Pravna Etika Sve

8/18/2019 Pravna Etika Sve

1/21

UVOD U ETIKU

Ljudi su skloni da se okrenu prošlosti pitajući se da li je pre nego što su pravila nametnut postojala neka bezkonfliktna stanja u kojim pravila nisu bila potrebna jer niko nije želeo da učinešto loše .Otuda logično sledi pitanje kako smo izgubili te predetičke i bezkonfliktne uslove

Postoje dva temeljna odgovora na to pitanje .Jedan dolazi pre svega od Grka i Hobsa i tu se etika objašnjava kao sredstvo egoističke promišljenosti i njegov prvobitni izraz je ugovor. Ovaj izraz preetičko stanje vidi kao stanjusamljenosti jer nevolja je u tome što su ljudi počeli da opšte i komuniciraju jedni sa drugima što je društvena karakteristika čoveka. im su to učinili sukob je postao neizbežan! a prirodnstanje po "obsu postaje # rat sviju protiv svi$ %i to čak i onda kada pre sukoba ljudi nisu bneprijateljski raspoloženi jedni protiv drugi$.& tim uslovima sam opstanak je postao moguć tna osnovu pravila postignuti$ upornim poga'anjem i dogovaranjem.

Drugo hrišćansko ob ašn en e morala tumači nastojanje da ljudi svoje nesavršenu priroduuskla'uju sa (ožjom voljom i savršenom (ožjom prirodom.

Po modelu društvenog ugovora sva su živa bića egoisti ! a ljudska bića se me'usobno razlikujsamo po svojoj kalkulativnoj i interesnoj inteligenciji! ljudi su samo prosvećeni egoisti.

)ecimo požrtvovana briga za mladunčad koja često uključuje i gladovanje vrlo jje raširen pojava i nju pored roditelja pokazuju i ostali članovi društva! zato se ova pojava može smatr prvobitnom osnovom morala.

Kon!lik" je ono što moral čini nužnim i moral traga za zajedničkim rešenjima konflikata –

materijalni izvor pravaovekova moralnost se uglavnom prepoznaje kao prisilna akcija proistekla iz opiranja egoizmu

#$%V&% ETIK%

'oral treba posmatrati kao jedan od oblika društvene svesti! a društvena svest znači pre svegčovekovo razumsko ponašanje! pri čemu koristi ukupna znanja i iskustva društvene i šire svetszajednice.

Osnovni elementi morala jesu * znanja o tome šta je to dobro! a šta loše ponašanje! stoga mo

ima svoja dva osnovna elementa *+nor(a"ivni – odnosno odre'ena pravila u društvu! da bi se ostvarili dobri i poželjni društveniodnosi! koji omogućuju skladan i funkcionalan razvoj društvene zajednice

+ nau)ni – a to znači da se moral bavi odre'enim zakonitostima! pravilima! kriterijumima standardima! koji imaju opšti karakter moralnosti! za sve ljude bez obzira gde žive i kojkolektivne karakteristike imaju.


2/21

Postavlja se pitanje koja je osnovna razlika izme'u morala i prava kao pravila koja su upućenčovekovoj svesti radi poželjnog i društveno pri$vatljivog ponašanja,

-olazi se do zaključka da je osnovna razlika u tome što pravo predstavlja sistem normi koji senameće kao obavezno odre'eno ponašanje! sa pretnjom da će biti primenjena odgovarajuć

sankcija ukoliko pojedinac krši te pravne norme. kada je reč o moralu kao sistemu društveni$ pravila ponašanja on izvire iz društvene sves

čoveka i lični$ stavova čoveka! da ne treba drugima činiti ono što ne želimo da se nama čini strane drugi$./ako moralno ponašanje najviše dolazi do izražaja tamo gde ne postoje utvr'ene pravne norme ili jedinstvene pravne norme koje nejasno ili dvosmisleno regulišu tu situaciju.

0oral nije apsolutno trajna ! konstantna! nepromenjiva društvena kategorija. 0oralne norme suse istorijskim razvojem društva menjale! transformisale i adaptirale društvenim potrebama. /o jerazlog što danas možemo govoriti o postojanju antičkog! srednjovekovnog!buržoaskog socijalističkog morala.

/ako je *or+ Gurvi) izvršio tipologiju i klasifikaciju morala! on pored tradicionalnog iutilitarističkog morala razlikuje i sledeće tipove morala koji se ispoljavaju u svakodnevnomživotu i odnosima me'u ljudima! a to su*

'oral vrlina * koji se temelji na opštepri$vaćenim ! trajnim! neprolaznim! individualnimkolektivnim vrednostima kao što su iskrenost! pravdoljubivost! poštenje! skromnost! $rabrovernost! čestitost! umenrenost! požrtvovanost! nesebičnost! ljubav prema bližnjima. Ove osobsu svakom čoveku potencijalno date! a od samog čoveka i od društvene klime zavisi da li će razviti navedene moralne vrednosti.

'oral naknadno done"ih sudova * Ovim moralnim stavovima čiji je oslonac polaganje računasamome sebi za izvršena dela! zato se zove moralna svest koja kod čoveka koji je imao veći brnemoralni$ postupanja ! prema drugima može izazvati grižu savesti.

I(pera"ivni (oral * se zasniva na autoritetu utvr'eni$ pravila i propisa. Ovaj tip morala sekarakteriševisokim stepenom strogosti koji doseže čak i do represivnosti. 1emilosrdan je premsvima koji misle i ponašaju se drugačije od postojećeg sistema moralni$ normi! jer se smatra d je to jedino ispravno moralno ponašanje.

'oral idealnih si(boli)kih preds"ava * proizilazi iz neki$ uzvišeni$ autoriteta čoveku! sa kojimčovek nastoji da se identifikuje! čiji moralni uzori ostaju i njegovi čovekovi 2. Ovi uzori poštuju! ali se pojedinac ne trudi da dosegne njegove visine./o su najčešće vrednosti $umanizmaltruizma i pravednosti.

