J.U.M. Srednja kola Kalesija Maturski rad k. 2011/2012 god.

Maturski rad iz :Tema : Povre i njegov znaaj

Uenik : __________

Profesor :____________

1

Sadraj :

Povre i njegov znaaj:UVOD ................................................................................................................................... 3 1. Znaaj povra .............................................................................................................................. 4 Epidemioloko znaenje povra.................................................................................... 5 2. Sadraj povra......................................................... ............................................................ ........ 6 Osnovne karakteristike povra................................................................................................. 6 Voda, proteini, masti , ugljeni hidrati ...................................................................................... 6 Celuloza, mineralne materije, vitamini ....................................................................................7 3. Podjela povra ............................................................................................................................. 8 Lisnato i zeljasto povre........................................................................................................... 8 Plodovito i korjenasto povre, gomoljasto povre..........................................................9 Mahunasto povre ( leguminoze )...................................................................................10 4. Plodovi......................................................................................................................................... 11 argarepa, Celer, Perun ................................................................................................ 11 Cvekla ,Rotkva, Krompir ............................................................................................... 12 Beli luk, Crni luk, ioka ......................... ..................................................................... 13 Kupus, Brokule, Zelena salata ........................................................................................ 14 Spana, Paradajz, Paprika ............................................................................................... 15 Lubenica, Boranija ...........................................................................................................16 Krastavac, Bundeva ........................................................................................................17

2

Uvod

Povre je dio povrtlarskog bilja koje se upotrebljava za ljudsku prehranu. U promet moe doi u nepreraenom i preraenom stanju ili svjee, sueno, konzervirano i smrznuto. Povre je vaan prehrambeni proizvod koji obezbeuje: vitamine, minerale, proste i sloene ugljene hidrate, biljna vlakna, antioksidanse, organske kiseline i razna fitohemijska jedinjenja. Sirovo povre sadri dosta vode i sve neophodne enzime. Energetska vrednost povra je niska, izuzev skrobnog povra ( mahunasto povre, krompir ) ija je energetska vrednost mnogo via. Svarljivost povra je visoka, ali zavisi od kombinacije sa drugom hranom. Duina varenja zavisi od koliine sirovih biljnih vlakana i naina pripreme. Sirovo povre se due vari, i do 4 - 5 sati, a termiki obraeno mnogo krae, pod uslovom da nije zamaeno. Masti produavaju varenje hrane. Kiselost povra predstavlja osnovnu komponentu ukusa. Ona potie od organskih kiselina i njihovih soli, a najzastupljenija su jabuna, limunska i vinska. Zbog biohemijskog sastava, kao i voe, povre treba konzumirati u sirovom stanju, a termiki obraivati samo otrim, kratkim reimima termike obrade. Izmeu povra i voa teko je postaviti otru granicu s obzirom na niz zajednikih osobina. U botanikom pogledu u povre se ubrajaju svi biljni proizvodi osim voa i ita.

3

1. Znaaj povra : Danas je jasna injenica da neodgovarajua ishrana doprinosi smanjenju otpornosti oveka i dovodi do pojave mnogih oboljenja. Jedan od bitnijih inilaca u ishrani je povre. Jo je Hipokrat, otac medicine, smatrao povre ne samo hranom, nego i prirodnim lekom. Povre predstavlja osnovni i nezamenljiv izvor materija, koje su neophodne u racionalnoj ishrani ovjeka. Mnoga istraivanja potvrdila su znaaj optimalnog korienja povra u ishrani, od oko 400 g. dnevno i to, prije svega, u sveem stanju. Zato povre mora biti kvalitetno bez ostataka tetnih pesticida, tekih metala, radionukleida i drugih zagaivaa. Znaaj povru u ishrani daju hranljive i bioloki aktivne ( zatitne ) materije. Poseban znaaj imaju dijetetike komponente povra, gde su najznaajniji sadraj beta karotena ( provitamin A ), vitamina C, grupa B vitamina, mineralne materije, dijetetna vlakna i tzv, sekundane materije, koje nekim vrstama povra daju lekovita svojstva. Poseban znaaj imaju jedinjenja koja smanjuju rizik od malignih oboljenja, oboljenja krvnih sudova, srca i dr., zbog ega povre dobija znaaj kao lek. U okviru toga znaaj imaju "sekundarne materije", odnosno bioaktivne materije, antimikrobne i istatke ( saponin, fitostearini, flavonoidi, senf ulje, terpen derivati ), koje se kod biljaka javljaju kao materije odbrane. Poznato je da materije koje povre sadri u znaajnoj koliini kao to su askorbinska kiselina, alfa tokoferol, cistein, tanin inaktiviraju nitrozamine ili nitrozamide u namirnicama i organizmu te imaju antikancerogeno dejstvo. Pored toga antikancerogeni efekat imaju i aromatini izocijanati, fenolski antioksidanti, pojedini indoli, kumarin, flavoni, retinoidi, beta karoten, betalain. Danas su poznate alternativne terapije ( ishrana sveim povrem i voem ) u leenju nekih malignih oboljenja. Privlanost povru daje spoljni izgled, oblik i boja koja je rezultat sadraja hlorofila, karotenoida, antocijana, flavonoida. Ukus i miris zavisi od spektra aromatinih materija i konzistencije povra, Samo u kontrolisanoj proizvodnji povre ima svoj prirodni miris i ukus, uz smanjenje sadraja nitrata i tetnih ostataka pesticida i tekih metala.

