ПОУКЕВАЛААМСКОГ МОНАХА

На корицама: унутрашњост куполе цркве Валаамскогманастира

2

ПРЕДГОВОР

Драги читаоче,

Духовна заједница свeтог Алимпија Столпника, прицркви Светог Саве у Лондону, дала је благослов заиздавање ове књиге. Поуке валаамског монаха је са рускогјезика превела Др. Радмила – Стана Максимовић, активничлан наше литургијске заједнице.

То није књига неких дубоких теолошких ифилозофских мисли, већ збирка практичних питања вере.

Ова књижица, коју можете понети свуда са собом,појављује се у времену када, са једне стране, господâри изсенке желе да, путем глобалозације, наметну једну мисао,једну веру и једну нацију, трпајући све нације, народе ирелигије у један лонац, такозвани "melting pot". Са другестране, у Русији, после комунистичке страховладе идуховне пустоши, поново се рађа православље, са својомчистотом и лепотом коју сачињава сам Господ наш, ИсусХристос.

Руски народ је недавно изашао из пустиње атеизма,и ушао у мирну оазу у којој поново почиње да бујахришћанство православног стила. Многи се нису још ниосвестили у каквој су духовној пустињи живели одОктобарске револуције па све до садашњости. Духовногладни, многи се крштавају и прилазе Богу и светомправослављу, али, још неучвршћени у вери, постављајупитања духовницима и валаамским монасима, а ови им, помудрости Божијој, одговарају, олакшавајући им пут иприлазак Господу.

Питања и одговори у овој књизи подсећају нас наМисионарска писма нашег светог владике НиколајаВелимировића, само у нешто краћем облику. Из њихвидимо колико недоумица и заблуда има код нових

3

хришћана у Русији. Уосталом, такво је стање и у другимземљама које су деценијама биле под безбожнимрежимима. Разумљиво је да веру ометају и разна секташкаучења, као и многа сујеверја, па је важно разјаснити некепојмове онима који постављају питања, а још се нисуутврдили у вери.

Питања су често дуга, а одговори кратки. Тако намвалаамски духовници откривају истину да "човековадуховна величина не зависи од тога да ли он носи мантијуили не, већ колико је заволео Господа". На постављенопитање о исповести код различитих свештеника ониодговарају, "да имате вере – од свих бисте имали користи".Многи новообраћени, па и крштени, мешају појам љубависа појмом страсти, и тако даље.

Сматрали смо за корисно објавити ову књижицу иради оних, који и код нас бркају многе појмове када је упитању вера. Ако је прочитате, сигурно ћете добити јаснијуслику шта васкрсли Господ очекује од сваког од нас и штаје најкорисније за спасење наших душа.

Пред празник светих Христових апостола,у Лондону, 2009. године Господње

протојереј–ставрофор Милун С. Костић

4

ПОУКЕ

5

Блудне мисли ми улазе у главу, како да се борим сњима? Имам дивну породицу (ожењен сам).

Као прво, треба се смирити! Похота се може победитиједино ако Господ дâ благодат, а својим силама се то не може.Потом треба просто презирати непријатеља. То нису Вашепомисли, то је непријатељ. Њега треба презирати, он је горд,он то не воли. Али, треба имати и на уму то да ће сва делаједног дана постати јавна.

***

Како општити са човеком за кога сам сазнала да имастрашан грех? Уопште, шта радити када сазнаш за некоганешто страшно и не можеш да савладаш непријатноосећање када га видиш. Зар то није осуда? Али немам ниснаге да будем блиска у разговору са њим… А још имамжељу да о томе испричам својим ближњима, како бих ихпредупредила. Да ли је то правилно? А ако знаш да јечовек лопов, зар не треба упозорити своје пријатеље дабуду опрезни?

Ако будете осуђивали – лишићете се благодати.Практично свако од нас има грехе којих га је стид да се сећа.А још – колико тога нисмо урадили, само зато што није биломогућности, или нас је Господ сачувао. Тако да немамо збогчега да се гордимо. Чак ни пред неким ко је тешко сагрешио.Изношење туђих грехова је – смрт за Вашу душу. Могу сеупозорити пријатељи – ако заиста видите да постоји реалнаопасност, али без осуде (а можете ли то?).

***

6

Човек се спасава у монаштву и у браку. А, ако постојеразлози због којих не може да се заснује породица? Штарадити? Шта радити? Шта радити? Како се спасти?

За Вас је сада најважније да се – смирите. Смиренчовек не поставља питање “Шта радити?”. Он живи данашњидан. Просто, прима данас оно што му шаље Господ и труди седа живи по савести. А сутра – сутра је у руци Господњој.Смирен човек верује и сутра Господу, и Господ, видећињегову веру и наду, заиста све устројава. Ваш крст није лак –али треба да га прихватите. Другог пута нема. Треба тражитиБожију вољу и не очајавати. И за Вас постоји промисаосвеблагог Бога. Господ није заборавио на Вас. Који је Вашпут, ја не знам, али што се тиче монаштва, мислим овако:монаштво је – призив. Не сме се ићи у манастир због некебезизлазности. Да ли ће Вас примити или не, не знам – мождаВас ни не приме. Али, ако заиста желите монаштво, можетебити постригани и у свету, а не у манастиру. Но, монаштвоније једини пут. Постоји пут, рецимо, помагања људима,живљења ради других људи. Постоји пут трпљења невоља,болести. Потрудите се да схватите шта Господ хоће од Вас.

***

Трудим се да редовно идем на исповест и долазим кодразних свештеника. Сви су, наравно, различити, али душииз неког разлога не одговара ни један. Немам жеље даразговарам и поделим своја преживљавања. А и самисвештеници, очигледно, не теже да испоље интересовање,што је и разумљиво, јер треба саслушати толикеисповеднике, а не “заразити се”.

Треба видети од кога Вам је већа духовна корист, пакод њега и одлазити. При том, треба имати на уму да ми наисповест идемо Христу, а свештеник је само сведок.

7

***

Како спознати Божију вољу, када је тешко направитиизбор, донети одлуку, а молитва не помаже и немадуховног оца?

Божију вољу треба тражити, јер тако хоће Господ. Онје тако уредио. То је повезано са тешкоћама, грешкама,разочарањима и сличним. Али и поред тога треба је тражити,треба стремити ка Богу, иако је пут нејасан и таман. Митренутно не видимо користи од тога – али она постоји. Душакоја тежи ка Богу чак и ако се спотиче има користи: ту је исмирење, ту је и вера, ту је и трпљење, и уздање у Бога.Савлађујући све те тешкоће, она се учи да спознаје вољуБожију, да искрено воли Бога, да захваљује у свим животнимоколностима – а то и јесте најважније. Дакле не падајте ууниније. А “како изабрати”? Помолити се и почети. Наравно,треба се саветовати, ако не са духовним оцем, онда просто сасвештеником. Ми често себе не видимо, а свештенику Господмного тога открива.

***

Мој вољени човек и ја смо се заволели и обоје се развели.Желимо да будемо заједно. Пишете да се “на туђој несрећине може градити своја срећа”, али зар није љубав дар одГоспода? Зар је не треба сачувати? Или је требало трпети,наставити живот у породици и волети другога? Лагатисвојим супрузима? Молим опроштај од Бога за овај грех,свим срцем желим срећу свом бившем мужу и бившојпородици мога вољеног човека. Али, зар наша заједницатако неће остати греховна?

Апостол је о љубави рекао: “…Љубав дуго трпи,милосрдна је. Љубав не завиди, не узноси се, не горди се, нечини зло, не тражи своје, не раздражује се, не мисли зло, не

8

радује се неправди, већ се радује истини; све покрива, свемуверује, свему се нада, све подноси”. Ово су својства истинскељубави, а то о чему Ви пишете је страст. Да ли ће Вашазаједница остати греховна или не, и шта даље да радите – јане знам, нисам Ваш судија. С таквим питањима је боље да сене обраћате монаху, већ свом породичном свештенику, а јасамо могу да се помолим за Вас.

***

Може ли обичан хришћанин да врши Тајну Евхаристије?Ако су древни хришћани вршили тајну крштења, збогчега искључивати могућност да нису вршили и тајнуЕвхаристије?

Не, тајну Евхаристије (Литургију) може да врши самосвештеник. То је Бог установио преко апостола. Богу је билоугодно да успостави јерархију, и сви покушаји да се заобиђето Божије устројење, било чиме били прикривени,представљају гордо супротстављање Богу. Људи који миследа на тај начин задобију слободу, у ствари постају жалоснаиграчка у рукама демонских сила и увек лоше завршавају.

***

Како наћи духовника? По чему се духовник разликује оддуховног оца и шта значи “наћи”? Како га тражити?

Између духовника и духовног оца је тешко поставитиграницу, јер су то веома блиски појмови. Можда човек садуховним оцем има поверљивије односе. Духовни отац водисвоје чедо у животу, а духовник просто даје савете. Иаконисам у ово уверен, ту постоји веома танка граница. Каконаћи духовника? Најпре се помолите, замолите Господа даВам га пошаље. Онда идите на исповест код разнихсвештеника. Пратите у кога имате највише поверења и од

9

кога ћете имати највише користи. Када таквог нађете –наставите код њега стално да идете.

***

Човек је открио да има рак! Како да за то благодари?

Да бисмо благодарили у таквим случајевима, требасилно да волимо Бога. Светитељи су увек благодарили насвему, при чему је то било искрено. Код нас се то вероватнонеће одмах десити и зато треба да се смиримо. Треба се с тимпомирити. Најважније је схватити да је Господ тако уредио и,значи, тако треба да буде. Не треба да буде протеста у души.Треба примити чашу коју нам Господ даје, па и горку – али изруке Господње. А имамо за шта да благодаримо: човек имавремена за покајање, као и да преосмисли сав свој живот идостојно пређе у вечност.

***

Како не упадати у очајање због тога што имамо многогрехова? Кајеш се, кајеш, па ипак – ни једну минуту неможеш проживети без греха. Како су светитељи моглисебе да сматрају убогима, недостојнима Царства Небескоги да притом не упадају у очајање?

Светитељи су волели Бога и притом су се уздали уБожију милост.

***

Да ли је могуће доћи на Валаам са породицом и децом иживети у својим шаторима?

Могуће је, само можете имати проблема са шумарима.

10

***

На који начин давати милостињу за упокојене?

Када дајете милостињу, сетите се упокојеног ипомолите се за њега. Или можете да дајете у његово име. Например, када дајете, кажете: "То ти је од тога и тога"(рекавши име).

***

Како се избавити од потпуне безосећајности(окамењености срца)? Да ли постоје неке молитве за то?Или нека друга средства?

Средства постоје, а то је – оцрковљени живот. Анајважније је желети исправљање и молити Господа за то.Али, то неће одмах нестати. Треба се очистити од страсти. Упрвом реду од гордости.

***

Ако се молим за своје ближње и пријатеље, односно, акосе трудим да помогнем људима који су ми важни, хоће лито некако утицати на мене? Да ли ће се појавити невољеили искушења, како бих поделила чашу њихове невоље сањима? Или се просто молим, уздајући се у милост Божију,без икаквих последица које бих имала по себе, независноод тога да ли се молим за некога или не.

То зависи од тога за кога се молите и како се молите.За чисте, светле људе је лако молити се, а за грешнике можеда буде веома тешко. Важно је такође и како се молите. Једнаје ствар ако сте спремни да душу своју положите заближњега, а друга, ако је то само тако – успут. Али, уопштено

11

говорећи, молитва за ближњега је повезана са невољама. Ашта сте Ви мислили?

***

Реците ми, молим вас, код ког старца се може отићи наисцељење? Мами су рекли да је на сину проклетство саочеве стране. Помозите нам… Младићу је веома лоше…

Не треба ићи старцима, већ живети црквенимживотом. Потребна је искрена исповест за цео живот.Потребно је покајање. Потребна је вера. Потребно је живетиоцрковљеним животом – уз исповест и Причешће. Потребноје смирење. И тада ће постепено наступити олакшање. Анисам сигуран у то да би старац само рекао једну реч и све серазрешило. Треба мање слушати свакојаке глупости.

***

Верујем у Бога, али из неког разлога сматрам себенедостојном да идем у цркву, да се приближим иконама,Распећу. Изгубим се, стојећи пред иконама… Не знам штада радим. Често сумњам у дејства која чиним: правилностосењивања крсним знаком, мислима, поклонима… Збогтога не идем често у цркву.

Добро је сматрати себе недостојним, али није добро неићи у цркву. Господ је примио смрт за недостојне грешнике, аВи на тај начин одбацујете Његову жртву.

***

12

Реците ми, молим Вас, – човек је у тешком духовномстању (поседнут је злим духом), да ли можемо да питамосвештеника да буде његов духовник?

Може и то је чак веома потребно. Лекар није потребанздравима, већ болеснима. Примајући рукоположење,свештеник се посвећује служењу Цркви. Тако да се несмућујте.

***

Како спознати Божији Промисао за људе? Да ли је самчовек ковач своје среће, или је ипак све од Бога?

Човек није ковач среће. На овој земљи нема среће.Срећа је тамо – у другом животу. Овде се само припремамо заистински живот. Човек може само да изабере између добра изла, а све (све животне околности) све остало је од Бога. Али,заједно с тим, човеков избор између добра и зла – одређујесве. То је избор између живота и смрти. Тако да човек нијековач своје среће, али није ни марионета у туђим рукама.

***

Да ли схватам правилно Ваш одговор да мој духовни отацможда зна Божију вољу за мене, али ми је не открива збогтога да ја не постанем богоборна?

Ако човек искрено тражи Божију вољу и молиГоспода да му је открије преко духовника, и најважније –спреман је да је испуни чак иако нешто с болом мора даодбаци од себе (а дешава се), онда наравно духовник нећесакрити оно што му је Господ ставио у срце. И мислим да ћеГоспод ставити на срце свештеника то што треба да каже.Нека је он и без посебних дарова, најважније је да искреножели Ваше спасење. Важно је још тражити у речима

13

духовника Божију вољу. Не треба му прилазити као човеку(да мало поразговарате), већ тражити Божију вољу. Акобудете тако радили, онда ће је Господ и откривати. Друга јествар ако свештеник види да човек, и поред свега, нећеиспунити то што му каже и још ће се увредити. Да, тадасвештеници не откривају Божију вољу. А то се дешава веомачесто.

***

Исповедиш се, причестиш, после тога осетиш умиљење надуши, мир. Али после три дана осетиш као да ти је оловниоблак над главом, као да те бетонска плоча притискаодозго. Шта је то?

Благодат одступа, а непријатељ приступа – свети се.То је борба, мора се трпети.

***

Шта радити, када по истеку неког времена (месеца, дана)губиш, заборављаш огањ благодати, који је дубокопросветлио сва мрачна места твоје душе. Како сачуватирадост Литургије и молитве, и све оно што задобијеш?

Благодат неизбежно одступа. Господ оставља човекаса својим слабим снагама. Због чега? Да би се човек научиосмирењу. Да не би мислио да нешто може “сам да достигне”.Према томе се треба односити веома пажљиво. Ваш исказ јевеома чудан – “огањ благодати који је дубоко просветлио свамрачна места твоје душе”, с једне стране, и – "и оно штозадобијаш”, с друге. Ту има нечег над чим се требазамислити.

***

14

Увече долазим кући са посла и почињем са супругом даразмењујем утиске о томе шта се коме десило: ко се с кимвидео, или разговарао телефоном, ко је шта рекао. Где јеграница између здравог расуђивања и осуђивања?

Граница је у срцу. Тачније – у осећању с којим се свето изговара.

***

Да ли је умесно питати монаха о томе како је дошао уманастир, као и о његовим представама о монаштву? Илитаква питања монасима не треба постављати?

Монаха не треба питати како је дошао у манастир – тоје превише лично. Само уколико сам хоће да исприча. А зањегово поимање монаштва се, наравно, може питати.

***

15

Смутило ме је питање о женама у манастирима. Ја сам,наравно, против тога да се дозволи приступ женама наСвету Гору. Али желим да кажем… не, него да узвикнем:ми смо такође људи! И ми такође желимо да дођемо уманастир по утеху, ради духовне радости, благодати,можда чак и ради искуства. И, слава Богу што могу да сепосете таква света места као што је Валаам, као што самја имала среће. Не знам, нисам била у женскимманастирима, али ми се чини да у мушким има вишеаскетизма, значи да су они даље од света, значи да суближе небу. Можда нисам у праву, али имам такав осећај.Уосталом, желим да кажем да су жене такође људи. Ичини ми се да не можемо да сметамо истинским монасима.Или можда нисам у праву?

А шта Вас ту смућује? На такве ствари треба гледатиса расуђивањем. Страст, која постоји између мушкарца ижене, је природна. Наравно, жена у мушком манастиру јесаблазан. Посебно млада и посебно за младу братију.Уосталом, као и мушкарац – у женском манастиру. Наравно,монаси желе тишину, мир, и томе слично. Али, шта сад? Зартреба затворити све манастире за поклонике? Не, наравно!Уколико човек иде у манастир ради духовних ствари (биломушкарац било жена), онда наравно пут треба да му будеотворен. Али, треба се понашати са расуђивањем, пажљиво.Истинске монахе, наравно, ништа неће увредити, међутим –нису сви такви.

***

Не идем у цркву због тога што не могу да живим какотреба. Колико пута сам покушала, али ми не полази заруком… И значи све те престајане службе, мараме, сукње– све су то онда лагарије, шта ли… И веома сам тужна, јер

16

ме то вуче назад, а ако не живим по заповестима, онда јесве – несрећно. Шта да радим?

Коме Црква није мајка – томе Бог није отац. Цркванису мараме-сукње. Црква је наше спасење, питање живота исмрти. Ви правилно осећате: “Ако не живим по заповестима,онда је све – несрећно”. Да, то је тако. Треба се трудитиживети по заповестима, не ићи против савести. Али чак и акосте одступили, пали – треба се кајати. Чак и ако немате снагеда се борите са страшћу, не окрећите се од Господа, неочајавајте, доћи ће време и Господ ће дати снаге.

***

Може ли се ступити у манастир после 50-те? Каква је одмене корист, деце немам, и тако даље…?

У манастир се не иде због тога што се нешто недешава, већ зато што постоји призив. Ако имате призив, ондаће Вас узети и после 70-те. А ако га немате, онда је боље да отоме ни не размишљате.

***

Шта радити, ако се појавила страст према духовнику ипостоји жеља да се он слуша, види, без икакве потребе.Непрекидно га одвлачиш од неких послова, покушавајућида скренеш пажњу на себе?

То је честа појава, посебно међу женама. То није сведуховно – већ душевно. Ви, долазећи на исповест, не долазитекод Бога, већ код човека. У прво време то је нормално, аликако духовно узрастате, треба се од тога ослобађати. Како?Као прво: запамтите да, долазећи на исповест, илипостављајући питање духовнику, ми се пре свега обраћамоБогу. Треба тражити Божију вољу, одговоре на своје духовне

17

дилеме – а не на то како нас је свештеник погледао, коме јевише пажње посветио. С таквим осећањима се треба борити.

***

Хтео бих да сазнам детаљно о содомском греху. Како сеправославна црква односи према њему? Ако верујућичовек страда од тог греха, како да се с тим бори и како даживи?

Црква се према томе веома лоше односи. То је грехкоји вапије на небо за осветом. Како се борити? Требаомрзнути грех. Боље је умрети, него тако сагрешити. То јест,не треба се борити постепено, већ одједном све одбацити. И,наравно, најважније је – не очајавати. Грех је тежак,непријатељ ће неизбежно убацивати помисли очајања, гуратика самоубиству. Али, он се не сме слушати – он лаже. Господје милостив, за све постоји покајање. Чак и ако се падпонавља – не сме се очајавати. Очајање је горе од свега.Колико год пута да паднете, треба да устанете и покајете се –али, не очајавајте. Читајте житије преподобне МаријеЕгипћанке.

***

Због чега Господ једнима даје духовни вид, а другима не?Једнима у једно време, другима у друго… једнима крозболести, невоље, а другима – у свету?

Зато што су то Божије промисли. Ми то сад не можемода схватимо. За то је потребна вера, поверење у Бога. Без тоганема ништа. То ћемо моћи да схватимо тек у другом свету, удругом животу.

***

18

Да ли је грех трговати акцијама на берзи? Да ли данаставим то да радим?

То није једноставно рећи, једнозначно: зависи одчовека. Треба испитати своју савест. Грех је, пре свега, кадаидеш против своје савести. Тешко је, наравно, сачувати се убизнису, а тим пре на берзи. Ја не знам какве Вам је талантеГоспод дао. Најлакше је, наравно, одбацити све. То већ самиморате да одлучите. То не може нико уместо Вас. Могу даВас посаветујем само да чешће испитујете своју савест. Честосе појављују степенице, када се ослањаш на нешто, а посленема даље, нема даље у бизнису, или каријери. Тад јасносхваташ, да би се даље напредовало, треба учинити корак, ато је – учинити против своје савести било шта. И знаш да ћетада све кренути тим путем, и каријера и послови – доследећег корака. Али – хришћанин не сме да прави таквекораке.

***

Људски страхови (од земљотреса, затвореног простора,воде, висине и сл.) – да ли су то обележја слабостикарактера, или напади нечастивог?

Не, то су природне слабости, својство пале човековеприроде. Оне су код некога јаче, а код некога слабије. Нијелоше то што оне постоје, већ је лоше подлегати им, губитиљудско достојанство. Непријатељ просто може да се игра сатим.

***

19

Покушао сам да дискутујем са многобошцима. Многе самуспео да разуверим аргументима и остајали су безодговора на моја питања. Али су ми и даље говорили –“Не, ми не верујемо”…

Зато што не желе да верују. Ви апелујете на разум, аузроци неверја су у срцу. Чак и ако Вам успе да некогаинтелектуално надмашите, и он буде принуђен да призна дасте у праву, Ви тиме ништа не добијате. У његовом срцу ће,као и раније, остати неверје. Погледајте житија апостола,мисионара – зар су они деловали убеђивањем? Не, они судавали пример својим животом. Они су говорилинајједноставније речи, али су њихове речи биле дисање духа,и људи су то одмах осећали не умом, већ срцем. Људи суодмах осећали истину тих речи. Серафим Саровски јеговорио: “Стичи дух мира и хиљаде око тебе ће се спасити”.Да, то је тако, али ми немамо тај дух и због тога су наше речислабе и заборављају се кроз један дан. То је исто као сажедним: не можемо да му дамо да се напије, већ му самонаквасимо усне. Не кажем да ништа не треба говорити, треба,наравно. Али о себи треба имати смирено мишљење. Иразумети да је најважнији наш унутрашњи живот. Ако будемоимали нешто унутра, људи ће нас слушати.