Delo"vorni (oral ili (oral s"varalaš"va , to je takav moral koji svoje is$odište nalazi uvrednostima kao što su3 sposobnost! stvaralačko delovanje ljudi u stvaranju novi$ vredno posebno u periodima siromaštva i nedovoljnog fonda sredstava za život.


3/21

)etko se može desiti da samo jedan tip morala postoji u jednom društvu. Obično nekoliko vrstdruštvenog morala egzistira! od koji$ je uvek jedan dominantan. Osim toga pojedinac može por postojeći$ tipova! razvijati i sopstveni! unutrašnji moralni sistem! delimično ili sasvim različit društveno dominantnog moralnog modela.4ilozofsko+ aksiološko stanovište osnovno stanovišglasi*5 inite drugima ono što želite da drugi čine prema vama5

DEO&TO-O .K% ETIK%

Ona potiče od grčke reči koja označava –re)/ govor/ "vrdn u/ raspravu i is"ra+ivan e. To enauka o (oralni( du+nos"i(a ! o nečemu što treba činiti u svakodnevnoj praksi. Ponekad senavodi da je deontologija nauka o moralnosti. /u se misli na uskla'ivanje čovekovi$ vlastiti$interesa sa opštepri$vatljivim i prikladnim.

#OJ%' #$%V&E ETIKE

Ovde se ne misli na opštu aksiološku vrednosnu etiku! nego ovde se misli i napro!esionalnupravnu e"iku tj. na skup pravila ponašanja pripadnika pravne priofesije koja se primenjuju uobavljanu profesionalni$ aktivnosti pravnika.

/reba praviti razliku i izme'u"eori ske i prak"i)ne e"ike " 0 pri(en ene e"ike./eorijska etikaizučavastandarde! kriterijume i pravila dobrog i lošeg u vezi sa ponašanjem koje pojedinci trebada izgrade i pri$vate.

-ok pri(en ena e"ika es"e sa(o ponašan e u skladu sa e"i)ki( pravili(a i s"andardi(a uokviru javnog i privatnog života./o se u javnom životu odnosi na pravnike! lekare! rukovodioceitd.1"oga pro!esionalna e"ika obuhva"a kodi!ikovana i nekodi!ikovana pravila i s(erni2e

ko e ure3u u ponašan e u okviru neke pro!esi e0Poseban moral koji se stvara u okviru zanimanja ima dva bitna elementa. Prvi gde po pravilu onreguliše odnose u okviru istog zanimanja lekara! pravnika i sl.tj izme'u njegovi$ pripadnika. /ose odnosi na moral solidarnosti! uzajamne pomoći! i poštovanja kao i pravila o obavljanjuizvesni$ zajednički$ poslova! protokola isl.

-rugo profesionalni moral podrobno reguliše obavljanje odre'enog zanimanja i odnos njegovi$ pripadnika prema drugima! kao i prema društvu u celini ! a pre svega prema korisnicimazanimanja.

6avisno od vrsta i važnosti neka zanimanja imaju vrlo podrobno razra'ene moralne kodekse kaonpr. lekari i advokati! koji do najsitniji$ pojedinosti regulišu obavljanje zanimanja i odnos premkorisnicima! kao i niz odnosa me'u njegovim pripadnicima! a tako'e znatan deo ponašanja pripadnika van profesionalnog rada.


4/21

& evropsko – kontinentalnim pravnim sistemima najveće poverenje uživaju advokati. 6bog togasu pravila pravne etike najviše razvijena! upravo ! kada je reč o profesiji advokata. 7to se tiče pravosu'a ono je u ovim sistemima više tretirano kao državna služba. 8sto važi i za pravnike udrugim institucijama u kojima rade.

#ro!esionalnu pravu e"iku bi (ogli de!inisa"i kao prin2ipe i ponašan a ko ih n ihovipripadni2i "reba u da se pridr+ava u priliko( bavl en a pravo(/ odnosno priliko( n egovepri(ene0 Ovi prin2ipi su nas"ali kroz razvo sa(e pravne pro!esi e/ š"o zna)i da suizgra3ivani kroz veo(a dug is"ori ski period0

Kako e "ekao is"ori ski pro2es !or(irn a pravila pro!esionalne pravne e"ike.

U po)e"ku oni koji su se bavili pravom! čak često nisu bili ni pravno obrazovani! pa nisu ni u pogledu svog profesionalnog ponašanja bili podvrgnuti gotovo nikakvoj kontroli.

0e'utim! ubrzo su preduzete odgovarajuće mere kako bi se odgovarajuća samovolja sprečila.Prve mere je preuzimao zakonodavac! ali isto tako i pravosudne i vladine institucije. 9remenomse u okviru same profsije razvila i svest o potrebi postojanja odre'eni$ standarda profesionalnog ponašanja. :ve ovo činilo je jedno zajedničko jezgro pravne odnosno profesionalne etike.

& mnogim državama profesionalna udruženja pravnika težila su da ova pravila etičkog ponašanstave u pismenu formu! me'utim smatra se da pisani kodeks etike ne mora biti nužan.

;tički principi mogu da postoje kao opštepri$vaćena pravila u okviru struke pa čak i u stručnojliteraturi pa i u drugim pisanim dokumentima profesije! kakav je slučaj u ;ngleskoj. 0e'utim prednost pisanog kodeksa čini etički povezane principe lako dostupne praktičaru i na taj načinolakšava nji$ovu efikasnu primenu.


5/21

Profesionalnu pravnu etiku treba definisati kao principe i ponašanja kojeg nji$ovi pripadnici treda se pridržavaju prilikom obavljanja pravni$ poslova! bilo da su to advokatski! sudijski ili javntužilački poslovi. /o znači za razliku od opšte! pravna etika je strukovna etika koja se odnosi na profesionalna zanimanja pravnika! advokata i tužilaca.

