POVREDE MLECNIH ZUBA DIJAGNOZA, TERAPIJA, KOMPLIKACIJE · određene podatke u vezi sa nastalom...

www.dentopedia.info

Jasmina Nestorov, Vanja Petrovic, POVREDE MLECNIH ZUBA –

DIJAGNOZA, TERAPIJA, KOMPLIKACIJE, Dentopedia 1/4 2015

STOMATOLOŠKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju

Autor: Jasmina Nestorov

Mentor: Doc.dr Vanja Petrović

POVREDE MLEČNIH ZUBA -

DIJAGNOZA, TERAPIJA, KOMPLIKACIJE

DIPLOMSKI RAD

Povrede mlečnih zuba - dijagnoza, terapija, komplikacije

Stomatološki fakultet - Univerzitet u Beogradu 2

Beograd, jul 2012.

Rad je ostvaren na Klinici za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog

fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Mentor rada: Doc. dr Vanja Petrović

Rad sadrži: 23 strane,

24 slike.



Sadržaj:

1. Uvod …………………………………………………………………………………..4

2. Epidemiološki profil povreda mlečnih zuba……………..………………………….5 3. Opšti i lokalni predisponirajući faktori povreda zuba …………………………….6

Opšti predisponirajući faktori povreda zuba…………………………………………...6

Lokalni predisponirajući faktori povreda zuba………………………………………...6

4. Dijagnostika…………………………………………………………………………...7 Anamneza ……………………………………………………………………………..7

Klinički pregled………………………………………………………………………..8

Radiološki pregled……………………………………………………………………..9

5. Klasifikacija povreda usta i zuba …………………………………………………10 6. Povrede mlečnih zuba……………………………………………………………… 11

Povrede tvrdih zubnih tkiva i pulpe…………………………………………………. 11

Povrede parodontalnih tkiva………………………………………………………… 13

Povrede koštanog tkiva……………………………………………………………… 16

Povrede gingive i oralne mukoze…………………………………………………… 16

7. Posledice povreda mlečnih zuba……………………………………………………17 8. Prevencija povreda zuba…………………………………………………………... 18 9. Zaključak…………………………………………………………………………….21 10. Literatura…………………………………………………………………………… 23



Uvod:

Mlečna denticija broji 20 zuba, po 10 u svakoj vilici.

Razlike u građi koštanog tkiva, alveole i periodoncijuma, kao i u morfologiji

korenova i krunica zuba, uslovljavaju razlike u specifičnostima povreda mlečnih i stalnih

zuba. Vilična kost oko mlečnih zuba je više spongiozna, meka i elastična, pa samim tim

drugačije reaguje na dejstvo traume. Alveola je šira i plića, sa rastresitim i nepravilno

raspoređenim periodontalnim vlaknima. Korenovi su kraći u odnosu na korenove stalnih zuba,

gracilni, sa većim stepenom divergencije, često nezavršenog rasta, ili sa započetom

resorpcijom. Krunice su zdepaste, kratke i naglo se sužavaju u vratu, pa se ređe dešavaju

frakture krunice, odnosno, lakše dolazi do povreda potpornih zubnih tkiva.

Korenovi mlečnih zuba su u bliskom kontaktu sa klicama stalnih zuba zamenika, što

usled potencijalne povrede može imati poseban značaj.

Slika 1. Anatomska blizina mlečne i stalne denticije



Epidemiološki profil povreda mlečnih zuba:

Povrede mlečnih zuba u dece nisu retke i dešavaju se u vreme njihovog intenzivnog

opšteg fizičkog i psihičkog razvoja. Deca tad imaju jaku potrebu za istraživanjem okoline, ali

nerazvijenu i neusklađenu motoriku; nisu sposobna da procene opasnost i kontrolišu impulse,

ne shvataju posledice svojih aktivnosti, pa su izloženija traumama.

Epidemiološko istraživanje povreda mlečnih zuba za našu populaciju, u četiri

univerzitetska centra u Srbiji, za period 2002. do 2009. godine, pokazalo je sledeće rezultate:

● Najčešći mehanizam povrede je: pad (81,25%), udarac (18,25%) (4).

● Najčešći uzrok povređivanja je: slučajnost (66,15%), igra (29,4%), slede sport,

nasilje, saobraćaj…(4).

● Najčešće mesto povređivanja je: kuća (55,3%), van kuće (32,85%), vrtić (11,15%)

(4).

● Povrede mlečnih zuba (23,62%) su oko tri puta ređe u odnosu na povrede stalnih

zuba (76,38%) (4).

● Mlečni zubi se najčešće povređuju u drugoj godini, a stalni u osmoj (4).

● Dečaci skoro dva puta češće povređuju zube (65,9%) nego devojčice (34,1%) (4).

● U proseku su 15 puta češće povrede zuba gornje vilice u odnosu na zube donje

vilice. Najčešće stradaju gornji centralni sekutići (82%), i to centralni sekutić sa desne strane

(1).

● Najčešći tip povreda mlečnih zuba su povrede potpornih (87,4%), pa čvrstih

zubnih tkiva (11,4%). Među povredama potpornih tkiva dominiraju: lateralna luksacija

(45,6%), intruzija (17%), subluksacija (16,6%), a kod povreda čvrstih zubnih tkiva

podjednako su zastupljeni nekomplikovani i komplikovani prelomi krunica (36,7%) (4).