***

Мој муж хоће да напусти мене и сина, односно, премањеговим речима, заљубио се у другу жену. Ја не осуђујемни његов поступак, нити његова дела. У мени нема нимржње, али… Ја веома желим да сачувам породицу…

Треба да положите сву своју наду на Господа.Остављајући своју породицу и одлазећи другој жени, Вашмуж греши. Неће имати никакве среће ни он, ни та другажена. Шта Ви да радите? Ако Вас савест не разобличава, иако не осећате никакву кривицу пред мужем, онда се

20

потрудите да се смирите – Господ Вас неће оставити. Ми незнамо Божије судове и шта нам је на корист. Мужа тренутноникако нећете моћи да убедите. А и не треба. Он је тренутнозаслепљен и ништа неће ни послушати. Потрудите се (ако јемогуће, наравно) да се разиђете мирно и достојанствено.Потом, када муж дође к себи, код њега ће неизбежнопроговорити савест. Шта ће тада бити? Ми не знамо, Бог свимуправља. Можда ће се и вратити, а можда и не. Ми треба данаучимо да све примамо са захвалношћу.

***

Напустила сам другог мужа. Још се нисмо развели, изјаваза развод је у суду. Живим са другим. Уморна сам одпутовања и неизвесности, немам снаге.

Ви треба све то да решите са духовником. Али и Витреба нешто да решите, јер живите у греху – и то једном одсмртних. Наравно, савест Вам не допушта да се смирите.Треба искрено све да исповедите. Господ Вас неће оставити,биће неко решење. Ако, наравно, заиста желите да нештоизмените.

***

Постоји веровање да на Васкрс (до Спасовдана) свако кожели, може да звони звоно. Да ли је то истина?

То није веровање, већ обичај. Да, истина је, али не доСпасовдана, већ само (целу) Светлу Седмицу. На Валаамудозвољавамо братији да звоне. Али, наравно, ту треба узети уобзир и неке специфичности: у граду се можда околнимстановницима то неће свидети, посебно ујутру и увече, а исвештеник може да се уплаши за звона, ако неко не уме дазвони.

21

***

Веома ми се свиђа човек који се одрекао од света – монах.Да ли ћу му нашкодити, ако молим Бога за његовоспасење, као и спасење све братије?

Њему нећете нашкодити, али себи можете. Боље биВам било да просто заборавите на тог човека, а да се молитеза себе и своје ближње.

***

Због чега данас у многим мушким манастирима женеслободно шетају по њима? То је саблазан за монахе. Да лиу Русији и осталим земљама Заједнице НезависнихДржава (СНГ)1 постоје манастири као на Светој Гори, гдеженама није дозвољен приступ? Ја просто хоћу да сепотрудим у славу Божију у неком манастиру, али мепохота страшно мучи. Вероватно ме разумете…

На жалост, у СНГ нема сличних манастира. Или бар јане знам за њих. Али, вероватно је могуће покушати наћиманастир где нема тако много жена…

***

1 На руском Содружество Независимых Государств: Белорусија,Руска Федерација, Украјина, Јерменија, Азербејџан, Казахстан,Киргистан, Молдавија, Туркменистан, Таџикистан, Узбекистан иГрузија.

22

Муж се “дао у веру”, друкчије не могу да кажем. Путоваоје у манастир, каже “целивао сам мошти светитеља иповеровао”. Сада се труди да иде у цркву и обилазиманастире. Не кажем да је то лоше, али то некад штетипородици… Помозите ми саветом.

Ви просто треба да причекате неко време (три године,на пример). За верника је то као болест раста, а потом ће самопроћи. Човека у таквом стању не смете да притискате, јер гаможете потпуно изгубити. Тако да се стрпите, да бисте нештоурадили.

***

Имам пријатеља који не може дуго да стоји на служби уцркви. Каже да, када свештеници почну да каде, њемупочне да се врти у глави и он мора да оде. Крстић не можеда носи, а има жељу. Реците ми како да му помогнем?

Он обавезно треба да се исповеди и причести. Ако неможе да одстоји службе, онда треба поразговарати сасвештеником и објаснити му. Али, најважније је да ненапушта Цркву потпуно, колико год да му је тешко. За њега јето најважније.

***

Отац Јован (Кронштатски) је, почетком XX века, рекао:“Данас нема ниједног духовника који је способан даприма помисли”. Моје питање је – како ствар стоји саоткривањем помисли у Валаамском манастиру? Да ли уманастиру постоје старци који су способни да примајупомисли манастирске братије?

Ви неправилно схватате. Нема духовника, не зато штонема људи способних да открију вољу Божију, него нема

23

духовника, зато што нема способних да приме Реч Божију.Реч Божија је – реч о Крсту, а људи то не желе. И затодуховници ћуте, јер ако открију човеку Божију вољу, а он тоне жели, онда ће он постати богоборац и свесно ће распињатиХриста.

***

Како живети даље, ако се унутар мене нешто променило?Десило се то у време молитве. Таква радост, да сам у тојсекунди пожелела да умрем. И више на свет не могу дагледам истим очима. Ништа више у том свету није толикоинтересантно. Многи свештеници ме не разумеју –одговарају нејасно, уобичајеним фразама. А шта радитиконкретно, нико не схвата. Како поступати?

Дотакла Вас је Божија благодат, али – то није Ваше.Tо је исто као да Вам је звезда блеснула издалека. Блеснула иугасила се. А Ви сте опет у истој прљавштини. Ништа вишеније исто, јер сте видели светлост и душа више не може да сезадовољи оним материјалним. Шта радити? Треба просто ићика светлости – а то значи живети по Божијим заповестима. Иједном, даће Бог, задобићемо светлост. Али – то је тек накрају пута.

***

Опростите, али веома ме узнемирава питање о новимпасошима код нас у Русији. Да ли је истина да је на њимаброј 666? И шта радити…?

Ја не знам. Али, ако човек жели да види неки број, онга може видети било где.

***

24

Желим да будем Слободан човек, али зашто је, сахришћанске тачке гледишта, слобода тешко бреме?

Ја желим да будем Слободан. Истинска слобода нијетешко бреме; тешко бреме је греховна слобода, слобода угреху. Сви ми, који живимо на земљи, поражени смо грехом.Све наше душевне снаге и стремљена су изопачени. Човеку јесвојствено да воли слободу. И хришћанину такође. Али,хришћанин схвата да истинску слободу може да задобијесамо у случају ако се наша душевна стремљења поклапају саБожијом вољом, с вољом Творца овога света, ТворцаВасељене. Међутим, наше изопачено ја, стари човек у нама,то смртно не жели. Превише дубок пораз, прејака болест.Стари човек је неисправљив, он треба да умре. И када онумре, тек онда ће се уместо њега родити нови човек, истинскиСлободан. И ради тога, хришћанин одбацује своју греховнувољу и труди се да твори вољу Божију. У почетку – савеликим напором, али то је борба, а без борбе нико не добијанаграде. Слобода није вредна, ако није задобијена великимтрудом.

***

Моја пријатељица је уписала курс јоге и намерава да сеозбиљно бави мрежним маркетингом, који подразумевапродају кинеских препарата. Она је дубоко верујућадевојка и слуша свету Цркву. Мислим да моје речи немогу у потпуности да је убеде. Тражила сам ставправославне Цркве по том питању, али нисам га нашла.Молим вас, помозите ми!

Бављење јогом и православље су потпуно неспојивествари. Јога је за хришћанина потпуно неприхватљивадуховна пракса. Каква је ту уопште вера? А то, да јога нијесамо скуп вежби, већ и духовна пракса – у то нема никаквих

25

сумњи. Ваша пријатељица мора да изабере, или Црква илијога, јер је њихова комбинација немогућа.

***

Реците ми, молим вас, како да доведемо наркомана ускит? Младић сам изјављује жељу да се избави од теболести, а мени се чини да му, осим вере, ништа и нико немогу помоћи.

Бојим се, никако. Скит није место где се примајунаркомани. Правилно размишљате да му осим вере ништанеће помоћи, па ни скит у том смислу. Уколико се искренообрати Господу, Он га неће оставити на било ком месту. Али,потребно је искрено покајање. Ако тога нема, а постоји саможеља да се “избави од болести”, онда то више личи натрговину и то неће помоћи.

***

Благословите! Формулисао сам неколико питања постепену важности. Да ли је Исус Бог? У Писму постојеместа која томе противурече…

Ви просто немате вере. Ако будете покушавали датумачите својим умом свако место у Писму, скренућете сапута и погинућете. Смирите свој разум пред Божијомпремудрошћу. Свето Писмо је богонадахнуто и не можемо гаВи и ја тумачити. Ако тренутно нешто не разумете, а смиритесе, можда ће Вам Господ касније дати да схватите то место.

***

26

Пре недељу дана ми је умро муж…

Саосећам са Вама, али не могу много да Вам помогнемпреко интернета. Све што пишете – треба да саопштитедуховнику. Ја могу да Вас посаветујем само да се поуздате уГоспода. Сада треба да се смирите, а тамо ће Вам све битијасно.

***

Моја бака је верница и непрекидно је слушам какоговори: “Шта да се ради? Таква је његова (њена) судбина!Ето човек се роди и Бог му додељује судбину, ту ништа неможеш!” По томе човек не може ништа да промени. Ја сене слажем с њом. А како то бива да се човек обраћа каБогу и Он га спасава? Шта се у ствари ту дешава?Помозите нам, молим Вас, да се снађемо у нашим(могућим) заблудама?

Не, то није тачно. Не сме се веровати у судбину. Тозначи, ако си украо или убио, онда ниси крив – јер је тосудбина… Хришћанин не може да верује ни у какву судбину.Господ не врши притисак на човекову вољу. Постоје,наравно, околности које ми не бирамо, али главни изборизмеђу добра и зла је увек на нама.

***

Често сумњам у постојање Бога. Желим искрено даповерујем у Њега. Али се бојим да не погрешим наследећи начин: ако Бога нема, онда одлажење у цркву имолитве немају никаквог смисла.

Ако Бога нема – онда наш живот нема никаквогсмисла.

27

***

Живим у Молдавији и овде, из неког разлога, нијеприхваћено имати духовника. Исповеда те онај свештеникчији је ред тога дана да исповеда (у свакој цркви има понеколико свештеника). Понекад исповеда искуснисвештеник и веома добар јереј и после тога не ходаш, већлетиш, јер је душа тако лагана. Али најчешће исповедајујереји који не говоре добро руски, и лоше разумеју. Честоне слушају онога који се каје, већ сами почињу данабрајају тешке грехе које човек нема. Када кажеш да тониси урадила, или си већ исповедила, он те само пита дали се кајеш за своје грехе и чита разрешну молитву. Збогтога немам осећај да сам била на исповести, иако знам даје у тајни исповести свештеник само сведок и ја сеискрено кајем. Да ли је таква исповест правилна?

Ако сте се заиста искрено, од срца, кајали пред Богом,онда Ви не би требало да сте приметили да ли Вас свештеникслуша или не. И никаквих сумњи не би било. А шта да серади кад смо ми грешни људи и немамо истинско покајање,те нема ни плодова исповести. Риба тражи где је дубље, ачовек где је боље. Ако видите да имате користи од исповестикод искусног јереја, трудите се да идете код њега. Самонемојте мислити да је тај искусни – добар, а они “неискусни”– лоши. То је све од Вашег неверја. Да имате вере – од свихбисте имали користи.

***

Да ли поступам правилно што се трудим да не идем уцркву када се у њој служи Богослужење, чији смисао неразумем. Мислим да, ако само стојим и знам молитве ипесме које теку у време службе, онда гневим Бога. Трудимсе да се поклањам иконама у цркви када није у току

28

богослужење. Чини ми се да пре него што одем набожанску Литургију, треба добро да схватим њен смисао ида прочитам одговарајуће молитве, како би ми све билојасно. Да ли сам у праву?

Не, нисте у праву. У цркви се одвија заједничкамолитва, тако да чак и ако се Ви не молите – други се моле.Неко од отаца је рекао: "Једно Господи помилуј! у цркви јевеће од сваке кућне молитве" – и то је заиста тако. Наравно даје добро и потребно прочитати и схватити молитве. Али, аконе будете ишли у цркву, онда никада ништа ни нећетеразумети. Ту треба бити једноставнији, као што су ранијебили обични људи. Иако нису све одмах схватали,разумевање службе је долазило са временом, постепено.

***

Умрла рођака није била крштена, али сам је сањала какоплаче и како јој је лоше! Реците ми коме да се молим, икојом молитвом, како бих олакшала њена страдања наоном свету.

Да бисте се молили за некрштене, добро би било даузмете благослов од свештеника, духовника, због тога што ћетаква молитва неизбежно бити повезана са невољама које ћеВас потом снаћи. И за то треба бити спреман. Треба да семолите код куће онако како духовник благослови. Али, општеправило је да се о упокојењу не можете молити светитељима.Треба молити Господа и Мајку Божију за милост према тојдуши. Али, треба молити са смирењем, и не да буде онакокако ми хоћемо, него све треба предати у Божије руке. Господбоље од нас зна како и кога да помилује. Такође је веомадобро давати милостињу у име тог упокојеног човека.

***

29

Шта значи благослов (духовника, свештеника)?

Данас многи то потпуно неправилно схватају. Миследа, ако су добили благослов, онда он скида сваку личнуодговорност. Скоро као индулгенција. То је потпунонеправилно мишљење. Добијајући благослов од свештеника,ми молимо од Бога благодат за чињење неког дела. То неумањује, већ повећава нашу одговорност. Тиме ми узимамона себе обавезу да то дело посветимо Богу. Тако ће се од настражити одговарајући одговор. То се може појаснитипримером из живота.

Многи светитељи су упоређивали духовни живот сакуповином-продајом. И овде можемо да покушамо данаправимо аналогију. Када нешто радимо сами, то је као дастојимо на ћошку и тргујемо. Зарадили смо мало, али немамоскоро никакву одговорност. Друга је ствар ако молимопознаника (свештеника) да нам буде жирант у банци(благодат) за неко дело. Ту су могућности сасвим другачије,јер ћемо за кредит једном морати да одговарамо!

***

Читаш тако “дошло је озарење”, “Господ је посетио”,“озарила је Таворска светлост”, и ја верујем да људиимају таква искуства. Ја у свом духовном животувероватно ропћем (и уопште не треба да пишем о томе), панемам таквих просветљења, већ нешто од “то није помојој снази” до “нећу више”.

Озарења, о којима пишете, се дешавају људима каошто је апостол Павле, који је сваки дан предавао себе на смрт,ради Бога и ради ближњега. А зар ми тако живимо?! А акотако не живимо, онда треба трпети све о чему пишете. Да, исвоју немоћ и своје страсти… Али то није узалуд. Од свегатога душа задобија смирење. Не одмах, наравно, али с

30

годинама постепено, кап по кап, неприметно. А шта да серади? Треба трпети. Другога пута нема.

***

Није ли грех поштовати Божије заповести само радиспасења своје душе, а не због тога што је Господ тозаповедио?

Не, није грех. За хришћанина постоје три стања: слуге,најамника и сина. Слуга поштује заповести због страха одказне. То је први степен. И њега треба проћи. Најамник радиу нади да ће добити награду, плату у будућем животу. То једруги степен, виши од првог, али још увек несавршен. Трећистепен је – син. Син испуњава заповести, не зато што се боји,или што жели нешто да добије, већ зато што воли Оца. То јевиши степен. И ми смо сви на то призвани. Само пут ка томеније брз – то је цео живот. Али чак и ако не дођемо на ту меруовде, на земљи, али тежимо томе, радећи као слуга илинајамник, Господ може да допуни у другом животу оно штонам недостаје. Треба само искрено стремити ка Господу.

***

Шта значи “узимати туђе грехе на себе”?

Сложено питање, могу само да кажем оно штомислим. Уопштено говорећи, само Господ може да узме грехна Себе. Ми никако не можемо да избавимо другог човека одгреха. Али, можемо то да желимо. Можемо да се молимо задругог човека и да ради другог поднесемо неки напор. И то једобро. То је испољавање љубави. А љубав је повезана сасамоодрицањем. Господ, ради испитивања и доказивањаљубави, допушта невоље. Истинска молитва за ближњега јеувек повезана са невољом (иначе каква је њена вредност?). Иту можемо да се угледамо на Господа, да понесемо невољу

31

ради другога. И Господ може да помилује тог човека. Али ненасилно – “много може молитва праведника”, али и тај самчовек треба нешто да ради, или, у крајњој мери, да жели,иначе неће имати никакве користи.

И ево шта још треба запамтити: ако Господ жели дапомилује неког човека, онда сугерише неком другом жељу дасе моли за њега. Господ милује, али не због наших молитви,већ по Својој благости. Ако се ми не будемо молили, Господће наћи неког другог. И ако је тај човек достојан – Господ ћега помиловати.

***

Шта значи приносити покајање за родитеље?

Ја не знам шта то значи и нисам чуо за такву праксу уЦркви. Изгледа ми да је то неко ново учење. Молити се зародитеље – да. Давати цедуље на Проскомидији – да. Чак иневоље трпети за њих (наследност) – да. Али покајање – не.Како можете да се кајете за некога, када је покајање делоискључиво његове слободне воље. Ко сте Ви да покушаватеда станете између Бога и другог човека!?

***

Грех је јачи од мене. Цео мој живот је потчињен похоти.Жеља да јој се супротставим практично и не постоји.Како да се савладам? Како да научим да се молим, какоби Бог услишио моју молитву? Може ли се уопште нештоурадити у овој ситуацији?

Потребна је одлучност у борби са грехом. Прочитајтежитије Марије Египћанке. Најважнија је жеља да се не греши,чак и ако Вас грех савлађује. Ако не буде жеље за ослобађањеод греха, онда ни Господ неће помагати, јер Он не вршипритисак на човекову вољу. И не треба очајавати, наравно.

32

***

Због чега немам снаге да се борим са грехом? Свипретходни греси се враћају. Све што је, рекло би се,отишло са претходним трудом, можда и већим, све почињеда се враћа. Можда је то самољубље, гордост, расејаност?

Да, све то. Вероватно Ви желите да се борите сагрехом својим силама, и Господ Вам показује да немате снаге.Треба се смирити, па тако и у односу на своју немоћ. Само, тоје дуг пут. Смирење се задобија многим невољама. Али,најважније је – не очајавати.

***

Реците ми, молим Вас, због чега је пушење грех?

Због тога што је то страст. Покушајте да га оставите.Је ли лако?

***

Живим сама са дететом и немам стан. На исповести су мирекли да се смирим и уздам у Господа. Објасните ми какото. Не разумем.

Смирити се значи имати мир, мир унутрашњи – саљудима, са околностима, са својим несавршенством. То незначи да ништа не треба радити, само склопити руке. Не! Митреба да радимо све што зависи од нас за решење проблема.Али, треба знати да је све у рукама Божијим. Господу нијетешко да нам дâ све за овоземаљску срећу. Али, да ли ћемоонда мислити на Господа? Шта би тада било са нашимдушама?

Ми одлично знамо ко су наши најбољи пријатељи. Зарсу то они с којима смо јели и пили? На њих ћемо заборавити

33

за дан. Најбољи пријатељи су нам они с којима смо савладалитешкоће. Не благостање, већ невоља узвишава и облагорођујечовекову душу. Господ све то види. Он зна шта нам је заистана корист и колико можемо да понесемо. Он зна кад да насутеши. Уздати се у Господа, значи уздати се у Његову светувољу. Да, то је тешко, пошто у својој нутрини осећаш даГоспод не даје оно што ми хоћемо.

***

Реците ми које молитве да читам како би ми се мужвратио и да сачувам породицу?

Молитва није истеривање демона, нити некопреобраћање некога. Треба се молити да буде Божија воља, ане онако како ми хоћемо. Не кажем да можда није Божијавоља да Вам се Ваш муж врати, али то треба молити сасмирењем и бити спреман на било какав резултат. За то семожете молити светој Ксенији Петроградској.

***

34

Недавно сам први пут одлучио да се исповедим. Прочитаосам књигу о томе и, једном увече, почео сам да сеприсећам својих грехова. Било их је толико много, да самситним словима исписао два листа А4 формата. Наисповести сам због узбуђења све заборавио и јако малорекао. А свештеник, наравно, није могао да прочита свешта сам написао и прелетео је летимично по мојимпапирима. Сада се бринем да ли су ми опроштени сви тигреси? Чини ми се да би требало да јесу, јер Бог зна штасам ја тамо написао и донео на исповест… Осетио самвелико олакшање тог дана после Причешћа…

Ако сте осетили олакшање после исповести, какав Вамје онда још доказ потребан? Наравно да Вам је Бог опростио!Јер Ви се Богу исповедате, а свештеник је само сведок.

***

Највише од свега ме муче жене! Не, ја желим да имампородицу и децу, али бих волео да имам једну жену, аосећам страст према свима које су по мом укусу. Шта дарадим? С великим напором сам се смиривао. Схватио дами то није потребно. И код куће је сада све нормално, аликада изађем на улицу… Не могу мирно на њих дагледам… Други неки пут ми се чини да ћу заплакати одрастројства… Како да правилно поступим? Јер, Господкаже да се на жену не сме гледати са пожудом, али не кажешта се не сме гледати. Он захтева душевну чистоту одмушкарца, која му омогућава да на жену гледа без похоте.Како задобити ту чистоту? Јер, само затварајући очи,чини ми се да се не очишћујем, већ се само скривам.Можда овде нешто не разумем?

Жене не треба гледати. Само свети могу да посматрајубез пожуде. За нас је то веома узвишено, скоро недостижно.

35

Да, затварајући очи ми се скривамо. Али у томе је и смирење,јер ми као да пред Богом признајемо да ништа више неможемо да урадимо. А Господ гледајући наше смирење,постепено ће чистити Ваше срце.

***

Посаветујте ме како да се односим према ближњима? Ониме, благо речено, нису схватили и веома су се зачудилизбог моје вере, чак су се и уплашили. Почели су страшнода ме муче, одговарају ме од вере, па ми сугеришу каконешто није у реду са мојом главом, те да сам постаофанатик. Моја породица је неверујућа…

Према ближњима се треба односити са љубављу,добрим жељама, али и са одлучношћу (по питањима вере). Нетреба потпадати под њихов утицај, ни дискутовати с њима,нити нешто доказивати. То само може да изазовеозлобљеност. Најбоља проповед је – проповед сопственимживотом.

***

Обратио сам се Богу на чудесан начин! Истина, ни самјош не схватам како такве промене могу да се десе за дани по. Страшно ми је да гледам на свој протекли живот иживот осталих Московљана, које срећем на улици и упревозу. Реците ми, молим Вас, каква су била Вашаосећања после отварања духовног вида? Да ли вам је билотешко да схватите да је живот у његовом обичномсхватању већине људи највећа обмана, заблуда?

Отварање духовног вида код свих бива на разненачине, код некога одмах, а код некога постепено, токоммногих година. Али то "прогледавање" је само почетак пута, адаље човек расте духовно, па се, као и при телесном расту,

36

мења његов поглед на свет. Један поглед на свет има дете,други младић, трећи мушкарац, а четврти старац. Људи којису тек пришли вери, имају веома категоричан поглед на свет.Ту је најважније да се не осуђују људи који их окружују.

Да, неверујући људи се налазе у заблуди и за многе,живот протиче у обмани. Али, треба научити волети људе,састрадавати са њима. Истинска љубав је наравно превисокои само поједини доспевају у ту меру. Али, љубав почиње одмалог – рецимо, уздржати се када те увреде, не рећиувредљиву реч као одговор, иако све унутра кипи – и то јељубав иако најмања.

***

После Ваксрса треба отићи на гробље рођацима ипомињати их, а шта ако се не зна за места где сусахрањени неки рођаци?