Postoji bitna razlika izme'u opšte i posebni$ etika. Ona se ogleda pre svega u tome što opštaetika analizira i izučava etiku sa stanovišta opšti$ principa! standarda i kriterijuma! etiku vezanuza ponašanje ljudi sa stanovišta loši$ i dobri$ dela. :a druge strane pojedinačne etike = posebne neposrednije! detaljnije i podobnije konstituišu etička pravila i principe vezanu za oblast na kojuse odnose etički principi.

#osebne e"ike kao npr. lekarska isto tako pored zakona i opšte etike!detaljno i neposredno putemmedicinskog etičkog kodeksa ure'uje pitanja medicinskog osoblja od prijema pa do otpuštanja pacijenata.

& okviru svake posebne etike! bilo da je pravna! medicinska! poslovna!pos"o e dve osnovnedi(enizi e,

#rva je ona koja se odnosi na struku! na one koji trebaju me'usobno u okviru struke = pravnici!lekari! rukovodioci2 da pokažu moralne principe kao što su * uvažavanje! tolerancija! solidarno profesionalna ispomaganja.

Druga dimenzija moralni$ principa u okviru posebne etike odnosi se na ponašanje i profesionalnodnos struke u sprovo'enju moralni$ principa prema osoblju ili klijentima na koje primenjujeutvr'ene moralne principe* = u medicinskoj etici – bolesnici! u poslu – radnici! u pravu – klijentadvokata! okrivljeni pred sudom! optuženi od strane tužilaca.2

1a s"anoviš"a is"ori skog razvo a pos"o e dve osnovne karak"eris"ike kod posebnih e"ika,

>. 1isu uvek postojala pisana pravila kao današnji kodeksi! nego je moral više običajno!nepisano bio prenošen sa jedne na drugu generaciju. & tom slučaju postojao je stra$ odsubjektivnog! ličnog prenošenja moralni$ pravila što je ugrožavalo autentičnost ioriginalnost ti$ izvorni$ moralni$ pravila.

?. -ruga karakteristika istorijskog razvoja posebni$ etika! posebno pravne! jeste da su u jednom dužem periodu stvaraoci! a štoje najgore oni koji suprimenjivali etiku! nisu bili

pravnici! pa je vremenom dolazilo do toga! što je i danas osnovni princip! da pravnici uokviru svoji$ udruženja i nadležni$ organa utvr'uju moralne principe i pravila putemodre'eni$ moralni$ kodeksa.

#isani kodeks e"ike – jeste izraz savremenog društva! jer su u njemu nedvosmisleno! jasno datikriterijumi i principi etike tako da ne može doći do subjektivnog i slobodnog tumačenja! nego oza$tevaju da se dosledno precizno sprovode onako kako su u pisanom tekstu i dati.


6/21

Uloga advoka"a u Evropi i u Englesko ogleda se u tome da su oni branioci i zastupnici gra'anakoji učestvuju u sudskom sporu i moraju do kraja dosledno ds čuvaju tajnu svoji$ klijenata! a sadruge strane oni moraju biti zagovornici i glavni nosioci dosledne primene prava radiostvarivanja pravde i pravičnosti.

1I1TE' #$%V&E ETIKE U $%4-I5ITI' 4E'-J%'%

&evropsko 6 kon"inen"alni( sis"e(i(a uloga advokata kako u gra'anskim parničnim tako ikrivičnim predmetima razlikuje se od one u angloameričkom sistemu. Ovo se odražava i na pravila profesionalne etike u ovim zemljama.

U 4apadno Evropi i ze(l a(a Engleskog govornog područja gde advokati nisu državnislužbenici! već predstavljaju slobodnu profesiju u službi svoji$ klijenata! profesionalna etika jevezana za dva osnovnaaspekta statusa advokata.:a jedne strane njega zapošljavaju klijenti da biadvokati služili nji$ovim interesima. :a bdruge strane advokati učestvuju u vršenju jedne važnedruštvene funkcije – primene prava kroz davanje saveta! putem su'enja! pripremanjadokumentacije i vo'enja pregovora u ime svoji$ klijenata. 1a taj način princip profesionalneetike naglašava da je glavna uloga pravozastupnika da služi svog klijenta! a sa druge strane daobezbedi pravdu! a ne samo da uvećava sopstvene pri$ode. Pravozastupništvo je ! kako se kaže profesija a ne biznis.

#ravozas"upnik jeste zastupnik svoga klijenta ali mora da zadrži i veliki deo sopstvenograsu'ivanja i samostalnost u pogledu pravca kojim treba da se kreće.

dvokat je često suočen sa problemom da li može zastupati dva ili više klijenata čiji su interesi usukobu.

Pravni sistem sveta! po pravilu zabranjuje zastupanje klijenata čiji se interesi sukobljavaju sainteresima drugi$ klijenata! osim ako se obe saglase.

$EGU-I1%&JE #$%V&E ETIKE #UTE' 4%KO&% I %K%T% #$O7E1IO&%-&IHO$G%&I4%8IJ%

Od >@. veka većina zemalja podvela je pravnu profesiju pod zakonodavnu kontrolu na sledećanačina*

>. Prijem u pravnu profesiju automatski čini pravnike članom odgovarajućeg profesionalnoudruženja

?. Pravnim udruženjima data je znatna sloboda u vezi sa pravnim obrazovanjem! izdavanjedozvola za obavljanje stručne delatnosti i disciplinovanje profesije! sa tim što najviša


7/21

ovlašćenja pripadaju sudovima a u zemljama romansko – germanskog sistema! donekle odgovarajućim ministarstvima.