Slika 2. Pad sa bicikla kao mehanizam povrede zuba



Opšti i lokalni predisponirajući faktori povreda zuba

Postoje opšti i lokalni predisponirajući faktori koji mogu dovesti do povreda zuba:

● Opšti predisponirajući faktori:

- period kada dete počinje da hoda i istražuje svet oko sebe, zbog nestabilnosti u

održavanju ravnoteže

- psihološki uzroci (temperament)

- rizično ponašanje

- hiperaktivnost

- bavljenje sportovima (fudbal, košarka, biciklizam, skijanje, vožnja rolšua, odbojka,

klizanje, jahanje…)

- gužva

- saobraćaj

- nasilje (naročito u periodu adolescencije)

- pojedina oboljenja, npr. epilepsija (zbog iznenadnog, nekontrolisanog pada, česti

su prelomi prednjih zuba, a zbog snažnog grčenja mastikatornih mišića, javljaju se

uzdužni prelomi bočnih zuba), cerebralna paraliza (nevoljni pokreti glavom).

● Lokalni predisponirajući faktori:

- ortodontske anomalije

(povećan horizontalni

preklop sa protruzijom

gornjih sekutića)

- kratka gornja usna

(nepotpuno prekriva

prednje zube, pa u slučaju

povrede ne može da

ublaži udarac)

- strukturne nepravilnosti

čvrstih zubnih tkiva

(hipoplastične promene

na gleđi i dentinu)

- velike karijesne lezije

(pogotovo na

aproksimalnim

površinama)

- veliki zubni ispuni

- neadekvatna upotreba zuba

► Pacijent sa povredom zuba smatra se hitnim slučajem, posebno ako krvari, i

prima se neposredno po dolasku u ordinaciju. Ako je dete uplašeno treba ga smiriti, a

Slika 3. Protruzija stalnih gornjih

sekutića



zabrinutim roditeljima objasniti detaljno težinu povrede, šta će se raditi i kakva je moguća

prognoza povređenog zuba. Roditelji i dete dobijaju uputstva u vezi sa ishranom,

održavanjem oralne higijene i značajem daljih redovnih kontrola.

DIJAGNOSTIKA

Radi postavljanja dijagnoze i određivanja adekvatne terapije, neophodno je uzeti

određene podatke u vezi sa nastalom povredom, odraditi detaljan klinički pregled i napraviti

rendgenski snimak, koji se čuva radi komparacije pri sledećim kontrolnim pregledima.

Ako pacijent dolazi sa težim povredama orofacijalne regije, najpre njih treba

zbrinuti, a tek kasnije se pobrinuti za detaljnu anamnezu i stomatološki pregled. S tim u vezi

može postojati obilno krvarenje u orofacijalnoj regiji, rane lica i usne duplje, otežano

otvaranje usta ili teži poremećaj okluzije. Tad se:

1. ukazuje prva pomoć (zaustavljanje krvarenja, primarna obrada rana, imobilizacija,

replantacija izbijenog stalnog zuba). Što se tiče rane, treba je pažljivo očistiti gazom

natopljenom tekućom vodom. Krvarenje zaustaviti kompresijom povređene regije pomoću

gaze oko 5 min. Kod većih rana radi se ušivanje.

2. odlaže stomatološka intervencija (pacijent se upućuje u druge medicinske

ustanove - oftalmologu, neurologu, orl; ili se upućuje u specijalističke stomatološke ustanove

- dečji stomatolog, oralni hirurg, maksilofacijalni hirurg)

3. nastavlja stomatološko lečenje u ordinaciji (uz prethodno uzimanje anamneze i

detaljan klinički pregled).

ANAMNEZA

Anamneza je skup informacija koje se upisuju u karton za povrede, i obuhvata

sledeće:

● opšte podatke o pacijentu: ime i prezime pacijenta, pol, datum rođenja, adresa,

broj telefona

● datum i vreme povređivanja

● datum i vreme dolaska na pregled (na osnovu ova dva podatka znaćemo koliko je

vremena proteklo od povrede, od čega će zavisiti terapija i prognoza ishoda terapije)

● mesto povređivanja (zato što povrede mekih tkiva mogu biti kontaminirane i

zahtevati antitetanusnu zaštitu)

● mehanizam povređivanja - udarac, pad, tuča, saobraćajna nesreća (radi

eventualnog lekarskog uverenja i sudskomedicinskog veštačenja)

● kada, gde i na koji način je ukazana prva pomoć (da se postupak ne bi ponavljao)

● da li su isti zubi već ranije povređivani i lečeni

● da li postoje znaci povreda CNS-a (komociono-kompresioni sindrom): gubitak

svesti (koliko dugo), amnezija, glavobolja, mučnina, povraćanje, dezorijentisanost (što

zahteva dalja hitna medicinska ispitivanja i konsultaciju određenih medicinskih specijalnosti)

● kakvo je opšte zdravstveno stanje (u vreme povrede, u vreme dolaska

stomatologu; povrede drugih organa i tkiva)

● da li postoje subjektivne smetnje koje pacijent oseća u toku pregleda - spontani

bol, bol na hladno ili toplo



● za traumatsku ekstrakciju neophodno je upisati: koliko je zub bio izvan alveole,

koliko je bio na suvom, i u čemu je donet (*odnosi se na stalne zube).

