiju. ;atim se naosnovu datih predloga i primedbi priprema predlog zakona od strane nadležnogministrastva i vlade. Nakon toga vlada utvrdjuje predlog zakona u upućuje gazakonodavnom organu na razmatranje i usvajanje. Nakon što se o predlogu uzakonodavnom organu obavi pretres! pristupa se njegovom razmatranju uparlamentu! nakon čega se predlog zakona usvaja ili odbacuje. 6ko se usvoji zakon

 je donet.

*oneti zakon objavljuje se u službenom glasilu. 2lužbeno glasilo naše zemlje naziva

se L2lužbeni glasnik #epublike 2rbijeR. Od objavljivanja do njegovog stupanja nasnagu odredjuje se odredjeni rok! koji po pravilu iznosi F dana (vacatio legis. Nakonisteka tog roka zakon stupa na snagu.

0akon ne mo7e delovati una"ad tj.retroaktivno. 4o znači da se zakon ne možeprimenjivati na odnose koji su nastali pre njegovog stupanja na snagu.

;akoni se donose na neodredjeno vreme! osim u izuzetnim slučajevima.

;akon se ukida donošenjem novog zakona u istoj materiji (abrogatio.

;akon može biti izmenjen i1ili dopunjen odredbama zakona o izmenama $ dopunama

konkretnog zakona (derogatio.

6ko dodje do medjusobne nesaglasnosti medju odredbama prethodnog i potonjegzakona! važi pravilo da će se primenjivati zakon koji je kasnije donet (leS posterioriderogate legi priori.

;akon proizvodi svoje dejstvo na teritoriji na kojoj se prostire vlast njegovogdonosioca! odnosno na prostoru odredjene države.

DR(KI OP?-I PRAVNI A,-I *AVN+ V2AS-I

. Drugi opšti pravni akti obuhvataju sve ustavom i zakonom neimenovane opšteakte koje donose,

'. Narodna skupština

-. 6utonomne pokrajine

. 5edinice lokalne samouprave

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

44/137

2vi ovi akti moraju biti saglasni &stavu. %ored toga oni moraju biti opšti po svojoj,

'. :ormi

-. 2adržini

. *ejstvu

/. %ravnoj zaštiti

=. Opšteobaveznom svojstvu

POD0A,ONS,I OP?-I A,-I

Pod"akonski opšti akti su niži po svojoj pravnoj snazi od zakona i moraju biti usaglasnosti sa ustavom i zakonom. %odzakonske akte mogu donositi,

'. Elada

-. $zvršni i upravni organi

. :unkcioneri koji se nalaze na čelu odredjenog organa države ili organizacijepod upravom države

& podzakonske akte spadaju,

'. &redbe

-. Odluke. %ravilnici

/. Naredbe

=. &pustva

%odzakonskim aktima odredjena materija iz zakona se bliže! detaljnije i konkretnijereguliše.

OP?-I PRAVNI A,-I OV2A?+NIB S()*+,A-A

Opšti pravni akti ovlaš8eni9 subjekata podrazumevaju,

'. 2tatute

-. %ravilnike opšteg karaktera

. %oslovnike

Opšte pravne akte mogu donositi,

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

45/137

'. Organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja

-. %olitičke stranke

. 2indikati

/. #azličita udruženja gradjana

,O2+,-IVNI (KOVORI

,olektivni ugovori su ugovori preko kojih se individualna prava zaposlenih! koja suvezana za radni odnos! uredjuju kolektivno odnosno na uopšten način. &govornestrane mogu činiti sindikat i poslodavac ili sindikat! vlada i poslodavac i oni se putempregovaranja sporazumevaju o medjusobnim odnosima $ uredjuju uslove rada podkojima će zaposleni raditi kod poslodavca.

,olektivni ugovor je pisani spora"um i"me#u poslodav$a< grupeposlodava$a ili poslodava&ke organi"a$ije< s jedne strane< I strukovneorgani"a$ije radnika sindikata ! s druge strane kojim se ure#ujeradnopravni re7im odnosa i"me#u radnika I poslodav$a < kao I prava Iobave"e sami9 strana potpisnika ! kolektivnog ugovora.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

46/137

1'.PO*+DINANI PRAVNI A,-I

Pojedina&ni pravni akt je onaj akt koji sadrži ili stvara pojedinačnu pravnu normu!bilo u celini ili delimično.*onošenjem pojedinačnog pravnog akta završava se postupak stvaranja pravnihnormi.

