PRAVO EVROPSKE UNIJE-PAUER POINT

8/7/2019 PRAVO EVROPSKE UNIJE-PAUER POINT

1/101

EVROPSKA IDEJAEVROPSKA IDEJA II UJEDINJENJE EVROPEUJEDINJENJE EVROPE

I. POREKLO IMENAI. POREKLO IMENA

BOGINJE EVROPU I AZIJU POMINJE HESIOD (KRAJ VIIIBOGINJE EVROPU I AZIJU POMINJE HESIOD (KRAJ VIIII PO. VII V)I PO. VII V)

IZRAZ NASTAO IZ SEMITSKE REI EREB: ZAI, VEE, AIZRAZ NASTAO IZ SEMITSKE REI EREB: ZAI, VEE, A

ASIS TAMO GDE SUNCE IZLAZIASIS TAMO GDE SUNCE IZLAZIPESNIK OVIDIJE U METAMORFOZAMA OPISUJEPESNIK OVIDIJE U METAMORFOZAMA OPISUJEEVROPU I BIKAEVROPU I BIKA

EVROPA JE KERKA FENIANSKOG KRALJA AGENORAEVROPA JE KERKA FENIANSKOG KRALJA AGENORAKOJU JE OTEO ZEVSKOJU JE OTEO ZEVS


2/101

II. GRANICE EVROPEII. GRANICE EVROPE1. Antiko odreivanje granica1. Antiko odreivanje granica

Naziv Evropa u VII veku p. N. E. Imao je u vidu Heladu, Trakiju iNaziv Evropa u VII veku p. N. E. Imao je u vidu Heladu, Trakiju iMakedonijuMakedonijuPoetkom VI v. p. n.e. Prostor izmeu Gibraltara i Crnog moraPoetkom VI v. p. n.e. Prostor izmeu Gibraltara i Crnog moraoznaavan je Evropaoznaavan je Evropa

Herodot opisuje otmice: Feniani su oteli u Argu kerku kraljaHerodot opisuje otmice: Feniani su oteli u Argu kerku kraljaInaha Iju; Heleni u Feni. gradu Tiru (sada Sidon) ugrabe kraljevuInaha Iju; Heleni u Feni. gradu Tiru (sada Sidon) ugrabe kraljevuker Evropu; Heleni na reci Fasid otmu kraljevu ker Medeju;ker Evropu; Heleni na reci Fasid otmu kraljevu ker Medeju;Prijamov sin Aleksandar (Paris) otme iz Helade Jelenu.Prijamov sin Aleksandar (Paris) otme iz Helade Jelenu.Oko 180 godine p.n.e znalo se da se Evropa prostire do SevernogOko 180 godine p.n.e znalo se da se Evropa prostire do Severnogledenog okeanaledenog okeanaDioklecijan (240Dioklecijan (240 316) i Konstantin Veliki (285316) i Konstantin Veliki (285--337) u Evropu337) u Evropu

ubrajaju upravnu jedinicu Trakiju sa zaleem Carigradaubrajaju upravnu jedinicu Trakiju sa zaleem CarigradaEnciklopedista iz XIV veka:Enciklopedista iz XIV veka: EEvropa poinje na reci Tanaj (Don),vropa poinje na reci Tanaj (Don),prua se do Severnog okeana i panije)prua se do Severnog okeana i panije)Godinu dana posle pada Carigrada (1454) Eneja Silvije PikolominiGodinu dana posle pada Carigrada (1454) Eneja Silvije Pikolominipie u Frankfurtu da je hrianstvo poraeno u Evropipie u Frankfurtu da je hrianstvo poraeno u Evropi


3/101

2. Rimski limes i vojna krajina2. Rimski limes i vojna krajina

granice nekad i sad: izmeu rimske drave i varvara; kineski zid;granice nekad i sad: izmeu rimske drave i varvara; kineski zid;berlinski zid; zid u Izraelu prema palestincima; ameriki zid premaberlinski zid; zid u Izraelu prema palestincima; ameriki zid premaMeksikuMeksiku

rimski imperator Karakala 212 doneo odluku da svaki slobodanrimski imperator Karakala 212 doneo odluku da svaki slobodangraanin Carstva dobije status rimskog graaninagraanin Carstva dobije status rimskog graanina

limes je u poetku bio naziv za put u neprohodnim oblastima, alimes je u poetku bio naziv za put u neprohodnim oblastima, akasnije za granicu izmeu carstva i varvara, nomada i starosedelaca,kasnije za granicu izmeu carstva i varvara, nomada i starosedelaca,zakona i samovolje: dok je unutar Carstva vladao pax Romana.zakona i samovolje: dok je unutar Carstva vladao pax Romana.Limes se protezao od severne Engleske preko Belgije i juneLimes se protezao od severne Engleske preko Belgije i juneNemake, du Dunava do Crnog mora i DnjestraNemake, du Dunava do Crnog mora i Dnjestra

Od sredine XVI v. Habzburka carevina podie vojnu krajinuOd sredine XVI v. Habzburka carevina podie vojnu krajinu(confinium militare), radi odbrane od Osmanlija. Naseljenici(confinium militare), radi odbrane od Osmanlija. Naseljenicipravoslavni od 1535. dobijaju privilegije. Vojna granica je bila dugapravoslavni od 1535. dobijaju privilegije. Vojna granica je bila duga

1750 km od Jadrana do Karpata. Poslednji potomci uvara vojne1750 km od Jadrana do Karpata. Poslednji potomci uvara vojnegranicegranice Srbi proterani su iz Krajine i Zap. Slavonije 1995Srbi proterani su iz Krajine i Zap. Slavonije 1995


4/101

3. Dananje granice Evrope3. Dananje granice Evrope

Geografska definicija: posle Australije drugi najmanji kontinent naGeografska definicija: posle Australije drugi najmanji kontinent naZemljiZemlji

Granice: Severni ledeni okean, Atlantski okean, Sredozemno more,Granice: Severni ledeni okean, Atlantski okean, Sredozemno more,Crno more i Kaspijsko more; istona granicaCrno more i Kaspijsko more; istona granica Ural i reka UralUral i reka Ural

Evropska obala duga 38.000 km; povrina Evrope 10.400.000 km2Evropska obala duga 38.000 km; povrina Evrope 10.400.000 km2 Prema popisu iz 2001. Evropa ima 666.498.000 stanovnikaPrema popisu iz 2001. Evropa ima 666.498.000 stanovnika Univerzalni i parcijalni elementi ine strukturu Evrope: grko rimskiUniverzalni i parcijalni elementi ine strukturu Evrope: grko rimski

koreni i hrianska religijakoreni i hrianska religija Grka je zaetnik demokratije, filozofije,Grka je zaetnik demokratije, filozofije,nauke i umetnosti. Sredinom II p.n.e. Antika Grka je pala podnauke i umetnosti. Sredinom II p.n.e. Antika Grka je pala pod

vlast Rimskog carstva. Rimsko carstvo je prenelo tekovine Grkevlast Rimskog carstva. Rimsko carstvo je prenelo tekovine Grkecivilizacije do danas.civilizacije do danas.


5/101

III. EVROPA I RUSIJAIII. EVROPA I RUSIJA

Zapadni susedi su nastojali da iz Evrope iskljue Rusiju istiui da jeZapadni susedi su nastojali da iz Evrope iskljue Rusiju istiui da jenecivilizovana, autokratska i ortodoksnanecivilizovana, autokratska i ortodoksna

Sigismund fon Herbertajn je objavio Komentare o Rusiji. Rusiju jeSigismund fon Herbertajn je objavio Komentare o Rusiji. Rusiju jeubrojao u manje poznate zemlje. Podrava granicu Evrope i Azije naubrojao u manje poznate zemlje. Podrava granicu Evrope i Azije na

Donu. Nije jasno da li je Moskva u Evropi jer Don izvire junije odDonu. Nije jasno da li je Moskva u Evropi jer Don izvire junije odMoskveMoskve Granicu Evrope i Azije na Uralu postavio je u XVIII Petar Veliki da biGranicu Evrope i Azije na Uralu postavio je u XVIII Petar Veliki da bi

oznaio azijski i evropski deo Carstva.oznaio azijski i evropski deo Carstva. Pobedom boljevika Rusija je od 1917. izolovana.Pobedom boljevika Rusija je od 1917. izolovana. Posle raspada SSSR zapad je podrao Rusku Federaciju, ali nijePosle raspada SSSR zapad je podrao Rusku Federaciju, ali nije

kandidat za Evropsku uniju.kandidat za Evropsku uniju. Uspon RusijeUspon Rusije


6/101

IV. KULTURNO ISTORIJSKO ODREENJE EVROPEIV. KULTURNO ISTORIJSKO ODREENJE EVROPE

Velika izma 1054. povukla granicu izmeu rimske (zapadne) iVelika izma 1054. povukla granicu izmeu rimske (zapadne) iistone crkve u Carigradu, Aleksandriji, Jerusalimu i Antiohijiistone crkve u Carigradu, Aleksandriji, Jerusalimu i Antiohiji

Evropa se odreuje i kulturnoEvropa se odreuje i kulturno istorijski: ona je tamo gde ljudiistorijski: ona je tamo gde ljudigovore i piu o Evropigovore i piu o Evropi

Meusobni kulturni uticaje Evrope i Azije traju vekovima i to neMeusobni kulturni uticaje Evrope i Azije traju vekovima i to nesamo zbog ratova: kulturni uticaj je ostvaren najezdom Mongola usamo zbog ratova: kulturni uticaj je ostvaren najezdom Mongola uXIII veku, zauzimanjem Carigrada i dela jugoistone Evrope odXIII veku, zauzimanjem Carigrada i dela jugoistone Evrope odTurakaTuraka

Napredak Evrope u matematici ostvaren je prihvatanjem arapsihNapredak Evrope u matematici ostvaren je prihvatanjem arapsih

brojeva, nula i decimalnog sistema.brojeva, nula i decimalnog sistema.


7/101

V. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPEV. IDEJE O UJEDINJENJU EVROPE prvi deoprvi deo

Posle pada Zapadnog Rimskog carstva pojam Evrope se prvi putPosle pada Zapadnog Rimskog carstva pojam Evrope se prvi putjasno pojavljuje za vreme Karla Velikog koji se 800. god. krunisao zajasno pojavljuje za vreme Karla Velikog koji se 800. god. krunisao zacara a svoje Carstvo smatrao novom Rimskom imperijomcara a svoje Carstvo smatrao novom Rimskom imperijom

Evropa Karla Velikog prostirala se: od Severnog ledenog okeana doEvropa Karla Velikog prostirala se: od Severnog ledenog okeana doMediterana i od Atlantika do EllbeMediterana i od Atlantika do Ellbe nije obuhvatala britanska ostrvanije obuhvatala britanska ostrvai najvei deo Iberijskog poluostrva (tada pod vlau Arapa), nii najvei deo Iberijskog poluostrva (tada pod vlau Arapa), nisadanu istonu i severnu Evropusadanu istonu i severnu Evropu

Evropski politiki kamen temeljac je spis Pjera Diboa O obnavljanjuEvropski politiki kamen temeljac je spis Pjera Diboa O obnavljanjusvete zemlje objavljen 1306. godsvete zemlje objavljen 1306. god obezbeenje mira unutarobezbeenje mira unutarEvrope radi ekspanzije u spoljnom svetu: to je ideja krstaa.Evrope radi ekspanzije u spoljnom svetu: to je ideja krstaa.

Veliki plan Maksimilijana de Betina, vojvode od Silija (1560Veliki plan Maksimilijana de Betina, vojvode od Silija (1560 1641), sadran u njegovim memoarima koji su tampani posthumno1641), sadran u njegovim memoarima koji su tampani posthumno1632: srazmerna podela Evrope na 15 drava, otklanjanje1632: srazmerna podela Evrope na 15 drava, otklanjanjenesporazuma na Optoj skuptini saveta u kome su sve zemljenesporazuma na Optoj skuptini saveta u kome su sve zemljepredstavljene.predstavljene.


