PRAVILNIK

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRINA POSTROJENJA, UREAJE I INSTALACIJE U RUDNICIMA SA PODZEMNOM EKSPLOATACIJOM

("Sl. list SFRJ", br. 21/88 i 90/91)

I OPTE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom odreuju se:

1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izvoenju privremenih i stalnih elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, kao i elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija koji se nalaze na povrini rudnika, a ine galvansku celinu sa podzemnom elektrinom mreom pri ugradnji, korienju i odravanju elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija;

2) nain oznaavanja i obeleavanja elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija i njihovih delova koji utiu na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja ljudi, ovekove ivotne i radne sredine i drutvenih sredstava;

3) tehnike mere zatite od poara, eksplozija i drugih tehniko-tehnolokih nezgoda;

4) postupak, nain i interval vrenja obavezne povremene tehnike kontrole elektrinih postrojenja, ureaja i instalacija;

5) nain rukovanja elektrinim postrojenjima, ureajima i instalacijama, nain njihovog odravanja, obaveznost uputstva o rukovanju i odravanju i posebna struna osposobljenost za rukovanje.

lan 2

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:

1) podzemni (jamski) radovi u rudnicima su sve jamske prostorije koje se izrauju ili odravaju radi istraivanja, otvaranja, pripremanja ili otkopavanja leita korisnih mineralnih sirovina;

2) metanske jame su jame rudnika za koje se utvrdi da u njima postoji mogunost nastajanja eksplozivnih smesa, jamskih gasova ili uzvitlane praine i vazduha;

3) jamske prostorije ugroene poarom su sve podzemne prostorije u kojima moe doi do pojave poara bez obzira na vrstu izvora;

4) otkopi i radilita pripreme su proizvodna otkopna mesta u jami, ukljuujui i izraene saobraajnice, neposredno vezane za otkope pripreme koje su od otkopa udaljene do 10 m a od otkopa i radilita pripreme do 50 m;

5) posebno provetravane jamske prostorije su prostorije u koje se potrebna koliina sveeg vazduha dovodi ili iz kojih se korieni vazduh odvodi vetrenim cevima ili ekvivalentnim ventilacionim objektima;

6) elektrine pogonske prostorije su prostorije koje su uglavnom odreene za pogon elektrinih maina i aparata i u koje je pristup, po pravilu, dozvoljen samo strunim licima koja tim mainama i aparatima rukuju;

7) elektrine zatvorene (zakljuane) pogonske prostorije su prostorije u koje, s vremena na vreme, ulaze samo struna lica, a koje su inae zatvorene, odnosno zakljuane;

8) elektroenergetska postrojenja sainjavaju skup montiranih elektrinih ureaja i instalacija;

9) elektrini ureaji su pogonska sredstva koja slue za proizvodnju i korienje elektrine energije, kao to su sredstva za proizvodnju, prenos, razvoenje, merenje i korienje elektrine energije;

10) dojavni ureaji su ureaji kojima se posredno ili neposredno predaju obavetenja ma koje vrste;

11) signalni ureaji su ureaji koji se posredno ili neposredno koriste za prenoenje nekog unapred dogovorenog optikog ili akustikog signala sa jednog mesta na drugo, a mogu obuhvatiti i lokalnu vezu za izvorna prenoenja obavetenja;

12) elektrine instalacije su skup vodova i instalacionog pribora koji se koriste za razvoenje elektrine energije pojedinim potroaima;

13) protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji su svi elektrini ureaji namenjeni za prostore ugroene eksplozivnom atmosferom, zapaljivim gasovima, parom ili prainom, a koji se oznaavaju slovom "S";

14) samosigurni strujni krugovi su krugovi u kojima iskra i termiki efekti nastali u normalnom radu ili u sluaju kvara ne mogu zapaliti eksplozivne smee niti uzvitlanu sitnu prainu u ijem se prisustvu upotrebljava ureaj ili strujno kolo;

15) samosigurni ureaji su ureaji u kojima su sva strujna kola samosigurna;

16) pridrueni ureaji su oni u kojima strujna kola ili delovi kola nisu sva samosigurna ve sadre i kola koja mogu uticati na sigurnost samosigurnih kola;

17) temperatura tinjanja nataloene praine je najnia temperatura na povrini zagrejane podloge koja jo dovodi do zapaljenja 5 mm debelog nataloenog sloja praine. Temperatura tinjanja se sniava sa poveanjem debljine naslage;

18) elektrina pogonska sredstva su sredstva koja slue za proizvodnju, prenos, razvoenje, merenje i potronju elektrine energije;

19) prenosna pogonska sredstva su ureaji, maine, transformatori i dr., na radilitima sa aparatima tih ureaja za ukljuivanje, upravljanje i pokretanje, kao i ureaji za osvetljavanje, provetravanje itd., koji se povremeno premetaju sa napredovanjem radilita;

20) stalno instalisani elektrini ureaji ili delovi elektrinih ureaja i kablova jesu takvi ureaji, odnosno delovi koji nisu privremeno postavljeni i ne sadre prenosna pogonska sredstva niti su na njih vezani;

21) trajni pogon je pogon u kome pogonski ureaji (maine, aparati itd.) postiu postojanu temperaturu;

22) isprekidani pogon je pogon u kome se periodino niu periodi rada i mirovanja, a mirovanja su znatno kraa od vremenske konstante zagrevanja. Zbir vremena perioda rada i perioda mirovanja sainjava trajanje jednog ciklusa;

23) kratkotrajni pogon je pogon u kome je vreme pogona tako kratko da pogonski ureaji ne postiu postojanu temperaturu. Mirovanja su dovoljno duga da se postigne temperatura rashladnog sredstva;

24) nazivni napon, nazivna jaina struje, nazivna snaga i nazivna frekvencija su vrednosti za koje su elektrini ureaji graeni i oznaeni;

25) pogonski napon je srednji napon koji postoji vremenski i prostorno u proizvoljnim takama mree;

26) napon prema zemlji je najvei napon koji moe nastati na delovima pod naponom ili ostalim provodljivim masama:

a) kod izolovanih IT sistema mree bez pogonskog uzemljenja u sluaju zemljospoja;

b) kod uzemljenih TT sistema i TN sistema mree sa pogonskim uzemljenjem u sluaju zemljospoja ili jednopolnog kratkog spoja;

27) dodirni napon je pad napona u telu oveka prilikom dodira;

28) strujni osigurai su zatitni elementi koji prilikom nedozvoljenog poveanja struje ili visokih dodirnih napona prekidaju ili prouzrokuju prekidanje strujnog kola. To su:

a) topljivi osigurai;

b) zatitni prekidai sa odgovarajuim nadstrujnim, odnosno kratkospojnim okidaima ili relejima;

29) daljinski upravljani ureaji su ureaji kod kojih se strujna kola ukljuuju ili iskljuuju nekim stranim uticajem (na primer: mehanikim, elektrinim, elektrooptikim, pneumatskim, akustinim, magnetskim ili termikim putem), ako taj uticaj nije izvren rukom na samom ureaju;

30) sklopni ureaji su elektrini ureaji koji slue posredno ili neposredno za sklapanje strujnih kola, odnosno ukljuenje i iskljuenje;

31) razvodni ureaji su elektrini ureaji koji slue za razvoenje elektrine energije na vie ogranaka ili potroaa;

32) sklopni aparati su elektrini aparati koji slue za sklapanje (ukljuenje i iskljuenje) strujnih kola, kao i za prekidanje kratkih spojeva i neoptereenih strujnih kola;

33) prekida je sklopni aparat koji moe prekinuti nastali kratki spoj. Prekidna snaga oznaava se kod aparata do 1000 V - u kA za odreeni napon, a kod aparata za napone od 1000 V i vie - MVA za odreeni napon, to oznaava graninu mo za koju je prekida graen;

34) sklopka je rasklopni aparat kojim se, po pravilu, mogu ukljuivati i iskljuivati normalno optereena strujna kola do nazivnih veliina za koje je aparat graen. Nije predvien za prekidanje struja kratkog spoja;

35) kontaktor je rasklopni aparat koji ukljuuje i iskljuuje strujna kola pomou elektromagneta. Sklopna mo je, po pravilu, 8-struka do 10-struka nazivna struja trajnog optereenja. Odgovara zahtevima motornog pogona, a nije namenjen za prekidanje kratkog spoja. Graen je za veliki broj ukljuenja i iskljuenja;

36) rastavlja je rasklopni aparat pomou koga se moe prekinuti strujno kolo i naponski razdvojiti sa vidljivim pogonskim stanjem;

37) rastavljaka naprava je svaki elektrini ureaj pomou koga se strujno kolo moe vidljivo rastaviti. To mogu biti rastavljai, sklopke, osigurai, uloni noevi, rastavni kontakti kod izvlaivih ureaja itd.;

38) rastavna sklopka je rastavlja sa vidljivim pogonskim stanjem ukljuenog ili iskljuenog stanja, koji ima svojstva sklopke, odnosno moe sklapati nazivne struje za koje je graen. Upotrebljava se za napone od 1000 V i vie. Ne moe prekidati kratki spoj;

39) rastavni prekida je rastavlja sa vidljivim pogonskim stanjem ukljuenog ili iskljuenog stanja, koji delimino ima svojstva prekidaa, odnosno moe prekinuti kratki spoj ogranienog intenziteta i sklopiti nazivne struje trajnog optereenja za koje je graen. Upotrebljava se za napone od 1000 V i vie;

40) motorni zatitni kontaktor je rasklopni aparat za ukljuenje i iskljuenje elektrinih maina u mreu. Pored sklopnika, on sadri i elemente motorske zatite, npr. bimetalne releje za zatitu od preoptereenja i strujne osigurae za zatitu od kratkog spoja;

41) motorni zatitni prekida je rasklopni aparat za iskljuenje i ukljuenje elektrinih maina u mreu i za njihovu zatitu. Pored prekidaa, on sadri elemente motorske zatite, npr. bimetalne releje ili okidae za zatitu od preoptereenja, kratkospojne okidae ili releje za zatitu od neeljenog pogona maina posle nestanka napona i prilikom prekomernog snienja napona, ili kombinaciju nekoliko pomenutih ureaja;

42) zatitni prekida je aparat za sklapanje i zatitu strujnih kola od preoptereenja, sa bimetalnim relejima ili okidaima i za prekidanje kratkog spoja, sa kratkospojnim relejima, okidaima ili kombinacijom pomenutih ureaja;

43) utikaka naprava je naprava namenjena za spajanje i rastavljanje kablova i vodova, kao i za prikljuivanje kablova i vodova na odgovarajue elektrine ureaje;

44) kontrolnik je elektrini ureaj namenjen za kontrolu i ispitivanje nekog elektrinog pogonskog stanja ili elektrine sposobnosti elektrinog ureaja ili instalacije, kao i za signalisanje opasnog stanja koje bi moglo nastati ili za direktnu intervenciju u vidu iskljuenja oteenog kontrolisanog dela elektrine mree, odnosno ureaja ili za instalaciju;

45) mreni kontrolnik je ureaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja mree i dojavu opadanja izolacije, odnosno zemljospoja. Kod zemljospoja iskljuuje mreu ili deo mree sa napona, u prosenom vremenu do 110 ms (zbir vremenskog reagovanja kontrolnika i sklopnog aparata), to garantuje proizvoa;

46) kontrolnik rasvetne mree je ureaj za trajnu kontrolu izolacionog stanja rasvetne mree i za njeno iskljuenje sa napona prilikom eventualnog zemljospoja;

47) kablovski kontrolnik je ureaj za kontrolu izolacije pre ukljuenja pod napon (u instalacijama do 1000 V) i kontrolu zemljospoja u pogonu mree ili dela mree (za napon iznad 1000 V). Mora imati i kontrolu strujnog kola uzemljenja jednog kablovskog ogranka, odnosno kontrolu mehanikog oteenja kabla;

48) uklopni zapor je kontrolni ureaj kojim se kontrolie ispravnost dela mree pre stavljanja pod napon;

49) kratki spoj je provodljivi spoj izmeu razliitog elektrinog potencijala kod vodova ili kod drugih delova elektrinih ureaja pod naponom koji nastaje zbog greke na izolaciji ili zbog njihovog posrednog ili neposrednog dodira;

50) spoj sa masom je provodljivi spoj koji nastaje zbog neke greke izmeu pogonskih delova elektrinih ureaja pod naponom i provodljivih delova koji ne pripadaju pogonskom strujnom kolu i ne smeju doi pod napon;