KLINIČKI PREGLED

Klinički pregled obuhvata ekstraoralni i intraoralni pregled, gde se detaljno opisuju

povrede mekih i parodontalnih tkiva, i povrede čvrstih zubnih tkiva i kosti.

I Ekstraoralnim pregledom može se ustanoviti: krvni podliv, otok, rane,

prisustvo stranih tela ili se mogu registrovati povrede drugih delova tela.

Slika 4. Povreda donje usne

II Intraoralni pregled obuhvata inspekciju, palpaciju, perkusiju, ispitivanje

vitaliteta i ispitivanje prosvetljavanjem.

● Inspekcijom se ustanovljavaju:

- krvni podlivi; otok; rascepi ili krvarenje gingive; poremećaj okluzije; stanje zuba

(posle eventualnog uklanjanja koaguluma ili mekih naslaga sa zuba): stepen preloma, izgled

frakturne linije (ovo ispitivanje uraditi pod odgovarajućim osvetljenjem, pri čemu se ne

upotrebljava sonda), da li je pulpa eksponirana, promena boje i položaja zuba u zubnom nizu,

gubitak zuba… Inspekcijom se mogu ustanoviti i traume jezika, ali i nepca (ako je npr. dete

pri padu u ustima držalo olovku ili neki drugi predmet).

Slika 5. Povreda nepca

● Palpacijom se određuje:

- stepen pokretljivosti povređenog zuba (pažljivo i bez grubih pokreta).

● Perkusijom se ispituje:



- stepen oštećenja periodoncijuma, tj. reakcija potpornog aparata na mehaničke

nadražaje (jagodicom prsta se pažljivo pritisne incizalna ivica ili labijalna površina

povređenog zuba; ne upotrebljavati dršku instrumenta). Ovo nije pouzdana metoda, posebno

kod dece mlađeg uzrasta.

● Ispitivanje vitaliteta (*odnosi se na stalne zube):

- ispitivanje se odnosi na elektro nadražaje, upoređujući nalaz sa susednim,

nepovređenim zubima; zub treba da je čist i suv; test se ponavlja u određenim intervalima na

kontrolnim pregledima, a rezultati porede. Test vitaliteta nije siguran nalaz ako se izvodi

neposredno nakon povrede, jer se pulpa povređenog zuba nalazi u stanju “šoka”, pa se

sigurniji nalaz može očekivati nakon 1-2 nedelje kad se pulpa oporavi; negativan nalaz šest

meseci nakon povrede kao i negativan nalaz uz promenu boje krunice ukazuju na

neophodnost endodontskog lečenja jer je u pulpi došlo do ireverzibilnih promena.

► Struktura mlečnog zuba, stepen resorpcije korenova i druge anatomske

specifičnosti su razlog što ova metoda nema velike dijagnostičke vrednosti kod mlečnih zuba.

Ne može se sa sigurnošću oceniti stepen oštećenja pulpe mlečnih zuba zbog činjenice da se

postojeći nervni završeci među prvima degenerišu u toku procesa fiziološke resorpcije.

Takođe, moguće je da na test vitaliteta reaguju delovi vitalne pulpe iako je ona većim delom

nekrotična.

● Ispitivanje prosvetljavanjem (dijafanoskopija):

- metoda kojom se utvrđuju promene u transparenciji tvrdih zubnih tkiva koje su

nastale usled krvarenja ili nekroze u pulpi

- zdrava zubna tkiva propuštaju svetlost, dok nekrotična pulpa pokazuje zamućenu

konturu

- izvodi se sa palatinalne strane, najčešće lampom za polimerizaciju, koja je jak

izvor svetlosti.

RADIOLOŠKI PREGLED

Radiološki pregled je obavezan kod svih povreda stalnih zuba. Treba ga napraviti

prilikom prve posete u cilju postavljanja dijagnoze i određivanja plana terapije, a u narednim

posetama, u određenim intervalima za praćenje rezultata terapije.

Kliničkim pregledom utvrđuje se vrsta snimanja. Najčešće se koristi retroalveolarni

snimak, a ređe okluzalni (npr. kad želimo da odredimo položaj intrudiranog zuba). Rendgen

snimak je pomoćno dijagnostično sredstvo koje može koristiti pri uvrđivanju:

- stepena razvitka korena

- preloma korena i krunice

- stanja parodoncijuma

- preloma alveolarne kosti

- odnosa linije preloma i pulpe

- veličine komore pulpe

- odnosa vrha korena mlečnog zuba i zametka odgovarajućeg stalnog zuba

- ankiloze korena zuba

- patoloških promena na zubima koje su nastale kao posledica traume (ankiloza,

interna i eksterna resorpcija korena, angulacija krunice i korena)



- uspeha endodontske terapije.

► Kod povreda mlečnih zuba, nakon pažljivo obavljenog kliničkog pregleda, a u

zavisnosti od uzrasta deteta vrši se izbor radiografskih metoda i određuje broj radiograma.

Prednost treba dati intraoralnim radiogramima jer pokazuju bolji kvalitet u prikazivanju

promena. Najčešće nije neophodan kompletan radiološki status, već se rade ciljani snimci.

