Balard Dejms Grem POTOPLJENI SVET Prevod: Rajkovi Mirjana Ballard James Graham DROWNED WORLD (THE), 1962.

Uskoro e biti suvie toplo. Neto posle osam asova, Kerans je sa hotelskog balkonaposmatrao kako se sunce die iza gustih gajeva dinovskih gimnosperma Gimnosperm -golosemenica, drvo s golim semenom; prim. prev. koji su se gomilali nad krovovimanaputenih robnih kua udaljenih etiri stotine jardi od njega, na istonoj strani lagune.Nemilosrdna snaga sunca oseala se ak i kroz debelo maslinastozeleno lie paprati. Tupiprelomljeni zraci dobovali su mu o gole grudi i plea, izvlaei prve kapljice znoja, i on stavinaoare za sunce da bi zatitio oi. Sunev disk nije vie bio jasno odreen krug, ve irokarasplinuta elipsa koja se razvija na istonom horizontu kao ogromna plamena kugla; njenodsjaj pretvarao je mrtvu olovnu povrinu lagune u blistav bakarni tit. Do podneva, za manjeod etiri sata, izgledae kao da voda gori.

Kerans se obino budio u pet i stizao u bioloku stanicu za ispitivanje upravo tako dauspe obaviti bar etiri od pet sati posla pre nego to vruina postane nepodnoljiva, ali jutrosga je mrzelo da napusti sveu luku hotelskog apartmana zaklonjenu vazdunom zavesom.Samo za dorukom proveo je dva sata, onda je ispunio est strana svoga dnevnika, namernooteui polazak dok pukovnik Rigs ne naie kraj hotela u svom patrolnom amcu, poto jeznao da e tada ve biti prekasno da se ide u stanicu. Pukovnik je uvek bio eljan razgovora,naroito kad bi razgovor bio potkrepljen kojom aicom aperitiva; dok on ode bie bar poladvanaest, a misli e mu se vrteti samo oko ruka u bazi.

Rigsa je, meutim, neto zadralo. Verovatno je due nego obino obilazio oblinjelagune, ili je moda ekao da Kerans stigne u stanicu za ispitivanje. Kerans se za trenutakzapita da li da pokua uspostaviti vezu sa njim preko radio-otpremnika to ga je jedinica zavezu postavila u holu, ali konzola je bila zatrpana gomilom knjiga, a baterija prazna. Podoficirzaduen za radio-stanicu u bazi protestovao je kod Rigsa kada se njegova vesela emisija starihzabavnih pesama i lokalnih vesti - o napadu dve iguane na helikopter prethodne noi,poslednjim podacima o temperaturi i vlanosti - iznenada prekinula jo na polovini prvogdela. Ali Rigs je shvatio da je to Keransov nesvestan pokuaj da prekine svoje veze s bazom -namerno nebriljivo naslagana piramida knjiga koja je skrivala aparat, isuvie je oiglednoodudarala od Keransove uobiajene sitniave urednosti - i s tolerancijom je prihvatio njegovupotrebu da se izdvoji.

Naslonjen na ogradu balkona, dok su mu se mrava uglasta ramena i ispijen profilodraavali u nepokretnoj vodi deset spratova ispod njega, Kerans je posmatrao jednu odbezbrojnih termalnih oluja kako brie estarom ogromnih rastavia, uz potok koji vodi izlagune. Uhvaene okolnim zgradama i slojevima obrtanja na stotinu stopa iznad vode,vazdune kese su se brzo zagrevale, onda bi se rasprsle uvis kao baloni koji bee, ostavljajuiza sobom iznenadan vakuum detonacije. Oblaci pare koji su visili nad potokom, za trenutak serasturie i estok minijaturni tornado pree preko 60 stopa visokih biljaka preturajui ih kaopalidrvca. Zatim, isto tako naglo kao to je i dola, oluja se smiri, a velika stubasta deblapotonue ispreturana pod vodu kao tromi aligatori.

Kerans pomisli u sebi kako je bio pametan to je ostao u hotelu - to je temperaturavie rasla, to su oluje izbijale sve ee - ali je znao da pravi razlog lei u prihvatanjuinjenice da gotovo vie nita ne ostaje da se uradi. Odreivanje biolokih mapa postalo jebesmislena igra, jer je nov biljni svet nadirao tano prema linijama koje su predviene jo predvadeset godina, i on je bio siguran da se u Kamp Berdu na severnom Grenlandu niko ne trudiak ni da zavede njihove izvetaje, a kamoli da ih ita.

U stvari, stari dr Bodkin, Keransov pomonik u stanici, bio je lukavo pripremio netoto je trebalo da bude izvetaj oevica; sastavio ga je jedan od podoficira pukovnika Rigsa, are je bila o velikom guteru sa dinovskim lenim perajem u obliku jedra koji je vien kakokrstari jednom lagunom, i koji se ni po emu nije mogao razlikovati od pelikozaurusa,drevnog pensilvanskog gmizavca. Da je taj izvetaj bio primljen onako kako stoji - kao vesnikozbiljnog povratka doba dinovskih gmizavaca - na njih bi se smesta sruila vojska ekologasa borbenom jedinicom naoruanom atomskim orujem i naredbama da produe na jugbrzinom od dobrih dvadeset vorova. Meutim, nita se nije ulo sem uobiajenog signalakojim se potvruje prijem. Moda su strunjaci u Kamp Berdu bili suvie umorni ak i da sesmeju.

Krajem meseca, pukovnik Rigs i njegova mala izolovana jedinica zavrie pregledanjegrada (da li je to nekada bio Berlin, Pariz ili London, pitao se Kerans) i krenue na sever,vukui sa sobom stanicu za ispitivanje. Keransu je bilo teko da poveruje da e ikada napustitiapartman u potkrovlju u kome je stanovao poslednjih est meseci. Rado je priznavao da 'Ric' spunim pravom zasluuje svoju reputaciju - kupatilo je, na primer, sa lavaboima od crnogmermera, sa pozlaenim slavinama i ogledalima liilo na bonu kapelu u katedrali. Na nekiudan nain oseao je zadovoljstvo da veruje kako je on poslednji gost koji e odsesti uhotelu, identifikujui ono to je shvatao kao zavrnu fazu svoga sopstvenog ivota - odiseju nasever kroz potopljene gradove juga, odiseju koja treba uskoro da se zavri njihovimpovratkom u Kamp Berd i njegovu otru disciplinu - sa ovim oprotajnim zalaskom duge isjajne istorije hotela.

Zaposeo je 'Ric' dan po njihovom dolasku, jedva ekajui da svoju skuenu kabinumeu laboratorijskim stolovima u stanici za ispitivanje zameni ogromnim visokim sobamanaputenog hotela. Raskoan nametaj presvuen brokatom i bronzane statue u stilu artnouveau Art Nouveau - nova umetnost; prim. prev. u niama hodnika prihvatio je kaoprirodnu pozadinu svog postojanja, uivajui u tananoj atmosferi melanholije koja okruujeove poslednje tragove jednog nivoa civilizacije to sada praktino iezava zauvek. Mnogedruge zgrade oko lagune ve su odavno klonule i skliznule pod mulj, otkrivajui svoje jevtinoporeklo, i 'Ric' je sada stajao na zapadnoj obali u blistavoj usamljenosti; velike plave mrljetrulei koje su izbijale po zastiraima u mranim hodnicima naglaavale su dostojanstvenostte zgrade iz XIX veka.

Apartman je prvobitno bio projektovan za jednog milanskog finansijera i bio jeraskono nameten i ureen. Toplotne zavese jo su bile savreno zaptivene, mada se prvihest spratova hotela nalazilo ispod povrine vode, a nosei zidovi poinjali su da pucaju, dokje ureaj za klimatizaciju od 250 ampera radio bez prestanka. Mada je hotel bio nenastanjenve deset godina, na ploama kamina i pozlaenim stolovima bilo je veoma malo praine, a natriptihu fotografskih portreta na stolu presvuenom krokodilskom koom - finansijer,finansijer i doterana, dobro uhranjena porodica, finansijer i jo doteranija poslovna zgrada odpedeset spratova - jedva da se uhvatila poneka mrlja. Sreom po Keransa, njegov prethodnikje otiao odatle na brzinu, pa su vitrine i ormani bili prepuni dragocenosti, teniskih reketa sadrkama od slonovae i rukom slikanih domaih haljina, a bar je bio obilno snabdeven onimto je sada predstavljalo odabrane vrste viskija i rakije.

Dinovski komarac anofeles, velik kao vilin konjic, prozuja pored njegovog lica, pazaroni dole prema ploveem keju gde je bio privezan Keransov splav. Sunce se jo skrivaloiza rastinja na istonoj strani lagune, ali sve vea vruina izvlaila je goleme grabljive insekteiz njihovih rupa, pa su gmizali po celoj povrini hotela obrasloj mahovinom. Keransa jemrzelo da ode sa balkona i skloni se iza iane mree. U svetlosti ranog jutra nad lagunom senadvila udna i tuna lepota; turobno crno-zeleno lie gimnosperma, uljeza iz prohujalog

trijasa, i polupotopljene belolike graevine XX veka jo su se zajedno odraavale u tamnomogledalu vode, dva isprepletena sveta na izgled zaustavljena na nekom raskru vremena.Iluzija za trenutak ieze kad gigantski vodeni pauk probi zejtinjavu povrinu na sto jardi odnjega.

U daljini, negde iza potopljene gromade velike gotske zgrade, na pola milje premajugu, kaljao je i poigravao dizel-motor. Kerans ode sa balkona zatvorivi iana vrata zasobom i ue u kupatilo da se obrije. Voda je ve davno prestala da tee kroz slavine, ali jeKerans odravao rezervoar u velikoj kadi; briljivo je preiavao vodu u kazanu domaeizrade koji se nalazio na krovu i cevima je dovodio kroz prozor.

Mada je imao samo etrdeset godina, Keransu je brada pobelela od radio-fluora u vodi,ali je zbog izbledele, kratko podiane kose i tena boje tamnog ilibara izgledao bar desetgodina mlai. Hronino odsustvo apetita i nove vrste malarije zbrkale su mu suvu ispucalukou ispod jagodica, naglaavajui asketski sklop njegovog lica. Dok se brijao, kritiki jeispitivao svoje crte, opipavao prstima suene povrine i gnjeio omekalu muskulaturu koja jepolako menjala konture, otkrivajui jednu linost koja je ostajala pritajena tokom njegovogpreanjeg ivota kao odraslog oveka. Uprkos samoposmatrakom maniru, sada je izgledaooputeniji i uravnoteeniji nego to je - koliko se seao - ikada bio, i svojim hladnim plavimoima gledao je sebe iz ironine udaljenosti. Prola je ona pomalo samosvesna obuzetostsopstvenim svetom, intimnim ritualima i obiajima. Ako se dri po strani od Rigsa i njegovihljudi, to je jednostavno stoga to mu to vie odgovara, a ne iz mizantropije.

Dok je izlazio, sa gomile koju je finansijer ostavio u ormanu uze svilenu koulju svetleboje sa monogramom i uskoi u par briljivo ispeglanih pantalona sa cirikom etiketom.vrsto zatvorivi dvostruka vrata za sobom - apartman je u stvari bio staklena kutija unutarspoljnih zidova od cigle - uputi se niz stepenite.

Stie na pristanite upravo kad se kuter pukovnika Rigsa, pravljen amac zaiskrcavanje, uvlaio pored splava. Rigs je stajao na pramcu: doterana kooperna figura sajednom nogom u izmi podignutom na rampu i kao kakav starovremski istraiva Afrike,osmatrao vijugave rukavce i oputeno rastinje u dungli.

"Dobro jutro, Roberte", pozdravi Keransa i skoi na nesigurnu platforrnu sastavljenuod buradi od pedeset galona svezanih ujedno u drveni okvir. "Dobro to si jo tu! Imam jedanposao u kome mi moe pomoi. Postoji li mogunost da uzme dan odsustva iz stanice?"

Kerans mu pomoe da se popne na betonski balkon koji je nekada pripadao jednomapartmanu na sedmom spratu. "Naravno, pukovnie. U stvari, ve sam ga uzeo."

Rigs je praktino imao potpunu vlast u stanici za ispitivanje i trebalo je da Kerans traiod njega dozvolu, ali je odnos izmeu dva oveka bio bez ceremonija. Radili su zajedno vieod tri godine, dok se stanica za ispitivanje sa svojom vojnom pratnjom polako kretala kaseveru kroz evropske lagune, i Rigs se zadovoljavao time da pusti Keransa i Bodkina da radeposao na svoj nain, sam dovoljno zauzet poslovima oko odreivanja geografskog poloajapokretnih kejova i luka i oko evakuacije poslednjih stanovnika. U vezi sa ovim drugimzadatkom esto mu je bila potrebna Keransova pomo, jer ljudi koji su i dalje iveli upotonulim gradovima bili su veinom ili psihopatski tipovi, ili su patili od slabe ishranjenostiili bolesti radijacije.