( "avisnosti od toga da li stvara oba normativna elementa (pojedinačnudispoziciju $ pojedinačnu sankciju ili samo jedan od njih! pojedinačni pravni aktmože biti,

'. %otpun-. Nepotpun

%ojedinačni pravni akt može biti dr7avni i nedr7avni.

Dr7avni ograni koji donose pojedinačne pravne akte su upravni organi $ sudski

organi.Nedr7avni organi koji donose pojedinačne akte su pojedinci ili organizacijeovlašćeni da donose pojedinačne pravne akte.

Nepotpune pojedinačne pravne akte možemo podeliti na,

'. &pravni akt-. 2udksi akt. %ravni posao

Pojedina&nim upravnim aktom se odredjuju dispozicije konkretnim subjektima

prava! u zakonom predvidjenom postupku (npr.upravni postupak i u propisanoj7ormi. %ojedinačni upravni akt sadrži dispoziciju zapovest! naredbu! kako se trebaponašati. %onekad ovaj akt može sadržati $ sankciju. Ovi akti donose se najčešće u7ormi rešenja ili zaključka.

9 (pravni postupak obuhvata opšti upravni postupak 2 posebne vrsteupravnih postupaka. 5ao izvor prava ovde je aktuelan Aaon o op)tem upravnom postupu.Pore?e &a nadležni organ po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke.) postpku organi uprave dužni su da utvrde pravilno 2 potpuno sve činjenice 2okolnosti koje su od značaja za donošenje zakonitog 2 pravilnog rešenja. Organ vodi

 postupak 2 samostalno donosi re)enje a zaljučom odlučuje o pitanjima koja setiču postupka.,e)enje se donosi u pisanom obliku ( može se doneti 2 usmeno . 0adr(aj re)enja: uvod# dispozitiv (izreku# obrazloženje# uputstvo o pravnom sredstvu# naziv organasa brojem 2 datumom rešenja# potpis službenog lica 2 pečat organa. ;ispozitivomre)enja se rešava o predmetu postupka u celini 2 o svim zahtevima stranaka okojima u toku postpuka nije posebno rešeno. +ispozitiv mora biti kratak 2 određen 2

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

47/137

može se podelit na više tačaka. +ispozitivom se može rešavati 2 pitanje troškova postpuka# određujući njihov iznos# ko je dužan da ih plati# kome 2 u kom roku. Balba  je rednovno pravno sredstvo koje stranka može upotrebiti protiv prvostepenog rešenja a može podneti 2 pri&ovor .%rotiv rešenja donetog u drugom stepenu žalba nije dopuštena.

Pravosna(no re)enje  je ono protiv koga se ne može izjaviti žalba niti pokrenutiupravni spor# a može se ukinuti ili izmeniti samo u slučajevimakoji su prevdiđeni zakonom ( vanredna pravna sredstva . Izvr)enje re)enja donetog u upravnom postupku sprovodi se radi ostvarivanja novčanih ili nenovčanih obaveza. Ovaj postupak se psprovodi bez odugovlačenja 2 sa što manje troškova za stranku 2 drugeučesnike u postupku.

Pojedina&nim sudskim aktom u kome je sadržana pojedinačna pravna norma!razrešava se spor $ odredjuje sankcija. %ojedinačni pravni akt ! u obliku sudskeodluke! može biti potpun ili nepotpun.

Potpun je ako sadrži ocenu o povredi dispozicije $ sankciju koja se izriče zautvrdjenu povredu. Nepotpun je onaj koji ne sadrži sankcijui! jer sadrži smao ocenuda povrede dispozicije nije bilo.

2udski pojedinačni akt se može doneti u 7ormi, presude< rešenja ili "aklju&ka.

Pravni posao svojom voljom zaključuju subjekti prava! na osnovu opšte pravnenorme. & pravne poslove spadaju ugovori obligacione prirode (npr. &govor o prodaji$ jednostrana izjava volje (npr. 4estament

Posebne vrste pojedina&ni9 pravni9 akata su,

'. 6mnestija-. %omilovanje. 6bolicija

Amnestija i pomilovanje su pravni akti koji se odnose na lica koja su već osudjenatj. kojima je već izrečena kazna. Ovim aktima osudjena lica se delimično ili potpunooslobadjaju od kazne ili im se izrečena kazna zamenjuje blažom.

