PRAVNO-EKONOMSKI POGLEDI

UDK 34 ISSN 2217-4176

PRAVNO-EKONOMSKIPOGLEDI

Law and Economics Views

Godina VII / Broj 1 / 2016

IZDAVAČ

NAUČNO DRUŠTVO ZA PRAVO I EKONOMIJUImotska br. 1, Beograd

Za izdavača: Prof. dr Obren Kulić

Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Slobodan Slović

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Prof. dr Vladimir Jovanović

Sekretar redakcije: Aleksandar Petrov

REDAKCIONI ODBOR

Prof. dr Branko Ljutić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu; prof.dr. Viktor Vasiljevič Pankov (Rusija) Plekhanov Russian University of Economics, Moscow;prof. dr Siniša Varga, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu; prof. dr Nenad Teofanov,Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu; prof. dr Slavomir Kaličanin,Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; prof. dr DragomirĐorđević, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu; prof. dr MišoKulić, Fakultet za uslužni biznis Univerziteta EDUCONS u Sremskoj Kamenici; mr NevenaSlović, advokat, Beograd; prof. dr Nina Planojević, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu;prof. dr Vesna Petaković, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu;prof. dr Obren Kulić, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; prof.dr Igor Pejović, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu.

IZDAVAČKI SAVET

Prof. dr Nenad Avramović, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu; prof. drMarko Ivaniš, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu; prof. dr.Marija Jovanović, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju i upravu u Beogradu; Prof. drŽivko Kulić, Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost Univerziteta Džon Nezbit uBeogradu; prof. dr Ivana Slović-Krčadinac, Visoka škola strukovnih studija za ekonomiju iupravu u Beogradu; dr Zoran Vasić, Poreska uprava, Ministarstvo finansija Republike Srbije,Beograd; Andrijana Maksimović, Državni univerzitet u Novom Pazaru; Alexander Samonig(Austrija), ECOVIS ConFidas, Beograd; prof. dr Ivan Raonić, Visoka škola strukovnih studijaza ekonomiju i upravu u Beogradu; prof. dr Cvetko Smilevski (BJR Makedonija), BusinessAcademy Smilevski, Skopje; prof. dr Slaviša Vučurević, Visoka škola strukovnih studija zaekonomiju i upravu u Beogradu.

Adresa uredništva: Imotska, br. 1, 11000 Beograd

Telefon: (+381) 011 30 98 198; e-mail: [email protected]

Sadržaj

Članci1. Nemanja BudimirETIKA U RAČUNOVODSTVU....................................................................................................... 7

2. Branimir Kalaš, Nada Milenković, Marko AleksićISTORIJSKI PRIKAZ I ANALIZA DOW JONES INDUSTRIJSKOG PROSEKAU PERIODU 2006-2015. GODINE. ............................................................................................. 21

3. Vladana DragosavacFINANSIRANJE NABAVKE POLJOPRIVREDNIH MAŠINA ..................................................... 33

Prikazi1. Aleksandar PetrovProf. dr Obren Kulić: PRIVREDNO KAZNENO PRAVO.. .......................................................... 53

Contents

Articles1. Nemanja BudimirETHICS IN ACCOUNTING............................................................................................................ 7

2. Branimir Kalas, Nada Milenkovic, Marko AleksicHISTORICAL REVIEW AND ANALYSIS OF DOW JONES INDUSTRIALAVERAGE IN PERIOD YEAR 2006-2015 ................................................................................... 21

3. Vladana DragosavacFINANCING PROCUREMENT OF AGRICULTURAL MACHINERY........................................ 33

Reviews1. Aleksandar PetrovObren Kulic, PhD: BUSINESS CRIMINAL LAW......................................................................... 53

ČLANCI

Mr Nemanja Budimir1

Agencija za knjigovodstvene poslove „BUDIMIR“Stevana Prvovjenčanog bb, Banja LukaBosna i Hercegovina

ETIKA U RAČUNOVODSTVU

Sažetak: Osnovni zadatak etike jeste definisanje načina ponašanja ljudi, te davanje odgovora napitanje kakav bi moral trebao da bude da bi čovek, pojedinac i društvo u celini ispunili svojuulogu. Da bi kompanije bile efikasne i efektivne, neophodno je uvoditi u poslovanje etičkekodekse. Što se tiče računovođa, potrebno je naglasiti da se oni konstantno nalaze pod uticajemizazova koje pruža računovodstvena profesija. Praktično iskustvo i edukacija profesionalnihračunovođa predstavlja važan segment razvoja računovodstvene profesije. Potrebno je naglasitida uloga računovođe u savremenim uslovima poslovanja ima polivalentni karakter koji, poredevidentiranja poslovnih transakcija i sačinjavanja finansijskih izveštaja, podrazumeva analizufinansijskih izveštaja, davanje saveta menadžmentu u vezi poslovanja sa hartijama od vrednosti,poresko savetovanje, ostvarivanje komparativnih prednosti, upravljanje finansijskom krizom iminimiziranje rizika u poslovanju, tačnije uloga profesionalnog računovođe usmerena je kaintegrisanom izveštavanju. Takođe, izazovi i odgovornosti sa kojima se suočavaju računovođekada prezentuju finansijske izveštaje određuju kvalitet istih s obzirom da postoji izbor izmeđuetičkih i neetičkih odluka. Svako donošenje etički ispravne odluke prolazi kroz više faza svestisvakog pojedinca. Donošenje ispravne odluke nije nimalo jednostavno jer u pojedinimsituacijama odluka može da bude moralna, a u drugoj situaciji potpuno etički neprihvatljiva,samim time računovodstvena etika treba da bude usmerena dugoročnom jačanju savestiprofesionalnih računovođa ka moralnim vrednostima, a ne kratkoročnom jačanju ličnogzadovoljstva i ugleda.

Ključne reči: etika, neetično, poslovna etika, računovodstvena etika, profesionalni računovođa.

Uvod

Poslovna etika predstavlja deo praktične filozofije i samim time ona zauzima posebno mesto u

oblasti „praktične etike“, odnosno „primenjene etike“. Poslovna etika odnosi se na oblast

ljudskih poduhvata, odnosno čovekovog delovanja i dela u organizaciji i posredstvom

organizacija. Ona predstavlja sintezu teorijskih znanja i empirijskih generalizacija ljudskog

stvaranja i delovanja, kojima je cilj dobar, pravedan, zakonit i bogat život. Upravo odatle potiče

da je praktičnost predmet istraživanja praktične filozofije i poslovne etike. Naime, ukoliko se

1 [email protected]

8 PRAVNO-EKONOMSKI POGLEDI, BR 1/2016

posmatraju zapisi iz prošlosti može se videti da je postojalo pravilo da posao i etika ne idu

zajedno. Razlog za to jeste što se smatralo da preduzeće ne bi moglo da istovremeno ostvaruje

dobitak i da bude etički ispravno. U to vreme preovladavalo je mišljenje da je za poslovni svet

dovoljno da se pridržava zakonskih propisa. Sa današnjeg stanovišta može se reći da etika i

društvena odgovornost predstavljaju značajne komponente uspeha na tržištu. Računovodstvena

profesija preuzela je na sebe veliku odgovornost da preko profesionalnih računovođa plasira

finansijske informacije u javnost. Profesionalne računovođe su osobe zaposlene u preduzećima

ili institucijama koje pružaju usluge iz područja računovodstvene profesije i kao takvi moraju da

vode računa o poverljivosti informacija jer donose odluke koje imaju uticaja na institucije,

preduzeća, pa čak i na pojedince. Postoji veliki broj faktora koji mogu da poljuljaju principe

profesionalne etike računovođa i na taj način ugrozi kvalitetno finansijsko izveštavanje. Upravo

da bi se to izbeglo neophodno je stalno usavršavanje profesionalnih računovođa jer se od njih

zahteva prikazivanje finansijskih informacija u skladu sa računovodstvenim standardima i

načelima, ali i provođenje svih oblika internih kontrola kako bi računovodstveno i finansijsko

izveštavanje bilo u skladu sa važećim zakonima. Prateći principe računovodstvene etike,

računovođe moraju na kvalitetan, razumljiv i ispravan način da prezentuju finansijske izvještaje,

kako bi bili sigurni da će njihov ugled i dalje ostati neukaljan bez obzira na okolnosti iz užeg ili

šireg okruženja.

1 Razvoj i značaj poslovne etike

Od samog početka razvoja poslovanja, sticanja profita, bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruža

dobro i uspešno poslovanje, postavljala se dilema o vezi između poslovanja i moralnog delovanja

pojedinaca i grupa. Ocem ekonomije smatra se Adam Smit, on je napisao knjigu „Istraživanje

prirode i uzroka bogatstva naroda“ koja predstavlja revolucionarno delo koje je otvorilo put

modernom shvatanju proizvodnje. Međutim, Smit je nekoliko godina pre ovoga dela napisao

„Teoriju moralnih osećanja“. U ovome delu on je isticao značaj moralnih temelja dinamičnog

kapitalizma.

Naime, pitanje odnosa poslovanja i etike može se postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo

neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu

sticanja i slično. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može da se proširi dalje na način

ETIKA U RAČUNOVODSTVU - MR NEMANJA BUDIMIR 9

rada, upotrebu prirodnih i ekonomskih resursa, rukovođenje preduzećem, odnos prema

zaposlenima i odnos prema lokalnoj zajednici, regiji i državi.

U poslednjih nekoliko godina, ova dva suprotstavljena stava o odnosu između poslovanja i etike

dobijaju sve više na značaju. Sa jedne strane, pojedini veruju da etika i način rada, posebno

upravljanje preduzećem nemaju ništa zajedničko. Oni se vode mišljenjem da ekonomija nema

nikakvu obavezu, ali ni potrebu da bude moralna. Dok sa druge strane javljaju se mišljenja da

poslovanje bez moralnih kriterija ne mogu da daju trajnije, stabilnije i zančajnije rezultate, ali i

da ne mogu da učine neku konkretnu zajednicu srćnom i prosperitetnom. Upravo iz tog razloga

se često govori o uvođenju Etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim

preduzećima. Ostaje dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora,

menadžera, službenika, radnika ili predstavlja rezultat kolektivnog i zajednočkog morala neke

grupe, društva, sredine. Može se reći da je ovo pitanje ponovo aktualizovano i da postaje

nezaobilazno, kako u razvijenim zemljama, zemljama u tranziciji, tako i u nerazvijenim

ekonomijama. Poslednjih godina poslovna etika se nalazi u svetlu sve češćih korupcija i

zloupotreba u poslovnom svetu. Negativan efekat poslovnih skandala koji su se događali u nekim

od najvećih svetskih kompanija u razvijenim zemljama odrazio se na akcionare, zaposlene i

penzionere širom sveta, naglašavajući važnost poboljšanja upravljanja i osiguranja da se takve i

slične stvari ne ponove.

Danas se sve veća pažnja usmerava ka etičkom ponašanju, socijalnim ulogama i nivou društvene

odgovornosti koje kompanija treba da ima u svom poslovanju. Razlog za to su negativna

iskustva i brojni finansijski skandali koji su potresli pojedine komapnije u svim delovima sveta.

Tokom vremena svest menadžera, zaposlenih, javnosti i uloge države u pogledu neophodnosti

etičkog poslovanja raste. Sve je veći broj komapnija koje prihvataju obavezu usvajanja i

primene etičkih normi i standarda u poslovanju. Mnogi zaposleni u kompanijama, od top

menadžmenta, pa sve do zaposlenih na najnižim nivoima poslovnog procesa, sve češće se

susreću sa etičkim problemima, ali i transformišu etičke principe u poslovnu praksu.

Naime, potrebno je naglasiti da se etika bazira na vrednostima koja se uče u porodici i tokom

celoživotnog obrazovanja. Posmatrajući odnose etike i zakona često se mogu čuti stavovi, koji

kažu da ukoliko je nešto u skladu sa zakonom, tada je to i etično. Međutim, problem etičkog i

legalnog nije tako jednostavan. Ovaj problem može se prikazati na slici, koja sledi.


Slika 1. Klasifikacija etičnosti odluka2

EtičnoNeetično

Legalno Nelegano

O tome u kom polju će se nalaziti neka aktivnost, zavisi od tačke gledišta, ali i od toga u kakvim

je okolnostima određena aktivnost preduzeta. To je najbolje objasniti na primeru preduzeća. U

nekim slučajevima odavanje poverljivih informacija o kompaniji, ukoliko se bavi nečim

nelegalnim može biti etično, iako predstavlja povredu odredbi opšteg akta te se u tom slučaju

može rasporediti u polje broj dva etično i legalno. Međutim, u situacijama kada te informacije

ugrožavaju nacionalnu sigurnost, tada se raspoređuju u polje neetično i legalno (polje III.) i

polje neetično i nelegalno (polje IV.).

2 Etika u računovodstvu

Etika predstavlja nauku o moralu, koja istražuje smisao i ciljeve moralnih normi, osnovne

kriterijume za moralno vrednovanje. U širem smislu etika se može definisati kao skup moralnih

principa ili vrednosti koji su obavezni za pripadnike pojedinih profesija.3 Ovo se posebno odnosi

na profesiju lekara i advokata, ali ne i u manjoj meri na računovođe i revizore koji vrše funkciju

od javnog interesa. Tradicionalne profesije nastale su u oblasti medicine, prava i teologije, dok je

profesija u oblasti računovodstva novijeg doba, odnosno starija je tek oko 170. godina.

Osnivačima računovodstvene profesije smatraju se William Deloitte koji je osnovao svoju

kompaniju u Londonu 1845. godine, Semjuel Price koji se sa Edwin Waterhous-om udružio u

partnerstvo 1867. godine i William Peat koji je započeo svoju praksu 1867. godine. Oni se

smatraju jednim od osnivača prvog profesionalnog udruženja računovođa. Upravo to udruženje

dobilo je kraljevsku povelju 1880. godine i izvršilo prvo profesionalno imenovanje „Ovlašćeni

računovođa“. Godine 1882 osnovano je prvo profesionalno udruženje u Americi, i to Institut

2M.W. Hoffman, M.J. Moore, Business Ethics: Readings and Cases in Corporate Morality, Mcgraw Hill PublishingComapny,1990,74.3D. Milojević, Finansijska revizija i kontrola, Beograd, 2007, 44.

II. Etično i legalno I.Etično i nelegalno

III.Neetično i legalno IV. Neetično i nelegalno


računovođa i knjigovođa grada Njujorka, a prve licence izdao je 1896. godine. S obzirom da

profesiji računovođa u odnosu na tradicionalne profesije nedostaje istorija i tradicija, podrška

etike za nju ima veliki značaj.

Dakle, računovodstvo kao delatnost vrednosnog praćenja i proučavanja pojava koje su povezane

sa poslovanjem nekog poslovnog subjekta, priprema informacije za interne i eksterne korisnike.

Upravo zbog toga je jako važno da oni koji donose odluke mogu da se pouzdaju u te informacije.

U današnje vreme teško se može zamisliti poslovodstvo koje neke svoje značajne poslovne

odluke donosi bez učešća računovođa.4 Zbog toga su računovođe dužni da se pridržavaju

pravnih, poslovno-etičkih i drugih pravila koja im omogućavaju stručnu odlučnost. Šef

računovodstva dužan je poštovati načela profesionalne etike i znati kako se na odgovarajući

način mora ponašati u slučajevima postojanja različitih pritisaka i drugih etičkih dilema. Svakom

pojedincu koji je zaposlen u računovodstvu etika nalaže da poštuje opšta opredeljenja i principe

etičkog ponašanja. U te principe ubrajaju se:

Utvrđivanje štetnih posledica koje mogu da nastupe na osnovu njegovih odluka;

Utvrđivanje svih prednosti i troškova koje učesnici mogu da pretrpe zbog njegovih

odluka;

Istraživanje svih značajnih i moralnih očekivanja koja su povezana sa njegovom

odlukom;

Stalno praćenje etičkih dilema sa kojima se susreću donosioci profesionlanih odluka;

Usmeravanje svoga delovanja tako da ono odgovara želji da drugi na isti način deluju

prema njemu;

Osiguravanje da njegove delatnosti pod posebnim uslovima budu usklađene sa pravilima

ponašanja;

Sređivanje delatnosti kojom se bavi tako da je može pravilno oceniti svaka

nezainteresovana grupa profesionalaca njegovog ranga- profesionalna etika;

Proveravanje da li bi se dobro osećao ukoliko bi bilo neophodno da svoje ponašanje

obrazloži u javnosti.

Bez obzira na to što postoji veoma veliki broj različitih zakona, tokom istorije se javila potreba

za samoregulacijom područja računovodstva, koje se sastoji u donošenju etičkih kodeksa. Ti

4 B. Mayr, Računovođa je poklic prihodnosti, Poslovno računovodstvo br.3, (IV) 2, 2011, 6-7.


kodeksi mogu se definisati kao brižljivo izabrani, do određene mere sistemski prikupljeno i jasno

formulisano mnoštvo ocena, merila, životnih usmerenja i normi koje služe kao praktična pravila

ispravnog ponašanja pojedinca, odnosno kao uzorci za primereno rukovođenje i delovanje u

određenoj zajednici.

3 Računovodstvena profesija i etički kodeks računovođa

Početkom industrijske revolucije započeo je i razvoj računovodstvene profesije. Dalji razvoj

uslovio je tehnološki napredak i informatizacija te sve veći zahtevi globalnog tržišta.