Dental filmovi su ovde dimenzija 23x36 mm. Zračne doze su smanjene za najmanje 50% u

odnosu na doze kod odraslih, a prilikom radiografisanja dete mora obavezno biti prekriveno

zaštitnom keceljom i okovratnikom od olovne gume.

Slika 6. Okluzalni radiogram gornjih sekutića

► Ipak, radiografisanje mlečnih zuba u praksi se gotovo ne radi, osim ako se samo

na osnovu radiološkog pregleda mogu dobiti neophodne informacije za postavljanje

dijagnoze, koje će doprineti odluci o planu terapije. Velika osetljivost sistema organa ovako

malog dečjeg organizma na jonizujuće zračenje dodatno zahteva da se ova odluka pažljivo

donese. Pritom, postojeća trauma može znatno da oteža izvođenje snimanja ako se imaju u

vidu i karakteristike usne duplje deteta (visoko nepce, plitak pod usne duplje, raspored i

veličina zuba).

KLASIFIKACIJA POVREDA USTA I ZUBA

I POVREDE TVRDIH ZUBNIH TKIVA I PULPE

II POVREDE PARODONTALNIH TKIVA

III POVREDE KOŠTANOG TKIVA

IV POVREDE GINGIVE I ORALNE MUKOZE



P O V R E D E M L E Č N I H Z U B A

I POVREDE TVRDIH ZUBNIH TKIVA I PULPE

► NAPRSLINE GLEĐI (Infractio substantiae adamantinae). Nastaju kao

posledica direktnog udarca čvrstog predmeta na površinu zuba, pri čemu se zub ne lomi, ali

dolazi do stvaranja pukotina u gleđi u različitim pravcima - bez gubitka zubne supstance. To

su nekompletne frakture gleđi. Paralelne su sa pravcem gleđnih prizmi, i nikada ne prelaze

gleđno-dentinsku granicu. Često su udružene sa prelomom krunice.

* Terapija: Lokalna impregnacija rastvorima fluorida i kontrola vitaliteta zuba u

naredna tri meseca da bi se pratile promene u pulpi.

► PRELOM GLEĐI (Fractura dentis cl. I). Dolazi do gubitka dela gleđne

supstance. Najčešće su odlomljeni uglovi ili deo sečivne ivice gornjih centralnih sekutića, pa

nastale oštre ivice povređuju usne ili jezik.

* Terapija: Zaglačaju se malo oštre ivice i impregniraju rastvorom fluorida.

Slika 7. Prelom gleđi stalnog levog centralnog sekutića (cl. I)

► PRELOM GLEĐI I DENTINA BEZ OTVARANJA PULPE (Fractura dentis cl. II). Linija preloma ovde je obično kosa, a povreda može biti praćena luksacijom.

* Terapija: Zaglačaju se oštre ivice, ili uradi nadogradnja estetskim materijalima

ako dete sarađuje.



Slika 8. Prelom gleđi i dentina bez otvaranja pulpe (cl. II)

► PRELOM GLEĐI I DENTINA SA OTVARANJEM PULPE (Fractura

dentis cl. III). Linija preloma je horizontalna ili kosa, pri čemu je odlomljen veći deo

krunice. I ovde je česta udruženost sa luksacijom.

* Terapija: Najčešće se radi ekstrakcija zuba, pogotovo ako je prelom blizu nivoa

desni, jer je izuzetno teška saradnja sa tako malim pacijentom. Ipak, u veoma retkim

slučajevima radi se ekstirpacija pulpe sa punjenjem kanala korena resorptivnom pastom na

bazi cink-oksida, a potom nadogradnja krunice estetskim materijalima. Ako je zub ujedno i

luksiran ili postoji bolna osetljivost zbog kratkih i široko otvorenih dentinskih kanalića, vrlo

brzo može doći do nekroze pulpe, pa je frakturnu površinu neophodno privremeno zaštititi

preparatima na bazi kalcijum-hidroksida i definitivno zbrinjavanje odložiti do smirivanja

simptoma.

Slika 9. Slika 10. Slika 11

Prelom gleđi i dentina sa otvaranjem pulpe (cl. III)

► PRELOM KORENA (Fractura dentis cl. IV). Može nastati u apikalnoj,

srednjoj ili cervikalnoj trećini korena zuba. Najčešće se manifestuje blagom ekstruzijom zuba

i luksacijom kruničnog fragmenta. Konačna dijagnoza postavlja se rendgen snimkom.

* Terapija: Ako je pokretljivost malo izražena, vađenje zuba se može odložiti, ali

su obavezne jednomesečne kontrole. Ako se koronarni fragment jako luksira ili pokaže znake

gubitka vitaliteta, promeni boju, ili se pojavi otok, treba ga izvaditi, dok se apikalni fragment

ne vadi jer će se fiziološki resorbovati. Fiksacija splintom se ne preporučuje.



Slika 12. Prelomi korenova gornjih centralnih sekutića; koronarni

delovi ekstrahovani, a apikalni ostavljeni da se spontano resorbuju (cl. IV)

II POVREDE PARODONTALNIH TKIVA

► POTRES ZUBA (Contusio dentis). Nastaje dejstvom slabije sile koja dovodi

do otoka i blagog krvarenja u periodontalnim vlaknima. Nema rasklaćenja, ali postoji bolna

osetljivost na palpaciju i perkusiju. Obično se dijagnostikuje posle određenog vremena od

povrede, kada zub promeni boju.