Ако је то са молитвом, и одслужи се парастос, упалисвећа – онда је то наравно добро. А, ако је са вотком и јелом,то је онда богохулни обичај, који нема никакве везе саЦрквом. Ако не знате где су вам неки рођаци сахрањени, ондапарастос може да се одслужи или у цркви, или на гробљу –како желите.

***

37

Неочекивано ми се у глави појављују свакојаке прљавефантазије и мисли осуде свештеника и других људи, апонекад и хула на Светог Духа, на иконе. То ме веомаузнемири и одмах почињем да молим опроштај од Бога ида себе осуђујем… Да ли се треба исповедати за таквепрљаве помисли, које се појављују ниоткуда? Да ли сам јабогохулник? Како да се борим с тим?

Не, ви нисте богохулник. То није Ваше, то су хулнепомисли од непријатеља. Просто не обраћајте на њих никаквупажњу.

***

Можда вам пишем ово писмо по свом неверју, али ме језаболело… Са уважавањем се односим према подвигуВаше братије и све доле написано се односи пре на клир,него на Вас…

Ви немате питање, већ читаву науку. То не смете дарадите, јер сами уништавате своју душу. Све што пишете,прожето је духом осуде. Наравно да у цркви (земаљској,војујућој) постоје недостаци, и то вероватно доста њих. Аликаква год да је она, било крива, било коса, било још каква, онанам је мајка. А мајке не изгоне и не мењају. Црква никаданије поставила себи у задатак (као бољшевици) устројењецарства правде на земљи. Ту сте много у заблуди. За нас јеова земља пут у Царство Небеско, и не више од тога. АПатријарха не осуђујте. Знате колико му је тешко? Коликоима свакојаких групација, токова… И како све то спојити, дане буде раскола, усмерити тако огроман брод да се не насуче.Наравно, и Свјатјејши има своје недостатке, и он је човек.Али треба судити по плодовима, а они се данас виде – коликоје раније људи ишло у цркву, а колико данас; колико јеманастира отворено; Црква је добила слободу, већу него приСиноду. У њој постоје сви услови за спасење, а то је

38

најважније. Господ нас неће питати за грехе Патријарха, већза наше сопствене. О томе треба у првом реду размишљати, занас је то најважније. А ви о томе ништа не говорите.

***

Реците ми, молим Вас, две године сам у браку с мужем,деце немамо, а узрок је “мушка неплодност”. Шта дарадимо? Венчани смо у цркви, трудимо се да сепричешћујемо и идемо у цркву. Можда би света местамогла да нам помогну? Молимо Вас за савет.

Можете да идете и на света места, као и молебан да сеодслужи. Али, најважније је да се смирите и да положите свунаду на вољу Божију. Како год да буде, за све требаблагодарити Господу. Он најбоље зна шта нам је на корист.

***

Живим са родитељима пензионерима. Они су неверујућиљуди. Имам жељу за монашким животом, али родитељи, исви рођаци, желе да се оженим. По њима, ако нисаможењен – ништа ни не вредим. Кажу да бежим од живота.Не могу да их оставим, јер треба да им помажем. Али,најгоре се осећам због тога што не рађам нове људе заОтаџбину, већ бежим од тога.

Брак је потребан из два разлога: први је да се нераспаљујете похотом, због чега је боље живети у браку, негобити савладан помислима. И друго: треба научити живети задруге, а не за себе. Када човек живи сам, он се претвара уегоисту. Ако живите са старим родитељима, то Вам ондазамењује породицу. А за овоземаљску Отаџбину немојте сеузнемиравати. О њој брине Господ.

***

39

Раније сам, после причешћа, осећала олакшање и радост,а сада као да имам неки камен на души. Ништа ми недоноси олакшање, ни молитва, ни причешће. Грешимо насваком кораку и чини се да нам нема опроштаја. Каозатворени круг, исповедио си се, причестио и опет падаш угрех…

То треба решавати са духовником. Хришћанство нијесамо радост, то је пре свега крст. Дете не хране цео животмлеком, већ дође време и да га одбију од сисања, иако се тоњему не свиђа.

***

Реците ми, часни оци, који су путеви борбе са блуднимпомислима и гресима за мирјанина.

За мирјанина постоји један пут, а то је законски брак.Раније, чим би родитељи видели да је њихов син (ћерка)зрео/ла за женидбу/удају одмах су то и уређивали. При чемује то било веома рано, са 15-16 година. Зато није било таквихпроблема, и породице су биле јаче.

***

Десило се тако да ме је Господ довео у контакт са женомкоја носи у себи духа. Када бих нешто помислио, она би миодмах одговарала. Али тај дар се може добити и однепријатеља? Како проверити те људе?

Такве људе треба проверити по плодовима, то јест –по делима. Само по себи читање (или погађање) туђих мислијош ништа не значи. Први плод духа је – смирење. Акоосетите да, чим се дотакнете самољубља “духоносца”, он нато реагује – никаква даља испитивања нису потребна, то је

40

прелест. Ако све време имате неке сумње, то је онда лош знаки боље је оставити таквог човека.

Истински духоносац скрива своје дарове и никаданишта јавно не показује. Циљ истинских дарова је – служењеспасењу ближњега, а циљ лажних дарова је привући погибијишто је могуће више људи. Истинско чудо увек има веомадубок смисао. Оно треба да пробуди и призове душу напокајање, а лажна су потпуно бескорисна и празна. По таквимпитањима боље је не ослањати се на свој разум, јер требапоседовати велико духовно искуство да бисте правилноразликовали сличне ствари. Боље је у таквом случају прибећиЦркви, како би Вас Господ уразумио, и с вером питатисвештеника на исповести. Мислим да Вас, у том случају,Господ неће оставити.

***

Како треба схватити Христове речи: “Оставите мртвимада сахрањују мртве”?

Читајте свете Оце, например Теофилакта Бугарског,тумачења Јеванђеља. Тамо он све објашњава веомаједноставно и добро.

***

Добила сам благослов једног руског старца да идем уманастир. Али га још нисам испунила, јер живим у свету.Немам још ни 30 година, желим да видим свет,пропутујем, помогнем мајци. Али, у души нема другогпута сем монашког. Међутим, нисам тако јака нифизички, ни духовно… Сумње о свом путу разарају мидушу већ неколико година.

А због чега сте узимали благослов? Ви треба даодлучите и изаберете. Само то, о чему пишете, не иде једно с

41

другим. Или “желите да видите свет” или “не желите другипут, сем монашког” – то су две неспојиве ствари, чакпротивуречне.

***

Шта је то нестицање?

Нестицање је када живите по Господњим речима: "Небрините се о сутрашњем дану, доста је сваком дану његовогзла". Ако се те речи примене на нас, то онда не значи да целуплату треба потрошити за један дан, а за сутра ништа неоставити. То значи да не треба стварати планове забудућност, већ сву наду треба положити на Господа. То незначи да уопште не треба имати никакву уштеђевину, као например за куповину куће и слично. Али, не треба се срцем зато везивати. Сетите се Јова, он је био богат човек, али јењегово срце било с Богом. Када је био лишен свега, рекао је:"Бог дао, Бог узео. Нека је благословено Име Господње". Илинаш свети Јован Кронштатски: реке новца је добијао, а довечери би већ све поделио коме је било најпотребније.Уопштено говорећи, хришћански однос према богатству јеследећи: ако си сиромашан, онда не тежи да се обогатиш,буди задовољан тиме што имаш, а ако си богат онда тобогатство не сматрај својим, јер ти га је Господ дао радиопштег добра. То јест, богатство треба да служи општемдобру, а не својим похотама: само онда оно има некооправдање.

***

42

Реците ми шта да радим, ако су околности такве да немаммогућности да се разаберем у својим проблемима, дачитам Библију и извлачим закључке. Просто, немаммогућности да решавам проблеме. У почетку самразмишљао, тражио смисао живота у новцу и сличном…

Треба просто живети по савести.

***

Мој рођени брат је изненада психички оболео. Једва јеуспео једном да се причести, а после тога никако. Напорному је да одстоји целу службу, а да не говоримо већ оисповести и канону. Ако неко од братије има искуствоопштења са душевно болесним људима, молила бих да насмало посаветује.

Ту постоји само један начин, а то је – односити се сљубављу према тој особи. Са искреном, нелицемерномљубављу, јер болесник то префињено осећа. Крст је тежак,наравно, али ако га будете носили без роптања, онда је то ињему и вама на спасење. А зашто би морао да престоји целуслужбу, или ишчита каноне, да би се причестио? Тиме га самомучите, њему све то болест замењује. Тражите благослов одсвештеника да долазите у одређено време, како би се Вашбрат причестио. Мислим да ће Вам сваки свештеник изаћи усусрет.

***

Мајка ме прави “црном овцом” у породици, пошто немамкаријеру. Треба ли да прекинем односе са њом?

Хришћанин треба да прашта онима који га вређају, апосебно родитељима.

43

***

Ја сам човек који има жену, дете, који је маштао да имадобар посао, да се бави бизнисом и тако даље, али баш јесве то постало мој терет. Ја бих с радошћу оставио свадобра овога света и отишао у манастир. Шта мисаветујете?

Не могу сви све да оставе и оду у манастир. Ни уманастиру такође није данас све тако једноставно. Господсвима, и на сваком месту, жели спасење. Ви можете даоставите добра овога света и у таквој ситуацији. "Онај којиима жену, као да је нема, и онај који купује, као да не купује".Није важно то где живите, већ где је Ваше срце. Ако је Вашесрце с Богом, онда ћете и у свету бити као у манастиру, а акоје оно са светом, онда вам ни манастир неће помоћи.

***

Може ли се овде говорити о смирењу и својој обавези упреданости пред вољеним и блиским човеком? Тригодине се виђам са ожењеним мушкарцем (првим ијединим у свом животу). Може ли да буде на користнаставак таквих односа, као доказ вере, наде и љубави? Иразматра ли Црква у таквим односима “сиво”, или утаквом односу јесте, и треба да буде, само “бело” и“црно”?

У таквим односима не може бити никаквихполутонова између – то је смртни грех. А и Ви то самиосећате, јер вам савест не да мира.

***

44

Реците ми, молим Вас, ком светитељу се треба молити придушевним болестима (шизофренији)?

Не знам за неког одређеног, али сви свети нас чују иволе. Молите се оном светитељу који Вам је највише присрцу. Најважније је да не остављате молитву.

***

Ћерка ме тера из куће. Деца и ја јој сметамо. Деца су секрстила, слава Богу. На интернету се на кратке молбе запомоћ, на жалост, одазивају само секте. Идем у једнуцркву већ 14 година, али тамо никоме нисам потребна.Друже се они који могу да поделе своје утиске сапутовања у Израел, или у Грчку. Они вероватноподржавају једни друге. А моја деца могу да скрену спамети од лоше ситуације у кући. Шта да радим? С киммогу да се посаветујем?

Треба се уздати у Бога. Свако има свој крст – Витакав, неко други онакав. На овој земљи сви страдају, некоовако, а неко другачије. Нисмо овде дошли да бисмоуживали. Господ је рекао: "Чак и ако мајка заборави своједете, Ја га нећу заборавити". А треба да се посаветујете садуховником, са свештеником код кога се исповедате. НекаВам је Господ у помоћи.

***

45

Ове године сам, по Божијем Промислу, донела одлуку дасе замонашим, али ме моле да постанем кума једномноворођенчету. Да ли ћу себи тиме затворити пут уманастир, ако пристанем? И неће ли то бити за душунепотребна привезаност за свет?

А по чему је то привезаност за свет? И јеромонасиимају своја чеда. Свет су страсти, а духовно сродство немавезе са тим.

***

Како заборавити бившу љубав? Помозите!

Време лечи све.

***

Већ две године не живим са својом супругом. Брак јевенчан у Православној Цркви, али се десило тако да смосе разишли. Обоје нисмо могли да издржимо такве односе,а пре свега неразумевање! Уопштено говорећи, обоје смокриви. Супрузи је тренутно веома тешко (мајка јој је удругом граду), а ја сам такође разочаран. Оче, посаветујтеме шта да радим?

Најбоље је да питате духовника и добро би било даВас он познаје одавно. Али, ако је брак венчан у цркви, ондасе не треба разводити тек тако, већ само због веома озбиљнихразлога. Брак није само извор радости, већ пре свега крст,који Бог даје и који треба носити. Шта да радите? – Не знамтачно, али у сваком случају не треба журити. Пре него штоурадите нешто важно, треба се смирити, сачекати да прођенеко време да дођете к себи.

***

46

Посаветујте ме коју духовну литературу да читам.

Треба читати духовну литературе која загрева душу.То су као прво Житија светих, потом “класика” – Духовни лугсветог Јованa Златоустoг, светoг Теофанa Затворникa, светoгИгњатијa Брјанчаниновa, светoг Тихонa Задонскoг,Инокентијa Херсонскoг, а од савремених – митрополитaВенијаминa (Федченковa). Треба читати помало, али свакидан. Нема јединственог рецепта шта треба читати – некомеодговара једно, а другоме друго. Област Вашег читања ће семењати и по мери Вашег духовног узрастања. Правило је дачитање треба да умирује душу. Ако после читања осећате надуши тиху радост и мир, то је добар знак, а ако сте паксмућени – боље је онда ту књигу одложити. Премасавременим ауторима треба бити веома обазрив, и добро бибило да питате духовника пре него што нешто савременопочнете да читате.

***

Нисам ожењен, немам духовника, нити пријатеља,тренутно сам без посла, а из неких "непознатих” разлогами не полази за руком да нађем посао. С радошћу бихотишао у манастир, али не знам да ли је то Божија Воља.Родитељи ме наравно не би пустили, али сам читао уЖитијима светих да су многи одлазили у манастир мимовоље родитеља. Како сазнати да ли је Божија воља даоставим овај свет?

Све о чему пишете још није разлог да идете уманастир. Треба обавезно да нађете духовника. Не старца, већпросто свештеника, који Вас познаје и може да Васпосаветује.

***

47

Током године сам неколико пута разговарао са старцемпротојерејем Михаилом Трухановим, саветовао се са њимпо духовним питањима, међутим нисам некако смогаоснаге да га питам да постане мој духовни отац, иако сам семолио, и молим се, за њега као за свог духовног оца. Да липоступам правилно, а ако не, како да нађем духовног оца?

Мислим да правилно поступате. Али, треба с неким дасе саветујете, иако то не мора да буде обавезно духовни отац.

***

Неко време сам био на послушању у манастиру. Игумантог манастира ме је посаветовао да узмем благослов однеког старца и да се замонашим, или да останем у свету.Да ли имате информацију где могу да нађем старца којиможе да ме посаветује?

Не знам. Мислим да Ви сами треба да донесетеодлуку. Ако Вам је настојатељ већ рекао да узмете благословод старца, онда ће Вам можда указати и на старца.

***

Реците ми, молим Вас, како да припремим ћерку за првуисповест? На шта да обратим пажњу?

То је најбоље да питате свештеника који ће јеисповедати. А треба исповедати оно што Вам је на савести –тако и дете треба научити.

***

48

Да ли у Русији још постоје старци као што је то биоСерафим Саровски?

Ја не знам за такве.

***

Да би неко био радник у манастиру, да ли је обавезно дадобије благослов духовника, да има духовника и да будепарохијан конкретне парохије?

Пожељно је наравно, али није обавезно. Настојатељодлучује кога ће да прими, а кога не.

***

Како се правилно обраћати монаху или настојатељу, кададолазиш у манастир?

Духовним лицима се треба обраћати са “оче” или“отац”.

***

Током неколико година сам парохијанка једне цркве(подворје познатог манастира). Када сам први пут дошлау ту цркву, никога тамо нисам познавала и помислила самда ће први свештеник кога сретнем бити мој духовник.Током наредних година сам боље упознала свогсвештеника и што сам га више упознавала, то ми се мањесвиђао. Сада је дошло до тога да уопште не желим да сеисповедам код њега (раније сам то радила), а безисповести не могу да се причестим, тако да сам од јануарабез Причешћа. Сама црква ми се веома свиђа, имамнамеру да ту идем и даље, али није учтиво изабратидругог свештеника у истој цркви. Тако да тренутно идем

49

на службе, али се не причешћујем. Шта да радим? Да лими саветујете да променим духовника и кога да изаберем?Или да се преломим и останем са овим?

То сами морате да одлучите, ја могу само да кажемоно што мислим. У односу са духовником, најважнија јекорист за душу, а не да ли Вам се свиђа или не. Неправилно јеизабрати првог духовника кога сретнете, потребно је време дасхватите ко Вам одговара. Али, и мисаона борба у односу надуховника је такође нормална појава. Треба да разлучите дали Вам непријатељ убацује помисли против духовника, илиВам тај свештеник не одговара. Ја не знам, али у свакомслучају то што се не причешћујете – то само по себи већзначи да Вас непријатељ савлађује. То је у сваком случајумного горе, него ићи на исповест код другог свештеника. Наисповест не идемо човеку, већ Христу. Духовне савете требаузимати, а може се исповедати код било ког свештеника.

***

Чему живот (без поука)?

Ниси написао како се зовеш, те ћу ти се простообраћати са “ти”. Апостол је у једној посланици написао:“Ако Христос није Васкрсао, онда смо ми (хришћани)најнесрећнији људи на земљи”. Све што пишеш је истина,тешко је живети на овој земљи, и теби је тешко и мени јетешко. Понекад се чини да је цео живот – једна бескрајнаневоља. Али Христос је Васкрсао! И због тога имамо наду,постоји царство незалазне светлости и истине. Имамо збогчега да живимо и чему да тежимо, иако је овај живот такотежак и неподношљив. Али то је тамо, а овде свако од настреба да узме свој крст.

Пишеш да не осећаш да водиш истински живот –имаш много грехова, недостојан си. Да, то је тако, али Господти је дао крст и, ако га будеш носио, Господ ће те

50

помиловати. Крст ће те преобразити и бићеш други човек.Крст узводи на небо, другог пута нема. Сви наши греси,неправде, су ништа пред Божијом љубављу – као шака пескау односу на океан. Само је један грех страшан, а то је –очајање. Колико год да је тешко – не треба очајавати, јерГоспод зна боље од нас шта нам је на корист. Ако будештрпео ради љубави Божије, доћи ће време када ћешблагодарити Господу што ти је то послао. Само никада неочајавај. Извор живота је у Цркви, у њеним Тајнама.

Писао си да идеш у цркву и то је добро. Али, у црквису најважнији исповест и причешће, то је извор живота. Безтога нема спасења. У људе се не треба уздати, већ у Бога.Господ је рекао: "Ако и мајка заборави своје чедо, Ја га нећузаборавити". А људи? – сви смо ми грешни. Ангели су нанебу, а ми хóдимо по земљи, тако да немој судити људимастрого. Сети се и ти сам: да ли си им много тога доброгучинио, па да од њих можеш исто то да очекујеш? Има јошдобрих људи, иако се то одмах не види, али има их.

А што се тиче женâ, пријатељâ, посла – да, наравно,свако то жели. Али, запамти: нисмо дошли у овај свет дабисмо уживали, већ је овде крст. Смируј се пред Богом,ослони се на Његову промисао о теби и Он ће ти послати свешто ти је потребно, иако можда не тако како ти мислиш и нетада када ти желиш. Господ највише од свега од нас очекујесмирење, а не подвиге и завете. У томе је смисао свега. Свинаши падови и греси нас смирују. Само не очајавај. А ако сесмириш, доћи ће и радост, али не ради овоземаљских блага,већ од Самог Господа. И ту радост нам ништа не можеодузети.

***

51

Ко одређује послушање монаху? И да ли се при томеузима у обзир његова молба или мишљење?

Игуман одређује послушања, а монахово мишљење сету не узима у обзир. Шта више, оно је штетно. И обично седешава тако да мора да ради оно што му се не свиђа.

***

Муж и ја имамо одраслог сина, који већ дуго временаништа не студира нити ради. Дању одлази код пријатеља,а увече се враћа касно, често пијан. Све смо му већ реклишта је требало. Посаветујте нас како да се понашамо ишта да радимо у таквој ситуацији.

Таква питања треба постављати парохијскомсвештенику. А ми, монаси, немамо породице. Ја не знам. Свезависи од конкретних околности, од карактера Вашег сина. Тунема уопштених рецепата.

***

Озбиљно размишљам да по завршетку факултета одем уманастир, али најпре бих желео да неко време живим усвету по монашким правилима.

Није исто бити у свету и у манастиру – то је великаразлика. Боље нађите неко манастирско подворје и идитетамо. Обавезно тражите благослов духовника за испуњавањемолитвеног правила и поста.

***

52

Реците ми молим Вас шта је то смртни грех?

Смртни грех је грех који доводи до смрти душе игубитка благодати. Ако човек умре непокајан у смртномгреху, онда иде у пакао. То је сваки тежак грех, као што су:сви облици блуда, убиство, сурова увреда, издаја,богохуљење и тако даље.

***

Још у детињству сам желео да одем у манастир, али збогсветске сујете то никако нисам могао да урадим, а и мајкаби остала сама у свету. Могу ли да одем у манастир иоставим мајку саму?

Ако вам она допусти – онда, да. А иначе, хоће ли тобити благослов од Господа, ако оставите родитеље устарости?

***

Ја сам муслиманка, а мој муж је православан, имамозаједничко дете, коме ће ускоро бити пола године. Следећенедеље планирамо да га крстимо – да ли је то могућепошто сам ја друге вере? Да ли ја могу да присуствујемкрштењу? Како да изаберем друго име, да ли премадатуму рођења?

Да, можете да га крстите и да присуствујете накрштењу, као и у цркви на служби. Не можете да учествујетеу тајнама Цркве (исповест, венчање, причешће светимХристовим тајнама, и тако даље). Руска Црква је веоматолерантна према иновернима и односи се према њима сасастрадањем и љубављу, као према заблуделој браћи. Име себира према празнику светитеља који се слави тог или неког одпретходних дана, и тај светитељ ће бити небески покровитељ

53

Вашег детета. Међутим, то је просто традиција Руске Цркве,то уопште није обавезан услов.

***

Савладава ме демон хазарда. Имам страст према играмана аутоматима за игре. Нисам глуп човек – све схватам: ида је то велики грех и да тамо људе обмањују. А ипак менешто силно вуче тамо. А када изгубиш новац, тешко тије на души. Али ме опет вуче да идем тамо. Како даобуздам ту страст? Шта да радим? Можда постоји некапосебна молитва?

Служи се молебан пред иконом Мајке Божије “Чашакоја се не испија”. А уопштено говорећи, као и са свакомдругом страсти, треба се борити молитвом, али и сам требауложити одређене напоре.

***

Сањам снове у којима боравим у цркви, присуствујем наслужби, разговарам са свештеником, бежим од оних којиме гоне и спасавам се у цркви. Знам да сновима не требаверовати, али можда ви можете да ми их разјасните? Илија посвећујем много пажње томе? Реците ми је ли толоше?

Сновима не треба веровати, као ни обраћати пажњу нањих. То треба све рећи духовнику на исповести.