4

Epidemioloko znaenje povra : S epidemiolokog stanovita, opasnost predstavlja povre koje se upotrebljava u sirovom stanju, naroito ako uvjeti pod kojima se to povre proizvodi, transportira i prodaje nisu odgovarajui,tj. ako oni ne odgovaraju higijenskim naelima. Veliku opasnost predstavlja povre koje je zalijevano nehigijenskom vodom, tj. vodom zagaenom organskim tvarima, koje stoga sadre puno patogenih mikroorganizama, a i jaja crijevnih parazita. Na povru se stoga mogu nai skupine salmonela i igela, te jaja parazita, npr. svinjske i govee trakavice.Ako se ne potuje vrijeme karencije, na povru se moe nai poviena koncentracija pesticida, na bazi soli arsena, olova, bakra, paration i dr.Zbog svih ovih momenata, povre nije dovoljno procjenjivati samo na osnovi bioloke vrijednosti, ve i na osnovi uvjeta proizvodnje, transporta, prodaje i skladitenja.

5

2. Sadraj povra : Osnovne karakteristike povra su sledee : male energetske vrijednosti visok sadraj vode relativno mali sadraj osnovnih hranjivih sastojaka znatan sadraj celuloze - Voda Veina vrsta povra, izuzev leguminoza ( pasulj, graak, soivo ) sadri veliku koliinu vode, ak do 96,8% koliko sadri krastavac. Nasuprot tome, koliina u leguminozama nije vea od 12%. - Proteini Kao i voe, sve vrste povra, izuzev leguminoza, sadre malo proteina. Zavisno od vrste, ta koliina iznosi 0,6 - 4,4%, sem bijelog luka koji sadri 6,1% proteina. U leguminozama protein iznosi 21.3 - 23.5%. - Masti Masti u povru ima jo manje nego proteina. Veina vrsta povra sadri u prosjeku 0.1 - 0.4% masti. - Ugljeni hidrati Povre sadri neto vie ugljenih hidrata nego proteina i masti. Ako se izuzmu leguminoze i jo neke vrste povra ( bijeli luk, krompir, hren i pakanat ) onda se koliina ugljenih hidrata u ostalim vrstama povra kree od 1.3% ( krastavac ) do 9.8% ( perunov list ). Ugljenih hidrata u leguminozama ima neuporedivo vie, ak do 56 - 61%. Za razliku od voa, gdje najvei dio ugljenih hidrata ine voni eeri, u povru dominira skrob.