* Terapija: Pacijenta i roditelje bi trebalo savetovati da se zub narednih 7-10 dana

ne opterećuje i da se konzumira kašasta hrana. Bitna je dobra oralna higijena i kontrola za 10-

15 dana. Ako zub samo promeni boju lečenje nije potrebno. Ako se uz promenu boje zuba

pojave i drugi znaci promene vitaliteta, započeti endodontsku terapiju.

Slika 13. Diskoloracija gornjeg levog centralnog sekutića kao posledica

kontuzije

► DELIMIČNO RASKLAĆENJE ZUBA (Subluxatio dentis). Kod ove

povrede postoji rasklaćenost zuba, ali bez dislokacije. Periodontalna vlakna na pojedinim

mestima mogu biti iskidana i to dovodi do krvarenja u gingivalnom sulkusu. Može postojati

bolna osetljivost na perkusiju.

* Terapija: Neki autori preporučuju da se rasklaćeni mlečni zub imobiliše

splintom kod dece uzrasta od 2,5 do 4 godine. U starijem uzrastu ili kod izražene

rasklaćenosti zub se vadi, zbog opasnosti od gutanja ili aspiracije takvog zuba.



Slika 14. Subluksacija gornjih centralnih sekutića

► DELIMIČNO ISTISKIVANJE ZUBA (Extrusio dentis). Zub je pod

dejstvom kosih sila pomeren u aksijalnom smeru, delimično istisnut iz alveole, izgleda “duži”

od ostalih zuba, i znatno je rasklaćen. Samo gingivalna vlakna sa oralne strane sprečavaju

nastanak avulzije, a ostala periodontalna vlakna su pokidana. Neurovaskularni snop zuba je

ugrožen.

* Terapija: Najčešće se ovakav zub vadi. Repozicija se ne preporučuje zbog

moguće infekcije koja bi oštetila zametak stalnog zuba.

Slika 15. Ekstruzija gornjih centralnih sekutića

► BOČNO RASKLAĆENJE ZUBA (Luxatio dentis lateralis). Ova povreda je

često udružena sa naprsnućem ili frakturom alveole, a podrazumeva pomeranje (krune) zuba,

pod dejstvom horizontalnih sila, u mezijalnom, distalnom, vestibularnom ili palatinalnom

smeru. Dislokacija krune prema labijalno je najčešća u mlečnoj denticiji prilikom pada deteta

sa nekim predmetom u ustima (cucla, igračka). Zub se, zapravo, ne luksira jer je uklješten u

alveolarnoj kosti u dislociranom položaju.

* Terapija: Ako je krunica zuba pomerena prema vestibularno, vrh korena se

približio zametku stalnog zuba i indikovana je ekstrakcija. Ako je krunica pomerena prema

palatinalno, može se ostaviti da se spontano učvrsti, pod uslovom da nema okluzalnih smetnji.

Ako postoji okluzalna smetnja, zub se može pažljivo reponirati.

Slika 16. Luksacija gornjeg desnog centralnog sekutića prema labijalno



► UTISNUĆE ZUBA (Intrusio dentis). Kod ove vrste povrede nastaje najveće

oštećenje pulpe i periodoncijuma. Zub je utisnut u alveolu i koštano tkivo zubnog nastavka

usled delovanja aksijalne sile, i izgleda “kraći” od ostalih zuba ako je delimično utisnut. Može

postojati i potpuna intruzija.

* Terapija: Ako se na rendgen snimku utvrdi da je intrudirani mlečni zub u

direktnom kontaktu sa klicom stalnog zuba, neophodna je ekstrakcija mlečnog. U retkim

slučajevima gde je vrh korena pomeren vestibularno, čeka se da zub spontano nikne, što se

očekuje za jedan do šest meseci. Zato se kontrole rade prvog meseca na nedelju dana, a u

narednih šest meseci jednom mesečno. Ukoliko zub do tada spontano ne nikne, obavezna je

ekstrakcija, jer postoji opasnost od ankiloze i ektopičnog nicanja stalnog zamenika.

Slika 17. Reerupcija intrudiranog gornjeg desnog

centralnog sekutića

► POTPUNO IZBACIVANJE ZUBA IZ ALVEOLE (Avulsio dentis

completa). Češće kod mlečnih nego stalnih zuba. Razlog tome jeste nedovoljan broj

nepravilno raspoređenih parodontalnih ligamenata, plitka i slabo spongiozna alveola, kao i

početna ili uznapredovala resorpcija korenova mlečnih zuba. Najčešće se izbijaju gornji

centralni sekutići. Diferencijalno dijagnostički može se posumnjati na potpunu intruziju ili na

prelom korena sa gubitkom kruničnog dela. Konačna dijagnoza postavlja se pomoću rendgen

snimka, gde se uočava prazna alveola.

* Terapija: Replantacija izbijenog mlečnog zuba se nikad ne radi, jer može

uzrokovati brojne komplikacije. Takođe nije neophodan ni čuvar prostora jer nicanje stalnog

zamenika može kasniti i do godinu dana zbog zadebljanja vezivnog tkiva iznad zubne klice.