A. (avljenje pravom kao profesijom generalno i u pogledu pojedini$ oblasti! zabranjeno jeonima koji nisu članovi profesionalni$ udruženja.

B.

& : - – u oko polovine država ima takav sistem u kojem je zabranjeno delovanje pravnikamimo nji$ovi$ udruženja! u preostalim državama članstvo u profesionalnim organizacijama jedobrovoljno.

& 4rancuskoj profesionalne organizacije su regionalizovane da bi se podudarale sa sudskomorganizacijom.

& federalnim državama kao npr. u 1emačkoj centralna vlast je stvorila naipnalna pravna ure'enjkoja služe svrsi kontrole rada pravnika.

& mnogim zemljama romansko – germanskog prava profesionalna mobilnost je veoma

ograničena jednim drugim faktoromtj. ograničenim brojem oni$ koji se primaju u odre'enu gran profesije. Obično postoji ograničenje u pogledu broja javni$ beležnika! dok broj advokata običnnije ograničen.

#$%V&% ETIK% I #IT%&JE 1UD1KE &E4%VI1&O1TI

-emokratske države su bile posebno energične u stvaranju du$a i tradicije koji su poštovalinezavisnost sudstva.

Poseban status sudije vezuje se za načelo podele vlasti. Postoji veliki broj sredstava kojima seobezbe'uje sudska nezavisnost.


8/21

odnos prema poslu pogoduju različitim neetičnim postupcima pravnika! koje se pre svegaispoljavaju kao delovanje u sukobu interesa i mogućnosti da bude podmićen= korumpiran2

1UKO9 J%V&OG I #$IV%T&OG I&TE$E1%

:vaka situacija u kojoj postoje me'usobno neuskla'eni interesi! očekivanja ili želje! pri čemu nije jasno! kojima od nji$ treba prevagu! može se na teorijskom nivou smatrati sukobom interesa.

8nteres bi najpribližnije mogao da se odredi kao uvažavanje ili davanje prednosti nekom zbneki$ naročiti$ okolnosti i razloga =njegovog društvenog statusa! profesije! društvenuticaja!ekonomske moći! lični$ odnosa sa nekim i sl.2

Odgovarajući interes može imati kako pojedinac tako i društvene grupe i slojevi.Predmet našeinteresovanja su sukobi interesa pojedinaca.

ETIK% #$%V&I5KIH #$O7E1IJ%

Poslovi kojima se bave pravnici uvek su povezani sa ostvarivanjem pojedinačni$ prava pravnom zaštitom interesa gra'ana i pravni$ lica. -a ne bi delovali na uštrb tu'i$ prava iinteresa! pravnici su dužni da postupaju pre svega u skladu sa zakonom i drugim propisima potom i da se pridržavaju posebni$ etički$ principa svojstveni$ nji$ovim profesijama.

-opunski za$tevi! koji olakšavaju da se neki pravnik vlada u skladu sa etikom svoje profesije s

sledeći*>. stručnost

?. odgovoran odnos prema svojim klijentima i profesionalnim obavezama

A. izbegavanje situacija sukoba javnog i privatnog interesa i korupcije

/ek povezanim ostvarivanjem sva tri za$teva postiže se u punoj meri da pravnik vrši svoj poslove u skladu sa osnovnim za$tevima profesionalne etike.Cavni interes se najopštije odre'ukao nešto što pripada javnosti tj.zajednici uopšte. Cavni interes nije isto što i državni interes.

-ržavni interes zastupaju državni funkcioneri i službenici! a javni interes je poveravanje vršenj javne vlasti službenicima umesto gra'ana za dobro gra'ana. /o su ljudi koji upravljaju javnimdobrima kao što su voda! struja! javni prevoz ! putevi i dr.

1ji$ova obaveza je da deluju zakonito. & situaciji sukoba javnog i privatnog interesa postaj bitniji privatni! lični ili grupni interes umesto javnog interesa! koji bi u svakoj situaciji trebao b prioritetan.


9/21

:ukob izme'u javne dužnosti i privatnog interesa javlja se isključivo kod pojedinaca koji vrševlast i javna ovlašćenja. :ukob javnog i privatnog interesa postoji u svakom slučaju kada onakoji vrši javnu funkciju ili javnu službu donosi odluke pod uticajem privatni$ ili grupniinteresa! umesto da deluje u opštem interesu.

Od sukoba interesa treba razlikovati sukob dužnosti. /o je situacija kada javni službenik nobavlja dovoljno stručno javnu službu npr. sukob službene dužnosti postoji ukoliko neki javslužbenik zauzima službeni položaj koji ne odgovara njegovim stručnim kvalifikacijama. našim uslovima sukob službene dužnosti može imati dalekosežne posledice! a to je pojava da nakon izbora otpuštaju stručnjaci! a da se na nji$ova radna mesta dovode nestručni #partijsljudi%! čak ima slučaja da su im ti državni! odgovorni poslovi prvo zaposlenje. :ve u cilzaposlenja odani$ i partijsko poslušni$ ljudi ! a ne stručni$ i kompetentni$ ljudi.

O9-I8I 1UKO9% I&TE$E1% : 1TV%$%&/ #O1TOJE;I I-I 9UDU;I I #$IVID%& <

:a aspekta vremena u kome se ispoljava! sukob javnog i privatnog interesa može biti*

>. aktuelan = postojeći 2 što bi značilo da pojedinac deluje u situaciji koja se može označkao sukob interesa.

?. preteći = budući ili potencijalni 2 kada pojedinac još nije preuzeo nikakvu radnju! aliveć nalazi u situaciji koja može da preraste u aktuelan sukob interesa.