6

- Celuloza Povre je zahvalan izvor nesvarljivih biljnih vlakana, ija se koliina, zavisno od vrste, kree 0.5 - 4.0%. Budui da se povre u dnevnim obrocima uzima u neto veoj koliini i da se jedan dio povra koristi u sirovom stanju, dobar dio fiziolokih potreba u celulozi ovjek zadovoljava povrem. - Mineralne materije U pogledu sadraja mineralnih sastojaka, nema velikih razlika izmeu voa i povra. Ovo se odnosi, kako na ukupnu koliinu, tako i na sadraj pojedinih mineralnih sastojaka. Zavisno od vrste povra, ukupna koliina mineralnih sastojaka, izuzimajui leguminoze, kree se od 600 - 2200mg. u 100gr. jestivog dijela povra. Kao i kod voa, tako i kod svih vrsta povra, najvei dio ukupne koliine mineralnih materija ini kalijum. Od ostalih u znatnim koliinama javljaju se kalcijum, fosfor i magnezijum. Pored pomenutih mineralnih sastojaka, povre sadri mangan, bakar, magnezijum, cink, kobalt, jod, sicilijum, sumpor i druge. - Vitamini Povre se odlikuje znatnim sadrajem vitamina. Naroito su znaajne koliine vitamina C i karotina ( provitamina A ). Povre je ak bolji izvor vitamina od voa. Dovoljno je pomenuti da mrkva sadri 8.1 mg%, radi 7.9 mg%, list peruna 7.3 mg%, pinat 4.9 mg% karotina. Slino je sa vitaminom C. Neke vrste povra sadre toliko vitamina C, da ih je dovoljno uzeti u koliini od 30 - 50 gr, da bi se podmirile dnevne fizioloke potrebe. Takav je sluaj s listom peruna, koji sadri 166 mg% ovog vitamina, paprikom sa 139 mg%, keljom sa 105 mg% i drugim. Od ostalih vitamina, povre sadri: E, K, B1, B2, B6, ijacin, pantotensku kiselinu, biotin, folnu kiselinu i druge.

7

3. Podjela povra :

Povre dijelimo na : 1. lisnato i zeljasto 2. plodovito i korjenasto 3. gomoljasto i mahunarke Lisnato i zeljasto povre : Glavni predstavnici ove skupine su salata, pinat, kupus, kelj, karfiol i dr. Energetska je vrijednost ove skupine povra mala, 25 - 54 kcal/100 g. jestivog dijela, jer je sadraj vode velik,iznad 90%. Ta skupina povra sadri 3-8% kroba, malo saharoze i pektinskih tvari, a sadraj celuloze je oko 1%. Sadraj masti je nizak, 0,4 - 0,7%, to se odraava i na nisku energetsku vrijednost lisnatog i zeljastog povra. Bjelanevina ima 0 - 4%, a bioloka vrijednost aminokiselina nije povoljna. Sadraj kalcija i fosfora je podjednak, 30 - 60 mg%, a taj odnos pogoduje dobrom iskoritenju tih makroelemenata. Na klorofil je vezan magnezij pa ga ima dosta u toj skupini. Kalija, za razliku od natrija, takoer ima dosta. Sadraj oligoelemenata, pogotovo Cu i Fe, dobar je, ali su to anorganski oblici koji se ne iskoritavaju najbolje.U toj skupini povra se nalazi karoten i askorbinska kiselina. Lisnato i zeljasto povre sadri i znatne koliine aromatinih i lako hlapljivih tvari, koje mu daju karakteristian okus i miris. Specifian okus daju i organske kiseline, jabuna, limunska i vinska.

8

Plodovito i korjenasto povre : Predstavnici su skupine rajica, patlidan, paprika, mrkva, keleraba i dr. Za razliku od skupine lisnatog i zeljastog povra, ta skupina ima prednost jer se lake i due uva. Energetska je vrijednost skupine 20 - 40 kcal/100g jestivog dijela, stoga to je sadraj vode visok, oko 90%. Sadri 4 - 9% ugljikohidrata, masti do 0,3%, a bjelanevina 0,9 - 1,3%. Znaajan je i sadraj makro mikroelemenata. Koliina provitamina A izrazito je velika, pa se npr. mrkva koristi kao prirodni koncentrat vitamina A. Koliina vitamina C takoer je znaajan a naroito u paprici. Gomoljasto povre : Glavni je predstavnik skupine krompir. On sadri oko 10 - 12% vode manje nego predhodne skupine povra (oko 78%), stoga sadri i vie osnovnih sastojaka, pa je i njegova energetska vrijednost vea ( 90 kcal / 100 g jestivog dijela ). U odnosu na ostalo povre ima manje celuloze, 0,4%, ali sadri puno kroba, 20%. Sadraj masti nema utjecaj na energetsku vrijednost. U krompiru ima malo bjelanevina ( 2% ), ali im je bioloka vrijednost, zbog sastava esencijalnih aminokiselina, velika.Odnos kalcija i fosfora nije povoljan, a i sadraj im je nizak. Magnezija i natrija takoer ima malo, jedino kalija ima puno ( 410 mg% ); pepeo ( anorganski dio ) krompira, kao i ostalog povra,ima alkalnu reakciju. Krompir, u odnosu na ostale namirnice biljnog porijekla ima znatnu koliinu fluora. Sadraj vitamina je mal; C vitamina 6 - 20 mg% ( to due stoji, sadraj je manji = vie u periodu nakon vaenja, a najmanje stari krompir u zimskim i ranim proljetnim mjesecima ). Negativna je strana krompira to u svojoj ljusci krompir sadri otrovni glikozid solanin (0,01%). Koliina solanina u zrelom, oguljenom krompiru sigurno nije opasna za zdravlje.