***

Једна жена (верујућа), која редовно посећује света места иразговара са духовним лицима, разговарајући са мном иборећи се за моју душу, позива ме да одбијем ИНН,кредитну картицу (на коју добијам плату), говорећи о

54

томе да је остало још мало времена до краја времена.Када сам покушао да јој опонирам тиме да је отац ЈованКрестјанкин тешио нас многогрешне, био сам шокиранодговором: – "А знаш ли ти да он није прошаомитарства?!" На моје питање, "Одакле таква сакралнаосведоченост?", одговор је био: "Ко си ти? Ко сам ја?Постоје истински монаси којима је по Божијој милости,јављено виђење о посмртном уделу великог старца".

Ја не знам да ли сам истински монах или не, ја не знамда ли су добре или лоше картице и пасоши, нити да ли јеостало много или мало до краја времена, и још много тогавероватно не знам.

Али зато једно знам, и то чврсто, – свети Оци сузаповедали: "Ако пред тобом клевећу на твог духовника,запуши уста клеветника". То је лаж и клевета оца Јована. Коод њих може да каже да отац Јован није имао благодати?Нико, зато што сви знају да је то лаж. Ко од њих може унечему да разобличава оца Јована? Нико, јер је његов животтекао пред нашим очима. И тада долази клевета: још заживота су клеветали на њега, приписивали му писма која нијеписао, речи које није говорио. Али, отац Јован је јасноизразио свој став, разобличавао клеветнике – и они су моралинешто да кажу. А ево сада, када отац Јован не може сам даодговори, опет је све почело. Само ме једно ту теши – штомогу да исповедам своју веру и заступам оца Јована. Мождаће и он мене тамо заступити. Не знам да ли ће та жена, и тимонаси, проћи митарства, али нимало не сумњам у то да ћедати одговор за клевету и за то што смућују неукрепљенедуше.

***

Имам духовног учитеља, али је он парохијски свештеники не може да проникне у моју ситуацију, а ја треба да

55

направим избор: да ли да студирам или да почнем даразматрам манастир?

То ви сами треба да одлучите. А духовник, иако је имирски, он Вас познаје, зна Ваше наклоности. Треба се имолити да вам духовник не даје савете по свом уму, већ да гаГоспод уразуми.

***

Помаже Бог! У августу 2006. године сам била на острвуВалаам са групом поклоника из Пскова. На пут ме јеповела моја рођена сестра-близнакиња, која је веомаверујући човек. Она је пришла вери пре неколико година,иако смо одрасли у неверујућој породици, како то садасхватам. Ја никада нисам могла да је разумем и све времесам богохулила, иако је у души одувек постојала вера уБога. У моју главу никако није улазила вера у ХристовоВаскрсење, у Божију благодат, у чуда.

Али када смо били поред скита Свих Светих, евошта се десило: из скита су се вратили мушкарци и међуњима и мој рођак, који је био потресен и рекао: "Богпостоји!". Од њега то нисам очекивала да чујем.Свештеник је рекао да су у скит довезли икону, он језамолио за благослов да је покаже нама, женама (поштонама није дозвољен улазак у скит). Помислила сам: "Пашта? Још једна лепа икона". Икону Мајке Божије суизнели наш свештеник и још један монах (како се потомпоказало, иконописац из бугарског манастира на СветојГори, а потом је он путовао с нама до Петрограда). Иконаје крвоточила и моја душа је била потресена. Ја не знамшта је то било, али ми је цело тело дрхтало. Свакимделићем свог ума и тела осећала сам усхићеност, радост,веру, осећала сам да Мајка Божија ту, нада мном (био је

56

то физички осећај нечије најснажније енергије, нечијегприсуства). Душа је од свега тога просто занемела,покушавајући да задржи сва та осећања. И није ништапитала, само је у све поверовала! Оче, реците ми одакле јебила та икона?

Шта је било? Господ и Мајка Божија су Вас посетилиСвојом благодаћу, призивају Вас да не погине Ваша душа.Највеће чудо је обраћење грешника, а одакле је икона, то незнам, можда је њу сам иконописац донео. А зар је то таковажно?

***

У последње време сам почео да осећам као да имам крила,шта је то?

Вероватно прелест. Такве ствари треба говоритидуховнику на исповести. И то обавезно. И што брже то боље.Иначе се може погинути.

***

Како истовремено имати љубав и мир у срцу према нашојзаблуделој браћи и не гајити илузије на рачунјеретичности неких учења Западног раскола?

Како истовремено имати љубав и мир у срцу преманашој заблуделој браћи? По мени, апостол Павле каже: "Ко сити да судиш туђем слузи, стоји ли он или пада". Ви не знатекако ће им Господ судити. А најбољи начин да их убедите унешто је – Ваш живот. Ако брат увиди реалну разлику, то јеонда уверење, а иначе разлика остаје само на речима.

***

57

Могу ли нечим да Вам заблагодарим, да ли Вам је нештопотребно?

Ја сам монах, све што сам имао, оставио сам. Алиможете да помогнете манастиру, у подршци и развоју сајта.Ако сте одлучили да нешто пошаљете, пишите нам наmail@valaam.ru, и бићемо Вам веома захвални.

***

Имам добру породицу, жену и децу. Имам и посао,посећујем цркву, али често није тако како бих желео.Последњих две-три године, веома често размишљам омонашком животу, али одлично схватам да ми је Бог даоћерку и жену и да имам одговорност пред Богом ипородицом. Посаветујте ме, молим Вас шта да радим (илине радим) у тој ситуацији?

Треба носити свој крст. Мислим да су Ваше мисли оманастиру – мисли о томе како да сиђете са крста. А да ли ћеГоспод да благослови такво монаштво? Чини ми се да неће.Монаштво се често издалека чини сасвим другачијим и акоодете у манастир после неког времена можете да променитесвоје мишљење. Господ нас спасава не баш тако како мимислимо и може да се деси да када дођете у манастир да се наВас свали баш то од чега желите да побегнете. Нама су заспасење потребне невоље, да бисмо савладали своје страсти, ањих носите са собом и у манастир. И још мислим да је Вашестремљење ка монаштву – у ствари стремљење премаунутрашњем животу, а то је добро. Али, то можете даостварите и у породици. И још нешто: Господ све људе желида доведе у савршенство, било монахе или мирјане. Ичовекова духовна величина не зависи од тога да ли он носимантију или не, већ колико је заволео Господа.

***

58

Како да се избавим од раздражљивости? Дуго времена већпокушавам да се борим с тим, али се ништа не дешава.Покушавам да живим хришћански, али сваки пут падамјош дубље у јаму греха, после чега ми се јавља депресија.Већ ме је срамота да молим опроштај од Господа јер,после тога, како затражим опроштај, опет грешим тимистим грехом, само још већим него раније.

Не полази Вам за руком, јер немате смирења. Смиреничовек зна да је грешан и не очекује од себе ништа високо. АлиВаша борба има смисао – Господ кроз пад смирује Вашудушу – и то је најважније. Али не треба само очајавати. Таборба је дуг пут – за цео живот.

***

Пет година сам имала за духовника свештеника кога самвеома уважавала. Сада су га рашчинили. А он је многогодина био пример за мене, те сада имам разне сумње.Како сада да живим? Није лако наћи духовника код нас.

То је све тешко, наравно, али шта радити? Треба сеуздати у Христа, а не у човека. Ангели су на небу, а ми смосви грешни људи. И свештеници такође. А шта би лакшебило? Размислите како су верујући живели 20-30-их година.Колико је свега тамо било и сами знате. И ипак су ишли заХристом. Шта радити? Тражити духовника и не одрећи севере.

***

Како разликовати смирење и трпљење од –малодушности?

Истинско узвишено смирење већ се скоро нигде неможе видети. Смиреног човека не можете увредити. И није

59

важно како га бију, јер ударац као да пролази кроз ваздух, недотичући га. А ако га се дотакне, онда значи да немасмирења, већ само постоји лицемерна маска као код фарисеја.Смирени човек има мир са околностима и људима, јер зна даБог свиме управља, а не његови напори. Притом, он сам негуби достојанство и уме да га уважава код других. Смиреничовек никада не понижава човека, може да казни ако је управу, да се супротстави, али не и да понизи. Сваки човек имаосећај страха, али ако се због страха одриче своје савести,онда је то кукавичлук. Да би се разликовало смирење одкукавичлука, треба своју савест чешће испитивати. И јошнешто: данас постоји једна болест међу православнима –имају смирен изглед, говоре смирене речи, а немају никаквогсмирења, и људи то осећају, те почињу проблеми… А да дотога не би дошло, треба живети по савести.

***

Како се може наћи неки човек који живи у скиту?

Вероватно никако. Ми такве податке не дајемо.Монах, одлазећи из света, умире за свет.

***

Десила ми се велика несрећа. Умро ми је отац, а није биокрштен. Када сам дошао код свештеника и објаснио муситуацију, одлучио је да одслужи опело, претпоставившида је на основу година (74) мој отац можда био крштен удетињству. Такође ме је посаветовао да се молим светоммученику Уару, да чиним милостињу и да читам псалтир,али је рекао да не може да се помиње на Литургији. Сваковече читам код куће 118-и псалм, молитву мученику Уаруи неколико других молитви. Али сам ја грешан инедостојан тога да би се мојим молитвама спасаваленекрштене душе. Молим Вас да некако помогнете моме

60

оцу. Ваше монашко заступништво ће бити неупоредивојаче од мога и допреће до Господа.

На жалост Црква не може да помиње Вашег оца. Штосе тиче молитви мученику Уару, мислим да не схватате свеправилно. Мученику се треба молити не за спасење, нити заупокојење са светима, већ за олакшање његовог удела. Тутреба положити наду на Господа, јер Он много више желиспасење сваког човека. Али Господ има и БожанскуПраведност. Код Господа је све убележено, и живот, ипоступци, и помисли, и све дубине срца. Господ зна шта комедаје, те положите наду на Њега. И стања после смрти су веомаразличита. Ако је Ваш отац био добар човек, можда је употпуно подношљивом стању, иако није ушао у блаженствоправедних. Како да му помогнете? Свештеник Вам је већ сверекао, читајте псалтир и не мислите да сте недостојни, јер акочитате с болом у души, молитва ће бити прихваћена. Инаравно, чините милостињу, али је чините у име свога оца, јерје милост изнад праведности и правосуђа.

***

Тражио сам, и нисам нашао, информације о томе како дапостанем послушник у манастиру. Бићу Вам веомазахвалан ако ми одговорите.

У монаштву човек приноси Богу завете. То је веомаозбиљан корак, јер повратка после више нема. Да не би дошлодо грешака, човек је дуже време искушеник. Ради тога уманастиру постоји неколико степена монашког живота, а то јепостепена припрема за монаштво:

Први степен – то је радник, човек који је простодошао да се упозна са манастиром и потруди у Славу Божију,то јест бесплатно, а не за новац. Он не узима на себе никаквеобавезе, он увек може да се врати у свет и у томе неће битиникаквог греха. Радник просто живи према манастирском

61

типику, испуњава послушање, то јест ради тамо где мублагослови манастирска управа. Манастир му обезбеђујесмештај, храну и све остало неопходно.

Други степен – је послушник, то је човек који јеизјавио жељу да постане монах, и који је написао молбу дабуде примљен у братију. Ако игуман види да су намеретаквог човека озбиљне, онда га убрајају у манастирскубратију, дају му подрасник и он почиње са искушеничкимстажем. Време тог стажа није одређено, некога постригавајураније а некога касније, зависно од мере унутрашње човековеспремности на монашки подвиг. Обично периодпослушништва траје неколико година. Послушник може даодустане од своје намере и врати се у свет, то није забрањено,али није ни пожељно.

Следећи степен је – монаштво. Тада се већ примајузавети и нема повратка. Издаја завета је издаја Бога. Ранијеонога који би прекршио завете нису сахрањивали на гробљу,већ иза ограде као самоубицу.

Дакле, како постати послушник? Најпре треба проћипрви степен, постати радник, а за то треба написати нештоподробније о себи јеромонаху Давиду на mail@valaam.ru . Дабисмо донели одлуку, треба нешто да знамо о Вама: ко сте, дали идете у цркву и од када, шта знате да радите, коликогодина имате, због чега желите да ступите у манастир и такодаље.

***

Прочитала сам књигу схи-игумана Јована (Алексејева)“Завири у своје срце”. Имам потребу за духовнимруководством као и већина људи. Жалосна сам што ганемам. Могу ли да замолим за преписку?

На жалост тешко да можемо да водимо преписку, јерсу наши оци и тако преоптерећени. Њима се обраћају стотине

62

поклоника, а током године – и хиљаде. И време је сада такво:то што Ви тражите, у смислу духовног руководства, старцасличног оцу Јовану, то је веома тешко наћи. Људи прелазе сазапада на исток и са истока на запад у трагању за духовнимруководством. Треба научити живети по речи Божијој, поЈеванђељу, а за помоћ се можете обраћати свештенику – немора то да буде старац. Најважније је да свештеник искреножели Ваше спасење и тада Вас Господ неће оставити, иаконаравно може бити грешака. Али ту треба знати вратити сеуназад, односно, признати да је била грешaка и наставити,тежећи испуњавању Божијих заповести. Наравно, то није истокао са старцем који Вам пројављује Божију вољу. Али шта дасе ради, потребно је смирење. Ако Вам је заиста неопходнанепрекидна помоћ, и ако желите да се дописујете с неким одсвештеника у вези својих духовних потреба, онда најпретреба да се упознате са неким свештеником, како би он могаода упозна Вас и Ваше проблеме. Другог пута нема. Али, јошједном, ако тражите старца као што је био отац Јован, ни митренутно немамо таквог.

***

С тачке гледишта Православне Цркве, ја сам иноверац,исповедам нехришћанску веру. Моја жена је крштена, алине иде у цркву. Она инсистира на томе да крстимо нашегноворођеног сина. Да ли ће то бити правилно справославне тачке гледишта? Да ли могу да крсте детеродитељи који немају праву веру?

***

С тачке гледишта Православне Цркве, Вама нијезабрањено да крстите дете, јер оно није криво што његовиродитељи немају праву веру. Вама је боље да крстите дете,чак и због очувања и укрепљења мира у породици. Захришћанке, препреке од стране супруга по питањима вере,

63

могу да буду узрок озбиљног усложњавања породичниходноса, скоро до развода. Али Ваша жена, која хоће да крстидете, обавезна је да га васпитава у православној вери.Крштење је важан, одговоран корак и то треба схватити, јерза дете одговарају његови родитељи. Ако чак и Ваша женаније спремна да Васпитава дете у вери, она може да му нађекумове, који су боље упућени у питања црквеног живота,како би јој они у томе помогли. Ради тога и постоје кумови:да би помогли родитељима у духовном Васпитању деце.

***

Поред ограде наше цркве стоји жена и проси милостињу(има одраслу ћерку инвалида). Настојатељ наше цркве јемолио да јој се не даје милостиња, чак је и више путаостављао обавештење са молбом да се не даје људима којистоје ван црквене ограде. Она ропће и вређа се на оцанастојатеља и на оне који јој је не дају по његовој молби.Није ли то немилосрдност од стране парохијана или јевеће послушање оцу?

Можда је требало о томе да питате самог оцанастојатеља. Вероватно он има неке разлоге да тако поступа.Није добро стати између пастира и пастве. Он ће за Вас датиодговор Богу и он ће бити питан, а не неко други. Велика јеневоља што код нас има веома мало правих црквенихзаједница. Људи углавном долазе у цркву да упале свећу,одстоје службу и то је све. А заједнице нема. А како би билодобро да постоји заједница, као једна породица… Тада би биорај на земљи. И таквих питања би вероватно било мање.

***

Прошле година сам била са ћерком на Валааму. Задивиламе је једна прича о алеји која води ка игуманском гробљу(ако не грешим): с једне стране стоје равне алеје, а с друге

64

– не. (Сећам се да их је екскурзија поредила са људима).На жалост, нигде не могу да нађем причу о настанку теалеје. Имала сам жељу да још једном то испричам ћерки,као и о задивљујућој симболичности тог дрвећа. Бићу Вамвеома захвална ако можете да ми помогнете.

Прича је једноставна: био је у прошлом веку уманастиру шумски расадник. И монаси су садили свуда разнодрвеће – храстове, северне беле јеле и уређивали острво. Такосу посадили и ту алеју. А зашто је дрвеће с једне странеправо, а с друге није, то не знам. Може само да се нагађа,вероватно постоји неко објашњење, али алеја заиста изгледалепо.

***

Осећам привлачност према особама истог пола. Како да сесупротставим том греху? Да ли постоје неке молитве заизбављење од те болести? Да ли су постојали некисветитељи или преподобни који су страдали од истестрасти?

За избављење од те болести је потребно:Прво: страх Божији, страх да ће све бити откривено, и

каква ће Вас срамота тада бити.Друго: одлучност да не грешите. Боље је умрети него

упасти у такав грех.Треће: треба знати да то није наше, већ је од

непријатеља. Када наиђу такве помисли, просто не обраћајтена њих пажњу и говорите себи: “Господе, то није моје. То јеод непријатеља, а ја то не желим”.

Али, не треба ни очајавати, јер је Господ милостив. Јане знам за светитеље који су страдали од те страсти, а није ниприхваћено да се пише о тим стварима, али било је светихкоји су пролазили љуту борбу са блудном страсти, и једна од

65

њих је преподобна Марија Египћанка. Њој можете да сеобраћате с молитвом за помоћ.

***

Реците ми да ли могу да читам књигу “Да Винчијев код”,знајући притом да је то демонско штиво – не израдозналости, већ да бих знао шта да одговарам људимана њихова питања поводом те књиге.

Не саветујем Вам да читате ту књигу. У таквимкњигама је отров и само може да Вам нашкоди. Оци Цркве суто директно забрањивали. Ако Вас неко буде питао опомијама, хоћете ли Ви пити помије да бисте потом о њимаодговарали?

***

Надолазећа глобализација носи са собом царствоантихриста и, пре свега, тај дан није далеко. Због чегаправославни сајтови не разглашавају о томе? То је јасно,али шта је с Вама?! Због чега Ви не кажете људима о томешта се спрема?

По Вашем писму се види да сте недавно пришлиЦркви. А, ево, већ последњих десет година слушам свакегодине: “Ове зиме ће бити рата”, “Следеће године ће битиглади”, “Сутра ће почети гоњења” и томе слично. УЈеванђељу је јасно написано како ће нам Господ судити: “Нагбејах и не оденусте Ме, гладан бејах и не нахранисте Ме…".Не знам да ли ће антихрист доћи ускоро, али знам да ће ми сесудити по мојим страстима. Треба се борити са страстима, ане са глобализацијом. По питању глобализације и тако ништане можете да учините, али, борећи се са њом, веома лакоможете да заборавите на своје страсти. На жалост, таквихпримера има много.

66

***

Да ли постоји молитва која очишћује душу од љубавипрема другом човеку, која помаже да се заборави на њега?Како се она зове и где се може наћи? Питам Вас за то, јерзнам да монаси знају како испунити завет безбрачништва,не обраћајући пажњу на женски пол. Које молитве Вам утоме помажу?

Не, монаси не знају такве молитве. Чини ми се да Вимного тога неправилно схватате. Молитва није истеривањедемона. То је обраћање, молитва Живом Богу, као Оцу, каоЛичности. И не треба да мислити да је монах отишао уманастир и одмах све заборавио. Не, то уопште није тако.Прочитајте житије, например, Марије Египћанке. Не: страстине напуштају човека, ако се он с њима не бори. И то се односии на монаха и на мирјанина. Воде се веома жестоке борбе, ине издрже сви то. А како Ви мислите? Љубав треба доказати,иначе она нема никакву вредност. И ако је тако уовоземаљској љубави, онда је тим пре у Љубави према Богу.

***

Реците ми, молим Вас, који дан је најбољи за крштењедетета? Шта је неопходно узети у обзир приликом изборадатума крштења?

Можете да крстите дете у било који дан, нема разлике,и не одлажите то на дуже време. У старо време су постојалитрадиционални дани за крштење – осми, 40. дан послерођења, али данас те традиције не постоје. Не треба одлагатикрштење до неког посебног датума. Али, ако је ускоро некипразник, онда се може сачекати тај дан, јер је крштењедуховна свечаност, и тај дан ће постати Ваш породичнипразник. Али тај дан треба да договорите и са свештеником,јер све зависи и од распореда крштењâ у цркви у којој

67

мислите да крстите дете. Ради тога треба доћи у цркву и освему се договорити.

***

У којој цркви се тренутно налази икона свете праведнеАне?

Манастиру су предали три иконе свете Ане (иако смомолили за једну). У томе се види Божији Промисао, јеробичан човек не може тек тако да дође на Валаам. Сада сеикона свете Ане налази и на Валааму, и на подворјимаманастира у Москви и Санкт-Петербургу. На Валааму сеикона налази у доњој цркви, посвећеној преподобном Сергејуи Герману Валаамском, с десне стране, недалеко од гробовапреподобних Сергеја и Германа.

***

У свету се појављују ситуације када Вас моле да будетекумови, али знајући човека, схваташ да је то у најбољемслучају – мода и да ту нема никакве свести о важности овесвете Тајне. А на питање – да ли ће родитељи(неоцрковљени људи) дозволити детету да се причешћујеи водити га на службе – следи ћутање. Није ли бољеодбити кумство у таквим случајевима?

Не знам шта да Вам посаветујем, питање је сложено.То, осим Вас, нико не може да одлучи, јер ће се од Вастражити одговор. Али, мислим да је најлакше одбити. Козна… Можда ће се у будућности ситуација променити.Најбоља проповед је проповед сопственим животом. Али туопет треба бити опрезан, јер ако видите да нема користи, ондаје вероватно боље да одбијете.

***

68

Како се зове икона Мајке Божије, која помаже у исцељењутешких болести? Видела сам је у манастиру. Унутар иконеје било много златних украса у знак захвалности.

Та икона се зове “Свецарица”, “Пантанаса” на грчком.Њу је 2002. године донео игуман светогорског манастираВатопед, архимандрит Јефрем. Икона помаже у исцељењу одрака. О томе можете детаљније да прочитате наhttp://valaam.ru/ru/news/article.php?id=1237.

***

Схватио сам сву бесмисленост светског живота и пожелеода напустим свет, али имам породицу (децу). Нашсвештеник каже да треба најпре одгајити децу, а Бог ћепотом уредити.

Ваш свештеник Вам добро каже. Господ није рекао датреба оставити малолетну децу, Господ је навео случај кадаближњи представљају препреку за веру, на пример забрањујуВам да идете у цркву, или Вам на пример жена каже: “ИлиБог или ја”, а код Вас то није случај, Ваш крст је сададругачији. А Бог ће заиста уредити, ако је то Његова воља, теће Вам и ближњи дозволити да идете и све околности ће сенаместити баш како треба.

***

Молим Вас да ми пошаљете молитву свете праведне Анеза исцељење од неплодности.