51) struja greke je struja koja nastaje zbog greke u izolaciji;

52) napon greke je napon koji nastaje zbog greke izmeu dva pristupana provodljiva dela koji ne pripadaju istom pogonskom strujnom kolu ili izmeu jednog takvog dela i zemlje;

53) zemljospoj je provodljivi spoj izmeu zemlje ili uzemljenog predmeta i izolovanih provodnika ili delova ureaja koji su pod naponom prema zemlji;

54) zemljospojna zatita je zatita koja u sluaju zemljospoja i nedovoljne elektrine izolacije iskljuuje napon u oteenom delu mree;

55) zemljospojna blokada je ureaj kojim se proverava elektrina izolacija mree ili dela mree pre uklopa napona i dozvoljava uklop napona samo pri ispravnoj elektrinoj izolaciji;

56) struja zemljospoja je struja koja tee izmeu pogonskog strujnog kruga i zemlje zbog greke na izolaciji ili zbog posrednog, odnosno neposrednog dodira delova tog strujnog kruga sa zemljom ili sa uzemljenim predmetom;

57) uzemljenje je provodni spoj, pomou ureaja za uzemljenje, izmeu zemlje i delova ureaja koji se moraju uzemljiti;

58) pogonsko uzemljenje je provodljiva veza izmeu nekog dela pogonskog radnog strujnog kola, vora mree i dr., i uzemljivaa i moe biti:

a) direktno ili neposredno, ako osim otpora uzemljenja ne sadri druge otpore;

b) indirektno ili posredno, ako osim otpora uzemljenja sadri jo i omske, induktivne ili kapacitivne otpore u kolu uzemljenja;

59) uzemljivai su metalni delovi koji lee u zemlji. Delovi voda uzemljivaa koji lee neizolovani u zemlji smatraju se delovima uzemljivaa. Postoje trakasti, ipkasti, cevni, ploasti i kombinovani uzemljivai;

60) centralni uzemljiva je uzemljiva koji ispunjava uslove uzemljenja celokupne mree podzemnog prostora, bez obzira na napon mree;

61) glavni uzemljiva je uzemljiva koji ispunjava uslove uzemljenja pri naponu do 1000 V za mreu jedne transformatorske stanice koja predstavlja jednu galvansku celinu;

62) pomoni uzemljiva je uzemljiva koji smanjuje otpor uzemljenja kod mree uzemljenja, i to na isturenim delovima mree, ili predstavlja pomono uzemljenje prilikom primene sistema zatitnog spoja na napon greke;

63) dovodi uzemljivaa su vodovi koji su u zemlju poloeni neizolovano;

64) sabirni provodnik za uzemljenje je provodnik na koji je prikljueno vie provodnika za uzemljenje;

65) instalacija za uzemljenje je skup uzemljivaa sa provodnicima za uzemljenje i sabirnim provodnicima za uzemljenje;

66) provodnik za uzemljenje je svaki provodnik koji spaja delove ureaja koji treba da se uzemlje sa uzemljivaem, kad je poloen izvan zemlje ili izolovan u zemlju;

67) otpor uzemljenja je zbir otpora uzemljivaa i otpora provodnika za uzemljenje;

68) otpor uzemljivaa je prelazni otpor rasprostiranja elektrine struje izmeu metalne povrine uzemljivaa i zemlje;

69) zatitni provodnik je provodnik koji spaja deo ureaja koji se titi s uzemljivaem - kod zatitnog uzemljenja, ili s nultim provodnikom - kod nulovanja, ili s naponskom zatitnom sklopkom - kod naponskog zatitnog spoja, ili sa zemljom - kod strujnog zatitnog spoja. Zatitnim provodnikom, u ovom smislu, ne sme proticati pogonska struja;

70) nulti provodnik je provodnik spojen sa nultom takom izvora struje;

71) kategorisano strujno kolo je strujno kolo koje ne moe ni iskrom ni termikim efektom nastalim u normalnom radu ili u naznaenom sluaju kvara zapaliti eksplozivnu smeu sve do neposrednog ukljuenja nesamosigurnog strujnog kola na kategorisano kolo ili do ukljuenja nesamosigurnog kola koje, probojem preko greke, moe uticati na kategorisano strujno kolo koje je s njim u istom kablu.

lan 3

Za nova elektroenergetska postrojenja, kao i za elektroenergetska postrojenja kod kojih treba izvriti bitnu rekonstrukciju u pogledu elektrinih ureaja i instalacija, izrauje se tehnika dokumentacija koja sadri:

1) obrazloenje odabranih i usvojenih reenja;

2) tehniki opis elektrinih ureaja i instalacija, sa potrebnim podacima o njihovim karakteristikama;

3) kartu dela jame u koji se postavljaju elektrini ureaji i instalacije sa projektovanim ureajima;

4) nacrt prostorije u koju se nameravaju postaviti elektrini ureaji i instalacije, ako se u tu svrhu grade posebne prostorije;

5) jednopolnu emu postrojenja;

6) emu delovanja kod daljinskog upravljanja, kad ureaj nije tipski;

7) proraun celog dovoda od napojne take do potroaa, s obzirom na pad napona i termiko optereenje, kao i kontrolu zagrejavanja kratkim spojem;

8) mere zatite od tehniko-tehnolokih nezgoda;

9) podatke o potrebnoj opremi za izvoenje radova;

10) podatke o radovima koji se izvode u rudnicima.

lan 4

Za svaku jamu mora postojati tehnika dokumentacija svih postojeih elektrinih ureaja i instalacija, koja sadri sledee podatke, i to:

1) emu napajanja visokog napona svih transformatorskih stanica i vodova visokog napona;

2) situacioni plan svih elektrinih ureaja i instalacija za visoki napon;

3) emu pojedinih niskonaponskih mrea, kao i emu signalnih i dojavnih ureaja;

4) situacioni plan niskonaponske mree;

5) podatke o preuzimanju, kontroli, eventualnim opravkama, godini izrade, mestu upotrebe ili mestu uskladitenja elektrinih ureaja i instalacija;

6) tehnike podatke o pojedinim ureajima (mainama, transformatorima, aparatima itd.) koji slue za vanije objekte (npr. za izvozne maine, glavne pumpe, ventilatore itd.);

7) podatke o stanju prelaznih otpora uzemljenja, dielektrinoj vrstoi transformatorskih ulja i ispitivanju zatitnih releja;

8) podatke o pregledima elektrinih ureaja i instalacija.

II ELEKTRINI UREAJI I INSTALACIJE

lan 5

Sistemi mrea i dozvoljeni nazivni naponi (meufazni) za elektroenergetsku mreu u jami su:

1) kod IT sistema:

- za mreu visokog napona - do 10 000 V;

- za mreu niskog napona - do 1 000 V;

- za rasvetnu mreu i signalizaciju - do 250 V;

2) kod TN sistema:

- visoki napon - nije dozvoljen;

- za rudnike ugroene od poara i metanske jame - samo do 130 V nazivnog napona, i to samo u sistemu TN-S;

- niski napon - do 130 V za rudnike metala i nemetala ako ne sadre zapaljive i eksplozivne gasove, ali samo sistem TN-S ili TNC/S.

Sistem mree TT nije dozvoljen.

U oznaci sistema mree TT prvo slovo oznaava nain uzemljenja zvezdita transformatora (I-izolovano, T-direktno uzemljeno), a drugo slovo oznaava uzemljenje potroaa (T-direktno uzemljeno, N-nulovano).

Sistem mree TN moe imati varijante TNS (zatitni provodnik ZN u celoj mrei je odvojen od nultog voda N-5-ilno nulovanje), TNC (nulti vod i zatitni provodnik su u jednom provodniku - ilno nulovanje) i TNC/S (na delu mree blie transformatoru primenjen je sistem TNC, a u pojedinim ograncima TNS - meovito 4 i 5-ilno nulovanje).

Za elektrinu vuu dozvoljen je jednosmerni napon do 660 V.

Za rune prenosne svetiljke i daljinsko upravljanje koje nije stalno poloeno dozvoljen je napon do 50 V.

Za stalno poloeno daljinsko upravljanje moe se upotrebljavati nazivni napon upravljanog ureaja do 500 V ako ne postoji opasnost od kapacitivnih struja ili struja gubitaka, koje bi mogle poremetiti ili grekom aktivirati daljinsko upravljanje.

lan 6

Elektrini ureaji od ijeg kontinuiranog rada zavisi sigurnost pogona i ljudi moraju imati rezervno napajanje elektrinom energijom, na primer pumpna postrojenja, glavna ventilaciona postrojenja ili sistem za praenje ventilacionog stanja.

lan 7

U elektrinim pogonskim prostorijama i u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama moraju postojati vidljive eme, oznake napajanja sklopnih ili razvodnih postrojenja.

lan 8

Pogonska sredstva moraju biti posebno zatiena od mehanikih oteenja i hemijskog uticaja, kao i od tete koju mogu prouzrokovati voda i praina, to se potvruje izvetajem o tipskom ispitivanju.

lan 9

Magnezijum, cink i njihove legure, osim mesinga, nisu dozvoljeni za provoenje elektrine struje.

lan 10

Kao materijal za sabirnice u rasklopnim i razvodnim postrojenjima moe se, pored bakra, upotrebljavati i aluminijum ako su stezaljke sabirnica izraene sa prelaznim elementima, tako da se na razvode mogu spojiti i bakarni provodnici.

lan 11

elini provodnici za provoenje struje mogu se upotrebljavati samo:

1) za povratni provodnik elektrine vue (ine);

2) za zatitni provodnik mree zatitnog uzemljenja, ali samo pocinkovani;

3) za specijalne gibljive kablove, vrste na zatezanje kod kojih su bakarni provodnici mehaniki ojaani elinom icom;

4) za samosigurna kola i ureaje.

lan 12

Mogu se upotrebljavati samo izolacioni materijali koji ispunjavaju uslove utvrene odgovarajuim jugoslovenskim standardima.

lan 13

U elektrinim ureajima nije dozvoljena upotreba drveta, kriljaca ili mermera za privrenje delova pod naponom.

lan 14

Elektrina pogonska sredstva i ureaji mogu se upotrebljavati samo u granicama nazivnih vrednosti za koje su graeni.

U pogledu mehanikih naprezanja prilikom kratkog spoja elektrina pogonska sredstva i ureaji iz stava 1 ovog lana moraju biti dimenzionisani za maksimalnu udarnu struju tropolnog kratkog spoja na mestu ugradnje.

III TEHNIKE MERE ZATITE

1. Zatita ogranienjem napona

lan 15

Zatita ogranienjem napona je sprovedena ako je izvor napajanja strujnog kola izveden kao:

1) sigurnosni izolacioni transformator, s posebno visokim stepenom izolacije izmeu primara i sekundara, pri emu primarni napon ne prelazi 1 000 V, a moe biti izveden (npr. fiziki odvojenim namotajima na raznim stubovima ili kalemima i izolacijom ispitanom posebno visokim ispitnim naponom izmeu primarnog i sekundarnog namotaja ili sa uzemljenim zaslonom koji odvaja primarni od sekundarnog namotaja);

2) izvor struje istog stepena sigurnosti kao i sigurnosni transformator (npr. motor-generator sa izolovanim namotajima);

3) elektrohemijski izvor ili drugi izvor nezavisan od strujnih kola veeg napona (npr. agregati).

Ako najvei napon strujnog kola prelazi 25 V u normalnom pogonu ili u sluaju greke, pored zatite od opasnosti elektrinog udara mora biti izvedena i zatita od direktnog dodira delova pod naponom.

lan 16

Kod transformatora napajanih na primarnoj strani naponom veim od 50 V, kod kojih je mogua greka izmeu primarnog i sekundarnog namotaja, postojanje opasnog dodirnog napona spreava se spajanjem dela pod naponom sekundarnog strujnog kola sa zatitnim sistemom primarnog kola, ili spajanjem pristupanih provodljivih delova kuita ureaja sekundarnog kola sa zatitnim sistemom primarnog kola ili kombinacijom dva prethodna naina.

Delovi pod naponom sekundarnog kola ne moraju biti u galvanskoj vezi sa delovima pod naponom primarnog kola, osim ako je primarno kolo sistema TN.

Sklopnici, releji i pomone sklopke moraju biti izolovani na nain na koji je izolovan sigurnosni transformator izmeu strujnih kola malih napona i kola veeg napona.