Slika 18. Avulzija gornjih centralnih sekutića



III POVREDE KOŠTANOG TKIVA

► NAPRSNUĆE ZIDA ALVEOLE. Viđa se kod lateralne luksacije ili intruzije.

► PRELOM ZIDA ALVEOLE. Najčešće se odnosi na vestibularni ili palatinalni

zid.

► PRELOM ALVEOLARNOG NASTAVKA. Može, ali ne mora biti udružen

sa prelomom alveole zuba.

► PRELOM GORNJE ILI DONJE VILICE.

* Terapija: Većina preloma u mlečnoj denticiji zarasta spontano zbog izuzetnih

reparatornih sposobnosti koštanog tkiva kod dece, pa nije potrebna imobilizacija.

Slika 19. Prelom donjeg alveolarnog nastavka

IV POVREDE GINGIVE I ORALNE MUKOZE

► ABRAZIJA GINGIVE ILI ORALNE MUKOZE. Površinska abrazija

sluzokože.

► KONTUZIJA GINGIVE ILI ORALNE MUKOZE. Hematom uzokovan

podsluzokožnim krvarenjem.

► LACERACIJA GINGIVE ILI ORALNE MUKOZE. Rana na sluzokoži.

Rane treba detaljno pregledati, ukloniti eventualne utisnute fragmente zuba. Predeo lica i usta

je jako dobro prokrvljen, pa ponekad i bezazlene povrede mogu da izgledaju vrlo dramatično,

zbog krvarenja. Mogu biti traumatizovane usne, jezik, gingiva, nepce.

Slika 20. Slika 21.

Laceracija oralne mukoze



◙ Roditelje bi svakako trebalo savetovati kako da se brinu o mlečnim zubima svoje

dece nakon povrede. Pranje zuba mekim četkicama posle svakog obroka i aplikovanje

hlorheksidina (0,1%) pamučnom vatom na povređenu regiju, dva puta dnevno u toku jedne

nedelje je korisno da prevenira nakupljanje plaka. Treba usvojiti i odgovarajući režim kašaste

ishrane na određeno vreme. Kod pratećih povreda vermiliona usana, u periodu zarastanja rana

koristiti i neutralne balzame za usne koji sprečavaju njihovo isušivanje. Roditelje treba

upozoriti na moguće komplikacije kao što su: otok, povećana mobilnost zuba ili fistula.

POSLEDICE POVREDA MLEČNIH ZUBA

► NEKROZA PULPE. Nastaje usled prekida neurovaskularnog snopa u nivou

apeksa zuba. Najčešća je posledica nakon luksacija i fraktura korena, a retka kod fraktura

krunice. Praćena je promenom boje zuba. Zubi blago ružičasto-sivo prebojeni mogu biti

vitalni, jer je promena boje posledica intrapulpnog krvarenja. Ako prebojenost nestane,

vitalitet je očuvan, a ako perzistira vitalitet je ugrožen. U slučaju da postoji periapikalni

proces, indikovana je ekstrakcija.

► KALCIFIKACIJA PULPE I OBLITERACIJA KANALA KORENA.

Nastaju ako je delimično prekinut vaskularni snop. Pošto je regeneracija krvnih sudova dug

proces, ishrana pulpe je nedovoljna, pa mogu nastati atrofične promene sa delimičnom ili

potpunom obliteracijom, što se ispoljava žućkastom prebojenošću zuba. Najčešće se viđa kod

kontuzije zuba.

► EKSTERNA I INTERNA RESORPCIJA KORENA. Eksterna resorpcija je

češća od interne,obično se javlja ako se intrudirani zub nasilnom vučom dovede u prvobitno

stanje ili nakon replantacije, kod stalnih zuba. Na rendgen snimku uočavaju se lakunarna

rasvetljenja u cementu, a kasnije i u dentinu, nastala usled zapaljenskih procesa u

periodoncijumu. Interna resorpcija je uglavnom posledica kontuzija ili jačih luksacija zuba.

Usled delimičnog prekida vaskularizacije dolazi do zastojne hiperemije sa distrofičnim

promenama u pulpi, koja tad metaplazira u granulaciono tkivo. To izaziva resorpciju dentina.

Najčešće su bez kliničkih simptoma, pa su potrebne češće rendgenske kontrole. Ustanovljena

eksterna ili interna resorpcija su indikacija za ekstrakciju takvog zuba.

► POVREDE KLICE STALNOG ZUBA. Ako se povreda desi do treće godine

života, obično će doći do promene oblika krunice i defekta u mineralizaciji stalnog zuba. Ako

se povrede dese u kasnijem uzrastu češći su defekti na korenu stalnog zuba. Moguće

manifestacije su:

- Bela ili žućkasta prebojenost gleđi, sa ili bez hipoplazije. Ove hipoplastične

promene su slične Turnerovim, a obično nastaju kao posledica intruzije mlečnih zuba.

Intenzitet hipoplastičnih promena zavisi od intenziteta traume, odnosno položaja

traumatizovanih korenova mlečnog zuba prema klici stalnog, kao i stadijuma razvitka u kome

se klica nalazi u vreme kada se trauma dogodila. Zavisno od toga šta se u momentu traume

mineralizovalo (krunica ili koren), može doći do poremećaja u njihovoj strukturi. Ovakva



povreda je nastala između druge i pete godine, a zbrinjava se estetskim materijalima.

