Ugovor o pediciji Ug. o pediciji obavezuje se jedna strana (pediter, otpremnik) drugoj strani (nalogodavcu, komitentu) da radi prevoza odreene stvari na odreenoj relaciji zakljui u svoje ime i za raun nalogodavca ugovor o prevozu i preduzme druge pravne ifaktike radnje potrebne za izvrenje prevoza,a nalogodavac se obavezuje da mu za to isplati naknadu. Sutina pediter se obave!e komitentu da "e mu pru!iti odgovaraju"u strunu uslugu sa ciljem prevoza stvariizatiti njegove interese Ugovor se smatra zakljuenim kad strane postignu saglasnost o bitnim sastojcima ugovora# prevozu odreene stvari na odreenoj relaciji i (naknada) $baveze peditera Upozorenje na nedostatke naloga %pr. da je pogreno odreeno mesto pretovara, ili roba nije upakovana & pediter ukolni nedostatke na raun nalogodavca $baveze nalogodavca $m o gu"avanje obavljanje posla- 'redati robu i sva potrebna robna dokumenta radi oranizovanja prevoza i obavetenja o robi- (okumenta# isprave o poreklu, dokaz o kontroli i kvalitetu, dok. )a carinjenje- $bavetenja & popuni se dispozicija u koju se unose svi relevantin podaci o robi (*+, opasna ,, otrovi, skupocenosti) -splata naknade- +isina naknade se odreuje ugovorom . tarifa ili opti akt. sud- Unapred se retko ugovara zbog toga to u vreme zakljuenja ug. relevantne injenice odkoji/ zaviis visina naknade nisu poznate (trajanje prevoza, carinske formalnosti, vreme uvanje stvari na javnom skladitu) %aknada trokova- %aknauju se samo nu!ni i korisni trokovi, - pediter stie naknadu odma/ poto je trokove uinio, mo!e biti predvien i predujam. UGOVOR O PREVOZU STVARI ELEZNICOM 'revozilac se obavezuje da stvar !eleznicom prenese od otpravnedouputnestanicei da je preda primaocu, a primalac da prevoziocu plati ugovorenu prevozninu. 0ica 'revozilac & !elezniko transp.preduz 'rimalac & je lice ovla"eno da u uputnoj stanici iskupi tovarni list i preuzme stvar predatu na prevoz 'oiljalac & predaje stvar na prevoz 1itni elementi ugovora ,oba & oznaena $dreenje uputne stanice $znaenje prevoznine Ugovor je# (vostrano obavezan & stvara obaveze za prevozioca i primaoca 2d/ezioni & priprema ga prevozilac na obrascu, u skladu sa tarifoma %eformalan & zaklj.se prostom saglasno"u volja ,ealan & nastaje kad je prevozioc preda stvar na prevoz +rste ugovora 'rema teritoriji- 3eunarodni prevoz & otpravna i uputna stanica nalaze se na teritoriji razliiti/ dr!ava ili se prevoz obavlja preko teritorije druge zemlje u tranzitu (meunarodne konvencije)- Unutranji (doma"i) 4 otpravna i uputna stanica nalaze se na teritorijiiste dr!ave (doma"i propisi) 'rema brzini prevoza Sporovozni prevoz & uobiajeni nain 1rzovozni & predvien je kra"i rok5kspresni prevoz & je u najkra"em roku, pod posebnim uslovima. 'revoz se obavlja privim vozom bez odlaganja i voz ima specijalni tretman'rema nainu prevoza 6$0S62 '$-0762 & se predaje na prevoz na osnovu 8 tovarnog lista. 'oiljka je te!a od 9 tona, i iskljuivo za tu stvar su neop/odna 8 kola (vagon) (5 % :2%S62 '$-0762 4 se predaje na prevoz na osnovu 8 tovarnog lista. ;e!ina ne prelazi 9 tona, tako da za ovu poiljku nisu neop/odna 8 kola (vagon). $baveze prevozioca 'rijem stvari na prevoz 41ez obzira koliko prevozilaca uestvuje u prevozu- %e prevoziti stvari zabranjene zakonom- 'revoz samo u odreenim uslovima (kvarljive stvari, gasovi, otrovi) - ;ovarenje poiljke- (enanske poiljke & tovari prevozilac- 6olske poiljke & tovari poiljalac, dok prevozilac blagovremeno dostavi kola (vagon) - 'roveravanje i utvriv anje mase i sadr!ine- (eanske & prezovilac utvruje masu i sadr!inu- 6olske 4 prezovilac utvruje podatke upisane u tovarni list - 'revoz stvari- Ugovorenom prugom . u ugovorenom roku . ugovreni rok isporuke- ,ok isporuke & tee narednog dana od dana prijema stvari, dok za lako kvarljive stvari i !ive !ivotinje predatu pre podne & do 8< asova istog dana.