Pored upravljanja stanicom za ispitivanje, Kerans je obavljao i dunost sanitetskogoficira jedinice. Mnogim ljudima na koje su nailazili bila je potrebna hitna bolnika nega prenego to bi ih helikopterom prebacili na neku od velikih cisterni-brodova za iskrcavanje kojisu prevozili izbeglice do Kamp Berda. Povreenom vojnom osoblju koje je bilo ostavljeno nabloku poslovnih zgrada u naputenoj movari, osamljenicima na samrti nesposobnima darazlue sopstvene linosti od gradova u kojima su proveli ivot, obeshrabrenim pljakaimakoji su ostali da bi ronili za plenom - svima je Rigs dobroudno, ali vrstom rukom pomagaoda se vrate u bezbednost, a Kerans je stajao uz njega, spreman da prui kakvo sredstvo protiv

bolova ili za umirenje. I pored pukovnikove vojnike ustrine, Kerans je smatrao da je oninteligentan i oseajan, i da ima skrivenu rezervu komedijakog humora. Ponekad se pitaokako bi bilo da to proveri tako to bi mu ispriao o Bodkinovom pelikozaurusu, ali je ipakodluio da to ne uini.

Podoficir koji je naseo podvali, jedan natmuren savestan kotlandanin po imenuMakredi, popeo se na iani kavez koji je ograivao palubu kutera, i briljivo sklanjao tekolie paprati i puzavica koji su popadali po njemu. Nijedan od trojice ostalih nije ni pokuaoda mu pomogne; pod jako opaljenom koom, lica su im izgledala ispijena i zgrena, inepokretno su sedeli jedan pored drugog naslonjeni na pregradni zid. Stalna ega i obilnednevne doze antibiotika izvukli su iz njih svu energiju.

Kad se sunce podie nad lagunom nagonei oblake pare u veliku zlatnu koprenu,Kerans oseti straan zadah abokreine, otune zgusnute mirise mrtve vegetacije i ivotinjskihleina u raspadanju. Ogromne muve su se vijale odbijajui se o iani kavez kutera, adinovski slepi mievi jurili su preko pregrejane vode ka svojim rupama u razorenimzgradama. Kerans shvati da je laguna koja je pre nekoliko minuta izgledala divna i bistra sanjegovog balkona, u stvari samo barutina ispunjena otpacima.

"Hajdemo gore na palubu", predloi on Rigsu, sputajui glas da ga ostali ne bi uli."astim te piem."

"Dobar si! Milo mi je to vidim da si stvarno poeo u velikom stilu." Rigs viknuMakrediju: "Narednie, odoh gore da vidim hou li moi da pokrenem doktorovu jedinicu zadestilaciju." Potom namignu Keransu kad Makredi ovo prihvati sumnjiavim klimanjemglave, ali je izgovor bio bezazlen. Veina ljudi nosila je uturice, pa kad bi dobili narednikovogunajue odobrenje, izvlaili bi ih i spokojno ekali dok se pukovnik ne vrati.

Kerans prekorai preko prozorskog simsa u spavau sobu koja je gledala na kej."Kakav ti je to problem, pukovnie?"

"To nije moj problem. Ako je uopte problem, onda je tvoj."Vukli su se uza stepenice dok je Rigs udarao palicom po puzavicama koje su obavijale

ogradu."Zar ti lift jo nije proradio? Uvek sam smatrao da se ova kua precenjuje." Ipak se,

nasmei odajui priznanje kad su kroile u ist i prohladan vazduh potkrovlja, i sazahvalnou je seo u jednu od naslonjaa sa pozlaenim nogama u stilu Luja XV. "Boga mi,ovo je vrlo elegantno. Zna, Roberte, ja mislim da ti ima prirodan dar za smucanje po obali.Moda u se doseliti ovamo kod tebe. Postoji li kakvo upranjeno mesto?"

Kerans zavrte glavom, pritisnu jednu ploicu u zidu i saeka da se iz lane police zaknjige pojavi koktel-bar. "Pokuaj kod Hiltona." Usluga je bolja.

Odgovorio je u ali, ali ma koliko da je voleo Rigsa, jo vie je voleo da se to manjevia sa njim. Sada su bili razdvojeni lagunama, i dungla je dobro priguivala zveckanje iamor iz kuhinje i arsenala u bazi. Poznavao je svakog od dvadesetorice ljudi u jedinici bardve-tri godine, ali izuzimajui Rigsa i Makredija, i pored nekoliko krto progunanih rei ipitanja u brodskoj bolnici, ni sa jednim od njih nije progovorio ve est meseci. ak je ikontakte sa Bodkinom sveo na minimum. Uzajamnim pristankom, dva biologa su izostavilauobiajene sitne Ijubaznosti i laku konverzaciju koja im je odravala raspoloenje u prve dvegodine dok su radili na katalozima i pripremali slajdove u laboratoriji.

Ovo sve vee osamljivanje i zatvaranje u sebe koje su pokazivali i ostali lanovijedinice, i od ega je jedino ivahni Rigs izgledao imun, podsealo je Keransa nametabolizam koji se umrtvljuje i na bioloko povlaenje svih ivotinjskih formi na pragu nekekrupne metamorfoze: Ponekad se pitao u kakvu prelaznu zonu on lino stupa, siguran danjegovo povlaenje nije simptom pritajene izofrenije, nego briljiva priprema za jednuradikalno novu sredinu, sa njenim sopstvenim unutranjim pejzaom i logikom, gde e starekategorije misli predstavljati samo teret.

Prui Rigsu veliku au viskija, potom odnese svoju do stola, na kraju skloni nekolikood onih knjiga koje su bile natrpane preko radio-konzole.

"Pokuava li ikad da slua tu stvar?" upita Rigs, kao prekorevajui ga u ali."Nikada", ree Kerans. "Ima li to nekog smisla? Znamo sve vesti za sledea tri miliona

godina.""Ne zna! Stvarno bi trebalo da ga otvori barem s vremena na vreme. uju se sve

mogue interesantne stvari." Spusti pie i nae se napred. "Na primer, jutros bi uo da setano za tri dana od danas pakujemo i odlazimo zauvek." Klimnu glavom kad ga Keransiznenaeno pogleda. "Stiglo je sino iz Berda. Izgleda da se voda jo die; sav posao koji smouradili bio je potpuno uzaludan - kao to sam ja, uostalom, uvek tvrdio. I amerike i ruskejedinice su opozvane. Temperature na ekvatoru sada dostiu osamdeset pet stepeni i stalnorastu, a kini pojasevi idu neprekidno sve do dvadesete paralele. I sve je vie mulja..."

Prekide i zagleda se zamiljeno u Keransa. "ta je? Zar ti nije laknulo to idemo!""Naravno", automatski ree Kerans. Drao je praznu au i preao preko sobe sa

namerom da je stavi na bar; shvati da umesto toga, odsutno dodiruje sat iznad kamina.Izgledalo je da neto trai po sobi. "Tri dana, kae?"

"ta hoe - tri miliona?" isceri se Rigs. "Roberte, ja mislim da ti potajno eli daostane."

Sabravi se, Kerans stie do bara i napuni au. Uspeo je da preivi monotoniju idosadu prethodne godine jedino tako to je sebe namerno zadravao izvan normalnog svetavremena i prostora, pa iznenadan povratak na zemlju izbacio ga je u trenu iz koloseka. Poredtoga je znao da postoje i drugi razlozi i obaveze.

"Ne budi nemogu", nemarno odgovori. "Jednostavno nisam shvatio da bismo moglida se povuemo u tako kratkom roku. Razume se da mi je drago to odlazim. Mada priznajemda mi je ovde bilo lepo." Pokaza rukom na apartman. "Moda je ovo privlano za mojtemperament fin de siecle. Fin de siecle - s kraja stolea; prim. prev. Gore u Kamp Berdustanovau u polovini konzerve za jedan obrok. Najblie ovome to u ikada dobiti bie'Igranje sa Betovenom' na lokalnom radiju."

Rigs zaurla na ovaj humor nezadovoljnika, onda ustade zakopavajui bluzu. "udansi ti Roberte."

Kerans naglo iskapi svoje pie. "Vidi, pukovnie, mislim da ti jutros ipak neu moida pomognem. Iskrslo je neto prilino hitno." Primeti kako Rigs lagano klima glavom. "A,vidim. To je bio tvoj problem. Moj problem."

"Tano. Video sam je sino, i opet jutros poto je vest stigla. Morae da je ubedi,Roberte! Sada bez uvijanja odbija da ide. Ona ne shvata da je ovoga put kraj, da vie nee bitiisturenih jedinica. Moda e moi da se muva ovde jo est meseci, ali u martu idue godine,kad kini pojasevi stignu dovde, neemo moi da uvuemo ak ni helikopter. U svakomsluaju to se tada nikoga nee ticati. Rekao sam joj to, a ona je jednostavno otila."

Kerans se suvo nasmei, zamiljajui pred sobom poznato uvijanje kukova i oholikorak. "Beatrisa moe ponekad da bude teka", izvrdavao je, nadajui se da nije uvredilaRigsa. Verovatno e biti potrebno vie od tri dana da se ona predomisli, a eleo je da budesiguran da e pukovnik i dalje ekati. "Ona je sloena linost, ivi na mnogo nivoa. Sve doksvi oni ne budu sinhronizovani moe se ponaati kao da je luda."

Izioe iz apartmana, a Kerans zavrnu vazdune brave i namesti termostatske alarmneureaje tako da vazduh kroz dva sata dobije prijatnu temperaturu od 30 stepeni. Uputie se naplatformu za pristajanje. Rigs je s vremena na vreme zastajao da bi uivao u prohladnom,zlatastom vazduhu u jednoj od sala to gledaju na lagunu i itao na zmije koje su neujnoklizile izmeu plesnivih sofa. Uoe u kuter i Makredi zalupi vrata kaveza za njima.

Posle pet minuta krenue iz hotela preko lagune, sa splavom koji je klizio i vrteo se izakutera. Zlatni talasi svetlucali su u uzavrelom vazduhu, i inilo se da prsten golemih biljakaigra oko njih na vruini kao dungla vudua. Vudu - primitivna religija u zapadnoj Africi kojukarakterie verovanje u maiju i upotrebu amajlija, fetia, primenu arolija, itd. Takoe onajkoji ispoveda vudu; prim. prev.

Rigs je mrano buljio kroz kavez."Hvala bogu kad je doao taj signal iz Berda! Trebalo je ve odavno da se izvuemo

odavde. Besmisleno je sve ovo upisivanje luka u mape za korienje u nekoj hipotetinojbudunosti. ak iako prestanu sunane bure proi e deset godina pre nego to se uini bilokakav ozbiljniji pokuaj ponovnog zauzimanja tih gradova. Do tada e najvei broj velikihzgrada biti zaguen pod muljem. Bie potrebno nekoliko divizija da se iskri dungla samo izove lagune. Bodkin mi jutros ree da neke od kruna - kruna neugljenisanih biljaka, razume -imaju preko dve stotine stopa u visinu. itav kraj nije nita drugo doli jedan prokleti zoolokivrt."

Skide svoju zailjenu kapu i protrlja elo, zatim poe da vie da bi nadjaao sveglasnije urlanje dva spoljna dizel-motora: "Ako Beatrisa ostane ovde mnogo due, onda jeluda. Uzgred, to me podsea na jedan drugi razlog zbog kojeg moramo izii odavde." Baci brzpogled preko broda na visoku usamljenu priliku narednika Makredija, koji je drao krmuukoeno buljei u vodu ispod kutera, i na usukana opsednuta lica ostalih ljudi. "Kai mi,doktore, kako spava ovih dana?"

Zbunjen, Kerans se okrete da porleda pukovnika, pitajui se da li je to aluzija nanjegov odnos sa Beatrisom Dal. Rigs ga je posmatrao svojim svetlim inteligentnim oima,savijajui palicu negovanim rukama. "Vrlo vrsto", odgovori paljivo. "Nikad bolje. Zatopita?"

Ali Rigs samo klimnu glavom i poe da izdaje uputstva Makrediju.

2. DOLAZAK IGUANA

Kretei kao beni, Beni (u Irskoj) - zla vila koja predskazuje nesreu, smet uporodici; prim. prev. isterana iz svog stanita, veliki slepi mi sa zatupastom njukicom sunuuvis iz jedne od uzanih pukotina nedaleko od zatona i skrenu pravo na kuter. Poto mu je uloza navigaciju bilo poremeeno lavirintom ogromnih mrea koje su po zatonu isplele kolonijetarantela, Tarantela - otrovan pauk; prim. prev. on promai iani zaklon iznad Keransoveglave za samo nekoliko stopa, pa odjedri du potopljenih poslovnih zgrada, promiui krozdinovsko lie paprati koja je izbijala iz njihovih krovova. Odjednom, dok je prolazio krajjednog isturenog venca, nekakvo nepomino stvorenje sa glavom kao od kamena zinumunjevitom brzinom i iupa slepog mia iz vazduha. Zau se kratak prodoran krik, i Keransza trenutak spazi zdrobljena krila stisnuta guterovim vilicama. Onda se gmizavac nevidljivopovue nazad u lie.

