Туристичко уређење простора

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУПРИРОДНО- МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И ХОТЕЛИЈЕРСТВО

Семинарски рад из предмета: Туристичко уређење простора

Постојнска јама

Студент: Верица Терзин 813/10 Професор: Саша Кицошев Асистент: Вук Гарача

05.02.2012., Нови Сад

1

Туристичко уређење простора

САДРЖАЈ:

Словенија.......................................................................................................3Земљотрес који је 1926. године захватио Постојнску јаму......................4Постојнска јама........................................................................................... .5Природно географске особености ширег подручја Постојне...................6

Геолошка грађа...................................................................................6 Геоморфолошке прилике.............................................................. ....6

Географски положај Постојнске јаме………………………………....….7Положај Постојнске јаме у односу на друге пећине…………............….7Пећина као војна складиште.......................................................................8Биолошке врсте подземног света пећине………………………………...9Спелеобиологија о Постојнској јами…………………………………....10Сталагмити..................................................................................................10Почетак туристичке валоризације…………………………………….....11Туристичка уређеност Постојнске јаме....................................................12Закључак......................................................................................................13Литература...................................................................................................14

2

Туристичко уређење простора

УВОД

Словенија

У различитим периодима историје Словеније, држава је била део Римског царства, Карантаније (само модерни део северне Словеније), Светог римског царства, Аусто-Угарске, Државе Словенаца, Хрвата и Срба, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1929. преименована у Краљевина Југославија) између два светска рата, и СФР Југославије од 1945. до стицања независности 1991. године.

Од свих балканских земања, Словенија је најмање Балканска. Географски осим морске обале и нешто залеђа остала словеначка територија се налази у средњој Европи. Овако гледано, будући да се балканска обала протеже све до Италијанског града Монфалцонеа (северно од Трста) могло би се рећи да је и Италија балканска земља, бар тим малим делом. Међутим геополитички посматрано, Словенија се за разлику од Италије може сместити у Балканси контекст.

У Словенији постоје услови за све врсте и гране туризма, истовремено је и алпска и медитеранска земља. Занимљиво је да упркос веома великој бризи о очувању природе, Словенија има само један национални парк – Триглав. Такође, поред Триглава, у Словенији постоје још два регионална парка природе: Козјанско и Скоцјанске јаме.Важна грана туризма у Словенији је планински и ски туризам. У Словенији постоји неколико планинских масива на којима се налази значајан број опремљених ски стаза и скијалишта. Главни планинску венци и масиви су Камнишко – Савињске Алпе ( највиши врх Гринтовец, 2558 м/нв) и Јулијске Алпе (највиши врх Триглав 2864 м/нв). Међутим, веома познати и добро опремљени су масиви Караванке (највиши врх Стол 2236 м/нв), Похорје (навиши врх Црни врх 1543 м/нв) те венац шумовитог горја на који се наставља хрватски Горсли котар, овде је највиши врх Словенски Снежаник са 1796 м/нв. Најпознатија скијалишта су: Бовец, Крањска Гора, Мариборско Похорје, Рогла, Вогел, Церкно и др.Када је Словеначка обала у питању, на невеликој обалској линији постоји низ лепих и аутентичних места и градова у којима је туризам развијен на највишем нивоу: Порторож, Пиран, Копар, Струњан, Анкаран, Изола и Луција од којих се у туристичком смислу нарочито издвајају Пиран и Порторож. Недалеко одавде у обалском залеђу налази се и чувена ергела Липица у којој је настала чувена раса Липицанер. Идући даље ка унутрашњости долазимо у регионални парк Скоцјанске јаме, један од бисера подземног света у Словенији ( www.slovenia.com )У Словенији се такође налази и у свету чувена Постојнска јама. Церкница земљотрес у 1926. години.