9

Mahunasto povre ( leguminoze ) : U tu skupinu ubrajamo grah, graak i naroito razvikanu soju. Zbog male koliine vode, odnosno visokog sadraja kroba i bjelanevina ( a kod soje i masti ), ova skupina povra ima vrlo veliku energetsku vrijednost i zasiujuu mo. Mahunarke imaju bjelanevina kao i mravo meso, abioloka je vrijednost aminokiselina neto manja nego kod mesa. Naroito treba istaknuti visok stupanj aminokiseline lizina. Penica je siromana lizinom, pa se soja moe dobro kombinirati s peninim branom, npr. kod peenja kruha. Sadraj Ca i P je velik, ali zbog nepovoljnog odnosa nije dobro iskoritenje.U svjeim leguminozama ima malo C vitamina, a u osuenim ga uope nema. U pogledu tiamina i niacina, mahunarke su bolji izvor od veine namirnica biljnog porijekla.

Soji se u ovoj skupini poklanja velika i posebna pozornost, naroito zbog visoke razine bjelanevina i masti, te visoke energetske vrijednosti. Njezine se bjelanevine esto dodaju mesnim preraevinama kao uspjena i jeftina zamjena za ivotinjske bjelanevine.Povre najee ima sezonski karakter, pa se radi spreavanja kvarenja, razgradnje hranjivih tvari, djelovanja enzima u stanicama i mikroorganizama, konzervira. Ispravnim smrzavanjem, povre e sauvati hranjivu vrijednost svjeeg povra, dok sterilizacija ne sauva, naroito u pogledu vitamina. Kemijski konzervirano povre ne zadrava kvalitetu svjeega.

10

4. Plodovi :

argarepa - smatra se za najlekovitije povre, najbogatije provitaminom A, koga ima vie nego u bilo kom drugom povru. Pored provitamina A u njenom sastavu su i vitamini B grupe, vitamin D, vitamin E, eterina ulja, pektini, ugljeni hidrati, neto malo masti i belanevina, mnotvo minerala. argarepu treba koristiti celu, ak i lie, a koren ne bi trebalo ljutiti, jer se tako gube najkorisniji sastojci. Kao i ostalo povre najbolje je koristiti je svee kao salatu.

Celer uglavnom se koristi kao zain. Koren i plod se koriste za salatu, a cela biljka kao zain za supe i orbe ili kao dodatak salatama i varivima. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatini miris takoe slue kao zain. Bogat je etarskim uljem limonenom.

Perun - nezamenjiv zain i lekovito sredstvo u narodnoj medicini. Nema velike kalorine vrednosti, ali je bogat mineralima i vitaminima, to ga svrstava u red visokokvalitetnih namirnica i lekovitih sredstava. Lie peruna moe se koristiti u sveem stanju u salatama ili kao dodatak jelima, jer jedino tako zadrava svoja bitna svojstva. Osueno lie peruna moe se koristiti kao zainska biljka.

11

Cvekla - bogata vitaminima i mineralima, lako je svarljiva, ali zbog velikog sadraja oksalne kiseline (povezane sa stvaranjem bubrenih kamenia) treba biti oprezan, tj. koliinu treba ograniiti na oko 50gkod osoba sklonih bubrenih kamenia. Zahvaljujui prisustvu anticijana koji daje crvenu boju soku od cvekle, a utie i na obnavljanje krvi, cvekla deluje i antikancerozno.

Rotkva - rotkvin repast koren upotrebljava se vie kao zain, salata ili lek, nego kao prehrambena povrtarska namirnica, najvie zbog intenzivnog ukusa koji mu daje goruiavo ulje. Teko varljiva koristi se kao dodatak jelima, kao predjelo i kao salata. Zbog teeg varenja treba koristiti sve sok.