- Dilaceracija krunice. Povreda oko druge godine, a zbrinjava se hirurški sa ili bez

ortodontskog izvlačenja, uklanja se dilacerisani deo krunice i stavlja privremena krunica do

završetka rasta korena.

- Malformacija krunice koja podseća na odontom. Povreda je nastupila pre treće

godine.

- Udvajanje korena ili krivi korenovi. Povreda između druge i pete godine.

- Delimični ili potpuni poremećaj u razvitku korena. Povreda je bila između pete

i sedme godine.

- Sekvestracija klice stalnog zuba.

- Poremećaj u nicanju. Mora se hirurškim putem osloboditi krunica, sa ili bez

ortodontske vuče.

Slika 22. Dilaceracija krunice Slika 23. Dilaceracija korena

PREVENCIJA POVREDA ZUBA

Postoje mnogobrojne okolnosti i uzroci koji mogu dovesti do povreda zuba kod

dece. One se svakako ne mogu izbeći u potpunosti, ali se njihova pojava može svesti na

najmanju moguću meru. To je moguće postići merama prevencije povreda zuba.

Povrede usta i zuba mogu nastati u svakodnevnom životu, sportskim aktivnostima ili

jatrogeno.

PREVENCIJA POVREDA USTA I ZUBA U SVAKODNEVNOM

ŽIVOTU

● Mere primarne prevencije (sprečavanje nastanka povreda)

- Zdravstvena edukacija populacije, tj.ukazivanje na uzroke i posledice povređivanja

putem predavanja, edukativnih filmova i brošura.

- Edukacija se posebno odnosi na roditelje čija deca imaju više različitih povreda u

toku godine, kako bi se sprečile nove i teže povrede.

- Edukacija nastavnika fizičkog vaspitanja i trenera o mogućnosti povredjivanja

dece može biti od velike koristi. Takođe, treba voditi računa o planiranju časova fizičkog



vaspitanja; istraživanja su pokazala da je oko 12h i između 17 i 18h najveći rizik nastanka

povreda.

- Rana sanacija karijesnih i hipolastičnih zuba savremenim i kvalitetnim

materijalima povratila bi čvrstoću tvrdim zubnim tkivima i smanjila mogućnost preloma zuba

usled dejstva slabih sila.

- Pravovremena ortodontska terapija protrudiranih gornjih sekutića smanjila bi rizik

od njihovog povređivanja.

- Decu posebno treba upozoriti na opasnost od guranja i podmetanja nogu.

- U kući treba ukloniti sve predmete sa oštrim ivicama, da bi se prevenirale povrede

dece koja tek uče da hodaju.

- Ne učiti decu da voze bicikl na dva točka dok za to ne budu razvojno spremna.

- Na sportskim terenima oštre stubove trebalo bi tapacirati mekim materijalom.

- Decu u dečjim kolicima, ili na zadnjem sedištu automobila zaštititi adekvatnim

pojasem namenjenim u te svrhe.

- Igrališta za decu trebalo bi da imaju podloge od peska ili specijalne gumirane

podloge. Evropski komitet za standardizaciju postavio je zahteve koje treba da ispuni dečje

igralište. Jednim od tih zahteva definiše se kvalitet podova, a to je apsorpcija udara prilikom

pada. Primenom rezultata HIC (Head Injury Criterion) metode, može se za svaki konkretan

materijal od kojeg se izrađuje pod igrališta, odrediti tzv. kritična visina pada. To je “gornja

granica visine sa koje, ako dete padne i udari glavom o pod, statistički je mala verovatnoća da

će doći do ozbiljnih povreda glave koje bi imale trajne posledice ili letalan ishod” (9). Tzv.

sipski materijali (pesak, šljunak, kora drveta, piljevina) nisu skupi, ali se vremenom u njima

nakuplja razno smeće, raznosi se okolo, a sve ga manje ima na terenu. Zato su najadekvatnije

podloge na bazi reciklirane gume, u debljinama od 12-100 mm. Guma je poznata po svojoj

elastičnosti, izuzetno dobro apsorbuje udar, pa je materijal izbora za podove dečjih igrališta.

Na njima je kretanje lako, nisu klizava, podloga je porozna, brzo se suši. Sve ovo znatno

smanjuje mogućnost povreda glave, a time i zuba.

Slika 24. Bezbedno dečje igralište sa gumiranom podlogom

● Mere sekundarne prevencije (sprečavanje komplikacija i ozbiljnih posledica

kad je već došlo do povrede)

- Pravovremena, brza i stručno ukazana pomoć.

- Terapijske mere sprovesti u odgovarajućem vremenskom periodu: nadoknada

prelomljenih delova zuba, postavljanje splintova kod luksacija i sprečavanje novih povreda

istog zuba.



● Mere tercijerne prevencije (terapija i lečenje nastalih komplikacija)

- Najbolji primer za ovo je replantacija izbijenog (stalnog) zuba da bi se obezbedio

prirodni čuvar prostora do uzrasta u kome se može uraditi definitivna fiksna nadoknada.

PREVENCIJA POVREDA USTA I ZUBA U SPORTU (ŠTITNICI

ZA ZUBE)

* Koriste se kod stalnih zuba.