Karakteristika računovodstvene profesije jeste u činjenici da je podložna kontinuiranom

usavršavanju iz specijalizovanih područja te je prisutna kako u privatnom tako i u javnom

sektoru. Naime, računovodstvenu profesiju drugačijom od ostalih čini to što ona prihvata

odgovornost i delovanje u javnom interesu.

Delovanja računovodstvene profesije može se svrstati u četiri područja, a to su:

Privatno računovodstvo (ovo računovodstvo odnosi se na privatna preduzeća i banke);

Javno računovodstvo (ono se odnosi na ovlaštene revizore u revizorskim kompanijama);

Računovodstvo neprofitnih organizacija (bolnice, udruženja) i državno računovodstvo

(državne službe, lokalna uprava i samouprava);

Obrazovanje (tu spadaju univerziteti i naučni instituti).

Etički problemi u računovodstvenoj profesiji suočavaju se sa dve poteškoće, a koje su

međusobno povezane. Jedna se odnosi na pitanje kakva je narav računovodstvenog podatka u

smislu da li je to privatno ili javno dobro. Sa druge strane, druga poteškoća nastaje iz asimetrično

raspodeljenih računovodstvenih podataka i to između onih koji imaju korist od poslovanja

kompanije.5 Ova područja podjednako su zahtevna i samim time je neophodno raspolagati

velikom količinom znanja, kontinuirano se usavršavati, jer su sva ta područja podložna

promenama zakonodavstva.

Etika profesionalnih računovođa zasnovana je na pet osnovnih principa, a to su: objektivnost,

integritet, profesionalna osposobljenost, poverljivost i profesionalno ponašanje.6

5 K. Krkač, H. Volarević, M. Josipović, Načela poslovne etike i korporacijske društvene odgovornosti u područjuračunovodstva, revizije, financija i bankarstva, Zagreb, 2011, 187.6 D. Malinić, Etička dimenzija kvaliteta finansijskog izveštavanja, Ekonomika preduzeća, 2011, 243.


S obzirom da je osnovna funkcija računovodstvene profesije obezbeđivanje uslova poverenja

javnosti, a sve sa ciljem ostvarenja ove funkcije u tom smeru usmereni su i zahtevi pridržavanja

kodeksa etičkog ponašanja profesionalnih računovođa. Najmasovniji primenjivani

računovodstveni etički kodeksi u savremenim uslovima poslovanja su Kodeks etike koji je

donela profesionalna organizacija American Institute of Certified Public Accountants (AICIPA)

i Međunarodna federacija računovođa (The International Federation of Accountants- IFAC).

Međunarodna federacija računovođa formirana je 1977. godine i samim tim danas predstavlja 2,5

miliona računovođa iz raznih područja poslovanja iz 129 država širom sveta. Kako bi se

osigurale pouzdane i transparentne informacije i da bi se zaštitio javni interes, Međunarodna

federacija računovođa propisuje potrebna znanja, profesionalne stavove i etiku računovodstvene

profesije na međunarodnom nivou. Krajem dvadesetoga veka Međunarodna federacija

računovođa u okviru svoga delovanja je putem Odbora za međunarodne računovodstvene

standarde etike za računovođe razvila Kodeks etike za profesionalne računovođe. Kao podloga

za razvoj ovoga Kodeksa bio je Kodeks Američkog instituta ovlaštenih računovođa (AICIPA).

Naime, Kodeks profesionalne etike koji je doneo AICIPA sačinjen je od dva osnovna strukturna

dela. Prvi deo odnosi se na principe profesionalnog ponašanja uz pomoć kojih se izražavaju

osnovni stavovi o etičkom ponašanju članova profesije. Principi upućuju na etičko ponašanje

koje mora biti iznad onog koje je propisano zakonom, a odnosi se na: odgovornost (u smislu

profesionalnog rasuđivanja), javni interes, integritet, objektivnost i nezavisnost, dužna pažnja,

područje i karakter usluge.

Drugi deo kodeksa odnosi se na pravila ponašanja i on je konkretniji od prvog dela. Njega

primenjuju samo računovođe koje svoju aktivnost obavljaju u javnoj praksi. Ovaj deo u svojoj

strukturi sadrži celine koje se odnose na:

nezavisnost, integritet i objektivnost;

obaveznost primene opštih i tehničkih standarda;

odgovornost prema klijentima;

ostale odgovornosti i postupanja.

Sa druge strane izdvaja se Etički kodeks profesionalnih računovođa Međunarodne federacije

računovođa. Međunarodna profesionalna regulativa obuhvata standarde u oblasti računovodstva,

standarde u oblasti revizije, etičke standarde, standarde edukacije, standarde kontrole kvaliteta,


tehničke standarde i informatičke standarde, a koji čine ključne instrumente globalizacije

finansijskog izveštavanja.

Što se tiče poštovanja Kodeksa može se reći da je najbolji način stalno informisanje i

usavršavanje sa naglaskom na etičko ponašanje kako bi računovođe bile kompetentne za

savetovanje i osiguravanje efikasnog finansijskog menadžmenta. Razlog zbog kojeg se javlja

nedostatak nekog etičkog kodeksa jeste činjenica da unutar jedne organizacije ne pokriva sve

etičke, ali i neetičke oblike ponašanja.7 Naime, da bi računovođe mogle da obavljaju svoj posao

kako nalaže računovodstvena profesija neophodno je da se oslanjaju na savete i pomoć osoba

koje imaju veće iskustvo i stručnije su od njih, ali i da se konsultuju sa merodavnim telima,

nadređenim i nezavisnim stručnjacima.

Potrebno je naglasiti da računovodstvena etika postaje sastavni deo svakodnevnog poslovanja.

Samim tim ukoliko se želi biti uspešan u svom poslu etičnost se ne bi trebala odvajati od

profitabilnosti, već bi uspostavom etičkih kodeksa i društveno odgovornog ponašanja, etičkim

stavovima i uverenjima trebalo težiti zajedničkom cilju razvoja i rasta.8

4 Donošenje odluke koja je etički ispravna

Da bi se donela etički ispravna odluka ona prolazi kroz više faza svesti pojedinca. Doneti

ispravnu odluku kada nastupi nemoralna situacija nije nimalo jednostavno. Naime, jedna odluka

koja u određenoj situaciji može da deluje moralno i ispravno, u drugoj može da bude nekorektna.

Što se tiče donošenja etičke odluke, razlikuju se četiri pristupa, a to su:

Najmoralnija je ona odluka koja pojedincu obezbeđuje najviše koristi i samim time je i

najprihvatljivija;

Na osnovu procene bira se ona odluka koja će za najveći broj učesnika u poslovnom

procesu da donese najmanje loš ishod;

Donošenjem odluke ne smiju se narušiti prava drugih osoba u procesu;

Odluka koja je najprihvatljivija neophodno je da se temelji na principima pravednosti,

nepristrasnosti i jednakosti.9

7 M. Ćorić, I. Jelavić, Etika u poslovanju, Zagreb, 2009, 404.8 A. Aleksić, Poslovna etika- element uspješnog poslovanja, Zbornik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, god. 5,Zagreb, 2007, 419-429.9 Ibid.


Međutim, neophodno je praviti razliku između pogrešno donesene odluke, ali etički ispravne, od

odluke koja je svesno donesena sa ciljem da se lažiraju stvarni finansijski pokazatelji. Naravno, u

većini slučajeva obe odluke utiču na poslovni rezultat, ali osnovna razlika je u činjenici da u

prvom slučaju nakon ponovljene procene situacije pokušava se ispraviti doneseni sud u korist

ponovnog moralnog preispitivanja odluke. Sa druge strane, u drugom slučaju nastoji se izbeći

ponovno preispitivanje donesene odluke ili se pokušava u potpunosti zataškati razlog donošenja

odluke.

Takođe, nekvalitetno finansijsko izveštavanje može da ima ozbiljne posledice jer ne utiče samo

na vlasnike preduzeća zbog gubitka očekivanih prinosa od dividendi i kapitalnih dobitaka, nego i

na zaposlene zbog mogućeg smanjenja plata, na tržište kapitala jer se javlja nepoverenje, na

državu jer se vrši utaja poreza, na kreditore zbog gubitka prinosa od kamata i uloženog kapitala,

na nacionalnu ekonomiju jer se smanjuju investicije i bruto društveni proizvod, raste

nezaposlenost pa i na samu računovodstvenu profesiju jer se narušava njen kredibilitet.10

5 Neetično ponašanje u računovodstvenoj profesiji

Uz pomoć računovodstvenih podataka kojima se manipuliše pojedinci u preduzeću dovode se u

zabludu i to na način na koji oni ne žele da budu obmanjeni. Tu se radi o poverenju, sukobu

interesa, poverljivosti podataka te zviždanju.11 Pod pojmom zviždanje podrazumeva se postupak

pojedinca koji je usmeren ka javnom upozoravanju na nezakonite ili neetične aktivnosti u

poslovanju bez obzira na posledice sa kojima se mogu suočiti zbog tih postupaka.

Sa druge strane, okolnosti koje mogu da stvore pretnje za profesionalne računovođe prilikom

odlučivanja podrazumevaju između ostalog neprimerenu upotrebu imovine koja je data na

korišćenje, a koja je u vlasništvu kompanije ili institucije, postojanje finansijskog interesa kod

poslodavca, prihvatanje vrednih poklona, pretnje otkazom ili bilo koji drugi vid spoljnog pritiska

od strane poslovnih partnera poslodavca.

Kodeks etike za profesionalne računovođe predvideo je da se uz pomoć mera zaštite mogu

ukloniti ili barem ublažiti pretnje na neki prihvatljiv nivo. U te mere se ubrajaju: jake interne

kontrole, primereni disciplinski postupci, politika praćenja kvaliteta rada, sistem nadzora

10 D. Malinić, op.cit., 261.11 S.Krkač, op.cit., 187-199.


računovođa, pravovremeno inforimsanje zaposlenih o načinu rada i politikama poslovanja,

zapošljavanje kompetentnog osoblja, naglašavanje važnosti etičkog ponašanja svih zaposlenih, a

ne samo računovođa.

Takođe, postupci koje računovođe mogu da obavljaju i da na taj način ne utiču na poslovni

rezultat i profitabilnost, a da se ne narušavaju načela etičnosti i zakonom dozvoljene granice su

izbegavanje ili ubrzavanje otpisa potraživanja, izbor veka trajanja i metode otpisa imovine,

metode vrednovanja zaliha, dugoročna rezervisanja, procena vrednosti dugotrajne imovine.

Poštujući načelo opreznosti neophodno je voditi računa da se u uslovima neizvesnosti poslovni

gubici ne podcenjuju, a poslovni dobici ne precenjuju.12 U pojedinim slučajevima da bi se

ispunili zahtevi nadređenog prelazi se preko neispravnih i sumnjivih računovodstvenih operacija,

kao što su: poreske prevare, nameštanje poslovnog rezultata, neispravni obračuni.13 Jedan od

takvog razloga ponašanja može se zasnivati na činjenici za dokazivanjem samog računovođe ili

se takve radnje čine zbog straha od degradiranja ili otpuštanja. Kada je reč o takvom neetičkom

ponašanju rukovodioci moraju da provode odgovarajuće disciplinske mere koje treba da posluže

kao primer drugima.

Finansijske računovođe često zbog strateških razloga manipulišu finansijskim rezultatima i

pogrešno ih prikazuju i upravo to je razlog zašto bivaju sankcionisani od svojih profesionalnih

udruženja.14 Samim tim se Kodeksom etike za profesionalne računovođe obrađuje upravo taj

segment računovodstvene profesije te se naglašava važnost nezavisnosti revizorskog tima

prilikom obavljanja postupka revizije i izražavanja svog profesionalnog mišljenja. Naime, niko

od učesnika u postupku revizije ne sme imati direktan ili indirektan finansijski interes, a sve to

kako bi se sprečila pretnja vođena ličnim interesom.

Potrebno je naglasiti da revizija kao ključno područje javnog računovodstva obezbeđuje profit

na osnovu poreskog savetovanja i na osnovu pružanja ostalih savetodavnih usluga svojim

klijentima i na taj način deluje u korist svoga klijenta, a ne opšteg dobra. Bez obzira što

računovođe koje država licencira kao revizore imaju obavezu prema klijentu, državne institucije

ipak smatraju da oni imaju obavezu prema opštem dobru i samim time obavezu da prijavljuju sve

oblike prevara.15

12 K. Žager et al., Analiza financijskih izvještaja, Zagreb, 2008, 145.13 G. Knežević, N. Stanišić, V. Mizdraković, Analiza finansijskih izveštaja, Beograd, 2013, 160-164.14 N.Budimir, Forenzičko računovodstvo, Anali poslovne ekonomije br.8, Banja Luka, 2013, 1-16.15 S. Krkač, op.cit., 187-199.


Osnovni pokretač neetičkog ponašanja uglavnom leži u nastojanjima ka većoj ambicioznosti, što

naravno za posledicu ima povećanje u većini slučajeva lične koristi ili zbog pritiska nadređenih

da se ostvare pozitivni finansijski rezultati u što kraćem vremenskom periodu. Najbolji primer

neetičkog ponašanja iz prakse jeste slučaj kada su tri javne svetske računovodstvene kompanije

optužene za malverzacije sa putnim troškovima. Ove kompanije iako su imale sa putničkim

agencijama sklopljene ugovore u kojima su bili navedeni rabati od 40% kao i drugi popusti, one

su svojim klijentima naplaćivale pune iznose prevoznih karata, iznajmljivanja automobila i

hotelskog smeštaja. Poslednjih godina ovakvi i slični skandali poljuljali su poverenje u

računovodstvenu profesiju i samim time su doprineli jačanju važnosti finansijskog izveštanvanja

i njegovog kvaliteta. Sam pojam neetičnosti uglavnom je predmet razmatranja prilikom

finansijskog izveštavanja koje obuhvata neprovođenje vremenskih razgraničenja prihoda,

netačno prikazivanje poslovnih rezultata, a sve to sa ciljem da se plati manji porez na dobit

ukoliko je reč o obvezniku poreza na dobit ili prilikom izbegavanja pojedinih knjiženja koja

utiču na finansijski rezultat. U ovakvim slučajevima ono etično u račnovođi trebalo bi da

prevagne i da izađe na videlo.

Takođe, postoji veliki broj primera koji pokazuju da pojedini doneseni zakoni nisu uvek i etični,

ali postoje i situacije gde se ponekad etično ponašanje protivi zakonu. Naime, ažurna

dokumentacija daje uvid u stvarno finansijsko poslovanje i pruža dokaze za donošenje odluke

profesionalnih računovođa, samim time pronaći granicu etički ispravne odluke nije nimalo

jednostavno.

Posmatrajući globalno pad poverenja u finansijsko izveštavanje generalno povećava rizik

ulaganja za investitore, finansijski tokovi se usporavaju, a to na kraju utiče i na smanjenje

efikasnosti tržišta kapitala.16

Zaključak

Može se zaključiti da je u razvijenim kulturama finansijskog izveštavanja i računovodstva opšte

prihvaćen stav da kvalitetno finansijsko izveštavanje doprinosi ekonomskom razvoju i

prosperitetu nacionalne, regionalne i svetske ekonomije. Prilikom sastavljanja finansijskih

16 D. Malinić, op.cit., 261.


izveštaja, računovođe svojim stavom utiču na uspešnost poslovanja i pružaju celokupnu sliku o

finansijskom položaju kompanije ili institucije.

Naime, zakonske podloge predstavljaju dobru osnovu za ponašanje u okvirima zakonom

dopuštenih granica, ali ne i dovoljne. Važno je naglasiti da se Etičkim kodeksom za

profesionalne računovođe definišu osnovni ciljevi i principi računovodstvene profesije. Prema

Kodeksu ciljevi računovodstvene profesije su da ona funkcioniše u skladu sa zahtevima javnog

interesa prema najvišim profesionalnim standardima. Osnovne etičke vrednosti za

računovodstvenu profesiju su: poverenje, čestitost, odgovornost, fer odnosi i pravičnost,

privrženost poslu i civilizovano ponašanje.

Što se tiče donošenja odluka profesionalne računovođe moraju da se pridržavaju zakonskih,

etičkih i profesionalnih normi ponašanja. Praktično iskustvo, dodatna usavršavanja i

specijalizacija u odgovarajućim područjima omogućavaju računovođama da pridonose boljem

razumevanju i shvatanju potencijalnih problema pa i njihovom rešavanju. Dakle,

računovodstvena etika treba da se posmatra kao proces dugoročnog usmeravanja ka osnovnim

vrednostima i sposobnostima pojedinaca, a ne kao kratkoročno jačanje ugleda, poverenja i ličnog

zadovoljstva prvenstveno jer u tome leži snaga računovođa u računovodstvenoj profesiji.

Na osnovu svega može se zaključiti da profesionalna etika zahteva da se računovođe u celosti

posvete svome delovanju i da su dužni pobrinuti se za stalno povećanje kvaliteta rukovođenja i

računovodstvenog izveštavanja. Takođe, etiku ni na kojem području ne mogu da nadomeste

zakoni i tržište. Profesionalni kodeks sadrži samo ograničena rešenja na području etike.