Ево неких савета и молитва:"Услишена је твоја молитва и жена твоја Јелисавета ће

ти родити сина". Обоје су били праведни пред Господом,поступајући по свим заповестима и уставима Господњимабеспорочно (Лк.1, 6)…

69

Они, који желе да добију дете, треба најпре саискреним покајањем, и скрушена срца, да исповеде све својегрехе од рођења. Без исповести, покајања и божанскогпричешћа, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Исуса Христа –нема спасења и логично да се без њих не може ни замислитидуховни живот. Када нешто тражимо од Благог Бога и"куцамо на врата милости", онда наш живот треба да будеблагоугодан пред Њим, да бисмо били услишени. И зато,према речима Владике Христа "Ако будете у Мени и речиМоје у вама, што год пожелите, молите и биће вам" (Јн. 15, 7).То значи, ако будете сједињени са Мном и речју Мојом,односно, ако Моје заповести буду у вама, тада молите штажелите, и биће Вам. Тако се безусловно објашњава и то да ћебити услишена молитва и молбе наших светих (живих иупокојених), и следе чуда.

Супружници увек треба да имају пред очима примерсветих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, које требапризивати у помоћ на основу посебне благодати која им једата да избављају од неплодности. Јер, света праведна Ана јечудесно родила Пресвету Богородицу у веома поодмаклојживотној доби, и упркос неплодности, а као резултат упорнемолитве заједно са својим супругом, светим праведнимЈоакимом.

Ако су некога увредили или растужили, морају то дазагладе и помире се са онима против којих су осећалинепријатељство и мржњу. Притом се треба непрестаномолити, прослављати Свету Тројицу, тражити Њину помоћ,заједно ићи у цркву и чинити милостињу, колико се може.

Када све то ураде, треба да позову свештеника у својукућу, како би он одслужио водоосвећени молебан и уосвећену воду треба да улију и ту свету воду, која је билаосвећена поред моштију свете праведне Ане.

Затим, треба да почну четрдесетодневни пост без уља,сем суботе и недеље, када могу себи да дозволе вино и уље.Током тих четрдесет дана, они треба да спавају одвојено исваки дан да чине по педесет поклона. Свако јутро, током

70

поста и уздржања, треба најпре да узимају нафору, а затим дапопију мало свете воде и направе крст на челу са светим уљемиз кандила које се не гаси поред моштију свете праведне Ане.Ако имају времена, и жеље, онда могу да читају молебниканон светој Божијој прамајци Ани. Међутим, ако збогздравља, или строгог поста, један од супружника изгубиснагу, онда нека посте према својој снази, пратећи савет свогдуховника.

Током четрдесет дана служимо за њих божанскуЛитургију и молебан, помињући њихова имена.

После четрдесетодневног припремног поста, нека сепоново исповеде и нека поново позову кући свештеника, какоби он одслужио тајну Јелеосвећења и ако имају дозволудуховника нека се причесте светим Христовим Тајнама и крозтри дана нека ступе у супружничке односе.

Надамо се да ће се претходно неплодна света Божијапрамајка Ана, и њена пречиста ћерка Богородица, пламеномолити за њих Спаситељу нашем Исусу Христу и да ћемногомилостиви Господ услишити молитве свих нас идаровати дете онима који се моле у смирењу и покајању.

***

Да ли на Валааму постоји икона која помаже женамапротив неплодности?

Да, постоји, о томе се може сазнати овде:http://valaam.ru/ru/news/article.php?id=635

***

Која правила треба поштовати при посети манастиру?

При посети активне цркве, и територија унутарманастира, мушкарци треба да буду без покривала за главу, а

71

жене треба да имају сукње и мараме. Није дозвољена посетаманастиру у спортској и разрезаној одећи.

На територији манастира је забрањено фотографисањебез посебне дозволе.

Искрена молба: не носите на Богослужења мобилнетелефоне (или их искључујте!), јер њихово звоњење веомасмета током Богослужења.

Долазећи у манастир, долазите у додир са светињом,доспевате у свет који живи по својим законима и посебномуставу. Зато треба поштовати правила која су прихваћена уцрквама и манастирима. Човек који улази у цркву са флашомкока-коле, гледа икону и жваће жваку, испољаванепоштовање према светом месту.

Трудите се да поштујете тишину. У цркви не требаразговарати, а ако треба нешто да кажете, нека то будешапатом. Уопште, у манастиру је најбоље понашати се тихо.Монаси воле тишину и веома се уморе од буке током лета.Сажалите се на братију.

***

Који старци (старице) у данашње време помажу људима?Ако Вам није тешко, напишите ми, молим Вас, како семогу наћи?

Људима не помажу старци и старице, већ Господпреко њих. Он ће Вам послати старца, ако је то Њему угоднои ако је Вама то потребно за спасење. Али, ту треба битиопрезан, јер се многи људи представљају као старци, а то уствари нису. И још нешто, ако човек не верује свештенику,духовнику, а потребан му је само старац, он се онда налази упрелести. Још једном понављам: Господ ће Вам послатистарца по Вашим молитвама, ако је то Њему угодно и ако јето неопходно за Ваше спасење. Треба имати поверење уГоспода, и смирење.

72

***

Имам давни грех из младости, али не могу да гаисповедим наглас. Да ли ће Господ примити мојепокајање?

Не, такво покајање Господ не прима. Стид је, акохоћете, епитимија од Господа. Ви нисте грешнији од свих,верујте. Свештеник има много грехова који су слични Вашим.Саслушаће Вас, али детаље са исповести не сме никоме даприча. Када изговарамо грех, онда нам стид пред човеком –свештеником, који преживљавамо, помаже да се до крајаизборимо са грехом и осудимо га, и тек тада долази доистинског ослобођења од греха. Црква не признаје "мислено"покајање пред Богом, али призива да се сви греси допоследњег изговоре на исповести, ради нашег добра испасења. Док се "снебивамо" да говоримо о греху, он нас јошдржи у својој власти. Свети преподобни Исаак Сирин јерекао: "Нема горег греха, од неокајаног". И још размислите оовоме: ако не исповедите сада, онда ће потом свеједно наСтрашном Суду све бити изнето и постати познато. Како ћеВам онда бити?

***

Реците ми, да ли је могуће преко интернета поразговаратис неким од братије, тражити савет у тешком тренутку?

Помоћ треба тражити у Цркви. Интернет никако неможе да замени духовника, јер и духовник треба лично дапознаје своје чедо. Још једном – понављам: живи разговор иЦркву не можемо никако да заменимо. Али, ако је заистатежак тренутак, можете да напишете писмо и потрудићемо седа одговоримо. Али, треба да схватите да не можемо даодговарамо на сва писма, а могуће је и да одговор касни.

73

***

Реците ми, молим Вас, у чему је смисао поделе цркве нагорњу и доњу? Зашто свуда не постоји доња црква?

Доња црква је – зимска, топла. Горња црква је – летња,не греје се, али је пространија и светлија.

***

Десило се чудо и ево скоро годину дана како смо се ми, инаше двоје деце, оцрковили. Сваке недеље идемо наслужбу и причешћујемо се, а такође учествујемо и уразним активностима заједнице. Наше оцрковљење седесило брзо, практично тренутно. Али, нешто није какотреба у односима са женом. Свађамо се, гневимо. Често сето дешава одмах после Причешћа, због неке ситнице којаврло брзо постане крупна ствар. До регуларне службенедељом, све се среди и ми се чиста срца причешћујемо. Апосле службе – опет све по старом. Наравно, мени се чинида нисам ја крив за свађе. Али „нисам паметан“ како даспречим нову свађу. Не желим да идем код духовника сатаквим породичним проблемима. А не знам шта да радим.Молим се светитељима, они помажу, али понекад немамчак ни жељу да се молим за мир у кући јер сам преуморан.А ако супрузи не опростим, како да идем на исповест сатаквим теретом? Помолите се за нас, Христа ради! Ипосаветујте нас шта да радимо.

Због чега не желите да идете код духовника? То јењегов посао. Наравно, не морате да испричате све ситнесвађе, али треба да тражите савет. А шта сте Ви мислили? Висте се оцрковили, али нисте постали анђели. Страсти суостале и с њима се треба борити. Таквим невољама градитеВаше спасење. Не само да треба да се молите за мир у кући,

74

већ треба и да се смирујете једно пред другим, да трпитеједно друго и да умете да опраштате. Тада ће временом и мирнаступити.

***

Преподобни Јован Лествичник је учио: "Ко види у себинеку страст, која влада њиме, он треба пре свега противње да се наоружа, посебно ако је то – домаћи непријатељ;јер ако не победимо ту страст, онда од победе надосталима неће бити никакве користи, а поразивши тогЕгипћанина, видећемо Бога у купини смирења". Штазначи израз "домаћи непријатељ"? Да ли се ова поукаодноси на све људе, или само на монахе? То јест, ако самја мирјанин, и не умем да се борим са једном страсти, а уборби са неким другима имам одређеног напретка, какото да од тога нема никакве користи?

Мислим да је "домаћи непријатељ" – непријатељ накога смо навикли, сматрамо га за свога домаћег. Док постојитај непријатељ, победе неће бити, он сваког трена може даотвори спољним непријатељима врата, или да нас удари улеђа. Тако и страст, она је већ домаћа, те је ни не сматрају застраст. Трудите се да живите по савести, стражите, чисто сеисповедајте и молите Бога за помоћ. И тада ћете у једноммоменту увидети свог "домаћег непријатеља".

***

Муж и ја желимо да се венчамо на Валааму, како томожемо да урадимо и коме да се обратимо?

Не, у манастиру не венчавају. Треба да се венчате упарохији.

***

75

Моја ситуација је поприлично сложена. Тачније, не самомоја већ целог мог рода. Било је и време када су, изнезнања, чланови наше породице проклињали једнидруге. Сада се породични клан поделио на делове, који нежеле да знају једни за друге, мрзе се, или су равнодушниједни према другима. Па је тако и са мојим кумом ирођеним оцем. То се све одражава на наш живот и наживот наших потомака: невоље, болести, одсустводомаћег огња, љубави, сопствене породице. Шта ја могуда урадим, како бих олакшала и свој живот и животсвојих ближњих? Коме да се молим? И шта могу даурадим да наш род опстане? Покушала сам да успоставимконтакт пре пола године, али је завист очигледнопревелика.

Серафим Саровски је рекао: "Стичи дух мира ихиљаде око тебе ће се спасти". Тако и Ви стичите тај дух,иако у малој мери. Ако се будете с љубављу односили премаљудима, људи ће долазити к Вама и Господ ће услишитиВаше молитве.

***

На неке ништавне, непотребне ствари, Господ "одговара"брзо, а оно што нам се чини "неопходним као ваздух"никако се не испуњава. Колико човек може да инсистираза нешто у молитви? Ја сам у неком зачараном кругу.Најпре се молим, а потом се разочарам, пошто ништа недобијем – и онда престајем да се молим за то… Кроз нековреме покушавам поново, а резултат је – исти.

Зависи шта молите. Можда Господ одлажеиспуњавање молитве да би Вас научио смирењу, постојаностиу молитви, трпљењу. А можда се молите за нешто што Богуније угодно, можда Он има сасвим други промисао за Вас.

76

Или, желите да све буде по Вашем. Тада се треба простосмирити.

***

Како се може пронаћи човек у манастиру?

Ако је човек одлучио да оде у манастир – то је ондањегова свесна жеља да прекине са родбином и пријатељима.То је његово право. Ми не дајемо податке о житељимаманастира.

***

Објасните ми, молим Вас, изреку авве Доротеја: “Ако Васчак и страст узнемирава, не треба тиме да се смућујете, јерје то дело неразумности и гордости, и произилази из тогашто не познајемо своје душевно устројење и избегавамотруд, како су рекли Оци. Због тога и немамо успеха, јер незнамо сопствену меру и немамо трпљења у делима којасмо започели него без труда желимо да задобијемо врлину.Јер, чему се диви човек са страстима, када га страстузнемирава? Због чега се смућивати? Ти си је створио,имаш је у себи и смућујеш се? Примио си њене залоге ипиташ се због чега те узнемирава? Боље трпи, подвизавајсе и моли Бога, јер није могуће да онај који је имаострасти, није имао и невоље". Знам да су и други светиОци говорили да се не смућујемо помислима, али како сене смућивати страстима? И шта то значи – имати страстии невоље од њих?

Не – наравно не треба попуштати страстима. Треба сесмиривати пред својом немоћи, а не пред грехом. Због чега сечовек смућује својом страшћу? Због гордости, јер је тешко

77

себи признати да поседујеш страст. А ако човек то зна, нећесе ни чудити. Са страстима се наравно треба борити.

***

Да ли бисте ми одговорили на питање које се односи насвету тајну Јелеосвећења? Припремам се и проучио самсва питања везана за њу. Међутим, чуо сам од свештеникау цркви нешто што нисам читао о тој тајни, а то је: да јепосле ње неопходно причестити се током три нареднадана. Да ли је то тако?

Не да је неопходно, већ веома пожељно.

***

Како се може одржати сећање на Бога без непрестанемолитве? Како ја мирјанин да се одржим у овој тутњавибез непрекидног призивања имена Божијег? Исусовамолитва освећује мисли. А моје мисли су празне, похотне,сујетне, гневне. И Господ то такође види. Шта да радим?

Нико не каже да се не треба уопште молити.Непрекидна молитва, чистота ума и слично – то је сам врхлествице, то је за савршене. А Ви желите да са нискогстепеника одмах прескочите на највиши? Не, то не може.Треба се пењати постепено, а то је испуњавање заповести,труд, трпљење и најважније – смирење. Ви не можете сад дабудете чисти од помисли, али можете да се смирите. Не да сесмирите с грехом, већ са својом немоћи. Треба да схватите дане можете с њима сами да се борите, већ само уз дејствоблагодати.

***

78

Да ли је истина да ако се дојенче у првој години животаредовно причешћује, генетска наследност онда немаутицаја над њим? У првом реду имам у виду усвојенудецу, јер њих остављају родитељи-наркомани,алкохоличари и слични, и због тога се људи често боје даусвоје такву децу, јер страхују од пројаве наследности уодраслом добу.

Добро је наравно децу причешћивати (само ненасилно). Али треба при том разумети шта је наследност. Тоне значи да је дете већ готов бандит или наркоман. Не,наследност је само предодређеност за то; исход зависи од тогакако ћете дете васпитавати. То се односи и на одраслогчовека. Ако се бори са страстима, онда наследност нема властнад њим. И коначно, ако човек живи благочестиво, ондаГоспод може да исцели и лошу наследност.

***

Укажите на неки начин на који може да се добијеопроштај грехова уз помоћ молитве.

Једна је ствар добити опроштај грехова, а другаослободити се од страсти. Греси се опраштају у тајниисповести, а да би се човек ослободио од страсти – треба даживи по заповестима. А молитва је – посебна врлина. Можесе, на пример, имати молитва, а немати смирење и таконемати никакве користи.

***

Ожењен сам и прилично млад. Која дела се сматрајублудом? Превара је несумњиво блуд. А да ли је блуд иопштење са особама супротног пола које нема таквепоследице (физичке), међутим укључује, на пример,фриволне недвосмислене алузије и томе слично, хумор

79

својствен младости, који се јавља у односима међуполовима? Да ли је блуд гледање на улици привлачнепредставнице супротног пола (посебно је тешко негрешити у мислима током лета када је женска одећаминимална…)? Где је граница коју верник не треба дапреступи у својим мислима? Зар се не може наслађиватилепотом супротног пола, који је Господ такође створио?

Господ је рекао: "сваки који погледа на жену сапожудом, већ је учинио прељубу у срцу свом". Да, наравнолепоту супротног пола је створио Господ, али можете ли Вида посматрате жену чисто, као дете? Мислим да не можете. Ашта ће Вам рећи жена, ако буде стајала поред Вас када будетепосматрали привлачну представницу супротног пола? Или,говорили двосмислене шале? Мислим да се ни Вама не бисвидело кад би се Ваша жена тако понашала. Све то није захришћанина. Хришћанин треба да се понаша скромно и даодлучно све то одбацује.

***

У периоду од Васкрса до Тројице неправе се поклони, алида ли се у време молитве може клечати?

У Руској цркви се не клечи, то је пре римокатоличкиобичај. Код нас људи или стоје или седе (болесни), а наколенима се моле само у неколико посебних случајева.

***

Реците ми, молим Вас, да ли је грех молити Господа засопствену смрт, јер често имам жељу да умрем?

Да, за то се треба кајати. То је малодушност.

***

80

Поштујем Велики пост (једем посну храну, читам молитвекод куће, по могућности идем у цркву, иако нисампарохијан конкретне цркве). У последњих неколикогодина пост ми веома тешко пада, трпим до последњегдана и на крају завршавам са таблетама (имам чир нажелуцу). Реците ми, молим Вас, како правилно да постим?

Свако треба да зна своју меру, а Ви је очигледно незнате. Ви треба са духовником (или са свештеником у когаимате поверење) да решите како да постите. Ако имате чир,како можете да постите, као и остали?

***

Имам два сина. Обојица нису ожењена и ни са ким се недруже. И у цркви и код куће се молим Богу, ПресветојБогородици и светима да им пошаљу добре и разумнежене. Да ли треба тако упорно да досађујем Господу, илитреба да се уздам у Његову вољу и Он ће сам то дати, кадабуде потребно и корисно? Схватам да је одсуство спокојнестарости у окружењу унука казна за моју неразумнумладост, али Господ је милостив.

Због чега да не молите Господа? Треба наравно, самГоспод нам је то заповедио. Господ жели да Му прибегавамоу свакојаким нуждама. Треба само бити спреман прихватитиБожију вољу, јер ми увек не молимо оно што нам је накорист. Господ из неких, само Њему знаних, разлога може даодложи испуњење наше молбе. То је испитивање наше вере.

***

Упадам у блуд, исповедао сам се и опет падао, и већ сампрестао да идем у цркву. Бојим се да, пошто сам сеисповедио, а кроз неко време опет упао у грех, да је то

81

хула на Духа Светога. Размишљао сам: молићу се, па аконе издржим без блуда пола године, нећу се вишеисповедати. Да ли је то исправно?

Не, није исправно. Господ није дошао да спасеправеднике, већ грешнике. У тајни исповести Господ нам дајеснагу за борбу са грехом, а Ви се тога лишавате. Ако сеистински кајете, Господ ће Вам опростити, па макар и свакидан падали. Док прибегавате к исповести, Ваша воља је ускладу са Господњом. Само не треба злоупотребљаватиБожије милосрђе, тиме што ћете мислити "данас ћу згрешити,а сутра ћу се покајати". Господ може да казни за таквупомисао. И још нешто: Господ често допушта да упадамо утешке грехе ради гордости, за наше смирење. Не треба самоочајавати, то је најгоре од свега. Колико год пута падали, неочајавајте. Пре или касније, Господ ће дати снагу за борбу сагрехом.

***

Међу мојим пријатељима има много младих и сви тврдеда верују, али у души мисле да није сасвим обавезно да сеиде на службе и тамо одева као православна девојка(сукње), јер је то „застарело“. Може чак да се не носи никрстић – „не треба показивати да си верник“. Ја саммлада девојка и мало ми је тешко са својим пријатељима.Они сматрају да у младости не треба путовати поманастирима, ићи у цркву, да све то одвлачи младе људе,те тако могу да се никад не ожене. Ја, наравно, схватам даза све постоји Божија промисао, али постоји притисак састране. Треба ли скривати своју веру, молити се самотајно и не говорити о Богу?

Притисак са стране је одувек постојао. Када, у којевреме га није било? Ако хоћете, то је исповедништо – "ко се

82

не постиди мене пред људима у овом свету, ни ја се њега нећупостидети пред Оцем мојим". Друга је ствар што се не требанаметати као фарисеји. А ми смо обавезни да својим животомисповедамо Христа. Човеку не треба наметати разговоре оБогу, али ако се укаже прилика – треба дати одговор, не требаодбијати.

***

Идем четири године у цркву. Све то време сам молилаГоспода да ми подари духовног оца. И сада када самодлучила да одем код једног свештеника (можда он и јестемој духовник?), на моје дубоко разочарење, сазнала сам даје он равнодушан за духовно, и да понекад бива да неслужи Литургију. Сада почињем да се сећам свега што јеговорио и већ сам уверена да ми даље општење с њим неби донело никакву корист. Ја сам велика грешница, неосуђујем ни у ком случају, већ се молим за њега. Веомасам збуњена, не знам шта да урадим, јер ме свештеникзове да будем код њега на службама. Бојим се да гаувредим својим одбијањем, али се и бојим да направимгрешку. Молим Господа да ми пројави Своју вољу. Немирме не напушта.

Ту Вам је потребно расуђивање. Не треба очекивати даје свештеник анђео, ми смо сви грешни људи. Али, једна јествар када се човек бори са страшћу, ако некад и пада, асасвим друга када се ваља у прљавштини и не жели да устане.Ако видите да свештеник можда некад попије, али се искренокаје и жели да савлада страст, онда мислим да можете да гаслушате, иако наравно треба бити обазрив. Ако видите да је уискушењу, боље је на време отићи и никако не повлађиватистрасти. Ако видите да је ствар лоша – боље је отићи, душа јевреднија.

83

***

Покушала сам да се борим са телесним грехом, али збогтога у породици долази до свађа, муж не може да меразуме.

Како се Ви борите са телесним грехом? За Вас јетелесни грех – у незаконитим везама. Један од циљевазаконског брака је да се погаси огањ похоте на рачунзаконског задовољења природних потреба – "жена нема властнад својим телом, већ муж. И муж нема власт над својимтелом, већ жена". У браку је уздржање умесно у време поста,или на обострану сагласност. А ако Ви поступате другачије,онда грешите против свог супруга и само га подстичете наблуд. Ви ћете бити криви, ако оде код друге и одговараћете иза његову душу. Похота у породичним односима треба да сеугаси, не као резултат аскетских подвига, већ природно,временом.

***

Веома се бојим да идем у цркву, иако сам крштен човек.Не осећам се тамо лагодно. Знам да то није случај само самном, јер познајем још неколико људи који сличноговоре. Једна пријатељица, на пример, кад оде у цркву –почиње да плаче. Не може никако да заустави сузе и нисама не зна шта јој се дешава.

Не треба се устезати, јер је одлазак у цркву веомаважан. То је питање живота и смрти наше душе. Друга јествар што своја осећања не треба износити. Станите негде ууглу, тихо, постојите, мало само, можда не ни целу службу,али само не напуштајте. Видећете – биће корисно. Апријатељица? Нека плаче – сузама се душа чисти.

***

84

"Ко без помоћи учитеља ступа у духовну борбу сaдуховима злобе, тај бива или поражен …”– ЈованЛествичник. Како да се молимо Богу, јер, када се молимо,ступамо у борбу са духовима злобе и, значи, безнаставника можемо да погинемо. Шта чинити? Значи, акосе не молимо – лоше, а ако се молимо – још горе? Каконаћи учитеља? Помозите! Укажите на пут!

То се односи на монахе, пустињаке, отшелнике. Акаква је наша борба? Једино нада на милост Божију. Ко сеузда у милост Божију, неће бити поражен. Али, без учитеља језаиста тешко. Не мора то да буде старац, већ треба иматинеког духовника. Обавезно се треба са неким саветовати. Косамо себи верује, тај ће заиста бити поражен, са молитвом илибез ње, монах или мирјанин, то је несумњиво.

***

Тек недавно сам пришао вери. Супруга и ја смо почели даодлазимо у цркву, трудимо се да се ослобађамо одпретходних склоности греху и да једно друго подржавамоу свему. Имамо једну тешкоћу: обоје желимо да почнемода се молимо ујутру и увече, али, из неког разлога, то сеникако не дешава. Осећам да ме је некако срамота даизговарам речи молитве у женином присуству. Чини ми седа сличне мисли, и стања, треба игнорисати, али ми јевеома тешко да сам с тим изађем на крај. Шта можете дапосаветујете у сличним случајевима?