Krompir - bogat je belanevinama, mastima, ugljenim hidratima i to skrobom najvie, mineralima, vitaminima C, B1 i B2. I sama kora krompira je korisna, jer ima fluora koji spreava zubni karijes. Vaan je nain pripreme krompira. Raskuvan krompir gubi hranljive sastojke. Zato bi ga trebalo kuvati na pari ili u maloj koliini vode, bez ljutenja, zbog gubitka minerala i vitamina. Takoe, najmanji gubici su prilikom peenja sa ljuskom, ali ukoliko se ljuti truditi se da to bude to tanje, jer se najvie belanevina nalazi ispod same kore.

12

Beli luk -poznat je od davnina. Stari Kinezi, Indusi, Egipani, Grci i Rimljani su gajili luk pre nove ere, kao hranljivu, zainsku i lekovitu biljku. Beli luk ima veliku lekovitu vrednost. Karakteristian je po sadraju etarskog ulja, specifinog mirisa, koje se naziva alicin. Alicin ima baktericidno dejstvo. Takoe, beli luk ima antivirusno i antigljivino dejstvo. Beli luk je i antioksidans, sadri znaajne koliine vitamina C. Utie na snienje holesterola u krvi. Zbog svojih lekovitih svojstava i bioloke vrednosti, beli luk se preporuuje kao sastojak u pripremi salata i kao obavezni zain u svakodnevnoj pripremi jela. Treba ga koristiti u sirovom, to manje usitnjenom stanju. Sa belim lukom treba kombinovati lisnato povre.

Crni luk - hranljiva namirnica koja ima najvie ugljenih hidrata, vrlo malo belanevina i masti. Osuene, zrele glavice znatno su kalorino vrednije. Osnovnu bioloku vrednost crnog luka ine minerali i vitamini kalijum, sumpor i razni oligoelementi B1, B2, C, E, K.

ioka - viegodinja zeljasta biljka, koja se gaji zbog ruiastih, slatkih krtola, koje ne sadre skrob, ve sadre znaajne koliine inulina. Ovaj polisaharid se industrijski ekstrahuje iz krtola. ioka sadri znaajne koliine vitamina B1, B2, C, D, biotina i betakarotena, gvoe, kalijum, fosfor, organske kiseline. Ona nalazi primenu u ishrani dijabetiara i prevenciji karcinoma. Sok se moe cediti i koristiti kao napitak.

13

Kupus - iako poput ostalog lisnatog povra ima malu energetsku vrednost, kupus je zbog svojih sastojaka znaajna namirnica za ljudsku ishranu. Kupus, npr., ima vie kalcijuma nego bilo koja druga biljka. Izuzetno je bogat kalijumom, gvoem, sumporom, magnezijumom, bakrom i fosforom. Malo je poznato da kupus sadri vitamina C isto kao i limun i naranda. Sadri i vitamine U (izuzetno bitan za ouvanje sluzokoe eluca, posebno kod osoba sa irom na elucu), B1, kao i provitamin A. Za ishranu kupus se koristi sve, kuvan ili ukiseljen. Kiseli kupus i raso (ako je kao konzervans upotrebljena morska so) su kao i sirov kupus veoma zdravi i lekoviti. Isceen sok iz sveeg kupusa podstie izmenu materija, spreava pojavu ira ili gastritisa. Od lista se prave i lekovite obloge.

Brokule - su izvanredan izvor: hroma, antioksidanasa, celuloze, raznih fenola, vitamina C, biljnih sterola, indola koji deluju antikancerogeno. Mnogi sastojci ostaju i posle kuvanja. Zato je to povre vano u ishrani obolelih, naroito kod dijabetesa tipa 2, a zatim kod graninih vrednosti glikemije (nivo eera u krvi). Isto tako ovo povre je vano u prevenciji dijabetesa i karcionoma.

Zelena salata -mnogi je nazivaju trava mudraca. Pored toga prate je jo i epiteti zdravo zadovoljstvo zbog velikog sadraja minerala i vitamina i prijatnog ukusa, kao i kraljica vrta i kuhinje. Zelenu salatu smatraju sredstvom za umirenje, jer sadri nekodljiv laktuin, koji je po svom dejstvu slian opijumu. Zelena salata je znaajna jo i po svom diuretikom i spazmolitikom dejstvu.

14

Spana - zove se kraljem minerala sa pravim razlogom. Samo u 100g spanaa ima oko 1.400mg mineralnih sastojaka. Nijedna ivotna namirnica ne moe se meriti sa ovom biljkom u pogledu bogatstva magnezijumom. Spana ima mnogo gvoa, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, fosfora, mangana, bakra, cinka, joda, kobalta. Spana je takoe bogat vitaminima, naroito vitaminom C. Sadri i vitamine grupe B. Spana ima malo belanevina, ugljenih hidrata i masti. Sadri oksalnu kiselinu i zato ga ne smeju uzimati bubreni bolesnici. Zbog znaajnog prisustva celuloze, spana je dragocen za proces varenja i ienje organizma.