Činjenica je da se privredni odnosi menjaju i da se sa njima menja i kompleksnost odluka sa

kojima se suočavamo. U takvim slučajevima se može osloniti na sebe i svoje vrednosti. Upravo

iz tog razloga potrebno je shvatiti činjenicu da vrednost ne predstavlja „imati“ nego „biti“. Samo

je u tom slučaju moguće smanjiti broj etički spornih dela, kao i to da će poslovni svet postati

ugodniji za sve učesnike.


ETHICS IN ACCOUNTING

Summary: The key task of ethics is to define the way people behave, and to work out theanswer to the qestion what should the morality be like for the individual person and the societyas a whole to fulfil their roles.In oreder for companies to be efficient and effective, they ought tointroduce ethical codes in their business operation. Professional accountants are daily affected bythe challenges offered by the accounting profession. Practical experience and training ofprofessional accountants also represents an important segment of the development of accountingand auditing profession. An accountant takes on multiple roles in modern business conditions,including recording of business transactions and financial statment preparation, analysis offinancial statements, providing advice to management about the operations with securities, taxadvice, achieving comparative advantage, managing financial crisis and minimizing businessrisks,i.e., the role of a professional accountant is oriented more towards integrated financialreporting. Challenges and responsibilities faced by accountants when presenting financialstatements determine the quality of the same given that there is a choice between ethical andunethical decisions. Every decision the correct ethical decision goes through several stages ofconsciousness of each individual. Making the right decision is not simply because individualdecisions in one situations may be moral, ethical, and in another situation completelyunacceptable, thus accounting ethics should be directed to raising awareness of the long-termprofessional accountants to moral values,rather than short-term strengthening of personalsatisfaction and reputation.

Keywords: Ethics, unethical, professional ethics, accounting ethics, professional accountants.

Literatura

1. Aleksić A., Poslovna etika- element uspješnog poslovanja, Zbornik Ekonomskog fakulteta

u Zagrebu br.5 (419-429), 2007.

2. Budimir N., Forenzičko računovodstvo, Anali poslovne ekonomije, br.8 (1), (1-16), 2013.

3. Ćorić M., Jelavić I., Etika u poslovanju, Obnovljeni život, Zagreb, 2009.

4. Hoffman W., Moore J., Business Ethics: Readings and Cases in Corporate Morality,

Mcgraw Hill Publishing Comapny, 1990.

5. Knežević G., Stanišić N., Mizdraković V., (2013). Analiza finansijskih izvještaja,

Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013.


6. Krkač K., Volarević H., Josipović M., Načela poslovne etike i korporacijske društvene

odgovornosti u području računovodstva, revizije,financija i bankarstva, Obnovljeni život,

Zagreb,2011.

7. Malinić D., Etička dimenzija kvaliteta finansijskog izveštavanja, Ekonomika preduzeća,

Beograd, 2011.

8. Mayr B., Računovođaje poklic prihodnosti. Poslovno računovodstvo, IV(3), (6-7). 2011.

9. Milojević D., Finansijska revizija i kontrola, Beogradska poslovna škola, Beograd,2007.

10. Žager K., Mamić Saćer I., Sever S., Žager L. , Analiza financijskih izvještaja, Masme,

Zagreb, 2008.

Rad primljen 01.06.2016.

Msc Branimir Kalaš17

Dr Nada Milenković

Msc Marko AleksićUniverzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici

ISTORIJSKI PRIKAZ I ANALIZA DOW JONES INDUSTRIJSKOGPROSEKA U PERIODU 2006-2015. GODINE

Sažetak: Berzanski indeksi predstavljaju važne pokazatelje u ekonomiji koji omogućavajusagledavanje prilika na tržištima širom sveta, tj. ukazuju na kretanje prosečnih cena hartija odvrednosti kompanija koje su uključene u korpe svetskih berzanskih indikatora. Jedan odnajpoznatijih berzanskih indeksa jeste Dow Jones indeks, pri čemu se autori fokusiraju na njegovprosek tj. odnos između prosečne cene hartije od vrednosti i pondera uvažavajući bazni period ibaznu vrednost. Cilj rada reflektuje se kroz prepoznavanje značaja berzanskih indeksa kaoključnih parametara na finansijskom tržištu, koji omogućavaju bolje sagledavanje situacija iuslova na tržištu, dok je predmet rada usmeren na prikaz kretanja Dow Jones proseka udesetogodišnjem vremenskom periodu od 2006. do 2015. godine.

Ključne reči: berza, indeksi, Dow Jones, prosek

Uvod

Berza predstavlja organizovan prostor na kome se vrši kupovina i prodaja određene robe tj.

tržišnog materijala standardizovanog karaktera. Sve informacije koje dolaze sa finansijskih berzi

mogu se prikazati putem indikatora koji se nazivaju berzanski indeksi, pri čemu se najčešće

izražavaju putem proseka ili indeksa. Oni predstavljaju prosečne cene hartija od vrednosti na

berzi, tj. odnos između cene date hartije od vrednosti i pondera (baznog proseka) cena odabranih

hartija od vrednosti. Za njih je karakteristično da polaze od baznog vremena i bazne vrednosti

koja se indeksira brojevima 1,10, 100, 1000. 18 Berzanski indeks i njegovo kretanje jesu

pokazatelj ponašanja određenog tržišta i oni reflektuju kakva je konjunktura, odnosno

17 [email protected] Vunjak, N., Kovačević, Lj., Vitez, M., Petrović, P. (2014). Finansijske berze, Ekonomski fakultet u Subotici,

Proleter a.d. Bečej, 200.


ekonomska aktivnost preduzeća koja se kotiraju na berzi. Upravo putem njih možemo uočiti

kakav je trend na tržištu tj. odnos ponude i tražnje akcija tog dana i zato, ako dođe do drastičnog

skoka cena akcija to će imati pozitivnih efekata na berzanski indeks i obrnuto.19 Nije teško

zaključiti, da u periodima ekspanzije i prosperiteta indeksi rastu, dok u kriznim momentima i

uslovima recesije indeksi imaju opadajući trend. Cilj rada ogleda se u prepoznavanju značaja

berzanskih indeksa kao ključnih parametara na finansijskom tržištu, koji omogućavaju bolje

sagledavanje situacija i uslova na tržištu. Predmet rada je manifestovanje kretanja Dow Jones

proseka u desetogodišnjem vremenskom periodu od 2006. do 2015. godine.

Dow Jones prosek zauzima relevantno mesto u svakodnevnim izveštajima sa Njujorške berze i

kao takav predstavlja jedan od fundamentalnih pokazatelja stanja i promena cena akcija na

dotičnoj svetskoj berzi. Dow Jones procene stekle su veliku popularnost zbog nekoliko razloga.

Prvo, one predstavljaju najstarije procene, što u kombinaciji sa Dow teorijom podrazumeva

nezaobilazan element kod tehničke analize cene akcija. Ove procene je razvio Čarls Dau, pri

čemu je prva lista izašla 1884. godine i sadržala je 11 akcija gde su posebno mesto zauzimale

isključivo akcije železničkih kompanija koje su tada bile dominantno prisutne u američkoj

ekonomiji.

1. Dow Jones indeks - istorijski osvrtPrvi Dow Jones industrijski prosek obuhvatao je 12 akcija i prisutan je od 1897. godine. Skoro

dvadeset godina kasnije, lista je proširena, pri čemu je sve do 1928. godine vršena zamena

akcija, a korišćen je i metod multiplikatora za usaglašavanje deobe akcija, da bi iste godine bio

usvojen i metod stalnog deljenja, a sama lista je proširena na 30 akcija.

Tabela 1. Lista kompanija industrijskog proseka u martu 1999. godine20

Naziv kompanije Sektor Naziv kompanije Sektor

Allied Signals Vazduhoplov iautomobilska industrija Goodyear Gume

Alum Co Aluminijum Hewlett Packard Informatika

19 Unković, M., Milosavljević, M., Stanišić, N. (2010). Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje, Univerzitet

Singidunum, Beograd, 17.20 Dugalić, V., Štimac, M. 2005. Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 223-226

ISTORIJSKI PRIKAZ I ANALIZA DOW JONES INDUSTRIJSKOG PROSEKA 23U PERIODU 2006-2015 - B. KALAŠ, N. MILENKOVIĆ, M. ALEKSIĆ

Naziv kompanije Sektor Naziv kompanije SektorAmerican Express Finansijske usluge IBM Informatika

AT&T Telekomunikacije International Paper Papir

Boeing Vazduhoplov Johnson & Johnson Lekovi, sredstva zahigijenu

Caterpillar Građevinska oprema McDonalds Restorani

Chevron Nafta i energija Merck&Co Lekovi, farmakologija

Coca Cola Piće i hrana Minn M&M Birotehnika

Disney Mediji Morgan J.P. Banke

DuPont Hemija Philip Morris Duvanska industrija

Eastman Kodak Fotografija Procter & Gamble Sredstva za higijenu

Exxon Nafta i energija Trawelers Osiguranje i finansije

General Electric Industrija, mediji,finansijski servis Union Carbide Hemija

General Motors Automobilska industrijaUnion Tech Mehanika

Wall-Mart Distribucija

Dau teorija se smatra pretečom tehničke analize i njena primena primena nije bez značaja u

današnjim uslovima. Shodno tome, izdvajaju se osnovna načela date teorije:21

Procena je u osnovi svega - svaki mogući faktor koji se odnosi na ponudu i tražnju mora

se odraziti na procene tržišta uz uvažavanje i uticaja više sile kao što su npr. prirodne

nepogode, zemljotresi itd.

Tržište ima tri prvaca kretanja - primarno, sekundarno i neznatno. Progresivno kretanje

postoji onoliko dugo koliko je svaki uzastopni rast i pad bio veći od prethodnog, pri čemu

takvo kretanje mora imati obrazac amplitude minimuma i maksimuma. S druge strane,

regresivno kretanje bilo bi suprotno amplitudama negativnog minimuma i maksimuma.

Glavna kretanja imaju tri faze - prva faza podrazumeva kupoivnu zasnovanu na dobroj

informisanosti investitora, dok se druga faza odigrava kada cene počnu rapidno da rastu,

a poslovne vesti poboljšavaju. Treća faza ogleda se u povećanju javnog učešća kroz

objavljivanje datih informacija o porastu berzanskih akcija.

21 Dugalić, V., Štimac, M. 2005. Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 223-226


Procene moraju da potvrde jedna drugu - signali ne moraju da se pojave u isto vreme, ali

je bolje ukoliko su blizu jedni drugima, jer ukoliko postoji razmimoilaženje procena

sužava se prostor za izvođenje pouzdanog zaključka.

Obim mora da potvrdi kretanje - manifestuje se kroz formulaciju da obim treba da se širi

u pravcu glavnog kretanja, te ako je ono naviše, obim treba da se širi kao što cene rastu i

obrnuto.

Kretanje se smatra efektivnim dok daje određene povratne signale - proučavanje nivoa

podržavanja i nivoa otpora, obrazaca cena, linija kretanja i nestalnih procena neretko se

koriste kao tehnička sredstava.

Analiza razvojne dinamike Dow Jones indeksa manifestuje umereni rast datog pokazatelja u

industrijskom sektoru sve do početka 80ih godina prošlog veka. Osamdesetih godina, promenom

zakona SAD-a, usledio je nagli porast cena na berzi, gde je zakonom dozvoljeno korišćenje

penzionih fondova i fondova novčanog tržišta na berzi. Polovinom 1984. godine Dow Jones

prosek prelazi granicu od 100 poena, pri čemu je ekspanzija naročito bila kod običnih akcija.

Najveći pad jednodnevnog proseka još od 1914. godine se desio 19. oktobra 1987. godine (ovaj

datum je poznat kao Crni Ponedeljak) i iznosio je 22.61%. Dalje, 13. oktobra 1989. godine

usledio je još jedan manji pad, koji je inicirao kolaps tržišta obveznica od 7%. 22

Grafikon 1. DJIA na Crni ponedeljak 1987. godine23

22 Vunjak, N., Kovačević, Lj., Vitez, M., Petrović, P. (2014). Finansijske berze, Ekonomski fakultet u Subotici,

Proleter a.d. Bečej, 204.23 http://www.dmi.uns.ac.rs/site/dmi/download/master/primenjena_matematika/PetarOstojic.pdf


Kapor (2007) navodi čitavu hronologiju događaja koji su prethodili kolapsu:24

-14.10.1987. godine nivo trgovinskog deficita SAD od 15.7 mlrd USD je bio viši za 1.2 mlrd

USD nego što se očekivalo, pri čemu su američki dolar i Dow Jones indeks značajno pali.

-15.10.1987. godine banke su povećale kamatne stope uz pad prinosa na obveznice i Dow Jones

indeksa.

-16.10.1987. godine rekordno nizak nivo Dow Jones indeksa i prodaja hartija od vrednosti u

jednom danu.

-19.10.1987. godine Dow Jones je pao za 20% uz rekordne gubitke na berzama u Hong Kongu,

Singaporu, Amsterdamu, Briselu i Frankfurtu.

1.1 Kritike Dow Jones prosekaBez obzira na šrioku upotrebu Dow Jones proseka, postojali su i određeni kritički osvrti na sam

pokazatelj. Prva kritika se odnosila na uključivanje akcija kompanije AT&T u industrijske

procene, iako sama kompanija treba da se nalazi na listi telekomunikacionih kompanija. Razlog

njenog uključivanja u industrijski sektor ogleda se u popravljanju indeksnog proseka zbog toga

što je kompanija imala relativno visoke cene akcija. Drugo, kritika je usmerena na mali broj

uzoraka prilikom determinisanja Dow Jones indeksa, jer se u sektoru industrije kotiralo više od

2200 različitih akcija koje su emitovane od strane 1700 kompanija. Treća kritika podrazumeva

odabir kompanija koje ulaze u indeksni prosek, pri čemu su birane kompanije kao najbolji

učesnici u industrijskom sektoru. Tako, ukoliko akcije neke kompanije počnu da gube na

vrednosti, iste se zamenjuju drugim akcijama koje su atraktivnije i poželjnije za industrijski

prosek.

Četvrto, aktuelnost Dow Jones procene je upitna, jer je od 1960. godine prisutna tendencija

manjeg rasta indeksa na tržištu bikova i sporijeg pada na tržištu medveda. Peta kritika se odnosi

na veličinu kompanije koje se nalaze na listi procene iz razloga što su uključene najveće

kompanije u svojoj delatnosti što dovodi do dugoročne nesrazmere između poboljšanja

proizvodnje i prodaje tj. profita. Šesta i sedma kritika se fokusiraju na visinu indeksa Dow Jones

proseka, jer je zahvaljujući ovom indikatoru stvorena nerealna slika o finansijskom stanju

24 Kapor, P. (2007). Investicioni fondovi i investiranje u hartije od vrednosti, Poslovni biro, Beograd, 79.


američke privrede, kao i na nestabilnost pri procenjivanju berzanskog indeksa kao posledica

deobe i zamene akcija.

Tabela 2. Uporedni prikaz DJIA i S&P 50025

DJIA S&P 500

DJIA predstavlja prosek

DJIA meri promene cene

Promena pondera vrši se sa promenama cena

akcija

DJIA delilac se neprestano smanjuje zbog

deobe akcije

S&P 500 predstavlja indeks

S&P 500 meri promene tržišnih vrednosti

Promena pondera vrši se sa promenama cena

akcija i broja realizovanih akcija na berzi

Nije potrebno prilagođavati delioca kada dođe

do deobe akcija, jer to ne utiče na realizovanu

tržišnu vrednost

2. Kalkulacija Dow Jones indeksa i analiza Dow Jones proseka u periodu

2006-2015. godine

Berzanski indeksi se manifestuju putem poena, koji se izračunavaju tako da se suma vrednosti

svih akcija podele sa konstantnim ponderom:

Vrednost indeksa =

(1)

Ovaj indeks obuhvata tri proseka:

1. Industrijski prosek - obuhvata trdieset akcija industrijskih preduzeća;

2. Transportni prosek - obuhvata dvadesett akcija kod transportnih usluga;

3. Infrastrukturni prosek - obuhvata petnaest akcija kod komunalnih usluga.

Prilagođavanje delioca usmereno je ka neutralizaciji izmena indeksa, jer je cilj indeksa da

odražava samo one promene cene akcija koje su rezultat trgovanja. Upravo se ono preduzima u

slučaju podele akcija neke firme, kao i u slučaju uključenja ili isključenja akcija iz portfolija na

25 Dugalić, V., Štimac, M. 2005. Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2005, 223-226


osnovu kojeg se kalkuliše indeks.Svaka kompanija ima svoj ponder koji zavisi od: a) kotiranja

kompanije na berzi, b) zainteresovanosti investitora za kupovinu akcija kompanije, c) visine

poslednje kupovine akcija kompanije, d) stanja rezultata kompanije nakon kvartalne analize.26

2.1 Analiza Dow Jones proseka

Grafički prikaz br. 2 manifestuje kretanje vrednosti Dow Jones industrijskog proseka u periodu

od 2005. do 2010. godine. Ukoliko podelimo vremenski period na dva dela, pretkrizni i

postkrizni, može se uočiti rastući trend datog indikatora u svim posmatranim godinama, osim u

2008. koja se smatra kao prelomna.