Du celog zatona iguane su ih posmatrale kako prolaze. uale su u prozorimakancelarija i robnih kua, a njihove tvrde sleene glave kruto su se trzale. Bacale su se u talasza kuterom, kljocale zubima na insekte koji su popadali sa lijana i istrulelih panjeva, onda suplivale kroz prozore i puzale uza stepenice do svojih bivih poloaja koji su im prualinadmonost, gomilale se po tri, jedna preko druge. Bez ovih gmizavaca, lagune i zatoni odposlovnih zgrada, napola utonuli u ogromnu vrelinu, imali bi udnu lepotu sna, ali su iguane ibazilisci Bazilisk - vrsta gutera; prim. prev. podseali na stvarnost. Kao to su pokazivalanjihova mesta u nekadanjim salama za konferencije, gmizavci su preuzeli grad. Opet supredstavljali dominantnu formu ivota.

Gledajui gore u prastara bezoseajna lica, Kerans je mogao da shvati onaj udni strahkoji su ona izazivala, budei iznova arhajska seanja na zastraujue dungle Paleocena, kadsu se gmizavci povukli pred pojavom sisara, i da oseti onu nepomirljivu mrnju koju jednazooloka klasa osea prema drugoj klasi koja joj nasilno uzima prevlast.

Na kraju zatona uoe u sledeu lagunu - veliki krug tamnozelene vode iji je prenikiznosio gotovo pola milje. Dva paralelna reda crvenih plovaka od plastine mase oznaavalasu kanal prema otvoru na drugoj strani. Kuter je gazio neto vie od jedne stope, i dok su ilikroz mirnu vodu a sunce padalo koso iza njih otvarajui potopljene dubine, mogli su da videjasne obrise petospratnica i estospratnica kako se ukazuju kao dinovske utvare; tu i tamo,povrinu bi probijao krov pokriven mahovinom kad bi talas proao kraj njega.

Na ezdeset stopa ispod kutera prualo se pravo sivo etalite izmeu zgrada, ostacinekadanje saobraajne arterije. Zarale ispupene koljke automobila jo su stajale uzivinjak. Mnoge lagune u centru grada bile su okruene netaknutim prstenom zgrada, i stogaje u njih prodrlo sasvim malo mulja. Bez vegetacije sem nekoliko lutajuih spletova sargaskihalgi, ulice i trgovine bile su ouvane gotovo netaknute, sline odrazu u jezeru koji je nekakoizgubio svoj original.

Glavna masa grada bila je ve odavno iezla, i samo su zgrade sa elinomkonstrukcijom u centralnim trgovakim i finansijskim delovima preivele nezaustavljivevode. Kue od cigle i prizemne fabrike u predgraima nestale su potpuno pod navalom mulja.Na mestima gde su nanosi mulja izbijali na povrinu uzdizale su se gigantske ume uusplamtelo prigueno zeleno nebo, pritiskujui nekadanja itna polja umerenog pojasaEvrope i Severne Amerike. Neprolazne dungle sline praumama Mato Grosa, koje suponegde dostizale i po tri stotine stopa u visinu, predstavljale su komaran svet organskihformi koje se utrkuju meu sobom, rapidno se vraajui u paleozojsku prolost, pa su vojnejedinice Ujedinjenih Nacija mogle da prolaze jedino kroz spletove laguna stvorenih iznadnekadanjih gradova. Ali su i ove lagune sada bivale zapuene muljem, a zatim poplavljene.

Kerans se seao beskrajnog niza zelenih sutona koji su se sputali za njima dok su seon i Rigs polako kretali Evropom na sever, naputajui gradove jedan za drugim, a kunavegetacija prekrivala uzane kanale i bujala s krova na krov.

Sada je trebalo da napuste jo jedan grad. Uprkos masivnoj konstrukciji glavnihtrgovakih zgrada, on se sastojao od jedva neto vie od tri glavne lagune opkoljene nizommalih jezera od po pedeset jardi u preniku i mreom uzanih zatona i rukavaca koji sukrivudali pratei grubo prvobitan plan ulica u gradu i ulazili u okolnu dunglu. Tu i tamo,potpuno bi iezavali ili irili se u usparene povrine otvorene vode koje su predstavljaleostatke nekadanjih okeana. Ove povrine su zatim smenjivali arhipelazi koji su se spajali dabi formirali neprobojne dungle junog masiva.

Vojna baza koju su postavili Rigs i njegov vod, a koja je titila stanicu za ispitivanje,bila je u najjunijoj od tri lagune, zaklonjena izvesnim brojem najviih zgrada u gradu,blokovima od po trideset spratova na mestu gde je nekada bio poslovni centar grada.

Dok su prelazili lagunu, trup plovee baze iaran utim prugama bio je okrenut premasuncu, gotovo zatamnjen u svetlosti koja se prelamala, a rotor helikoptera na njenom krovubacao je, okreui se, blistave strele preko vode na njih. Na dve stotine jardi niz obalu nalaziose manji, belo obojen trup bioloke stanice za ispitivanje, usidren uz veliku kupolu graevinekoja je nekada bila koncertna dvorana.

Kerans je gledao gore u pravougane litice na kojima je ostao dovoljan broj nedirnutihprozora da ga podseti na ilustracije suncem okupanih etalita Nice, Rija i Majamija, o kojimaje kao dete itao u enciklopedijama u Kamp Berdu. udno, uprkos monoj maiji svetalaguna i potopljenih gradova, ipak nikad nije osetio bilo kakav interes za njihov sadraj, nitise trudio da utvrdi u kome je gradu smeten.

Dr Bodkin, stariji od njega dvadeset pet godina, stvarno je iveo u nekoliko gradova, iu Evropi i u Americi, i vei deo svog slobodnog vremena provodio je u amcu, otiskujui semotkom o dno, po udaljenim vodenim putevima, pretraujui nekadanje biblioteke i muzeje.A u njima nije bilo niega sem njegovih uspomena.

Moda je to odsustvo sopstvenih seanja inilo Keransa ravnodunim prema prizorupotapanja ovih civilizacija. Roen je i odrastao u delu Zemlje koji je nekada bio poznat kaoArktiki krug - sada je to bila suptropska zona sa prosenom godinjom temperaturom odtrideset stepeni - i doao je na jug tek kada je stupio u jednu ekoloku ekspediciju posle svojetridesete godine. Prostrane movare i dungle predstavljale su basnoslovnu laboratoriju, doksu potopljeni gradovi bili samo ukraena postolja.

Izuzev jo nekoliko starijih ljudi, kao to je bio Bodkin, nije bilo nikoga ko se seao daje iveo u njima - gradovi su ve u Bodkinovom detinjstvu postali opsednuta utvrenja,opasana ogromnim nasipima i razbijana panikom i oajanjem, Venecije koje su nevoljnopristajale na venanje s morem. Njihova privlanost i lepota bile su ba u njihovoj praznini, uudnom spoju dve krajnosti prirode - liili su na odbaenu krunu zaraslu u divlje orhideje.

Prvi udar u nizu gigantskih geofizikih poremeaja koji su doveli do promene klimena Zemlji doao je pre otprilike ezdeset ili sedamdeset godina. Serija estokih i dugihsunanih bura, koje su trajale po nekoliko godina i bile izazvane iznenadnom nestabilnou naSuncu, proirila je Van Alenove pojaseve i smanjila Zemljinu snagu gravitacije premaspoljnim slojevima jonosfere. Kada su ovi slojevi iezli u kosmosu slabei Zemljinu barijeruprotiv punog udara solarne radijacije, temperature su poele stalno da se penju, a ugrejanaatmosfera irila se u spoljnom pravcu, u jonosferu u kojoj se ciklus zavravao.

Prosene temperature rasle su u celom svetu za nekoliko stepeni svake godine. ivot jeu veini tropskih oblasti ubrzo postao nemogu, pa se celo stanovnitvo iseljavalo na sever ilijug, sklanjajui se od temperatura koje su dostizale 55 i 60 stepeni. Oblasti koje su nekadaimale umerenu klimu postale su tropske, Evropa i Severna Amerika guile su se uneprekidnim talasima ege, temperature su se retko sputale ispod 40 stepeni. Podrukovodstvom Ujedinjenih Nacija poela je kolonizacija Antarktikog platoa i severnihgranica kanadskog i ruskog kopna.

Tokom ovog poetnog perioda od dvadeset godina, ivot se postepno menjao da bi seprilagodio izmenjenoj klimi. Usporavanje ranijeg tempa bilo je neizbeno, a gotovo nije nibilo raspoloive rezervne energije da bi se potisnule dungle ekvatorijalne oblasti koje suosvajale zemlju. Ne samo da se ubrzao rast svih biljnih formi nego suvii stepeniradioaktivnosti poveali stopu nastanka mutacija. Pojavile su se prve udovine biljne formekoje su podseale na gigantsko drvee paprati karbonskog perioda, i dolo je do drastinogbujanja svih niih oblika biljnog i ivotinjskog sveta.

Dolazak ovih dalekih predaka bio je praen drugim velikim geofizikim poremeajem.Zbog stalnog zagrevanja atmosfere poele su da se otapaju polarne ledene kape. Povuenaledena mora Antarktikog platoa razbila su svoje okove i razlila se, a desetine hiljada gleeraoko Arktikog kruga, sa Grenlanda i iz severne Evrope, Rusije i Severne Amerike, izlili su seu more, dok su se milioni hektara veitog leda otopili u dinovske reke.

Ovde bi se opti nivo vode podigao tek za nekoliko stopa, ali ogromni kanali koji su serazlivali nosili su sa sobom milijarde tona povrinskog mulja. Na njihovim uima stvarale suse prostrane delte, produujui obale kopna i pregraujui okeane. Njihovo irenje svelo jedve treine oblasti koje su pripadale svetu na jedva neto vie od polovine.

Terajui potonulo blato pred sobom, nova mora su potpuno izmenila oblik i konturekontinenata. Sredozemlje se skupilo u sistem kopnenih jezera, Britanska ostrva su opet bila

povezana sa severnom Francuskom. Centralni zapad Sjedinjenih Amerikih Drava to ga jeispunio Misisipi isuivi Stenovite planine, postao je ogroman zaliv koji se otvarao premaHadsonovom moru, a Karipsko more bilo je pretvoreno u pustinju mulja i slanih zaravni.Evropa se pretvorila u splet dinovskih laguna iznad glavnih gradova u nizinama koje jeplavio mulj noen sve veim rekama ka jugu.

Za vreme sledeih trideset godina nastavljena je migracija stanovnitva premapolovima. Nekoliko utvrenih gradova prkosilo je sve vioj vodi i dungli koje su nadirale,tako to su se opasivali komplikovanim nasipima da bi zadrali more, ali su oni jedan zadrugim bivali probijani. ivot je bio podnoljiv jedino unutar nekadanjeg arktikog iantarktikog polarnog kruga. Kosi sunevi zraci pruali su zatitu od pojaane radijacije. Ipored sveijih temperatura, gradovi na veoj nadmorskoj visini u planinskim krajevima blieekvatoru bili su naputeni zbog smanjene atmosferske zatite.

Ova poslednja injenica dala je sopstveno reenje problema ponovnog naseljavanjalutajueg stanovnitva nove Zemlje. Stalno opadanje plodnosti kod sisara i sve vei usponformi vodozemaca i gmizavaca, koje su bile najbolje prilagoene ivotu u lagunama imovarama, preokrenuli su ekoloku ravnoteu, i do Keransovog roenja u Kamp Berdu,gradu od deset hiljada stanovnika na severnom Grenlandu, procenjivalo se da na polarnimkalotama jo ivi manje od pet miliona ljudi.

Roenje deteta postalo je prilina retkost, i samo jedan od deset brakova davao jepotomstvo. Kao to je Keransu ponekad padalo na pamet, geneoloko stablo oveanstvasistematski je kresalo svoje grane. Izgledalo je kao da se kree unazad kroz vreme, i da emoda najzad stii do take u kojoj se drugi Adam i Eva nalaze sami u novom raju.

Rigs primeti kako se on osmehnu."ta ti je smeno, Roberte? Opet neka tvoja mrana ala? Ne pokuavaj da mi je

objasni.""Samo sam zamiljao sebe u jednoj novoj ulozi."Kerans pogleda preko ograde na blokove poslovnih zgrada koje su klizile na dvadeset

stopa od njih, dok je talas od kutera zapljuskivao kroz otvorene prozore. Otar miris vlanogkrea resko je odudarao od otunog mirisa rastinja. Makredi ih uvede u senku zgrada, i bilo jeprijatno svee iza zastora od vodene praine koju je pravio kuter sekui talase.

Na drugoj strani lagune video je naoitu priliku dra Bodkina sa golim grudima, nadesnom mostu stanice za ispitivanje, sa pojasom od Peizlija Peizli - kraj u kotskoj; naroitodezenirana tkanina iz tog kraja; prim. prev. oko struka, sa zelenim celuloidnim titom za oikoji ga je inio slinim kockaru sa renih brodova u slobodnom prepodnevu. Brao jebobiaste plodove, velike kao pomoranda, sa paprati koja se nadvila nad stanicu i bacao ihuvis na brbljive marmozete Mermozet - mali majmun tropske Amerike; prim. prev. koji su senjihali na granama iznad njegove glave, podbadajui ih veselim uzvicima i zviducima. Napedeset stopa od njih, na jednom isturenom pervazu, trio iguana posmatrao je sa ukoenimneodobravanjem, nestrpljivo udarajui repovima levo-desno.