Utinice i utikai ne smeju se zamenjivati sa utinicama u utikaima vieg napona. Ako su utinice i utikai izvedeni prema stavu 1 ovog lana, moraju imati poseban zatitni kontakt, s tim da se ne smeju upotrebiti utikai bez zatitnog kontakta.

lan 17

Strujna kola malih napona vode se odvojeno od drugih strujnih kola, a ako to nije mogue, strujna kola malih napona zatiuju se izolacionom pregradom, uzemljenim provodljivim zaslonom ili pojedinanom ili grupnom dodatnom izolacijom.

2. Zatita ogranienjem energije izboja

lan 18

Zatita ogranienjem energije izboja vri se ogranienjem struje greke na vrednost bezopasnu do 25 mA, odgovarajuim unutranjim otporom izvora, ili ogranienjem vremena trajanja greke kao funkcije veliine struje greke, ogranienjem energije izboja, pri emu maksimalno dozvoljena koliina elektriciteta koja se moe izbiti dodirom iznosi 1 mC, a vrna vrednost struje preko otpora 2 k Oma iznosi 0,7 mA za naizmeninu struju i 2 mA za jednosmernu struju.

3. Zatita od direktnog dodira

lan 19

Zatita od direktnog dodira odnosi se na zatitu od dodira delova pod naponom. Sprovodi se preprekama ili zatvaranjem u kuita ili ormare i izolovanjem delova pod naponom.

lan 20

Zatita preprekama ili zatvaranjem u kuite sprovodi se tako da se delovi pod naponom tite mehanikom zatitom na jedan od sledeih naina:

1) otvori za posluivanje ili otvori neophodni za funkcionisanje ureaja tite se zatitom najmanje IP 20;

2) poklopac kuita ili prepreka tite se zatitom najmanje IP 40.

lan 21

Dodatne zatitne mere (blokiranje) od otvaranja kuita ili skidanja prepreka moraju biti izvedene tako:

1) da nije mogue otvaranje bez posebnog kljua (brave) ili alata;

2) da je mogue otvaranje samo pri iskljuenom naponu na ureaju;

3) da se bez upotrebe kljua ili alata u samom poetku otvaranja obezbeuje automatsko iskljuenje napona na delovima u kuitu ili iza prepreke;

4) da je kod ureaja do 500 V, bez kljua ili alata, zamena osiguraa ili sijalica bez iskljuenja napona mogua ako delovi pod naponom imaju unutranju pregradu koja onemoguava sluajan dodir delova pod naponom.

Ponovno ukljuenje napona u sluajevima iz ta. 1 i 2 mora da bude omogueno samo nakon uspostavljanja odgovarajue zatite.

4. Zatita delova pod naponom izolovanjem

lan 22

Svi delovi pod naponom prekrivaju se izolacionim materijalom koji se ne moe skinuti bez razbijanja i koji ima izolaciona svojstva utvrena propisima o jugoslovenskim standardima za rudarske kablove.

5. Zatita od napona greke

lan 23

Za zatitu od napona greke primenjuju se opte zatitne mere, dodatno izolovanje, izolovani prostori, elektrino odvajanje i sistemi zatite mree.

lan 24

Opte zatitne mere primenjuju se samo kao dodatna mera uz primenjeni sistem zatite mree.

lan 25

Dodatno izolovanje vri se pojaanom izolacijom delova pod naponom i potpunom izolacijom elektrinog ureaja (kuita od izolacionog materijala).

lan 26

Izolovani prostor je zatitna mera koja spreava istovremeni dodir delova razliitog potencijala u sluaju greke na funkcionalnoj izolaciji elektrinih ureaja, tj. izmeu dva dohvatljiva provodljiva dela elektrinog ureaja ili jednog dohvatljivog provodljivog dela elektrinog ureaja i bilo kog drugog provodljivog dela.

Na mestima iz stava 1 ovog lana ne smeju se postavljati uzemljeni zatitni provodnici.

Zahtevi iz stava 1 ovog lana su ispunjeni ako mesto ima izolovane podove i zidove, odnosno izolacioni otpor prema zemlji u bilo kojoj taki vei od 50 k , a izmeu dohvatljivih provodljivih delova vei od 2 m rastojanja.

Postavljeni elektrini ureaji i provodljivi delovi moraju biti stalno uvreni.

Napon greke se ne sme proiriti provodljivim delovima na druga mesta izvan izolovanih prostora, to se spreava izolovanjem ili uzemljenjem provodljivih delova koji izlaze iz ovog prostora.

lan 27

Elektrino odvajanje radi zatite od strujnog udara u sluaju greke na funkcionalnoj izolaciji elektrinog ureaja vri se pod sledeim uslovima:

1) svako strujno kolo mora biti namenjeno za napajanje samo jednog elektrinog ureaja ija struja nije vea od 16 A;

2) strujno kolo se mora napajati preko izolacionog transformatora ili motor-generatora s meusobno izolovanim namotajima i visokim stepenom izolacije izmeu primara i sekundara, a prenosni sigurnosni transformator mora biti dodatno izolovan;

3) nazivni napon izvora napajanja moe na primarnoj strani iznositi najmanje 500 V, a na sekundarnoj najvie 380 V;

4) vodljivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju ni u jednoj taki biti spojeni sa drugim strujnim kolima ili sa zemljom, izolacija odvojenog strujnog kola mora biti kvalitetna, a prikljuci moraju biti izvedeni posebno savitljivim kablovima;

5) dohvatljivi delovi odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zatitnim vodom i sa dohvatljivim vodljivim delovima drugih kola;

6) pri radu u metalnim kotlovima transformator (ili izvor) mora biti postavljen izvan kotla i posebnim provodnikom povezan sa metalnim stajalitem;

7) savitljivi prikljuni kablovi moraju biti vidljivi po celoj duini i spolja mehaniki neoteeni.

lan 28

Izolaciono stanje mree utvruje se istosmernom strujom. Izolaciono stanje mree moe se utvrditi i naizmeninom strujom, s tim da se u tom sluaju mora odrediti onaj izolacioni otpor koji bi se dobio merenjem sa istosmernom strujom.

Na utvrivanje izolacionog otpora ne smeju uticati reaktivni otpori ili odvodi same mree.

lan 29

Svaki deo mree odvojen sklopkom ili osiguraima, pre prvog stavljanja u pogon, mora imati izolacioni otpor najmanje 1000 /V nazivnog napona, osim delova mree na postrojenjima sa voznom icom i povratnim vodom preko ina.

Izolacija mree koja ini galvansku celinu mora iznositi najmanje 100 /V nazivnog napona za vreme pogona. Izuzetno, za rudnike metala i nemetala ova vrednost moe biti najmanje 50 /V.

Ako izolacioni otpor padne ispod 40 /l V nazivnog napona u mreama napona do 1000 V, odnosno ispod 20 /V, izuzetno za rudnike metala i nemetala 10 /V u mreama napona do 660 V, mrea se ne sme staviti pod napon, odnosno ispod ove granice izolacije napon mree ili njenog oteenog dela mora se odmah iskljuiti.

lan 30

Ako se izolacija mrea koje nemaju ugraen ureaj za ispitivanje izolacije za vreme pogona meri u beznaponskom stanju ili pre uklopa (zemljospojna blokada), onda:

1) za mree nazivnog napona do 100 V merni napon iznosi najmanje 100 V;

2) za mree nazivnog napona od 100 V do 1000 V merni napon iznosi najmanje koliko i nazivni napon mree;

3) za mree nazivnog napona od 1000 V merni napon iznosi najmanje 1000 V.

6. Sistemi zatite mree

lan 31

Za automatsko iskljuenje izvora greke naizmenine struje kod svih mrea napona veeg od 50 V mora biti primenjen jedan od sistema zatite.

lan 32

Zatitni ureaji moraju automatski da iskljue napon mree ili dela instalacije ako je grekom prouzrokovan napon dodira sledeih efektivnih vrednosti: 50 V za delove instalacije stabilnih ureaja s dohvatljivim provodljivim delovima, koji se normalno ne dre u ruci, odnosno 25 V za delove instalacije sa ureajima iji su provodljivi delovi predvieni da se dre rukom (npr. ureaji koji se napajaju preko utikaa). Ako to nije mogue osigurati, vreme iskljuenja zatitnim ureajem mora odgovarati dijagramima na crteima br. 1 i 2 i tabelama 1 i 2.

Tabela br. 1

Napon dodira (V)25507080110150220280

Vreme delovanja (s)510,50,40,20,10,0050,003

Tabela br. 2

Dozvoljeni dodirni napon (V)5080120150180300420550

Maksimalno vreme delovanja zatite (s) 510,50,40,10,050,03

lan 33

Sistemi zatite zavise od sistema uzemljenja mree i potroaa i svojstava zatitnog ureaja.

lan 34

Za ureaje nazivnog napona iznad 50 V koriste se sistemi zatite mree prema lanu 5 ovog pravilnika, za koje se mogu upotrebljavati sledei zatitni ureaji za automatsko iskljuenje greke:

Efektivna vrednost napona dodira

Slika 1 - Maksimalno dozvoljeno vreme delovanja zatite

IT sistem: (KI) - kontrolnik izolacije

(SZ) - strujna zatitna sklopka (SZ)

TN sistem: (SZ) - strujna zatitna sklopka (SZ)

(NZ) - naponska zatitna sklopka (NZ)

(PZ) - prekostrujna zatita osiguraima ili elektromagnetnim okidaima

Zatitni ureaji za automatsko isklapanje greke moraju delovati na nazivne napone mree do 1000 V prema slici 1 i tabeli 1, a za nazivne napone mree iznad 1000 V prema slici 2 i tabeli 2.

Za prostore ugroene poarom ili eksplozivnom atmosferom proseno vreme delovanja zatite ne sme biti due od 0,11s to ini prosenu vrednost od 10 uzastopnih merenja uz granine uslove nepovoljnije greke.

7. Zatitno uzemljenje izolovanih sistema

lan 35

Zatitno uzemljenje izolovanih sistema primenjuje se samo kod mrea sa izolovanim zvezditem u kojima nijedna taka mree u normalnim pogonskim uslovima nije posredno ili neposredno uzemljena osim u mreama iz lana 40 ovog pravilnika.

Dozvoljeni dodirni napon (V)

Slika 2 - Delovanje zatite napona greke za mree iznad1000 V

Zatitno uzemljenje izolovanih sistema sastoji se u tome da su svi metalni delovi, koji usled greke mogu doi u vezu sa naponom, neposredno spojeni na jedan sabirni uzemljeni provodnik, koji se koristi samo sa mrenim kontrolnikom koji trajno pokazuje izolaciono stanje mree i upozorava na opasnost od visokih dodirnih napona i drugih neeljenih pojava.

U motorske zatitne sklopne aparate svakog ogranka niskonaponske mree napona od 50 V do 1 000 V mora se ugraditi zemljospojna blokada koja e onemoguiti ukljuenje napona mree kad je vrednost izolacionog otpora mree ispod dozvoljene granice propisane u lanu 37 ovog pravilnika.

lan 36

Prilikom primene zatitnog uzemljenja izolovanih sistema u podzemnim mreama proizvod prelaznog otpora uzemljenja i struje zemljospoja mree ne sme biti vei od 50 V, pri emu se struja zemljospoja izraunava prema obrascu:

Iz = , gde je:

Iz - struja zemljospoja (A),

- duina mree (km),

U - nazivni napon (kV).

lan 37

Mreni kontrolnik u sistemu zatitnog uzemljenja na mreu napona do 1000 V mora ispunjavati sledee uslove:

1) da ima unutranji otpor preko 200 /V nazivnog napona mree pri najnepovoljnijem izolacionom otporu;

2) da za mree napona vie od 500 V napon merenja izolacionog otpora ne sme iznositi vie od 10% od nazivnog napona mree. Ako merni napon prelazi 50 V mora odgovarati uslovima navedenim u lanu 34 ovog pravilnika;

3) da signalizira pad izolacionog otpora ispod 100 /V;

4) da isklopi napon mree kad izolacioni otpor padne na vrednost ispod 40 /V u mreama nazivnog napona 1000 V, odnosno kad izolacioni otpor padne ispod 20 W/V u mreama nazivnog napona do 660 V, u prosenom vremenu do 0,110 s;

5) da onemogui ukljuenje napona mree kada je vrednost izolacionog otpora u mrei ispod dozvoljenih granica iz t. "d";

6) da trajno meri izolacioni otpor mree;

7) da postoji mogunost da se na kontrolnik mogu prikljuiti spoljni optiki i akustiki signali u sluaju pada izolacije ispod dozvoljene granice, a obavezno je prikljuiti ih ako je kontrolnik u zatvorenoj elektrinoj pogonskoj prostoriji, a ugraeni signal nije vidljiv van prostorije;

8) da postoji mogunost da se kontrolnik ispita na mernim uspostavljanjem zemljospoja.

lan 37a

U izolacionim mreama nazivnog napona iznad 1 000 V sa sistemom zatitnog uzemljenja obavezna je trajna kontrola otpora izolacione mree prema zemlji u glavnom polju.