Grafikon 2. Kretanje vrednosti Dow Jones industrijskog proseka 2005-2010. godine27

Kreditnu krizu 2007-2009. godine rasplamsao je kolaps hipotekarnog tržišta u SAD koji je

probio balon stambenog tržišta i doveo do oštrog pada cena.28 Vrednost samog pokazatelja je

naglo pala sa 13772.72 poena na 8776.39 poena, pri čemu je DJIP bio prvi put ispod nivoa od

10000 poena još od 01.12.2003. kada je iznosio 9785.35 poena.

26 Vunjak, N., Kovačević, Lj., Vitez, M., Petrović, P., Finansijske berze, Ekonomski fakultet u Subotici, Proleter a.d.

Bečej, 2014,27 Autori na osnovu https://finance.yahoo.com28 Rose, P., Marquis, M., Financial institutions and markets, 11th Edition, McGraw-Hill, 2012, 106.


Grafikon 3. Kretanje vrednosti Dow Jones industrijskog proseka 2010-2015. godine29

Naredni grafikon prikazuje kretanje vrednosti DJIP u periodu od 2010 – 2015. godine. Kao što se

može primetiti, vrednost datog indikatora raste sukcesivno sve do 2014. kada dostiže rekordnu

vrednost od 17823.07 poena, da bi u narednoj godini vrednost indeksa je opala za 2.245%.

Grafikon 4. DJIA – prosečni obim trgovanja na mesečnom nivou u 2015. godini30

29 Autori na osnovu https://finance.yahoo.com30Autori na osnovu https://finance.yahoo.com


Grafikon br. 4 predstavlja prosečni obim trgovanja akcijama koje se nalaze u sklopu DJIP na

mesečnom nivou u 2015. godini. Analizirani indikator je konstantno bio iznad nivoa od 100

miliona akcija kojima se trgovalo, osim u februaru, maju i julu kada je obim trgovanja bio iznad

97 miliona trgovanih akcija. Najviše se trgovalo akcijama kompanija kao što su Apple,

Microsoft, Intel, Cisco System, Pfizer čija trgovina je bila na nivou od 15.000.000-30.000.000.

akcija u 2015. godini.

Grafikon 5. Najviša i najniža vrednost DJIA na mesečnom nivou u 2015. godini31

Na datom grafikonu br. 5 predstavljeno je kretanje najviše i najniže vrednosti DJIP na mesečnom

nivou u 2015. godini. Posmatrajući raspon cena u svakom mesecu, vrednost se kretala od 15300

do 18290 poena, pri čemu je u avgustu zabeležena najveća razlika između maksimalne i

minimalne vrednosti od 2334.43 poena tj. 01.08.2015. godine najviša vrednost iznosila je

17704.76 poena, a najniža 15370. S druge strane, to ne znači da je u osmom mesecu prošle

godine evidentirana najviša vrednost analiziranog pokazatelja, već je DJIP bio na maksimalnom

nivou u maju 2015. godine.

31Autori na osnovu https://finance.yahoo.com


Grafikon 6. Trend kretanja vodećih svetskih indeksa u 2016. godini32

Posmatrajući grafički prikaz br. 6 primetna je negativna tendencija kod svih berzanskih indeksa u

svetu, osim indeksa MICEX koji odražava kretanje cena akcija na tržištu Rusije. Tačnije, ukoliko

posmatramo prvi kvartal 2016. godine, dati indeks beleži porast od 12.6% dok su ostali indeksi u

minusu. To se posebno odnosi na italijanski FTSE MIB španski IBEX35 i kineski SHCOMP čiji

pad vrednosti prelazi 20%, odnosno respektivno, prvi indeks beleži pad od 26.2%, drugi 23.8% i

treći 22.7%. Ukoliko pogledamo evropsko tržište, glavni indeksi DAX30 beleži pad od 16.2%,

britanski FTSE 100 10.2% i francuski CAC40 14% što je približno nivou vrednosti indeksa

NIKKEI 225 i SENSEX. S druge strane, Dow Jones je izgubio na vrednosti samo 1.3% što

drastično manje u odnosu na gore navedene indekse.

3. ZaključakDow Jones prosek predstavlja berzanski indikator koji uključuje trideset akcija visoko

respektabilnih kompanija, čije akcije se kotiraju na Njujorškoj berzi. Sam rad je koncipiran tako

da prikaže trend kretanja Dow Jones industrijskog proseka u posmatranom vremenskom periodu

od 2006. do 2015. godine, pri čemu se došlo do zaključka da dati berzanski pokazatelj ima

rastući trend u pretkriznom periodu, nakon čega sledi strmoglav pad od skoro 5000 poena kao

posledica eskaliranja finansijske krize na hipotekarnom tržištu SAD. Nakon toga, analizirani

32 Autori na osnovu http://www.tradingeconomics.com/stocks


indikator raste iz godine u godinu, pri čemu dostiže maksimum u 2014. godini od 17823 poena.

Isto tako, bez obzira što je zabeležen pad u 2015. godini od 2.245%, vrednost Dow Jones proseka

je dostigla najvišu vrednost 18290 u maju iste godine.

HISTORICAL REVIEW AND ANALYSIS OF DOW JONES INDUSTRIALAVERAGE IN PERIOD YEAR 2006-2015

Abstract: Stock market indices represent important indicators in economy which allowconsideration of opportunities on markets around the world, ie. they indicate movement of anaverage prices of the company's securities that are included in the basket of world stock marketindicators. One of the most popular stock index is Dow Jones, whereby the authors focus on itsaverage ie. the ratio between average price of securities and weight taking into account the baseperiod and base value. The aim of paper is reflected in recognition of the importance of stockmarket indices as the key parameter on financial markets, which enable a better understanding ofthe situation and market conditions, while the subject of the paper is focused on presentation ofthe Dow Jones average in ten-year period from year 2006 to 2015.

Keywords: stock exchange market, indices, Dow Jones, average

Literatura1. Dugalić, V., Štimac, M., Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2005.

2. Kapor, P., Investicioni fondovi i investiranje u hartije od vrednosti, Poslovni biro,

Beograd, 2007.

3. Rose, P., Marquis, M., Financial institutions and markets, 11th Edition, McGraw-Hill,

2012.

4. Vunjak, N., Kovačević, Lj., Vitez, M., Petrović, P., Finansijske berze, Ekonomski

fakultet u Subotici, Proleter a.d. Bečej, 2014.

5. Unković, M., Milosavljević, M., Stanišić, N., Savremeno berzansko i elektronsko

poslovanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.

6. http://www.dmi.uns.ac.rs/site/dmi/download/master/primenjena_matematika/PetarOstojic

.pdf

7. http://www.tradingeconomics.com/

8. https://finance.yahoo.com


Vladana Dragosavac, master ekonomista33

FINANSIRANJE NABAVKE POLJOPRIVREDNIH MAŠINA

Sažetak: Obavljanje poslova u poljoprivredi zahteva od ljudi ulaganje velikog napora. Tokomproteklih godina napravljeni su značajni koraci ka unapređivanju poljoprivredne proizvodnjeprimenom odgovarajuće mehanizacije. Mašine znatno olakšavaju obavljanje poslova upoljoprivredi, ali ih poljoprivrednici često ne mogu priuštiti. Da bi mehanizacija postaladostupnija proizvođačima potrebno ih je informisati o načinima na koje mogu doći do sredstavapotrebnih za nabavku poljoprivrednih mašina. Postoji više opcija za finansiranje kojepoljoprivrednici mogu iskoristiti, a pozitivni efekti nabavke mehanizacije su značajni zapoljoprivredu cele države. U radu su prikazane mogućnosti koje proizvođači mogu iskoristitiprilikom nabavke mašina, kao i faktori koje tada treba uzeti u obzir.

Ključne reči: poljoprivreda, mehanizacija, finansiranje, nabavka, kredit, lizing

Uvod

Poljoprivreda je specifična delatnost koja obezbeđuje dobra neophodna za opstanak ljudi. Zbog

toga joj se posvećuje pažnja, a sve sa ciljem da se pronađu načini za povećanje stepena

efikasnosti u toj proizvodnji. Načini obavljanja poljoprivredne delatnosti su se kroz istoriju

menjali, a i danas se pronalaze metode za usavršavanje procesa rada. Napredak se najlakše vidi

kroz sredstva za proizvodnju koja se koriste tokom obavljanja radnih zadataka. Kada su počeli da

obrađuju zemljište, sa namerom da na njemu nešto gaje i budu manje zavisni od onoga što

pronađu u prirodi, ljudi su koristili primitivne alate napravljene od kamena ili drveta. Vremenom

su njihove karakteristike poboljšavane i izrađivani su bolji alati, čija je upotreba omogućavala

povećanje prinosa. Sa običnih alata kojima su ljudi rukovali prešlo se na manje mašine koje su

vukle životinje (konji, krave) i kojima se zemljište moglo bolje obraditi. Iskustvo u radu i želja

za napredovanjem doveli su do stvaranja sve boljih i boljih mašina, čijom je upotrebom

poljoprivredna proizvodnja stalno unapređivana. To se ogledalo kroz veće prinose, brže

obavljanje poslova, smanjenje troškova poslovanja. Danas se u većem delu sveta ne može

33 E-mail: [email protected], Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Novom Sadu


zamisliti da se poslovi u poljoprivredi obavljaju bez upotrebe neke vrste mašine, bez obzira o

kom poslu je reč. Poljoprivredne mašine su toliko usavršene da više nije nezamislivo da se oranje

ili neki drugi posao obavi bez angažovanja ljudi, samo primenom odgovarajućih mašina.

Kao i u svim segmentima života, ni u poljoprivredi nisu svi ljudi jednaki i nemaju svi jednake

mogućnosti na raspolaganju. Tu se prvenstveno misli na finansijsku moć farmera. U svetu

postoji veliki broj malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača koji nemaju šansu da primenom

savremenih dostignuća u ovoj oblasti ostvare napredak, već su prinuđeni da posao obavljaju na

načine koji su im raspoloživi. Koriste se mašine stare nekoliko decenija i tehnologija koja ne

obezbeđuje zadovoljavajući obim proizvodnje, a to proizvodnju čini neodrživom. Nabavka boljih

mašina bi u velikoj meri olakšala posao proizvođačima i doprinela poboljšanju rezultata koji se

ostvaruju. Dakle, potencijali za dalji napredak poljoprivrede postoje, ali je neophodno uložiti

mnogo sredstava da bi se to i ostvarilo.

U ovom radu se razmatraju načini na koje poljoprivrednici mogu doći do sredstava koja bi

investirali u nabavku poljoprivrednih mašina, što bi znatno povećalo efikasnost rada. Cilj je da se

ukaže na mogućnosti finansiranja koje poljoprivredni proizvođači mogu iskoristiti prilikom

nabavke mehanizacije, nove ili polovne, da bi se opredelili za model finansiranja koji je

najpogodniji u odnosu na njihove potrebe i karakteristike.

1. Značaj mašina u poljoprivredi

Pod poljoprivrednom mehanizacijom se podrazumevaju alati, oruđa i mašine koji se koriste za

obradu zemljišta, poboljšavanje njegovih karakteristika, ubiranje proizvedenih dobara, kao i

njihovo skladištenje. Primena mehanizacije u poljoprivredi omogućila je napredovanje u

proizvodnji i donela olakšavanje poslova ljudima. Koristi od upotrebe mehanizacije ogledaju se

u većoj produktivnosti rada (smanjuje se broj potrebnih radnika odnosno sa istim brojem ljudi

može se obraditi veća površina zemlje), većoj produktivnosti zemljišta (zbog kvalitetnije obrade

u odnosu na obradu ljudskim radom), kao i smanjenju troškova proizvodnje. Zapravo postoje dva

stanovišta o posledicama uvođenja mehanizacije u poljoprivredu: prvo, prema kome mašine

doprinose povećanju produktivnosti rada i smanjenju potrebe za radnom snagom i drugo, koje

ukazuje na rast potrebe za kvalifikovanim radnicima. Navedena stanovišta su i kontradiktorna,

jer govore da zaposlenost i raste i opada, ali treba uzeti u obzir da se ne posmatra ista grupa ljudi.

Nezaposlenost raste za pojedince koji obavljaju fizičke poslove koji ne zahtevaju određena

FINANSIRANJE NABAVKE POLJOPRIVREDNIH MAŠINA - 35VLADANA DRAGOSAVAC

znanja, dok se kvalifikovani radnici nakon uvođenja mehanizacije više zapošljavaju34. Međutim,

uprkos navedenim pozitivnim efektima primena mašina u poljoprivredi nije svuda nailazila na

podršku. Problem je bio u tome što su pojedinci smatrali da se njenim uvođenjem u proces

proizvodnje negativno utiče na zaposlenost ljudi, odnosno dolazi do porasta stope

nezaposlenosti. To je onda imalo negativne posledice i na ostale aspekte života ljudi koji su

postali višak u poljoprivredi. Sa druge strane, postojala su mišljenja da primena mehanizacije

pozitivno utiče na privredu, jer omogućava da se višak radne snage preusmeri u druge sektore.

Bez obzira na navedene negativne stavove, mehanizacija je u velikoj meri doprinela

unapređivanju poljoprivredne delatnosti u celini.

Proces uvođenja mehanizacije u poljoprivredu može se podeliti u nekoliko faza35:

I. Upotreba jednostavnih drvenih i kamenih oruđa, kojima se povećavala produktivnost rada;

koristi se samo ljudska snaga

II. Počinje se sa upotrebom oruđa koja koriste snagu životinja, čime se smanjuje potreba za

ulaganjem napora ljudi

III. Mehanička snaga zamenjuje ljudsku i snagu životinja, ali samo za pokretanje mašina koje

se ne kreću (na primer mlinovi za žitarice)

IV. Primena mašina počinje i za poslove na poljima, ali prvo za one koji zahtevaju upotrebu

veće snage (na primer oranje); mašine su veoma jednostavne za upotrebu

V. Razvijaju se mašine koje obavljaju radne zadatke bez stalne kontrole ljudi; one su

kompleksnije od prethodnih oruđa i skuplje za izradu i nabavku

VI. Osim za olakšavanje teških poslova, mehanizacija se sve više razvija u pravcu povećavanja

prinosa na zemljištu (unapređuje se način obrade zemljišta i setve biljaka)

VII. Menja se način bavljenja poljoprivredom, jer se teži većem stepenu specijalizacije da bi se

putem ekonomije obima smanjili troškovi i obezbedila sredstva za ulaganja u dalje

unapređivanje proizvodnje

VIII. Mehanizacija se sve više primenjuje van obradivih polja, odnosno na farmama, gde se

primenom mašina unapređuje uzgoj životinja

34 M. I. Mansinho, C. N. Lucio, P. D. S. Henriques, Attitudes, Behaviours and Motivations for Mechanization in

Small Scale Portuguese Agriculture, CEFAGE – UE Working Paper, 2011/05, 2.35 A. G. Rijk, Agricultural mechanization strategy, http://www.unapcaem.org/publication/cigr_apcaem_website.pdf,

datum posete: 20.07.2016.


IX. Automatizovanje poljoprivredne proizvodnje podrazumeva da savremeni sistemi prate

kretanja u posmatranoj pojavi i na osnovu zapaženog reaguju, bez potrebe da se angažuju

ljudi (primer je ishrana krava na osnovu količine mleka koju proizvode ili kontrola

navodnjavanja u zavisnosti od vlažnosti zemljišta); ovakvi sistemi zahtevaju velika

ulaganja, zbog čega imaju ograničenu primenu.

Brzina prelaženja iz jedne faze u drugu zavisi od različitih faktora i zbog toga nije ista ni u svim

delovima sveta, ni unutar jedne države. Na gazdinstvima ili u preduzećima koja se bave

poljoprivredom moguće je pratiti prelazak iz jedne faze u drugu, odnosno napredovanje u

primeni mehanizacije. U jednoj državi je to teško ostvarivo jer se dešava da se faze preklapaju, a

razlog za to je raznolikost poljoprivredne proizvodnje i postojanje potreba da se ulaže u razvoj

više oblasti istovremeno. Podrazumeva se da se države međusobno veoma razlikuju po pitanju

tehnike koju primenjuju, tako da još postoje mesta na kojima se zemlja obrađuje na primitivne

načine, dok sa druge strane imamo regije u kojima je poljoprivredna proizvodnja gotovo potpuno

automatizovana.

Kada se planira uvođenje mehanizaciju u poljoprivredu treba imati u vidu različite efekte koje će

to prouzrokovati. Na primer, da li će se i u kojoj meri smanjiti potreba za angažovanjem radne

snage, da li će primena mehanizacije doprineti smanjivanju troškova proizvodnje, da li će se

ubrzati obavljanje poslova i obezbediti mogućnost za povećanje površina koje se obrađuju, i

slično. Proizvođači mogu biti podstaknuti da počnu sa primenom mehanizacije ako im se ponude

veće površine zemlje za obradu, ako zbog veće tražnje za radnicima van sektora poljoprivrede

dođe do porasta zarada ili kada način proizvodnje koji se primenjuje nije profitabilan, a uvođenje

mehanizacije i time novog načina rada bi to moglo promeniti nabolje36. Dakle, poželjno je

sagledati i koristi i eventualne negativne strane korišćenja mehanizacije da bi se donela prava

odluka o njenoj upotrebi.