Aboli$ija se donosi samo pre izicanja krivične kazne. 6bolicijom se onemogućavakrivično gonjenje $ sprečava se utvrdjivanje krivične odgovornosti.

Organi koji su ovlašćeni da donose akte amnestije! pomilovanja i abolicije su državniorgani ali vansudski.

( našem pravu Narodna skupština daje amnestiju a aboliciju predsednik#epublike.

16. ANK2OSA,SONS,I -IP PRAVA I I0VORI PRAVA

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

48/137

6nglosaksonsko pravo nastalo je u +ngleskoj! a zatim se proširilo na zemlje koje subile njene kolonije i na zemlje engleskog govornog područja.

& anglosaksonskom sistemu prava najznačajniji izvori prava su,

'. 2udske presude-. ;akoni. Običaji

;bog pretežnog značaja sudske prakse $ običaja! ovaj sistem se kvali0kuje kaopre$edentno ili obi&ajno pravo. Ovo pravo se često poistovećuje sa sistemomengleskog prava u celini! iako predstavlja samo jedan njegov deo. Osim opstegprava (common la! englesko pravo sadrži i,

'. %isano pravo ( statute la-. 2istem pravičnog prava ( eTuitU la.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

49/137

Pre$edentna odluka može se na osnovu svega ovoga de0nisati kao prva odlukasuda kojom je rešen odredjen slučaj $ koja postaje pravilo za sve buduće isteslučajeve.

Prevlast pre$edentnog u odnosu na kontinentalno pravo ogleda se u5

'. %ravnoj sigurnosti koja je posledica činjenice da se isti slučaj rešava na istinačin

-. Dogućnosti razvoja pravnog sistema stvaranjem novih precedenata

. Iogatstvu pojedinačnih! detaljnih pravila kakav zakon $ kodi0kacija ne poznaju

/. %raktičnom značaju pravila precedentnog prava

Osnovne ra"like i"medju kontinentalnog i anglosaksonskog sistema prava

su u slede8em5

'. & kontinentalnom sistemu je zastupljena kodi0kacija dok u anglosaksonskomsistemu nije

-. 4vorac zakona u kontinentalnom sistemu je zakonodavni organ! dok je uanglosaksonskom sistemu tvorac zakona sud

. #imska pravna tradicija je bila dominantna u kontinentalnom pravu! dok uanglosaksonskom nije

( %OC3+*64$ :&2NO4+ ;6 OEO %$46N5+ VVVV

1@. S(DS,A V2AS- A :Sudska Cunk$ijaQ ) : osnovna na&ela sudske vlastiQ 3pojam< vrste i organi"a$ije sudova!

A. 2udska 7unkcija ima svoju dugu istoriju! ali se sud kao samostalan državni organkoji sudelovanje vrši po osnovu zakona! javlja tek posle :rancuske revolucije.& moderno vreme i u modernim državama! sud je državna institucija koja predstavljadeo javne vlasti! odvojena od političke vlasti! vrši svoju 7unkciju samostalno inezavisno. 2amostalnost i nezavisnost statusa sudstva je pretpostavka vladavine

prava i ustavne države.  2udska vlast je grana državne vlasti koja autoritativno (snagom državne

vlasti! rešava pravne sporove izmedju dve stranke ili u slučaju povredezakona. & njenoj nadležnosti je da kaže šta je zakon! pravo! pravda i da izričesankcije. Ona takodje tumači pravne norme i donosi pravnosnažne i izvršneodluke kojima se priznaje autoritet presudjene stvari.

2udska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti! tj. svaki uticaj na sudskuvlast je zabranjen! i njene odluke moraju poštovati svi! i državni organi i pravna i

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

50/137

0zička lica. ProCesionalnost< odvojenost i ne"avisnost u vršenju sudskeCunk$ije su pretpostavke za objektivan rad sudskih organa. 6li ovo nije mogućepostići u apsolutnom smislu! jer su sudovi ipak državni organi koji slede opštupolitiku koju država vodi i jer sudije bira ili parlament (parlamentarni sistem ili ihimenuje še@ države (predsednički sistem! što indirektno utiče na njihovunezavisnost.