8/101

V. IDEJE OV. IDEJE O UJEDINJENJUUJEDINJENJU EVROPEEVROPE drugi deodrugi deo

Konrad Fridrih fon mitKonrad Fridrih fon mit Fizeldek 1821. objavio spis EvropskiFizeldek 1821. objavio spis Evropskisavezsavez

Predlae osnivanje evropske federacije, savezne vojske, kongresaPredlae osnivanje evropske federacije, savezne vojske, kongresanacija, uvoenje zajednike evropske zastave, uspostavljanjenacija, uvoenje zajednike evropske zastave, uspostavljanje

jedinstvenog pravnog poretka, postojanje evropske valute ijedinstvenog pravnog poretka, postojanje evropske valute izajednike vaspitne i obrazovne mere.zajednike vaspitne i obrazovne mere. Sen Simon se zalagao za stvaranje jezgra Evrope: engleskoSen Simon se zalagao za stvaranje jezgra Evrope: englesko--

francusku uniju kojoj e se prikljuiti i druge drave Evropefrancusku uniju kojoj e se prikljuiti i druge drave Evrope Napoleon je sebe neubedljivo prikazao kao naslednika Karla VelikogNapoleon je sebe neubedljivo prikazao kao naslednika Karla Velikog Evropska integracija je, u izvesnoj meri, ostvarena za vremeEvropska integracija je, u izvesnoj meri, ostvarena za vremeNapoleona donoenjem i irenjem Graanskog zakonikaNapoleona donoenjem i irenjem Graanskog zakonika Evropska ideja izraava se u Evropskim listovima (1824),Evropska ideja izraava se u Evropskim listovima (1824),

Evropskim novinama (1817)Evropskim novinama (1817)


9/101

V. IDEJE OV. IDEJE O UJEDINJENJUUJEDINJENJU EVROPEEVROPE trei deotrei deo

Viktor Igo (1802Viktor Igo (1802 1888) je na kongresu pacifista 1849. u Parizu1888) je na kongresu pacifista 1849. u Parizupozvao na stvaranje sjedinjenih evropskih dravapozvao na stvaranje sjedinjenih evropskih drava

Meunarodna liga za mir i slobodu na II kongresu 1868. prihvataMeunarodna liga za mir i slobodu na II kongresu 1868. prihvataideju o sjedinjenim evropskim dravama zasnovanu na narodnim iideju o sjedinjenim evropskim dravama zasnovanu na narodnim i

demokratskim institucijama, ravnopravnosti pojedinaca i autonomijidemokratskim institucijama, ravnopravnosti pojedinaca i autonomijioptina i provincijaoptina i provincija arl Lemonije (1806arl Lemonije (1806 1891) urednik asopisa Sjedinjene evropske1891) urednik asopisa Sjedinjene evropske

drave. Evropska federacija bi svakom narodu morala garantovati:drave. Evropska federacija bi svakom narodu morala garantovati:1) suverenost i autonomiju, 2) individualnu slobodu, 3) slobodu1) suverenost i autonomiju, 2) individualnu slobodu, 3) slobodu

glasanja, 3) slobodu tampe, 4) slobodu udruivanja i okupljanja, 5)glasanja, 3) slobodu tampe, 4) slobodu udruivanja i okupljanja, 5)slobodu savesti, 6. slobodu rada bez izrabljivanja radnika, 7)linuslobodu savesti, 6. slobodu rada bez izrabljivanja radnika, 7)linuodgovornost svih inovnika vlastiodgovornost svih inovnika vlasti


10/101

V. IDEJE OV. IDEJE O UJEDINJENJUUJEDINJENJU EVROPEEVROPE etvrti deoetvrti deo

Toma Garig Masarik (1850Toma Garig Masarik (1850 1937), predsednik ehoslovake1937), predsednik ehoslovake19181918--1935, u spisu Nova Evropa opravdava pravo nacija na1935, u spisu Nova Evropa opravdava pravo nacija nasamoopredeljenjesamoopredeljenje suprotno hegemonizmu u Evropisuprotno hegemonizmu u Evropi

Rihard Kudenhof Kalergi u Panevropskom manifestu zalae se zaRihard Kudenhof Kalergi u Panevropskom manifestu zalae se za

povezivanje svih evropskih zemalja u savezpovezivanje svih evropskih zemalja u savez Evropska unija se prvi pominje u zvanino uoblienomEvropska unija se prvi pominje u zvanino uoblienom

Memorandumu koga je uputio francuski ministar spoljnih poslovaMemorandumu koga je uputio francuski ministar spoljnih poslovaAristid Brijan 17. maja 1930. Drutvu naroda i u kome predlaeAristid Brijan 17. maja 1930. Drutvu naroda i u kome predlaeosnivanje Evropske unije kao federalnog saveza naroda Evropeosnivanje Evropske unije kao federalnog saveza naroda Evrope

Nacionalistiko shvatanje Evrope preovladalo je u NemakojNacionalistiko shvatanje Evrope preovladalo je u Nemakojdolaskom Hitlera na vlast 1933.dolaskom Hitlera na vlast 1933. Hitler i Ribentrop su govorili o viziji nove Evrope 1943Hitler i Ribentrop su govorili o viziji nove Evrope 1943--osnivanjuosnivanju

Saveza evropskih drava, krijui vojni poraz.Saveza evropskih drava, krijui vojni poraz.


11/101

VI. MOTIVI UJEDINJENJAVI. MOTIVI UJEDINJENJA

Demokratske snage su nacionalizmu suprotstavile mogunostDemokratske snage su nacionalizmu suprotstavile mogunostevropskog zajednitavaevropskog zajednitava

irenju komunizma moe se suprotstaviti samo ujedinjena Evropairenju komunizma moe se suprotstaviti samo ujedinjena Evropa Ujedinjena Evropa ukidanjem drava spreila bi nove ratove iUjedinjena Evropa ukidanjem drava spreila bi nove ratove i

suprotstavila se amerikoj i sovjetskoj dominacijisuprotstavila se amerikoj i sovjetskoj dominaciji Za vreme rata kretanje ljudi, robe i kapitala bilo je ogranieno te jeZa vreme rata kretanje ljudi, robe i kapitala bilo je ogranieno te je

postojala je elja da ono bude slobodnopostojala je elja da ono bude slobodno Evropske drave koje su pre 1914. god. Vladale Evropom su seEvropske drave koje su pre 1914. god. Vladale Evropom su se

raspale a nastale su SAD i SSSR kojima nijedna drava Evrope nijeraspale a nastale su SAD i SSSR kojima nijedna drava Evrope nijesama mogla pariratisama mogla parirati

Ujedinjenje Evrope imalo je prvenstveno bezbednosni i politiki, aUjedinjenje Evrope imalo je prvenstveno bezbednosni i politiki, azatim ekonomski i kulturni motivzatim ekonomski i kulturni motiv U poslednje dve decenije u prvom planu su socijalni i ekonomskiU poslednje dve decenije u prvom planu su socijalni i ekonomski

motivi ujedinjenjamotivi ujedinjenja


12/101

DRUGO PREDAVANJEDRUGO PREDAVANJEOBLICI UJEDINJENJA EVROPEOBLICI UJEDINJENJA EVROPE

I. KORACI UJEDINJENJAI. KORACI UJEDINJENJA prvi deoprvi deo Prvi koraci ka integracijiPrvi koraci ka integraciji Zapadne Evrope uinjeni su govoromZapadne Evrope uinjeni su govorom

Vinstona erila na Univerzitetu u Cirihu 19. IX 1946: predloio jeVinstona erila na Univerzitetu u Cirihu 19. IX 1946: predloio jefrancuskofrancusko--nemako ujedinjenje i osnivanje Sjedinjenih evropskihnemako ujedinjenje i osnivanje Sjedinjenih evropskih

dravadrava Godine 1947. osnovana je Organizacija za evropsku ekonomskuGodine 1947. osnovana je Organizacija za evropsku ekonomsku

saradnju (OEEC) da bi meu saveznicima rasporedila amerikusaradnju (OEEC) da bi meu saveznicima rasporedila amerikupomo u skladu sa Maralovim planom (Dord Maral je amerikipomo u skladu sa Maralovim planom (Dord Maral je amerikidravni sekretar).dravni sekretar).

Drave lanice OEEC meusobno su ukinule trgovinske kontigente iDrave lanice OEEC meusobno su ukinule trgovinske kontigente iusaglaavale su trgovinsku politikuusaglaavale su trgovinsku politiku Godine 1961. OEEC menja ime u Organizacija za ekonomskuGodine 1961. OEEC menja ime u Organizacija za ekonomsku

saradnju i razvoj (OECD).saradnju i razvoj (OECD).


13/101

I. KORACI UJEDINJENJAI. KORACI UJEDINJENJA drugi deodrugi deo

UNIJA BENELUKSA nastalala je 1. januara 1948. kao carinska unijaUNIJA BENELUKSA nastalala je 1. januara 1948. kao carinska unijada bi prerasla u ekonomsku unijuda bi prerasla u ekonomsku uniju

Koordinacioni odbor za stvaranje Ujedinjene Evrope saziva 1948.Koordinacioni odbor za stvaranje Ujedinjene Evrope saziva 1948.Haki Kongres koji predlae da se stvori Ujedinjena Evropa i osnujeHaki Kongres koji predlae da se stvori Ujedinjena Evropa i osnujeSavet EvropeSavet Evrope

Briselskim ugovorom iz marta 1948. stvorena ZapadnoevropskaBriselskim ugovorom iz marta 1948. stvorena Zapadnoevropskaunija (WEU) izmeu: V.Brit, Franc, Zap. Nemake, Italije i zemaljaunija (WEU) izmeu: V.Brit, Franc, Zap. Nemake, Italije i zemaljaBeneluksa. Stvaranjem NATO 1949. WEU je prevazienaBeneluksa. Stvaranjem NATO 1949. WEU je prevaziena

umanova deklaracija: Robert uman, ministar inostr. poslovaumanova deklaracija: Robert uman, ministar inostr. poslovaFrancuske, u govoru od 9. maja 1950. predlae da se objediniFrancuske, u govoru od 9. maja 1950. predlae da se objedini

francuskofrancusko--nemaka proizvodnja uglja i elika pod zajednikomnemaka proizvodnja uglja i elika pod zajednikomvlauvlau Pariski sporazum 18. 04. 1951 (Evropska zajednica za ugalj i elik)Pariski sporazum 18. 04. 1951 (Evropska zajednica za ugalj i elik)

potpisuju: Zap. Nemaka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksapotpisuju: Zap. Nemaka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa(estorica)(estorica)


14/101

I. KORACI UJEDINJENJAI. KORACI UJEDINJENJA tretrei deoi deo

Rimski ugovori estorica potpisuju 25.03.1957. i to:1) Ugovor oRimski ugovori estorica potpisuju 25.03.1957. i to:1) Ugovor oosnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i 2) Evropskeosnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i 2) Evropskezajednice za atomsku energiju (EURATOM). Stupio je na snagu 1. 1.zajednice za atomsku energiju (EURATOM). Stupio je na snagu 1. 1.1958. a vai neodreeno vreme1958. a vai neodreeno vreme

Ugovor o stvaranju Evropske zone slobodne trgovine (EFTA)Ugovor o stvaranju Evropske zone slobodne trgovine (EFTA)21.07.1959. potpisuju 7 drava: Danska, V.Brit. Austrija, Norveka,21.07.1959. potpisuju 7 drava: Danska, V.Brit. Austrija, Norveka,vedska, Portugal i vajcarska. Ugovor stupio na snagu 3.5.1960.vedska, Portugal i vajcarska. Ugovor stupio na snagu 3.5.1960.

EEZ sa Grkom potpisuje 1961. Ugovor o pridruivanjuEEZ sa Grkom potpisuje 1961. Ugovor o pridruivanju Zahteve za pristupanje su u toku 1961. podneli: V. Brit. i DanskaZahteve za pristupanje su u toku 1961. podneli: V. Brit. i Danska

Norvea 1962. podnosi zahtev za prijem u EEZNorvea 1962. podnosi zahtev za prijem u EEZ Predsednik Francuske De Gol stavlja veto na prijem V. Brit. uPredsednik Francuske De Gol stavlja veto na prijem V. Brit. u

lanstvo EEZ, da bi pregovori sa V. Brit. O njenom prijemu u EEZlanstvo EEZ, da bi pregovori sa V. Brit. O njenom prijemu u EEZiste godine bili prekinutiiste godine bili prekinuti


15/101

I. KORACI UJEDINJENJAI. KORACI UJEDINJENJA etvrti deoetvrti deo

NemakoNemako francuski Ugovor o prijateljstvu potpisan je 1963. ufrancuski Ugovor o prijateljstvu potpisan je 1963. uParizu (Jelisejski ugovor)Parizu (Jelisejski ugovor)

Godine 1963. Sporazum o pridruivanju potpisan je sa 17 afrikihGodine 1963. Sporazum o pridruivanju potpisan je sa 17 afrikihdrava i Madagaskarom, a zatim i Turskomdrava i Madagaskarom, a zatim i Turskom

Sporazum o spajanju izvrnih organa: 1) EEZ, 2) Evropske zajedniceSporazum o spajanju izvrnih organa: 1) EEZ, 2) Evropske zajedniceza ugalj i elik i 3) Evr. Zajednice za atomsku energiju potpisanza ugalj i elik i 3) Evr. Zajednice za atomsku energiju potpisan1965.1965.