Makredi okrenu polugu krme, pa u lepezi rasprenih kapljica uplovie u zavetrinuvisoke belolike zgrade koja se sa punih dvadeset spratova izdizala iznad vode. Krov oblinjegmanjeg bloka sluio je kao mali kej uz koji je bila privezana zarala krstarica sa belimtrupom. Iskoeni prozori vozake kabine bili su naprsli i zaprljani, a izduvni ventili isputalisu ljuspasto ulje u vodu.

Dok se kuter vrteo iza krstarice pod Makredijevom vetom rukom, oni se uspentraedo ianih vrata, skoie na kej i preoe preko uzanog metalnog mosta koji je vodio ustambenu zgradu. Zidovi hodnika bili su klizavi od vlage, a ogromne mrlje trulei rasle su po

gipsanom malteru, ali je lift i dalje radio na dizel-motor za sluaj hitne potrebe. Polako sepopee ka krovu i izioe u gornji deo stana, pa sporednim hodnikom stigoe na spoljnuterasu.

Tano ispod njih bio je donji nivo stana, mali bazen za kupanje u zatvorenom patiju,Patio - otvoreno dvorite panske kue; prim. prev. sa arenim platnenim stolicama koje subile u hladu kraj skakaonice. ute roletne skrivale su prozore sa tri strane bazena, ali su krozrebra mogli videti hladne senke unutra u salonu i svetlucanje kristala i srebra na stolovima. Umutnoj svetlosti ispod prugaste plave platnene nadstrenice u zadnjem delu patija nalazio sedug hromiran ank, primamljiv kao rashlaeni bar kad se gleda sa pranjave ulice, sa aama ibocama koje se ogledaju u ogledalu romboidnog oblika. U ovoj intimnoj luci sve je izgledaloisto i diskretno, hiljadama milja daleko od vegetacije prepune insekata i mlake vode dungledvadeset spratova nie.

Sa drugog kraja bazena, zaklonjen ukrasnim balkonom, otvarao se irok vidik nalagunu, na grad koji proviruje iz nezasite dungle, a ravna ogledala srebrne vode pruala su seprema zelenoj magli na junom horiznotu. Masivni nanosi mulja probijali su povrinu vodesvojim leima, a svetlouto runo du njihove kime oznaavalo je pojavu prvih gajevadinovskih bambusa.

Helikopter se podie sa platforme na krovu baze, vinu se u luku kroz vazduh premanjima, dok je pilot okretao rep da bi promenio pravac, a zatim im zaurla iznad glava; dvaoveka u otvoru kabine pretraivala su dogledom krovove.

Beatrisa Dal leala je zavaljena na jednoj od platnenih stolica, a njeno izdueno glatkotelo sjajilo se u senci slino zaspalom pitonu. Prsti jedne ruke sa ruiastim noktima poivalisu nemarno na ai sa ledom, na stolu kraj nje, dok joj je druga ruka lagano prevrtala listovenekog asopisa. Velike plavo-crne naoari za sunce skrivale su njeno glatko i negovano lice,ali Kerans primeti pomalo natmurenu napuenost vrste donje usne. Verovatno joj je Rigsdosaivao terajui je da prihvati logiku njegovih argumenata.

Pukovnik zastade kraj ograde i sa zadovoljstvom pogleda dole na divno gipko telo.Primetivi ga, Beatrisa skide naoare za sunce, zatim pritee olabavljene bratele svog bikini-kostima. Oi joj spokojno zasjae.

"U redu, vas dvojica; napred. Ne izvodim striptiz."Rigs se prigueno zakikota i sie niz belo metalno stepenite. Kerans sie za njim,

pitajui se kako e on ubediti Beatrisu Dal da napusti svoje privatno svetilite."Moja draga gospoice Dal, trebalo bi da budete polaskani to vam stalno dolazim",

ree joj Rigs podiui platnenu nadstrenicu i sedajui na jednu od stolica. "Uostalom, kaovojni guverner ove oblasti", tu eretski namignu Keransu, "imam izvesne obaveze premavama. I obrnuto."

Beatrisa ga kratko odmeri neprijateljskim pogledom i prui ruku da pojaa tongramofona iza sebe. "Oh, boe..." promrmlja jo nekoliko manje utivih rei prekora u polaglasa i die pogled na Keransa. "A ti, Roberte? ta te izvuklo napolje tako rano?"

Kerans slee ramenima, ljubazno joj se osmehujui. "Nedostajala si mi.""Dobri deko! Ja sam mislila da je ovaj gaulajter ovde moda pokuavao da te uplai

svojim priama strave.""Pa u stvari, jeste me uplaio." Kerans uze asopis koji je bio uspravljen uz Beatrisine

noge i poe dokono da ga prelistava. To je bio pariski Vogue od pre etrdeset godina, a sudeipo ledenim stranicama, verovatno je dran u nekoj hladnjai. Ispusti ga na pod od zelenihploica. "Bea, izgleda da emo svi morati da idemo odavde za koji dan. Pukovnik i njegoviljudi odlaze zauvek. Mi ne moemo tek tako i dalje ostati ovde kada on bude otiao."

"Mi?" ponovi ona suvo. "Nisam znala da postoji bilo kakva mogunost da ti ostane."

Kerans u neprilici pogleda Rigsa, koji ga je uporno posmatrao. "Ne postoji", reevrsto. "Ti zna ta ja mislim. Morae dosta toga da se uradi za sledeih etrdeset osamasova. Ne pokuavaj da komplikuje stvari nekim konanim emotivnim otporom."

Pre nego to je devojka uspela da odgovori Keransu, Rigs mirno dodade:"Temperatura i dalje raste, gospoice Dal. Nee vam biti lako da podnesete 55 stepeni kadvam nestane goriva za generator. Veliki pojasevi ekvatorijalnih kia kreu na sever, a ovamoe stii za dva-tri meseca. Kada oni prou i nestane pokriva od oblaka, voda u tom bazenu",on pokaza cisternu sa tenou koja se isparavala i po kojoj su bili posejani insekti, "gotovoe prokljuati. Bilo zbog anofelesa tipa X, raka koe, ili iguana koje tamo dole krete po celuno, uhvatiete veoma malo sna." Zatvarajui oi, on zamiljeno dodade: "To jest,pretpostavljajui da jo uopte elite da spavate."

Na ovu poslednju primedbu, devojina usta se nervozno skupie. Kerans shvati da semirna dvosmislenost u Rigsovom glasu kad je pitao kako biolog spava nije odnosila nanjegovu vezu sa Beatrisom.

Pukovnik nastavi: "Pored toga, nee biti ba lako izii na kraj sa nekim ljudskimleinarima koji su poterani na sever iz mediteranskih laguna."

Beatrisa prebaci svoju dugu crnu kosu preko jednog ramena. "Drau vrata zakljuana,pukovnie."

Iznerviran, Kerans se obrecnu: "Pobogu, Beatrisa, ta pokuava da dokae? Modasada izgleda zabavno poigravati se tim samoruilakim impulsima, ali kada odemo, oni neebiti tako smeni. Pukovnik samo nastoji da ti pomogne - u stvari, ba njega briga da li tiostaje ili ne."

Rigs se kratko nasmeja. "Pa, to ne bih rekao. Ali ako vas pomisao na moju linuzainteresovanost toliko brine, to jednostavno moete svesti na dunost."

"To je interesantno, pukovnie. Uvek sam smatrala da je naa dunost da ostanemoovde to je moguno due i da u tom smislu podnesemo svaku rtvu. Ili su bar", tu joj onajpoznati blesak otrog humora promae u oima, "taj razlog naveli mom dedi kada mu je vladakonfiskovala veinu imovine." Opazi da Rigs preko ramena pilji u bar. "ta je, pukovnie?Traite slugu da vas rashladi? Ne nameravam da vam dam pie ako to traite. Mislim da vimukarci dolazite ovamo samo da loete."

Rigs ustade. "U redu, gospoice Dal. Poputam. Videemo se kasnije, doktore."Osmehom pozdravi Beatrisu. "Sutra u toku dana poslau ovamo kuter da pokupi vae stvari,gospoice Dal."

Kada Rigs ode, Kerans se zavali u stolicu i stade da posmatra helikopter kako kruinad susednom lagunom. S vremena na vreme sputao bi se nisko nad vodu, a vazdunipritisak od krakova njegovog rotora udarao je kroz nemirno lie paprati i terao iguane prekokrovova. Beatrisa donese pie iz bara i spusti se na stoliicu kraj njegovih nogu.

"elela bih da me ne analizira pred tim ovekom, Roberte." Prui mu pie i,podupirui akom bradu nasloni mu se na kolena. Obino je izgledala doterana i negovana, alidanas je imala umoran i zamiljen izraz.

"ao mi je", izvini se Kerans. "Moda sam u stvari analizirao sebe. Rigsov ultimatumdoao je pomalo iznenada; nisam oekivao da treba da idem tako skoro."

"Znai da odlazi?"Kerans zauta. Automatski ureaj u gramofonu prebaci sa Betovenove Pastoralne na

Sedmu, i Toskanini ustupi mesto Brunu Valteru. Ceo dan, bez prekida, ponavljao je ciklus oddevet simfonija. Kerans je traio odgovor za promenu raspoloenja na mraan uvodni motivSedme simfonije koji je prekrivao njegovu neodlunost.

"Moda ja i elim da odem, ali jo nisam naao odgovarajui razlog. Zadovoljenjeovekovih emotivnih potreba nije dovoljno. Mora da postoji neki valjaniji razlog. Moda me

one potonule lagune jednostavno podseaju na potopljeni svet moga detinjstva u majinojutrobi - ukoliko je tako, najbolje je smesta otii. Istina je sve to Rigs kae. Gotovo nemanade da se odupremo kinim olujama i malariji."

Stavi joj ruku na elo, opipavajui njegovu temperaturu kao detetu. "ta je Rigs misliokad je rekao da nee dobro spavati? Jutros je to pomenuo ve drugi put."

Beatrisa za trenutak odvrati pogled. "Ah, nita. Samo sam nedavno imala jednu ili dveneobine none more. Mnogi ljudi ih imaju. Zaboravi to. Roberte, kai mi ozbiljno - ako bihja odluila da ostanem ovde, da li bi ti ostao? Mogao bi da bude sa mnom u ovom stanu."

Kerans se isceri. "Pokuava da me dovede u iskuenje, Bea. Kakvo pitanje! Prisetise, ti ne samo da si najlepa ena ovde nego si i jedina. Nita nije bitnije od osnove zaporeenje. Adam nije imao nikakvog estetskog smisla, inae bi shvatio da je Eva prilinobezvezno pare."

"Danas si iskren." Beatrisa ustade i ode do ivice bazena. Obema rukama zabaci kosusa ela, dok joj se dugo gipko telo sjajilo na suncu. "Ali zar je tako hitno kao to Rigs tvrdi?Imamo lau."

"To je olupina. Prva jaa bura razbila bi je kao staru kantu."Kako se pribliavalo podne, vruina na terasi je postajala sve neugodnija i stoga uoe

u kuu. Dvostruke roletne proputale su retke suneve zrake u onizak prostran salon, arashlaen vazduh delovao je svee i blagotvorno. Beatrisa se isprui na dugu bledoplavu sofupresvuenu slonovom koom, igrajui se jednom rukom runastom guvom ilima. Apartmanje bio jedno od pieds a terre Piedsa Terre - svratite; prim. prev. njenoga dede i Beatrisin domod vremena kad su joj roditelji umrli, ubrzo posle njenog roenja. Bila je odgajena podnadzorom dede koji je bio usamljen, ekscentrian parajlija (Kerans nikad nije utvrdio izvorenjegovog bogatstva: kad je upitao Beatrisu, ubrzo poto su on i Rigs nabasali na njenotavansko gnezdo, ona je krto odgovorila: "Recimo da se naao u novcu", i veliki pokroviteljumetnosti u svojim mladim danima. Ukus mu je naroito naginjao ka eksperimentalnom ibizarnom, i Kerans se esto pitao u kolikoj su se meri njegova linost i njene udne unutarnjedimenzije nastavile u njegovoj unuci. Iznad kamina bila je ogromna slika Delvoa, nadrealisteranog XX veka, na kojoj je ena pepeljastog lica, naga do pojasa, igrala sa blaziranimkosturima u veernjim odelima, na pozadini avetinjskog pejzaa. Na drugom zidu jedna odfantazmagorinih dungli Maksa Ernsta koje same sebe prodiru.

Kerans je nekoliko trenutaka mirno gledao u mutan uti prsten Ernstovog sunca kojese mrgodilo kroz egzotinu vegetaciju, i mozgom mu proe udan oseaj seanja iprepoznavanja. Daleko monija od Betovenove muzike, slika arhajskog sunca gorela mu je uduhu, osvetljavajui lelujave senke koje su munjevito promicale njegovim bezdanimdubinama.

"Betrisa."Ona die pogled ka njemu dok joj je prilazio i lako se namrti. "ta je, Roberte?"Kerans je oklevao, odjednom svestan da je, ma kako kratak i neprimetljiv, trenutak

odlunog vremena protekao i poneo ga dalje sa sobom u oblast obaveze iz koje nee moi dase izvue.

"Shvata li da ukoliko pustimo da Rigs ode bez nas, mi ne odlazimo samo kasnije. Miostajemo."