Mreni kontrolnik mora iskljuiti mreu ako izolacioni otpor padne ispod 10 /V u vremenu od 1 s (u koje je ukljueno i vremensko zatezanje isklopa).

U odvodima za jame ugroene opasnim gasovima i eksplozivnom prainom obavezna je i ugradnja dodatne zemljospojne zatite, koja mora delovati u vremenu propisanom u lanu 34 ovog pravilnika.

Manipulacija u mrei, a naroito postupak uklapanja posle greke u izolaciji mora se odrediti tehnikim uputstvom.

lan 38

U mreama sa nazivnim naponom najvie 220 V i napojnog izvora do 10 kVA, kao i u signalnim i rasvetnim mreama, mreni kontrolnik ne mora imati svetlosni i zvuni signal ako ureaj pri potpunom zemljospoju na bilo kom mestu sam iskljuuje struju u prosenom vremenu do 1 s.

U rudnicima ugroenim eksplozivnim smesama proseno vreme iskljuenja ne sme biti due od 0,11 s.

lan 39

Kontrolnik rasvetne mree napajan iz transformatora snage do 10 kVA, kao i signalne instalacije u oknima kroz koje se ne voze ljudi moe imati samo svetlosnu signalizaciju opadanja izolacionog otpora mree ispod 100 /V ako se pri istom dvostrukom zemljospoju na bilo kom mestu napon iskljuuje u vremenu od 1 s i ako je zatitni provodnik istog preseka kao i fazni provodnik.

U rudnicima ugroenim eksplozivnim smesama proseno vreme iskljuivanja ne sme biti due od 0,11 s.

lan 40

U mreama sa zatitnim uzemljenjem izolovanih sistema sa naponom preko 1000 V izmeu neke take mree i zemlje moe se uklopiti prigunica radi priguivanja struje zemljospoja. U takvim sluajevima umesto mrenog kontrolnika obavezna je primena odgovarajue zemljospojne zatite.

lan 41

Mrea napajana iz posebnog transformatora mora imati najmanje jedan glavni uzemljiva preko koga je uzemljena mrea zatitnog uzemljenja. Ako se vie trafostanica nalazi u neposrednoj blizini, moe se koristiti zajedniki glavni uzemljiva.

Mree zatitnih uzemljenja u jednoj jami rudnika mogu biti meusobno spojene u jedinstvenu optu mreu zatitnog uzemljenja jame, na koju mora biti spojen i centralni uzemljiva. Centralni uzemljiva mora da ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom za visokonaponsku mreu kojoj pripada.

lan 42

Glavni i centralni uzemljivai postavljaju se na mesta koja obezbeuju najnii otpor uzemljivaa i mogu se ukopavati u vlanu zemlju odvodnih kanala u kojima se stalno sakuplja voda ili u vodosabirnike pumpnih stanica i sl.

Centralni uzemljiva moe se postaviti i van jame.

lan 43

Ako se postavljanjem glavnog ili centralnog uzemljivaa ne mogu ispuniti uslovi za otpor uzemljivaa ili zatitnog voda propisani ovim pravilnikom, u svaku mreu zatitnog uzemljenja postavljaju se pomoni uzemljivai na najisturenija mesta mree.

Pri izraunavanju maksimalno dozvoljenog otpora uzemljenja za mreu zatitnog uzemljenja mora biti ispunjen zahtev iz stava 1 ovog lana za svaku pojedinu transformatorsku stanicu, iskljuujui pri tom uticaj centralnog uzemljivaa.

lan 44

Otpor centralnog uzemljenja mora odgovarati mrei napona preko 1000 V, koja ini galvansku celinu, a moe imati jedan ili vie uzemljivaa smetenih napolju ili u jami.

lan 45

Uzemljivai moraju biti zatieni od korozije i elektrolitskog nagrizanja.

Debljina uzemljivaa, bez obzira na oblik, ne sme biti manja od 3 mm za pocinkovanu elinu traku, a za bakar 2 mm.

Spoj provodnika za uzemljenje sa uzemljivaem pod zemljom mora biti zavaren.

Spoj zatitnih provodnika sa uzemljivaem mora biti pristupaan, vidljiv i rastavljiv, radi merenja prelaznog otpora.

Bakarni zatitni provodnik kojim se spajaju glavni i centralni uzemljivai mora imati presek najmanje 50 mm2, a provodnik od pocinkovane eline trake najmanje 100 mm2, s tim da ne sme biti tanji od 3 mm.

lan 46

Provodnici kroz koje u pogonu tee struja, osim ina koje slue kao povratni vod vozne ice, ne smeju se koristiti kao zatitni provodnik ni onda kad su uzemljeni, osim ureaja ili delova instalacija zatienih kontrolnicima koji zatiuju instalaciju od kvara ili oteenja.

Odredba stava 1 ovog lana odnosi se na zatitni provodnik koji je deo samosigurnog strujnog kola za signalizaciju, telekomunikaciju i sl. i u kome napon izvora nije vei od 24 V.

lan 47

Zatitni provodnik u kablu u postrojenjima sa nazivnim naponom ispod 1000 V mora biti uto-zelene ili crvene boje, odnosno zatitni provodnik u poluprovodnoj gumi mora imati uzduno tampanu belu traku.

Presek bakarnog zatitnog provodnika u kablu do 10 mm2 mora biti najmanje jednak preseku radnih ila, a za vee preseke mora iznositi najmanje 10 mm2, pri emu mora odgovarati uslovima maksimalno dozvoljenog otpora uzemljenja troila.

Kod slobodno viseih kablova sa noseim uetom kao zatitni provodnik se moe koristiti nosee ue ako lei u zajednikom omotu sa ostalim provodnicima i ako njegova provodljivost odgovara potrebnoj provodljivosti zatitnog provodnika.

lan 48

U postrojenjima sa naponom preko 1000 V kao zatitni provodnik mogu se koristiti metalni plat i metalni oplet kabla, s tim da se pri spajanju moraju premostiti spojem kojim se metalno telo spojke povezuje sa zatitnim provodnikom.

Metalni oplet kabla ne sme se upotrebljavati kao zatitni provodnik ako nije obavijen suprotnim zavojem, odnosno ako nije tako izveden da su svi elementi metalnog opleta sigurno i vrsto galvanski povezani. Ako ovaj zahtev nije ispunjen, zatitni provodnik mora leati u zajednikom kablovskom omotu, a njegov presek mora odgovarati zahtevu iz odredbe lana 47 ovog pravilnika.

lan 49

Kod kablova i provodnika za dojavne i kontrolne ureaje zatitni provodnik mora imati presek jednak najmanje preseku provodnika koji vodi najveu struju.

Ako se kao zatitni provodnik umesto bakra upotrebljava neki drugi materijal, njegov presek mora biti po elektrinoj provodljivosti ekvivalentan preseku bakarnog provodnika.

lan 50

Ako zatitni provodnik lei u zajednikom omotu kabla sa ostalim provodnicima, kuite elektrinog ureaja predstavlja deo zatitnog provodnika. U tom sluaju, u kuitu prikljunog ormaria mora postojati posebna stezaljka za prikljuak zatitnog provodnika kojom se postie siguran i vrst spoj zatitnog provodnika i kuita. Deo zatitnog provodnika predstavljaju i dva meusobno sastavljena kuita ako se sastavljanjem kuita meu njima ostvaruje siguran i dobar elektrini spoj preko obraenih povrina sa osiguranim vijanim meusobnim spojem.

Ako se kao deo zatitnog provodnika upotrebljava vie od dva sastavljena kuita ili ako meu kuitima nije ostvaren siguran elektrini spoj, kuita se meusobno moraju spojiti posebnim spojem koji obezbeuje siguran i trajan elektrini spoj meu njima.

lan 51

U elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama, kao i u sklopnim i razvodnim prostorijama van tih prostorija, zatitni provodnik se moe polagati odvojeno od kablova.

Zatitni provodnik od bakra mora imati presek najmanje 25 mm2. Umesto bakarnog provodnika moe se upotrebljavati i pocinkovana elina traka, koja mora biti najmanje 2,5 mm debela i 25 mm iroka.

Zatitni provodnik mora biti zatien od sluajnog mehanikog oteenja i spojen sa mreom zatitnog uzemljenja tako da je onemogueno elektrolitsko razaranje spoja. Zatitni provodnik mora biti poloen tako da se moe lako kontrolisati i odravati.

Ako je zatitni provodnik poloen odvojeno, kuita pojedinih pogonskih sredstava spajaju se paralelno sa zatitnim provodnikom i on ne sme predstavljati deo spoljnog zatitnog provodnika. Kuita mogu biti deo zatitnog provodnika samo pri prelazu od spoljnog zatitnog provodnika na zatitni provodnik u kablu, s tim da spoljna stezaljka za uzemljenje mora biti na istom delu kuita na kome je i stezaljka za uzemljenje u kuitu. Odvojeno polaganje zatitnog provodnika nije dozvoljeno kod savitljivih kablova niti kod prenosnih i pokretnih ureaja.

lan 52

Kod zatitnih provodnika nije dozvoljeno upotrebljavati prekostrujne zatitne osigurae.

Sklopke i utikae naprave koje prekidaju zatitni provodnik moraju biti takve konstrukcije da prekidanjem zatitnog provodnika pre ili istovremeno sigurno prekidaju ostale provodnike koji su u pogonu pod naponom.

lan 53

Svi metalni delovi mehanike zatite elektrinih postrojenja (npr. metalni opleti i metalni platevi kablova i provodnika, gornji i donji delovi metalni spojki, metalni delovi neelektrinih ureaja i sl.) koji, usled oteenja, mogu doi pod napon moraju biti spojeni sa zatitnim provodnikom vrstim i provodljivim spojem.

Odredba stava 1 ovog lana ne primenjuje se na delove koji predstavljaju galvansku celinu i koji su uzemljeni (transporteri, vodovi itd.), odnosno na delove koji ne predstavljaju galvansku celinu i nisu uzemljeni (podgrada).

lan 54

U rudnicima se mogu koristiti samo pogonska sredstva koja na odgovarajuem pristupanom mestu imaju posebnu stezaljku za zatitni provodnik, s tim da stezaljka mora biti oznaena znakom uzemljenja i vijcima sa crveno obojenom glavom.

8. Nulovanje

lan 55

Nulovanje se sastoji od spajanja svih provodljivih delova elektrinih ureaja, koje treba zatititi od previsokog napona dodira, sa uzemljenom nultom takom trofaznog transformatora ili sa uzemljenom sredinom takom jednofaznog transformatora preko neutralnog provodnika ili posebnog zatitnog provodnika koji je na odreenim mestima spojen sa neutralnim provodnikom.

Nulovanje se koristi u spoljnim mreama nazivnog napona ispod 1000 V, a u podzemnim mreama nazivnog napona naizmenine struje ispod 130 V sa uzemljenom nultom takom transformatora nulovanje se koristi samo ako se na nultom provodniku u sluaju greke ne javlja napon vei od 50 V, a ako se pojavi vei napon, on se moe odrati najvie do 1 s.

Izuzetno, nulovanje se moe koristiti u jami i za ureaje sa naponom ispod 1000 V kod malih objekata samo ako predstavlja ogranak spoljne mree u kojoj je nulovanje primenjeno kao zatitna mera.

lan 56

Kod primene nulovanja struja greke koja nastaje pri potpunom kratkom spoju izmeu faznog i nultog provodnika ili pri kratkom spoju faznog provodnika sa masom ureaja koji se titi mora biti jednaka ili vea od struje iskljuenja ugraenog zatitnog ureaja (osiguraa ili zatitnog prekidaa).