16/101

II. EVOLUCIJA EEZ U EUII. EVOLUCIJA EEZ U EU prvi deoprvi deo

Ugovorom izmeu Francuske i Zap. Nemake predviena jeUgovorom izmeu Francuske i Zap. Nemake predviena jesaradnja u oblasti spoljne politike, odbrane, informisanja i kulturesaradnja u oblasti spoljne politike, odbrane, informisanja i kulture

Jak ekonomski rast prvih godina u EEZJak ekonomski rast prvih godina u EEZ Carinska unija stvorena 1. 7. 1968. i uvedena zajednika spoljnaCarinska unija stvorena 1. 7. 1968. i uvedena zajednika spoljna

carina EEZcarina EEZ U Hagu 1969. odrana je Konferencija EEZ na vrhu: odobreniU Hagu 1969. odrana je Konferencija EEZ na vrhu: odobrenipredlozi o formiranju sopstvenih sredstava EEZ, irenje budetskihpredlozi o formiranju sopstvenih sredstava EEZ, irenje budetskihovlaenja Evropskog parlamenta; postignuta saglasnost da seovlaenja Evropskog parlamenta; postignuta saglasnost da sestvori ekonomska i monetarna unija do 1980.stvori ekonomska i monetarna unija do 1980.

Spoljnotrgovinska nadlenost sa drava lanica prelazi na EEZ 1. 1.Spoljnotrgovinska nadlenost sa drava lanica prelazi na EEZ 1. 1.

1970.1970. Konsultativna skuptina Saveta Evrope 1970. usvaja evropskuKonsultativna skuptina Saveta Evrope 1970. usvaja evropsku

himnu: Preludijum Ode radosti (pre vokalnog dela), etvrti stavhimnu: Preludijum Ode radosti (pre vokalnog dela), etvrti stavBetovenove Devete simfonije. Evropsku himnu usvaja zatim iBetovenove Devete simfonije. Evropsku himnu usvaja zatim iSavet ministaraSavet ministara


17/101

II. EVOLUCIJA EEZ U EUII. EVOLUCIJA EEZ U EU drugi deodrugi deo

U toku 1972. potpisani su sporazumi o pristupanju Danske, Vel.U toku 1972. potpisani su sporazumi o pristupanju Danske, Vel.Brit., Irske i Norveke EZ. Iste godine stanovnici Irske i Danske (naBrit., Irske i Norveke EZ. Iste godine stanovnici Irske i Danske (nareferendumu) prihvataju da pristupe u EZ. Britanski Parlament sereferendumu) prihvataju da pristupe u EZ. Britanski Parlament seizjanjava za pristupanje EZ, a Norveka se (na referendumu)izjanjava za pristupanje EZ, a Norveka se (na referendumu)

izjanjava protiv prijema u EZizjanjava protiv prijema u EZ EZ i Kipar 1972. potpisuju Ugovor o pridruivanjuEZ i Kipar 1972. potpisuju Ugovor o pridruivanju Samit Ez u Parizu 1974: predsednici drava i vlada EZ donoseSamit Ez u Parizu 1974: predsednici drava i vlada EZ donose

odluku da ubudue redovno zasedaju kao Evropski savet;odluku da ubudue redovno zasedaju kao Evropski savet;dogovoreno je osnivanje Evropskog fonda za regionalni razvoj ERDFdogovoreno je osnivanje Evropskog fonda za regionalni razvoj ERDF

Evropski monetarni sistem (EMS) EZ stupa na snagu 1.1.1979.Evropski monetarni sistem (EMS) EZ stupa na snagu 1.1.1979. Puna ekonomska i monetarna unija nije uspostavljena do 1980. EMSPuna ekonomska i monetarna unija nije uspostavljena do 1980. EMS

je zasnovan na novanoj jedinici EKIje zasnovan na novanoj jedinici EKI Grka je postala deseta lanica EZ 1.1. 1981Grka je postala deseta lanica EZ 1.1. 1981


18/101

II. EVOLUCIJA EEZ U EUII. EVOLUCIJA EEZ U EU trei deotrei deo

U junu 1983. Evropski savet u tutgartu usvaja Sveanu deklaracijuU junu 1983. Evropski savet u tutgartu usvaja Sveanu deklaracijuo Evropskoj uniji.o Evropskoj uniji.

Godine 1983. u Savetu Evrope usvojena je evropska zastava kojaGodine 1983. u Savetu Evrope usvojena je evropska zastava kojazvanino postaje i zastava EZ: krug od 12 zlatnih zvezda na plavojzvanino postaje i zastava EZ: krug od 12 zlatnih zvezda na plavoj

podlozipodlozi simbol savrenstva i ispunjenostisimbol savrenstva i ispunjenosti Samit u Mlanu 1985: dogovoreno je da se u roku od 7 godina ukineSamit u Mlanu 1985: dogovoreno je da se u roku od 7 godina ukine

300 barijera na unutranjem tritu, da se razmotre amandmani na300 barijera na unutranjem tritu, da se razmotre amandmani naRimski ugovor, demokratizuje i ubrza proces donoenja odlukaRimski ugovor, demokratizuje i ubrza proces donoenja odluka


19/101

III. JEDINSTVENI EVROPSKI AKTIII. JEDINSTVENI EVROPSKI AKT

Jedinstveni evropski akt Evropski savet je usvojio u Luksemburgu 2Jedinstveni evropski akt Evropski savet je usvojio u Luksemburgu 2--3. 12. 1985, potpisali su ga ministri inostranih poslova u Hagu 28.23. 12. 1985, potpisali su ga ministri inostranih poslova u Hagu 28.2..1986, a stupio je na snagu 1. jula 1987. posle ratifikacije svih 121986, a stupio je na snagu 1. jula 1987. posle ratifikacije svih 12parlamenataparlamenata

Jedinstveni evropski akt proklamuje ekonomske i politike ciljeveJedinstveni evropski akt proklamuje ekonomske i politike ciljeve Evropski savet na samitu u Milanu 1986. usvaja Belu knjiguoEvropski savet na samitu u Milanu 1986. usvaja Belu knjiguo

realizaciji unutranjeg evropskog trita sa 300realizaciji unutranjeg evropskog trita sa 300 mera za njegovumera za njegovurealizacijurealizaciju

Jedinstveni evropski akt uvodi monetarnu politiku u Rimski ugovor iJedinstveni evropski akt uvodi monetarnu politiku u Rimski ugovor itako otklanja ovaj njegov nedostataktako otklanja ovaj njegov nedostatak

SSledei cilj je stvaranje ekonomske i monetarne unije i uvoenjeledei cilj je stvaranje ekonomske i monetarne unije i uvoenjezajednike monetezajednike monete eki.eki. Usvojen je Program za zaokruivanje unutranjeg trita EZUsvojen je Program za zaokruivanje unutranjeg trita EZ

Program za 1992. i uvedena ekonomska politika saradnjaProgram za 1992. i uvedena ekonomska politika saradnja


20/101

IV. ENGENSKE PRAVNE TEKOVINEIV. ENGENSKE PRAVNE TEKOVINE

U engenu, mestu u Luksemburgu, 14. 06. 1985. Francuska,U engenu, mestu u Luksemburgu, 14. 06. 1985. Francuska,Nemaka i zemlje Beneluksa zakljuile su SporazumNemaka i zemlje Beneluksa zakljuile su Sporazum

engenski sporazum predvia: postepeno uklanjanje kontrole naengenski sporazum predvia: postepeno uklanjanje kontrole nazajednikim granicama i uspostavljanje slobodnog kretanjazajednikim granicama i uspostavljanje slobodnog kretanja

dravljana drava potpisnica Sporazuma, drugih drava lanica ilidravljana drava potpisnica Sporazuma, drugih drava lanica ilitreih zemaljatreih zemalja engenska Konvencija potpisana je 1990, a stupila je na snaguengenska Konvencija potpisana je 1990, a stupila je na snagu

1995. Sporazum i Konvencija oznaavaju se kao engenske pravne1995. Sporazum i Konvencija oznaavaju se kao engenske pravnetekovinetekovine

engenske pravne tekovine ukljuene su u Ugovor o Evropskoj uniji.engenske pravne tekovine ukljuene su u Ugovor o Evropskoj uniji.Velika Britanija i Irska uestvu u nekim podrujima saradnjeVelika Britanija i Irska uestvu u nekim podrujima saradnje(policijska, pravosudna, borba protiv narkotika, engenski(policijska, pravosudna, borba protiv narkotika, engenskiinformacioni sistem).informacioni sistem).


21/101

V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPTE)V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPTE) prvi deoprvi deo

Ugovor o Evropskoj uniji potpisan je u Holandskom gradu MastrihtuUgovor o Evropskoj uniji potpisan je u Holandskom gradu Mastrihtu7. 2. 1992, a stupio je na snagu 1. 11. 1993. To je u istoriji EZ7. 2. 1992, a stupio je na snagu 1. 11. 1993. To je u istoriji EZnajvaniji dogaaj od potpisivanja Rimskog ugovoranajvaniji dogaaj od potpisivanja Rimskog ugovora

Postavio je rok za ostvarenje evropske i monetarne unijePostavio je rok za ostvarenje evropske i monetarne unije do 1999;do 1999;odredio razvoj zajednike spoljne i odbrambene politikeodredio razvoj zajednike spoljne i odbrambene politike

Protokol je potpisalo 11 drava lanica a Velika Britanija se samaProtokol je potpisalo 11 drava lanica a Velika Britanija se samaiskljuilaiskljuila

Austrija, Finska i vedska u januaru 1995. postaju lanice EUAustrija, Finska i vedska u januaru 1995. postaju lanice EU Ugovorom o EU osnovana je EU kao nova organizacija. Izmenama iUgovorom o EU osnovana je EU kao nova organizacija. Izmenama i

dopunama osnivakih sporazuma promenjen je karakter postojeedopunama osnivakih sporazuma promenjen je karakter postojee

tri evropske zajednicetri evropske zajednice EU se temelji na postojeim zajednicama koje su i dalje zadraleEU se temelji na postojeim zajednicama koje su i dalje zadrale

subjektivitet u meunarodnom pravu.subjektivitet u meunarodnom pravu. EU nema pravni subjektivitet u meunarodnom pravuEU nema pravni subjektivitet u meunarodnom pravu


22/101

V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPTE)V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (UOPTE) drugi deodrugi deo

Ugovor o EU predvia: a) dalje jaanje integracija izmeu dravaUgovor o EU predvia: a) dalje jaanje integracija izmeu dravalanica: b) veu usklaenost privreda; v) zajedniku spoljnu ilanica: b) veu usklaenost privreda; v) zajedniku spoljnu ibezbednosnu politiku i postepeno utvrivanje zajednikebezbednosnu politiku i postepeno utvrivanje zajednikeodbrambene politike; g) slobodu kretanja lica, d) privrenostodbrambene politike; g) slobodu kretanja lica, d) privrenost

osnovnim socijalnim pravimaosnovnim socijalnim pravima Ugovorom o EU proirena je nadlenost u oblastima: socijalneUgovorom o EU proirena je nadlenost u oblastima: socijalne

politike, nauno istraivakog rada, tehnolokog razvoja, ivotnepolitike, nauno istraivakog rada, tehnolokog razvoja, ivotnesredine i spoljnih odnosasredine i spoljnih odnosa

Nove nadlenosti uvedene su u oblastima: politike viza,Nove nadlenosti uvedene su u oblastima: politike viza,

obrazovanja, zatite potroaa, transevropskih mrea u oblastiobrazovanja, zatite potroaa, transevropskih mrea u oblastisaobraaja, telekomunikacija, energetike, kulture, industrijskesaobraaja, telekomunikacija, energetike, kulture, industrijskepolitike. Najvei znaaj ima stvaranje ekonomske i monetarne unije ipolitike. Najvei znaaj ima stvaranje ekonomske i monetarne unije iuvoenje prava graansktva Unijeuvoenje prava graansktva Unije


23/101

V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (INSTITUCIONALNI OKVIR I TRIV. UGOVOR IZ MASTRIHTA (INSTITUCIONALNI OKVIR I TRISTUBASTUBA trei deotrei deo

Ugovorom o EU predvieno je da su institucije i organi EU iskljuivoUgovorom o EU predvieno je da su institucije i organi EU iskljuivonadleni da deluju u oblastima koje su im prenele drave lanicenadleni da deluju u oblastima koje su im prenele drave lanice

Organi i institucije EU mogu da interveniu i u oblastima za koje EUOrgani i institucije EU mogu da interveniu i u oblastima za koje EUnisu iskljuivo nadlene, u skladu sa naelom supsidijarnosti: 1) akonisu iskljuivo nadlene, u skladu sa naelom supsidijarnosti: 1) akose u odreenoj oblasti ne ostvaruju Ugovorom utvreni ciljevi i 2)se u odreenoj oblasti ne ostvaruju Ugovorom utvreni ciljevi i 2)ako realizaciju ovih ciljeva ne moe bolje ostvarivati pojedinanoako realizaciju ovih ciljeva ne moe bolje ostvarivati pojedinanosvaka drava lanicasvaka drava lanica