- $bavljanje carinski/ i drugi/ formalnosti - -zvrenje naloga u toku prevoza- 'romena naloga u toku prevoza & pismena, zavisi od ;.0.- %eprenosivi ;.0 & pravo izmene ima poiljalac, prevozilac ima pravo na naknadu trokova izazvane izmenom- 'renosivi ;.0. & stvarima raspola!e samo ovla"eni imalac ;.0 & *.+ - :uvanje stvari- %ije ogranieno samo za vreme prevoza- $baveza uvanja sastoji se u ouvanju stvari u ispravnom stanju- 'redaja stvari primaocu- $bavesti primaoca o prispe"u, bez odlaganja, im poiljku pripremi za izdavanja.- -zdaje primaocu original ;.0 i stvar, nakon uplate iznosa oznaenog na ;0 & =iskupljenje tovarnog lista>- ?aktika predaja & deanske stvari jer i/ utovara.istovara prevozilac- Simbolika predaja & je predaja ;.0. kod kolski/ poiljki- U sluaju @U1-;62 & utvruje se stvarno stanje i sastavlja zapisnik $baveze prevozioca & 6$0S62 (2%@U12 'rimalac je du!an da stvar odnese u ugovorenom roku i u redovnom radnom vremenu odreenom za uputnu stanicu. 2ko je rok prekoraen vie od $bzirom na titulare !ig mo!e biti individualni (pripada jednom licu), kolektivni (pripada svim lanovima nekog udru!enja) ili !ig garancije (koristi vie lica pod nadzorom imaoca prava4garancija kvaliteta, naina proizvodnje, geografskog porekla, obele!ja robe). 'ravo na !ig Gig predstavlja potpis privrednog subjekta koji istupa na tr!itu robe i usluga. $n oznaava poreklo proizvoda ili usluge, oznaavaju"i nji/ovo poreklo i garantuju"i uvek ista svojstva kao i svoj drugoj robi oznaenoj istim !igom. Ujedno individualizuje robu razlikuju"i je od robe drugi/ privredni/ subjekata. -ma takoe i relamnu funkciju ako je proizvod dobar. ,obnim i uslu!nim !igom tite se proizvodi i usluge koji su distinktivni (razlikuju se od drugi/). titi se znak koji se mo!e grafiki predstaviti. $n mora biti nov u odnosu na ve" postoje"e proizvode ili usluge iste vrste ili srodne. ;itular ima iskljuivo pravo kori"enja odreenog !iga. -sti !ig se mo!e koristiti od strane tre"i/ za drugu vrstu robe i usluga (nosioci specijalni/ !igova mogu zabraniti bilo kome za kori"enje !iga za bilo kakveproizvode i usluge (2spirin, ?ord, Hoca Hola i sl). Gig se mo!e predstaviti grafiki, a mo!e se sastojati u reima (legend),sloganima (cocacola je to), slovima (13+), raspored boja (kod 1enetona), i nji/ovim kombinacijama. (oma"a i strana lica kod nas mogu zatititi !ig. 'rivredni subjekti slobodno biraju svoj !ig, s tim da je zabranjen# zatitni znak koji je protivan moralu i javnom poretku, koji nije podobanza razlikovanje, koji predstavlja iskljuivo oblik odreen vrstom robe, ili vrstu robe, nji/ovu namenu, nain proizvodnje, kvalitet, cenu, koji je uobiajen za oznaavanje odreene vrste robe (telefon), koji izgledom mo!e da izazove zabunu,koji sadr!i zvanine znakove za kontrolu ili garanciju kvaliteta,ili je slian znaku drugog lica, koji je ve" nesumnjivo poznat kao znak visokog kvaliteta, izgledom povreuje neija autorska prava ili predstavlja dr!avni ilireligiozni simbol. %eki se znaci samo uz pristanak odreeni/ lica mogu korisiti za !ig# lik ili ime nekog lica,grb ili zastava, naziv neke zemlje ili meunarodne organizacije. Gig se stie u upravnom postupku za priznanje !ig koji se pokre"e prijavom za priznanje !iga, koja sadr!i# za/tev za priznanje !iga, znak koji se !eli zatititi,spisak robe i uslugana koje se odnosi, podatke o podnosiocu, naznakuje li !ig individualni, kolektivni ili !ig garancije, potpis i peat podnosioca prijave. 