%ravni mehanizmi kojima se izbegava prethodno navedeno su, 2talnost sudijske 7unkcije! :ormiranje organa koji se stara o nezavisnosti sudije 8 visoki savet sudstva itd.

0udsa vlast  je javna vlast! koja preko suda presudjuje za slučaj sporaizmedju dve stranke ili slučaj povrede zakona! koja je ograničena zakonom.2ud kao organ sudske vlasti konkretan slučaj podvodi pod odgovarajuću opštupravnu normu! izvršava tumačenje te pravne norme i primenjuje donošenjeodlukepresude.

& pravosudnom sistemu 2rbije postoje dva načina za biranje sudija, ;a sudiju se bira lice koje se prvi put bira za sudijsku 7unkciju od strane

Narodne skupštine na predlog Eisokog saveta sudstva na period od godine i 2udije se biraju trajno za obavljanje sudijske 7unkcije od strane Eisokog saveta

sudstva pod uslovima i način odredjen zakonom.Eisoki savet sudstva donosi odluku o prekidu sudijske @unkcije (na koji je dozvojlenažalba &stavnom sudu! koja se može izvršiti na sledeći način,

Na njegov zahtev! Nastupanjem zakonom propisanih uslova! #azrešenjem iz zakona predvidjenih razloga! Neizborom za trajno obavljanje sudijske 7unkcije.

Eisoki savet sudstva je! prema &stavu! nezavisan i samostalan organ kojiobezbedjuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. 4o je autonomni državniorgan sui generis (posebne vrste! ali ne svrstava se u organe državne uprave.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

51/137

). Osnovna načela sudske vlasti su utvrdjena ustavom i zakonom i važe za sve vrstesudova. 4o su,

I. Na&elo samostalnosti i ne"avisnosti Načelo samostalnosti znači da susudovi kao posebna vrsta državnih organa organizaciono odvojeni od drugihdržavnih organa! čije odluke je moguće da menjaju samo sudovi višegstepena po žalbi. Načelo nezavisnosti znači da su u vršenju svoje 7unkcije

sudovi nezavisni! jer drugi organi (politički! zakonodavni i upravni ne moguuticati na njihov rad.

II. Na&elo "akonitosti. & evropskokontinentalnom pravu! sudovi sude i donoseodluke na osnovu &stava! zakona i propisa donetih po osnovu zakona!opšteprihvaćenih pravila medjunarodnog prava i potvrdjenih medjunarodnihugovora. %ravna podloga odluka suda je su upravo pravna pravila sadržana upomenutim pravnim aktima.

III. Na&elo obave"nosti sudski9 odluka. 2udovi su državni organi čije suodluke obavezujuće za sve. 2udsku odluku može preispitati samo nadležansud! a izuzetno na sudsku odluku može da utiče neki drugi državni organ uslučaju amnestije ili pomilovanja.

IV. Na&elo prava na pravi&no sudjenje. %rema ekonomskoj konvenciji o

ljudskim pravima! obezbedjuje se pravo na pravično sudjenje! kojim se štiteprava koje lice ima kada pristupi sudu. &stavom se garantuje svakom licu daće nezavisan! nepristrasan i zakonom utvrdjen sud da pravično! javno i urazumnom roku odluči o njegovim pravima i obavezama i optužbama! ako muse one stavljaju na teret.

V. Na&elo kontradiktornosti. Ovo načelo potiče još iz rimskog prava i sastojise u obavezi suda da mora da sasluša i jednu i drugu stranku iz sudskogpostupka (auditaur et altera pars! i da tek onda izrekne objektivnupresudu.

VI. Na&elo višestepenosti.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

52/137

i pro7esionalne sudije učeestvuju zajedno o svim pitanjima. %ostoji tendencijaudaljvanja porotnika iz oblasti gradjanskog sudskog postupka! jer kvalitetsudjenja zahteva ipak visok nivo pro7esionalnog znan ja koji oni nemaju.& našem pravosudnom sistemu! postoji tzv.mešoviti sistem porote! koji jeuspostavljen &stavom! gde postoje dva pravila, da u sudjenju učestvuju sudijei sudije porotnici prema zakonom propisanim uslovima i drugo pravilo da

učestvuju samo sudije.. Na&elo jednakosti pred "akonom. 2matra se da su pred ustavom i

zakonom svi jednaki! zabranjena je svaka posredna ili neposrednadiskriminacija po bilo kom osnovu. & našem pravu svako ima pravo na,

5ednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije! +0kasnu zaštitu sudova i drugih organu vlasti od svakog oblika diskriminacije! 5edank pristup i jednaku zaštitu prava pred sudom...