3. KA NOVOJ PSIHOLOGIJI

Privezavi splav uz platformu za pristajanje, Kerans uvue vanpalubne delove, pa sepreko mostia uputi u bazu. Dok je prolazio kroz zastrt otvor baci pogled preko ramena nalagunu i, kroz talase vruine, za trenutak ugleda Beatrisu kako stoji uz ogradu svog balkona.Ali kada joj mahnu, ona se na svoj karakteristian nain okrenu bez odgovora.

"Jedan od njenih udljivih dana, doktore?" Narednik Makredi izie iz straarnice;traak veselosti obasja njegovo kljunasto lice. "udna je ona, nema ta."

Kerans slegnu ramenima. "Te tvrde neudate devojke, zna, narednie. Ako ne pazi,popie ti mozak iz glave. Pokuavao sam da je ubedim da se spakuje i poe sa nama. Uzdajuise u sreu verujem da e krenuti."

Makredi je prepredeno piljio u udaljen krov stambene zgrade. "Drago mi je to vasujem da tako govorite, doktore", ree najzad neodreeno, ali Kerans nije bio u mogunostida vidi da li se njegova sumnjiavost odnosi na Beatrisu ili na njega lino.

Bez obzira na to da li konano ostaju ili ne, Kerans odlui da se stalno pretvara daodlaze - svaki slobodan minut u sledea tri dana bie im potreban da poveaju svoje zalihe iukradu to god im bude uspelo od opreme iz skladita baze. Kerans jo nije bio odluio - kadase odvoji od Beatrise, njegova neodlunost se vraala (s tugom se pitao da li ona namerno nepokuava da ga zbuni, Pandora sa svojim ubistvenim ustima i maijskom kutijom elja iiskuenja koja nepredvidljivo otvara i zatvara poklopac) - ali da ne bi posrtao okolo u stanjumune neizvesnosti koje bi Rigs i Bodkin ubrzo ustanovili, rei se da odlae konaan sud svedo poslednjeg mogueg trenutka. Ma koliko da je mrzeo bazu, znao je da e prizor kada onastvarno bude odlazila delovati kao udesan katalizator za emocije straha i panike, i da e sviapstraktni razlozi za ostajanje biti brzo odbaeni. Godinu dana ranije, on je sluajno bionaputen na jednom malom keju dok je vrio neko nepredvieno geomagnetsko merenje, jersu mu slualice na uima priguile zvuk sirene za odlazak dok je uao na instrumentima unekom starom suterenskom bunkeru. Kad se posle deset minuta pojavio napolju i video bazuna est stotina jardi, preko sve ire trake glatke vode, osetio se kao dete zauvek rastavljeno odmajke, pa je jedva uspeo da savlada paniku na vreme i da iz signalnog pitolja ispali hitac zapomo.

"Dr Bodkin mi je rekao da vas pozovem im stignete gospodine. Porunik Hardman seod jutros ne osea ba najbolje."

Kerans klimnu glavom i baci pogled po praznoj palubi. Ruao je sa Beatrisom, znajuida je baza po podne pusta. Polovina posade je ili sa Rigsom ili na helikopteru, ostali spavaju usvojim posteljama, i nadao se da e uspeti da neprimetno procunja po skladitima i arsenalu.Na nesreu, sada mu je Makredi, pukovnikov uvek budan pas uvar, stalno visio za petama,spreman da ga odvede stepenicama do bolnikog odeljenja na palubi B.

Kerans paljivo ispita par anofeles komaraca koji su se uvukli kroz iani zastor izanjega. "I dalje ulaze", ree Makrediju. "ta je bilo sa dvostrukim mreama koje je trebalo dapostavite?"

Mlatnuvi svojom vojnikom kapom po komarcima, Makredi nesigurno pogleda okosebe. Jo jedan zatitni sloj oko iane mree koja opkoljava bazu, ve dugo je bio jedan odomiljenih projekata pukovnika Rigsa. S vremena na vreme rekao bi Makrediju neka odredijedno odeljenje koje e da svri taj posao, ali poto je to znailo sedenje na drvenim skelamana suncu, bez ikakve zatite usred oblaka komaraca, bilo je zavreno samo nekolikosimbolinih komada oko Rigsove kabine. Sada kad odlaze na sever, korisnost ovog projekta jeizbledela, ali Makredijeva prezbiterijanska savest, kad se jednom probudila, nije mu davalamira.

"Veeras u narediti ljudima da se late posla, doktore," poe da uverava Keransaizvlaei hemijsku olovku i belenicu iz bonog depa.

"Nije hitno, narednie, sem ukoliko nemate nita pametnije da radite. Znam da jepukovniku veoma stalo do toga." Kerans ga ostavi netremice zagledanog u red metalnihotvora za vazduh i ode niz palubu. im mu je izmakao iz vida, on kroi kroz prva vrata.

Na palubi C, najnioj od tri palube koje su sainjavale bazu, nalazile su se prostorije zaposadu i kuhinja. Dvojica ili trojica leala su usred tropske opreme u kabinama, ali je soba za

rekreaciju bila prazna, a pored turnirskog stola za stoni tenis u uglu svirao je radio sam zasebe. Kerans zastade sluajui kripav ritam gitare, priguen udaljenom bukom helikopterakoji je kruio nad susednom lagunom. Zatim se centrlanim stepenitem spusti u arsenal iradionice smetene u pontonu.

Tri etvrtine brodskog korita zauzimali su dizel-motori od 2000 konjskih snaga koji supokretali dvostruke vijke, zatim tu su bile cisterne za naftu i avionsko gorivo, a radionice suza vreme poslednjih vadunih bura bile privremeno premetene u dve prazne kancelarije napalubi A, pored oficirskih prostorija kako bi mehaniari mogli da brzo opsluuju helikopter.

Arsenal je bio zatvoren kad je Kerans uao. Jedino svetlo gorelo je u staklenoj kabinitehnikog desetara. Kerans pogleda unaokolo po tekim drvenim stolovima i ormanima ukojima su bili karabini i automati. eline ipke provuene kroz branike obaraa zakljuavalesu oruje u navlakama, i on je nehajno doticao teke predmete, sumnjajui da bi mogaorukovati ikakvim orujem ak ako bi ga i ukrao. U fijoci u stanici za ispitivanje nalazio sejedan 'kolt' 0,45 sa pedeset metaka koje je dobio pre tri godine. Jednom godinje podnosio jezvanian izvetaj o utroenoj municiji - mada nita nije bivalo ispaljeno - i menjaoneupotrebljene metke za nove, ali nikada nije pokuao da puca iz pitolja.

Izlazei, paljivo pregleda tamnozelene kutije sa municijom naslagane uza zid ispodormana, sve sa dvostrukim katancem. Prolazio je pored kabine kad svetlost kroz vrata pade napranjave etikete na nizu metalnih kutija ispod jednog radnog stola.

Eksploiv. Keransa neto natera da se zaustavi, da gurne prste kroz mreu od ice iobrie prainu sa jedne etikete. Prstima opipa formulu. 'Ciklo-trimetilen-trinitramin: brzinaoslobaanja gasa - 8.000 metara u sekundi.'

Razmiljajui o eventualnoj primeni eksploziva - bio bi to sjajan tur d fors Tour deforce - podvig, vetina; prim. prev. potopiti jednu poslovnu zgradu u izlazni zaton posleRigsovog odlaska, i tako onemoguiti svaki pokuaj povratka - nalakti se na sto igrajui seodsutno mesinganim kompasom od etiri ina u preniku koji je tu bio ostavljen radi opravke.Prsten sa podeocima bio se otkaio i okrenuo za celih 180 stepeni, to je bilo oznaeno krstomnacrtanim kredom.

Jo mislei na eksploziv i na mogunost da ukrade detonatore i fitilj, Kerans obrisazamrljane oznake kredom, zatim podie kompas i odmeri ga u ruci. Izaavi iz arsenala poese penjati stepenitem, otkai kompas i pusti da kazaljka poigrava i treperi. Jedan mornarproe palubom C, a Kerans hitro gurnu kompas u dep svoga sakoa.

Zamiljajui sebe kako svom teinom pritiskuje ruice mehanizma za paljenje iizbacuje Rigsa, bazu i stanicu za ispitivanje u susednu lagunu, odjednom stade i umiri se krajograde. Tuno se osmehnu na besmislenost tih matarija i zapita se zbog ega je uivao unjima.

Tada primeti kako mu se u sakou opustio teki cilindar kompasa. Trenutak sezamiljeno zablenu u njega.

"Pazi Keranse", promrmlja sam za sebe. "Ti ivi na dva nivoa."Pet minuta kasnije, kada ue u bolniko odeljenje na palubi B, nae se pred hitnijim

problemima.Tri oveka leena su u ambulanti od ireva koje su dobili od vruine, ali glavno

odeljenje sa dvanaest kreveta bilo je prazno. Kerans klimnu glavom desetaru koji je izdavaopenicilinske zavoje, i proe u malo odeljenje sa jednim krevetom na desnoj strani palube.

Vrata su bila zatvorena, ali kad je pritisnuo bravu zauo je nemirno podizanje krevetana sklapanje, zatim prgavo mumlanje pacijenta i miran, ali vrst odgovor dra Bodkina. Ovajdrugi nastavi jo malo svoj tihi ujednaeni monolog koji je bio prekidan drhtavim protestima,a potom zavlada muna tiina.

Porunik Hardman, stariji pilot helikoptera (kojim je sada upravljao njegov drugi pilot,narednik Deili), bio je pored Rigsa jedini zvanino postavljeni lan jedinice za premeravanja,a do pre tri meseca sluio je kao Rigsov zamenik i glavni operativni oficir. Krupan,inteligentan, ali pomalo flegmatian ovek tridesetih godina, on se mirno drao po strani odostalih lanova jedinice. Kao (nekakav prirodnjak) amater pravio je za sebe deskriptivnezabeleke o biljnom i ivotinjskom svetu koji se menjao, primenjujui sistem klasifikacije kojije sam izmislio. U jednom od svojih malobrojnih trenutaka neopreznosti pokazao je te sveskeKeransu, ali kad mu je Kerans sa puno takta rekao da je klasifikacija zbrkana, on se naglopovukao u sebe.

Prve dve godine, Hardman je predstavljao savren tampon izmeu Rigsa i Keransa.Ostala posada upravljala se prema poruniku, a to je, sa Keransove take gledita, bilo dobrozbog toga to se u grupi nikad nije razvilo ono oseanje srene povezanosti koje bi jedanpristupaniji zamenik glavnokomandujueg mogao da im ulije i koje bi ivot ubrzo uinilonepodnoljivim. Labavi, delimino uspostavljeni odnosi u bazi, gde se zamena prihvatala kaopotpuno ravnopravan lan posade u roku od pet minuta, i gde nikog nije bilo briga da li je ontu bio dva dana ili dve godine, u velikoj meri su odraavali Hardmanov temperament. Kad bion organizovao koarkaku utakmicu ili regatu u laguni nije bilo divljenja, ve je vladalaravnodunost prema tome da li neko uopte uestvuje ili ne.

U poslednje vreme, meutim, poeli su da preovlauju turobniji elementi uHardmanovoj linosti. Dva meseca ranije alio se Keransu na povremenu nesanicu - Keransga je esto posmatrao iz stana Beatrise Dal kako dugo posle ponoi stoji na meseini krajhelikoptera na krovu baze, zagledan u tihu lagunu - a potom je iskoristio jedan napad malarijeda bi se izvukao od letenja. Vezan za svoju kabinu gotovo celu nedelju, potpuno se povukao usopstveni svet, prelistavao stare sveske i prevlaio prstima, kao slep ovek koji ita Brajevuazbuku, preko staklenih vitrina sa ono nekoliko nabodenih leptirova i dinovskih nonihkukaca.

Poremeaj nije bilo teko ustanoviti. Kerans je prepoznao iste simptome koje je osetiona sebi: ubrzano stupanje u sopstvenu 'prelaznu zonu' pa je ostavio porunika na miru, aBodkinu rekao neka ga povremeno obilazi.

Zaudo, meutim, Bodkin je Hardmanovu bolest shvatio ozbiljnije.

Kerans gurnu vrata i tiho ue u zamraenu sobu; zastade kraj ventilatora u uglu kadBodkin die ruku prema njemu da ga upozori. Na prozorima su bili navueni spoljni zastori i,na Keransovo iznenaenje, ureaj za klimatizaciju bio je iskljuen. Vazduh koji je ventilatorubacivao nikada nije imao vie od dvadeset stepeni ispod temperature lagune, a ureaj zaklimatizaciju obino je odravao u sobi stalnu temperaturu od 25 stepeni. Bodkin je ne samoiskljuio ovaj ureaj nego je u prikljuak za elektrinu mainu za brijanje, koji se nalazioiznad ogledala kod lavaboa, ukljuio jednu malu elektrinu grejalicu. Kerans se priseti kako jepravio tu grejalicu u laboratoriji, u stanici za ispitivanje, nametajui nazubljeno paraboloidnoogledalo oko jedne jedine spirale. Mada jedva neto jaa od nekoliko vati, izgledalo je dastvara ogromnu toplotu, bljujui jaru u malu sobu kao usta visoke pei, i Kerans za samonekoliko sekundi oseti kako mu se znoj skuplja na vratu. Bodkin je sedeo na metalnoj stolicibez naslona, leima okrenut vatri. Jo je imao na sebi svoj beli pamuni aket na kome su sevidele dve velike mrlje od znoja spojene meu lopaticama, i Kerans u mutnoj crvenoj svetlostivide kako mu se vlaga kruni sa glave kao kapi olova usijanog do beline.