Ponašanje i postupanje koje izaziva sukob interesa! moglo bi da dodje pod udar sankci= disciplinski$! prekršajni$ i krivični$ 2. Ono tako'e može da bude sankcionisano merama koje predvi'aju u okviru etičkog kodeksa! a koje se u suštini svode na disciplinske mere primenjenna radu npr. suspenzija sa posla! premeštaj na drugo radno mesto! otpuštanje i slično.

0e'utim u slučajevima pretećeg sukoba interesa! kazne nisu moguće niti su celis$odne! jer pojedinac uopšte ne mora biti svestan postojanja okolnosti! koje tek mogu da dovedu do sukointeresa. :toga pojedinac može krajnje svesno izvršiti svoje obaveze! a da se na'e u situaciji kojase može označiti kao sukob interesa. ak ni svako ostvarenje privatnog interesa ne morneminovno da nanese štetu javnom interesu koji pojedinac treba prioritetno da ima u vidu.

0oguće je da sukobe interesa izazovu odre'eni nematerijalni interesi koji se tiču nastojanja da se

ostvare društveni prestiž ili steknu poverenje u višim krugovima! priznanje i slično. 1ajzad na pristrasno ponašanje sudije ili javnog funkcionera ili službenika u konkretnom slučajmogu uticati neki drugi iracionalni razlozi! poput simpatija ili antipatija prema nekomanimoziteta! zavisti! ljubomore! pakosti i slično.


10/21

DI$EKT%& I I&DI$EKT%& 1UKO9 I&TE$E1%

:ukob interesa može da se ispolji kao rezultat lični$ veza i okolnosti koje postoje! kod samosudije! tužioca ili službenika. -ok posredan sukob interesa imamo kada je na delovanje javnofunkcionera ili službenika uticala težnja da zadovolji interes treći$ lica koja su sa njim u blisko

srodstvu i odgovarajućim emotivnim vezama kao npr. roditelj! bračni drug! partner! prijatelj! kui sl. 6ato nije jednostavno uvek spoznati sukob interesa.

1UKO9 I&TE$E1% U $%4-I5ITI' VIDOVI'% V-%1TI

& javnom sektoru imamo sukobe interesa zakonodavne vlasti =narodni$ poslanika2 i izvrvlasti.

:ukobi interesa u koje bi dospeli predstavnici pravosu'a = sudije i javni tužioci 2 razrešava s

primenom zakonski$ odredbi! zbog koji$ bi morali da izuzmu iz postupanja u konkretnoslučaju. :lično je i kod aadvokature pri čemu je odgovarajućim procesnim zakonima i kodeksomadvokatske etike regulisano na koji se način razrešava sukob interesa.

Odlučivanje ili delovanje javnog službenika motivisano ostvarivanjem privatnog interesa umesopšte dobrobiti jeste tipičan primer sukoba interesa. 7ta više sukob interesa postoji i kada je pouticajem privatni$ interesa javni službenik nepravilno službeno delovao! iako inače ovlašćen donese punovažnu odluku o konkretnom slučaju.

Posebna vrsta sukoba javni$ i privatni$ interesa javlja se uporedo sa razvojem uprave. Pošto danas sve češće odre'eni upravni poslovi! prenose na nevladine organizacije! one postajravnopravni partner organima uprave! proširuju se moguća područja pojave sukoba interesa npako su javni službenici angažovani i u javnom sektoru i od nevladini$ organizacija na pojedini poslovima iz iste nadležnosti! ili ako su javni službenici i funkcionalno angažovani na poslovimdavanja pravni$ saveta = konsaltinga 2 i davanja usluga pojedinim klijentima ili agencijama ksara'uju sa privrednim preduzećima nad kojim bi ti službenici ili agencije trebalo da vrše upravnnadzor i slično.

&E#OTI 4%' I K$O&I4%' K%O O9-I8I 1UKO9% I&TE$E1%


11/21

se okružuje ljudima u koje može više da se pouzda kada bude odlučivao na osnovu diskrecion prava.

& privatnom preduzetništvu nepotizam je normalan i može biti ključ uspešnog poslovanj0e'utim! u javnom sektoru uticaj nepotizma znači jedino da # najbolji kandidati neće biti

zaposleni ili unapre'eni % i da će zbog toga javnost trpeti posledice.:a druge strane to znači da se ne bira najkvalitetniji ! nego na osnovu rodbinski$ veza i sličniokolnost taj kandidat dobija priliku da zasnuje radni odnos sa državom na štetu poreskiobveznika.

1epotizam može da izazove značajne me'uljudske sukobe u samoj organizaciji! naročito ako jzasnovana na $ijerar$ijskom ustrojstvu = a to je upravo bitna karakteristika državni$ organa 2takvoj strukturi teško je obezbediti normalno funkcionisanje službe i autoritet rukovodiocukoliko je podre'en i podčinjen bračnim ili bliskim krvnim i tazbinskim vezama.

1epotizam može da bude kočnica i u konkretnom vršenju sudijske vlasti =iako se pravilimaizuzeću sudija praktično onemogućava2 ali od značaja može biti situacija kada se roditelji i dena'u u ulozi advokata koji zastupa klijenta u sudskom sporu koji vodi kao sudija njegov bračndrug ili krvni srodnik.

& svom širem značenju nepotizam pored privilegovanja ro'aka ili bračnog druga podrazumevafavorizovanje i bliski$ prijatelja.

/aj vid nepotizma gde se favorizuju prijatelji naziva se kronizam koji kao širi pojam u odnosu nnepotizam! obu$vata slučajeve kada se! neopravdana prednost pri izboru na radno mesto u javn

upravi ili pri zapošljavanju daje prijateljim i kolegama.& našim uslovima kronizam ima dugu tradiciju tako da postoji naročito u krugu osoba koje služe različitim kumovskim! # zemljačkim % i drugim vezama da bi izdejstvovali odre'enodluku javnog službenika u svoju korist.:ukob interesa tada može biti očigledan.


12/21

Korup2i a je složen psi$o – socijalni fenomen.