Struja greke odreuje se (proraunava se) na osnovu otpora cele petlje kratkog spoja zajedno sa prelaznim otporima, prema sledeem obrascu:

Rp,gde je:

- otpor petlje (),

-fazni napon izmeu faze i zemlje (V),

- struja iskljuenja (A),

- struja greke.

Otpor petlje proraunava se i meri pre stavljanja instalacije u pogon, kao i prilikom redovnih kontrola mree.

Struja iskljuenja izraunava se prema sledeem obrascu:

gde je:

- nazivna struja zatitnog elementa, a faktor "" iznosi:

- za brze osigurae do 100 A : = 3, preko 100 do 200 A : = 3,5 i preko 200 A : = 4;

- za trome osigurae do 200 A : = 5, a preko 200 A : = 6;

- za nadstrujne okidae: = 1,3.

lan 57

Kod primene nulovanja u podzemnim prostorijama moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:

1) na zatitni provodnik koji je spojen sa nultom takom transformatora ili sa nultim provodnikom na prvom razvodu moraju se spojiti svi pristupani metalni delovi elektrinih ureaja;

2) nulti provodnici moraju u svim ograncima ii u smeru faznih provodnika i leati u zajednikom omotu armiranog ili savitljivog kabla;

3) presek nultog i zatitnog provodnika mora biti jednak preseku faznih provodnika do 16 mm2, a kod veeg preseka mora da ima najmanje vrednosti navedene u tabeli 3.

Tabela 3

Nazivni presek faznih provodnika (mm2)Nazivni presek nultog provodnika

izolovani provodnici i kablovi (mm2)goli provodnici (mm2)

251625

351635

502550

703550

955050

1207070

1507070

1859595

240120120

300150150

400185185

4) u sluaju kratkog spoja delova pod naponom i nultog ili zatitnog provodnika na bilo kom mestu mree, struja greke se mora iskljuiti u vremenu kraem od maksimalnog vremena delovanja zatite propisanog u lanu 32 ovog pravilnika;

5) topljivi osigurai za zatitu od kratkog spoja moraju se pri upotrebi staviti u sve faze i moraju imati vrednosti navedene u tabeli 4;

6) pri upotrebi zatitnog prekidaa sa magnetskim okidaima, okidai se moraju staviti u sve faze, a struja okidanja moe biti podeena najvie na 80% od najmanje mogue struje kratkog spoja na mestu ugradnje;

7) u nulti provodnik se ne smeju ugraivati sklopne naprave niti topljivi osigurai koji bi mogli prouzrokovati prekid nultog provodnika. Dozvoljeno je umetanje u nulti provodnik namotaja prekidaa radi iskljuenja napona;

8) otpor svih uzemljivaa pogonskog uzemljenja u mrei jedne transformatorske stanice ne sme prelaziti 1,5 kod nazivnog napona do 220 V, a kod primene drugih nazivnih napona izraunava se najvei dozvoljeni otpor;

9) nulti provodnik se uzemljuje u blizini transformatorske stanice, a u nadzemnoj mrei i na kraju svakog ogranka dueg od 200 m. Otpor uzemljenja nultog provodnika u ograncima koji slue za zatitu u sluaju prekida nultog provodnika u mrei kao i uzemljenja u blizini transformatorske stanice ne sme prelaziti 5 ;

10) u mrei u kojoj je primenjeno nulovanje zabranjeno je zatitno uzemljenje bez spoja sa nultim provodnikom;

11) u instalaciji potroaa nulti provodnik mora biti isto ili ekvivalentno izolovan kao i fazni provodnici. Boja nultog provodnika mora biti plava.

lan 58

Ako u mrei u kojoj je primenjeno nulovanje potroai nisu iskljuivo trofazni, odnosno ako nultim provodnikom protie struja monofaznih potroaa, pored nultog provodnika mora postojati odvojeni zatitni provodnik na koji se vezuju kuita svih potroaa u mrei jedne transformatorske stanice u kojoj je primenjeno nulovanje.

Zatitni provodnik mora biti provodljivo spojen sa nultim provodnikom na ulazu u podzemnu prostoriju ili na prvom razvodu transformatorske stanice. U instalaciji potroaa zatitni provodnik mora biti jedan od provodnika kabla kao i fazni i nulti provodnik i mora biti jednako ili ekvivalentno izolovan kao i ostali provodnici. Zatitni provodnik mora biti po celoj duini posebno oznaen.

9. Zatitni spoj na struju greke

lan 59

Zatitni spoj na struju greke koristi se samo ako je taj sistem primenjen na celoj mrei koja ini galvansku celinu.

Zatitni spoj na struju greke sastoji se od ureaja koji registruje struju zemljospoja, odnosno struju greke i koji prouzrokuje iskljuenje oteenog dela mree ili potroaa.

lan 60

Zatitni spoj sa strujom greke, sa uzemljenim zvezditem ili sa uzemljenom nultom takom transformatora koristi se u jamskim prostorijama samo kod ureaja sa nazivnim naponom ispod 1000 V, pri emu moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

1) sklopke, sklopnici ili prekidai na koje deluje ureaj zatitnog spoja sa strujom greke moraju se prekidati u svim polovima;

2) zvezdite transformatora moe biti uzemljeno direktno ili posredno;

3) svi metalni delovi i kuita elektrinih ureaja koji usled greke mogu doi pod napon moraju biti meusobno spojeni sabirnim uzemljenim provodnikom koji je najmanje na jednom mestu sigurno uzemljen, tako da predstavlja uzemljenje za zvezdite mree:

4) uzemljivai i sabirni uzemljeni provodnik, kao i prelazni otpor uzemljenja moraju u svemu ispunjavati uslove propisane ovim pravilnikom za nulovanje mree;

5) iskljuenje prekidaa, sklopke, odnosno sklopnog aparata usled delovanja struje greke mora na odnosnom aparatu biti posebno signalisano;

6) posle iskljuenja prekidaa, sklopke, odnosno sklopnog aparata usled delovanja struje greke aparat se ne sme sam od sebe ukljuiti (aktivirati);

7) iskljuenje usled struje greke mora nastupiti kad izolaciono stanje ogranka mree koji se napaja preko aparata sa primenjenim spojem na struju greke ne ispunjava uslove propisane ovim pravilnikom;

8) na svakom rasklopnom aparatu mora postojati mogunost namernog izazivanja struje greke, odnosno zemljospoja radi ispitivanja ispravnosti ureaja zatitnog spoja na struju greke;

9) svaki ogranak mree, odnosno motorni pogon mora biti zatien rasklopnim aparatom sa ureajem zatitnog spoja na struju greke;

10) sistem zatitnog spoja na struju greke sa uzemljenim zvezditem ili nultom takom mree koristi se samo kao sistem zatite u celoj jami, a ne u nekim ograncima ili u delovima jame.

Zatitni spoj na struju greke u neuzemljenim mreama moe se koristiti samo ako su ispunjeni uslovi iz ta. 1, 3, 5, 6, 7 i 8 ovog lana.

10. Zatitni spoj na napon greke

lan 61

Zatitni spoj na napon greke koristi se samo kod ureaja nazivnog napona ispod 1000 V, pri emu ovaj ureaj u sluaju napona greke do 50 V iskljuuje zatitnu sklopku ili prekida u vremenu do 1 s.

Zatitni spoj na napon greke sastoji se od zatitne sklopke ili prekidaa sa naponskim navojem greke i ureajem za ispitivanje, zatitnog provodnika, pomonog uzemljivaa i provodnika za pomono uzemljenje.

lan 62

Za primenu zatitnog spoja na napon greke u podzemnim prostorijama, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

1) sklopke i prekidai sa naponskim navojem greke moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima za ove ureaje;

2) navoj napona greke mora biti spojen kao merilo napona tako da reaguje na napon izmeu zatienih delova ureaja i pomonog uzemljenja;

3) provodnik za pomono uzemljenje mora biti celom svojom duinom izolovan;

4) zatitni provodnik i provodnik za pomono uzemljenje moraju biti tako poloeni da su zatieni od mehanikog oteenja;

5) zatitne sklopke za napon greke moraju imati zatitnu izolaciju;

6) kao pomoni uzemljiva mora se upotrebljavati posebni uzemljiva, koji je od drugih uzemljivaa udaljen najmanje 20 m;

7) otpor uzemljenja pomonog uzemljivaa ne sme biti vei od jedne desetine otpora mernog ureaja zatitne sklopke, ali ne vei od 500 ;

8) u mreama sa neuzmeljenom nultom takom ili sredinjim provodnikom dozvoljene su sklopke ili prekidai sa zatitnim spojem na napon greke samo ako imaju najmanje dvopolni ureaj za ispitivanje.

11. Zatita od kratkog spoja, preoptereenja i nestanka napona

lan 63

Transformatori, elektrini potroai, kablovi i provodnici moraju biti osigurani od prevelike struje, kao i od kratkog spoja.

lan 64

Elektrini motori, bez obzira na izvor napajanja, po pravilu, moraju biti zatieni od posledica prekomernog snienja napona. Kad napon, nakon nestanka, ponovo doe, motor ne sme sam krenuti.

Odredba iz stava 1 ovog lana ne odnosi se na automatske tehnoloke procese, kod kojih maine rade u tehnolokom nizu sa odgovarajuim predradnjama i predvienim merama sigurnosti.

lan 65

Osiguranje od preoptereenja zbog prevelike struje postie se, po pravilu, termikim relejima ili okidaima (bimetalima) ili pomou strujnih osiguraa, odnosno magnetski usporenih releja.

lan 66

Zatita od struje kratkog spoja postie se zatitnim prekidaima sa brzim magnetskim relejima ili okidaima ili strujnim osiguraima.

lan 67

Podnaponska zatita postie se elektromagnetskim relejima ili okidaima koji omoguavaju ukljuenje prekidaa ili sklopke samo pod normalnim naponom. U sluaju nestanka napona ili preniskog napona, iskljuuje se prekida ili sklopka ili se to iskljuenje vri sklopnikom sa elektromagnetskim sklapanjem u odgovarajuem spoju.

lan 68

Ureaji za zatitu od preotereenja i kratkog spoja (releji, okidai, osigurai) moraju biti u trofaznim mreama nazivnog napona ispod 1000 V postavljeni u sve tri faze. U trofaznim mreama niskog napona sa neuzemljenom nultom takom, odnosno sa izolovanim sistemom mree i trajnom kontrolom izolacije mree mrenim kontrolnikom koji zadovoljava zahtevima zatite od kratkog spoja po brzini delovanja u sluaju istovremenog kratkog spoja i zemljospoja, ureaji za zatitu od preoptereenja i kratkog spoja mogu biti postavljeni samo u dve proizvoljne faze, osim za glavni prekida mree iza transformatora koji mora imati zatitu u sve tri faze. Za trofazne mree nazivnog napona iznad 1000 V ureaji za zatitu od preoptereenja i kratkog spoja mogu biti postavljeni samo u dve faze, pod uslovom da su postavljeni uvek u istim fazama u celoj mrei jednog napona.

lan 69

Ureaji koji tite kablove i provodnike moraju biti instalisani i za svaki ogranak u kojem je dozvoljeno optereenje manje od prethodnog ogranka (iz smera napajanja). Zatita moe biti prilagoena i prema najmanjem preseku ogranka, a ako bi bila stavljena u prethodni provodnik, nije potrebno posebno tititi ogranak.

lan 70

Kablovi ili provodnici koji predstavljaju ogranak od glavnog kabla ne moraju se osigurati ako je ispunjen jedan od sledeih uslova:

1) ako je duina ogranka manja od 5 m i ako je njegov presek za najvie tri standardna preseka manji od preseka glavnog kabla ili provodnika i ako su oba voda od standardnog materijala;

2) ako je ogranak zatien od kratkog spoja i preoptereenja zajedno sa glavnim vodom;

3) ako je na kraju ogranka upotrebljena zatita od preoptereenja i kratkog spoja napajanog potroaa, a struja zatite od preoptereenja ogranaka odreena prema preseku voda i ako je ogranak zatien od kratkog spoja zajedno sa glavnim vodom od koga se odvaja.

Kablovi ili provodnici koji ne predstavljaju ogranak od glavnog kabla ili provodnika ne moraju se osigurati ako je ispunjen jedan od sledeih uslova:

1) ako se nalaze u sklopnim postrojenjima, a postoji mogunost njihovog preoptereenja. Za takve kablove predvia se vei presek od preseka odreenog tabelom za dozvoljena optereenja kablova;

2) ako su upotrebljeni kao spojni provodnici izmeu maina, transformatora, kondenzatora, akumulatora, sklopnih ureaja i sl. u elektrinim pogonskim prostorijama ili u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama;

3) ako bi delovanje upotrebljenih osiguraa moglo biti opasno i tetno po sigurnost rada ureaja i za same ureaje, kao to su radna strujna kola, pobudna strujna kola istosmernih maina i sl.