Ako poljoprivrednik odluči da je potrebno uvesti u upotrebu neku vrstu mehanizacije, sledi

analiza načina na koji se to može ostvariti. U nastavku se posmatraju mogućnosti koje su mu na

raspolaganju.

36 H. P. Binswanger, Agricultural Mechanization – A Comparative Historical Perspective, World Bank Staff

Working Papers, Number 673, Washington, 1984, 5 i dalje


2. Planiranje nabavke poljoprivredne mehanizacije

Ulaganja u mehanizaciju najčešće nisu mala što ukazuje na potrebu da se poljoprivrednici tim

pitanjem detaljnije pozabave. Osim velikih izdataka, treba imati u vidu i dugoročnost efekata

koje će ta investicija imati na poslovanje, kao i moguće gubitke u slučaju da se donese pogrešna

odluka. Prvo je neophodno razmotriti način i strukturu proizvodnje koji su zastupljeni na

određenom gazdinstvu ili farmi, da bi se izveo zaključak o vrsti mašine koju treba nabaviti. Sve

mašine se mogu podeliti u dve velike grupe u zavisnosti od toga koliko često se koriste:

univerzalne i specijalizovane. Najbolji primer univerzalne poljoprivredne mašine je traktor, jer se

on koristi tokom cele godine za obavljanje različitih poslova (oranje, setva, prevoz i drugo).

Specijalizovane mašine se koriste samo kraći vremenski period tokom godine, a kao primer se

može navesti kombajn. Ova podela je značajna da bi se uvidelo u kojoj meri bi se određena

mašina koristila tokom godine, odnosno da li je stvarno neophodno da se ona nabavi ili se posao

koji bi se njome obavljao mogao završiti na drugi način (angažovanjem nekog da obavi posao).

Jednostavnije je razmatrati potrebu za specijalizovanim mašinama jer se efekti njihovog rada

mogu lakše vrednovati, tako da se na osnovu poređenja troškova i koristi od njih može doneti

odluka o njihovoj nabavci. Kod univerzalnih mašina je teže doneti ovakvu odluku, jer treba imati

u vidu potrebu da se jedna mašina koristi za više poslova, odnosno da ona ima takve

karakteristike koje će takvu upotrebu mašine omogućiti. Ovde je reč o snazi odnosno kapacitetu

određene mašine.

Izrada tehnoloških karata za svaku biljnu kulturu je takođe jedna od aktivnosti koju je poželjno

obaviti u okviru analiziranog procesa odlučivanja. Tehnološke karte sadrže informacije o svim

agrotehničkim merama koje treba primeniti prilikom gajenja određene kulture, i to uz prikaz

podataka o rasporedu aktivnosti po mesecima i danima, o potrebnom broju radnih časova dnevno

ili za nedelju dana, utrošak energije po jedinici površine koja se obrađuje. Analizom navedenih

podataka dolazi se do saznanja o periodu godine kada su mašine najpotrebnije (i za koje

poslove), a na osnovu uvida u poslove koji se tada obavljaju zaključuje se koje su mašine

neophodne poljoprivredniku. Osim potreba za određenom mašinom, treba imati u vidu i troškove

koji će nastati zbog održavanja i popravljanja tog sredstva u budućnosti, a što će uticati na

finansijski uspeh poslovanja. Ovo je posebno važno ako se nabavlja polovna mehanizacija, jer u

tom slučaju treba računati na izdatke za nabavku delova za popravku mašine kao i radnika koji


će mašinu održavati. Dodatni troškovi nastaju ako se nabavi polovna specijalizovana mašina, jer

neosposobljenost mašine za rad u sezoni može uzrokovati velike gubitke (da bi se posao obavio

na vreme angažuju se druga lica). Troškovi koji nastaju prilikom nabavke određene mašine i

tokom njenog korišćenja prikazani su u narednoj tabeli.

Tabela 1. Izvori nastajanja, vrste i elementi za utvrđivanje troškovanabavke i korišćenja sredstava mehanizacije37

Izvor nastajanjatroškova Vrste troškova Elementi za utvrđivanje

iznosa troškova

Investiciono ulaganje unabavku sredstavamehanizacije

amortizacija (otplata) nabavna vrednost i vekupotrebe sredstva,kalkulativna kamatna stopakamata na uložena sredstva

Korišćenje sredstavamehanizacije

održavanje mehanizacije vrednost materijala i deotroškova korišćenja servisa

pogonski troškovi vrednost goriva i maziva

amortizacija(funkcionalna)

nabavna vrednost i obimupotrebe sredstvamehanizacije

organizacija rada iupravljanje

zarade, vrednost materijala isl.

Smeštaj i zaštitasredstava mehanizacije

korišćenje građ. objekata vrednost, održavanje iosiguranje građ. objekata

upotreba sredstava zazaštitu vrednost hemijskih sredstava

Osiguranje sredstavamehanizacije premija osiguranja vrednost mehanizacije, stopa

osiguranja

Tabela 1 prikazuje koji sve troškovi nastaju u okviru ulaganja u mehanizaciju. Vidi se da osim

sredstava za nabavku mašine, u nju treba ulagati tokom celog veka korišćenja da bi bila spremna

za korišćenje i doprinosila ostvarivanju dobrih rezultata.

Ako je planirana nabavka više poljoprivrednih mašina, treba odrediti redosled njihovog

pribavljanja na osnovu potreba proizvodnje i mogućnosti da se njihovi kapaciteti iskoriste u što

većem procentu. Ukoliko se mašina koristi u punom kapacitetu smanjuju se troškovi njenog

angažovanja, posmatrano po pojedinim poslovima koji se njenom upotrebom obavljaju. Kada se

37 Z. Sredojević, B. Gajić, Z. Vasiljević, D. Živković, Dinamika investiranja u sredstva mehanizacije na gazdinstvu,Poljoprivredna tehnika, godina XXXI, broj 4, 2006, 34.


razmatra stvarna potreba za određenom mašinom, poželjno je analizirati sledeće elemente u vezi

sa kapacitetom:

Tehnički kapacitet mašine

Planirano iskorišćenje kapaciteta

Tehnološki kapacitet proizvodnje

Planirani obim proizvodnje.

Tehnički kapacitet mašine je pokazatelj njenih karakteristika, na osnovu čega poljoprivrednik

odlučuje o modelu mašine (zavisno od njene snage). U skladu sa trenutnim i planiranim obimom

proizvodnje planira se iskorišćenje raspoloživog (tehničkog) kapaciteta mašine. U obzir treba

uzeti i kapacitet proizvodnje koji je moguće ostvariti kada bi bili ispunjeni svi uslovi za

dostizanje maksimalnog obima proizvodnje, uz primenu određene tehnologije u poslovanju. Na

osnovu visine sredstava koja su na raspolaganju za ulaganje u proizvodnju, planira se obim

proizvodnje koji će se ostvariti, odnosno potreba za mašinom koja se u proizvodnji angažuje. I

kada se uzmu u obzir prethodno navedeni podaci uvek treba imati u vidu da različiti faktori

mogu uticati na njihove promene. Takođe, pri izboru poljoprivredne mašine ne treba analizirati

samo trenutno stanje na određenom gazdinstvu, već i planove za budućnost (unapređenje načina

rada ili širenje proizvodnje) da nabavljena mehanizacija ne bi brzo postala nedovoljna za

realizaciju svih poslova.

3. Načini finansiranja nabavke poljoprivredne mehanizacije

Izdaci za nabavku poljoprivrednih mašina često nisu mali, pa zahtevaju prethodno planiranje

momenta u kome će se sredstvo za rad moći pribaviti. U zavisnosti od finansijske situacije kod

pojedinih poljoprivrednika, sredstva za kupovinu mehanizacije mogu se obezbediti na više

načina:

Sopstvena sredstva

Krediti kod komercijalnih banaka

Krediti od države

Lizing.

U zavisnosti od posla koji će se obavljati uz pomoć određene mašine, treba razmotriti i opciju da

se mašina ne kupuje već da se angažuju pružaoci usluga. To je poželjno prvenstveno za


obavljanje specifičnih poslova koji traju kratak vremenski period (na primer žetva). Na taj način

bi se izbegli izdaci za nabavku mašina, koji mogu biti veliki, a posao bi bio urađen uz plaćanje

odgovarajuće naknade. Pružalac usluge, koji i poseduje mašinu potrebnu za rad, snosi sve

troškove rukovanja mašinom (gorivo, održavanje, radna snaga), a svoje angažovanje naplaćuje

na unapred utvrđen način – najčešće po jedinici površine ili količini proizvoda (u zavisnosti od

vrste posla koji se obavlja).

Postoji i mogućnost iznajmljivanja poljoprivrednih mašina, uz plaćanje određene naknade i

snošenje svih troškova rada mašine dok se koristi. U tom slučaju mašina je u vlasništvu onoga ko

je daje u zakup, a korist za poljoprivrednika je što posao obavlja samostalno bez potrebe da

kupuje potrebno sredstvo mehanizacije38.

Koji od navedenih načina pribavljanja mehanizacije će se odabrati zavisi od više faktora, među

kojima su: raspoloživost finansijskih sredstava, veličina površine koju treba obraditi, vremenski

raspored poslova koje treba obaviti, mogućnosti za angažovanje radnika i njihova raspoloživost, i

drugi. Potrebno je analizirati alternativna rešenja i odabrati najpogodnije, posmatrajući

dugoročno.

3.1. Finansiranje sopstvenim sredstvima

Ovaj vid finansiranja podrazumeva da poljoprivrednici kupuju potrebnu mehanizaciju

korišćenjem samo sopstvenih sredstava kojima raspolažu u momentu kupovine. Za

poljoprivrednike je to povoljna opcija zbog nekoliko pozitivnih strana. Naime, ako oni raspolažu

sa dovoljno sredstava koja mogu uložiti u unapređivanje procesa rada, to znači da su finansijski

nezavisni u odnosu na bilo kakve institucije ili državne organe. Iz toga proizilazi samostalnost

poljoprivrednika u vođenju poslovanja i nepostojanje uslova koje treba ispuniti da bi se pribavila

potrebna sredstva. Pozitivno je i to što raspolaganje sopstvenim sredstvima podrazumeva da

promene na finansijskom tržištu nemaju veliki uticaj na mogućnost nabavke potrebne

mehanizacije. Takođe, uložena sredstva ne treba vraćati uz određenu naknadu (kamatu) čime se

smanjuju troškovi nabavljanja sredstva i jača finansijska sigurnost poljoprivrednika. Ako se

koristi ovaj način finansiranja značajno se pojednostavljuje procedura nabavke potrebnog

38 T. J. Dumler, J. Williams, K. C. Dhuyvetter, Leasing vs. Buying Farm Machinery, Kansas State University, 2010,

2-3.


sredstva, jer nema potrebe da se izrađuje biznis plan niti popunjava dokumentacija. Skraćuje se i

vreme potrebno za obavljanje nabavke, jer je neophodno samo pronaći odgovarajuće sredstvo i

prodavca, a proces same kupovine se može završiti za kratko vreme. Dakle, osim smanjenja

troškova nabavke, smanjuje se i vreme potrebno za njeno izvršenje.

Finansiranje sopstvenim sredstvima ima i određene nedostatke. Glavni nedostatak ovakvog

finansiranja jeste ograničenost raspoloživih sredstava. Zbog toga je teže unapređivati poslovanje,

jer poljoprivrednik mora da se usmeri na investicije koje može realizovati. Potrebno je voditi

računa o svim aspektima poslovanja da bi se posao održao i investicija isplatila. Zbog nedostatka

raspoloživih sopstvenih sredstava poljoprivrednici ne mogu razvijati poslovanje tempom kojim

bi želeli (ako ne žele da se zadužuju na finansijskom tržištu), što predstavlja nedostatak ovog

načina finansiranja.

Ulaganje sopstvenih sredstava ima prednosti koje treba iskoristiti, ali se često dešava da

poljoprivrednici nemaju dovoljno sopstvenih sredstava. Ograničenost raspoloživih sredstava je

osnovni nedostatak ovog vida finansiranja, a može se prevazići obezbeđivanjem potrebnih

sredstava na drugi način.

3.2. Finansiranje putem kredita kod komercijalnih banaka

Uzimanje kredita od komercijalnih banaka je metod koji se veoma dugo koristi za finansiranje

poljoprivrede, a podrazumeva da se za nabavku mašine uzme kredit sa određenim rokom

vraćanja. Kreditni odnos se zasniva na poverenju između poverioca i dužnika. Pojam kredit

potiče od latinske reči „credere“ što znači verovati. Kredit podrazumeva postojanje odnosa

između subjekta koji raspolaže finansijskim sredstvima koja želi da uloži, odnosno poverioca i

subjekta kome su finansijska sredstva potrebna, odnosno dužnika. Poverilac je spreman da svoja

sredstva pozajmi dužniku na određeno vreme, pod uslovom da mu se nakon isteka tog perioda

vrate i pozajmljena sredstva i kamata, koja je zarada poverioca. Da bi se kreditni odnos zasnovao

potrebno je da dužnik ispuni određene uslove, da bi dokazao da će biti sposoban da vrati sredstva

poveriocu u definisanom roku3940.

39 N. M. Vunjak, Finansijski menadžment – poslovne finansije, Ekonomski fakultet Subotica, 2008, 297.40B. V. Savić, N. P. Popović, Uticaj alternativnih načina pribavljanja opreme na konkurentnost poljoprivrednihproizvođača, Poljoprivredna tehnika, godina XXXVI, broj 4, 2001, 2.


Na kraju ugovorenog perioda moraju biti isplaćene glavnica i kamata. Proizvođač koji ovako

kupuje mašine odmah po dobijanju kredita isplaćuje nabavljeno sredstvo i na njega se prenosi

vlasništvo nad mašinom. Dakle, sredstvo mehanizacije se sredstvima iz kredita kupuje, registruje

na ime kupca, a onda se dobijena sredstva vraćaju uvećana za kamatu tokom ugovorenog

vremenskog perioda.

3.2.1. Rizici u kreditiranju poljoprivrede

Proces kreditiranja počinje kada jedan subjekt zatraži kredit od banke, nakon čega dobija

informacije o uslovima koje mora da ispuni da bi mu on bio odobren. Banka mora da proceni da

li će dužnik moći da otplaćuje pozajmljena sredstva dinamikom koja je definisana. Pri tome

postoje brojni rizici, koje treba uzeti u obzir kada se kredit odobrava. Poteškoće u komunikaciji

između banke i dužnika (tražioc kredita) nastaju zbog razlika u raspoloživim informacijama.

Naime, banka ne može znati kakve dužnik ima planove, kako će potrošiti pozajmljena sredstva

niti kakav je njegov finansijski kapacitet za vraćanje duga. Do takvih informacija je često teško

doći, što otežava posao kreditiranja. Problem je i što se ne mogu predvideti aktivnosti dužnika u

budućnosti, niti je moguće biti potpuno siguran da će sredstva biti upotrebljena za namenu koja

je navedena u zahtevu za kredit. Zbog toga banke uzimaju neko sredstvo obezbeđenja, da bi se

smanjio rizik od neplaćanja duga zbog neadekvatnog ulaganja sredstava, ali i drugih rizika koji

se mogu javiti. Sve su to rizici koji se javljaju u procesu kreditiranja, ali u kreditiranju

poljoprivrede javljaju se i drugi problemi koji će biti razmotreni u nastavku41.

Poljoprivreda je delatnost koja u velikoj meri zavisi od prirodnih uslova (klima, zemljište),

odnosno od faktora koji se ne mogu potpuno kontrolisati i time smanjiti njihov uticaj na

proizvodnju. U skladu sa tim može se javiti problem u otplati kredita ako poljoprivrednik ne

proizvede količinu dobara koja je dovoljna za vraćanje rate duga. Međutim, ljudi stalno rade na

pronalaženju rešenja koja će smanjiti zavisnost poljoprivrednih proizvođača od promena

vremena. Na primer, u sušnim periodima koriste se sistemi za navodnjavanje, da bi se biljke

zaštitile od nepovoljnih vremenskih uslova proizvodnja se obavlja u zaštićenom prostoru

(plastenici, staklenici), koriste se razna hemijska sredstva za zaštitu od bolesti i drugo.

41 T. Geihler, Agricultural Production Lending – A Toolkit for Loan Officers and Loan Portfolio Managers, GTZ i

FAO, Eschborn, 2004, 6 i dalje.


Na sposobnost poljoprivrednika da vraća kredit utiču i tržišna kretanja cena. Za poljoprivredu je

karakteristično da od početka do kraja proizvodnog procesa prođe od nekoliko meseci do

nekoliko godina, što znači da se proizvođači upuštaju u posao ne znajući kakve će cene biti u

vreme dobijanja proizvoda. Ako se dobra izvoze na uspeh u poslovanju utiče i devizni kurs. Da

bi se neizvesnost delimično umanjila poželjno je uzgajati više različitih vrsta kultura, jer je

gotovo nemoguće da proizvodnja za sve njih bude neuspešna tokom jedne godine.

Opšte političko i ekonomsko stanje u državi takođe utiče na poljoprivredu, jer česte izmene

propisa, vođenje ratova, otvorenost ka drugim državama, može značajno uticati na uspeh

poslovanja svih poljoprivrednih proizvođača.