Француски карстологист Мартел (1894) описује формирање пећине..Ово је био најјачи и најближи земљотрес, који је снажно утицао на пећину. Први земљотрес био је јануара 1926 године. Ово је тзв Церкница земљотрес са магнитудом од 5,6. Разлог за посматрање Земљине коре и плиме у пећини су - температура константна, одсуство јаких ветрова, недостатак промене сунчевог зрачења, итд ( Савић, 2002.).

3

Туристичко уређење простора

Земљотрес који је 1926. године захватио Постојнску јаму

4

Туристичко уређење простора

Постојнска јама

Постојнска јама - једна од највећих геолошких атракција Словеније. Представља 20.570 метара дуг систем пећина у близини Постојне и највећа је пећина у Словенији. У тај систем спадају још Отошка, Магдаленина, Џрна и Пивка пећина. Овај систем пећина је настао под утицајем делимичне понорнице, ријеке Пивке, која је својим током задњих 2 милиона година, образовала његов садашњи изглед и форму.

У унутрашњости пећине је температура константна и износи од 8°C до 10°C. При већим температурама би број билошких врста био знатно већи и садашњи раст сталактита и сталагмита, од 1 центиметра на стотину година, би се знатно успорио. Највећа дубина Постојнске јаме износи 115 метара ( Шерко, 1952. )

Постојнска јама је систем подземних ходника, ровова, галерија, и дворана дуг преко 20 километара. Постојинску јаму је до сада видело невероватних 31 милион посетилаца, што је чини најпосећенијом туристичком пећином у Европи. Откривена је давне 1818 године када ју је случајно пронашао један мештанин. Већ следеће године постојнска јама примила је прве посетиоце – туристе. 1872 године у јаму су положене железничке шине, а 1884 године осветљење бакљама и петролејкама замењено је електричним. Постојнска јама је и данас пећина на свету у чије разгледање се иде возом.

Величанство Постојнске јаме изазива страхопоштовање и дивљење прена ономе што је припода саградила милионима година у назад.,,Ров старих потписа“ сведочи да је Постојнска јама била позната и у средњем веку. Најстарији потпис датира из 1213 године. Пећински систем Постојне створила је река понорница Пивка, која код улаза понире у пећину а затим се поново појављује у Отошкој и Црној пећини, као и у Пивка јами. Након два километра узбудљиве вожње пећинским возомса отвореним вагонима, стиже се до Велике Горе која је и уједно највиша тачка обиласка. Велика Гора има величанствен свод дуг 300 метара. Украшена је мноштвом најразличитијег пећинског накита, сталагтита, сталагмита, драперија, стубова, салива... Одавде се преко Руског моста (име носи по руским заробљницима из Првог светског рата који су га изградили) долази се до Лепих јама. Канал Лепе јаме дугачак је 500 метара. Надаље се редом настављају Бела и Црвена дворана, Зимска дворана, Шпагети дворана ( са безброј калцитних цевчица које подсећају на шпагете (www.postojnska-jama ).

5

Туристичко уређење простора

Природно географске особености ширег подручја Постојне

Геолошка грађа

Динарско-алпска Словенија је изграђена од стена свих врста ( седиментних, магматских, метаморфних), и скоро свих геолошких периода. Преовлађују кречњачке стене. Планинска Словенија је постала у току алпског орогена. Простор Нотрањског припада спољашњим Динаридима. Први орогени покрети се јављају у току ларамијске фазе алпске орогенезе, а интензивни орогени покрети се јављају за време пиринејске и хелветске фазе. Тада су створене алохтоне структуре са шаријажима и навлакама, које су се кретале ка југозападу. У најмлађим фазама је дошло до вертикалних покрета, разламања на блокове. Дакле ова област у основи има палеозојско језгро мезозојски покривач. Развија се почевши од карбона, преко перма, представљена теригеним и теригено-карбонатним творевинама, затим кроз тријас, јуру, доњу и горњу креду представљена претежно у карбонатном развоју, палеоген у карбонатно теригеном и делом у моласном развоју и на крају кроз неоген са моласним творевинама. Млађи палеозоик је представљен теригеним и теригено-карбонатним стенама карбона и перма ( Савић, 2002. ).