Треба се молити. Како можете без молитве? То је занашу душу исто што и доручак, ручак и вечера. Да једете незаборављате и не устежете се. Друга је ствар то што су нашиодноси са Богом веома лична ствар и своја осећања не требаисказивати никоме, чак ни веома блиским људима. Ако семолите с женом, трудите се да Ваша осећања остану у срцу.

85

***

Схватам да се увек треба уздати у Бога. Он помажеверујућем човеку као својим апостолима, који су узелиједан хлеб, а требало је нахранити пет хиљада људи.Слично је било много пута у мом животу. Бог је увек биомилостив према мени. Не једном, него увек. Иако самверник, не могу да заборавим кад се мајка разболела одрака. Умрла је. То је био пакао, када отвараш очи и знашда данашњи дан није као остали обични дани. Умиремајка. Нестаје је сваког дана. Како то да се људи моле, адешава се оно што треба да се деси?

Молили сте оно што није требало. Да ли сте желели даВаша мајка никада не умре? Господ не испуњава неке молбе,или одлаже њихово испуњење из многих разлога, и притомувек има у Виду нашу истинску корист. И зато увек требаимати поверење у Бога, а не само када је све по нашој вољи.

***

Који су то незнани греси?

Незнани греси су греси које смо учинили у незнању,то јест – по незнању. Могуће је увредити пријатељаненамерно, а да притом не схватамо да смо то учинили. Такоје са овим гресима.

***

Веома желим да се посаветујем с Вама о следећојситуацији. Један младић је пострижен у монаха као веомамлад, са 23 године. Али, треба рећи да у наше време немапуно опреза у вези са тим. Млади монах је схватио шта јеправо монаштво и кроз неколико година му је постало

86

тешко и више није могао да служи Господу на тај начин.Сада жели да оснује породицу и рађа децу, васпитавајућиих у вери. Шта да ради?

Тај ко га је постригао, без сумње ће дати одговор Богу.Али то не скида одговорност са тог монаха. Он је завет даоХристу. Са 23 године није више био дечачић. Са монашкимзаветима се није играти. Пута назад нема и о томе не требачак ни размишљати. Издаја завета је одрицање од Христа. Томоже да буде сурово, али би било још суровије не рећиистину у оваквој ситуацији. А том младићу могу дапосаветујем да скупи сву своју храборст, због тога што севоди борба за његову душу, за њен удео у вечности.

***

Често се дешава да пролазим поред цркве, не сасвим близуи не сасвим далеко. Да ли је обавезно крстити се у таквимслучајевима? Јер, около има много људи и за њих таквомоје понашање може, чини ми се, да буде шок. Није лигрех тај страх да се прекрстим, на пример, на цркву којувидим из вагона? Није ли то грех о коме говори Господ:"Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овомпрељуботворном и грешном – њега ће се постидети и СинЧовечији када дође у слави Оца свога са светимангелима"?

Добро је прекрстити се, само мирно – мислим да тонеће изазвати шок. Али све треба радити са расуђивањем.Једна је ствар проћи поред цркве, а друга видети цркву извагона. Треба избегавати крајности у сваком делу, а крајностису овде следеће – или потпуно престати крстити се, или битифарисеј, па на сваком ћошку правити поклоне.

***

87

Оче, живећи у свету, не желим да се удајем и гајим децу,јер мислим да је свет долина плача, бол и смрт. Жао ми јенас људи. Да ли је то роптање на Бога?

Чини ми се да је Ваше стање сложено. Један његов деоје добар – заиста живимо у долини туге и плача. И имамо збогчега да тугујемо, али та туга треба да нас одваја од земље и данас усмерава у тај бољи свет. А други део, чини ми се, ниједобар – то је самосажаљење, униније, малодушност – то јероптање на Бога и са тим се треба борити.

***

У чему је смисао молитви Господу, ако ће све и онакобити по Његовој вољи? Треба ли молити Бога за нешто?

Треба се молити. Наравно, Господ и без нас може сведа уреди, али Он жели да му се обраћамо. Ако се не будетемолили – ништа нећете ни добити. Господ није наметљив. Ипотом, молитва је разговор са Богом, што је често вредније одсвих дарова.

***

Како објаснити другоме човеку (мужу) да је пас наравночовеков пријатељ, али не и члан породице. На жалост,муж има потпуно неправилан однос према животињама, аделимично и према свом псу, с којим је спреман да спава уистој постељи, да једе из истог суда, да га возиаутомобилом и чини ми се да у цркву не иде због тога штопсе тамо не пуштају.

Да, на жалост то је данас невоља за многе. Чини ми седа ту објашњења неће помоћи. Просто, у души је празнина иона се мора нечим испунити. Ослабила је љубав и према Богуи међу људима. А душа је гладна – те неко воли псе, а неко

88

мачке. Али то вероватно није нешто најгоре. Да ли би Вамбило боље да Ваш муж пије вотку? Мислим да се требамолити за њега, а не правити скандал од тога. А ако се обратик Цркви, онда ће постепено и односи са животињама да дођуна своје место.

***

Како поступити правилно, ако и рођендан и именданпадају у току поста? Да ли кум треба да присуствује навечери? Како се понашати? Да ли јести мрсну храну, илисе ограничити на мало посних јела? Треба ли да постоји"неми укор" људима који не посте? Или треба јести свешто ставе пред Вас и не постити?

Треба се трудити поштовати пост. На сваком столу семоже наћи нешто посно. Притом то не треба показивати (битифарисеј). Постећи, ми у првом реду бринемо о свомдушевном здрављу. А ако човек, рецимо, има чир, онда оннеће јести све одреда.

***

Могу ли се примати поклони од захвалних клијената зауказану им помоћ? Како их одбити, ако они то неразумеју? То је већ постало уобичајено у нашој земљи.Како се, притом, не издвајати од колега који су око Вас икоји примају поклоне?

Ту треба испитивати своју савест и расуђивати.Једнозначног одговора вероватно нема. Могуће једостојанствено одбити, тако да човек схвати и не увреди се. Аможе се и узети и поклонити неком другом, рецимо.Најважније је да нема пристрасности (према поклонима) иосећања сопствене праведности (фарисејство). А шта је за Васнајбоље не знам, то Ви сами морате да одлучите.

89

***

Моја невеста је имала интимне односе са једним човекому младости. Веома жали због тога и моли ме да јојопростим… Опростио сам јој и немам више шта да јојпребацујем. Али ме често мучи њена грешка из младости.Мислим да може да ми помогне само молитва и смирење.Питање: знам много о човеку с којим је сагрешила. Да лида се потрудим да потпуно заборавим на њега или требаобавезно да се молим и за њега? Шта да радим?

Сами сте криви, због чега сте такве ствари једнодругом причали. О томе се прича само на исповести,свештенику. Треба се учити задржавати језик, чак и са веомаблиским људима. Непријатељ нашег спасења се труди даискористи све против нас, сваку необазриву реч. Шта сада дарадите? Мислим да треба просто да се потрудите дазаборавите. Чини ми се да, ако покушате да се за њега молите,то ће само отварати рану.

***

Шта значи “тражити Божију вољу преко духовника”?Разговарао сам са потпуно различитим свештеницима изнам да они за једну те исту ситуацију дају дијаметралносупротне савете (који зависе често од личног односасвештеника према датом питању), и сваки од њих притомискрено жели моје спасење (говорим ово у најдиректнијемсмислу).

Како тражити Божију вољу преко духовника…? Каопрво, треба се смирити и не пропуштати све што духовникговори кроз ум критички, већ управо тражити Божију вољу.Треба се смирити у датом случају – схватити да духовникније само човек, већ свештеник, и какав год он био као човек,

90

Господ не жели да нам открије Своју вољу непосредно, већуправо преко њега (ради нашег смирења). То се можеисказати најобичнијим речима, али треба желети чути Божијувољу и треба бити спреман испуњавати је. Како се то дешава?Када имаш питање и слушаш духовника, несумњиво схваташи осећаш да то, што он тренутно говори, представља одговорГоспода на твоје питање. То у већини случајева нијеједноставно прихватити, али, ако не прихватиш – савестпочиње да те разобличава. И још схваташ да то што ситренутно чуо – није од свештеника (као човека). Ако крознеко време почнеш поново да дискутујеш са свештеником отоме, објашњаваш неке околности, он онда може да ти дâсасвим други одговор, и то већ неће бити Божија воља, већмишљење само једног човека. Али, не бива увек све такоочигледно, може бити и грешака. Међутим, треба тежити,спознати и испуњавати Божију вољу (и учити се спознати је).Тада нас Господ неће оставити, а грешке неће бити кобне исве ће на крају изаћи на корист.

***

Недавно сам прочитала житије Преподобног ЛаврентијаЧерњиговског (умро је 1945. године). Он у једној од својихпоука каже да неки пролазе митарства за три дана, некитоком две године, а има и оних који четрдесет годинапролазе митарства, те то изгледа нешто сличноримокатоличком "чистилишту" и коси се са црквенимверовањима. Посаветујте ме како да ово прихватим.

Не треба никако према томе да се односите: нити даодбацујете, нити да прихватате. Зашто је сад то потребно?Уопштено говорећи, таква житија, „поуке стараца“ и томеслично, боље је не читати, јер се не зна шта је старац заистарекао, а шта су духовна "чеда" потом додала. Ако желитемирно да спавате, читајте оно што је прихваћено од странеЦркве и проверено временом.

91

***

На улицама често просе милостињу. Обично не одбијамтакве људе, али недавно ми се десио сличај који ме јеприморао да се замислим о томе шта то представља –начин лаког живота за људе који се не гнушају даприморавају децу и инвалиде да, на тај начин, зарађујуновац за себе и њих. Произилази да је милосрђе тле загнусобу и порок. Какав је овде смисао врлине? Самоштета.

Смисао постоји – за Вас. Дајте колико можете, а ако сесмућујете, дајте са расуђивањем, то је боље него да уопште недајете.

***

Прочитао сам да је један од услова борбе са демонима,одсуство греха гордости, среброљубља и блуда. Што сетиче гордости, све је јасно: то је грех ђавола, који царујенад свим синовима гордости и не бива побеђен од себисличних. Што се тиче среброљубља, такође је све мање-више јасно: то је грех Јуде, у којег је ушао ђаво. Ализашто се то односи и на блуд? Данас се сва омладина тимебави. Произилази да чак и они који чврсто верују и читајувелико молитвено правило, ипак не могу да се боре садемонима?

Ваше питање је чудно. За какву борбу са демонима Випитате? Ако се ради о томе да имате власт над демонима, каошто су је имали свети, за то је потребно победити страсти. Тосе, бојим се, не односи на савремене хришћане. Чини ми се даВи неправилно представљате себи свој положај. Човек, који јеподвргнут страстима и који мисли да се бори са демонима,личи на пса на ланцу који мисли да некуд води свога газду.

92

А тим пре кад је у питању блудна страст. Блуд јесмртни грех, који у потпуности лишава човека благодати. Тојест – човек је духовно мртав. Каква је ту вера? Немојте сезаваравати, "блудници неће наследити Царство Божије" – тоје Господ рекао, а Његове речи су неприкосновене.

Питате – "Значи; сви ће погинути?". Не, Господ јемилостив, Господ прима покајање и даје могућност свакомчовеку да се покаје. И ми не знамо како ће даље тећи живот,околности неког грешника. У животу сваког човека постојемоменти када га Господ призива на покајање. Неко се каје, анеко – не. Непокајани грешници неће наследити ЦарствоБожије.

***

Када се упознајем са новим људима или почињем новипосао, или било које друго дело, све иде добро. Али чимпрође мало времена – све се руши, односи се кваре. Штада радим?

Ради се о томе да, када се упознате са новим људима –они не виде Ваше недостатке. А када Вас боље упознајуодноси се кваре. Шта да радите? Треба да радите на себи, дасе борите са својим страстима.

***

Крстио сам се пре две године и ниједном се нисамисповедио. Молим се да ми Господ дâ храбрости да се небојим и не стидим да дођем на исповест. Да ли треба даисповедим и оне грехе почињене пре крштења?

То што је било пре крштења треба исповедати уочикрштења, али Света тајна је одслужена и – греси суопроштени. Али, ако Вам они оптерећују савест, боље јеисповедити их. Не бојте се. Видећете какво ћете олакшање

93

осетити. Једне те исте грехе треба да исповедите један пут –они се не исповедају два пута. Добро је то што се молите захраброст, тако увек чините. Господ воли када Га људи за томоле.

***

Какав труд може бити користан за душу? И какосхватити, спознати, ту корист за душу?

Сваки труд је – жртва. Трудећи се, Ви улажете својевреме и своју снагу, то јест један део свог живота. Ако је тотруд да бисте зарадили за хлеб – то је нормално. Ако је торади рођака, ближњих – то је добро, а ако је ради малопознатих људи – то је још боље. Тада ћете од труда иматикорист. А, ако је ради страсти (неко воли славу, неко новац,или нешто друго) – такав рад неће Вам донети никаквукорист, већ пре штету.

И још нешто – труд треба да буде према снази.

***

Идем нередовно у цркву на недељну Литургију, само кадами време то дозволи. Приметила сам да се после тогасвађам са укућанима. Да ли је то демонска освета што самишла у цркву?

Да. У цркви сте добили благодат и они желе да Васпокраду.

***

94

Многе православне девојке са сликарским способностимастудирају иконопис на духовним семинаријима, а јастудирам на световном сликарском институту. Није ли тонеправилна примена таланта који сам од Богда добила?

Наравно да није. Не могу сви да сликају иконе. Гдебисмо потом стављали све те иконе? Најважније је да својталант посвећујете Богу, а шта ћете радити, то није толиковажно.

***

Оче, чуо сам два различита мишљења свештеника. Једникажу да мислени греси, који нису испољени речју илиделом, не треба да се исповедају. Довољно је у мислимазамолити опроштај од Бога за њих. Други, напротив тврдеда је на исповести свештенику неопходно рећи све грехе,па тако и оне почињене у мислима. Под мисленим гресимаподразумевам: непажљивост у молитви, злоба која се нијеспоља пројавила, блудна маштања и томе слично.

Те помисли треба исповедати, само не у детаље.Довољно је рећи: блудне помисли, расејаност, гнев и томеслично.

***

Одговарајући на питања, често употребљавате загонетнуреч "прелест". Шта она значи?

Прелест значи – обмана. Непријатељ нашег спасења,ђаво, убацује човеку лажну мисао, и обмањује га. А човек топрима као истину и потпада под власт ђавола – то је прелест.Људи у том стању могу да буду жалостан призор, али притомће мислити о себи нешто велико. Прелест повређује њихов ум

95

и увек се јавља због гордости, те представља казну гордомчовеку.

***

Мој живот се тако одвија да, за шта год се ухватим – све јеузалуд. Пре пола године сам са пријатељицом отворилапродавницу – пропале смо. Купци су пролазили мимо нас,иако друге продавнице раде нормлано. И тако је са свимосталим. За много тога сам у младости била сама крива,јер нисам ценила то што сам имала и све сам изгубила.Али, сада се исповедам, причешћујем и ништа се не мења.Било за шта да се ухватим буде узалуд. Немам ни мужа, нидете, ни дом. Изнајмљујем стан, једва склапам крај скрајем и не схватам због чега се вртим у круг и како изњега да се извучем. Због чега је успех некако затворен замене? Продавницу смо освештали, и икона виси, и молимсе сваки дан. Губим тле под ногама. Не знам како да сеизборим.

Чини ми се да Ви просто желите овоземаљске ствари:успех, мир, срећу… Наравно, то је људски, разумљиво. Али,ако Вам све то буде дато, хоћете ли се сетити Господа? А, акосе и сетите, биће то онако успут, између послова. Али Господје ревнитељ. Он каже: "Сине, дај ми срце своје", цело срце, ане неки део. Пробајте да предате све у Божије руке. Не даседите и чекате да се нешто деси, већ радите, али се трудитеда се сећате Господа и да схватите шта Он хоће од Вас. И то усваком малом делу: ево, овде треба да се уздржим, овде дауступим и томе слично. Потребно је и трпљење, јер ми нисмоовде да уживамо. Хришћанин треба да носи свој крст.

***

96

Имам пријатеља који не верује у Бога, позивајући се на тода је рано изгубио родитеље. Још каже да не жели да буденичији роб, а и не слаже се с тим да је православље јединаистинска вера. Помиње будизам и друге вероисповести.Он сам је крштен у православној цркви, али каже да тонема никаквог значења, пошто је био дете и није самодлучивао. Ја верујем свим срцем и душом, али њему немогу да објасним. Покушавам, али и сама схватам да, нажалост, то за њега није убедљиво. Молим Вас да мипомогнете.

Ако човек не жели да верује, онда му никада ништанећете доказати. Тачније, чак и ако докажете, нећете гаубедити. Мислим да се у том случају просто треба молити зањега. А најбоље убеђење је – животом. На срце не делујуречи, већ Божија благодат, која даје снагу речима. Акоживите по Божијим заповестима, онда ће и Ваше речи битипоткрепљене благодаћу. Људи ће осетити истиност тога штоговоримо, иако ће речи бити сасвим једноставне. А ако тоганема, можемо да изговоримо хиљаде најпаметнијих речи,њихова вредност ће бити минимална.

***

Због чега треба очекивати непријатности као одговор намолитву за иноверне. Тако су ми рекли у Почајеву.Зашто?

Зато што је то борба. А ко у борби није спреман дазадобије ударце, тај боље и да се не бори.

***

Како се борити са страстима? Разумем да их има много, исвако има своје… Али како се борити са оним

97

најраспрострањенијим: гордост, непотребне и хулнепомисли, самооправдавање?

Са страстима се треба борити цео живот. Господ нам,ради тога, допушта разне непријатне околности и невоље.Господ свакоме од нас допушта управо оне околности укојима можемо да увидимо своје страсти. Те околности требатрпети и учити извлачити из њих корист за душу, и за свеблагодарити Господу. А да бисмо добили корист – дат нам јеразум. Треба у сваком случају уочити шта Господ хоће од наси зашто нам се то дешава. Ако се будемо трудили да тосхватимо (то јест да тражимо Божију вољу), и – што јенајважније – ако се трудимо да испуњавамо ту вољу (то јестда живимо по савести), онда ћемо мало по мало духовноузрастати, а страсти ће почети постепено да се умањују. То секод свих дешава на разне начине; код некога бурно, а коднекога тихо. Живи човек тихо, мирно, а у старости светли,преображава се (духовно).

***

Живим у Енглеској. У мом граду нема православнеЦркве, али једном месечно у суседни већи град долазигрчки свештеник и служи у старој невеликојангликанској цркви. Знам да Грци и ми имамо исту веру.Знам, такође, да тамо где је двоје верних – ту је већ Црква.Долази мало мирјана, неколико Грка и три веома стареруске жене, рођене у иностранству. Не смета ми што јеслужба на енглеском и делом на грчком. Када не разумем,молим се нашим молитвама. Једно не разумем – како семоже причестити без исповести? А да не говорим отродневном посту, не узимању хране и воде предПричешће после поноћи, испуњавање молитвеногправила. Моја пријатељица је ишла код римокатолика итамо тако раде. А ми смо православни!!! И шта сад да

98

радим? Да не идем тамо? Куда да идем? У Украјину могуда одпутујем једном годишње. Хвала за одговор.

Уопштено говорећи, то што је код нас прихваћено дасе исповеда пред Причешће – није догмат Цркве. У Рускојцркви је прихваћено тако, а код Грка је одвојено – исповестпосебно, причешће посебно, али то подразумева да прилазишПричешћу чисте савести, односно, треба се исповедити. Акоимате могућност да се исповедите, ако не тог дана, онда барпосле неколико дана, онда мислим да можете да идете кодГрка, јер је то иста вера.

Ако исповести уопште нема, онда је то лоше. Потпунобез исповести се никако не сме причешћивати. Тада требанешто да одлучите: да тражите где можете да се исповедате,јер је душа вреднија.

***

Да ли је за хришћанина корисно да узима кредит илихипотеку?

Шта значи “корисно”? Мало има доброга од улажењау дугове, боље је живети од сопствених средстава. Али, ако јето заиста неопходно (на пример, потребан вам је стан) – збогчега да не узмете? Само треба да знате колико можете, дабисте после то вратили.

***

Више пута сам чула од свештеника, чак и од верника, датреба носити свој крст. Само и даље не могу да схватимшта значи „крст који човек треба да носи са собом цеоживот“? За мене то представљају нерешени проблеми,које саме себи стварамо својим гресима. Можда нисам управу? И треба ли се од тога крста ослобађати? Или требасве оставити током преосталог живота и ништа не радити,

99

пошто је све Божија воља. Само: у Господа Бога нисутвоје руке! Мени је то мало нејасно, помозите ми даразјасним.

Носити свој крст, пре свега, значи трудити сеиспуњавати Божију вољу. А супротно од тога је – радити свеоно што желимо (по својој вољи, живети за себе) – а то значиодбацити свој крст. То је пут (живети у задовољству) који неводи ка Богу. У чему се то огледа? У томе, што човек не желини да испуњава своје обавезе (у односу на друге), нити даноси било какву одговорност. За мирјане су обавезе пре свегапородичне.

Господ, када призива човека ка вери, даје му првублагодат. И та благодат, да би одвојила човека од свегаовоземаљског, показује му ништавност свих овоземаљскихстремљења. То је потребно да би човек осетио где треба датежи, где је његова права отаџбина, где је његов дом. Таблагодат се у овој, или оној мери, даје свима који прилазевери. Хришћанин у том периоду не жели ништа да чује ни опородици, ни о послу и то је нормално, јер човек умом требада се одвоји од овог света, од тога чиме је раније живео.

А даље…? Даље? На жалост ми нисмо ангели, неможемо одмах на небо. Страсти нам сметају и, да би сеочистили од њих, Господ нам даје крст. Крст је за свакогаразличит. Некоме су то болести, некоме породица, монахунешто друго, а свештенику опет нешто сасвим треће. Немадва иста крста, сви су различити. И човеку се чини да га тоодваја од молитве, од Бога. Али, важно је схватити да је то одБога и да је у томе наше спасење. И ко то одбацује, тајодбацује своје спасење, па макар се и цео дан у цркви молио.

А шта то значи – “ништа не треба радити, кад је свеБожија воља”? Господ жели да се ми трудимо, али да се неуздамо у себе, већ у Њега. Односно, треба да радимо оно штоможемо, а исход зависи од Господа. Рецимо, лекар – он јеобавезан да лечи људе и треба да уради све што може, а да лиће болесник бити жив, зависи од Господа.

100

Како одредити шта је Божија воља, а шта не? Каопрво, треба заиста желети испуњавати је, јер ако то нећеш,Господ је неће ни открити. Понекад је то наша савест, којапросто вапије "то не треба радити" или "тако уради". По мериочишћења од страсти, Господ даје човеку да боље разумеБожију вољу.

Али шта чинити ако нам није јасно како дапоступимо?