Paradajz - Male kalorine vrednosti, sa malo ugljenih hidrata i belanevina. U plodu paradajza ima izuzetno mnogo vitamina i mineralnih soli i to vitamina C, A, B, K, zatim kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, malo bakra, mangana, bora. Kao i spana, vrlo je bogat oksalnom kiselinom, pa se ne preporuuje osobama sa bubrenim bolestima.

Paprika - danas postoji vie od 1.000 razliitih vrsta paprike, koje se meusobno razlikuju po veliini, obliku, boji, debljini mesnatog dela ploda, biohemijskom sastavu i ljutini. Paprike crvene boje imaju znatno veu energetsku i hranljivu vrednost od onih zelene boje. Papriku karakterie veliki sadraj vitamina C. Jedino svei listovi peruna imaju vie vitamina C nego paprika. Vitamin C je najvie skoncentrisan u delu paprike oko njene drke. Zato pri ienju treba voditi rauna da se ovaj deo to manje odbaci. Ljut ukus ploda potie od kapsaicina. Dovoljna je samo jedna paprika dnevno da bi se zadovoljile fizioloke potrebe organizma za vitaminom C. Takoe i paprika je bogata oksalnom kiselinom.

15

Lubenica - pored toga to uspeno gasi e, zahvaljujui limunskoj i jabunoj kiselini, lubenica predstavlja izuzetno diuretiko i tonino sredstvo. Ona povoljno utie na rad organa za varenje. Zbog svog osveavajueg ukusa i sonosti veoma je zastupljena u ishrani. Zahvaljujui veoma glatkoj kori i zatitnom votanom sloju, lubenica odbija suneve zrake i moe due da se ouva njena sveina. Uglavnom se konzumira u sveem stanju i treba je koristiti pre obeda, na prazan eludac. U suprotnom, moe da izazove crevne tegobe, ak je ne treba kombinovati ni sa voem.

Boranija - mladi nezreli plodovi mahune nazivaju se boranijom, dok plodovi posle sazrevanja daju seme koje nazivamo pasulj. Znaajan je izvor kalijuma, kalcijuma, fosfora, vitamina C i vitamina B grupe. Boranija sadri i fitohemijska jedinjenja, koja reguliu poremeaju u metabolizmu, supstancu ije je dejstvo slino insulinu, pa je pogodna za ishranu dijabetiara. Sirova boranija sadri protein fazin koji je otrovan i koji se suenjem ne unitava, ali se zato kuvanjem potpuno razara. Od svih mahunarki boranija sadri najvie biljnih vlakama, pa je od izuzetnog znaaja za smanjenje nivoa holesterola u serumu.

16

Krastavac - Ima malo natrijuma a mnogo kalijuma, pa ga ne treba soliti da se taj povoljan odnos ne bi naruio. Koristan u borbi protiv celulita Prilicno je raireno miljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost, cak da je tetan. Lako je ustanoviti da tako misle neupuceni dovoljno je tek usputno se upoznati s njegovim biolokim sastavom mineralima i vitaminima pa da se uverimo u suprotno. Krastavac, dodue, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadri samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadrajem belancevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna kolicina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu cini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvode, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diureticno svojstvo.

Bundeva - Osim to su ukusne i hranljive, bundeve su i veoma zdrave. Lee akne, podiu imunitet i utiu na zdravlju beike, bubrega i prostate. Bundeve su ukusne i dijetalne, jer sadre vie od 90 odsto vode i malo masnoa. Od njih se spremaju supe, variva i kolai, ali i kompoti i marmelade. Kotice bundeve su kao stvorene za grickanje, a ulje se koristi za spremanje salata. Ali, bundeve su, zahvaljujui svojim sastojcima, i veoma lekovite pa se koriste u narodnoj medicini i kozmetici. Bundeve sadre mnogo vitamina A, C, E i folne kiseline, takoe su bogate mineralima. Ulje koje se dobija od kotica bundeve posebno je dragoceno u lekovitom smislu jer sadri masnoe, belanevine, ugljene hidrate i vitamine A, B1, B2, B6, C i D.

17

18