Геоморфолошке прилике

Планинска Словенија се простире између приморске Словеније на западу и планинске Словеније на североистоку и истоку. Укупна површина динарско-алпске Словеније износи 11813 км2. Она обухвата Нотрањско (2013 км2), Долењско ( 2512 км2), Савињу и Засавље (1995 км2), Горењско ( 1721 км2 ), и с словеначке Алпе ( 3572 км2).У планинској Словенији се додирују северно и јужно стабло Средоземне зоне млађих веначних планина. Динариди представљају део јужног, а Алпи део северног стабла. Отуда Нотрањско Долењско чине динарску Словенију, а Горењско и Савиње и Засавље и словеначки Алпи, представљају алпску Словенију.Рељеф планинске Словеније представљен је крашким, ледничким и флувио-денудационим облицима, накалемљеним на тектонску основу. Крашке планине Нотрањског знатно су ниже од планина алпске Словеније. У Нотрањском се поред планинског низа динарског правца пружања ( Трновски Гозд 1495 м – Нанос 1299м – Времшчица 1026м – Снежник 1796м ), у унутрашњем делу истичу Хрушчица ( 1246м), Јаворник ( 1268м), Дедна Гора ( 1294м), који чине други низ ( на југоистоку се он спаја у Снежнику са првим низом) планина. Трећи планинсли низ према Долењском образује: Готенишки Снежник ( 1289м), Велика Гора ( 1253м), крашка зараван Блоке ( 700м) и Крим ( 1017м).

6

Туристичко уређење простора

Географски положај Постојнске јаме

Унутрашњи предео Словеније, који обухвата југозападни део бивше аустро-Царниола. Главни градови и општине су Постојна, Логатец, Церкница и Илирска Бистрица, Пивка. Крашки предео је окован клинцима са унутрашњим бројним пећинама, од којих је и величина Постојнске јаме, пећине близу Дивача спадају већ у приобалном подручју.Подземни крашки облици, светски познате Постојнске јаме и повремени Церкница су међу главним атракција Сливенског региона. На површини, ово је један од наших мањих региона, густина насељености, али већином ретко насељен регион у земљи (на пример, има шест пута мање становника по км2 као у најгушће насељеном Централном региону). Релативно висока стопа раста становништва је углавном због имиграције. Према подацима Завода за статистику, у 2009, већина нових становника преселила се из страних земаља, подаци за средину ове године показују да је сваки двадесети човек у региону страни држављанин. Регион је међу економски неповољном положају у земљи ( Шебер, 1904. )

Положај Постојнске јаме у односу на друге пећине

Поред Постојнске јаме у Нотрњској крашкој области наилазимо и на друге пећине. Амо 4 км удаљена од Постојнске је Пивска јама и Чрна јама, док је Планинска јама удаљена 10 км. Занимљива јама под Предјамским градом, састављена од 5 етажа се налази на удаљености од 22 км. Шкоцјанска јама која је 1986. године стављена под заштиту УНЕСКО-а, се налази 40 км од Постојне, у правцу Трста ( Савић, 2002. )

7

Туристичко уређење простора

Пећина као војно складиште

1922 године пробијен је тунел између Постојнске и Црне јаме, а касније између Црне и Пивка јаме, те је тако повезан скоро читав систем постојнских јама. За време Другог светског рата, пећина је служила као војно складиште немачке војске. На самом улазу је било ускладиштено гориво за целу северну јадранску обалу, од Трста до Ријеке. Упркос повећаним мерама сигурности,  23. априла 1944. Војкова бригада је успела да се убаци у складиште и дигне га у ваздух. Пожар који је букнуо, горео је читаву седмицу. Од пожара поцрнеле стене су и данас видљиве на самом улазу у пећину. Уједно ово је и највећа катастрофа која је икад задесила пећину. Експлозија је уништила велики део пећине и пећинског накита (www.postojnska-jama.si/slo/obisk_postojnske_jame ).