Svi organi EU objedinjeni su u jedinstveni institucionalni okvir kogaSvi organi EU objedinjeni su u jedinstveni institucionalni okvir kogaine: Evropski savet, Evropski parlament, Savet ministara, Evropskaine: Evropski savet, Evropski parlament, Savet ministara, Evropskakomisija i Sud pravdekomisija i Sud pravde

Prvi stub hrama ine: Zjednica za ugalj i elik, Evropska zajednicaPrvi stub hrama ine: Zjednica za ugalj i elik, Evropska zajednicai Zajednica za atomsku energiju (EURATOM)i Zajednica za atomsku energiju (EURATOM) Drugi stub: zajednika spoljna i bezbednosna politikaDrugi stub: zajednika spoljna i bezbednosna politika Trei stub: policijska i pravosudna saradnja u krivi. predmetimaTrei stub: policijska i pravosudna saradnja u krivi. predmetima


24/101


25/101

V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (CILJEVI EU)V. UGOVOR IZ MASTRIHTA (CILJEVI EU)

Ciljevi EU odreeni su l. 2. Ugovora o EU:Ciljevi EU odreeni su l. 2. Ugovora o EU: Podsticanje uravnoteenog i trajnog privrednog i drutvenog razvojaPodsticanje uravnoteenog i trajnog privrednog i drutvenog razvoja

i visok nivo zaposlenosti, stvaranje prostora bez unutranjih granica,i visok nivo zaposlenosti, stvaranje prostora bez unutranjih granica,jaanje privredne i drutvene kohezije, uspostavljanje ekonomske ijaanje privredne i drutvene kohezije, uspostavljanje ekonomske imonetarne unije sa jedinstvenom monetommonetarne unije sa jedinstvenom monetom

Potvrivanje identiteta na meunarodnoj sceni (voenje zajednikePotvrivanje identiteta na meunarodnoj sceni (voenje zajednikespoljne i bezbednosne politike i postepeno stvaranje zajednikespoljne i bezbednosne politike i postepeno stvaranje zajednikeodbrane)odbrane)

Jaanje zatite prava i interesa dravljana svojih drava lanicaJaanje zatite prava i interesa dravljana svojih drava lanicauspostavljanjem prava graanstva EUuspostavljanjem prava graanstva EU

Jaanje EU kao prostora slobode, bezbednosti i pravde uzJaanje EU kao prostora slobode, bezbednosti i pravde uzobezbeeno slobodno kretanje i kontrolu spoljnih granicaobezbeeno slobodno kretanje i kontrolu spoljnih granica Ouvanje tekovnina zajednica (pozitivno pravo EU i evropskihOuvanje tekovnina zajednica (pozitivno pravo EU i evropskih

zajednica) i njihovo dalje razvijanjezajednica) i njihovo dalje razvijanje


26/101

EU OD MASTRIHTA DO NICE. VI. UGOVOR IZ AMSTERDAMAEU OD MASTRIHTA DO NICE. VI. UGOVOR IZ AMSTERDAMA(TREE PREDAVANJE)(TREE PREDAVANJE)

Ugovor iz Amsterdama potpisan 2. 10. 1997. a stupio na snagu 1. 5.Ugovor iz Amsterdama potpisan 2. 10. 1997. a stupio na snagu 1. 5.1999.1999.

Ovim ugovorom izvrena je revizija Osnivakih ugovora.Ovim ugovorom izvrena je revizija Osnivakih ugovora.Dogovoreno je: uspostavljanje pune monetarne, ekonomske iDogovoreno je: uspostavljanje pune monetarne, ekonomske i

politike unije, usklaivanje budeta EU, reorganizacija Evropskepolitike unije, usklaivanje budeta EU, reorganizacija Evropskekomisije i poetak pregovora o proirenju EUkomisije i poetak pregovora o proirenju EU Ugovor predvia: 1) proirenje ovlaenja Evropskog parlamenta iUgovor predvia: 1) proirenje ovlaenja Evropskog parlamenta i

predsednika Evropske komisije; 2) proirenje nadlenosti sudapredsednika Evropske komisije; 2) proirenje nadlenosti sudapravde; 3) uvoenje mera prema dravni lanicipravde; 3) uvoenje mera prema dravni lanici suspendovanjesuspendovanjenjenih prava ako ozbiljno prekri neki od osnovnih principa EU: npr.njenih prava ako ozbiljno prekri neki od osnovnih principa EU: npr.o ljudskim pravima; 4) jaanje socijalne politike; 5) utvrivanjeo ljudskim pravima; 4) jaanje socijalne politike; 5) utvrivanjepolitike zapoljavanja; 5) uvoenje mogunosti drava lanica dapolitike zapoljavanja; 5) uvoenje mogunosti drava lanica dameusobno uspostave pojaanu saradnju pod odre. uslovimameusobno uspostave pojaanu saradnju pod odre. uslovima


27/101

EU OD MASTRIHTA DO NICEEU OD MASTRIHTA DO NICE-- VII. UVOENJE JEDINSTVENEVII. UVOENJE JEDINSTVENEVALUTEVALUTE

Na samitu u Madridu, decembra 1995. dogovoreno da se novaNa samitu u Madridu, decembra 1995. dogovoreno da se novavaluta zove EVRO i da e biti jednaka nov. jedinici EKIvaluta zove EVRO i da e biti jednaka nov. jedinici EKI

Na samitu 1996. u Dablinu dogovoren Pakt stabilnosti oNa samitu 1996. u Dablinu dogovoren Pakt stabilnosti okriterijumima za ulazak u evropsku monetarnu uniju (EMU)kriterijumima za ulazak u evropsku monetarnu uniju (EMU)

Samit u Briselu 1. i 2. maja 1998. odobrava da 11. od 15 dravaSamit u Briselu 1. i 2. maja 1998. odobrava da 11. od 15 dravalanica treba da od 1. 1. 1999. godine uestvuje u jedinstvenojlanica treba da od 1. 1. 1999. godine uestvuje u jedinstvenojvaluti.valuti.

Grka nije ispunjavala uslove iz Mastrihta pa je iskljuena, dok Vel.Grka nije ispunjavala uslove iz Mastrihta pa je iskljuena, dok Vel.Brit, Danska i vedska odbijaju da pristupe iz politikih razlogaBrit, Danska i vedska odbijaju da pristupe iz politikih razloga

Od 1. 1. 1999. evro je postao operativan za bankarske potrebeOd 1. 1. 1999. evro je postao operativan za bankarske potrebe U januaru 2001. Grka postaje 12 zemlja koja se prikljuila zoni evraU januaru 2001. Grka postaje 12 zemlja koja se prikljuila zoni evra Evro postaje jedino zakonsko sredstvo plaanja u 12 zemalja EUEvro postaje jedino zakonsko sredstvo plaanja u 12 zemalja EU


28/101

EU OD MASTRIHTA DO NICEEU OD MASTRIHTA DO NICE -- VIII. UGOVOR IZ NICEVIII. UGOVOR IZ NICE

Evropski savet zaseda u Nici 11. 12. 2000, a Ugovor je (posleEvropski savet zaseda u Nici 11. 12. 2000, a Ugovor je (poslejezike i pravne redakcije) potpisan 26. 2. 2001. i upuenjezike i pravne redakcije) potpisan 26. 2. 2001. i upuennacionalnim parlamentima na ratifikacijunacionalnim parlamentima na ratifikaciju

Kjlune odredbe ugovora su: 1) uspostavljanje nadzora i upozorenjaKjlune odredbe ugovora su: 1) uspostavljanje nadzora i upozorenja

od institucija i organa EU; 2) proirenje ovlaenja predsednikaod institucija i organa EU; 2) proirenje ovlaenja predsednikaKomisije; 3) glasanje kvalifikovanom veinom u Evropskom savetuKomisije; 3) glasanje kvalifikovanom veinom u Evropskom savetuproirena je i na nova pitanja; 4) predvien broj poslanika do 1. 1.proirena je i na nova pitanja; 4) predvien broj poslanika do 1. 1.2004. ne vei od 732 i da e posle tog datuma raspored mandata2004. ne vei od 732 i da e posle tog datuma raspored mandatabiti promenjen; poboljava se mehanizam pojaane saradnje dravabiti promenjen; poboljava se mehanizam pojaane saradnje dravalanica; 6) u Prvostepenom sudu ustanovljavaju se raspravna vea,lanica; 6) u Prvostepenom sudu ustanovljavaju se raspravna vea,nadlena da odluuju u prvom stepenu; 7) ustanovljava senadlena da odluuju u prvom stepenu; 7) ustanovljava senadlenost Prvostepenog suda da raspravlja o prethodnim pitanjimanadlenost Prvostepenog suda da raspravlja o prethodnim pitanjimau oblastima odreenim statuomu oblastima odreenim statuom


29/101

EU OD MASTRIHTA DO NICEEU OD MASTRIHTA DO NICE IX. HRAM EU POSLE NICE, I deoIX. HRAM EU POSLE NICE, I deo

Ugovor iz Nice ugraen je u postojei hram EU.Ugovor iz Nice ugraen je u postojei hram EU. Pod krov EU ugraeni su: 1) spisak zadataka (naela demokratije,Pod krov EU ugraeni su: 1) spisak zadataka (naela demokratije,

potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravne drave),potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravne drave),ciljeva i principa EU; 2) ciljevi EU (podravanje ekonomskog iciljeva i principa EU; 2) ciljevi EU (podravanje ekonomskog i

socijalnog napretka i visokog nivoa zapoljavanja, ostvarivanjesocijalnog napretka i visokog nivoa zapoljavanja, ostvarivanjeujednaenog i stalnog razvoja, ekonomska i socijalna povezanost iujednaenog i stalnog razvoja, ekonomska i socijalna povezanost iosnivanje ekonomske i monetarne unije).osnivanje ekonomske i monetarne unije).

Prvi stub ine: evropske zajednice sa snanim nadnacionalnimPrvi stub ine: evropske zajednice sa snanim nadnacionalnimcrtama, ekonomska i monetarna unija (ekonomski razvoj, visok nivocrtama, ekonomska i monetarna unija (ekonomski razvoj, visok nivozapoljavanja, socijalna zatita, polna jednakost, konkurentnost,zapoljavanja, socijalna zatita, polna jednakost, konkurentnost,zatita ovekove okoline, podizanje nivoa i kvaliteta ivota,zatita ovekove okoline, podizanje nivoa i kvaliteta ivota,ekonomska i socijalna saradnjaekonomska i socijalna saradnja

Ekonomska i monetarna unija ispoljava se u jednoj valuti (evro)Ekonomska i monetarna unija ispoljava se u jednoj valuti (evro)


30/101

EU OD MASTRIHTA DO NICEEU OD MASTRIHTA DO NICE IX. HRAM EU POSLE NICE, II deoIX. HRAM EU POSLE NICE, II deo

Drugi stubDrugi stub -- zajednika spoljna i bezbednosna politikazajednika spoljna i bezbednosna politika -- obuhvata:obuhvata:ouvanje zajednikih vrednosti, interesa i nezavisnosti, bezbednosti iouvanje zajednikih vrednosti, interesa i nezavisnosti, bezbednosti isolidarnosti, ouvanje mira, meunarodna saradnja, jaanjesolidarnosti, ouvanje mira, meunarodna saradnja, jaanjedemokratije i kvaliteta ivota, potovanje ljudskih prava i osnovnihdemokratije i kvaliteta ivota, potovanje ljudskih prava i osnovnih

slobodasloboda Trei stubTrei stub -- policijska i pravosudna saradnja u krivinimpolicijska i pravosudna saradnja u krivinim

predmetima: 1) borba protiv rasizma, netrpeljivosti premapredmetima: 1) borba protiv rasizma, netrpeljivosti premastrancima, terorizma, trgovine ljudima, krivinih dela protiv dece,strancima, terorizma, trgovine ljudima, krivinih dela protiv dece,trgovine drogom i orujem, korupcije i prevre (ostvaruje se i putemtrgovine drogom i orujem, korupcije i prevre (ostvaruje se i putemengenskog informacionog sistema), 2) zajedniki utvrena politikaengenskog informacionog sistema), 2) zajedniki utvrena politikaprema azilantima, graninoj kontroli, imigracionoj politici, suzbijanjuprema azilantima, graninoj kontroli, imigracionoj politici, suzbijanjumeunarodnog kriminala i trgovine drogom, 3) saradnjameunarodnog kriminala i trgovine drogom, 3) saradnjapravosudnih organa u graanskim parnicama i krivinom postupku,pravosudnih organa u graanskim parnicama i krivinom postupku,saradnja carinskih slubisaradnja carinskih slubi