Dakle, postoje brojni faktori koji određuju sposobnost dužnika da uzeti kredit uredno vraća, zbog

čega banke treba da posvete pažnju analizi svakog zahteva za kreditiranje poljoprivrednika. Čak i

tada postoji mogućnost da se jave problemi u otplati jer se uticaj prirodnih, političkih i

ekonomskih faktora nikada ne može precizno predvideti. Tokom celog perioda otplate treba

nadgledati funkcionisanje dužnika da bi se eventualne poteškoće na vreme uočile i problem

rešio na odgovarajući način.

3.3. Finansiranje putem kredita od države

Država preko svojih institucija koje se bave poljoprivredom nudi proizvođačima kredite po

povlašćenim uslovima. Ulaganje u ovu delatnost se podstiče odobravanjem kredita uz niske

kamatne stope i povoljne periode otplate, mada se često postavljaju uslovi o oblastima za koje se

sredstva mogu koristiti kao i delovima države čiji stanovnici mogu konkurisati za dobijanje

kredita. Na taj način država stavlja naglasak na gazdinstva koja se bave prioritetnim delatnostima

i koja su locirana u manje razvijenim regionima u državi. Država registrovanim poljoprivrednim

proizvođačima dodeljuje subvencije, ali su one suviše male da bi se mogle iskoristiti za

unapređivanje mehanizacije.

3.4. Finansiranje putem lizinga

Lizing je način finansiranja koji kod nas tek dobija na značaju. Reč lizing potiče od engleske reči

„leasing“ što u prevodu znači zakupiti. Pomenuta engleska reč je nastala od francuske reči

„lesser laisser“ što znači napuštanje i izvedena je iz latinske reči „laxus“ koja u prevodu znači


slobodan42. Lizing je način finansiranja koji podrazumeva davanje određenih dobara na

korišćenje uz plaćanje ugovorom definisane naknade, u toku dogovorenog vremenskog perioda,

a nastao je još pre oko 2000. godine pre nove ere. To naravno nije lizing kakav danas postoji, ali

u osnovi je to bio početak tog posla. Prvo su davana na korišćenje oruđa upotrebljavana u

poljoprivrednoj proizvodnji, zatim pravo na zemljište, vodu, stoku za vuču i druge životinje.

Uslovi koji su dogovarani su beleženi na glinenim tablicama, koje su i prvi dokazi ovakvih

dogovorenih poslovnih odnosa među ljudima. Kako je ljudska vrsta napredovala i otkrivala nova

sredstva za rad i život, tako se menjao i broj dobara koja su bila predmet lizinga. Tako je putem

lizinga nabavljana i oprema za vođenje ratova, uključujući i ratne brodove.

Početkom XX veka osnovane su prve samostalne kompanije koje su se bavile lizingom. Tada su

u upotrebu ušli ugovori sa kraćim rokovima da bi se izašlo u susret potrebama korisnika, jer su

im dugi rokovi bili nepovoljni. U finansiranje su se počeli uključivati i proizvođači dobara,

osnivajući sopstvene kompanije koje su se bavile tim poslom (na primer John Deere Credit ili

Ford Credit). Razlog za to je podsticanje prodaje njihovim proizvoda tako što se nude povoljniji

uslovi kupovine. Vremenom su se finansijske kompanije razvijale i u ponudu uvrstile brojne

proizvode, za kojima je postojala tražnja na tržištu.

Iako u nekom obliku postoji veoma dugo, lizing je najviše razvijen tokom druge polovine XX i u

XXI veku. Početak te faze razvoja se može vezati za osnivanje prve nezavisne lizing kompanije

United States Leasing Corporation u SAD-u (u San Francisku) 1952. godine, da bi se kasnije

takve kompanije osnivale i u drugim delovima sveta (Japan, Kanada, Velika Britanija i druge

države). U Srbiji je 1972. godine bilo pokušaja da se osnuje prva lizing kompanija, ali bez

uspeha jer tadašnja politička klima nije pogodovala pokretanju te vrste posla. Tek od 2003.

godine kada je usvojen Zakon o finansijskom lizingu stvoreni su uslovi za značajno

unapređivanje ove vrste finansiranja. Lizing kompanije su vremenom rasle i finansijski jačale, a

lizing kao vid finansiranja je dobijao na značaju. U zavisnosti od tražnje na određenim tržištima i

njihovih mogućnosti za širenje, neke lizing kompanije su poslovno aktivne u više država, dok su

druge specijalizovane za lokalna područja. Osim u geografskom smislu, lizing kompanije se

42 C. D. Teodorescu, The Leasing – Evolutions and Trends, Economic Insights – Trends and Challenges, Vol. IIILXVI), No. 2/2014, 86.


mogu razlikovati i prema tome kakve proizvode daju na lizing, jer su neke specijalizovane samo

za određenu vrstu dobara, dok druge rade sa širim asortimanom proizvoda43.

3.4.1. Učesnici u lizingu

Lizing transakcije su složeni poslovi u kojima učestvuju najmanje dva lica, a najčešće tri. U

pitanju su davalac lizinga, primalac lizinga i isporučilac lizinga. Davalac lizinga finansira

nabavku određenog proizvoda, a na zahtev primaoca lizinga koji će taj proizvod koristiti.

Isporučilac lizinga prodaje proizvod davaocu lizinga i sa njim zaključuje kupoprodajni ugovor.

Primalac lizinga na osnovu ugovora o lizingu koji zaključuje sa davaocem lizinga uzima traženi

proizvod na korišćenje, uz obavezu da ispuni ugovorne odredbe. Kada u lizingu učestvuju samo

dva lica, onda su isporučilac i davalac lizinga isti subjekt. To znači da proizvođač određenog

dobra istovremeno i finansira njegovu prodaju primaocu lizinga, koji uzeti proizvod ne plaća

odmah već tokom ugovorom definisanog vremenskog perioda. U tom slučaju zaključuje se samo

ugovor o lizingu (bez kupoprodajnog ugovora).

Svaki od učesnika u lizingu ima obaveze koje treba da ispunjava tokom trajanja zaključenog

ugovora, kao i određena prava. U nastavku je dat pregled prava i obaveza svakog učesnika u ovoj

vrsti finansiranja4445.

Davalac lizinga ima sledeća prava i obaveze: pribavljanje proizvoda koji je predmet lizinga, na

osnovu zahteva primaoca lizinga u pogledu vrste proizvoda i dobavljača (isporučioca lizinga);

pravo na zaštitu u slučaju stečaja primaoca lizinga, koje se ostvaruje oduzimanjem predmeta

lizinga jer se on izuzima iz stečajne mase; davalac lizinga nije odgovoran za materijalne

nedostatke predmeta lizinga, već odgovornost ima isporučilac koga je primalac lizinga odabrao;

davalac lizinga nije odgovoran za štetu nastalu korišćenjem predmeta lizinga; davalac lizinga

garantuje primaocu da će predmet lizinga moći da koristi tokom ugovorenog perioda; davalac

lizinga je i vlasnik predmeta lizinga.

43 KLC Financial, Advantages and Disadvantages of Lease Financing for Business,http://klcfinancial.com/gaiaftb/article-advantages-and-disadvantages-of-lease-financing-for-business, pristupanotokom jula 2016. godine44 D. Vojteški-Kljenak, Efikasnost primene savremenih finansijskih proizvoda u Srbiji sa posebnim osvrtom naposlove faktoringa, doktorska disertacija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, 50-56.45 Zakon o finansijskom lizingu, Službeni glasnik RS, br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011


Primalac lizinga ima prava i obaveze da: preuzme i koristi predmet lizinga na način koji je

dogovorio sa davaocem lizinga; raskine ugovor ili odbije da ga primi ako mu se predmet lizinga

ne isporuči u definisanom roku; održava predmet lizinga dok ga koristi; plaća naknadu davaocu

lizinga; nakon isteka ugovorenog roka primalac je obavezan da vrati predmet lizinga, osim ako

ugovorom nije drugačije određeno.

Isporučilac lizinga ima prava i obaveze da: isporuči predmet lizinga davaocu lizinga; izmeni

ugovor zaključen sa davaocem lizinga; snosi odgovornost za isporučeno dobro, odnosno

garantuje da je proizvod ispravan; isporučuje predmet lizinga u dogovorenom terminu.

3.4.2. Prednosti i nedostaci lizinga

Posao lizinga ima određene prednosti i nedostatke46. Kao prednosti se mogu navesti:

nepromenljiva rata otplate lizinga, inflacija ne utiče na visinu naknade, nema visokih početnih

ulaganja za nabavku potrebnog sredstva, sredstvo se koristi dok je potrebno, a može se i otkupiti

po isteku ugovora, omogućava se primena nove tehnologije uz povoljnije uslove finansiranja.

Dobro je i to što se lizing aranžman jednostavno uređuje, nije potrebna obimna dokumentacija,

veća je sigurnost posla jer je davalac lizinga obezbeđen time što je vlasnik predmeta lizinga, nije

potrebno mnogo vremena da se posao zaključi.

Najveći nedostatak lizinga je visoka naknada koja se mora plaćati prema utvrđenoj dinamici,

tokom perioda na koji je ugovor potpisan. Problem je što ukupna naknada za lizing iznosi i do

160% u odnosu na cenu po kojoj se predmet lizinga može kupiti, što znači da su troškovi

ovakvog finansiranja prilično visoki. Korisnik lizinga je odgovoran za predmet lizinga dok ga

koristi, a svaka nastala šteta dodatno uvećava troškove lizinga za korisnika. Osim toga, korisnik

lizinga nije vlasnik korišćenog sredstva a može ga otkupiti po isteku ugovora, kada je sredstvo

najčešće u velikoj meri izrabljeno. Korisnik lizinga je često finansijski mnogo slabiji od davaoca,

pa je i u procesu pregovora primoran da prihvati nepovoljnije uslove ako želi da se ugovor

zaključi. Međutim, uprkos navedenim nedostacima, lizing treba posmatrati i sa aspekta

pogodnosti koje nudi jer su brojne i značajne za učesnike u ovom poslu.

46 E-finance management, Advantages and disadvantages of leasing,https://www.efinancemanagement.com/sources-of-finance/advantages-and-disadvantages-of-leasing, pristupanotokom jula 2016. godine


Zaključak

U poljoprivrednoj proizvodnji postoji potreba za primenom različitih sredstava za rad, odnosno

za upotrebom poljoprivredne mehanizacije. Danas se mašine ne koriste samo da bi se olakšao

posao, već je činjenica da bi bez njih obrada velikih parcela bila nemoguća. Ako se zanemari i

faktor vremena, koji deluje ograničavajuće zbog potrebe da se poštuju optimalni rokovi za

obavljanje pojedinih poljoprivrednih radova, mašine imaju veliki značaj zbog načina na koji se

proizvodnja obavlja kada se one koriste (ujednačena obrada zemljišta – oranje i priprema za

setvu, sejanje sa jednakim razmacima, ravnomerna prihrana i zaštita biljaka i drugo). Zbog toga

je važno pronaći način da se obezbede sredstva potrebna za ulaganje u mehanizaciju.

Poljoprivredni proizvođači na finansijskom tržištu imaju mogućnost izbora modela finansiranja

za koji smatraju da je najviše usklađen sa njihovim potrebama i karakteristikama. Na

raspolaganju su im krediti kod komercijalnih banaka, krediti koje odobravaju državne institucije,

lizing aranžmani, kao i možda najpovoljnija opcija – samofinansiranje. Svaka od navedenih

alternativa ima prednosti i nedostatke koji se ispoljavaju u zavisnosti od toga šta je korisniku u

određenom trenutku odlučujući faktor. Uprkos raspoloživosti većeg broja opcija za finansiranje,

postoje brojna ograničenja sa kojima se poljoprivrednici susreću. Osnovni problem je

promenljivost poljoprivredne politike, jer su njene odredbe ključne za planiranje proizvodnje i

ulaganja u njeno unapređivanje. Poljoprivrednici nikada nisu sigurni da li će se i na koji način

sprovoditi mere podrške poljoprivredi, od kojih mogu imati značajne koristi. Proizvođači imaju

poteškoće i prilikom dokazivanja svoje kreditne sposobnosti, jer rizici zbog promenljivosti klime

i tržišnih uslova ne ulivaju sigurnost o održivosti proizvodnje u dužem vremenskom periodu.

Takođe, poljoprivrednicima je neophodno obezbediti edukaciju da bi mogli na adekvatan način

odgovoriti na zahteve finansijskih institucija u vezi sa odobravanjem sredstava za investiranje.

Da bi se otklonili nedostaci i unapredili pozitivni aspekti poljoprivrede potrebno je uložiti napor

kod svih učesnika u ovom sektoru. Država treba da obezbedi vođenje održive poljoprivredne

politike, koja će u dugom roku podržavati razvoj proizvodnje i poboljšanje položaja proizvođača.

Finansijske institucije moraju više sarađivati sa okruženjem u procesu osmišljavanja svoje

ponude, da bi pozitivne efekte mogli osetiti i ostali učesnici u poslovima finansiranja.

Poljoprivredni proizvođači treba da jačaju svoje kapacitete za upravljanje gazdinstvima, da bi


postali ravnopravni učesnici na finansijskom tržištu i tako dobili šansu da svoje investicije (u

poljoprivrednu mehanizaciju ili u nešto drugo) realizuju povoljno i sa dugoročnim pozitivnim

efektima.

FINANCING PROCUREMENT OF AGRICULTURAL MACHINERY

Summary: Performing operations in agriculture requires that people invest great effort. Duringthe past years have been made significant steps towards the improvement of agriculturalproduction by using appropriate equipment. Machines significantly make work in agricultureeasier, but farmers often can not afford them. In order to make machinery more accessible toproducers, they need to be informed about the ways in which to obtain funds required for thepurchase of agricultural machinery. There are several options for financing which farmers canuse, and the positive effects of the procurement of mechanization are important for agriculture allover the country. The paper presents possibilities that producers can take advantage of whenpurchasing machines, as well as factors which should then be taken into account.

Key words: agriculture, mechanization, financing, procurement, loan, leasing

Literatura

1. Binswanger, H. P., Agricultural Mechanization – A Comparative Historical Perspective,

World Bank Staff Working Papers, Number 673, Washington, 1984.

2. Dumler, T. J., Williams, J., Dhuyvetter, K. C., Leasing vs. Buying Farm Machinery, Kansas

State University, 2010.

3. Geihler, T., Agricultural Production Lending – A Toolkit for Loan Officers and Loan

Portfolio Managers, GTZ i FAO, Eschborn, 2004.

4. KLC Financial, Advantages and Disadvantages of Lease Financing for Business,

http://klcfinancial.com/gaiaftb/article-advantages-and-disadvantages-of-lease-financing-for-

business/ (jul 2016.)

5. Mansinho, M. I., Lucio, C. N., Henriques, P. D. S., Attitudes, Behaviours and Motivations for

Mechanization in Small Scale Portuguese Agriculture, CEFAGE – UE Working Paper, 2011/05

6. Rijk, A. G., Agricultural mechanization strategy,

http://www.unapcaem.org/publication/cigr_apcaem_website.pdf (20.7.2016.)


7. Savić, B. V., Popović, N. P., Uticaj alternativnih načina pribavljanja opreme na

konkurentnost poljoprivrednih proizvođača, Poljoprivredna tehnika, godina XXXVI, broj 4, pp.

89-95, 2011.

8. Sredojević, Z., Gajić, B., Vasiljević, Z., Živković, D., Dinamika investiranja u sredstva

mehanizacije na gazdinstvu, Poljoprivredna tehnika, godina XXXI, broj 4, pp. 33-41, 2006.

9. Teodorescu, C. D., The Leasing – Evolutions and Trends, Economic Insights – Trends and

Challenges, Vol. III (LXVI), No. 2/2014, pp. 85-92, 2014.

10. Vojteški-Kljenak, D., Efikasnost primene savremenih finansijskih proizvoda u Srbiji sa

posebnim osvrtom na poslove faktoringa, doktorska disertacija, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2008.

11. Vunjak, N. M., Finansijski menadžment – poslovne finansije, Ekonomski fakultet

Subotica, 2008.

12. Zakon o finansijskom lizingu, Službeni glasnik RS, br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i

99/2011

13. E-finance management, Advantages and disadvantages of leasing,

https://www.efinancemanagement.com/sources-of-finance/advantages-and-disadvantages-of-

leasing (jul 2016.)


PRIKAZI

Aleksandar Petrov, mast.prav.Visoka škola za ekonomiju i upravu, Beograd

Prikaz knjige

Prof. dr Obren Kulić:PRIVREDNO KAZNENO PRAVO

Delo pod nazivom Privredno kazneno pravo autora prof. dr Obrena Kulića namenjeno je

prevashodno da kao udžbenik služi studentima Visoke škole strukovnih studija za ekonomiju i

upravu u Beogradu koji predmet Privredno kazneno pravo slušaju na trećoj godini studija, na

studijskom programu Porezi i carine.

Privredno kazneno pravo posmatramo kao deo krivičnog prava, iako je reč o novoj grani prava

koja se polako osamostaljuje. Ono predstavlja sistem zakonskih propisa kojima se sankcionišu

pravna lica kao učinioci krivičnih dela. U našem pravu radikalnu novinu u krivičnopravnom

kažnjavanju pravnih lica predstavlja donošenje Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična

dela 2008. godine. Zakonom se uređuju uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela,

krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o

odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, rehabilitaciji, merama bezbednosti,

pravnim posledicama osude, kao i izvršenju sudskih odluka.