12. Zatita od preoptereenja

lan 71

Kablovi i vodovi se od nedozvoljenog zagrevanja, usled preoptereenja, tite strujnim osiguraima.

Strujni osigurai, kao zatita od preoptereenja, postavljaju se na poetku ili na kraju zatienog kabla ili voda.

Za strujne osigurae od preoptereenja uzimaju se bimetalni okidai ili releji, sa automatskim zatitnim prekidaima, odnosno uz zatitne prekidae, ili njima ekvivalentne ureaje (npr. elektronska zatita).

Svakom preseku kabla mora odgovarati odreena zatita od preoptereenja i kratkog spoja. Najvie nazivne vrednosti topljivog osiguraa "A" kao zatite od preoptereenja kablova navedene su u tabeli 4. Za vieilne savitljive kablove sa izolacijom tipa EpN nominalne vrednosti osiguraa mogu se poveati za najvie 37% od vrednosti navedenih u tabeli 4.

Tabela 4

Nazivni presek mm21,52,54610162535507095120150180

Vieilni savitljivi kablovi A202532506380100125160200260300350-

Vieilni armirani kablovi za stalno polaganje A202535506080100125160200224260300350

lan 72

Ako je za zatitu od preoptereenja upotrebljen zatitni prekida, releji, odnosno okidai moraju biti podeeni najvie na vrednosti trajnog optereenja prema tabeli 10 i prema odredbama l. 225 do 239 ovog pravilnika.

lan 73

Kabl sa radnim naponom preko 1000 V zatien je od preoptereenja ako je zbir optereenja pojedinih troila prikljuenih na taj kabl u granicama njegovog dozvoljenog optereenja i ako su pojedina troila zatiena od preoptereenja prema odredbama ovog pravilnika.

lan 74

Svi transformatori moraju na dovodnoj ili odvodnoj strani biti osigurani od preoptereenja bimetalnim okidaima, relejima ili zatitom od povienja temperature.

Transformatori snage do 7 kVA ne moraju biti zatieni od preoptereenja ako su zatiena pojedina strujna kola koje napaja.

lan 75

Transformatori se ne moraju tititi od preoptereenja ako su ispunjeni sledei uslovi:

1) ako su prikljueni potroai takve prirode da ne moe doi do preoptereenja transformatora;

2) ako snaga naponskog transformatora ne prelazi 1000 VA;

3) ako je transformator proizveden kao otporan prema kratkom spoju.

lan 76

Svaki motor mora u svom strujnom kolu, odnosno sklopnom aparatu kojim se upravlja imati termike releje, okidae ili zatitu od poveanja temperature, u svim fazama koje deluju na njegov motorni zatitni prekida ili sklopnik.

Od preoptereenja se moe tititi i grupa motora koja ini tehnoloku celinu, tako da zastoj pojedinog motora ili cele grupe tehnoloki bude istovremen.

lan 77

Termiki releji ili okidai koji su optereeni strujom motora direktno (primarni - za nazivni zalet) ili preko strujnih transformatora (sekundarni - za teki zalet) moraju biti podeeni najvie na nazivnu struju motora.

Izuzetno, ureaji iz stava 1 ovog lana mogu biti podeeni na struju motora razliitu od nazivne ako je to odreeno uputstvom.

Pri isprekidanom pogonu kod koga je trajanje prekida krae od vremena rada, tako da se ureaj ne moe ohladiti na temperaturu okoline, zatita od preoptereenja podeava se na vrednost manju od In, dok se pri isprekidanom pogonu kod koga je trajanje prekida due od vremena rada zatita od preoptereenja moe podesiti na vrednost veu od In.

lan 78

Motori snage do 2 kW ili jaine struje do 4A zatiuju se od preoptereenja i od kratkog spoja topljivim osiguraima ili zatitnom sklopkom.

Kod pojedinano kompenziranih motora releji ili okidai moraju biti podeeni na smanjenu struju koju prouzrokuje kompenzacija.

lan 79

Ispravljai se zatiuju od preoptereenja na nain propisan odredbama ovog pravilnika za transformatore, s tim da se odredbe propisane za donjenaponsku stranu transformatora primenjuju na ispravljenu stranu ispravljaa.

Pretvarai (jednoarmaturni ili grupa) zatiuju se od preoptereenja u dovodu na nain propisan odredbama ovog pravilnika za elektrine rotacione maine, a u odvodu na nain propisan odredbama ovog pravilnika za transformatore, odnosno ispravljae.

lan 80

Za zatitu otpornika od preoptereenja moe se koristiti zatita od poveanja temperature.

Ostali potroai tite se od preoptereenja, ako za to postoji potreba, otpornicima, reostatima i dr.

13. Zatita od kratkog spoja

lan 81

Zatitni prekidai, odnosno topljivi osigurai, koji se koriste kao zatita od kratkog spoja, moraju imati rasklopnu mo veu od maksimalne vrednosti struje tropolnog kratkog spoja koja se moe oekivati na mestu ugradnje. Zatitni prekidai, odnosno topljivi osigurai moraju sigurno iskljuivati i najmanju struju istog dvopolnog kratkog spoja.

Ako zatitni prekida nije graen za prekidanje maksimalne struje kratkog spoja, ispred njega se moraju ugraditi osigurai odgovarajue rasklopne snage. Ako nisu primenjeni strujni ograniivai kao zatita od kratkog spoja, topljivi osigurai odgovarajue rasklopne snage moraju se ugraditi ispred zatitnog prekidaa i u sluaju da tieni ogranci nisu graeni za tako veliku vrnu vrednost udarne struje kratkog spoja ili tu ulogu mora preuzeti prethodni prekida.

lan 82

Najvia struja tropolnog kratkog spoja koja se moe oekivati u nekoj taki mree izraunava se prema obrascu:

1,1 x UIkIII = ------------- 3 x Zmingde je:

IkIII - struja tropolnog kratkog spoja u kA;

U - nazivni napon u kV;

Zmin - minimalni prividni otpor mree do te take u /fazi.

Prividni otpor mree ili impedansu Z treba izraunavati od mesta za koje se provodi proraun za maksimalne pogonske kapacitete izvora i transformatora, i to za vreme predviene eksploatacije, na osnovu minimalne vrednosti impedanse mree koja se moe oekivati.

Minimalna struja istog dvopolnog kratkog spoja, koja se moe oekivati u nekoj taki mree, izraunava se prema obrascu:

0,8 x UIkII = -----------2 x Zmaxgde je:

IkII - dvopolna struja kratkog spoja u kA;

U - nazivni napon mree u kV;

Zmax - maksimalna impedansa mree do najudaljenije take ogranka za koji raunamo struju kratkog spoja koja se oekuje u pogonskim uslovima rada u /fazi;

0,8 - faktor koji uzima u obzir samo poveani radni otpor provodnika kabla kod pogonske temperature u odnosu na raspoloive podatke za temperaturu od 20oC.

Pri proraunu maksimalne impedanse treba raunati sa minimalnim kapacitetima izvora i transformatora koje treba oekivati u sluaju smanjenog kapaciteta eksploatacije ili minimalne rezerve usled kvarova. Smanjenje struje kratkog spoja zbog elektrinog luka ne proraunava se ako mrea ispunjava uslove iz lana 68 za primenu zatitnih ureaja u samo dve faze. Ako mrea ne ispunjava uslove iz lana 68, kao minimalna struja kratkog spoja uzima se polovina izraunate vrednosti dvopolne struje kratkog spoja prema navedenom obrascu sa faktorom 0,4 umesto 0,8.

lan 83

Kablovi i provodnici tite se od kratkog spoja strujnim osiguraima ili drugim zatitnim napravama, koje moraju biti postavljene na poetku kabla, odnosno provodnika u pravcu napajanja.

Pod strujnim osiguraima, u smislu stava 1 ovog lana, podrazumevaju se nadstrujni okidai ili releji zatitnih prekidaa, kao i topljivi osigurai.

lan 84

Presek kabla ili provodnika nazivnog napona ispod 1000 V odreuje se tako da izraunata struja dvopolnog kratkog spoja ne bude manja od nazivne struje strujnih osiguraa pomnoene sa faktorima navedenim u tabeli 5.

Tabela 5

Najmanji faktor nazivne strujne zatite

BrojVrsta zatiteNazivne struje topljivih osiguraa

do 100 Aod 100 do 200 Apreko 200 A

1Brzi uloci33,54

2Spori uloci556

3Nadstrujni okidai--1,3

lan 85

U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom topljivi osigurai, ako su namenjeni kao zatita od kratkog spoja, moraju biti odabrani prema tabeli 6. Prilikom upotrebe zatitnih prekidaa, minimalna struja dvopolnog kratkog spoja mora biti 1,5 puta vea od vrednosti na koju su podeeni brzi nadstrujni prekidai, odnosno releji.

Najvea nominalna struja topljivih osiguraa, zavisno od struje dvopolnog kratkog spoja, navedena je u tabeli 6.

U rudnicima uglja i u pogonima ugroenim poarom mogu se upotrebljavati samo topljivi uloci osiguraa, koji pri najmanjoj struji dvopolnog kratkog spoja prekidaju kratak spoj u vremenu najdue od 1 s.

lan 86

Strujni osigurai u donjem i gornjem naponskom delu meovitih mrea mogu se, radi selektivne zatite od kratkog spoja, stepenovati u vremenima prekidanja, s tim da vreme usporenog prekidanja u jednoj jami moe iznositi najdue 3 s.

Tabela 6

Brzi topljivi ulociSpori topljivi uloci

Najmanja struja dvopolnog kratkog spoja AMaksimalne nazivne vrednosti uloka ANajmanja struja dvopolnog kratkog spoja AMaksimalne nazivne vrednosti uloka A

72102

13419

206296

34105510

53158315

752011620

1032516325

1543521735

2455038550

2826044560

3968058480

520100770100

6621251035125

8801601310160

11602001860200

13302252090225

15902602420260

19203002850300

22403503470350

28804304510430

35505005250500

42606006540600

lan 87

U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom struja kratkog spoja mora biti prekinuta najdue za 1 s, s tim da usporenje moe iznositi najdue 1,5 sekundi u sluaju selektivnog prekidanja kratkog spoja.

lan 88

Kratki spoj u kablovima provuenim kroz glavno okno pri nazivnom naponu preko 1 000 V mora biti prekinut bez usporenja.

lan 89

Transformatori se tite od struje kratkog spoja transformatora na dovodnoj strani ili sa obe strane. Ako je transformator napajan kablom koji je na poetku zatien od kratkog spoja, onda se ova zatita moe koristiti za zatitu transformatora.

Transformatori se tite od struje kratkog spoja topljivim osiguraima ili zatitnim prekidaem za nadstrujnim okidaima ili relejima, ali tako da pri kratkom spoju na jednom od odvoda zatita transformatora ne deluje tako dugo dok predvieni osigurai ne prekinu taj kratki spoj. Vremensko usporenje delovanja zatite transformatora ne sme biti due od 0,6 s.

Zatita od kratkog spoja moe se postaviti i u zajednikom dovodu za vie transformatora ako je time svaki transformator zatien od delovanja kratkog spoja.

lan 90

Naponski transformatori snage do 1 000 VA tite se od struje kratkog spoja na donjenaponskoj strani.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, naponski transformatori ne moraju biti zatieni od struje kratkog spoja ako je merni transformator proizveden kao otporan prema struji kratkog spoja.

lan 91

Strujno kolo neposrednog napajanja elektrinih rotacionih maina titi se od struje kratkog spoja motornim zatitnim prekidaem sa brzim nadstrujnim okidaima, odnosno relejima ili topljivim osiguraima, tako da zatita od struje kratkog spoja ne deluje na putanje maine u rad, ili ekvivalentnim elektronskim ureajima.

lan 92

Ako se elektrine rotacione maine tite od struje kratkog spoja brzim nadstrujnim (magnetskim) okidaima ili relejima, motorski zatitni prekida ili sklopnik mora imati rasklopnu mo veu od najvee struje na mestu ugradnje.