'rijava se unosi u registar prijava, ako je nepotpuna poziva se podnosilac da je popuni uroku od FE dana. 'odnosilac prijave ima pravo prvenstva.2ko je prijava ispravna nadle!ni organ uz uplatu takse za prvi/ 8E godina !iga izdaje ispravu. -malac !iga ima iskljuivo pravo da znak zati"en !igom koristi za obele!avanje robe.usluga, na koje se odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak koriste za iste ili sline proizvode. $vo pravo obu/vata stavljanje zati"enog znaka na robu i njeno pakovanje, nuenje, skladitenje ili stavljanje u promet robe sa zati"enim znakom, uvoz i izvoz robe pod zatienim znakom i kori"enje zati"enog znaka u dokumentaciji i reklami. %e mo!e se zabraniti kori"enjefirme ili naziva drugog koji su steeni pre pijave !iga, kao i kori"enje svojeg imena, adrese, geografskog porekla, oznake za rezervne delove. Gig se stie upisom u registar !igova. $n traje 8E godina od podnoenja prijave, a mo!e se produ!iti neogranieni broj puta. Gig odnosno prava iz prijave mogu biti predmet ugovora o prenosu prava, licenci, franizi, zalogi. 6olektivni !ig i !ig garancije ne mogu se prenositi. Ugovor o licenci sastavlja se u pismenoj formi i sadr!i vreme trajanja licence, obim licence i visinu naknade. 'restanak prava# istekom 8E godina, ako se va!enje ne produ!i, odreknu"em nosioca !iga, na osnovu odluke suda ili nadle!nog organa, prestankom nosioca prava, oglaavanjem reenja o priznanju !iga nitavim, nekori"enjem !iga du!e od 9 godina, 'ravo na !ig titi se# graanskopravnim sredstvima(8. tu!bom zbog povrede !iga, koju podnosi nosilac !iga, a kojom se zabranjuje tre"ima kori"enje, raspolaganje ili podra!avanje zati"enog znakaL takvom tu!bom se tra!i naknada tete i zabrana daljeg kori"enja !iga tre"em licu, i , =kao jemac> ili =kao poruk>. 'otpisuje se na licu menice. 2ko se ne vidi za koga je 3enina sposobnost je mogu"nost lica da na osnovu menice bude poverilac (aktivna menina sposobnost) ili du!nik (pasivna menina sposobnost). (ozvoljeno je zastupanjepri izdavanju menice, ako se neovla"ena osoba potpie ona je tada lino obavezna za meninu obavezu, ,adi ouvanja interesa imaoca menice ona se mo!e umno!avati (izdavanje u dva ili vieistovetni/ primeraka, u slogu moraju imati oznaku teku"eg broja) i prepisivati (pravo imaoca da naini kopiju, prepis se mo!e indosirati i avalirati ali se njime ne mo!e tra!iti isplata meninog iznosa, na prepisu mora biti naznaeno kod koga se nalazi original), 3enica se prenosi indosamentom, izjava o indosiranju se stavlja na poleini, ili na alon!u (vezanom listu). 'rvi indostant je remitent, a lice koje stie prava je indosatar. -ndosant postaje du!nik i odgovara da "e menica biti akceptirana i ispla"ena. -ndosament je dat smatra se da je dat za avalistu. Skriveni aval je kada se avalista potpisuje na mestu meninog du!nika.2val se razlikuje od jemstva u graanskom pravu, jer avalistu mogu pozvati na pla"anje i pre negoto pozovu glavnog meninog du!nika, kao i jer se menino jemstvo (aval) samostalno zasniva izmeu imaoca menice i avaliste, pa avalista odgovara kao i onaj za koga jemi (kog graanskog bitan je i sadr!aj obligacionog odnosa, dok je ovde va!na formalna valjanost menice), 2kceptiranje menice je izjava trasata kojom pri/vata trasantov nalog za isplatu menine svote. -zjava trasata pie na samoj menici. 