Hardman se mlitavo oslanjao o lakat, a njegove iroke grudi i ramena ispunjavali sunaslon postelje; velikim rukama drao je gajtane slualica koje su mu bile privrene nauima. Njegovo uzano lice sa krupnim vilicama bilo je okrenuto Keransu, ali oi su mu bileprikovane za elektrinu grejalicu. Projektovan parabolinim ogledalom, krug jake crvene

svetlosti od tri stope u preniku pokrivao je zid kabine, a Hardmanova glava je bila u centrukao u ogromnom sjajnom oreolu.

Sa portabl-gramofona na podu kraj Bodkinovih nogu dolazilo je slabako grebanje,jedna ploa od tri ina okretala se na svom postolju. Mehaniki izazvani glavom pikapa, doKeransa dopree gotovo neuhvatljivi zvuci dubokog sporog dobovanja i izgubie se kad seploa zavri i Bodkin iskljui gramofon. On neto brzo zabelei u jednu svesku zatim iskljuigrejalicu i upali sijalicu pored kreveta.

Lagano vrtei glavom, Hardman skide slualice i prui ih Bodkinu."Ovo je gubljenje vremena, doktore. Te ploe su lude; moete ih tumaiti kako god

hoete." Potom nezgrapno smesti svoje teke udove u uzani krevet. Uprkos vruini, nanjegovom licu i golim grudima gotovo da nije bilo znoja, a uarenost grejalice koja se gasilagledao je kao da ne eli da vidi njeno iezavanje.

Bodkin ustade, stavi gramofon na svoju stolicu i omota slualice oko kutije. "Moda jestvar u tome, porunie - u nekoj vrsti slunog Rorahovog testa. Rorahov test linosti iinteligencije zasnovan na subjektovom tumaenju niza mrlja od mastila; prim. prev. Mislimda je poslednja ploa najvie izazivala seanja, zar ne?"

Hardman slee ramenima pravei se da je neobaveten, oigledno se opirui u sebi dapristane na saradnju s Bodkinom i uini ma i najmanji ustupak. Ali Kerans i pored toga, osetida je njemu bilo drago da uestvuje u eksperimentu, koristei ga u sopstvene svrhe.

"Moda", zlovoljno ree Hardman. "Ali bojim se da nije sugerisala konkretnu sliku."Bodkin se osmehnu svestan Hardmanovog opiranja, ali spreman da mu popusti za

trenutak. "Ne izvinjavaj se, porunie; veruj mi, ovo nam je bila najvrednija seansa do sada."Mahnu Keransu. "Ui, Roberte, izvini to je ovako toplo - porunik Hardman i ja smo izvodilijedan mali eksperiment. Ispriau ti o tome kad se vratimo u stanicu. Sada", on pokaza naneku udnu napravu na stoiu kraj kreveta koja je na izgled predstavljala dva budilnikaprivrena zadnjim stranama, dok su im se grubi metalni produeci od kazaljki preplitali kaodva pauka u borbi, "odravaj ovo da radi dokle god moe. Ne bi trebalo da bude mnogoteko, sve to treba da ini jeste to da posle svakog dvanaestoasovnog ciklusa ponovodotera oba zvonceta. Oni e te buditi svakih dvadeset minuta, to ti je taman dovoljno da seodmori pre nego to sa stepenice podsvesti sklizne u dobok san. Ako bude imao sree, vienee biti snova."

Hardman se sumnjiavo nasmei bacivi kratak pogled na Keransa. "Mislim da stesuvie veliki optimista, doktore. U stvari hoete da kaete da ih neu biti svestan." Uzepohaban zeleni dosije, svoj botaniki dnevnik, i poe mahinalno okretati listove. "Ponekadmislim da stalno imam snove, u svakom trenutku dana. Moda ih svi imamo."

Govorio je oputenim, ravnomernim tonom, uprkos umoru koji mu je isuio kou okooiju i usta, inei njegovu dugu vilicu slinu fenjeru. Kerans shvati da je slabost, ma odaklepoticala, jedva dotakla samu sr ovekovog ja. Element grubog samopouzdanja bio je kodHardmana jai nego ikada, kao elina otrica koja udara o stub ograde i otkriva njegove ile.

Bodkin se lupkao po licu utom svilenom maramicom posmatrajui Hardmanazamiljeno. Njegov prljav pamuni aket i nemarna odea zajedno sa podbulom koom bojekinina zavaravali su, inei ga slinim kakvom otrcanom nadrilekaru, i skrivali njegovu otrui nemirnu inteligenciju. "Moda si u pravu, porunie. U stvari, neki ljudi su tvrdili da svestnije nita drugo do posebna vrsta citoplazmine kome, da se kapaciteti centralnog nervnogsistema razvijaju i proiruju ivotom u snu isto tako potpuno kao i za vreme onoga tonazivamo budnim stanjem. Ali mi moramo usvojiti empirijski pristup, probati sva mogunasredstva. Zar se ne slae, Keranse?"

Kerans potvrdi. Temperatura u kabini poela je da pada, i osetio je da slobodnije die."I promena klime e verovatno pomoi." Spolja se zau potmula zveka metalnog amca kojije udarao o trup broda dok su ga podizali uadima. On dodade: "Atmosfera u ovim lagunama

prilino razdrauje. Od sada pa za tri dana kad krenemo, mislim da e svako od nas osetitiznatno poboljanje."

Pretpostavljao je da su Hardmanu rekli o njihovom skorom odlasku, ali porunik otropogleda gore u njega i spusti svoju svesku. Bodkin se poe iskaljavati, a zatim naglo poegovoriti o opasnosti od promaje koju stvara ventilator. Kerans i Hardman uporno suposmatrali jedan drugoga nekoliko trenutaka, a onda porunik kratko za sebe klimnu glavom inastavi da ita, paljivo pogledavi koliko je sati na satovima kraj kreveta.

Ljut na samog sebe, Kerans prie prozoru okrenuvi lea onoj dvojici. Shvati da jeono namerno rekao Hardmanu, jer se podsvesno nadao da e izmamiti ba onakav odgovor, avrlo dobro je znao zbog ega je Bodkin zadrao vest za sebe. Bez trunke sumnje upozorio jeHardmana saoptavajui mu da bez obzira na zadatke koje treba da izvri, bez obzira na sveunutarnje perspektive koje treba da svede na zajedniku iu, to treba da se zavri u roku odtri dana.

Kerans razdraeno pogleda na alarmnu napravu na stolu, ozlojeen zbog svoje svemanje vlasti nad sopstvenim motivima. Najpre besmislena kraa kompasa, a sada ovaneopravdana sabotaa. Ma koliko njegovi nedostaci bili raznovrsni ranije je uvek verovao daih nadoknauje jedna znaajna vrlina - potpuna i objektivna svest o motivima koji stoje izanjegovih postupaka. Ako je ponekad bio sklon nepotrebnim odugovlaenjima, to nije bilaposledica neodlunosti, nego unutranjeg otpora da uopte neto ini tamo gde potpunasamosvest nije bila mogua - njegova veza sa Beatrisom Dal, iskovana od toliko suprotnihstrasti, iz dana u dan je ila po uzanom zategnutom konopcu od hiljadu ogranienja ipredostronosti.

U zakasnelom pokuaju da popravi stvar, on ree Hardmanu: "Ne zaboravite sat,porunie! Kad bih bio na vaem mestu navio bih zvono tako da neprekidno zvoni."

Poto izioe iz bolnikog odeljenja, oni sioe na kej i popee se na Keransov splav.Suvie umoran da upali motor, Kerans je lagano vukao splav du gornjeg kabla koji je biorazapet izmeu baze i stanice za ispitivanje. Bodkin je sedeo izmeu pramaca dreigramofon meu kolenima kao tanu, i mirkao na sjajnom suncu koje je treperelo nauznemirenoj povrini ustajale zelene vode. Njegovo bucmasto lice pokriveno neurednomsivom ekinjom izgledalo je napregnuto i zamiljeno dok je ispitivao okolni prstenpolupotopljenih zgrada kao kakav umoran sitni trgovac koji se provozi lukom po hiljaditi put.Dok su se primicali stanici za ispitivanje, helikopter im zaurla nad glavama i spusti se, udarvazduha zatrese bazu i potopi ue u vodu, onda ga zatee i poprska ih po ramenima. Bodkintiho opsova, ali su za tren oka bili suvi. Mada je ve odavno bilo prolo etiri sata, sunce jeispunjavalo nebo i pretvaralo ga u ogromnu buktinju, primoravajui ih da sputaju pogled naliniju vode. Ovde-onde, u velikim zidovima od stakla na okolnim zgradama, videli bibezbrojne odsjaje sunca kako u nepreglednim vatrenim zavesama prolaze povrinom kaorasplamsale ploaste oi dinovskih insekata.

Dvospratni rezervoar od oko pedeset stopa u preniku, stanica za ispitivanje bila jeteka dvadeset tona. Na donjoj palubi bila je laboratorija, na gornjoj prostorije dvojicebiologa, soba sa kartama i kancelarije. Preko krova je iao mali most na kome su bili smeteniinstrumenti za merenje temperature i vlanosti, za merenje padavina, kao i instrumenti zamerenje stepena radijacije. Guve osuenih lijana i crvene morske travuljine nahvatale su sepo ploama pontona zalivenim bitumenom, skvrene i izgorele od sunca pre nego to sumogle da stignu do ograde oko laboratorije, a gusta masa sargaskih trava puna otpadakauvlaila ih je u sebe kada bi stigle do uzanog keja, polako oticale i taloile se kao naplavljeniraskvaeni otpaci.

Uoe u sveu tamu laboratorije i posedae za svoje stolove ispod polukrugaizbledelih grafikona koji su dopirali do tavanice iza podijuma i, kao kakva pranjava zidnaslika, gledali dole na kr od stolova i ormana. Grafikoni sa leve strane, iz prve godinenjihovog rada, bili su puni detaljnih podataka sa precizno oznaenom mreom strelica, ali onina desnoj strani stanjivali su se progresivno, sve dok nekoliko irokih krunih poteza olovkomnije iskljuilo sve drugo sem jednog ili dva ekoloka pravca. Mnoge kartonske etikete iskoilesu iz svojih privrivaa i trale u vazduh kao ploe sa trupa naputenog broda usidrenog usvom poslednjem pristanitu i pokrivenog urezanim gnomskim i besmislenim zapisima.

Lenjo prevlaei prstom preko velikog brojanika kompasa u praini na stolu, Keransje ekao da Bodkin prui neko objanjenje svojih udnih eksperimenata sa Hardmanom. AliBodkin se udobno smestio iza gomile kutija na svom stolu, potom otvorio gramofon i skinuoplou s postolja, zamiljeno je vrtei u rukama.

Kerans poe: "ao mi je to mi je izletelo ono da idemo za tri dana. Nisam znao da tokrijete od Hardmana."

Bodkin slee ramenima kao da to i nema nekog znaaja. "To je sloena situacija,Roberte. Poto sam uinio nekoliko koraka da je razmrsim, nisam hteo da uvodim jo jedanvor."

"Ali zato da mu se ne kae?" navali Kerans u skrivenoj nadi da e se osloboditi svoglakog oseanja krivice. "Verovatno bi ga saznanje o mogunosti odlaska pokrenulo izletargije."

Bodkin spusti naoare na vrh nosa i sumnjiavo pogleda Keransa. "Izgleda da nijedelovalo tako na tebe, Roberte. Sem ukoliko se jako ne varam, ti izgleda prilino neuzdrman.Zato bi Hardmanove reakcije bile drukije?"

Kerans se nasmeja. "Tue, Touche - pogoen sam; prim. prev. Alane. Ne elim da semeam, poto sam Hardmana manje-vie stavio tebi na duu, ali ta to vas dvojica u stvariizvodite - emu ta elektrina grejalica i budilnici?"

Bodkin spusti gramofonsku plou u stalak sa minijaturnim ploama na polici iza sebe.Podigao je pogled prema Keransu i nekoliko trenutaka ga posmatrao blagim, ali prodornimpogledom kojim je gledao Hardmana; i Kerans shvati da je njihov odnos, do sada odnoskolega koji imaju potpuno poverenje jedan u drugoga, postao pre odnos posmatraa isubjekta. Poto je tako poutao, Bodkin skrenu pogled na grafikone programa, a Kerans senehotice zakikota. U sebi pomisli: ugursuz, matori, uhvatio me je sada tamo sa algama inautiloidima; sledei put pustie mi svoje ploe.

Bodkin ustade i pokaza tri reda laboratorijskih stolova, pretrpanih vivarijumima iteglama sa primercima iznad kojih su bili prikaeni listovi iz sveske.

"Kai mi, Roberte, ako bi morao da rezimira poslednje tri godine rada jednim jedinimzakljukom, kako bi ti to uinio?"