- Služe za prevenciju povreda oralnih struktura.

- osnovni mehanizam njihovog delovanja je neutralizacija sile udarca, i trebalo bi ih

uvrstiti u neophodni deo sportske opreme

- Štitnik treba da pruži maksimalnu zaštitu od povreda uz minimalne smetnje

prilikom nošenja.

► Postoje odredjeni kriterijumi u izradi štitnika za zube:

- da se izrađuju od rezilijentnih materijala koji se lako održavaju (pranje, čišćenje,

dezinfekcija)

- da imaju zadovoljavajuću retenciju bez ugrožavanja međuviličnih odnosa i

fonacije

- da apsorbuju i pravilno raspodele prenošenje sile udarca na ceo zubni niz:

pokrivanje gornjih zuba, omogućavanje disanja na usta, i zaštita mekih tkiva

- treba da ih izrađuje stomatolog, individualno, na osnovu otiska zuba.

PREVENCIJA JATROGENIH POVREDA ZUBA

- Ove povrede mogu nastati prilikom uvođenja laringealnog tubusa u vreme

izvođenja intubacije, kada se prednji zubi koriste kao oslonac.

- U svrhu prevencije predlaže se upotreba individualnih i poluindividualnih štitnika.

Zaključak:

Mlečni zubi su veoma važni za opšte zdravlje, jer za vreme dok su prisutni u ustima

vrše višestruke funkcije. Priroda ih je s razlogom podarila, i zato ne treba sumnjati da je

očuvanje njihovog zdravlja od visokog značaja za veoma mladu poulaciju. Povrede usta i

zuba predstavljaju bitan zdravstveni problem koji se javlja kod dece, pa brza i pravovremena

reakcija može prvenstveno da sačuva zub, spreči infekciju i redukuje potrebu za ekstenzivnim

tretmanom zuba. Zbog toga bi najveći akcenat trebalo staviti na sprovođenje preventivnih

mera, kako bi se ove povrede što ređe dešavale i bile manje ozbiljne. Isto tako, od velikog je

značaja obučenost svih, a ne samo dečjih stomatologa, za ukazivanje prve pomoći kako bi se

sprečile (dalje) komplikacije.



Slike u radu preuzete su iz sledećih izvora:

◙ Slika sa naslovne strane preuzeta sa: www.601smiles.com

◙ Slika 1. preuzeta sa: www.scribd.com


◙ Slika 3. preuzeta sa: www.orthodontic.org

◙ Slika 4. preuzeta sa: www.dentalcare.com




◙ Slika 8. preuzeta sa: www.deardoctor.com

◙ Slika 9. preuzeta sa: www.atlas-emergency-medicine.org.ua.com





◙ Slika 14. preuzeta sa: www.toothpicks.info


◙ Slika 16. preuzeta sa: www.oralhealthnet.co.uk



◙ Slika 19. preuzeta iz: www.accesspediatric.com

◙ Slika 20. preuzeta sa: www.health-7.com

◙ Slika 21. preuzeta sa: www.cpdt.org.uk

◙ Slika 22. preuzeta sa: www.intelligentdental.com

◙ Slika 23. preuzeta sa: www.studyblue.com

◙ Slika 24. preuzeta sa: www.rtv.rs

Literatura:

1. Beloica D. i saradnici: Dečja stomatologija, Draslar partner, Beograd, 2005.

2. Belioca D. i sardanici: Dečja stomatologija - praktikum, Beograd, 2010.

3. Vulović M. D. i saradnici: Preventivna stomatologija, Draslar partner, Beograd, 2005.

4. Milenković A.: Epidemiološki profil povreda zuba kod dece u Srbiji - doktorska

disertacija, Beograd, 2011.

5. Andreasen J. O., Andreasen F. M.: Essential of Traumatic Injuries to the Teeth,

Munksgaard, Copenhagen, 2000.

6. Rakočević Z.: Osnovi radiologije dento-maksilofacijalne regije - principi i tehnike,

Balkanski stomatološki forum, Beograd, 1998.

7. www.germanortho.s3.amazonaws.com

8. www.gepetto-igrališta.com

9. www.podovi.org

10. www.mojzubar.com

11. www.dentopedia.com

12. www.stomatolozi.com

13. www.dentalcare.com

http://www.601smiles.com/

http://www.scribd.com/


http://www.orthodontic.org/

http://www.dentalcare.com/




http://www.deardoctor.com/





http://www.toothpicks.info/


http://www.oralhealthnet.co.uk/



http://www.accesspediatric.com/

http://www.health-7.com/

http://www.cpdt.org.uk/

http://www.intelligentdental.com/

http://www.studyblue.com/

http://www.rtv.rs/

http://www.germanortho.s3.amazonaws.com/

http://www.gepetto-igrališta.com/

http://www.mojzubar.com/

http://www.dentopedia.com/

http://www.stomatolozi.com/


POVREDE MLECNIH ZUBA DIJAGNOZA, TERAPIJA, KOMPLIKACIJE · određene podatke u vezi sa nastalom...

Documents

Transcript of POVREDE MLECNIH ZUBA DIJAGNOZA, TERAPIJA, KOMPLIKACIJE · određene podatke u vezi sa nastalom...