13/21

-inamične društvene pojave izazvane modernizacijom i te$nološkim napretkom dovele su didealnog modela dobre uprave! u skladu sa tim pojavile su se i nove vrste korupcije.


14/21

&prkos teškoćama da se tačno odredi pojam korupcije zavisi od odre'eni$ faktora koji deluju nunutrašnjem državnom planu! a to su*

>. vladavina prava?. ekonomski faktori

A. kulturni faktori

Prema neki istraživanjima uticaj ovi$ faktora na korupciju iznosi preko GDI. /o znači odsustvneop$odni$ uslova za funkcionisanje pravne države = posebno kriza demokratije! nedostakontrole vršenja vlasti! i nedovoljni uvid javnosti u rad državni$ organa 2! ekonomska krizasocijalna nestabilnost u društvu i kultura u kojoj tradicionalno postoji i veliki stepen tolerantno prema različitim oblicima korupcije podstiču pojavu i širenje korupcije u jednom društvu. /aknpr. dominantni uticaj kulture može objsniti sistematske pojave korupcije u visokorazvijenimzemljama kao što su npr. 4rancuska i 8talija za razliku od nordijski$ zemalja u kojima se javljasporadični slučajevi korupcije. Ove razlike su isključivo kulturološki uslovljene.objašnjavajuuzroke korupcije sociolozi polaze od različiti$ karaktera društveni$ pravila kojima se reguli ponašanje članova društva.

/ako bi prvu grupu činila ona pravila koja se nameću pomoću autoriteta vlasti tako da sefizičkom prinudom obezbe'uje nji$ova primena.

& drugu grupu pravila pravila spadala bi uputstva kojima se propisuje sankcija za prekršaodre'enog pravila ponašanja.

/reća grupa pravila su obavezujuća pravila koja se poštuju ! ne toliko zbog stra$a od primen

sankcija nego zbog razvijene svesti o potrebi nji$ovog poštovanja.& svakoj držvi postoje sve tri vrste društveni$ pravila bilo da su sadržana u pravnim propisimili običajnim! nepisanim pravilima. /ako prema kriterijumu koja se vrsta pravila pretežno primenjuju! moguće je razlikovati tri različita društva tj. države.

>. "egemonističke bi bile države u kojima u masi različiti$ pravila preovla'uju ona pravila gde je elita superiorna u odnosu na ostale gr'ane. /a elita nameće i monopolizuje pravo na donošenje pravila ! instrukcija i principa.

Jra'ani su u potčinjenom položaju u odnosu na elitu i zato je nji$ovo učešće u primeni pravila

svedeno na pasivnu ulogu – na puko potčinjavanje vlasti i postupanje po nalazima vlasti.& takvim društvima i pravnim sistemima nema značajnijeg suprotstavljanja korupciji. /akv$ijerar$ijska organizacija vlasti nije karakteristična samo za totalitarna i autoritarna društva negi za demokratska društva u razvoju.

?. & takvim demokratskim društvima uprkos proklamovanim demokratskim principima normama opstaje autoritarni proces donošenja politički$ odluka! koji je karakterističan z


15/21

$ijerar$ijski ustrojene države. & ovakvim državama obično postoje stroga uputstva protkorupcije. 0e'utim pored ti$ zabrana nisu razvijeni kontrolni me$anizmi koji bi obezbedili tu primenu ili se jednostavno pravila ne poštuju! a to se prećutno toleriše.

A. /reći model postoji u državama u kojim oni koji donose društvene odluke rukovode s

racionalnim razlozima. & ovim društvima najvažnija je vrsta pravila koja su obavezujuća! ne tome što su nametnuta snagom zakona nego za$valjujući svesti svakog člana društva da j poštovanje ti$ pravilaa delovanje u opštu i u svoju korist. & ovim društvima izostaje korupcija ako se pojavi radi se o sporadičnim slučajevima i aferama koje se lako otkrivaju i sprečavaju.

'EH%&I4%' $%4$E.%V%&J% 1UKO9% I&TE$E1%

:ukob interesa ne može se na jednostavn način razrešiti nekom zabranom kako ćemo npzabraniti službeniku da ostvaruje svoje lične interese. (aš zbog toga najviše što možemo je dadekvatno utičemo na javnog službenika tako da izbegava ili na odgovarajući način postupasituacijama sukoba interesa.

#ravila o razrešen u sukoba avnog i priva"nog in"eresa "reba da poslu+e preven2i i(ogućih zlou"reba avne !unk2i e0

ntikorupcione strategije prilago'avaju se za$tevu da postoje različite forme u kojima sekorupcija ispoljava! posebno u oblasti javne uprave! ali i uopšte u društvu. 1ajvažniji me$anizmu pravcu sprečavanja delovanaja i sukoba interesa su profesionalni etički kodeksi koji ukazuj pravniku kako da postupa u slučaju potencijalnog sukoba ličnog i javnog interesa ili sukob

vlastiti$ interesa i interesa njegovog klijenta.


16/21

ETI5KI KODEK1I

8ako bez pravni$ sankcija ! etički kodeksi deluju kao dodatna pravila koja svojom obaveznošutiču na osobu koja se bavi pravničkim zanimanjem! da bi se ponašala u svemubu skladu najvišim profesionalnim za$tevima.

Postavlja se pitanje zbog čega pravila o pravnoj odgovornosti nisu dovoljna za spečavanjneetičkog ponašanja pravnika, 6bog toga što se nezakonito ponašanje u svemu poklapa sneetičkim ponašanjem i postoji slobodni = sivi 2 prostor u kome pravnik može postupati u suko javnog i privatnog interesa. Pitaje je $oće li pri$vatanje etički$ postulata u svemu moći da reosnovni problem a to je da se pravnik vlada u skladu sa pravilima etike = npr. nepoklapanje prai etike. /u spadaju diskreciona prava ! nepotizam i kronizam i dr. 2

$EGU-I1%&JE 4%9$%&E 1UKO9% I&TE$E1% U &%.E' 4%KO&OD%V1TVU

& našem pravnom sistemu sukob interesa se reguliše &stavom! odgovarajućim zakonimaetičkim kodeksima.