Kerans je oklevao, zatim neusiljeno odmahnu rukom. "Ne bi bilo suvie teko." Videda Bodkin oekuje ozbiljan odgovor, pa sredi misli. "Pa, moglo bi se jednostavno rei da kaoodgovor na porast temperature, vlanosti i radijacije, biljni i ivotinjski svet nae planetepoinje opet da uzima oblike koje je imao poslednji put kada su takvi uslovi postojali - grubouzev u periodu trijasa."

"Tano." Bodkin poe da hoda izmeu stolova. "Tokom poslednje tri godine, ti i jasmo, Roberte, ispitali neto oko pet hiljada vrsta u ivotinjskom carstvu, videli bukvalnodesetine hiljada novih biljnih varijeteta. Svuda se odvijao isti proces: bezbrojnim mutacijama,organizmi su se potpuno menjali da bi se prilagodili opstanku u novoj sredini. Svuda istalavina nazad u prolost - i to u tolikoj meri da ono nekoliko sloenih organizama koji su uspelida nepromenjeni zadre uporite na padini izgleda izrazito nenormalno - aica vodozemaca,ptice, i ovek. udno je da smo, mada smo paljivo zabeleili put unazad tolikih biljaka iivotinja, zaboravili najvanije stvorenje na ovoj planeti."

Kerans se nasmeja. "Rado u se ovde pokloniti, Alane. Ali ta bi ti hteo da kae - dae se Homo Sapiens pretvoriti u Kromanjonca i Javanskog oveka, i najzad u Sinantropa?Nije verovatno, svakako. Zar to ne bi bio samo lamarkizam Lamarkizam - po francuskomprirodnjaku Lamarku (1744-1829); teorija organskog razvoja prema kojoj su se vrste razvilenasleivanjem osobina to su ih pojedini stekli pod uticajem sredine; prim. prev. u obrnutomsmislu?"

"Slaem se. Ne kaem to." Bodkin se nasloni na jedan sto i prui pregrt kikirikijamalom marmozetu koji je bio zatvoren u prepravljenoj 'kapeli' 'Kapela' - deo laboratorije sadobrom ventilacijom, za rad sa otrovnim supstancama; prim. prev. "Mada bi Homo Sapiensoigledno posle dve ili tri stotine miliona godina mogao i da izumre, a ovaj na mali roak dapostane najvia forma ivota na planeti. Meutim, bioloki proces ne moe se potpunookrenuti unazad." Izvue svilenu maramicu iz depa i hitro je zavitla prema marmozetu kojise uplaeno tre. "Ako se mi vraamo u dunglu, obui emo se za veeru."

Prie jednom prozoru i zagleda se kroz zastor od mree; ispust sa gornje palubeskrivao je sve sem uzane trake jake suneve svetlosti. Laguna je leala bez pokreta, utonula uuasnu vrelinu, a koprene pare vukle su se nad vodom poput dinovske sablasti.

"Ali ja stvarno mislim na neto drugo. Da li se to menja samo spoljni pejza? Kolikosmo puta svi mi u poslednje vreme imali oseaj dea vi, Deja vu - neto to je ve vieno;prim. prev. da smo sve ovo ve videli, u stvari da se isuvie dobro seamo ovih movara ilaguna? Ma koliko da je svesno miljenje selektivno, veina biolokih uspomena je neprijatna;predstavlja odjeke opasnosti i straha. Nita ne traje toliko dugo kao strah. Svuda u prirodi videse dokazi uroenih mehanizama oslobaanja, starih doslovno milione godina, koji su krozhiljade generacija bili uspavani, ali su zadrali nesmanjenu snagu. Predstava jastrebove siluetekoju nasleuje poljski pacov jeste klasian primer - ak ga i silueta od hartije iznad kavezanatera da izbezumljeno trai zaklon. A kako inae moe objasniti optu, ali potpunobezrazlonu mrnju prema paucima za koje se zna da je samo jedna vrsta ujedala? Ili isto takoiznenaujuu - s obzirom na njihovu srazmernu retkost - mrnju prema zmijama igmizavcima? Prosto tako to svi mi u sebi nosimo potisnuto seanje na vreme kad sudinovski pauci donosili smrt i kad su gmizavci bili dominantna forma ivota na planeti."

Opipavajui mesingani kompas koji mu je istezao dep, Kerans ree: "Ti se znai bojida poveana temperatura i radijacije ne pokreu u naim mozgovma slino UMO?"

"Ne u mozgu, Roberte. To su najstarija seanja na Zemlji, ifre vremena koje se nose usvakom hromozomu i genu. Svaki korak koji smo napravili u svojoj evoluciji predstavljamiljokaz u koji su urezana organska seanja - od encima koji upravljaju ciklusom ugljen-dioksida do organizacije brahijalnog pleksusa i nervnih puteva piramidalnih elija u centrumozga, svaki je rezultat hiljade odluka donetih pred iznenadnom fiziko-hemijskom krizom.Ba kao to psihoanaliza rekonstruie originalnu situaciju u kojoj je dolo do traume da bioslobodila potisnutu materiju, tako smo mi sada baeni nazad u arheopsihiku prolost, iotkrivamo praiskonske tabue i podsticaje koji su vekovima bili uspavani. Kratak raspon ivotapojedinca zavarava. Svaki od nas je star koliko i celo bioloko carstvo, a nai krvotoci supritoke velikog mora njegovog sveukupnog seanja. Uterina Uterina (lat) - materina; prim.prev. odiseja fetusa koji raste predstavlja saeto ponavljanje celokupne istorije evolucije, anjegov centralni nervi sistem oznaava ifrovanu vremensku skalu na kojoj svaki neuronskivor i svaki kimeni prljen predstavljaju simbolinu stanicu, jedinicu neuronskog vremena.Kako dalje silazi centralnim nervnim sistemom, od malog mozga kroz medulu u kimenumodinu, to znai da silazi nazad u neuronsku prolost. Na primer, taka susreta izmeudorzalnih i lumbalnih kimenih prljenova, izmeu D-12 i L-1, jeste velika zona prelazaizmeu riba koje diu na krge i vodozemaca koji udiu vazduh respiratornim rebarnim

konstrukcijama, ba ona ista taka na kojoj mi sada stojimo na obalama ove lagune, izmeupaleozoika i trijasa."

Bodkin se vrati do svog stola i pree rukom preko stalka sa ploama. Sluajui kao izdaljine Bodkinov spokojan i miran glas, Kerans se zabavljao milju da red paralelnih crnihploa predstavlja model neurofonskog kimenog stuba. Seao se potmulog dobovanja koje jegramofon emitovao u Hardmanovoj kabini i udnog prizvuka koji je to dobovanje imalo.Moda je uobraenje bilo blie istini nego to on zamilja?

Bodkin nastavi: "Ako hoe, to bi mogao nazvati 'Psihologijom totalnih ekvivalenata' -recimo 'Neuronikom' da bude krae - i odbaciti ga kao metabioloku fantaziju. Meutim, jasam ubeen da mi, vraajui se kroz geofiziko vreme, ponovo ulazimo u amnionski stadijumi kreemo se unatrag kroz spinalni i arheopsihiki period, seajui se u svojoj podsvestipejzaa svih epoha, od kojih svaka ima odreen geoloki teren, svoj jedinstven biljni iivotinjski svet koji bi svako kao kakav putnik u Velsovom vremeplovu, mogao prepoznati.Samo to ovo nije ivopisno putovanje, ve potpuna preorijentacija linosti. Ako ovimpokopanim fantomima dozvolimo da nam postanu gospodari kad se ponovo pojave, bujicaplime e nas bespomone odvui unazad kao otpatke koji plivaju po povrini..." Uze jednuplou sa stalka, pa je odgurnu neodlunim pokretom. "Danas posle podne sam modarizikovao sa Hardmanom kad sam upotrebio grejalicu da bih imitirao sunce i podigaotemperaturu na preko 50 stepeni, ali je vredelo. Za posednje tri nedelje gotovo je izludeo odsnova, ali poslednjih nekoliko dana mnogo je manje uznemiren; ini se kao da ih prihvata idoputa da bude odnesen unazad, ne zadravajui nikakvu svesnu kontrolu. Radi njega samogelim da ga to due odrim budnim - moda e to uiniti budilnici."

"Ako ne zaboravi da ih stalno navija", primeti Kerans mirno.Napolju u laguni prozuja Rigsov kuter. Ispravivi noge, Kerans prie prozoru i stade

da gleda kako amac za iskrcavanje krui oko baze smanjujui luk. Dok je amac pristajao uzkej, Rigs odra nezvaninu konferenciju sa Makredijem preko mostia za prelaz. Nekolikoputa je pokazao palicom na stanicu za ispitivanje, pa Kerans pretpostavi da se spremaju daprevuku stanicu do baze. Ali iz nekog razloga, bliski odlazak ga nije potresao. Bodkinovarazmiljanja, ma kako nebulozna, i njegova nova psihologija Neuronike pruali suverodostojnije objanjenje metamorfoze koja se odigrava u njegovom umu od bilo egadrugog. Preutna pretpostavka Direkcije UN - naime da e se unutar novih perimetara,opisanih kao Arktiki i Antarktiki krug, ivot nastaviti u velikoj meri isto kao i pre, sa istimdrutvenim i porodinim odnosima, uglavnom istim ambicijama i zadovoljstvima - bila jeoigledno varka, kao to e nadiranje vode i sve via temperatura pokazati kada stignu dotakozvanih polarnih utvrenja. Vaniji zadatak od unoenja luka i laguna spoljnog pejzaa umape bio je da se upiu avetinjske delte i sjajne obale potopljenih neuronskih kontinenata.

"Alane", upita preko ramena, gledajui Rigsa kako trupka po keju, "zato ne pripremiizvetaj za Berd? Mislim da bi trebalo da ih obavesti. Uvek postoji mogunost da..."

Ali Bodkin je bio otiao. Kerans je uo njegov spori teak korak kako odjekujestepenitem i gubi se u kabini, umoran korak oveka isuvie starog, isuvie iskusnog da bi gase ticalo sluaju li se njegova upozorenja ili ne.

Kerans se vrati svome stolu i sede. Iz depa na sakou izvue kompas i stavi ga ispredsebe, njiui ga meu dlanovima. Prigueni glasovi laboratorije inili su tihu pozadinunjegovim mislima, meko tumaranje marmozeta, otkucaji nekakvog brojaa, kripa napravekoja se obre merei fototropizam neke puzavice.

Kerans natenane pregleda kompas, paljivo okrenu mehanizam u njegovomvazdunom prostoru, zatim izravna iglu sa skalom. Pokuavao je da shvati zbog ega ga jeuzeo iz arsenala. Kompas je normalno bio postavljen u jednom od velikih motornih amaca, injegov nestanak e ubrzo biti prijavljen, to e za njega verovatno znaiti sitno poniavanje ipriznanje krae.

Zatvarajui kompas u kutiju, on ga okrenu prema sebi i, ne primeujui, utonu utrenutno sanjarenje u kome je njegova celokupna svest bila usredsreena na krajnju taku kojuje kazaljka dodirivala, na zbrkanu, nesigurnu, ali udesno monu viziju iskazanu idejom 'Jug',sa svom njenom uspavanom maijom i hipnotikom snagom to je izbijala iz mesinganekutije u njegovim rukama poput opojnih para nekog sablasnog grala. Gral - posrednjovekovnoj legendi, pehar koji je Isus Hristos upotrebio za vreme Tajne veere i u koji jeJosif iz Arimateje pokupio poslednje kapi krvi razapetog Hrista; prim. prev.

4. MAGISTRALE SUNCA

Sledeeg dana, iz razloga koje e Kerans tek mnogo kasnije potpuno shvatiti, nestao jeporunik Hardman. Posle noi dubokog sna bez snova, Kerans je rano ustao i dorukovao presedam sati. Onda je proveo jedan as na balkonu, zavaljen u platnenu stolicu, u belim kratkimpantalonama od lateksa, dok se suneva svetlost razlivala nad tamnom vodom kupajuinjegovo mravo telo boje abonosa. Nebo nad njim bilo je ivo i iarano kao mramor, a crnalaguna nasuprot njemu, beskrajno duboka i nepomina kao ogromno vrelo ilibara. Zgradepokrivene drveem koje su se pomaljale po njenoj ivici izgledale su stare milione godina, kaoizbaene uvis iz Zemljine magme nekom velikom prirodnom kataklizmom, balsamovane ubezmernim intervalima vremena koje je proteklo dok su one bile unutra.

Zastavi kod stola da bi preao prstima preko mesinganog kompasa koji je svetlucao utami apartmana, Kerans ue u spavau sobu i presvue se u uniformu za vebe, to jepredstavljalo minimalan ustupak Rigsovim pripremama za odlazak. Italijanska sportska odeasada je jedva bila d riger, De rigueur - obavezna; prim. prev. i samo bi izazvao pukovnikovopodozrenje ako bi ga videli kako okolo paradira u ansamblu pastelne boje sa oznakom 'Rica'.