Ради тога је Господ поставио духовнике. Господу јеугодно да се ми не уздамо у свој разум (који је искваренгордошћу), већ да питамо свештеника. Ко пита са вером, тогаГоспод неће оставити, макар се дешавале и грешке.Најважније је да духовник искрено жели наше спасење. То јеопшти пут и ко покушава да сиђе с њега, доводи својеспасење под велики знак питања.

***

101

Већ дуже време не могу да нађем посао; чак ни дазапочнем да га тражим. При томе имам такав осећај да мије све затворено, да сам у мирском животу све испробала ида ми више ништа није интересантно и ништа ми нетреба. Никако не могу да схватим шта се са мном дешава.Пре четири године сам почела да идем у цркву, да путујемпо светим местима и толико ме све то повукло да данас, ида хоћу да се одвојим од тога, не могу. Рад је престао да меинтересује. А мора се радити, не могу до краја животаживети на нечији рачун. Супруг не зарађује много.Ближњи ми говоре да с мојом главом нешто није какотреба, само не желе да схвате да се крећем ка ГосподуБогу. Реците ми, који грех моје душе ме је довео до мојенеактивности у свету, одбијања рада и непостојања жељеда чак почнем да тражим посао? Не желим да напустимживот у свету, иако је све Божија воља.

Апостол каже "Ко не ради – да не једе". То је дечијаболест у православљу, само се код Вас завукла. Не знам какоједном речју то да назовем… Можда не желите да носите својкрст. У цркви постоје два пута: монаштво – односно свецелапосвећеност Богу, или породичан живот – трпљењепородичних невоља, од мужа, од деце, због посла и томеслично. Ако не желите да напустите мирски живот, нештоморате да радите. Није обавезно да Вам то буде интересантно– крст свој треба носити.

***

Због чега се не треба светити? Сви знају да је све зло (илискоро све) од безакоња.

Освета је из злобе или мржње. Ако, на пример,родитељи кажњавају децу, или им се свете – то су две великеразлике.

102

***

Како се спасти, живећи у свету? Искорењиватигреховност, борити се са страстима, испуњавати заповести(ако се уопште греховност може потпуно искоренити)?Или све то нису обавезни услови за спасење? Шта јеуопште потребно за спасење?

Треба живети по савести и имати сећање на Бога.Односно, трудити се мислити о Богу, радити све као предБожијим лицем – то је најважније, а остало ће се додати.

***

Једном смо пошли на екскурзију на то предивно острво.Не одстојавши свеноћно бденије, спустили смо се премабродићу којим смо дошли… Седели смо на палуби игледали звезде. И ево шта ме је задивило: чисто ноћнозвездано небо, и ка цркви, која се налазила на узвишењу,са свих страна су брзо слетале звезде. Да ли су то ангели?Јер, сателити не лете тако брзо и све на једно место…

Не знам, можда су и ангели. Вероватно постоји некообјашњење, али чему то? То је тако досадно. На Валааму имамного тога необичног, а најважније је схватити да нас крозсве то Господ призива. Господ је Творац и звезда, и ангела иВалаама.

***

103

Како се може одредити да ли је човек поседнут илидемонизован? У чему је разлика? Моја жена тврди да сунаши родитељи, наше дете и рођаци поседнути нечистимдухом.

Не знам у чему је разлика, а зар и треба проницати усве то? Свако од нас је у некој мери поседнут, у тој мери укојој је подвргнут страстима. Треба просто живети црквенимживотом – ићи у цркву, исповедати се, причешћивати. Аостало препустити Господу и мање о томе размишљати. А акоје човек заиста поседнут – то је крст, и према таквом човекусе треба односити са љубављу и састрадањем, а не показиватипрстом на њега, јер данас неки "православни" иду наегзорцизам као на спектакл.

***

Пишете да се у тешкој ситуацији треба укључити уцрквени живот (исповест, и тако даље), да су то дугегодине и тежак труд. Неоспорно – то помаже и осећа сеолакшање, али како човек може дуго година живети удепресији и разочарању? Како се може превазићисопствена свест и заборавити на проблеме који насузнемиравају?

Када човек живи црквеним животом – он није удепресији. Постоје наравно периоди унинија, невољâ – али тоје борба. Хришћанин треба то да савлађује, уздајући се у Бога.Апостол пише: "Ако Христос није васкрсао, онда смо михришћани најнесрећнији људи" – али Христос јесте васкрсао.Наша нада није овде, устремљеност наше душе је ка другомвеку, ка духовном свету – то и јесте жива вера, а не простосвест да Бог постоји. Истински хришћанин живи тимстремљењем и уздањем у Бога, односно, он верује да то штому се дешава – и тужно, и радосно – не дешава се без Божијегпромисла о њему. Он верује Господу, верује да Господ

104

најбоље зна шта нам је потребно. У почетку је то просто голознање, али се оно постепено претвара у искрену веру,поверење и љубав према Богу.

***

Може ли се пас држати у стану? Кажу да пас изгониангеле-чуваре из куће.

Што се тиче ангела чувара, мислим да је то сујеверје.Пас служи да чува кућу и да се с њим иде у лов, а шта ће устану? Живите с Богом. Тада Вам ни пас неће бити потребан.Али ако баш морате, можете га наравно држати у стану, алито није најбоље решење.

***

Желим да испуним заповест о послушању родитељима,али мајка не иде у цркву, богохули. У кући су непрекидноскандали. Желим да одем негде другде да живим. Бака идеда су јако болесни. Шта да радим? Могу ли да неслушам мајку?

Према родитељима се треба односити са поштовањем,какви год они били. Али, ако покушавају да стану између Васи Бога, онда их не треба слушати (у ономе што се тиче вере),али без скандала. Треба просто испољити чврстину ихраброст. То је крст.

***

Шта радити, ако се појавило неповерење премасопственом духовнику? Чак су и многе ситнице посталенеки разлог за неповерење. Како да то разрешим? Да ли јето неповерење због гордости или је то објективни осећај итреба отићи од тог духовника? Да ли постоји граница иза

105

које се завршава послушање, које је дао духовни отац, ипочиње експлоатација верника од стране свештеника.Можда треба смирено прихватити било које послушање одсвештеника, без обзира на било шта? Како разумети, да лито што говори свештеник долази од Господа или одњеговог личног, људског мишљења?

Граница, о којој пишете, постоји – послушањедуховнику треба да буде ради Христа, иначе неће од његабити користи. То је циљ послушања – духовна корист пастве.Ја такође мислим (моје мишљење), да духовник не треба да себави мирским пословима – његово дело је духовно.Неповерење духовнику је – обична ствар. Непријатељ се насве начине труди да забије клин између духовника и његовихчеда. И зато сам човек тешко да то може да реши, може веомада погреши. Најбоље је да исповедите те помисли свомдуховнику, па чак и са неповерењем. А ако то не помогне –посаветујте се са искусним свештеником који реално познајеВашу ситуацију.

***

Како се може одредити да ли заиста верујеш у Бога? Да лије то питање разума или срца? Мој разум схвата да јенемогуће доказати постојање Бога, као што на супроттоме нема ни доказа да Бог – Творац – не постоји. Како дазнам да ли верујем или не? Да ли су иста осећањаправославних верника? И, ако ја не осећам то што многиосећају – да ли то значи да не верујем?

Постоји много ступњева вера, од најслабије "само ууму", до савршене вере светих, која твори чуда. Верујућичовек се постепено пење по тим ступњевима, његова вератреба да се укрепљује и узраста. Код почетника у вери, онапостоји само у уму, то јест они умом знају да Бог постоји, асрце је привезано за овоземаљско, страсти кипте, а у срцу

106

нема вере. И то је нормално стање – за почетника. Али, човекне сме на томе да се зауставља, треба ићи даље. А ради тогаГоспод допушта невоље, неуспехе – да се човек не би уздао усебе, већ да постепено учи да се узда у Божију вољу.

***

Реците ми, молим Вас: које иконе, или молитве, могу дами помогну у мојој ситуацији: имам 30 година и никаданисам била удата. Није ствар у томе да хоћу да будем каосви, просто, то је моја унутрашња потреба – да формирамсвоју породицу и живим са мужем у љубави и слози.Молим се светој Ксенији, знам најједноставнију молитвудевице за брак и читам је, молим се разним светитељимасвојим речима – али се ништа не дешава. Помозите мимолим Вас.

Ви желите да све буде онако како Ви хоћете. МождаГоспод има други промисао за Вас? Можда Вам је припремионешто друго? А можда, просто, чека да се смирите и неинсистирате упорно на испуњењу своје воље, већ да се уздатеу Божију вољу. Треба једноставно да се смирите, а тада ћеможда и Господ нешто дати.

***

Године 2003. лекари су ми успоставили страшну дијагнозу– рак крви. Сазнао сам да се у Москви налазе мошти светеМатроне. Почео сам да идем код ње, чекао сам у огромнимредовима, и било ми је боље, и здравствено и на души.Случајно сам свратио у подворје Валаамског манастира уМоскви, саслушао са великим задовољством црквенепесме, и толико ми се то свидело да сам почео да идем наподворје на скоро све службе. Све је било нормално, апотом се нешто десило, почех да одлазим ређе у цркву.

107

Здравље се опет погоршало, увече размишљам да ујутруодем у цркву, а ујутру се будим и немам воље. Код кућевичем на своје ближње, постао сам раздражљив. Веру уБога нисам изгубио, свим срцем верујем у Њега, али, помени, препрека стоји између мене и цркве. Можда једошло време за умирање. Реците ми, молим Вас, шта дарадим?

Лоше је ако не идете у цркву. Ту препреку не стављаБог, већ непријатељ Вашег спасења. Он жели Вашу погибијуи зато Вас на све начине одвраћа од извора спасења, а Ви гаслушате. Приморајте се, потрудите се мало, не напуштајтецркву и видећете – биће корисно.

***

Шта је смирење у свету (немам духовника и не узимамблагослов ни за шта)? Да ли смирење претпостављадобијање благослова? Или је смирење прихватањеоколности онаквим какве јесу, без покушаја да се нештопромени, односно, да ли треба чекати док живот сам свене измени (или се помирити са тим да се неће променити)?

То што говорите није сасвим тачно. Смирење нијеникако пасивност. Смирени човек није никако неактиван. Тоје највећа грешка, мислити да је смирење сладуњави глас имлак карактер. Цар Давид (Псалмопевац) је био смирен икротак човек, али му то није сметало да управља државом иводи ратове. Смирен човек ради то што може и што треба даради. Он се не смирује пред злом, већ пред Господом. Акоувиди да су одређене околности послате од Господа – он сесмирује, има унутрашњи мир. Спољашње околности несмућују његову душу, он је спокојан. Јесте смирење иматидуховника и тражити од њега благослов, али то није обавезануслов. Али, ако око тебе постоје духовници и не питаш их за

108

савет, не тражиш благослов, уопштено говорећи уздаш се усвој ум – то је онда гордост.

***

Како приволети дете к Цркви, ако су сами родитељи текнедавно постали верници и много тога не могу да муобјасне?

Животом. Можете да му објашњавате колико хоћете,али ако дете види да родитељи једно говоре, а сами живедругачије, онда је све бескорисно и само можете да гаодбијете од цркве. И супротно томе, ако дете види дародитељи живе добро – то ће донети плод, иако можда неодмах. У младости су страсти јаче од разума и ту треба битиспреман на то да дете може да донесе много огорчењародитељима. Али, ако је видело чист живот својих родитеља,то семе је посејано и кад-тад ће донети плод. Дете не требаприморавати – плод узгаја Господ.

***

На старом братском гробљу гробови су постављени једнипрема другим. Обично се на сахранама крст, илиспоменик, поставља код ногу упокојенога. Да ли је то некоспецијално правило сахрањивања валаамских монаха?

Не, то није црквени догмат да крст или споменик будукод ногу. Вероватно на гробљу има мало места, па су их такопоставили.

***

109

Како сачувати страхопоштовање? Сећам се кад сам првипут прекорачила праг цркве, желела сам тада да не дишемда не бих увредила Господа. Како то да сачувам у себи?

Како да сачувате? Па тако, “страхујте да не увредитеГоспода”. Али тешко да ће Вам то успети. Ја, у крајњојлинији, не познајем ни једног човека коме је пошло за рукомда сачува првобитну благодат. Треба бити спреман на то да ћенас тај осећај напустити, а тада нам остаје покајање.

***

Објасните ми, молим Вас, шта је то исповест, а штапокајање?

Исповедати грех значи објавити га, открити га. Данасто радимо у тајни исповести свештенику, а раније је то билојавно, пред свим народом. Покајање је – душевно стање.

***

Поставићу питање које је већ много пута понављано –радим са децом која болују од тешких болести (рака) изнам да питање звучи као код Достојевског – због чега сута деца болесна и шта да мисле људи који раде са томдецом?

То је тешко питање… Тешко је то одговорити. Наш умне може то да прими, не жели да смести у себе. Тешко јесложити се да је та владавина зла коју видимо у свету –Божије допуштење. Могу само да кажем оно што мислим. Миживимо само у овом свету и желимо да видимо правду овде,сада. Али Бог види другачије, Бог види вечност, види тукорист за нас коју ћемо добити, пострадавши овде. И значи такорист, тај циљ је – велики. Ту треба имати веру, поверење уБога. Ми често нетачно схватамо шта је то вера. Вера није

110

аутосугестија, “дао сам себи поставку и нема никаквихсумњи”… не, то није вера. Вера је стремљење душе кабудућем, ка бољем, духовном свету.

Људи често не схватају сасвим тачно невиност деце.Деца нису невина због тога што у њима нема страсти, већ затошто им се грех не рачуна. А страсти постоје, као и њиховепоследице, такође. Потом постоји наследност… не то да сеочев грех урачунава сину, већ син носи очеву тежину, то јенесумњиво. Зашто је то тако? Ја не знам – то су судовиБожији. Можда због тога да би, касније, молитва сина за оца –могла бити услишена? Можда. Али у сваком случају, суд ћебити различит за онога коме су родитељи били благочестивии коме нису – суд ће бити другачији. То су судови Божији,треба имати поверење у Бога.

***

Којим светитељима се треба молити, или које молитветреба читати да би се одагнали порески органи?

Чини ми се да је најбоље давати милостињу. "Блаженимилостиви, јер ће бити помиловани". Помажите људима којису у нужди и који су поред Вас и које Вам Господ пошаље наВашем путу, будите снисходљиви према дужницима и томеслично. Тада од Господа можете измолити и милост за себе.

***

111

Поседнут сам. Изгубио сам све што се могло изгубити.Бескрајни страхови, који су се скоро свиматеријализовали. Ишао сам на исповест, наБогослужења и на егзорцизам код оца Германа. Било ми јемало боље… Егзорцизам није помогао… Шта даље дарадим? Путујем сада по светим местима, молим се ипричешћујем.

Својим силама с тим не можете да се борите и на то нине помишљајте. Треба живети црквеним животом: исповест,причешће – другог пута нема. Тада ће постепено наступитиолакшање. Али, за то треба пуно времена… године! За Вас јенајважније – смирење. И не очајавајте. Крст је тежак, али ВасГоспод воли, и неће Вас оставити, иако Вам се понекад такочини.

***

Да ли мирски човек може да разуме лик Божији?Преподобни Јован Дамаскин је рекао: “Бог је виши одсваког појма и сваког постојања – и због тога потпунонепостижан". Реците ми, треба ли се трудити постићисуштину Божанства?

Постићи суштину Божанства је немогуће – о томе сујасно писали свети Оци. Ми можемо само да се приближимоБогу толико колико је то нама могуће. Али, на путу ка томестоје наше страсти И док оне постоје, нема говора ни окаквом богословљу. Са њима се треба борити – у томе је нашглавни задатак. А по мери умањења страсти, постепено ћедолазити разумевање духовних ствари.

***

Постоји болест – то је Господ устројио, и са тим се требасмирити, и благодарити. Да ли је неправилно лечити

112

болест с медицинске тачке гледишта (лековима,операција и слично)? И уопште, шта каже Црква оздрављу и савршенству не душе, већ тела? Или су типојмови неспојиви и духовно савршенство је само уболестима и страдањима?

Не. Болест није устројена од Господа. Господ нијестворио болести. Болести су дошле у свет са Адамовимгреховним падом. То јест, ми сами својим гресима навлачимона себе болест. Болест припада палом свету, као уосталом исмрт. Господ није створио болести, али допушта да постоје,јер види од тога корист за нашу душу. Ако је наступилаболест, то је од Господа. Али – лекар и лекови су такође одГоспода, те се треба лечити. Међутим, не треба сву надуполагати на лекове и лекаре. Треба увек имати на уму да јенад свим тим Господ. Ако се исцелимо – слава Богу, а ако не– значи треба потрпети, значи да тако треба.

***

Због чега црква поштује велики број светитеља? Зар нијесамо воља Господња за све оно што се дешава у животу?

Наравно, summa summarum, свака молитва је упућенака Господу. Али Господ жели да се ми молимо и бринемо несамо за себе, већ и за друге. Зато се молимо за упокојене иГоспод прима те молитве. Из истог разлога Господ жели дами поштујемо Његове угоднике – светитеље. Ми не дајемосветитељима божанске почасти. Ми их молимо да се они молеза нас, а у томе је смирење. Тиме ми признајемо и своју немоћи недостојност.

***

113

Ко су анђели-чувари? Да ли ја имам анђела-чувара? Могули да му се обраћам молитвама?

Ви имате анђела-чувара (наравно, ако сте крштени).Господ сваком хришћанину даје анђела-чувара. Он је за Васкао наставник на путу у Царство Небеско. Њему не само даможете да се молите, већ и треба да се молите. Међувечерњим молитвама се налази и посебна молитва анђелу-чувару.

***

О непротивљењу злу. Свети Серафим Саровски је пао наколена пред разбојницима и рекао: "Радите шта желите",а потом су га они истукли до полусмрти. Да ли правилнопоступам ако ме бију, а ја се трудим да се не противим?

Да ли ћете Ви стојати и гледати, ако поред Вас будусиловали Вашу мајку, или сестру, или жену? Не треба сесветити, не треба имати злобе у себи, а заштита слабог јехришћанска обавеза. Ту је потребно расуђивање. Применасиле није лоша сама по себи, већ су лоше те страсти које јепрате: мржња, злоба, осветољубивост, гнев, јарост, и томеслично. Треба уважавати и волети човека као брата и као ликБожији, али то уопште не значи да треба све допуштати идозвољавати. Шта има лоше у томе да без злобе и мржњезауставите хулигана, или заштитите слабог, па чак и узпримену силе? Постоје случајеви када просто не треба стајатипо страни, јер је то равно издаји и одрицању од вере. Друга јествар ако Ви то не можете да урадите без злобе. Страстикипте… Тада је боље смирити се. Господ допушта таквеслучајеве ради нашег смирења. Ту је потребно расуђивање ичешће испитивање сопствене савести – када треба нешто рећи(урадити), а када прећутати. А нема шаблона за све случајевеу животу.

114

***

Где је граница између греха и сопствене слабости?

Ради тога је човеку дата савест.

***

Сама васпитавам децу. Будући да сам лепа жена,непрекидно имам искушења ступања у односе (блудне) сасупротним полом. Кајем се и поново падам, кајем се иопет… Да ли ће ме Бог казнити? И шта да радим ако идемна исповест, а у дубини душе знам да опет нећуиздржати… Произилази да обмањујем и себе и Бога…

То што падате је наравно лоше. Али Господ јемилостив – не треба очајавати. Док се кајете и себе осуђујете– постоји нада. Само не треба мислити: “Сада ћу сагрешити, апотом ћу се покајати, Бог ће свеједно опростити”. Господ ћеказнити за такву помисао. Треба увек осуђивати грех у себи,чак и ако тренутно не можете да издржите да не паднете.

***

Од којих радова светих отаца је најбоље почети духовнопросвећење? У мом схватању се јавља некапротивуречност: аутори су живели у разно време, многису далеки од савремености, а дела нису увек упућенамирјанима. Понекад се јавља нека смутња.

Ваше сумње су правилне. Дела светих отаца су каолекови у апотеци, један за једно помаже, а други за друго.Шта би било када бисте дошли у апотеку и почели даупотребљавате све од реда? Тешко је ту дати једнозначнисавет, сви људи су различити. За једнога је добро једно, а задругога друго. Постоји, наравно, оно што је корисно за све –

115

на пример, житија светих. Читање треба да доноси духовнукорист, да загрева и храни душу. Ако осећате корист, мир,радост и томе слично, онда то и читајте, а оно што Вассмућује то оставите. И наравно, на себе треба гледати сасмирењем, то јест реално, јер је у крајњој мери неразумнопокушавати примењивати на себе поуке отаца аскета из првихвекова.

***

Упадам у униније, очајавам, трпим. Најтужније је што мисе чини да човек не постаје бољи од туге, већ наступа некаувреда, протест.

Увреда и протест су гордост. Ако савлађујете у себи тоосећање (а то је у нашој власти), имаћете користи. ПоредХриста су била распета два разбојника, али је један доспео урај, а други у ад.

***

116

Умро ми је једини син, ослонац и узданица. Диван,бриљантан човек. Завршио је факултет са црвеномдипломом, блиставо одбранио дисертацију – и потом јенаступила болест која је трајала две године. Од самогдетињства се бојао да некога увреди. Био је задивљујућекротак, чак и у детињству ништа није захтевао. Када серазболео, увек је најпре мислио на мене и мужа, и како јенама тешко. Умирујући нас, непрекидно је говорио даГоспод не шаље човеку искушења која не може да носи. Задве године најтежег лечења, нисмо чули од њега ниједнужалбу. И ево сада га нема међу нама, а ми живимо. Идемоу цркве, заказујемо помене, али немамо мира. Послесиновљеве смрти много тога ми је било откривено…

Ми не можемо да не тугујемо, али не треба очајавати.Пут је пун невоља, али је на крају радост. Ако Христос нијеваскрсао, онда смо ми хришћани најнесрећнији људи. АлиХристос јесте васкрсао! Истински живот је тамо, на крајупута. А овде? Овде су невоље, болести. Али оне нису толиковредне, да бисмо много мислили о њима. Господ их шаље даби наша душа, одвојивши се од земље, спознала својеистинско достојанство, достојанство Божије деце. Господ Вамшаље тугу, да би сте му и Ви пришли, да бисте, као и Вашсин, веровали Богу на том путу, Он зна како и куда да насводи. Када се у Вашу душу усели то поверење у Бога, тадаћете задобити мир.

***

Мој пријатељ је имао аутомобилску несрећу. Његова женаје погинула на месту, а он је са много траума упао у кому.Када сам сазнао шта се десило, пожурио сам да закажемсорокоуст (40 дана помињање на Литургији) за здрављемога пријатеља, јер је био у критичном стању и лекаринису могли да дају никакву прогонозу. Неколико дана смо

117

очекивали вести о њему. Мој пријатељ је крштен, али сејош није оцрковио и водио је живот… не знам каконајбоље да кажем… не неправедан, већ небрижан.