$zvor prava 8 ;akon o zabrani diskriminacije.I. Na&elo prava na odbranu. 2vako lice koje se nadje pred sudom ima pravo

na, odbranu (bilo samo! bilo preko punomoćnika ili zajedno sa njimApodnošenje dokazaA podnošenje protivdokaza... & posebnim krivičnim delima!llica moraju imati branioce! koje biraju sami ili sudija.

II. Na&elo prava na upotrebu svog je"ika. 3ice lišeno slobode mora bitiobavešteno na jeziku koji razume zbog čega je lišeno slobode! o optužbi ipravima koje ima. 4akodje! ima pravo da se služi svojim jezikom i na sudu.

3. Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi koji štite slobode i prava

gradjana! zakonom utvrdjena prava i interese pravnih subjekata i obezbedjujuustavnost i zakonitost! tj.sude na osnovu &stava! zakona i drugih pravnihakata.

%rema kriterijumu stvarne nadležnosti sudova! oni se dele na, Opšti sudovi 8 gradjanski (dela gradjanskopravne prirode i krivični sudovi

(krivična dela. -pecijalizovani sudovi (rešavanje sporova posebne vrste 8 upravni!

prekršajni! vojni! maloletnički...%rema poslovima koje vrše u obavljanju sudovanja,

• %rvostepeni sudovi su sudovi čije odluke nisu konačne i na njih se miže uloćitižalba višeg stepena.

• +rugostepeni sudovi$apelacioni# kod kojih se ulaže žalba na odlukuprvostepenog suda.

• rećestepeni sudovi$kasacioni?vrhovni sudovi se ne upušta u reševanjespornog pitanja! već odlučuje o zakonitosti presude.

Organizacija sudova u 2rbiji je uredjena &stavom i zakonom. 2udska vlast!pripada sudovima koji se osnivaju! ukidaju i njihova se nadležnost odredjuje

zakonom.-@@F. godine je izvršena re7orma organizacije i uredjenja sudova i tužilaštva.&svojeni su sl.pravosudni zakoni (;akon o Eisokom savetu sudstva! ;akon održavnom veću tužilaštva! ;akon o sudijama! ;akon o javnom tužilaštvu! ;akon ouredjenju sudova! ;akon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštvaAmedjutim pošto ova re7orma pravosudja nije uspela! biže uspostavljena novaorganizacija sudova u 2rbiji -@'.& pravnom poretku 2rbije! jedni sudovi imaju status državnih sudova! a drugi statusnedržavnih sudova.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

53/137

*ržavni sudovi su razvrstani u sudove opšte nadležnosti u koje spadaju, osnovni(pokrivaju teritoriju grada ili opština! viši (pokrivaju područje jednog ili višeosnovnih sudova! apelacioni (pokrivaju teritoriju više viših sudova! vrhovnikasacioni sud (najviši sud u zemlji koji pokriva teritoriju cele #epublike i ima sedišteu glavnom raduA razmatra primenu zakona i rad sudovaA imenuje sudije &stavnogsuda. Oni su takodje razvrstani i u sudove posebne nadležnosti, privredni! privredni

apelacioni sud! prekršajni sud! viši prekršajni sud i upravni sud. %rema zakonu o&stavnom sudu iz -@@?1-@'' godine! u red državnih sudova sa posebnim statusomspada i &stavni sud.& nedržavne sudove spadaju, mirovna veća! arbitraže! izabrani sudovi.