31/101

EU OD MASTRIHTA DO NICEEU OD MASTRIHTA DO NICE IX. HRAM EU POSLE NICE, III deoIX. HRAM EU POSLE NICE, III deo

Trei stub realizuje se kroz mere politike Evrope bez granica:Trei stub realizuje se kroz mere politike Evrope bez granica: Prvi skup meraPrvi skup mera ukidanje kontrole putnika na granicama unutar EUukidanje kontrole putnika na granicama unutar EU

uz potovanje kontrole na spoljnim granicama EUuz potovanje kontrole na spoljnim granicama EU Drugi skup meraDrugi skup mera meusobno priznavanje vizameusobno priznavanje viza vize koje zemljevize koje zemlje

lanice izdaju putnicima iz treih zemalja priznaju i potpisnici toglanice izdaju putnicima iz treih zemalja priznaju i potpisnici togugovoraugovora Trei skup meraTrei skup mera pojednostavljenje celog postupka dobijanja azila:pojednostavljenje celog postupka dobijanja azila:

samo je jedna zemlja (po pravilu ona u koju je lice koje trai azilsamo je jedna zemlja (po pravilu ona u koju je lice koje trai azilulo) nadlena za sprovoenje postupka dobijanja azilaulo) nadlena za sprovoenje postupka dobijanja azila

etvrti skup meraetvrti skup mera formiranje nove policijske saradnje Evropskogformiranje nove policijske saradnje Evropskogpolicijskog ureda (EUROPOL i EUROJUST)policijskog ureda (EUROPOL i EUROJUST) Peti skup meraPeti skup mera saradnja organa pravosua drava lanica EUsaradnja organa pravosua drava lanica EU Drugi i trei stub poiva na meudravnoj saradnji i konsenzusuDrugi i trei stub poiva na meudravnoj saradnji i konsenzusu


32/101

EU OD MASTRIHTA DO NICEEU OD MASTRIHTA DO NICE PROIRENJE EZ (EU)PROIRENJE EZ (EU) I deoI deo

Proirenje EZ estorice odigrava se 1973. ulaskom V. Brit, Irske iProirenje EZ estorice odigrava se 1973. ulaskom V. Brit, Irske iDanskeDanske

EZ pristupa Grka 1981, a panija i Portugalija 1986.EZ pristupa Grka 1981, a panija i Portugalija 1986. Austrija, vedska i Finska pristupaju EU 1995.Austrija, vedska i Finska pristupaju EU 1995. Podneseno je jo 14 zahteva za pristupanjePodneseno je jo 14 zahteva za pristupanje O zahtevu Turske za pristupanje EZ se negativno izjasnila 1989.O zahtevu Turske za pristupanje EZ se negativno izjasnila 1989.

zbog statusa Kurdazbog statusa Kurda Evropski savet odluuje da ponu pregovori sa Poljskom, Estonijom,Evropski savet odluuje da ponu pregovori sa Poljskom, Estonijom,

Maarskom, ekom, Kiprom i Slovenijom, a kasnije i sa Maltom,Maarskom, ekom, Kiprom i Slovenijom, a kasnije i sa Maltom,

Letonijom, Litvanijom i SlovakomLetonijom, Litvanijom i Slovakom Pregovore o pristupanju poinju februara 2000. Rumunija,Pregovore o pristupanju poinju februara 2000. Rumunija,

Bugarska, Malta, Letonija, Litvanija i Slovaka, a Turskoj je priznatBugarska, Malta, Letonija, Litvanija i Slovaka, a Turskoj je priznatstatus kandidata za pristupanje EUstatus kandidata za pristupanje EU


33/101

EU OD MASTRIHTA DO NICEEU OD MASTRIHTA DO NICE PROIRENJE EZ (EU), II deoPROIRENJE EZ (EU), II deo

EU je 1. maja 2004. primila jo 10 novih lanova: Poljsku, eku,EU je 1. maja 2004. primila jo 10 novih lanova: Poljsku, eku,Slovku, Sloveniju, Maarsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Maltu iSlovku, Sloveniju, Maarsku, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Maltu iKiparKipar

Najmnogoljudnija je Poljska 39 miliona, a najmanja Malta sa okoNajmnogoljudnija je Poljska 39 miliona, a najmanja Malta sa oko

400.000 ljudi. Unija je tada imala oko 455 miliona stanovnika400.000 ljudi. Unija je tada imala oko 455 miliona stanovnika EU je poveana na 25 lanicaEU je poveana na 25 lanica Proirenje EU iz 2004. je najvee u istoriji EZ (EU)Proirenje EU iz 2004. je najvee u istoriji EZ (EU) Godine 2007. 1. januara u EU su primljene Bugarska i RumunijaGodine 2007. 1. januara u EU su primljene Bugarska i Rumunija

tako da EU sada broji 27 lanicatako da EU sada broji 27 lanica Doneta je odluka o poetku pregovora s Turskom, a za ulazak u EUDoneta je odluka o poetku pregovora s Turskom, a za ulazak u EU

zainteresovane su i 6 balkanskih drava: Hrvatska, Makedonija, Crnazainteresovane su i 6 balkanskih drava: Hrvatska, Makedonija, CrnaGora, Albanija, BiH i Srbija. Ove zemlje su, izuzimajui BiH i Srbiju,Gora, Albanija, BiH i Srbija. Ove zemlje su, izuzimajui BiH i Srbiju,potpisale sporazume o stabilizacji i pridruivanju EUpotpisale sporazume o stabilizacji i pridruivanju EU


34/101

USTAV EVROPSKE UNIJEUSTAV EVROPSKE UNIJE PRVI DEOPRVI DEO

Evropski parlament je 13. juna 2003. prihvatio Nacrt Ugovora oEvropski parlament je 13. juna 2003. prihvatio Nacrt Ugovora ouspostavljanju Ustavauspostavljanju Ustava zza Evropua Evropu i podneo ga Evropskom savetui podneo ga Evropskom savetu(Savetu EU)(Savetu EU)

Evropski savet je u Briselu 17Evropski savet je u Briselu 17 18 juna 2004. godine usvojio nacrt18 juna 2004. godine usvojio nacrtUstava za Evropu (Ustav Evropske unije), a opunomoeniUstava za Evropu (Ustav Evropske unije), a opunomoenipredstavnici drava su ga potpisali u Rimu 20. X. 2004.predstavnici drava su ga potpisali u Rimu 20. X. 2004.

Ako bi Ustav bio ratifikovan Evropa bi u organizacionom smisluAko bi Ustav bio ratifikovan Evropa bi u organizacionom smislupostala nedeljiva celinapostala nedeljiva celina

Ustav ima 448. lanova, 36 protokola, 2 priloga i 50 deklaracijaUstav ima 448. lanova, 36 protokola, 2 priloga i 50 deklaracija EU je garant u svom okviru slobodnog kretanja lica, robe, usluga iEU je garant u svom okviru slobodnog kretanja lica, robe, usluga i

kapitala, kao i slobode nastanjivanja; ima svojstvo pravnog licakapitala, kao i slobode nastanjivanja; ima svojstvo pravnog lica Simboli EU: zastavaSimboli EU: zastava krug sa 12 zlatnih zvezdica na plavojkrug sa 12 zlatnih zvezdica na plavoj

pozadini; himna je Oda radosti (deo IX simfonije Ludviga vanpozadini; himna je Oda radosti (deo IX simfonije Ludviga vanBetovena)Betovena)

Moneta EU je evro, a dan Evrope 9. majMoneta EU je evro, a dan Evrope 9. maj


35/101

USTAV EVROPSKE UNIJEUSTAV EVROPSKE UNIJE drugi deodrugi deo

Prvi deo Ustava EUPrvi deo Ustava EU sadrsadri: Institucionalni okvir (u njemu su smeteni:i: Institucionalni okvir (u njemu su smeteni:Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija iEvropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija iSud pravde) i Ostale institucije i organi EU (Evropska centralna banka,Sud pravde) i Ostale institucije i organi EU (Evropska centralna banka,Revizorski sud i konsultativni organi EU)Revizorski sud i konsultativni organi EU)

Evropski savet bira svog predsednika kvalifikovanom veinom na 2,5Evropski savet bira svog predsednika kvalifikovanom veinom na 2,5

godine, sa mogunou ponovnog reizboragodine, sa mogunou ponovnog reizbora Evropski savet imenuje kvalifik. veinom, u dogovoru sa predsedn. KomisijeEvropski savet imenuje kvalifik. veinom, u dogovoru sa predsedn. Komisijeministra inostranih poslova EU koji vodi zajedniku spoljnu i bezbednosnuministra inostranih poslova EU koji vodi zajedniku spoljnu i bezbednosnupolitiku EUpolitiku EU

Drugi deo Ustava sadri Povelju o osnovnim pravima EU (garantuje pravaDrugi deo Ustava sadri Povelju o osnovnim pravima EU (garantuje pravaoveka i druga prava); politiku i nain rada EU, opte i zavrne odredbeoveka i druga prava); politiku i nain rada EU, opte i zavrne odredbe

Ustav nije usvojen na referendumu u Francuskoj i Holandiji, a usvojen je uUstav nije usvojen na referendumu u Francuskoj i Holandiji, a usvojen je uparlametima: Litvanije (novembra 2004), Maarske (decembra 2004),parlametima: Litvanije (novembra 2004), Maarske (decembra 2004),Slovenije (februara 2005), Italije (aprila 2005), Slovake (maja 2005),Slovenije (februara 2005), Italije (aprila 2005), Slovake (maja 2005),Belgije (maja 2005), Nemake (maja 2005) i referendumima LuksemburgaBelgije (maja 2005), Nemake (maja 2005) i referendumima Luksemburga(jula 2005) panije (februara 2005)(jula 2005) panije (februara 2005)


36/101

RAZVOJNE FAZE EVROPSKIH ZAJEDNICARAZVOJNE FAZE EVROPSKIH ZAJEDNICA

Prva fazaPrva faza -- faza inkubacije zajednice: od 1945faza inkubacije zajednice: od 1945--19501950 Drugi fazaDrugi faza -- osnovna faza (faza formiranja): od 1950osnovna faza (faza formiranja): od 1950--19571957 Trea fazaTrea faza faza konsolidacije EZ: od 1958faza konsolidacije EZ: od 1958--1969 (stabilizuje se1969 (stabilizuje se

saradnja lanica EZ, iri broj zajednikih asocijacija, formirasaradnja lanica EZ, iri broj zajednikih asocijacija, formiraEvropsko udruenje za slobodnu trgovinu i Organizacija za evropskuEvropsko udruenje za slobodnu trgovinu i Organizacija za evropskusaradnju i razvojsaradnju i razvoj

etvrta fazaetvrta faza -- faza ekspanzije: od 1969faza ekspanzije: od 1969--1985 (EZ pristupa Vel.1985 (EZ pristupa Vel.Britanija, Danska, Irska i (1981) GrkaBritanija, Danska, Irska i (1981) Grka

Peta fazaPeta faza faza proirenja i daljeg otvaranja EZ (karavan idefaza proirenja i daljeg otvaranja EZ (karavan idedalje): 1986dalje): 1986--1990 (vedska i Finska su primljene u lanstvo u1990 (vedska i Finska su primljene u lanstvo u

kratkom roku)kratkom roku) estaesta savremena fazasavremena faza poinje 1990. Na osnovu govora odpoinje 1990. Na osnovu govora od

Mastrihta od 7. februara 1992. postoji kao EU. Najvee proirenjeMastrihta od 7. februara 1992. postoji kao EU. Najvee proirenjeEU se dogaa 2004. kada je primljeno 10 novih lanicaEU se dogaa 2004. kada je primljeno 10 novih lanica


37/101

BUDUNOST EVROPSKE UNIJEBUDUNOST EVROPSKE UNIJE STRATEGIJE RAZVOJASTRATEGIJE RAZVOJA

EU ni Ugovorom iz Nice nije dobila svoj konaan oblikEU ni Ugovorom iz Nice nije dobila svoj konaan oblik I dalje se postavljaju pitanja strategije dalje integracije.I dalje se postavljaju pitanja strategije dalje integracije. Strategija produbljenje pre proirenja ima u vidu dalju integracijuStrategija produbljenje pre proirenja ima u vidu dalju integraciju

EU bez prijema novih lanica. Ona nije usvojena 2004. i 2007. kadEU bez prijema novih lanica. Ona nije usvojena 2004. i 2007. kad

su primljeni novi lanovisu primljeni novi lanovi Strategija proirenje bez produbljenja: poveanje broja lanova uStrategija proirenje bez produbljenja: poveanje broja lanova u

postojeem institucionalnom i politikom stanju. Na ovaj nain jepostojeem institucionalnom i politikom stanju. Na ovaj nain jeizvreno proirenje 2004.izvreno proirenje 2004.