Ako nije ispunjen uslov iz stava 1 ovog lana, ispred sklopke, prekidaa ili sklopnika ugrauju se topljivi osigurai.

Ako se elektrine rotacione maine zatite od struje kratkog spoja okidaima, odnosno relejima, oni moraju biti podeeni tako da deluju im struja pree vrednost struje ukljuivanja motora, a struja istog dvopolnog kratkog spoja koja se moe oekivati na tom mestu mora biti najmanje 1,5 puta vea od vrednosti prema kojoj su podeeni okidai, odnosno releji.

lan 93

Ako se elektrine rotacione maine tite od struje kratkog spoja topljivim osiguraima, upotrebljavaju se brzi, tromi ili kombinovani uloci (posebni rudniki), koji su do veliine struje ukljuivanja motora tromi, a preko te veliine brzi. Nazivna vrednost osiguraa mora odgovarati nazivnoj snazi motora, s tim da osigurai odgovaraju zatiti od struje kratkog spoja na nain propisan odredbama ovog pravilnika.

Pri isprekidanom pogonu sa trajanjem perioda ispod 4 min nazivna struja osiguraa moe biti jednaka najvie 1,2-strukoj vrednosti kvadrata srednje vrednosti jaine struje.

lan 94

Kondenzatori snage moraju biti zatieni od delovanja kratkog spoja. Ako se kondenzatori upotrebljavaju kao pojedinana kompenzacija motora, onda se smatraju zatienim od struje kratkog spoja zajednikom motornom zatitom motora ili zajednikim topljivim osiguraima, pri emu zatita mora biti podeena prema vrednosti kompenzirane struje.

Kod kondenzatora za grupnu kompenzaciju svakoj bateriji mora se dodati posebna zatita od kratkog spoja. Po pravilu, koriste se zatitni prekidai, ali se mogu upotrebiti i topljivi osigurai.

lan 95

Ispravljai i pretvarai tite se od struje kratkog spoja na dovodnoj i odvodnoj strani, tako da pri kratkom spoju ne doe do oteenja ispravljakih elemenata.

lan 96

Ostali elektrini potroai snage ispod 4 kW smatraju se zatieni od struje kratkog spoja ako je mesto prikljuka zatieno od kratkog spoja.

14. Elektrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravljai i akumulatori

lan 97

Elektrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravljai i akumulatori moraju biti zatieni od dodira delova pod naponom, prodora stranih tela i praine i od ulaska vode, mehanikom zatitom najmanje IP 43 prema propisima o jugoslovenskim standardima.

Elektrine maine, transformatori, kondenzatori, ispravljai i akumulatori moraju biti postavljeni tako da imaju odgovarajue hlaenje, da su osigurani od preoptereenja i kratkog spoja i da su osigurani od mehanikih oteenja ako nisu graeni za teke uslove rada u rudniku (zatrpanost i dr.).

Pri ugradnji elektrinih ureaja u prostore sa temperaturom okoline iznad nazivne, pogonsko optereenje mora biti smanjeno na odgovarajuu vrednost prema tehnikom uputstvu.

lan 98

Elektrine rotacione maine na radilitima (otkop i priprema) moraju biti otporne na mehanika oteenja.

Svaka elektrina maina mora biti prikljuena i zatiena od preoptereenja i kratkog spoja preko odgovarajueg sklopnog aparata.

Ako se maina napaja strujom savitljivim kablom, kabl se mora uvesti u prikljuni ormani kroz odgovarajuu trubastu uvodnicu koja spreava da se kabl preotro savija i oteuje.

lan 99

Transformatori koji se montiraju u podzemnim prostorijama moraju biti zatvorene izrade, s tim da delovi pod naponom veim od 50 V budu zatieni od dodira spolja. Odredba iz stava 1 ovog lana ne primenjuje se na transformatore u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama i na transformatore smetene u sklopne ormare sa ureajima za iskljuenje transformatora sa naponom preko 50 V na gornjoj naponskoj strani.

Izuzetno od stava 1 ovog lana, u sluaju nude transformatori se, osim mernih naponskih transformatora, mogu ukljuivati i daljinski.

U podzemnim prostorijama upotrebljavaju se samo suvi transformatori. Suvi transformatori se postavljaju na svako mesto pod sledeim uslovima:

1) da budu zatieni od udara transportnih sredstava;

2) da se na mestu postavljanja ne sakuplja voda;

3) da kuita transformatora budu udaljena od boka rudarske prostorije najmanje 200 mm.

lan 99a

Postojei uljni transformatori mogu se upotrebljavati samo u komorama izraenim od negorivog materijala, a novi se ne smeju ugraivati. Komora transformatora mora biti zatvorena, ali i ventilirana ulaznom vazdunom strujom kroz posebne ventilacione otvore. Ventilacioni otvori moraju se sami od sebe nepropusno zatvoriti kad se u komori razvije vatra, tako da komora ostane bez ventilacije i nepropusno zatvorena. Vrata i otvori komore moraju biti izvedeni tako da se spolja mogu lako nepropusno zatvarati bez oteenja vrata, poklopaca, otvora i naprava namenjenih u te svrhe. Uvodi kablova u komoru moraju biti nepropusni, npr. zaptiveni peskom ili glinom.

Uljni transformatori se moraju postaviti iznad sabirne jame za skupljanje i odvoenje ulja, iz koje se ono moe odstraniti. Sabirna jama mora biti tolike zapremine da primi celu koliinu ulja iz transformatora, uzimajui u obzir da je jama punjena krupnim kamenjem radi lakeg hlaenja eventualno zapaljenog ulja. Gornji sloj punjenja sabirne jame, koji se sastoji od sitnog ljunka, mora biti debeo najmanje 20 cm, a zrna ljunka ne smeju biti vea od 30 do 50 mm.

U neposrednoj blizini komore transformatora mora se nalaziti aparat za gaenje poara prouzrokovanog elektrinom strujom. Njegova izrada mora odgovarati upotrebi u podzemnim prostorijama. Pred samom komorom moraju se nalaziti sanduk sa peskom i lopata.

Uljni transformator smeten u komori mora se automatski isklopiti sa napona im se komora nepropusno zatvori. Za transformatore snage do 110 kVA automatsko isklapanje moe biti zamenjeno signalizacijom nepropusnog zatvaranja i isklapanjem transformatora sa napona rukom sa spoljne strane komore.

Uljni transformatori mogu se upotrebljavati samo sa konzervatorom ulja radi oduke i moraju biti postavljeni tako da se spolja moe lako videti nivo ulja. Pored toga mora postojati mogunost uzimanja probnih uzoraka ulja. Uljni transformator snage do 1 000 VA mora biti graen i postavljen tako da se nivo ulja moe u svako doba lako ispitati.

Uljni transformatori snage iznad 200 kVA moraju biti snabdeveni "Bucholz" relejima koji na sklopku deluju sa strane napajanja ili kontaktnim termometrima, odnosno termikim sondama koje transformator iskljuuju kad prekorai dozvoljenu temperaturu.

lan 100

Kod transformatora za napajanje kola signalizacije, upravljanja, dojave i malog napona (sigurnosni) ne sme doi do preskoka gornjeg napona na namotaj donjeg napona.

lan 101

Kondenzatori mogu biti punjeni samo nezapaljivim sredstvima koja se mogu upotrebiti u podzemnim prostorijama.

Kondenzatori se mogu upotrebljavati samo ako njihova struja pranjenja ne utie na strujna kola ureaja sigurnosti.

lan 102

U sluaju grupne kompenzacije, snaga kondenzatora se mora automatski prilagoditi potrebi jalove struje, ako usled nadkompenzacije doe do poveanja napona za vie od 5%.

lan 103

Kondenzatori se posle iskljuenja moraju bezopasno isprazniti.

lan 104

U podzemnim prostorijama nije dozvoljena upotreba ispravljaa sa uljem.

lan 105

elije stalnih akumulatorskih baterija moraju biti izolovane prema okviru, a okvir prema zemlji, s tim da se mogu upotrebljavati samo izolatori koji pod dejstvom elektrolita ne postaju provodljivi.

Upotreba akumulatora sa delovima od celuloida nije dozvoljena u podzemnim prostorijama.

15. Sklopna postrojenja, razvodna postrojenja i elektrine pogonske prostorije

lan 106

Kuita sklopnih aparata, razvodnih ureaja i prikljunih ormania moraju biti zatiena od dodira delova pod naponom i prodora stranih tela, praine i vode, a prema odgovarajuim propisima o jugoslovenskim standardima.

Sklopni aparati moraju biti osigurani od mehanikog oteenja, moraju imati odgovarajue hlaenje i moraju biti elektriki zatieni od preoptereenja i kratkih spojeva i, po pravilu, instaliraju se u ulaznoj vazdunoj struji.

lan 107

Svako sklopno ili razvodno postrojenje, bez obzira na to da li se sastoji od jednog ili vie aparata, mora imati rastavljaku napravu, odnosno sklopni aparat, ili vie njih, pomou kojih se moe sigurno odvojiti od napona radi izvoenja radova ili intervencija u beznaponskom stanju. Za sklopne i razvodne ureaje sa vie dovoda, u neposrednoj blizini u svakom dovodu mora biti postavljena rastavljaka naprava.

Svaki sklopni i razvodni ureaj koji prati radilite menjajui, po potrebi, mesto, ako ima vie od tri odvoda, mora imati u dovodu sklopni aparat kojim se moe isklopiti i odvojiti od napona pod teretom. U hodnicima sa nagibom od 15o sklopni aparat moe biti udaljen najvie 100 m, a pri nagibu veem od 15o - najvie 25 m od ela radilita.

lan 108

Kod prekidaa i kod sklopnih i razvodnih ureaja nazivnog napona preko 1 000 V, koji se nalaze van zatvorenih elektrinih pogonskih prostorija, rastavljai u dovodu moraju biti blokirani prekidaem iza sebe.

Prekidai, uinski rastavljai i rastavne sklopke, kao i topljivi osigurai nazivnog napona preko 1 000 V moraju u neposrednoj blizini imati i rastavlja protiv povratnog napona koji im omoguava postizanje beznaponskog stanja.

Odredba stava 2 ovog lana ne primenjuje se na sklopke i prekidae koji se izvlaenjem odvajaju od napona, kao i na topljive osigurae ispred naponskih transformatora granine snage 1 000 VA.

lan 109

Vrata sklopnih i razvodnih ureaja, zatvorene izrade napona preko 1 000 V i postavljena van elektrinih pogonskih prostorija moraju biti konstruisana i montirana tako da je njihovo otvaranje mogue samo u isklopljenom stanju i da kada su otvorena ne mogu doi u sluajan dodir sa naponom.

lan 110

Svi sklopni ureaji, kao to su prekidai, sklopke, rastavljai itd., ne smeju se sluajno ukljuiti (npr. padom predmeta, zaruavanjem, potresanjem itd.) i moraju biti lako pristupani.

lan 111

U podzemnim delovima rudnika upotrebljavaju se bezuljni ili malouljni sklopni aparati i bezuljni ostali elektrini ureaji, osim uljnih naputaa.

lan 112

Neoklopljeni sklopni ureaji postavljaju se samo u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama u koje je pristup dozvoljen samo strunom osoblju, a van takvih prostorija upotrebljavaju se samo oklopljeni i zatvoreni sklopni ureaji.

lan 113

Sklopni i razvodni ureaji moraju biti pristupani za posluivanje i odravanje.

Sklopni i razvodni ureaji smatraju se pristupanim ako su postavljeni prema slici 3 i sa razmacima navedenim u tabeli 8.

Neizolovani delovi sklopnog i razvodnog ureaja koji su u pogonu pod naponom moraju prema zemlji imati razmake prema tabeli 9.