Како је пећина некад изгледала:

Како пећина данас изгледа:

8

Туристичко уређење простора

Биолошке врсте подземног света

За Постојнску јаму, подједнако као и накит занимљив је и подземни свет пећине. Пећина крије мноштво ендема а најчувенији је ,,младунче змаја“ односно човечја рибица ( име је добила по боји, која подсећа на боју људске коже) коју не можете видети у природном окружењу већ у вештачком базену који се налази у једној од дворана Постојнске пећине.Човечја рибица је репати водоземац .Живи у подземним  језерима  и мирнијим деловима подземних потока и речица динарског карста (крша, краса), искључиво од севера Италије, Истре и Приморске Словеније, преко Босне, све до Црне Горе. Ипак, поред основаних претпоставки у црногорским пећинама још није нађена. Очекује се да ће сложенија истраживања временом потврдити ту претпоставку.

Човечја рибица је „динарски ендемит“, будући да је нема нигде више у свету. Протеуси могу да се нађу и на дубинама до 80 метара. Иако никада вољно не напуштају вечити мрак пећина, у пролеће и у јесен људи их повремено налазе и на површини, јер их избаце јака врела кад надођу подземне воде услед бујних киша и топљења снега. Ово је нарочито честа појава у Херцеговини, у околини Требиња и у Поповом Пољу ( Шебер, 1904.).

Човечја рибица

9

Туристичко уређење простора

Спелеобиологија о Постојнској јами

Постојнска јама, сада позната као колевка спелеобиологије - Биологикал Сциенцес, животињски свет у подземљу. Најпознатији је Саламандер. Такође, у пећини је открио прву пећину, дробновратник. У биолошкој литератури се помиње преко 130 врста животиња које живе у Постојни-планине пећинског система, од ових, 84 врста праве пећине, што је светски рекорд. Потписи новог тунела, 50 метара од главног улаза у пећину, реновиран је и модеран, атрактиван за посетиоце Спелеобиологикал станице. Ова станица је основан 100 година после открића дробновратник у 1931 години, као Стазионе биоспелеологика. Ово је био један од првих таквих објеката у свету и за то време веома модерно опремљен ( Шерко, 1952.).

Сталагмити

Сз пећински украси који расту с пода према стропу, а настају због капања минералних раствора и таложења кречњака.

Симбол пећине је величанствени сталагмит ,,Дијамант“ који је специфичан како по својој величини тако и по бљештавој белини којом обасјава читаву дворану. У пећини се може видети мноштво извајаних фигура као што су ,, криви торањ“, ,,кокошка са пилићима“ и многи други... ( Шебер, 1904. ).У Постојној јами постоји величанствена концертна дворана величине преко 3000 квадратних метара а висине је до 40 метара. У ову дворану може да стане приближно 10 000 посетилаца. Акустика је савршена а сценографија невероватна. Из ове дворане пут води вештачким тунелом до подземне железничке станице, где се налази воз за повратак у стварност.За време Божићних празника, као део обавезне декорације постављају се јасле са сламом и фигурицама, а дечији црквени хор пева Божићне песмице.У Постојнској јами такође је направњена продавница у којој се могу купити сувенири (www.sr.wikipedia.org).