Strategija proirenje i produbljenjeStrategija proirenje i produbljenje evoluciona strategija: obaevoluciona strategija: oba

procesa shvata kao paralelna koji jaaju jedan drugog. Proirenjeprocesa shvata kao paralelna koji jaaju jedan drugog. Proirenje2007. izvreno je na ovaj nain2007. izvreno je na ovaj nain Strategija fleksibilnosti i diferencijacijeStrategija fleksibilnosti i diferencijacije ima u vidu po fazamaima u vidu po fazama

ograniene korake integracije: jedan deo obavezujuih ciljevaograniene korake integracije: jedan deo obavezujuih ciljevasprovode jedne drave, a otvorenio su za svesprovode jedne drave, a otvorenio su za sve


38/101

BUDUNOST EUBUDUNOST EU DEKLARACIJA O BUDUNOSTI EUDEKLARACIJA O BUDUNOSTI EU

Deklaracija o budunosti EU usvojena u Nici istie:Deklaracija o budunosti EU usvojena u Nici istie: 1) preciznije razgranienje nadlenosti izmeu Brisela i nacionalnih1) preciznije razgranienje nadlenosti izmeu Brisela i nacionalnih

vlada, naroito naela supsidijarnostivlada, naroito naela supsidijarnosti 2) razgranienje da li je Povelja o osnovnim pravima EU obavezan ili2) razgranienje da li je Povelja o osnovnim pravima EU obavezan ili

neobavezan dokument (posle 2000. regulisanje osnovnih prava jeneobavezan dokument (posle 2000. regulisanje osnovnih prava jepreneseno na EU)preneseno na EU) 3) uproavanje Ugovora EU tako da bude jasniji i shvatljiviji3) uproavanje Ugovora EU tako da bude jasniji i shvatljiviji 4) potrebu da se precizira uloga nacionalnih parlamenata u4) potrebu da se precizira uloga nacionalnih parlamenata u

arhitekturi evropskih institucijaarhitekturi evropskih institucija Nacrt Ustava EU usvojen je 2004, ali jo nije ratifikovanNacrt Ustava EU usvojen je 2004, ali jo nije ratifikovan Prema odredbama nacrta Ustava EU moe istupati u meunarodnomPrema odredbama nacrta Ustava EU moe istupati u meunarodnom

pravu kao suverena dravapravu kao suverena drava dobija pravni subjektivitetdobija pravni subjektivitet


39/101

ETVRTO PREDAVANJEETVRTO PREDAVANJE ORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKEORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKEINTEGRACIJEINTEGRACIJE -- NATONATO

NATONATO temelji se na politikom, ekonomskom i vojnom potencijalutemelji se na politikom, ekonomskom i vojnom potencijalusvojih lanovasvojih lanova

Osovan je 4. aprila 1949 na zahtev V. Brit. i FrancuskeOsovan je 4. aprila 1949 na zahtev V. Brit. i Francuske Osnivai: USA, Kanada, Francuska, V. Brit., Holandija, Belgija,Osnivai: USA, Kanada, Francuska, V. Brit., Holandija, Belgija,

Luksemburg, Norveka, Danska, Portugalija, Island i ItalijaLuksemburg, Norveka, Danska, Portugalija, Island i Italija 1952 NATO paktu su pristupile Grka i Turska, 1955. Zapadna1952 NATO paktu su pristupile Grka i Turska, 1955. Zapadna

Nemaka, a 1982. panijaNemaka, a 1982. panija 1999. NATO je brojao 19 drava jer su mu pristupile eka,1999. NATO je brojao 19 drava jer su mu pristupile eka,

Maarska i PoljskaMaarska i Poljska U Vaingtonu 29. marta 2004. u NATO pristupaju: Bugarska,U Vaingtonu 29. marta 2004. u NATO pristupaju: Bugarska,

Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovenija i slovakaEstonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovenija i slovaka Pakt odreuje da je osnovni njegov zadatak zatita svih dravaPakt odreuje da je osnovni njegov zadatak zatita svih drava

lanica od eventualne agresije: oruani napad na bilo koju dravulanica od eventualne agresije: oruani napad na bilo koju dravulanicu je napad na sve zemlje lanice NATOlanicu je napad na sve zemlje lanice NATO


40/101

ETVRTO PREDAVANJEETVRTO PREDAVANJE ORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKEORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKEINTEGRACIJEINTEGRACIJE -- NATONATO

NATO ima civilnu i vojnu organizaciju. lanovi civilne organizacije suNATO ima civilnu i vojnu organizaciju. lanovi civilne organizacije susve zemlje lanice, a vojnoj organizaciji ne pripada Francuska,sve zemlje lanice, a vojnoj organizaciji ne pripada Francuska,Island i panijaIsland i panija

Najvii organ NATO Savet u kome predstavnici drava odlukeNajvii organ NATO Savet u kome predstavnici drava odluke

donose konsenzusom.donose konsenzusom. Znaajni su organi NATO: Odbor za planiranje odbrane i Odbor zaZnaajni su organi NATO: Odbor za planiranje odbrane i Odbor za

nuklearno naoruanje (od 1967)nuklearno naoruanje (od 1967) Izvrni organ NATO je Generalni sekretarijat na ijem elu jeIzvrni organ NATO je Generalni sekretarijat na ijem elu je

Generalni sekretar koji se bira na 5 godinaGeneralni sekretar koji se bira na 5 godina

1991. osnovan je Savet za kooperaciju iji lanovi su postale i1991. osnovan je Savet za kooperaciju iji lanovi su postale idrave biveg SSSRdrave biveg SSSR Uz pomo Partnerstva za mir NATO kreira sistem bezbednostiUz pomo Partnerstva za mir NATO kreira sistem bezbednosti Sedite NATO je u BriseluSedite NATO je u Briselu


41/101

ETVRTO PREDAVANJEETVRTO PREDAVANJE ORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKEORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKEINTEGRACIJEINTEGRACIJE SAVETSAVET EVROPEEVROPE -- uopteuopte

Statut o formiranju Saveta Evrope potpisan je 5. 5. 1949. u LondonuStatut o formiranju Saveta Evrope potpisan je 5. 5. 1949. u Londonuizmeu: zemalja Beneluksa, Danske, Francuske, Irske, Italijeizmeu: zemalja Beneluksa, Danske, Francuske, Irske, Italije,,NorveNorveke, vedske i Vel. Brit., SR Nemaka je pristupila Savetuke, vedske i Vel. Brit., SR Nemaka je pristupila SavetuEvrope 1950. Osnovni zadaci Saveta Evrope:Evrope 1950. Osnovni zadaci Saveta Evrope:

1) uspostavlajnje vrstih veza izmeu svojih lanova radi1) uspostavlajnje vrstih veza izmeu svojih lanova radiunapreenja demokratije, ljudskih prava i vladavine prava iunapreenja demokratije, ljudskih prava i vladavine prava iekonomskog i drutvenog napretkaekonomskog i drutvenog napretka

2) savetovanje drava lanica prilikom izrade ustava i zakona koji se2) savetovanje drava lanica prilikom izrade ustava i zakona koji setiu pravne drave, demokratije i ljudskih pravatiu pravne drave, demokratije i ljudskih prava

3) nadziru regularnost parlamentarnih i drugih vanih izbora u3) nadziru regularnost parlamentarnih i drugih vanih izbora udravama lanicama i onima koji ele postati lanovi Savetadravama lanicama i onima koji ele postati lanovi Saveta 4) Komitet SE ocenjuje da li drave lanice potuju odreena prava4) Komitet SE ocenjuje da li drave lanice potuju odreena prava

graana (kao npr. aa ne smeju biti mueni od dravnih organa)graana (kao npr. aa ne smeju biti mueni od dravnih organa)


42/101

ORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKE INTEGRACIJEORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE SAVETSAVETEVROPEEVROPE Evropska konvencija o ljudskim pravima. Organi SEEvropska konvencija o ljudskim pravima. Organi SE

Savet Evrope (SE) je izradio Konvenciju o ljudskim pravima:Savet Evrope (SE) je izradio Konvenciju o ljudskim pravima:potpisana je 1950, a stupila na snagu 1953.potpisana je 1950, a stupila na snagu 1953.

Doprinos Konvencije: mogunost da se sudu za ljudska pravaDoprinos Konvencije: mogunost da se sudu za ljudska pravaobraaju fizika lica, nevladine organizacije ili grupe fizikih lica akoobraaju fizika lica, nevladine organizacije ili grupe fizikih lica akosu rtve povrede prava priznatih Konvencijomsu rtve povrede prava priznatih Konvencijom

Prijem u lanstvo SE mogu je samo ako je drava prihvatilaPrijem u lanstvo SE mogu je samo ako je drava prihvatilaKonvenciju, a time i nadlenost Suda za ljudska pravaKonvenciju, a time i nadlenost Suda za ljudska prava

Glavni organi SE: 1) Parlamentarna skuptina, 2) Komitet ministara,Glavni organi SE: 1) Parlamentarna skuptina, 2) Komitet ministara,3) Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, 4) Generalni sekretar3) Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, 4) Generalni sekretarSE, 5) Sud za ljudska pravaSE, 5) Sud za ljudska prava

1) Parlamentarna skuptina ima savetodavnu ulogu a ine je1) Parlamentarna skuptina ima savetodavnu ulogu a ine jepredstavnici svake drave lanicepredstavnici svake drave lanice 2) Komitet ministara ine ministri inostranih poslova drava lanica2) Komitet ministara ine ministri inostranih poslova drava lanica

ili njihovi diplomatski predstavnici: priprema konvencije i donosiili njihovi diplomatski predstavnici: priprema konvencije i donosipreporukepreporuke


43/101

ORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE.ORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE. SAVETSAVETEVROPE. Organi SEEVROPE. Organi SE-- Sud za ljudska pravaSud za ljudska prava

Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope osnovan 1994) jeKongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope osnovan 1994) jekonsultativan organ SE.konsultativan organ SE.

Nadlenost: 1) priprema redovan izvetaj za svaku zemlju lanicu (iNadlenost: 1) priprema redovan izvetaj za svaku zemlju lanicu (ionu koja pretenduje da bude lanica) o stanju demokratije u njoj ionu koja pretenduje da bude lanica) o stanju demokratije u njoj i2) prati primenu principa iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi2) prati primenu principa iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi

Evropski sud za ljudska prava titi ljudska prava garantovanaEvropski sud za ljudska prava titi ljudska prava garantovanaKonvencijomKonvencijom

Sudije bira Parlamentarna skuptina SE na 6 godina, a broj sudijaSudije bira Parlamentarna skuptina SE na 6 godina, a broj sudijaodgovara broju lanica, ali sudija ne predstavlja drave laniceodgovara broju lanica, ali sudija ne predstavlja drave lanice

Sudija Suda za ljudska prava iz Srbije je Dragoljub PopoviSudija Suda za ljudska prava iz Srbije je Dragoljub Popovi

Postupak pred Sudom mogu pokrenuti: fizika lica, nevladinePostupak pred Sudom mogu pokrenuti: fizika lica, nevladineorganizacije ili grupe fizikih lica zbog povrede prava priznatihorganizacije ili grupe fizikih lica zbog povrede prava priznatihKonvencijomKonvencijom

Sedite Saveta Evrope je u StrasburuSedite Saveta Evrope je u Strasburu


44/101

ORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE.ORGANIZACIJE VANE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE.SAVETSAVET EVROPE. Organi SEEVROPE. Organi SE-- Sud za ljudska pravaSud za ljudska prava

Panel od 3 sudija odluuje o tome da li je zahtev prihvatljivPanel od 3 sudija odluuje o tome da li je zahtev prihvatljiv Ako je zahtev prihvatljiv alje se veu od 7 sudija koji o njemuAko je zahtev prihvatljiv alje se veu od 7 sudija koji o njemu

odluujeodluuje Posle odluke vea od 7 sudija svaka strana moe zahtevatiPosle odluke vea od 7 sudija svaka strana moe zahtevati

upuivanje predmeta veu od 17 sudijaupuivanje predmeta veu od 17 sudija Da li e Vee od 17 sudija postupati u tom predmetu odluuje panelDa li e Vee od 17 sudija postupati u tom predmetu odluuje panelod 5 sudijaod 5 sudija Odluka suda je obavezujuaOdluka suda je obavezujua Presuda Suda u sporu protiv Srbije iz marta 2007. kojom je SrbijaPresuda Suda u sporu protiv Srbije iz marta 2007. kojom je Srbija

obavezana da plati majci, koja nije viala dete (zbog neefikasnostiobavezana da plati majci, koja nije viala dete (zbog neefikasnostisuda) naknadu u iznosu od 15.000 trokova i 4.350 evra za trokovesuda) naknadu u iznosu od 15.000 trokova i 4.350 evra za trokove

postupka. Postupak pred sudom je javni stranaki postupak kogapostupka. Postupak pred sudom je javni stranaki postupak kogavodi oteeni protiv drave lanicevodi oteeni protiv drave lanice lanovi SE su sve evropske zemlje (Srbija od 2003) izuzev Belorusijelanovi SE su sve evropske zemlje (Srbija od 2003) izuzev Belorusije