Slika 3

a) nadzor ureaja s jedne strane

b) posluivanje ureaja s obe strane

v) nadzor ureaja s obe strane

g) posluivanje ureaja s jedne strane

Tabela 7 - Minimalno potrebni razmaci za posluivanje i nadzor

Oklopljeni i zatvoreni ureaji

Razmak prema sliciOtvoreni ureaji u zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijamaU zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijamaSlobodno u podzemnim prostorijama

Napon mree

ispod 1000 V (m)1000 V i vie (m)ispod 1000 V (m)1000 V i vie (m)ispod 1000 V (m)1000 V i vie (m)

a0,80,80,60,80,61,0

b1,21,40,81,20,61,3

c0,81,00,81,0--

d1,01,20,61,0--

Tabela 8 - Najmanji dozvoljeni meusobni razmak neizolovanih delova pod naponom

Pogonski napon u (kV)ZaIspod

113610

Maksimalni dozvoljeni razmak (mm)4015607590

Razmak izmeu delova pod naponom razliitih mrea, kao i izmeu delova iste mree, ako je mogu njihov odvojen pogon, odnosi se na nazivne napone preko 1000 V i moe biti uvean za 20% razmaka navedenih u tabeli 8.

lan 114

Goli neizolovani delovi pod naponom do 1 000 V u zatvorenim elektrinim prostorijama koji nisu zatieni od dodira postavljaju se u pristupnom prostoru (prolazu) najmanje 2,5 m iznad tla, a delovi pod naponom preko 1000 V moraju biti zatieni od direktnog dodira prema odredbama ovog pravilnika.

lan 115

Ako se sklopni aparati ili osigurai mogu posluivati samo pri otvorenim vratima razvodnog polja, odnosno sklopnog ureaja, preko poluge ili pomou kleta i ako se delovi pod naponom koji su na dohvat ruke mogu videti samo kad su vrata otvorena, iza vrata mora postojati dopunska zatita od sluajnog dodira na kojoj mora biti napisano vidno upozorenje na napon, a po potrebi mogu biti i izrezani otvori za posluivanje.

Udaljenost ovih ureaja za zatitu delova pod naponom od ureaja pod naponom data je u tabeli 9. Vrednosti navedene u tabeli ne primenjuju se za polja sa izvlaivim prekidaima na kolicima, kod kojih je zatitom od prevodljivih materijala onemoguen sluajan dodir delova pod naponom.

Tabela 9

Pogonski napon u kVZaIspod

113610

Minimalni dozvoljeni razmak u mm704590105120

lan 116

Kod ureaja sa nazivnim naponom od 1000 V i vie, kod kojih irina vrata iznosi vie od pola zida ormara, vrata moraju imati mreom zatien prozor za posmatranje, ili iza vrata moraju biti druga vrata od metalne mree, ili se konstrukcijom ormara mora onemoguiti dodir sa delovima u pogonu pod naponom dotle dok se napon prethodno ne iskljui.

Sklopni i razvodni ureaji moraju biti graeni tako da je pri radu na jednom od iskljuenih delova (polja) iskljuena mogunost sluajnog dodira sa susednim delovima pod naponom.

Ormari i kosturi sklopnih i razvodnih ureaja moraju biti graeni od materijala otpornog prema vatri.

lan 117

Rasklopna snaga elemenata sklopnog i razvodnog ureaja mora odgovarati rasklopnoj snazi i delovanju struje kratkog spoja koja moe nastupiti na tom mestu.

lan 118

U uputstvu za zatvorene tipske razvodne i sklopne ureaje sa ugraenim elementima nazivnog napona preko 1000 V moraju se navesti podaci o rasklopnoj snazi i najveoj struji kratkog spoja za koju su napravljeni.

lan 119

Pri naponu preko 1000 V upotrebljavaju se samo merni ureaji prikljueni na sekundarna kola mernih transformatora, pri emu sekundarna kola moraju u jednom polu biti uzemljena.

lan 120

Blokiranjem elektrinih sklopnih i razvodnih ureaja ne sme se eliminisati njihovo delovanje.

lan 121

Trajno privrenim natpisima mora biti oznaeno kom delu mree ili pogonskom sredstvu pripadaju sklopni aparat i prikljuci na razvodne ureaje. Natpis koji oznaava sistem elija mora biti vidljiv kada su vrata sistema otvorena i zatvorena, kao i sa zadnje strane sistema. U rudnicima uglja i u pogonima ugroenim poarom moraju biti vidljivo naznaeni mesto podeavanja kratkospojnih okidaa i vrednosti jaine potrebne nazivne struje osiguraa i drugih zatitnih elemenata.

Kod razvodnih ureaja ispod 1000 V svaki razvod mora biti vidno oznaen svojim oznakama, a na razvodnom ureaju moraju biti vidljivo oznaeni osnovna funkcija razvoda, tok energije i stanje.

Goli vodovi i sabirnice razvodnih ureaja napona preko 1000 V moraju biti oznaeni odgovarajuim bojama.

lan 122

Stezaljke za prikljuak uzemljenja na metalni oklop na svakoj eliji razvodnog ureaja napona preko 1000 V moraju biti odgovarajue dimenzionisane, pristupane i vrste.

Dovodni i odvodni kablovi sklopnih i razvodnih postrojenja (ploe, okviri ili ormari) koji nisu pristupani sa zadnje strane moraju se prikljuivati s prednje strane. Kablovi i vodovi kod metalnih ploa provode se kroz pojedine otvore na ploi samo uz upotrebu zatitnih uara od izolacionog materijala.

lan 123

U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom uvoenje gibljivih kablova i vodova u razvodna i sklopna postrojenja izvodi se preko zatitne trubaste uvodnice koja spreava njihovo otro savijanje i oteenje. Trubasta uvodnica mora biti zaptivena, ne sme proputati prainu i prskajuu vodu i mora tititi vod od zatezanja i uvijanja.

lan 124

Elektrini ureaji koji bi mogli prouzrokovati materijalnu tetu moraju se postaviti u zatvorene elektrine pogonske prostorije.

Zatvorene elektrine pogonske prostorije moraju biti kao takve oznaene i stalno zakljuane. Klju od tih prostorija smeju imati samo struno osposobljena lica za rukovanje elektrinim ureajem. Na vratima mora biti istaknuto upozorenje da je neovlaenim licima ulaz strogo zabranjen. Ako se u prostoriji nalazi postrojenje napona preko 1000 V, na vratima se mora nalaziti tablica sa upozorenjem na visoki napon.

lan 125

Pri svakom elektrinom postrojenju gde postoji opasnost od poara postavljaju se vatrogasni aparati u sveoj vazdunoj struji u blizini prilaza. Aparati moraju biti graeni za gaenje poara u jami i za gaenje poara na elektrinim postrojenjima.

U otvorenim i zatvorenim elektrinim pogonskim prostorijama ne smeju se drati ulja i druge lako zapaljive tenosti, odnosno materijali koji se lako pale.

U svakoj elektrinoj pogonskoj prostoriji sa prekidaima ili drugim ureajima sa ukupnom zapreminom ulja preko 50 l moraju biti pripremljeni pesak, lopata i vatrogasni aparat za gaenje poara.

lan 126

U zatvorenoj ili otvorenoj elektrinoj pogonskoj prostoriji pored upravljakog dela elektrinog ureaja mora biti postavljena jednopolna ema sa uputstvom za rukovanje elektrinim ureajima. Ako je jednopolna ema nacrtana spolja na samom ureaju, onda ne mora biti posebno istaknuta u otvorenim elektrinim pogonskim prostorijama.

Elektrini ureaji na radilitima moraju biti izvedeni kao prenosivi ili pokretni.

16. Aparati za sklapanje i zatitu

lan 127

U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom upotrebljavaju se samo sklopni aparati koji se sklapaju u svim polovima.

Izuzimaju se sledei sklopni aparati:

1) prekidai i sklopke za postrojenja vozne ice sa povratnim vodom preko ina;

2) sklopke u strujnim kolima napona do 50 V;

3) sklopke u telefonskim i induktorskim signalnim postrojenjima sa nazivnim naponom do 65 V;

4) sklopke u upravljakim strujnim kolima;

5) ugraene sklopke kod prenosivih ili pokretnih pogonskih sredstava sa nazivnim naponom do 220 V i snagom do 2,5 k, ako pogonsko sredstvo moe biti u svim polovima isklopljeno u neposrednoj blizini preko druge sklopke ili odvojeno utikaem;

6) upravljake sklopke motora sa promenom pravca obrtanja (kolutnih motora sa kontrolerom), ako u dovodu imaju sklopku u neposrednoj blizini koja isklapa u svim polovima;

7) sklopke rasvetnih i signalnih ureaja u oknu (kod izvozne maine i sl.), ako su ureaji na napojnoj strani u svim polovima isklopljeni;

8) samosigurna strujna kola.

lan 128

U rudnicima uglja i pogonima ugroenim poarom prekidai sa magnetskim okidaima ili relejima moraju sa blokirati posle okidanja radi kratkog spoja kako se prekida, odnosno zatitna sklopka (samo zapor kratkospojnih okidaa ili releja) ne bi mogla bez posebne intervencije ponovo ukljuiti. Pri izvedbi automatske selektivne zatite sa automatskom proverom mesta kratkog spoja moe se izvesti i automatsko ponovno uklapanje.

Prekidai i sklopke postavljaju se tako da se usled udara, potresa, pada krovine i sl. ne mogu sami uklopiti.

lan 129

Kod sklopnih aparata sa daljinskim upravljanjem navoji uklopnih magneta ili uklopni elementi u nulovanim mreama moraju biti spojeni tako da se preko eventualnog zemljospoja upravljajuih vodova ne mogu uklopiti. U neuzemljenim mreama kapacitivna struja mree mora biti ograniena tako da magneti sklopnika ili uklopni elementi ne mogu stupiti u dejstvo, a da nastupom zemljospoja doe do trenutnog isklopa pogona.

lan 130

Kod sklopnika i zatitnih prekidaa s radnim naponom ispod 1000 V moe se upotrebljavati samozapor pre ponovnog ukljuenja, a posle iskljuenja do koga je dolo delovanjem zatite.

Upravljane sklopke ili prekidai sa radnim naponom od 1000 V (upravljane sa mesta ili daljinski) moraju imati samozapor koji spreava ponovno uklapanje posle automatskog isklapanja zbog delovanja zatite sve dok se zapor ne oslobodi.

lan 131

U elektrinim postrojenjima sa nazivnim naponom preko 1 000 V upotrebljavaju se samo jasno vidljivi rastavljai kod kojih je mogue sigurno rastavljanje strujnog kola u svim polovima.

lan 132

Kod razliitih sklopnih ureaja upravljanje se vri pokretima istog pravca, s tim da taj pravac na ureajima mora biti jasno oznaen.

lan 133

Sklopni aparati uronjeni u ulje ne mogu se postavljati u jamu.

lan 134

Okidai i releji na sklopnim aparatima moraju odgovarati termikim i dinamikim optereenjima kratkog spoja na mestu ugradnje.

lan 135

Malouljni sklopni aparati smeju se puniti samo uljem koje odredi proizvoa.

lan 136

Uputai i otpornici moraju biti postavljeni tako da je omogueno potrebno odvoenje toplote.

Uputai sa otporima u ulju, osim naputaa kojima pri trajnom pogonu temperatura ulja ne moe narasti vie od 100oC, moraju imati ugraen aparat koji se automatski iskljuuje ako temperatura ulja dostigne 100oC.

U rotorskim uputaima za jednofazne i za trofazne motore ne sme se prekinuti rotorsko kolo preko uputaa. Ako doe do prekida rotorskog kola preko uputaa, ukljuivanjem zatitnog otpora rotorsko strujno kolo motora mora ostati stalno zatvoreno.

lan 137

Utikake naprave, osim utikakih naprava nazivnog napona do 220 V i sa nazivnom strujom do 25 A naizmenine ili 6 A istosmerne struje, blokiraju se rastavljanjem ili spajanjem kontaktnih delova glavnih provodnika samo u neoptereenom stanju ili rastavljanjem ili spajanjem pomou alata ili kljua.

Za prikljuak prenosivog troila upotrebljavaju se samo utinice sa zatitnim vodom. Zatitni vod se spaja pre spajanja glavnih vodova, a rastavlja posle spajanja glavnih vodova.

Ako se u istom jamskom pogonu koriste i utikai za razliite napone, u utikaku kutiju stavljaju se samo utikai istih nazivnih napona. Za svaki nazivni napon mora postojati posebna vrsta utikake kutije namenjena samo za utikae tog napona.

lan 138

Radi zatite od dodira, zatieni kontaktni delovi utikake naprave za punjenje akumulatorskih baterija moraju se postaviti na dovod, a nezatieni na odvod, s tim da se utika ne sme sluajno odvojiti od utinice.

lan 139

Utikai za razliite napone, frekvence i vrste struje ne smeju se stavljati u utinicu drugih nazivnih napona.

lan 140

Topljivi osigurai koji se ne mogu menjati u beznaponskom stanju moraju biti izraeni i postavljeni tako da se bez opasnosti mogu zameniti odgovarajuim pomonim