О томе што се десило, испричао сам једномпријатељу, дубоко верујућем човеку, који има богатодуховно искуство и који већ више од десет година помажеманастире, ревнује, учествује у обнављању цркава. Он јерекао да, ако је човек водио неправедан живот, онда нетреба заказивати сорокоуст за такве људе, чак и ако суони у великој невољи, јер ће то мени донети много невоља(не сећам се у потпуности његових речи). Поред тога он(мој пријатељ) можда је у тренутку несреће био поддејством алкохола или дрога, а то је равно самоубиству,па зато не треба да се молим за њега на тај начин. Може се"урадити још и горе".

Реците ми, оче, како да правилно поступим уоваквој ситуацији?

Правилно сте поступили, не смућујте се. Онај којикаже да се за грешника не треба молити – тај није ништасхватио о хришћанству. Помолите се и за њега.

***

Због чега постоје два погледа на творење Исусовемолитве: то је, с једне стране, препорука да се будимо иуспављујемо са Исусовом молитвом на уснама, да на њуне заборављамо ни у току дана, да се непрекидно учимомолитви од искусних учитеља, или из књига светих отаца,а с друге – категоричка забрана да творимо непрестануИсусову молитву без благослова духовника, и чакупозорење о њеној опасности? Али, ако ја немам духовногоца, од кога бих могао да тражим благослов, а срце чезнеза Богом и речи молитве саме теку (иако и није

118

непрестано)? Како може да ми нашкоди бављењеИсусовом молитвом?

Добро је то што речи молитве саме теку. Али, било бибоље да нађете духовника.

***

Када Вас разговор са људима оптерећује, када желите дасе оградите од свих, и молитва Вам постане животнапотреба – шта то значи: да ли је то својеврсни егоизам,или је то одиста Божији призив да се остави свет?

Не, то није егоизам, то је пре ово друго. Али, оставитисвет, још не значи ићи у манастир. Свет су – страсти, њихтреба одбацивати. А жеља за осамљивањем (временом) јенормална за хришћанина, и за монаха, и за мирјанина.

***

Реците ми, молим Вас, како да се борим са гневом ираздражљивошћу, ако се таква осећања јављају чак ипрема сопственој деци (у тим тренуцима почнем да ихкажњавам, иако знам да у гневу не треба кажњавати).

Треба се споља уздржати. Али, ако осећате да неможете, боље је одложити разговор, или казну, на неко време.

***

119

У свом молитвеном правилу се молим за непријатеље,али, ако нисам опростио, произилази да желим лошечовеку који је преврнуо цео мој живот и да сам лицемеранса том молитвом. Како да се борим са својом мржњом?

Да, лицемерни сте. Треба преломити у себи тоосећање, то је у нашој власти. Иако му не желите зло, то можеда се припише осуди.

***

Како је могуће истовремено имати савршену веру да ћешдобити оно за шта се молиш, и притом смирено битиспреман на то да ти молитва неће бити испуњена? Акодозвољаваш ту могућност, да ти молитва неће битииспуњена, како можеш истовремено да не сумњаш, даверујеш да ћеш добити оно што молиш, и притом још немолиш ништа лоше?

Ми немамо савршену веру. Треба реално гледати наствари – у томе је смирење. Пошто грешимо, и немамо тосамоодрицање као светитељи, немамо ни одважности умолитви. И због тога треба да се молимо са смирењем,уздајући се у вољу Божију.

***

Када треба испољавати смирење и уздање у Божију вољу,а где одлучност у борби са грехом?

Не треба се смиривати пред грехом, већ пред својомнемоћи. Неприхватање греха треба увек да буде присутно удуши.

***

120

Због чега је свет тако неправедно устројен, ако је све уовом свету од Бога? И због чега (приметио сам по себи),када кажеш: "Господе, предајем све у руке Твоје", свебуде боље, него када се друкчије молиш? Помозите ми даово разјасним.

Зато што људи не желе да живе по Божијој вољи, а Богне жели да врши притисак на људску вољу. Ако би се свиљуди трудили да испуњавају Божије заповести, био би рај наземљи. Разлог је још и тај што Бог жели да се искаже,распозна и издвоји љубав људи који искрено стреме каГосподу, па зато оставља до времена добре и зле заједно. Кадби све около било пуно спокојства, тада не би било ниапостола Петра, ни Павла, ни мученика, ни преподобних. Штасу та страдања, која су они поднели овде, у поређењу са тимвеличанством и благородством њихових душа? Ништа, каокап у мору воде.

Осим тога, не треба покушавати све сада схватити. Тосу судови Божији. Тамо, у другом свету, све ће нам битијасно, а овде треба веровати Богу. Ми често не схватамо, имного тога не знамо, али Господ зна све и све ради како је занас најбоље, само ако се не противимо Његовој вољи.

***

Шта да радимо са телевизором у породици? Муж без његане може и гледа га до поноћи, а ја због њега не могу дазаспим, нити да се молим. Имам и кошмаре, ако су нештострашно приказивали. Имамо скандале свако вече.

Свађе у кући су горе од телевизора. Ту је потребнорасуђивање како успоставити мир у породици. Породица језбог тога и дата, да би се учили да уступамо једни другима, дане живимо ради себе, већ ради другога. Па – учите.

***

121

Муж ме је пре четири године напустио и отишао другојжени. Утеху сам нашла у Цркви, а ћерка је заједно самном заволела службе. Схватам да је све воља Божија.Молим се, али не могу да задобијем душевну равнотежу.

Свој крст треба носити, а када се погасе страсти –наступиће и душевна равнотежа.

***

Помозите ми, јер сам почетница у вери. Како схватитиназив „Чудотворац“? Због чега неке светитеље називајуЧудотворцима? Како они знају да им се молимо и шта ихмолимо?

Чудотворац значи да су се по молитвама томсветитељу дешавала чуда. На пример – свети Николај, помолитвама њему, дешавао се велики број чуда. Некисветитељи су прослављени током свог живота, али ништа незнамо о чудима повезаним са њиховим именима.

Како они знају? Они нас виде и чују наше молитве.

***

Шта значи духовна корист? Како да знам да приразговору са свештеником добијам духовну корист?

Ако је корист истинска, Ви ћете то осетити, јер ће седуша зарадовати.

***

122

Како се правилно понашати, кад неко пред тобом осуђуједругог човека?

Са расуђивањем. Ако видите да можете да исправитечовека, онда можете да му кажете, а ако не, боље је отићи илипрећутати. Али, постоје случајеви када се не сме ћутати. Тоје, рецимо, када неко клевета.

***

Мој рођак је погинуо у аутомобилској несрећи. Није билањегова кривица. Увек је поштовао правила, али је њему усусрет ишао пијани возач и „закуцао се“ у његоваутомобил. За својих 20 година никога није увредио, свису га волели…

Ми желимо овоземаљску срећу, али путеви Господњи– нису наши путеви, и мисли Господње – нису наше мисли.Господ је призвао Вашег рођака, јер има Свој промисао зањега. Господ увек узима најбоље људе. Значи, што се његатиче, Господ је одлучио да је њему боље да буде тамо, негоовде.

Хришћанин не треба превише да тугује збогупокојених. Шта је он напустио? Овај жалосни живот, сњеговом прљавштином, неправдом, насиљем… И отишао је уцарство незалазне светлости, где нема ни болести, ни туге,где царују истина и правда. Мислите ли да би се он сложио,када бисмо му сад предложили да се врати на земљу? Мислимда не би. А то што ми тугујемо због тога што њега тренутнонема са нама, то је људски разумљиво, али ништа више одтога. Време тече као вода кроз прсте. И још мало и ми ћемобити позвани тамо, и угледаћемо једни друге уколико се,наравно, покажемо као достојни. Ето о чему се треба бринути,то је најважније.

***

123

У цркви људи остављају цедуљу са набројаним својимгресима, а грех је све – сем служења Господу. Шта ондатреба написати? Или је важније спознати своју нутрину?

Не остављају, већ читају на исповести. Цедуља је самоподсетник, да не би заборавили. Треба исповедати оно за штанас наша савест разобличава.

***

Молитва за ближње, помоћ ближњима је добро дело. Збогчега је оно пропраћено невољама, непријатностима?

Зато што постоји ђаво коме се то нимало не свиђа.

***

Мој духовник ми је још пре две године (при чему је тобила моја друга исповест) дао благослов за монаштво, а јане могу то да испуним.

То је чудно. Како неко може да дâ благослов замонаштво, а да при том не познаје човека? А да ли сте Висами тражили такав благослов? Ако нисте, то онда неманикакву снагу. Да бисте отишли у манастир, потребан јепризив, такав да без тога не можете да живите. У противном,не треба ни да размишљате о томе.

***

Мислила сам да верујем у Бога. Али, једном сам на радијуслушала емисију о хоспису. И тада сам се први путзамислила о сопственој смрти, тачније постала сам свеснада сам смртна. Моје вере је нестало. Наступило јенеуротично стање свеобузимајућег страха, а због тесвести, почеле су да се дешавају ужасне ствари. Видим

124

колико у свету има страдања, то боли и моје срце се стеже!У Цркву не могу да идем, пошто немам вере! И не знамкако даље да живим.

Ваша вера се показала слабом. Хришћанство нијеидила, нити рај на земљи. Хришћанство је – крст. Да би сеишло за Христом – треба имати храбрости, треба иматиодлучност и трпљење, треба имати љубав према истини.Прочитајте житија апостола, мученика – колико су самострадали, а какве химне Љубави су њихова житија. За нас,људе ослабљене вере, размажене удобношћу, то изгледаскоро невероватно, али то је све било тако! Ваша реакција јеприродна – веома је тешко човеку да у своју свест сместиљубав Божију и океан страдања у овом свету. Овде се ради оподвигу вере, јер наши путеви нису путеви Божији, и нашемисли нису мисли Божије, и наша правда није – ПравдаБожија. Ми не можемо све то да схватимо у овом животу.Потом, тамо, у другом свету, све ће нам бити јасно изахвалићемо Богу за све. А сада? Овде је потребна вера,поверење у Бога.

***

Чини ми се, или је то истина – да свештеник, којиисповеда, види све грехе онога кога исповеда?

То није важно. Важно је знати да се исповедамоГосподу, а не свештенику, а Господ тачно зна све наше грехе.

***

Имам десет година и хтела сам да Вас питам: због чега јетако лоше читати књиге о магији и мађионичарима?

Боље је читати књиге о светима. Они су бољи и јачиод мађионичара. Свети су волели Бога и сада се радују у

125

чудесном Царству Небеском. Они нас виде и чују. А свиђа тисе да читаш о мађионичарима, вероватно, зато што и твојадуша тежи ка Царству Небеском.

***

Била сам са екскурзијом на вашем светлом острву.Енергија у манастиру је веома чиста и пуна љубави.Пошто нисам много упозната са енергијом човека,дрзнућу се да претпоставим…

Ви сте у великој заблуди. Ми не верујемо у неку"енергију". Ми верујемо у Бога, не као енергију, већ каоличност. И наше молитве нису пуњење енергије, већобраћање Богу, Творцу васељене, као личности, као Оцу.Прихватајући учење о "енергијама", Ви се не обраћате Богукојем се ми поклањамо, већ губите своју душу, не схватајућито, и потпадате у потпуну зависност од демонских сила.Пишем Вам зато што мислим да то радите несвесно и даможете да се обратите к Богу.

***

Умро ми је муж, остала сам сама са ћерком. Био је точовек који ни муву није увредио, није рекао ни једну лошуреч током нашег брака. Поштовала сам Велики пост,причешћивала се, заказивала сорокоуст за здравље својихближњих. Зашто је он умро? Месец и по дана већ живимстално у сузама, не испуштам молитвеник из руку.Појавио се страх за све.

Господ га је призвао. Црква се моли пре свега заздравље и спасење душе – то је најважније, а не нашаовоземаљска срећа. Господ је призвао и Вашег мужа. Оннајпре узима најбоље људе. Ви сте сада тужни наравно, алипомислите да је Ваш муж отишао у истински живот, тамо где

126

нема болести ни туге, где нема бриге ни сујете овог пролазногживота, где царују правда и истина. И мислим да Вас се онсећа и моли се за Вас. А доћи ће време и Ви ћете тамо поћи ион ће Вас тамо срести. Тако да немојте превише да тугујете. Ато што сте сами, значи да сада Господ брине о Вама. Требаимати поверење у Господа.

***

Како се борити са лукавством и дволичношћу?

Треба се смиривати. Смирени човек нема разлога дабуде лукав.

***

Може ли се од Бога молити опроштај и исцељење?

Може. Господ је милостив и жели да Га ми молимо зато. Цело небо се радује за једног грешника који се каје. Али,Господ, пре свега, жели исцељење наше душе – то јенајважније. А ради тога може да допусти и болести и невоље.Треба бити спреман на то и све примати са захвалношћу.Иако нам је тренутно тешко, када нам се открије истинскисмисао свега што се с нама дешава, захваљиваћемо Господуза исцељење наше душе, за Његову премудрост и бригу онама, за Његову бескрајну љубав према нама и Његовумилост. Благодарићемо Онога Који нас је привео из нашегстања трпљења, мале, жалосне и ништавне, ка духовнимвисинама и гледању славе Господње.

127

НАПОМЕНЕ УЗ ПРВО ИЗДАЊЕ

Тешко је, заправо немогуће, додати и једну умесну реч након чистог и сажетог

слова валаамског монаха. Али приређивач сматра за потребно да читаоца

обавести о донекле необичном настанку ове књижице.

Преводилачки мотор интернет-сајта манастира Лепавина, Др. Радмила – Стана

Максимовић, уз игумана овог манастира архимандрита Гаврила на сталној је

стражи у потрази за онлајн садржајима које нам нуди православни Исток. Многи

од нас не владају довољно или чак ни мало руским језиком. Др. Максимовић је

свесна и тога и огромног молитвеног и животног потенцијала православља са

руског говорног подручја, највеће помесне православне цркве. Током година њен

приступ руским сајтовима развио се у спонтан одабир и превођење текстова чији

значај превазилази руско говорно подручје. Иако православље на првом месту

барата вечним истинама, читаоци лепавинског сајта могу се тако похвалити и

својеврсним актуелним увидом у најинтересантније објављене стране на руском.

Понекад од објављивања оригинала на руском сајту до постављања превода на

лепавински сајт прође само пар дана.

Радмила је на ове текстове наишла крајем овог пролећа. Свој ентузијазам

онлајн-преписком валаамског манастира она је одмах пренела најужем кругу

својих пријатеља. Још увек без јасне идеје, родила се идеја о објављивању.

Размишљајући о месту објављивања, свесна да је наишла на нешто необично,

Радмила нам није ускратила ни своје прве преводе. Убрзо су уследили и

наставци који су нам преко имејла јасно ставили на знање да је у питању

прворазредни материјал, на нашем говорном подручју, у овако јасном, сажетом и

поречишћеном облику још необјављен. Одатле, па до одлуке да се сопственим

снагама као књига објави све што се на валаамског сајту у овом тренутку налази

од ових одговора и питања, био је само још корак.

Сакупљен материјал у целости показао се толико уједначен и снажан, да нам је

сад већ тешко поверовати да и сам валаамски монах није писао књигу, већ само

128

периодичне одговоре на онлајн питања верника. О, - колико је у историји овог

нашег грешног рода до сада стављено бесмисла, лажи и празнине на хартију, са

унапред донетом одлуком да се „напише књига“. А валаамски монах, упитан за

сагласност да се ова питања и одговори објаве на српском језику као књига,

одговорио је у сладу свог призива – кратко, и са непогрешивим смирењем,

чудећи се нашем виђењу овог материјала као „књиге“.

Књига коју држите у руци не постоји дакле као таква ни тамо где је текст

наста(ја)о, у Русији. То је њена уникатност. Ови текстови, да се послужимо

жаргоном, »скинути« су са интернета. У том смислу, узели смо себи слободу (и

благослов валаамских монаха) да урадимо оно што ни они, сигурно из смирења,

нису урадили.

Кратко срочени, сажети одговори а понекад и сврсисходно скраћена питања, дају

нам сасвим директан духовни приступ свачијој муци или дилеми. Без околишања

и замршивања. Малом тиму који је припремао овај материјал овакав приступ

изгледао је благородан и душекористан, а не само непознат у нашој духовној

литератури. Посебно је то значајно с обзиром да се већина дилема, са којима се

руски верници обраћају Валаамцу, по нашем убеђењу може применити и на

савременог српског православца. Иако је, као и у Русији, корен нашег

хришћанског идентитета дубок, урастао на тврдој земљи равноапостолских

светитеља и мученика, са Русима делимо горку колективну анамнезу. У тој

недавно исписаној страни развоја болести последњи налаз је – раскид са самима

собом, са својом најславнијом и најбољом прошлошћу. Колективна анамнеза у

овом периоду садржи значајну колективну амнезију. Ова црна рупа у националној

историји, период одрицања од Христа, па тиме и од себе, осим што је прилика за

заједничко покајање, разлог је и да се многи савремени верник осети несигурно.

С једне стране, од родитеља и заједнице није од најмлађих дана храњен Духом

истине, прескочено је неколико важних колена. С друге стране, у подвалама

новог времена које под хипнотичким називом модерног доба нуди противник, има

много новотарија које заслепљују јасан вид и заводе на странпутицу. Свет

почетка XXI столећа није више свет XIX столећа. Иако је баш у том веку у

највећој мери ширена опсена секуларног друштва, прво на Западу, а одмах

затим и на словенском Истоку. У »добрима« која је човек стварао у последња

129

два века, ђаво не обитава као у својој кући; он је и даље најрадије у нама. Али

човек се показао као посебно рањив и подложан искушењима индустријског

доба, моћи науке и технике које богата врхушка ставља у своју службу. Наука,

техника и уметност као креативни израз човекове моћи, стављени су на

пиједестал култа, постадоше најјача средства поробљавања човека. Тако је

човек поробио самог себе самим собом. Окренувши главу од себе у својој

есхатонској пројекцији, од свог пралика и од свог Творца, човек је сам себи

свезао руке и сам себи поставио замку. Та замка налази суптилније и преварније

облике од оних на које смо упозорени у Јеванђељу, иако се наравно на њих може

свести. У модерном добу наравно нема ничег новог што се не би могло свести на

јеванђељске категорије; нема нове суптстанце и нове природе човека, како

управо верују и убеђују хуманисти од ренесансе до данашњег дана. Али

костимографија и организација подвале је добила раније незнане видове и

размере. Глобализам као крај посебних историја племена и народа, припрема и

нешто позитивно: Човек је коначно спреман да се суочи са својим универзалним

слабостима и немоћима, оличеним у робовању сопственом делу. У обожавању

мноштва нових Вавилонских кула – од силиконских нано-чипова спремних за

гггггггггггвуградњу у тело, преко силиконских имплатаната у телу, силиконски

заснованих и сателитски усмераваних глобалних медија, до силиконски

пројектованих и подигнутих висећих врхова Sears Towers, тениских терена на

највишим спратовима небодера у Емиратима и висећих мостова небодера Куала

Лумпура, у овом планетарном конгломерату досаде и празнине исцрпљује се

живот савременог човека, био он Кинез или Арапин, Србин или Рус.

Без Валаамца савремени православац има још мање изгледа да у таквом свету

сачува своју једноставну суштину. Умрежени смо хиљадоструко. Мреже нас

хватају као срећне поданике али и као параноичне «противнике». Кувају нас као

жабе или убијају паником. Небројеним нитима везани смо за овоземаљска добра.

Тамо где нема жица, уместо индукције магнетних поља далековода пресецају

нас зрачења радио таласа сателитских локатора, мобилне телефоније, радио и

телевизијских дифузих мрежâ, радарских система, бежичних преноса података

од blue tooth-а телефончића до интернет-мрежа и онога што у овом тренутку још

не знамо.

130

И у опште раширеном култу уживања, у обећању лаког живота без муке и патње,

технологија прождире људе као лутке. Пинокио је поверовао лисцу. Умиремо

духовно, јер немамо времена ни за обичне људске сусрете а камоли за тихо

созерцање. Умиремо телесно, јер нас хиперпродукцијом изазвана

хиперпотрошња немилице сатире болестима. Умиремо за дан, умиремо за

годину, умиремо за живот, док је канцер за нас и даље »зла срећа« рођака и

познаника а не знак узбуне за сваког од нас појединачно и све нас заједно.

Валаамац тражи веру. Човек данашњице, дете науке, тешко може да учини тај

заокрет. Он би да доказује, истражује, скупља и потврђује. Да тестира и испитује;

Валаамац поседује чисту веру, па су му и речи чисте. Немирни дух модерног

човека проистиче из његовог замагљеног вида; мир Валаамца из чистог вида. Из

те, чисте вере, извире чисто знање. Валаамски монах који саветује преко

интернета зна да је »непромењива истина« плеоназам. Истина је једна, пише се

великим словом и непромењива је. Истина је истина само ако је иста,

неподложна зубу времена и помодарству идеологијâ. Валаамчево знање о овом

свету је поглед из вечности: према том видном углу сви остали погледи на овај

свет тону у беззначај.

Очај савременог човека га, ипак, потенцијално приводи Истини. Он је, иако

манипулисан и »погубљен«, ипак још увек човек. Може га спасити Реч. И он то у

дубини душе осећа. Ако из овог очаја проистекне и жеља за избављењем, он

неће бити задовољан опширним одговорима. На питања која га мòре одговор му

неће дати богословски трактати, па чак ни Свето Писмо: за превођење и примену

порука Писма у нашим животима потребно је одређено духовно искуство, велика

вера, искреност у срцу, оштар »вид« и добре навике. До мирења са суштином

живота, до сазнања да између монашког и световног пута ка спасењу у суштини

нема великих разлика, пут није кратак и лак. До тренутка кад спознамо да монах

удаљеног манастира пије са истог извора мудрости и Истине као и наш

парохијски свештеник, Валаамац нам нуди своју бескомпромисну реч. Ова реч ће

нас, ако је пригрлимо, брже вратити нама самима. Поука Валаамца није зборник

упутстава за живот; за то постоје друге књиге. Поука Валаамца је приручник за

лакше налажење пута до своје парохијске заједнице у којој су Исповест и

Причешће. Као што емиграцијом из Србије нећемо постати неки бољи људи ни

131

бољи Срби (а још мање као Енглези, Немци, Американци или »грађани света«),

тако ни заобилажењем своје парохије у тражењу истине нећемо постати ближи

Истини. Прескачући своју Богом дану православну заједницу нећемо постати

православнији; прескачући своје духовнике и тражећи их међу монасима или

старцима нећемо постати духовнији. Ово је јасна порука Валаамца и провлачи се

кроз ову невелику књижицу као црвена нит. Невољу, дакле нећемо победити ако

бежимо од ње већ ако је смирено, хришћански прихватимо.

Обим и садржај ове књижице нису последица уредничких интервенција. Текст је

преузет без скраћивања или промена (осим стандардних стилских, то јест

преводилачких). Ни сам преводилац није селектовао, скраћивао или проширивао

текст.

Надамо се да ће вам ово штиво бити на духовну корист и спасење. И да ће – да

цитирамо самог Валаамца – ова »корист бити истинска, и Ви ћете то осетити, јер

ће се душа зарадовати«.

За приређивача:

Михаило Хаџи-Ценић

Београд, јула 2009.

132

Превела с руског:Др. Радмила – Стана Максимовић

Оперативни уредник:Весна Николић

Лектор:Михаило Хаџи-Ценић

Тираж:* примерака