Mada je prihvatio verovatnou da e ostati, Kerans je oseao unuranji otpor premapreduzimanju bilo kakvih sistematskih mera predostronosti. Pored zaliha goriva i hrane, zakoje je tokom prethodnih est meseci zavisio od dareljivosti pukovnika Rigsa, bilo mu jepotrebno i beskrajno mnogo manjih stvarica i rezervnih delova - od novog cifarnika za sat dopotpuno nove instalacije za osvetljenje u apartmanu. im baza i njena radionica odu, on eodmah biti optereen sve veom gomilom sitnih glavobolja, a nee biti narednika-tehniarapri ruci da ih otkloni.

Da bi olakao osoblju u skladitima, i da bi sebi utedeo nepotrebna putovanja do bazei natrag, Kerans je u apartmanu nagomilao zalihe hrane za mesec dana unapred. Ta hrana sesastojala uglavnom od kondenzovanog mleka i mesa za uinu, praktino neupotrebljivih zajelo, sem ukoliko se ne dopune poslasticama koje su uvali duboko zamrznute kod Beatrise.Kerans je raunao da e ih odrati ta prostrana hladnjaa sa svojim zalihama pat d foa gra Patede foie gras - pateta od guije digerice; prim. prev. i file minjona, ali je u najboljem sluajubilo hrane jedva za tri meseca. Posle toga morae da ive od onoga to im daje zemlja i dasvoj jelovnik preorijentiu na supu od drvea i niclu od iguane.

Gorivo je stvaralo ozbiljnije probleme. Rezervoari dizel-ulja u 'Ricu' hvatali su jedvaneto vie od 500 galona, dovoljno za rad sistema za rashlaivanje za najvie dva-tri meseca.Ako bi zatvorio spavau sobu i garderobu, preselio se u salon i podigao temperaturu sredinedo 30 stepeni, mogao bi sa malo sree da udvostrui trajanje ulja, ali kad se zalihe jednomiscrpe, mogunosti da se one dopune su zanemarljivo male. Sve rezervoare i tajna skrovita uopljakanim zgradama oko laguna, ve davno su do poslednje kapi iscrple izbeglice koje su setokom poslednjih trideset godina u talasima kretale ka severu u laicama i motornimamcima. Rezervoar kod spoljnog motora splava primao je tri galona, dovoljno za tridesetmilja ili za jedno putovanje dnevno - tamo i nazad izmeu 'Rica' i Beatrisine lagune - u tokumesec dana.

Zbog neega, meutim, ovaj obrnuti krusoizam - namerno ostavljanje samog sebe bezpomoi karake Karaka - panski (portugalski) ratni brod; prim. prev. natovarene opremom inasukane na pogodan sprud - izazivao je kod Keransa veoma malu zabrinutost. Izvlaei se izapartmana, on ostavi termostat kao i obino na 25 stepeni, bez obzira na gorivo koje egenerator uzalud potroiti, opirui se da uini i nominalan ustupak opasnostima koje ga ekajuposle Rigsovog odlaska. U poetku je pretpostavljao da ovo odrava nesvesnu lukavupromenu da e prevagnuti njegov zdrav razum, ali kad je upalio motor i provezao splav krozhladne ljigave talase prema rukavcu koji vodi u susednu lagunu, on shvati da ovaravnodunost oznaava naroitu prirodu odluke da ostane. Reeno simbolinim jezikomBodkinove sheme, on e tada napustiti konvencionalne procene vremena u odnosu nasopstvene fizike potrebe i stupiti u svet totalnog, neuronskog vremena u kome ogromniintervali geoloke vremenske skale odreuju more njegovog postojanja. Tu je milion godinanajkraa jedinica sa kojom se rauna, a problemi ishrane i odevanja postaju isto takoirelevantni kao to bi bili za budistikog usamljenika koji u pozi lotosa razmilja predpraznom zdelom za pirina, pod zatitnim baldahinom stoglave kobre venosti.

Ulazei u treu lagunu, sa podignutim veslom da bi odgurnuo deset stopa dugakevlati gigantskog rastavia koji je umakao svoje lie u vodu na ulazu u zaton, on bezuzbuenja primeti da je grupa ljudi pod rukovodstvom narednika Makredija digla sidrastanice za ispitivanje i da je lagano vue prema bazi. Dok se rastojanje izmeu njih dvesmanjivalo, slino zavesama koje se privlae jedna drugoj po zavretku predstave, Kerans jestajao na krmi splava pod zaklonom od lia sa koga je kapala voda: posmatra iza kulisa ijije doprinos drami, ma kako bio majuan, sada potpuno zavren.

Da ne bi privukao panju ponovnim paljenjem motora, on izie na sunce dok jedinovsko lie do stabljike tonulo u zelene pihtije vode, i polako zavesla ivicom laguneprema Beatrisinoj stambenoj zgradi. Nad vodom je odzvanjalo isprekidano urlanjehelikoptera, a talasi od stanice za ispitivanje udarali su o pramce splava i navaljivali krozotvorene prozore s desne strane, zapljuskujui unutranje zidove. Beatrisin motorni brodikripao je bolno u svom sidritu. Prostor sa motorima bio je poplavljen, a krma je potonulapod teinom dva velika Krajzlerova motora. Pre ili posle, jedna termalna oluja e dohvatitibrod i zauvek ga usidriti pedeset stopa duboko u nekoj potopljenoj ulici.

Kad izie iz lifta, on vide da je patio oko bazena pust; ae od prethodne veeri jo suleale na posluavniku izmeu rasklopljenih stolica. Sunce je ve poinjalo da ispunjavabazen, osvetljavajui ute morske konjice i plave trozupce koji su ukraavali njegovo dno.Nekoliko ljiljaka visilo je u senci pod odvodnim kanalom iznad prozora Beatrisine spavaesobe, ali kad Kerans sede, oni prhnue kao duhovi pred danom koji se raa.

Kroz zastore, Kerans spazi Beatrisu kako se tiho kree, a posle pet minuta ona ue usalon sa crnim pekirom obavijenim oko stomaka. Bila je delimino skrivena u nejasnojsvetlosti na drugom kraju sobe. Izgledala je umorna i potitena; pozdravi ga nevoljnimpokretom ruke. Pripremala je pie za sebe naslanjajui se laktom na bar, bezizrazno zagledanau jednu od Delvoovih slika, i vratila se u spavau sobu.

Poto se nije ponovo pojavila, Kerans poe da je trai. Kad je gurnuo staklena vrata,vreo vazduh koji je ispunjavao salon udari mu u lice kao isparenje iz pretrpane brodskekuhinje. Za poslednjih mesec dana, generator nekoliko puta nije uspeo da odmah reaguje natermostat, temperatura je bila preko 35 stepeni i verovatno je to bio razlog Beatrisine letargijei nezainteresovanosti.

Sedela je na krevetu kad je Kerans uao, a na njenim glatkim kolenima bila je aa saviskijem. Gust i vreo vazduh u sobi podseti Keransa na Hardmanovu kabinu za vremeeksperimenta to ga je Bodkin vrio nad pilotom. Kerans prie termostatu na stoiu poredkreveta i spusti ruicu sa 20 na 15 stepeni.

"Opet se pokvario", ree mu Beatrisa suvo. "Motor se stalno zaustavljao."

Kerans pokua da joj uzme au iz ruku, ali ona mu je izmae. "Ostavi me na miru,Roberte", ree umornim glasom.

"Znam da sam razvratna, pijana ena, ali prolu no sam provela u dunglamavremena i ne elim da sluam predavanja."

Kerans ju je paljivo ispitivao, smeei se za sebe sa meavinom nenosti i oajanja."Videu da li mogu opraviti motor. Ova soba zaudara kao da si imala ceo kazneni bataljon nakonaku. Istuiraj se, Bea, i pokuaj da se sabere. Rigs sutra odlazi, bie nam potrebnoprisustvo duha. Kakve to komare ima?"

Beatrisa slee ramenima. "Snove dungle, Roberte", promrmlja dvosmisleno. "Ponovouim svoje ABC. Noas su bile dungle delta." Turobno mu se nasmei, zatim dodade saprizvukom zlobnog humora: "Ne izgledaj tako strog, i ti e ih uskoro sanjati."

"Nadam se da neu." Kerans je sa odvratnou gledao kako ona prinosi au ustima."I, prospi to pie! kotski doruak je moda stari obiaj Brana, ali je propast za jetru."

Beatrisa odmahnu rukom. "Znam. Akohol ubija polako, ali meni se ne uri. Odlazi,Roberte!"

Kerans die ruke od svega i okrenu se. Poe stepenitem koje je vodilo iz kuhinje doleu ostavu, nae jednu baklju i kutiju sa alatom i zapoe rad na generatoru.

Pola sata kasnije, kad se pojavila u patiju, Beatrisa se oigledno bila povratila izotupelosti i paljivo je mazala nokte iz boice sa plavim lakom.

"Zdravo, Roberte, jesi li sada bolje raspoloen?"Kerans se spusti na pod od ploica, briui sa ruku poslednje tragove ulja. Snano

ljepnu vrstu oblinu njenog lista, pa se brzo izmae od osvetnike pete koja mu polete naglavu. "Izleio sam generator; ako bude imala sree, vie nee imati muke. Prilino jezanimljivo: vremenski ureaj na dvotaktnom motoru se pokvario. U stvari, radio je unazad."

Hteo je da opirno objasni ironiju ove ale, kad odozdo iz lagune zatreta megafon. Izbaze su se dizali glasovi iznenadne i uurbane aktivnosti; motori su zavijali i ubrzavali, nosaikripali dok su se dva velika rezervna motorna amca sputala u vodu, ula se zbrka povika ikoraka du prolaza i hodnika.

Kerans se die i pouri oko bazena prema ogradi. "Nemoj mi rei da danas odlaze:Rigs je dovoljno pametan da to pokua u nadi da e nas zatei nepripremljene."

Batrisa stade kraj njega priteui pekir oko grudi, pa zajedno pogledae dole na bazu.Izgledalo je da su svi lanovi jedinice mobilisani, a kuter i dva velika amca uspinjali su se ipoigravali oko keja. Oputeni rotori helikoptera lagano su se okretali, a Rigs i Makredi su sespremali da se ukrcaju. Ostali ljudi bili su postrojeni na keju i ekali svoj red da se ukrcaju.ak je i Bodkin bio poteran iz kreveta; stajao je golih grudi na mostu stanice za ispitivanje ivikao neto Rigsu.

Odjednom Makredi primeti Keransa na ogradi balkona i obrati se pukovniku. On uzeelektrini megafon i krenu napred preko krova.

"KE-RAN-SE! ! DOK-TO-RE KE-RAN-SE!"Gromoglasni odlomci pojaanih reenica grmeli su izmeu krovova, Kerans naulji

ui pokuavajui da razazna ta pukovnik vie, ali se zvuci izgubie u sve glasnijem urlanjuhelikoptera. Onda se Makredi i Rigs popee u kabinu, a pilot poe da alje svetlosne signaleKeransu kroz vetrobran na pilotskoj kabini.

Kerans prevede morzeove znake, zatim se brzo okrenu od ograde i poe da unosiplatnene stolice u hol.

"Hoe da me pokupe odavde", ree Beatrisi kad se helikopter odlepi od svog postolja idijagonalno podie preko lagune. "Bie bolje da se obue ili da se negde skloni. Vazdunastruja e ti strugnuti pekir kao hartiju. Rigs sada ima dosta razloga za svau."

Beatrisa mu pomoe da smota platneni krov, potom stupi u hol ba u trenutku kadtreperava senka helikoptera ispuni patio, a preko ramena im prostruja vetar od njega.

"Ali ta se dogodilo, Roberte? Zbog ega je Rigs tako uzbuen?"Kerans zakloni glavu od urlanja maine i zagleda se preko zeleno obrubljenih laguna

koje su se pruale prema horizontu; iznenadan gr zabrinutosti iskrivi mu ugao usta."Nije uzbuen, samo strahovito zabrinut. Sve oko njega poinje da se rui. Nestao je

porunik Hardman!"

Ispod donjeg otvora helikoptera prostirala se dungla kao kakva ogromna gnjila rana.Dinovski gajevi gimnosperma irili su se kao gusti uperci po krovovima potopljenih zgrada,guei pod sobom bele pravougaone oblike. Tu i tamo trala je iz barutine stara betonskavodovodna kula, ili su ostaci provizornog keja jo plovili uz trupinu kakve nakrivljeneposlovne zgrade zarasle u paperjaste akacije i rascvetale tamariske. Uzani rukavci, koje susvodovi od rastinja iznad njih pretvarali u zeleno osvetljene tunele, vijugali su od veih lagunada bi se na kraju pridruili kanalima irokim est stotina jardi koji su se irili vani prekonekadanjih predgraa. Posvuda je nadiralo blato, taloilo se u ogromnim nanosima uzelezniki vijadukt ili polukrunu ulicu poslovnih zgrada, cedilo se kroz poplavljenu arkadukao kuna sadrina neke velike kloake kasnijeg doba. Mnoga manja jezera bila su ispunjenamuljem, okrugle ute kaljuge pokrivene gljivama iz kojih je izbijala raskona guva biljnihformi to se bore za opstanak, ograeni vrtovi u jednom bezumnom Raju.

vrsto vezan uz ogradu kabine najlonskom uadi oko pasa i ramena, Kerans jeposmatrao pejza koji se dole prostirao pratei vodene puteve iz tri centralne lagune. Dubokodole na pet stotina stopa jurila je s