$zmedju sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proističe stepenovanjesudova. Hijerarhija je postavljena tako da se tačno zna koji je sud neposrednoviši uodnosu na odredjeni sud. Na ovaj način se obezbedjuje pravično sudjenje! pravilnaprimena materijalnog i procesnog prava! veća objektivnost! veća odgovornost suda !savesniji rad prvostpenih sudova i pravna sigurnost stranaka u sporu.Eiši sud ima pravo da, odluku prvostepenog suda vrati na ponovno odlučivanje!  da preinači odluku prvostepenog suda!

  da potvrdi odluku prvenstvenog suda.& našem pravu! hijerarhija (rangiranje uredjena je na sl.način,'. Eiši sud je neposredno viši za osnovne sudove na svom području delovanja.-. 6pelacioni sud je neposredno viši sud za više i osnovne sudove na svom područjudelovanja.. %rivredni apelacioni sud je viši za sve privredne sudove./. Eiši prekršajni sud je viši sud za sve prekršanje sudove.=. Erhovni kasacioni sud je viši sud za sve pomeneute i &pravni sud.2vi sudovi osim Erhovnog kasacionog sude u postupku po žalbama prvostepenihsudova! dok Erhovni kasacioni sud sudi samo u postupku sa vanrednim pravnimlekovima.

Nadležnost sudova u pravosudnom sistemu 2rbije je uredjena zakonom.

&stavni sud je državni organ koji vrši ustavnosudsku kontrolu ustavnostiorganizacije države! zakona i drugih opštih akata.&stavni sudovi su nastali -@tih godina WW veka! ali još uvek ne postoje u pravnimsistemima svih zemaljaA u nekim se umesto njih koriste i drugi organi koji vršekontrolu ustavnosti 8 *ržavni savet. &stavni sud čine '= sudija čiji je mandat Qgodina! koji se biraju i imenuju na način predvidjen ustavom. %redsednik &stavnogsuda se bira na period od godina i on se može ponovo izabrati.& pravnom poretku 0rbije

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

54/137

pred &stavnim sudom se pokreće na osnovu, predlogaA inicijativeA ustavne žalbeAzahteva ili drugog akta.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

55/137

'. PO*A; S-VARNOK PRAVAQ PO*A; I VRS-+ S-VARI I POS+)N+ VRS-+S-VARI

Stvarno pravo predstavlja poseban deo pravne nauke! deo gradjanskog prava iposebnu granu prava koje reguliše neposrednu pravnu vlast na stvarima. 4j.stvarno

pravo svojim opštim pravnim normala reguliše odnose povodom stvariA stvarnopravne odnose2vojina se uspostavlja kao pravo na stvarima! a imaoci prava svojine su titulari#tj.nosioci prava svojine.2tvarno pravo reguliše pitanja vezana za pojam stvari u pravuA za utvrdjivanje pravakoja se mogu imati na stvarimaA za sadržinu ovih prava i odnose izmedju subjekatapovodom stvari.Norme stvarnog prava predstavljaju stvarno pravo u objektivnom smislu (objektivnostvarno pravo. %rava koja pripadaju jednom licu (bilo 0zičkom ili pravnom! naosnovu ovih normi objektivnog stvarnog prava su stvarna prava u subjektivnomsmislu (subjektivna stvarna prava . Ovim se može reći da subjektivna stvarna pravaproističu iz objektivnih stvarnih prava i pripadaju njihovim titularima.

& stvarnom pravu! vrste stvarnih prava i njihova sadržina su odredjeni imperativnimpropisima (prinudnim propisima pravnog sistema i subjekti prava ne moguugovorom ustanovljavati nove vrste stvarnih prava. 2tvarna prava su apsolutnaprava! jer deluju prema svima (erga omnes! što znači da svako mora poštovati tudjestvarno pravo. ;a sticanje i vršenje stvarnih prava! od značaja je državinaA stvarnopravni insistutA koji se de0niše kao 7aktička vlast na stvari.2tvarna prava koja se mogu imati na stvarima su, pravo svojine< pravo zalo&e i pravo slu(benosti.2tvarna prava kao apsolutna prava! imaju za posledicu postojanje pravasledovanja (imalac stvarnog prava može svoje pravo vršiti protiv trećeg lica u čijimse rukama stvar nalazi i prava prvenstva (stvarno pravo je jače u konkurenciji saobligacionim pravom ili drugim kasnijim stvarnim pravom.

$zvori stvarnog prava u ovom pravnom sistemu su, ;akon o osnovamasvojinskopravnih odnosa ('QQ)A ;akon o državnom premeru ili katastru (-@@QA;akon o javnoj svojini (-@''A ;akon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju(-@''A ;akon o prometu nepokretnosti ('QQFA ;akon o hipoteci (-@@=A ;akon ozaložnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (-@@A ;akon o vraćanjuimovine crkvama i verskim zajednicama (-@@).