10

Туристичко уређење простора

Почетак туристичке валоризације

Да је пригодна служба водича постојала још почетком 19. века доказује нам путопис немачког књижевника Ј. Г. Сојмеа из 1803. године, ,,СЕТЊА У СИРАКУЗУ“. У то време су становноци постојне богате странице уз награду водили до Велике дворане коју су осветљавали руковетима сламе.Дакле пећина је тада била отворена, али неосветљена, необезбеђена и без редовних водича.Када је аустријски цар Фреанц 1 хтео да посети пећину, ондашњи блафајник Ј. Јершинович је послао Ф. Шибеника , В. Барнета и Луку Чеча да осветле унутрашње просторије. Том приликом је Л. Чеча дошавши до стрме ивице Велике горе нехотице открио нове делове пећине. Видевши лепоту капника, он је тог 14-тог априла 1818. године узвикнуо: ,,OVDE JA NOV SVET, OVDE JE RAJ!“ Тим открићем је Чеч отворио нова врата спелеолошком туризму. Приликом 150-те годишњице тог догађаја су 1968. године у стену конгресне дворане узидали спомен плочу Луки Чечу.Ускоро по Чечовом открићу, Постојнска јама се прочула у читавој Европи. Томе су допринели мештани који су Постојнску јаму обезбедили, уредили за посете туриста, почели да је прорагирају у штампи, почели да је истражују итд. Као први управник и благајник Ј. Јершиновић је изградио мост преко Пивке у великој дворани и обелезио стазе у јами. И тако је већ 1819. године пећина отворена за јавне посете.Средином друге половине 19-тог века постојнски поглавар Антон Глобочник нову еру развоја Постојнске јаме ( Савић, 2002.).

( www.lifeclass-postojna.com)

11

Туристичко уређење простора

Туристичка уређеност Постојнске јаме

Јама се простире на 20 километара, а за посетиоце је отворено пет. Колоко је Постојнска јама значајна за Словеначки туризам показује то што је унутрашњост, тако уређена да кроз свих пет колометара постоји пут, односно стаза која је прилагођена и особама са инвалидитетом.

Преко Руског моста долази се до звезде Постојнске јаме – Брилијанта. То је заправо, сталагмит висок пет метара и који је потпуно бео. Налази се на месту испод којег стално капње вода и заиста се ствара утисак сјајног драгуља. Симбол пећине је величанствени сталагмит ,,ДИЈАМАНТ“ који је специфичан како по својој величини, тако и по својој бљештавој белини којом ,,обасјава“ читаву дворану. У пећини се може видети још мноштво ,,извајаних“ фигура као што су ,,криви торањ“, ,,кокошка са пилићима“ и многи други ( Шерко, 1952.).У пећини такође постоји и тз. ,,Концертна дворана“, која заузима површину од око 3.000 квадратних километара. ,,Концертна дворана“ висока је око 40 метара, и може да прими око 10.000 посетилаца. Веома добра акустика и специфична сценографија чине је савршеним местом за организовање концерата. За вреве Божићних празника, као део обавезне декорације, постављају се јасле са сламом и фигурицама, и обавезно дечији црквени хор пева песмице.У пећини такође постоји и продавница за посетиоце, у којој се могу купити сувенири (www.postojnska-jama).

12

Туристичко уређење простора

Закључак

Постојнска јама је најпознатија крашка јама у Словенији. У њој је откривено око 20 километара сувих, водених и стално заливених ровова.

Она представља бисер словеначког Краса, регије између Постојне и Трста, с посебним природним појавама, као што су : шкрапе, вртаче, јаме и провалије, реке понорице и језера која пресушују.

На основу ископаног каменог оруђа археолози су закључили да је Постојнску јаму посећивао прачовек пре више од 50 000 година, као ловац јамских и других животиња. У јами је пронађено много костију изумрлих животиња, а најзначајније су кости јамског медведа!

13

Туристичко уређење простора

ЛИТЕРАТУРА:

1. Јелена Савић, 2002., Туристичка валоризација Постојнске јаме, Природно – математички факултет, Нови Сад.

2. Алфред Шерко, 1952., Постојнска јама и друге занимљивости краса, Љубљана.

3. Р. Шебер, 1904., Постојнска јама, Љубљана.

4. www.slovenia.com

5. www.sr.wikipedia.orд

6. www.postojnska-jama

7. www.lifeclass-postojna.com

8. www.postojnska-jama.si/slo/obisk_postojnske_jame

14