45/101

GLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVETGLAVA IV. ORGANI EVROPSKE UNIJE. EVROPSKI SAVET

Evropske zajednice su zadrale pravni kontinuitetEvropske zajednice su zadrale pravni kontinuitet Kljune organe zajednica preuzima EU ili ih posuuje koristei seKljune organe zajednica preuzima EU ili ih posuuje koristei se

subjektivitetom organa EZ koji zadravaju kontinuitetsubjektivitetom organa EZ koji zadravaju kontinuitet Evropski savet osnovan je 10. decembra 1974Evropski savet osnovan je 10. decembra 1974 ine ga: efovi drava i vlada lanica EU, predsednik Evropskeine ga: efovi drava i vlada lanica EU, predsednik Evropske

komisije, ministri spoljnih poslova drava lanica i jedan lankomisije, ministri spoljnih poslova drava lanica i jedan lanEvropske komisijeEvropske komisije

Evropski savet (ES) je politiki vodi EU; definie principe, strategijuEvropski savet (ES) je politiki vodi EU; definie principe, strategijui opte politike smernicedelovanja EUi opte politike smernicedelovanja EU

ES ponekad istupa kao kao Vrhovni sud da razrei neslaganja uES ponekad istupa kao kao Vrhovni sud da razrei neslaganja uokviru Saveta ministarasokviru Saveta ministaras npr. Prilikom nametanja sankcija dravinpr. Prilikom nametanja sankcija dravilanici koja teko i trajno kri ljudska pravalanici koja teko i trajno kri ljudska prava

ES se oznaava i kao kolektivni ef draveES se oznaava i kao kolektivni ef drave


46/101


Posle ratifikacije Ugovora iz Nice u ES e kvalifikovanom veinomPosle ratifikacije Ugovora iz Nice u ES e kvalifikovanom veinomimenovati kandidata za mesto predsednika Komisijeimenovati kandidata za mesto predsednika Komisije

U uem smislu ES ine predsednici drava ili vlada (premijeri), a uU uem smislu ES ine predsednici drava ili vlada (premijeri), a uirem ministri spoljnih poslovairem ministri spoljnih poslova

ES zaseda najmanje dva puta, ali po pravilu 3 do 4 puta godinjeES zaseda najmanje dva puta, ali po pravilu 3 do 4 puta godinje Sedite ES je u BriseluSedite ES je u Briselu ES podnosi Evropskom parlamentu izvetaj nakon svakog sastankaES podnosi Evropskom parlamentu izvetaj nakon svakog sastanka ES ima ulogu konstitucionalnog graditelja EU: sazvao jeES ima ulogu konstitucionalnog graditelja EU: sazvao je

Meuvladinu konfenrenciju o jedinstvenim evropskim aktima 1985;Meuvladinu konfenrenciju o jedinstvenim evropskim aktima 1985;

o evropskoj i monetarnoj uniji 1990, koja je okonana usvajanjemo evropskoj i monetarnoj uniji 1990, koja je okonana usvajanjemUgovora iz Mastrihta 1992; predsednici vlada su sazvali MeuvladinuUgovora iz Mastrihta 1992; predsednici vlada su sazvali Meuvladinukonfenrenciju 1996/1997, okonanu usvajanjem Ugovora izkonfenrenciju 1996/1997, okonanu usvajanjem Ugovora izamsterdama itd.amsterdama itd.


47/101


ES: donosi odluke o proirenju, izboru kandidata za pristupanje,ES: donosi odluke o proirenju, izboru kandidata za pristupanje,utvrivanje kriterijuma za pristupanje itd.utvrivanje kriterijuma za pristupanje itd.

Odluivanje: odluuje o optim smernicama o ekonomskim iOdluivanje: odluuje o optim smernicama o ekonomskim isocijalno politikim pitanjima, daje saoptenja znaajna za spoljnusocijalno politikim pitanjima, daje saoptenja znaajna za spoljnu

politiku, a odluke od sutinskog znaaja donosi sampolitiku, a odluke od sutinskog znaaja donosi sam Za neke odluke se zahteva jednoglasnost (konsenzus)Za neke odluke se zahteva jednoglasnost (konsenzus) Kad nije predvien poseban odnos glasova ES odluuje prostomKad nije predvien poseban odnos glasova ES odluuje prostom

veinomveinom Nekada se zahteva kvalifikovana veina (npr. 71,26 %). U tomNekada se zahteva kvalifikovana veina (npr. 71,26 %). U tom

sluaju svakoj dravi pripada odreeni broj glasovasluaju svakoj dravi pripada odreeni broj glasova Nadlenost ES: zakonodavni organ (tvorac odluka); u ime EUNadlenost ES: zakonodavni organ (tvorac odluka); u ime EU

zakljuuje meunarodne ugovore; koordinira globalnu ekonomskuzakljuuje meunarodne ugovore; koordinira globalnu ekonomskupolitiku lanica EU; sa Parlamentom deli budetska ovlaenjapolitiku lanica EU; sa Parlamentom deli budetska ovlaenja


48/101


ES donosi odluke u vezi sa utvrivanjem i sprovoenjem spoljne iES donosi odluke u vezi sa utvrivanjem i sprovoenjem spoljne ibezbednosne politike, koordinira postupke zemalja lanica EU ibezbednosne politike, koordinira postupke zemalja lanica EU idonosi mere iz oblasti policijske i sudske saradnje u krivinimdonosi mere iz oblasti policijske i sudske saradnje u krivinimpredmetima, moe da zahteva od Komisije da mu podnesepredmetima, moe da zahteva od Komisije da mu podneseodgovarajui predlog iz oblasti bezbednosne i spoljne politikeodgovarajui predlog iz oblasti bezbednosne i spoljne politike

ES predsedava svakih 6 meseci jedna drava lanicaES predsedava svakih 6 meseci jedna drava lanica


49/101

PETO PREDAVANJEPETO PREDAVANJE -- III. EVROPSKI PARLAMENTIII. EVROPSKI PARLAMENT -- 11

Evropski parlament reprezentuje 493 miliona stanovnika EUEvropski parlament reprezentuje 493 miliona stanovnika EU(ukljuujui Rumuniju i Bugarsku)(ukljuujui Rumuniju i Bugarsku)

Broji 785 poslanika iz 27 zemaljaBroji 785 poslanika iz 27 zemalja Predsednik Evropskog parlamenta je Hans Gert PoteringPredsednik Evropskog parlamenta je Hans Gert Potering

Evropski parlament je jedini neposredno izabrani i neposrednoEvropski parlament je jedini neposredno izabrani i neposrednolegitimni organ EUlegitimni organ EU Zajednice su imale Parlamentarnu skuptinu, koja je 1958. samaZajednice su imale Parlamentarnu skuptinu, koja je 1958. sama

sebe nazvala Parlamentom, a taj naziv je potvren u Jedinstvenomsebe nazvala Parlamentom, a taj naziv je potvren u Jedinstvenomevropskom aktu koji je stupio na snagu 1. jula 1987.evropskom aktu koji je stupio na snagu 1. jula 1987.

Ovlaenja Evropskog parlemanta su ugovorima iz Mastrihta,Ovlaenja Evropskog parlemanta su ugovorima iz Mastrihta,

Amsterdama i Nice stalno proirivanaAmsterdama i Nice stalno proirivana Nain odluivanja: ako Ugovorom o EU nije drukije predvienoNain odluivanja: ako Ugovorom o EU nije drukije predvieno

Evropski parlament odluuje prostom veinom glasova prisutnihEvropski parlament odluuje prostom veinom glasova prisutnihposlanikaposlanika


50/101

III. EVROPSKI PARLAMENTIII. EVROPSKI PARLAMENT -- 22

Uopte nadlenost EP jeste: 1) politika, 2) kontrolna, 3)Uopte nadlenost EP jeste: 1) politika, 2) kontrolna, 3)zakonodavna, 4) budetska i 5) savetodavnazakonodavna, 4) budetska i 5) savetodavna

EP uestvuje u politikoj saradnji, donosi odluke u pogledu osnovnihEP uestvuje u politikoj saradnji, donosi odluke u pogledu osnovnihprava oveka, imenuje ombudsmana, vri demokratsku kontroluprava oveka, imenuje ombudsmana, vri demokratsku kontrolu

rada Komisije, daje saglasnost na izbor rada Komisije i moe da imrada Komisije, daje saglasnost na izbor rada Komisije i moe da imizglasa nepoverenje, obavlja demokratsku kontrolu svih institucijaizglasa nepoverenje, obavlja demokratsku kontrolu svih institucija EP je zakonodavni organ (Ovo ovlaenje deli sa EvropskimEP je zakonodavni organ (Ovo ovlaenje deli sa Evropskim

savetom)savetom) usvaja sve evropske zakone (uredbe, odluke, direktive)usvaja sve evropske zakone (uredbe, odluke, direktive) EP odluuje o ukupnom zajednikom budetuEP odluuje o ukupnom zajednikom budetu

Organi EP: Predsednitvo, Generalni sekretarijat i stalni odboreOrgani EP: Predsednitvo, Generalni sekretarijat i stalni odbore Generalni sekretarijat je u Luksemburgu, a sve vei broj slubiGeneralni sekretarijat je u Luksemburgu, a sve vei broj slubi

sekretarijata premeta se u Briselsekretarijata premeta se u Brisel Sedite EP je u StrazburuSedite EP je u Strazburu


51/101

IV. SAVET MINISTARAIV. SAVET MINISTARA -- 11

Savet ministara (SM) je centar politike kontrole i moan organ EUSavet ministara (SM) je centar politike kontrole i moan organ EU Savet ministra je sastavljen od predstavnika svake drave u ranguSavet ministra je sastavljen od predstavnika svake drave u rangu

ministraministra Zasedanjima Saveta ministara prisustvuje najmanje jedan komesar iZasedanjima Saveta ministara prisustvuje najmanje jedan komesar i

osoblje iz njegovog sekretarijataosoblje iz njegovog sekretarijata Sastav uesnika zasedanja se menja: ako je na dnevnom reduSastav uesnika zasedanja se menja: ako je na dnevnom redu

poljoprivreda ine ga ministri poljoprivrededrava lanica itd.poljoprivreda ine ga ministri poljoprivrededrava lanica itd. Savet ministara ima rotirajueg predsednika ili predsednitvo:Savet ministara ima rotirajueg predsednika ili predsednitvo:

funkciju predsedavajueg naizmenino vri svaka drava lanicafunkciju predsedavajueg naizmenino vri svaka drava lanica

Saveta ministara u trajanju od 6 meseci prema redosledu koji onSaveta ministara u trajanju od 6 meseci prema redosledu koji onjednoglasno utvrdijednoglasno utvrdi U 2007. predsedavajui SM je emaka od januara do kraja juna, aU 2007. predsedavajui SM je emaka od januara do kraja juna, a

Portugal od jula do kraja decembra 2007.Portugal od jula do kraja decembra 2007.