Stvari u pravnom smislu su objekti! koji se mogu de0nisati kao proizvodiljudskog rada i delovi prirode koji mogu biti potčinjeni ljudskoj vlasti (0zičkisulov i na kojima može biti uspostavljeno pravo svojine ili drugo stvarnopravo (pravni uslov.

Od vrste stvari! zavisi i vrsta stvarnog prava i njena sadržina. Na osnovu različitihkriterijuma (raličite upotrebne vrednosti! prirode... se mogu podeliti stvari,  Prosta i slo7ena stvar.

2vaka stvar se sastoji iz delovaA prema tome da li se delovi mogu raspoznati ili ne!razlikujemo prostu stvar  kao onu čiji se delovi ne mogu raspoznati i složenu stvar !čiji se delovi mogu raspoznati i nalaze se u medjusobnoj 7unkcionalnoj vezi i činepravnu celinu. %rema tome! da li postoji 0zička veza medju delovima! razlikujemo,spojene sastavne delove (nalaze se u materijalnoj veziA tj.0zički su spojeni i mogubiti neodvojivi i odvojivi i odvojene sastavne delove. 

Klavna i sporedna stvar.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

56/137

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

57/137

Ova podela stvari je izvršena prema kriterijumu da li se one mogu dotaći ili ne mogudotaći. elesne stvari se mogu dotaći. 3estelesne stvari se ne mogu dotaćiA onaimaju svoju vrednost (autorska prava! jesu predmet imovinskih prava! ali nisupredmet prava svojine. 

Potrošne i nepotrošne stvari.

8/17/2019 PRAVO - SKRIPTA 1-34 (1)

58/137

 4akodje treba reći koje su to karakteristike nov$a kao stvari, stvar u prometu! porodu odre"ena stvar ( generična ! pokretna! potrošna! zamenljiva $ deljiva ( može sedeliti na apoene .

BOV su pisane isprave čiji zakoniti imalac ostvaruje subjetktivno pravooznačeno na HOE. ;akonodavac propisuje da su to prenosivi elektronski dokumenti

kojima se trguje na 0nan.tržištu! a iz kojih proizlaze prava i obaveze izdavaoca HOE!tj.vlasnika HOE.& našem pravu! izvori prava za HOE su, ;akon o obligacionim odnosima ! ;akon otržištu kapitala! ;akon o privrednim druptvima! ;akon o menici! ;akon o čeku...Naš pravni poredak propisuje! da se HOE mogu smatrati sl.isprave, menica! ček!skladišnica! prenosiv tovarni list! teretnica (konosman! akcija! obveznica... 6li onemoraju imati sledeća svojstva,

*a su regulisana zakonom (načelo zakonitostiA *a se izdaju u strogo propisanoj 7ormi koju zakonodavac nalaže (načelo

7ormalnostiA *a ima u sebi inkorporirano! upisano subjektivno pravo ( načelo inkorporacije *a upisano pravo mora biti prenosivo (načelo negocijabilnosti

 4reba razlikovati pravo na hartiji (pravo svojine1zaloge koje njen imalac ima i pravoiz hartije (pravo koje je upisano! inkorporirano u HOE.%rema kriterijumu načina odredjivanja imaoca prava! razlijujemo sl.vrste HOE, HOEna ime (prenose se i HOE i prava u toj HOE cesijom HOE npo naredbi (prenose seindosamentom i HOE na donosica ( prenose se predajom .%rema kriterijumu inkorporiranosti prava u HOE razlikujemo, obligacionopravne 8menica! ček obveznica (sadrže u sebi obligaciono pravo! stvarnopravne ikorporativneA stvarno pravne 8 skladišnica! konosman! prenosni tovarni list (u sebisadrže neko stvarno pravo! pravo svojine ili zaloge i korporativne HOE 8 akcije(HOE sa pravom učešća koje u sebi mogu da sadrže istvoremeno lično pravo iobligaciono pravo .

;načaj HOE , Dogu se koristiti kao sredstvo robnog prometa koje olakšavaju robni promet i

čine ga sigurnijim! Dogu se koristiti kao kreditno sredstvo! Dogu se koristiti kao sredstvo plaćanja i Dogu se koristiti kao sredstvo obezbedjenja.

1L. DRAVINA pojam i