Privredno kazneno pravo prof. Kulića obrađuje sve institute posvećene odgovornosti pravnih lica

za krivična dela sadržane u pozitivnopravnim propisima, što predstavlja posebnu vrednost ovog

udžbenika.

Udžbenik je pisan jasnim stilom, razumljiv je svim pravnicima, ali i čitaocima ostalih struka i

profesija. Sastoji iz šest glavnih celina, ukupnog je obima 224 strane.

Sadržaj udžbenika struktuiran je na sledeći način:

Prvi deo nosi naziv Uvod u privredno kazneno pravo. U uvodnom delu autor se bavi pojmom

prava, prirodnim i pozitivnim pravom, stavovima srpske pravne teorije na polju zastupanja

prirodnog prava, kao i odnosu prava i pravne sigurnosti.


U prvoj glavi prvog dela, autor detaljno obrađuje pojam i predmet kaznenog prava u privrednom

poslovanju i u oblasti javnih ovlašćenja. Obrađuje pojam i predmet privrednog kaznenog prava,

kao i položaj privrednog kaznenog prava u sistemu pravnih nauka kroz odnos naučnih disciplina,

gde zasebno izlaže o povezanosti privrednog kaznenog prava, krivičnog prava, privrednog

prestupnog prava i prekršajnog prava. Odnos privrednog kaznenog prava i drugih pravnih

disciplina, posmatran je kroz odnos sa kriminologijom, kriminalistikom, penologijom i ustavnim

pravom. Na kraju ove glave ukazuje se na ulogu i cilj privrednog kaznenog prava.

Drugi deo udžbenika naslovljen je sa Krivično pravo i krivično pravna zaštita. U prvoj glavi

autor piše o opštim obeležjima krivičnog prava: pojmu krivičnog prava, predmetu i

karakteristikama krivičnog prava, strukturi i izvorima krivičnog prava, tumačenju i važenju

krivičnog prava. Predmet druge glave je krivično delo, gde je prvo dat pojam krivičnog dela, a u

sklopu njega pojam kriminaliteta, teorijski i zakonski pojam krivičnog dela, protivpravnost,

osnovi isključenja protivpravnosti (delo malog značaja, nužna odbrana i krajnja nužda),

određenost u zakonu, object krivičnog dela, subject krivičnog dela, radnja krivičnog dela, te

posledica i uzrok krivičnog dela. U trećoj glavi obrađuje se krivica – krivica i krivična

odgovornost, uračunljivost, oblici krivice (elementi krivice, umišljaj i nehat), osnovi isključenja

krivice (neuračunljivost, stvarna zabluda, pravna zabluda, sila, pretnja), oblici, način i stadijumi

izvršenja krivičnog dela posmatrani kroz planiranje i pripremanje krivičnog dela, pokušaj

krivičnog dela i odustanak od izvršenja krivičnog dela, zatim se obrađuje mesto i vreme

izvršenja krivičnog dela, sticaj krivičnih dela i saučesništvo posmatrano kroz svoja tri oblika:

saučinilaštvo, podstrekavanje i pomaganje.

U četvrtoj glavi autor se bavi krivičnim sankcijama gde posebno obrađuje kaznu (kaznu zatvora,

novčanu kaznu, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole), mere upozorenja (uslovnu

osudu i sudsku opomenu), mere bezbednosti i krivične sankcije prema maloletnicima. Peta glava

posvećena je oduzimanju imovinske koristi, šesta glava pravnim posledicama osude, sedma

rehabilitaciji i prestanku pravnih posledica osude, osma amnestiji i pomilovanju, i poslednja

deveta glava, zastarelosti krivičnog gonjenja.

Treći deo nosi naziv Krivično pravo i ovde se obrađuju kao zasebne glave krivična dela protiv

privrede (poreska utaja, krijumčarenje, pranje novca, zloupotreba monopolskog položaja,

neovlašćena upotreba tuđe firme, nesavestan rad u privrednom poslovanju, prouzrokovanje

stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, zloupotreba ovlašćenja u privredi,

PRIKAZI - PROF. DR. OBREN KULIĆ - PRIVREDNO KAZNENO PRAVO 55ALEKSANDAR PETROV

odavanje poslovne tajne, onemogućavanje vršenja kontrole, nedozvoljena trgovina,

obmanjivanje kupaca, falsifikovanje znakova za obeležavanje robe, mera i tegova), krivična dela

protiv službene dužnosti (zloupotreba službenog položaja, kršenje zakona od strane sudije,

nesavestan rad u službi, protivzakonita naplata i isplata, prevara u službi, pronevera, posluga,

primanje mita, davanje mita, odavanje službene tajne), ostala krivična dela (falsifikovanje

službene isprave, neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti), odgovornost

pravnih lica za krivična dela (krivična dela za koja mogu odgovarati pravna lica, osnov i granice

odgovornosti pravnog lica, vrste krivičnih sankcija koje se mogu izreći pravnom licu, novčane

kazne, ublažavanje novčane kazne, sticaj krivičnih dela, oslobođenje pravnog lica od kazne,

uslovi za izricanje uslovne osude, mere bezbednosti, zabrana obavljanja određenih delatnosti,

oduzimanje predmeta, javno objaljivanje presude, pravne posledice osude, vrste pravnih

posledica osude, rehabilitacija, sudska rehabilitacija, davanje podataka iz kaznene evidencije,

zastarelost izvršenja kazne, branilac okrivljenog pravnog lica, privremene mere, odbacivanje

krivične prijave, sadržaj optužnog akta, dokazni postupak, sadržaj osude, odlučivanje po

službenoj dužnosti, izvršenje sudskih odluka, prinudna naplata, blokada računa, sprovođenje

postupka prestanka pravnog lica, ovlašćenje javnog tužioca, izvršenje zabrane obavljanja

određenih registrovanih delatnosti ili poslova, izvršenje javnog objavljivanja presude).

Četvrti deo udžbenika nosi naziv Krivično procesno pravo. U prvoj glavi govori se o krivičnim

procesnim subjektima, tj, krivičnom sudu (pojam, prava i dužnosti krivičnog suda, nadležnost

krivičnog suda – stvarna i mesna, kao i sastav sudskog veća). Predmet druge glave su krivično

procesne stranke, i to: javni tužilac, oštećeni i privatni tužilac, okrivljeni i branilac.

U trećoj glavi govori se o optužnici i presuđivanju, zaključenju sporazuma o priznanju krivice,

glavnom pretresu i presudi. Predmet četvrte glave su redovni i vanredni pravni lekovi.

Peti deo udžbenika govori o Privredno-prestupnom pravu : Pojmu i predmetu privrednog

prestupnog prava, elementima privrednog prestupa, povredama pravila u privrednom poslovanju,

subjektu privrednog prestupa, objektu privrednog prestupa, protivpravnosti, isključenju

protivpravnosti privrednog prestupa, pojmu i značaju odgovornosti za privredne prestupe,

pravnoj prirodi i osobenosti sankcija za privredne prestupe, novčanoj kazni, uslovnoj osudi,

zaštitnim merama, oduzimanju imovinske koristi, pravnim posledicama sankcija za privredne

prestupe, procesnim subjektima, podizanju optužnog predloga, ispitivanju optužnog predloga,


glavnom postupku, pripremanju glavnog pretresa, glavnom pretresu, donošenju presude,

redovnim i vanrednim pravnim lekovima.

Prekršajno pravo predmet je poslednjeg, šestog dela udžbenika. U njemu se govori o

prekršajnom pravu u sistemu kaznenog prava (pojmu, predmetu i sistemu prekršajnog prava,

izvorima i važenju prekršajnog prava), opštem delu prekršajnog prava (pojmu prekršaja,

subjektu prekršaja, radnji prekršaja, vremenu izvšenja prekršaja, mestu izvršenja prekršaja,

pokušaju prekršaja, sticaju prekršaja, produženom prekršaju i odnosu prekršaja i drugih oblika

prestupnosti), prekršajnoj odgovornosti (punoletnih lica, maloletnih lica, pravnih lica,

odgovornih lica, preduzetnika), prekršajnim sankcijama (prekršajnim kaznama – kazni zatvora,

novčanoj kazni, radom u javnom interesu, kaznenim poenima, opoemni, zaštitnim merama:

oduzimanju predmeta, zabrani vršenja određene delatnosti, zabrani pravnom licu da vrši

određene delatnosti, zabrani odgovornom licu da vrši određene delatnosti, zabrani upravljanja

motornim vozilom, obaveznom lečenju alkoholičara i narkomana, javnom objavljivanju presude,

prekršajnim sankcijama prema maloletnicima, vaspitnim merama: ukoru, posebnim obavezama,

merama pojačanog nadzora, upućivanju u disciplinski centar za maloletnike, oduzimanju

imovinske koristi, zastarelosti u prekršajnom pravu), prekršajnoprocesnim subjektima (organima

nadležnim za vođenje postupka, okrivljenom, oštećenom) i pravnim lekovima u prekršajnom

postupku ( redovnim pravnim lekovima: žalbi na odluke o prekršaju, postupku po žalbi,

vanrednim pravnim lekovima: zahtevu za ponavljanje prekršajnog postupka, zahtevu za

vanredno preispitivanje pravosnažne presude, zahtevu za zađtitu zakonitosti i izvršenju odluka

donetih u prekršajnom postupku).


UPUTSTVO AUTORIMA ZA PISANJE IPRIPREMANJE RUKOPISA

Časopis ''Pravno-Ekonomski Pogledi'' izlazi tri puta godišnje i objavljuje radove iz oblasti prava,ekonomije i srodnih društvenih nauka.Redakcija časopisa prima isključivo neobjavljene radove koji podležu anonimnoj recenziji i klasifikaciji uskladu sa Tipologijom dokumenata/dela za vođenje bibliografija u sistemu COBBIS. Radovi koji suprihvaćeni za objavljivanje ili su već objavljeni u ''Pravno-Ekonomskim Pogledima'', autor može objavitiu drugim publikacijama, ali samo uz dopuštenje Redakcije i uz jasnu naznaku o njihovom objavljivanju u''Pravno-Ekonomskim Pogledima''. Ako je članak, pre objavljivanja u ''Pravno-Ekonomskim Pogledima'',bio izložen na naučnom skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), podatak otome se navodi u posebnoj napomeni (fusnoti) na dnu prve stranice članka. Takođe, ako je rad rezultatistraživanja u okviru posebnog programa ili projekta , pri dnu prve strane rada u fusnoti ističe se naziv ibroj projekta, kao i institucije koja je finansirala projekat ili program.

Obim radova je ograničen na maksimalno dva autorska tabaka (jedan autorski tabak je tekst od 16 strana).U izuzetnim slučajevima, Redakcija može odlučiti da se prihvate i obimniji radovi.

Radovi autora moraju biti dostavljeni u WORD, Times New Roman, font 12 (fusnote 10), prored 1,5(sažetak i fusnote prored 1), veličina strane A4, leva i desna margina 3cm i gornja i donja margina 2,5cm.

Naučni i stručni članci

Naučni i stručni članci mogu se objaviti na srpskom (ćirilica ili latinica), engleskom, nemačkom,francuskom i ruskom jeziku.Na prvoj strani rada u gornjem levom bloku ističe se titula, ime i prezime autora (font 14, Bold), (Načinpisanja: Prof. dr Petar Petrović ili Mr Jovana Jovanović ili Nikola Nikolić, master). Ukoliko je radkoautorski, ističu se imena i prezimena svih koautora (jedno ispod drugog). E-mail adresa autora daje se unapomeni pri dnu prve strane rada (u fusnoti). Ako je rad izrađen u koautorstvu navodi se e-mail adresasamo jednog, po pravilu prvog, autora.Neposredno ispod imena i prezimena autora ističe se afilijacija tj. pun zvaničan naziv i sedište ustanove ukojoj je autor zaposlen (afilijaciju pisati fontom 12, ne-boldovano). Funkcija autora se ne navodi,izuzetno, može se naglasiti u sklopu fusnote gde se nalazi e-mail adresa autora (Primer: Naučni saradnikitd). Takođe, ukoliko je autor student doktorskih studija, može se u fusnoti gde se nalazi e-mail adresanaznačiti naziv visokoškolske ustanove (Primer: Doktorand, Pravni Fakultet Univerziteta u Novom Sadu).Naslov rada piše se na sredini, velikim slovima, boldom, font 14.Naslov rada pisati bez podvlačenja i bez skraćenica.Podnaslovi se pišu sa leve strane, malim slovima, boldom, font 14, a numerišu se arapskim brojevima.Ukoliko u okviru podnaslova ima više celina, one se takođe označavaju arapskim brojevima (primer: 1.1,1.1.1., 1.1.2.).Uvod i Literatura se po pravilu, ne numerišu.Posle naslova rada, autori su dužni da napišu sažetak (Način pisanja: Sažetak: ) u kome se dajeinformativni prikaz sadržaja članka. Obim sažetka je do 250 reči, font 12, prored 1. Ne citirati literaturu usažetku!Posle sažetka slede ključne reči (Način pisanja: Ključne reči: ). Broj ključnih reči ne može biti manji od5 ni veći od 10. Pišu se fontom 12, kosim slovima – Italic, a učestalost njihove upotrebe u tekstu treba dabude što veća.


Sažetak i Ključne reči, napisani istim opisanim standardima, na kraju rada – između Zaključka iLiterature, obavezno se prevode na engleski jezik! (Način pisanja: ( Summary: / Keywords: ). Naslovrada isto se obavezno prevodi na engleski jezik i piše se iznad ključnih reči i sažetka na engleskom jeziku.

U radu koristiti kratke i jasne rečenice. Sve strane reči za koje postoji odgovarajuće ime u našem jezikutreba zameniti tim nazivom. U radu se mogu koristiti određene skraćenice, ali samo kada je to neophodnoili kada se takve skraćenice već nalaze u literaturi, odnosno kao takve su već prepoznatljive (Na primer:EU).Za svaku skraćenicu, koja se prvi put javlja u tekstu treba navesti i pun naziv.Skraćenice nikako ne koristiti u naslovu.

Tabele se označavaju arapskim brojevima (iznad tabela) po redosledu navođenja u tekstu. Koristiti TimesNew Roman i veličinu slova 12 sa jednostrukim proredom. Ukoliko se u tabeli koriste skraćenice, istetreba objasniti u legendi ispod tabela.Grafikoni se takođe označavaju arapskim brojevima (ispod grafikona) po redosledu navođenja u tekstu.Koristiti Times New Roman i veličinu slova 12 sa jednostrukim proredom. Ukoliko se koriste skraćenice,iste treba objasniti u legendi ispod grafikona.Sheme (crteži) se označavaju arapskim brojevima (ispod shema) po redosledu navođenja u tekstu.Koristiti Times New Roman i veličina slova 12 sa jednostrukim proredom. Ukoliko se koriste skraćenice,iste treba objasniti u legendi ispod sheme.Fotografije se označavaju arapskim brojevima (ispod fotografije) po redosledu navođenja u tekstu.

Prikazi knjiga

Prikaz bi trebalo da uvede čitaoca u sadržaj knjige i da se fokusira na njen predmet. Trebalo bi izbegavatiprepričavanje, a usredsrediti se na neophodnu informaciju koja sadrži: kratak opis osnovne ideje, kritičkipristup sadržaju i formi kao i naznaku o tome šta čitalac može da očekuje od knjige o kojoj je reč. Autorprikaza bi trebalo da se osvrne na vreme koje je autoru bilo potrebno da napiše knjigu, na način obrade isistematizovanja građe, kao i na ciljnu čitalačku populaciju. Prikaz bi, u kratkim crtama, trebalo daobjasni kontekst u kojem se pojavljuje monografska publikacija i da odredi njeno mesto u određenojoblasti.Jedan od najznačajnijih aspekata je vrednosno poređenje novog naslova sa ranije objavljenim knjigama izove oblasti. Ako je malo druge građe dostupno na datu temu, autor prikaza bi trebalo da istekne tučinjenicu, kao i svaku drugu vrlinu publikacije koja se prikazuje.Knjiga koja daje značajan doprinos struci, nauci i razumevanju savremenih problema, trebalo bi da budena taj način jasno označena.

Prikazi knjiga moraju biti dostavljeni u WORD, Times New Roman, font 12, prored 1,5.

Ostali prilozi

Ostali prilozi mogu se, takođe, objaviti na bilo kom od ponuđenih jezika i moraju biti dostavljeni uWORD, Times New Roman, font 12, prored 1,5.

Redakcija zadržava pravo da dostavljene priloge (naučne i stručne članke i ostale priloge) prilagođavaopštim pravilima uređivanja časopisa i standardima srpskog jezika.

59

Pravila citiranja

Korišćeni izvori se citiraju u fusnotama, na dnu strane, Times New Roman, font 10, prored 1, premasledećim pravilima:

Knjige

Prvo slovo imena, prezime autora, naslov knjige (italic), mesto i godina izdanja, broj stranice (bezskraćenice str.!).Primer: D. Đorđević, Mikroekonomija – savremeni pristup, Beograd, 2009, 58.