52/101


Nadlenost SM: pre nego to se iznesu na sastanak SM problemi seNadlenost SM: pre nego to se iznesu na sastanak SM problemi seprethodno detaljno razmatraju na niem nivouprethodno detaljno razmatraju na niem nivou svaka drava ima usvaka drava ima uBriselu stalno predstavnitvo koje se sastoji ne samo od diplomataBriselu stalno predstavnitvo koje se sastoji ne samo od diplomatanego i funkcionera iz ministarstva drave lanice na koje mogu danego i funkcionera iz ministarstva drave lanice na koje mogu dautiu odluke SMutiu odluke SM

SM je glavni zakonodavni organ Unije. On je nadlean da:SM je glavni zakonodavni organ Unije. On je nadlean da: Usklauje usaglaavanje optih ekonomskih politika drava lanicaUsklauje usaglaavanje optih ekonomskih politika drava lanica Ovlaen je da donosi uredbe, direktive i odluke, kao i preporuke iOvlaen je da donosi uredbe, direktive i odluke, kao i preporuke i

miljenjamiljenja Prenosi na Komisiju ovlaenja za sprovoenje propisa koje donosiPrenosi na Komisiju ovlaenja za sprovoenje propisa koje donosi

ili sprovoenje propisa rezervie za sebeili sprovoenje propisa rezervie za sebe Daje ovlaenje Komisiji da pregovara sa treim licima i zakljuujeDaje ovlaenje Komisiji da pregovara sa treim licima i zakljuuje

sporazumesporazume Utvruje polan budetaUtvruje polan budeta


53/101


Nain odluivanja: ako Ugovorom o EU nije drukije odreeno SMNain odluivanja: ako Ugovorom o EU nije drukije odreeno SMdonosi odlukedonosi odluke veinom glasovaveinom glasova to su esto nevana pitanjato su esto nevana pitanjaproceduralne prirodeproceduralne prirode

Kad je predvienaKad je predviena kvalifikovana veinakvalifikovana veina glasovi se ponderiuglasovi se ponderiu

razliitorazliito prema broju stanovnikaprema broju stanovnika JednoglasnostJednoglasnost je predviena za odluku SM: 1) o izmeni brojaje predviena za odluku SM: 1) o izmeni broja

sudija i generalnih pravobranilaca u Sudu pravde; 2) izmene sastavasudija i generalnih pravobranilaca u Sudu pravde; 2) izmene sastavai nadlenosti Prvostepenog suda, 3) izmeni broja lanova Komisije,i nadlenosti Prvostepenog suda, 3) izmeni broja lanova Komisije,4) izmeni dela Statuta suda pravde, 5) postavljanju lanova4) izmeni dela Statuta suda pravde, 5) postavljanju lanovaRevozorskog suda, 6) prijemu novih lanova, 7) zakljuivanjuRevozorskog suda, 6) prijemu novih lanova, 7) zakljuivanjuugovora sa treim dravama i meun. organiz, odnosno ugovora ougovora sa treim dravama i meun. organiz, odnosno ugovora opridruivanju, 8) merama protiv rasne, polne, verske, etnike ipridruivanju, 8) merama protiv rasne, polne, verske, etnike idruge diskriminacije, 9) uvoenje novih i proirenje postojeih pravadruge diskriminacije, 9) uvoenje novih i proirenje postojeih pravagraana EU i 10) slubenim jezicima komunalnih institucijagraana EU i 10) slubenim jezicima komunalnih institucija


54/101


SM pomae generalni sekretarijat pod rukovodstvom GeneralnogSM pomae generalni sekretarijat pod rukovodstvom Generalnogsekretarasekretara

Generalni sekretar je istovremeno i visoki predstavnik za spoljnu iGeneralni sekretar je istovremeno i visoki predstavnik za spoljnu ibezbednosnu politiku. Pomae mu zamenik generalnog sekretarabezbednosnu politiku. Pomae mu zamenik generalnog sekretara

Generalnog sekretara i zamenika Generalnog sekretara imenuje SMGeneralnog sekretara i zamenika Generalnog sekretara imenuje SMjednoglasnom odlukomjednoglasnom odlukom U aprilu, junu i oktobru SM zaseda u LuksemburguU aprilu, junu i oktobru SM zaseda u Luksemburgu Sedite SM je u BriseluSedite SM je u Briselu


55/101

V. EVROPSKA KOMISIJAV. EVROPSKA KOMISIJA -- 11

Evropskoj komisiji (EK) prethodila je Visoka vlast ustanovljena 1950.Evropskoj komisiji (EK) prethodila je Visoka vlast ustanovljena 1950.zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i elik. Rimskimzajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i elik. Rimskimugovorom pridruile su joj se EEZ i EUROATOMugovorom pridruile su joj se EEZ i EUROATOM

Ugovorom o spajanju 1967. ustanovljena je samo jedna KomisijaUgovorom o spajanju 1967. ustanovljena je samo jedna Komisijakao organ sve tri zajednicekao organ sve tri zajednice

EK je pokretaka snaga integracije EU i smatra se oblikom mogueEK je pokretaka snaga integracije EU i smatra se oblikom moguevlade EUvlade EU

Iznad EK su Evropski savet i Savet ministaraIznad EK su Evropski savet i Savet ministara EK ine predsednik Komisije i Kolegjum komesaraEK ine predsednik Komisije i Kolegjum komesara Vlade drava lanica zajedniki odreuju linost koju nameravaju daVlade drava lanica zajedniki odreuju linost koju nameravaju da

imenuju za Predsednika Komisije. Ovo imenovanje potvrujeimenuju za Predsednika Komisije. Ovo imenovanje potvrujeEvropski parlament.Evropski parlament. Vlade drava lanica uz saglasnost imenovanog Predsednika EKVlade drava lanica uz saglasnost imenovanog Predsednika EK

odreuju druge linosti koje nameravaju da imenuju za lanove EKodreuju druge linosti koje nameravaju da imenuju za lanove EK


56/101


Izbor predloenog Predsednika EK i lanova EK podlee dobijanjuIzbor predloenog Predsednika EK i lanova EK podlee dobijanjusaglasnosti Evropskog parlamenta. Ako je saglasnost datasaglasnosti Evropskog parlamenta. Ako je saglasnost datapredsednika EK i EK imenuju zajedniki vlade drava lanicapredsednika EK i EK imenuju zajedniki vlade drava lanica

lanovi EK dunost vre potpuno nezavisnoi u optem interesu EU.lanovi EK dunost vre potpuno nezavisnoi u optem interesu EU.

Ne smeju primati uputstva od bilo koje vlade ili tela; ne moguNe smeju primati uputstva od bilo koje vlade ili tela; ne moguobavljati drugu plaenu ili neplaenu delatnostobavljati drugu plaenu ili neplaenu delatnost Pre isteka mandatalan Komisije moe dati ostavku, moe gaPre isteka mandatalan Komisije moe dati ostavku, moe ga

razreiti Evropski sud pravde, a EK moe izglasati nepoverenje EPrazreiti Evropski sud pravde, a EK moe izglasati nepoverenje EP Svaki komesar odgovatra za pojedini resor (konkurencija,Svaki komesar odgovatra za pojedini resor (konkurencija,

poljoprivreda, zajednika monetarna politika, regionalna politikapoljoprivreda, zajednika monetarna politika, regionalna politikaitd.)itd.)

Svakom komesaru pomae jedan kabinet u kome deluju njegoviSvakom komesaru pomae jedan kabinet u kome deluju njegovidirektni saradnicidirektni saradnici

EK broji sada 27 komesara. Mandat komesara traje 5 godinaEK broji sada 27 komesara. Mandat komesara traje 5 godina


57/101


Evropska Komisija je nadlena: 1) da se stara o primeni Ugovora oEvropska Komisija je nadlena: 1) da se stara o primeni Ugovora oosnivanju i merama koje donosi EU; 2) da formulie preporuke iosnivanju i merama koje donosi EU; 2) da formulie preporuke idaje miljenja; 3) da samostalno odluuje i uestvuje u pripremanjudaje miljenja; 3) da samostalno odluuje i uestvuje u pripremanjumera koje donosi Evropski savet i Evropski parlament na nainmera koje donosi Evropski savet i Evropski parlament na nainpredvien Ugovorom i 4) da vri ovlaenja koja je Evropski savetpredvien Ugovorom i 4) da vri ovlaenja koja je Evropski savet

preneo na EK radi sprovoenja propisa koje je Evropski savetpreneo na EK radi sprovoenja propisa koje je Evropski savetdoneo; 5) daje predloge za izradu zakonodavnih akata idoneo; 5) daje predloge za izradu zakonodavnih akata imeunarodnih sporazuma; 6) stara se o sprovoenju zakona EUmeunarodnih sporazuma; 6) stara se o sprovoenju zakona EU(direktiva, uredbi, odluka), budeta, programa koje sam donosi ili(direktiva, uredbi, odluka), budeta, programa koje sam donosi iliEvropski savet, 7) u sferi trgovine zakljuuje meunarodne ugovore;Evropski savet, 7) u sferi trgovine zakljuuje meunarodne ugovore;8) ako smatra da drava lanica kri svoje obaveze EK pie prijavu ili8) ako smatra da drava lanica kri svoje obaveze EK pie prijavu ili

obrazloeno miljenje i o tome obavetava vladu drave lanice (akoobrazloeno miljenje i o tome obavetava vladu drave lanice (akodrava ne postupi po zahtevu Komisija podnosi tubu Evropskomdrava ne postupi po zahtevu Komisija podnosi tubu Evropskomsudu pravdesudu pravde

Sedite Evropske komisije je u BriseluSedite Evropske komisije je u Briselu


58/101

VI. SUD PRAVDEVI. SUD PRAVDE Uopte. ImenovanjeUopte. Imenovanje

Sud pravde je osnovan 1952, prvobitno kao sud pravde EvropskeSud pravde je osnovan 1952, prvobitno kao sud pravde Evropskezajednice za ugalj i elikzajednice za ugalj i elik

Stupanjem na snagu Rimskog ugovora postao je zajedniki sud svihStupanjem na snagu Rimskog ugovora postao je zajedniki sud svihzajednicazajednica

Sud pravde je sastavljen od 27 sudija (po jedan iz svake draveSud pravde je sastavljen od 27 sudija (po jedan iz svake dravelanice) i 8 nezavisnih pravobranilaca koje, u meusobnom ogovorulanice) i 8 nezavisnih pravobranilaca koje, u meusobnom ogovoruimenuju vlade drava lanicaimenuju vlade drava lanica

Sudije se imenuju sporazumom vlada drava lanica na 6 godina, aSudije se imenuju sporazumom vlada drava lanica na 6 godina, asvake 3 godine delimino se zamenjuju sudijesvake 3 godine delimino se zamenjuju sudije

Sudije biraju predsednika iz svojih redova na 3 godine, koji na tuSudije biraju predsednika iz svojih redova na 3 godine, koji na tu

funkciju moe biti ponovo biranfunkciju moe biti ponovo biran Sud pravde ima Sekretara. On odgovara: za pitanja postupka, zaSud pravde ima Sekretara. On odgovara: za pitanja postupka, zapodneske upuene sudu (dostavlja ih strankama i sudijama), upravupodneske upuene sudu (dostavlja ih strankama i sudijama), upravuSuda i prisustvuje sednicama Suda kad se razmatraju pravnaSuda i prisustvuje sednicama Suda kad se razmatraju pravnapitanja, iako nema pravo glasapitanja, iako nema pravo glasa


59/101

VI. SUD PRAVDEVI. SUD PRAVDE nadlenostnadlenost

Sud zaseda u punom sastavu, ali za odreene predmete moeSud zaseda u punom sastavu, ali za odreene predmete moeformirati veaformirati vea

U praksi rad u veima je pravilo: odluuje se u veu od 3, 5, ili 7U praksi rad u veima je pravilo: odluuje se u veu od 3, 5, ili 7sudijasudija veinom glasovaveinom glasova

Sud pravde deluje kao ustavni, upravni i albeni (apelacioni) sud, aliSud pravde deluje kao ustavni, upravni i albeni (apelacioni) sud, alion nije albeni sud u odnosu na nacionalne sudoveon nije albeni sud u odnosu na nacionalne sudove Direktno obraanje pravnih i fizikih lica sudu pravde je izuzetnoDirektno obraanje pravnih i fizikih lica sudu pravde je izuzetno Sud pravde je nadlean za tumaenje i primenu komunitarnog pravaSud pravde je nadlean za tumaenje i primenu komunitarnog prava Sud pravde kontrolie zakonitost akata: 1) koje zajedniki donoseSud pravde kontrolie zakonitost akata: 1) koje zajedniki donose

Evropski parlament i Evropski savet; 2) Evropskog saveta, 3)Evropski parlament i Evropski savet; 2) Evropskog saveta, 3)Komisije i 4) Evropske centralne banke, osim preporuke i miljenjaKomisije i 4) Evropske centralne banke, osim preporuke i miljenja Kontrola zakonitosti Suda pravde ima u vidu i zatitu pravnih iKontrola zakonitosti Suda pravde ima u vidu i zatitu pravnih i

fizikih lica u EU i u odnosu na zakonitost postupanja EUfizikih lica u EU i u odnosu na zakonitost postupanja EU


60/101

VI. SUD PRAVDEVI. SUD PRAVDE nadlenost 2nadlenost 2

Sud je nadlean da ocenjuje zakonitost akata po tubama kojeSud je nadlean da ocenjuje zakonitost akata po tubama kojepodnesu: 1) drave lanice EU, 2) Evropski savet i 3) EK ali i fizika ipodnesu: 1) drave lanice EU, 2) Evropski savet i 3) EK ali i fizika ipravna licapravna lica

Pred Sudom se moe voditi postupak: 1) po tubi za ponitaj aktaPred Sudom se moe voditi postupak: 1) po tubi za ponitaj akta

komunitarnih institucija, zbog nezakonitosti, 2) po tubi zbogkomunitarnih institucija, zbog nezakonitosti, 2) po tubi zbogpovrede ugovora i 3) za donoenje odluke po prethodnom pitanjupovrede ugovora i 3) za donoenje odluke po prethodnom pitanju Tuba za ponitaj aktaTuba za ponitaj akta: kontroli podleu uredbe, direktive i: kontroli podleu uredbe, direktive i

odluke (obavezujui akti)odluke (obavezujui akti) Tuba se moe podneti zbog: nenadlenosti; povrede bitnih pravilaTuba se moe podneti zbog: nenadle

PRAVO EVROPSKE UNIJE-PAUER POINT

Documents

Transcript of PRAVO EVROPSKE UNIJE-PAUER POINT