&stav )epublike :rbije od AD.D@.?DDK. godine u članu K. stav 8 proklamuje zabranu suinteresa . 1iko ne može vršiti državnu niti javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugimfunkcijama ! poslovima ili privatnim interesima . & stavu 88 istog člana &stava navodi se! da postojanje sukoba interesa i odgovornosti pri njegovom rešavanju &stavom i zakonom.

6abrana delovanja u sukobu interesa kroz pravila o nespojivosti vršenja različiti$ funkcijkonkretizovana je u ustavnim odredbama koje se tiču rada narodni$ poslanika = član >D? 2 & članu se u 888 stavu navodi da narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonom pokrajine niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosu'a! niti može obavljati drugfunkcije! poslove i dužnosti za koje je zakonom utvr'eno da predstavljaju sukob interesa.

> navodi da predsednik republike ne možobavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu dužnost. 6a članove 9lade &stav u članu >?utvr'uje da član 9lade ne može biti narodni poslanik u 1arodnoj skupštini ! poslanik skupštineautonomne pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave niti član izvršnog veautonomne pokrajine iliizvršnog organa jedinice lokalne samouprave. & tom članu se daljnavodi da će se zakonom urediti koje su to druge funkcije ! poslovi ili privatni interesi u sukobsa položajem člana 9lade. ? navodi da je zabranjen političko delovanje sudija a da se zakonom ure'uje! koje su druge funkcije ! poslovi ili privatinteresi nespojivi sa sudijskom funkcijom! npr. predsednici sudova ne mogu biti izborni člano9isokog saveta sudstva.& &stavu u članu >KA kada je reč o javnim tužiocima navodi se dazabranjeno političko delovanje javni$ tužilaca i zamenika javni$ tužilaca. & istom članu se danavodi da se zakonom ure'uje koje su druge funkcije! poslovi ili privatni interesi nespojivi stužilačkom funkcijom.Posebna odredba pod naslovom #sukob interesa% odnosi se na sud


17/21

&stavnog :uda :rbije u članu >FA.& tom članu se navodi da sudija &stavnog suda ne može vršdrugu javnu ili profesionalnu funkciju! niti posao! izuzev profesure na Pravnom fakultetu)epublici :rbiji! u sladu sa zakonom.Ove &stavne odredbe konkretizuju se u pogleduodgovornosti i postupka razrešenja sudija i javni$ tužilaca odgovarajućim zakonima.

:ukob interesa kod državni$ službenika regulisan je 6akonom o državnim službenicima = o>K.?DD .godine 2. itava treća glava ovog 6akona = član ? – A> 2 nosi naslov #sprečasukoba interesa # i predvi'a! zabranu primanja poklona prekomerne vrednosti ! i zabrankorišćenja rada u državnom organu da bi državni službenik uticao na ostvarivanje svoji$ prava prava sa njim povezani$ lica! zabranu dodatnog rada koji može da izazove sukob interesa ili utiče na nepristrasnost rada državnog službenika! obavezu obaveštavanja rukovodioca dodatnom radu radi davanja saglasnosti! zabranu osnivanja privredni$ društava ! javni$ službi bavljenja preduzetništvom ! ograničenje u pogledu članstva u upravnim ili nadzornim odborimili drugim organima upravljanja pravnog lica! obavezu pismenog prijavljivanja neposredn predpostavljenom ili državnom organu pretećeg sukoba interesa koji bi mogao da dovede dizuzeća državnog službenika u konkretnom slučaju. Pored ovi$ pravila propisani$ 6akonom državnim službenicima na državne službenike kji su na položaju primenjuju se i odredbe zakondrugi$ propisa kojima se sprečava sukob interesa pri vršenju javni$ funkcija.

6akonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javni$ funkcija = od ?D.DB.?DDB. goddetaljno se reguliše šta je sukob interesa! na koje se javne funkcionere zakon primenjuje i na kose način sukob interesa sprečava. & smislu član >.! stav 88 ovog 6akona sukob javnog i privatninteresa postoji kad funkcioner ima privatni interes koji utiče ili može uticati na vršenje njegov javne funkcije. )adi sprovo'enja ovog zakona osnovan je republički odbor za rešavanje osukobu interesa kao samostalan i nezavisan organ narodne skupštine koji ima ovlašćenja da izrimere nejavnog upozorenja !da daje preporuke za razrešenje javni$ funkcionera ! da obaveštamedije i obavezu da redovno jednom godišnje podnosi izveštaj o svom radu 1arodnoj skupštin)epublike :rbije.

-a bi se sprečilo da javni funkcioneri iskoriste svoju poziciju u vlasti radi sticanja liučne korist6akonom je propisana zabrana primanja poklona! obaveza prijavljivanja imovine pre stupanja javnu funkciju! zabrana učestvovanja u organima upravljanja! zabrana vršenja funkcija u javn preduzećima! ustanovama i ostalim privrednim subjektima. & dosadašnjem radu odbora ukaza je da su funkcioneri najčešće kršili 6akon upravo u pogledu zabrane da istovremeno budčlanovi upravni$ i nadzorni$ odbora i više privredni$ organizacija.

&očeno je i da postojeće mere koje Odbor može da izriče nisu uvek delotvorne! te bi trebaizmeniti 6akon tako da neke izrečene mere obavezno dovedu do opoziva javnog funkcionera.