Ukoliko se u knjizi pominje više mesta izdanja, navode se prva dva razdvojena crticom.Primer: F. Bydlinski, Juristische Methodenlehre, Wien-New York, 1991, 55.

Časopisi (članci)

Prvo slovo imena, prezime autora, naslov članka (italic), naziv i broj časopisa, godina časopisa, brojstranice (bez skraćenice str.).Primer: J. Radišić, Nacrt kodeksa lekarske etike Srbije, Pravni život br. 9, 2003, 222.

Tekstovi iz zbornika radova

Prvo slovo imena, prezime autora, naslov teksta (italic), u: naslov zbornika (ur. ime urednika), mesto igodina izdanja, broj stranice (bez skraćenice str.).Primer: S. Đorđević, Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti i internet, u: Slobode i pravačoveka i građanina u konceptu novog zakonodavstva Republike Srbije (ur. S. Bejatović), Kragujevac2003, 261.

Elektronski tekstovi

Prvo slovo imena, prezime autora, naslov teksta (web stranice) (Italic), URL, datum posete (dan, mesec igodina).Primer: K. Boele-Woelki, Internet und IPR:Wo geht jemand ins Netz?,http://www.cui.unige.ch/billard/ipilec/BOELED1.HTM, datum posete: 14.02.2002.

Normativni akti

Naziv pravnog akta, naziv glasila u kome je objavljen (italic), broj i godina objavljivanja. Ako će senavedeni propis citirati i kasnije, prilikom prvog pominjanja u zagradi se navodi njegova skraćenica podkojom će se dalje pojavljivati.Primer: Zakon o parničnom postupku (ZPP), Službeni glasnik RS, br. 125/04

Prilikom citiranja sudskih odluka navode se što potpuniji podaci, broj i datum odluke, koji sud je odlukudoneo (italic) i gde je ona objavljena.Primer: Rev. 215/79 od 25. maja 1979., Vrhovni sud Vojvodine, A. Radovanov, Vrhovni sud Vojvodine:Zbornik sudske prakse – građanskopravna oblast, Novi Sad 2009, 238.


Ostala pravila

Ukoliko postoji više autora knjige ili članka, njihova imena se razdvajaju zarezom.Primer: S. Đorđević, V. Stanković, Obligaciono pravo, Beograd, 1987, 23.

Kada knjiga ima više od tri autora, navodi se prvo slovo imena i prezime prvog autora, uz dodavanjeskraćenice et al. (et alia) kosim slovima.Primer: T. Varadi et al., Međunarodno privatno pravo, Beograd, 2008.

Kada se citira više tačno određenih stranica, one se razdvajaju crticom, a kada se citira više strana koje sene određuju tačno, posle navođenja broja prve stranice dodaju se reči ''i dalje''.Primer: N. Đurđević, Praktikum za obligaciono pravo, Kragujevac, 2002, 22-27.Primer: J. Radišić, Nacrt kodeksa lekarske etike Srbije, Pravni život br. 9, 2003, 222 i dalje.

Kod ponovljenog citiranja teksta određenog autora, posle prvog slova imena i prezimena autora, sledi,umesto naslova teksta, skraćenica op. cit. (opus citatum – navedeno delo), posle koje sledi broj stranice.Primer: J. Radišić, op.cit., 223.

Ako se citira isto delo i ista stranica kao i u prethodnoj fusnoti (uzastopno) koristi se samo skraćenicaIbid.Primer: Ibid.Ukoliko se citira tekst dela, navedenog u prethodnoj fusnoti, koji se nalazi na različitoj stranici, posleIbid., naznačuje se broj stranice.Primer: Ibid., 15.

Za ''Videti'' se koristi skraćenica ''Vid.'', a za ''Uporediti'' skraćenica ''Up.''

Strana imena se mogu transkribovati na srpski jezik onako kako se izgovaraju. U tom slučaju, kada sestrana imena prvi put pominju, njihovo prezime se navodi u zagradi u izvornom stranom jeziku kosimslovima.Primer u tekstu: Njuman (Newman).

Fusnote, takođe, mogu sadržati dopunska objašnjenja ili komentare koji su u vezi sa tekstom.

Na kraju svakog članka obavezno je napisati Literaturu, odnosno, spisak korišćenih, citiranih referenci(način pisanja boldovano, font 14, bez dve tačke: Literatura ). Reference treba pisati jednu ispod druge,numerisati ih arapskim brojevima i abecednim/azbučnim redom prema prezimenu ili prvom slovuprezimena autora.Broj referenci nije u principu ograničen ali se preporučuje da ne bude veći od 30.U listi referenci mogu se navesti samo izvori koji su u radu citirani. Reference se ne prevode na jezikrada.Izvori se navode u punom formatu, font 12, prored 1,5 u skladu sa pravilima za citiranje koja su navedenau ovom Uputstvu, s tim što se kod knjiga/monografija dodaje i naziv izdavača.

61

Primer:

Literatura

1. Đorđević Dragomir (alternativa Đorđević D.), Mikroekonomija – savremeni pristup, Privredna

akademija, Novi Sad, 2006.

2. Ignjatović Aleksandar (alternativa Ignjatović A.), Specifičnosti izvršenja krivičnih sankcija prema

maloletnicima, Pravo – teorija i praksa br. 26 (7-8), 2009.

3. Zakon o lokalnoj samoupravi, Službeni glasnik RS, br. 129/07

4. Woelki-Boele K., Internet und IPR: Wo geht jemand ins Netz?,

http://www.cui.unige.ch/billard/ipilec/BOELED1.HTM, (14.02.2002).

5. ...

Autori su dužni da sami lektorišu svoj rad i obezbede gramatičku i pravopisnu ispravnost kako teksta takoi sažetaka na srpskom i engleskom jeziku.

Radove treba dostaviti Redakciji u elektronskoj formi na e-mail adresu: [email protected](uključujući i e-mail adresu sekretara Redakcije).

NAPOMENA: Rad koji ne ispunjava sve gore navedene uslove neće biti poslatna recenziju i biće vraćen autoru da ga dopuni i ispravi!

REDAKCIJA ČASOPISA''PRAVNO-EKONOMSKI POGLEDI''


INSTRUCTIONS FOR AUTHORS REGARDINGWRITING AND PREPARATION OF ARTICLES

“The Law and Economic Views” is a journal published three times a year including articles from thefield of law, economics and related social sciences.The editorial staff of the journal accepts only unpublished works which are subject to an anonymousreview and classification in compliance with Typology of documents/papers for arranging bibliographieswithin COBBIS system. Papers which have been accepted for publishing or have already been publishedin ”The Law and Economic Views” can be published in other publications but only if the permissionis granted by the editorial staff and with a clear indication regarding their publication in The Law andEconomic Views . If an article has already been presented at a scientific convention in the form of andoral statement (with the same or similar title) prior to publication in The Law and Economic Views, thisdata needs to be cited in a special footnote at the foot of the first page of the article. Furthermore, if anarticle is a result of the research within a special programme or project, the title and number of the projectas well as the name of the institution which financed the project or the programme need to be cited at thefoot of the first page of the paper in a footnote.The volume of the papers is limited to the maximum of two signatures (one signature is a text containing16 pages). In exceptional cases the editorial staff can decide whether longer papers will be accepted.

The papers need to be written in WORD, Times New Roman, font 12 (footnotes 10), space 1,5 (abstractand footnotes space 1), page size A4.

Scientific and professional articles

Scientific and professional articles can be published in Serbian (Cyrillic or Latin alphabet), English,German, French and Russian.On the first page of the paper in the top left corner, one needs to quote the title, the author’s first andlast name (font 14, bold), (Example: Prof. Petar Petrović, PhD or Mr Jovana Jovanović or NikolaNikolić, Master). If a paper is a result of cooperation, names of all the co-authors need to be written (oneunder another). The email address of the author is given in the footnote on the first page of the paper. If apaper is written by several co-authors only the email address of the first author is given.Immediately under the name of the author, the author needs cite the affiliation - the full official name andthe location of the institution where the author is employed (the affiliation is written in font 14, withoutbold) . The position of the author within the institution is not written. Exceptionally, it can be written inthe footnote containing the author’s email address. (Example: Research fellow, etc). Furthermore, if theauthor is a doctorate student, the name of the institution (university) can be written in the footnotecontaining the email address. (Example: Ph. D candidate Faculty of Law, Novi Sad University.The title of the paper is written in the middle of the page, in block letters, in bold, font 14)The title of the paper is written without underlining and abbreviations.Subtitles are written on the left, in small letters, in bold, font 14 and are numbered using Arabic numerals.If a subtitle contains several sections they are also marked using Arabic numerals. (Example: 1.1, 1.1.1.,1.1.2.).Introduction and Literature are not numbered.After the title of the paper, authors need to write an abstract (Writing procedure: Abstract) in which thecontents of the paper are presented. The volume of the abstract is up to 250 words, font 12, space 1. Donot write the literature in the abstract!

63

The abstract is followed by key words (Writing procedure: Key words: ). The number of key wordscannot be lower than 5 and higher than 10. They are written in font 12, in italics, and their frequency inthe text should be as high as possible.

The Abstract and Key words written following the same described standards, at the end of the paper –between the Conclusion and Literature , have to be translated into the English language! (Writingprocedure: Summary: / Keywords:). The title of the paper also has to be translated into English and itis written above the key words and the abstract written in English.

The paper needs to be written using clear and concise sentences. All foreign words for which there is anadequate translation in our language need to be substituted with that word. Certain abbreviations can beused in the paper but only when it is necessary or when such abbreviations already exist in the literatureso they are already recognizable as such. (For example: EU).

For every abbreviation which has appeared in the text for the first time, the full name needs to written.Abbreviations are not to be used in the title!

Tables are marked with Arabic numerals (above the table) in the order of appearance in the text. TimesNew Roman is used, font 12, space 1. If abbreviations are used in the table they should be explained inthe legend under the table.

Graphs are also marked with Arabic numerals (under the graph) in the order of appearance in the text.Times New Roman should be used, font 12, space 1. If abbreviations are used, they need to be explainedin the legend under the graph. Schemes (drawings) are marked with Arabic numerals (under thescheme) in the order f appearance in the text. Times New Roman is used, font 12, space 1. Ifabbreviations are used they need to be explained in the legend under the scheme.Photographs are marked with Arabic numerals (under the photograph) in the order of appearance in thetext.

Book reviews

The review should introduce the reader to the contents of the book and focus on its subject. Retellingshould be avoided and one should focus on the necessary information which includes: the shortdescription of the basic idea, critical approach to the contents and form as well as the indication regardingwhat the reader can expect from the book in question. The author of the review should also refer to thetime the author needed to write the book, to the way the data was processed and systematized as well asto target readers. The review should briefly explain the context in which the monographic publication hasappeared and define its place in a certain field.

One of the most relevant aspects is an evaluation of the new book in comparison to the previouslypublished books in the same field. If there are few publications available regarding the given topic theauthor should emphasize that fact as well as any other advantageous aspects of the publication inquestion.A book which makes a significant contribution to the profession, science and understanding ofcontemporary problems should be clearly marked in this way.

Book reviews should be sent in WORD, Times New Roman, font 12, space1,5.


Other supplements

Other supplements can also be published in any of the given languages and need to be sent in WORD,Times New Roman, font 12, space1,5.

The editorial team is entitled to adjust the supplements received (scientific and professional papers andother supplements) to the general rules of journal editing and standards of the Serbian language.

Quotation rulesUsed sources are quoted in footnotes at the foot of the page, Times New Roman, font 10, space 1,according to the following rules:

Books

The first letter of the author’s first name, author’s surname , book title (italic), place and year ofpublication , page number (no abbreviation pg. )

Example: D. Đorđević, Mikroekonomija – savremeni pristup, Beograd, 2009, 58.If the book has been published in several places , the first two should be quoted and separated using ahyphen.Example: F. Bydlinski, Juristische Methodenlehre, Wien-New York, 1991, 55.

Journals (articles)

The first letter of the author’s first name, author’s surname, article headline, (italic), the name andnumber of the journal, the year it was issued, page number (without the abbreviation pg.)Example: J. Radišić, Nacrt kodeksa lekarske etike Srbije, Pravni život br. 9, 2003, 222.

Texts from collections of papers

The first letter of the author’s first name , author’s surname, text title (italic), in : title of the collection(editor’s name ), place and year of the publication, page number (without abbreviation pg.)Example: S. Đorđević, Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti i internet, in: Slobode i pravačoveka i građanina u konceptu novog zakonodavstva Republike Srbije (ur. S. Bejatović), Kragujevac2003, 261.

Electronic texts

The first letter of the author’s first name, author’s surname, text title, (web page) (Italic), URL, date ofthe visit, (day, month, year)

Example: K. Boele-Woelki, Internet und IPR:Wo geht jemand ins Netz?,http://www.cui.unige.ch/billard/ipilec/BOELED1.HTM, datum posete: 14.02.2002.

Normative acts

Name of the legal act, name of the journal it was published in (italic), number and the year it waspublished. If the act mentioned will be quoted later, when mentioned for the first time there should be itsabbreviation written in brackets which will be used later.

65

Example: Zakon o parničnom postupku (ZPP), Službeni glasnik RS, br. 125/04

When quoting court decisions the data should be as complete as possible, the number and date of thedecision, the court which made the decision (italic) and where it was published.

Exampler: Rev. 215/79 od 25. maja 1979., Vrhovni sud Vojvodine, A. Radovanov, Vrhovni sudVojvodine: Zbornik sudske prakse – građanskopravna oblast, Novi Sad 2009, 238.

Other rules

If there are several authors of the book or article, their names are separated by commas.Primer: S. Đorđević, V. Stanković, Obligaciono pravo, Beograd, 1987, 23.

When the book has more than three authors, the first letter of the first author’s first name and the author’ssurname are written, with the abbreviation et al. (et alia) in italics.

Example: T. Varadi et al., Međunarodno privatno pravo, Beograd, 2008.

When quoting several definite pages they should be separated by hypen. When quoting several randompages, after the quotation of the first page the words “and so on” are added.Example: N. Đurđević, Praktikum za obligaciono pravo, Kragujevac, 2002, 22-27. Primer: J.Radišić, Nacrt kodeksa lekarske etike Srbije, Pravni život br. 9, 2003, 222 and so on..

When quoting the text of a certain author again, after the first letter of the author’s name and surname,instead of the text title, the abbreviation op. cit. should be used. (opus citatum ), which is followed bythe page number.

Example: J. Radišić, op.cit., 223.If the same reference and the same page are quoted (consecutively) as in the previous footnote only theabbreviation ibid should be used.Example: Ibid.

If the text of the reference is quoted after being mentioned in the previous footnote , which is on adifferent page, after ibid., the page number should be written.

Example: Ibid., 15.

For “See also” , and for “compare” abbreviations cf. or cp. should be used.Foreign names can be transcribed in the Serbian language the way they are pronounced. In that case,when foreign names are mentioned for the first time, the surname should be written in brackets as in thesource foreign language, in italics. Example in the text : Njuman (Newman).

Footnotes can also contain additional explanations and comments related to the text.

At the end of every article the author is obliged to write Literature, the list of used, quoted references (inbold, font 14, no colon: Literature). References should be written one under another, marked withArabic numerals in the alphabetical order according to the surname or the first letter of the author’ssurname.


The number of references is not strictly limited but it is recommendable not to have more than 30 of them.

In the list of references only the sources which have been used in the paper can be quoted. References arenot translated into the language of the paper.

Sources are quoted in full format, font 12, space1,5 in accordance with quotation rules from theseInstructions. When quoting books /monographs the name of the publisher is also added.

Example:

Literature

1. Đorđević Dragomir (alternativa Đorđević D.), Mikroekonomija – savremeni pristup, Privrednaakademija, Novi Sad, 2006.

2. Ignjatović Aleksandar (alternativa Ignjatović A.), Specifičnosti izvršenja krivičnih sankcija premamaloletnicima, Pravo – teorija i praksa br. 26 (7-8), 2009.

3. Zakon o lokalnoj samoupravi, Službeni glasnik RS, br. 129/07

4. Woelki-Boele K., Internet und IPR: Wo geht jemand ins Netz?,http://www.cui.unige.ch/billard/ipilec/BOELED1.HTM, (14.02.2002).

5. ...

Authors are obliged to proofread and edit their own papers and ensure grammatical and orthographicaccuracy of the text as well as the abstract in Serbian and English.

Papers should be sent to the editorial office in the electronic form to the following email address:[email protected] (including the email address of the Editorial office secretary).

REMARK: A paper which is not written in compliance with all the abovementioned requirements will not be reviewed and will be returned to theauthor for corrections and amendments!

67

EDITORIAL STAFF OF THE JOURNAL''LAW AND ECONOMIC VIEWS''

Potpuni tekst članaka Časopisa dostupan je na sajtu: www.pepogledi.org

Uredništvo časopisa Pravno-Ekonomski Pogledi ne zastupa stavove autora čije tekstove

objavljuje.

Nijedan deo ovih tekstova ne može se umnožavati bez pismene saglasnosti urednika Časopisa.

Rukopisi dostavljeni Redakciji u štampanom ili elektronskom obliku, ne vraćaju se.

Časopis izlazi tri puta godišnje.

PRAVNO-EKONOMSKI POGLEDI

Documents

Transcript of PRAVNO-EKONOMSKI POGLEDI