Pored 6akona o državnim službenicima i 6akona o sprečavanju sukoba interesa pre vršenj javni$ funkcija treći najznačajniji zakon iz oblasti sprečavanja sukoba interesa jeste 6akon finansiranju politički$ stranaka! od >G.DF.?DDA. godine. Ovaj zakon ima za cilj da spreči po


18/21

sukoba interesa u radu politički$ stranaka predvi'ajući dozvoljene i javnosti očigledne načinfinansiranja rada politički$ stranaka.

;tički me$anizmi mogu da funkcionišu samo sa uslovima vladavine prava i dostignutog nivodruštvene svesti u kome su pojedinci koji vrše vlast ili obavljaju profesije od naročito

društvenog značaja! veoma odgovorno i pošteno odnose prema svom poslu. /reba tome težiti očekivati da će taj nivo društvene svesti u dogledno vreme biti dostignut.

OD K-%1&OG DO #$%VED&OG #$%V%/ OD #OD%&I5KOG DO #$%V&I5KOG1UD1TV%

& proteklom veku :rbija je skoro D godina bila u sistemu jedinstva trodelne vlasti. &stva postojala su zakonodavna! izvršna i sudska vlast ali su sve tri bile zauzdane. &zde je drža partija! uzvikujući Lenjinovu parolu * # 6akon je mera politike # koju je ondašnja nauka uzdina nivo doktrine = zakon je mera politike 2. 6auzdani sudovi su ispoljavali pobožnu privrženinteresima klase na vlasti uga'ajući dnevnoj politici. & to vreme suzbijana je ideja o pravednom pravu i pravičnom sudstvu.

1ovo i savremeno vreme zamenilo je Lenjinovu parolu Protagorinom sintagmom starom kolikodemokratija # ovek je mera svi$ stvari #.

1ezavisnost suda! kao posebne institucije ogleda se u njegovoj samostalnosti prema organimzakonodavne i izvršne vlasti . :udovi moraju biti osetljivi na svoju nezavisnost i ne smeju podlegati uticajima institucija i nosilaca državni$ funkcija. :udsku nezavisnost podupiru

garancije utvr'ene &stavom i zakonom ! a to su sledeće garancije 3 >2 učešće sudske vlasti postupku izbora i razrešenja sudija! ?2 stalnost sudijske funkcije A2 imunitet sudija B2 zabrinkompatibilni$ aktivnosti sudija 2 su'enje od strane slučajnog sudije K2 odgovornost sudije pristojan materijalni položaj sudije G2 udruživanje sudija radi unapre'ivanja

=0I4VO$I #$%V% #$%V&E ETIKE

Pravila advokatske etike u :rbiji potiču iz dva osnovna izvora a to su statut advokatske komore:rbije i kodeks advokatske etike advokata /ako'e kao izvor advokatske etike je značajan i 6akon

o advokaturi. Odre'ena prava advokata su inkriminisana


19/21


20/21

>0 %DVOK%T1K% ETIK%

#rihva"an e i pres"anak zas"upan a

:tatut advokatske komore :rbije ne obraća posebnu pažnju na početak niti na završetak odnosaizme'u advokata i klijenata. -etalje u vezi ovom oblašću :tatut uglavnom prepušta ?B statutanabraja teške prekršaje dužnosti advokata i me'u njima se nalaze dva koja su primenjiva ovde*

>. 8stovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kad su im interesi suprotni.= sta>@ 2

?. 1eopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći = stav?B 2Ovi slučajevi daju sliku koja je dleko od potpune pošto su propisi zapravo veoma opširni irestriktivni. Oni se me'utim skoro u celosti nalaze u


21/21

#i"an e advoka"skog honorara

& kodeksu 89 poglavlje obra'uje ovu temu i to >DG – >>@ .

Evropski s"andardi

Osnovni sveobu$vtani sistem $onorara može se podeliti u dve glavne grupe*

>. $onorari koji se nplaćuju po satu?. oni koji se naplaćuju paušalno

& 9elikoj (ritaniji postoji kao i u : - $onorar zavisno od is$oda zastupanja.

Cedina druga razlika izme'u evropskog i američkog sistema $onorara je u tome ko plaća advokanakon izricanja presude. -ok je američki sistem ostao privržen podeli troškova na obe stranke!evropske zemlje skoro uniformno = sa izuzetkom Luksemburga 2 imaju sistem da %gubitnik5 plaća! koji obema strankam omogućava u sporu da im $onorari budu isplaćeni od strane onogkoji je izgubio spor.

1a"ni2a u Evropi

Cedna vrsta plaćanja $onorara dominira evropskim pravnim sistemom a to je plaćanje na sat! i tu zemljama kao što su * ustrija! -ansa! 4inska! 8rska! 7panija! Portugalija! 1orveška! "olandijaLuksemburg.Postoji sistem plaćanja u kome je advokat slobodan da sam odredi svoju cenu a suće priliko utvr'ivanja da li su cene razumne konsultovati šifrovani spisak odre'ujući$ faktora.:ličan ovom sistemu jeste onaj koji je na snazi u -anskoj! 7vedskoj! 8rskoj! Portugaliji! 7kotskoj

Jrčkoj! 1emačkoj.#aušalni honorari u Evropi

& jednom broju evropski$ zemalja dominiraju paušalni $onorari. /ako advokati u 1emačkoj i8taliji imaju minimalne $onorarne zarade.

& : - su $onorari odre'eni prema svojoj prirpdi i iznosu.

Honorari uslovl eni ishodo( zas"upan a

dvokatu je dozvoljeno da odredi $onorar koji zavisi od is$oda zastupanja! npr advokat može naplati $oDnorar od BDI od vrednosti novca isplaćenog klijentu nakon presude. Ovo su slučajekada klijent ima malo novca da bi platio advokata! zato mu daje na kraju is$oda zastupanja.

Pravna Etika Sve

Documents

Transcript of Pravna Etika Sve