2kceptom se trasat obavezuje da menicu plati o dospelosti i postaje akceptant tj. glavni menini du!nik.'odnoenjem menice na akcept trasat saznaje da je menica izdata i da mu je trasant nalo!io da plati menini iznos. -malac menice ne mora menicu podneti na akcept (posebno ako mu je to trasant zabranio, a ne mo!e se zabraniti podnoenje one menice na akcept koja dospeva odreeno vreme po vienju), sem ako ga je trasant na to obavezao. 2ko je menica podnesena na akcept trasat mo!e bezuslovno akceptirati menicu u potpunosi (potpuni akcept), akcept ograniiti na deo meninog iznosa (delimini akcept), odbiti akcept i tra!iti da mu se menica podnese na uvid jo jedanput posle podnoenja na akceptiranje (deliberacioni rok), ?orma akcepta# on je bezuslovan, a pie se na licu menice ispod obavetenja o taksi. 'uni akcept ispod rei =priznajem> ili pri/vatam> ili neke druge odgovaraju"e trasat se potpisujeL blanko akcept4trasat se samo potpisuje. -zjava o akceptu ne mora biti datirana, sem kad je menica plativa odreeno vreme po vienju. (a bi dolo do pla"anja meninog iznosa ona se prvo podnosi akceptantu na isplatu. 'rilikom pla"anja trasat mo!e za/tevati da mu imalac preda menicu s potvrdom na menici da je pla"ena. -malac menice je du!an primiti i deliminu isplatu (to se bele!i na njoj). 2ko akceptant odbije isplatu ili izvri delimiu isplatu mora se podi"i protest da bi se mogla tra!iti naplata od trasanta, indosanta i avalista. %ezavisno od protesta akceptant je i dalje u meninoj obavezi) -ntervencija je menina radnja jednog lica kojom se obavezuje da akceptira menicu ili plati menini iznos umesto drugog lica koje je bilo obavezno da to uini. ;o su situacije kada se nad trasatom otvori steaj, on umre ili izgubi poslovnu sposobnost (fiziko lice), prestane postojati (pravno lice), postane insolventan. -nvervencija se deli na pozivnu (oznaeno je u menici lice koje "e akceptirati menicu umesto trasata ili je isplatiti, ako to ne uini akceptant), spontanu (tre"e lice intervenie za ast meninog du!nika4 /onorant), intervencija zbog neakceptiranja (nastaje kad trasat odbije da akceptira menicu pa tre"i intervenie) i zbog neisplate (neko lice isplati menicu kada to ne uini glavni du!nik). 'rotest je postupak u kome se verodostojno utvruje da je imalac menice preduzeo potrebne radnje radi ouvanja svoji/ prava iz menice. 'rotestant4'rotestat.'odizanje protesta je uslov za vrenje regresnog prava od strane imaoca menice. $baveza podizanja protesta ne nastaje ako je imalac menice upisao klauzulu =bez protesta>, =bez trokova> i sl. +rste# protest zbog neakceptiranja (ili deliminog akceptiranja menice podi!e imalac menice ako trasat odbije akceptirati ili samo delimino akceptira menicu), protest zbog neisplate ( ili delimine isplate podi!e imalac menice ako akceptant trasirane.vlasnik solomenice odbije isplatu menice ili delimino plati), protest zbog nedatiranja akcepta ( podi!e imalac menice ako menica dospeva odreeno vreme po vienju, a akceptant neupie datum akcepta, u tom sluaju smatra se da je to datum protesta) i perkvizicioni protest ( podi!e ga imalac umno!ene menice ako se kod njega ne nalazi akceptirani primerak menice protiv lica kod koga se nalazi akceptirani primerakmenice). 'rotest se podi!e pred optinskim sudom koji je mesno nadle!an za lice protiv koga se podi!e protest. ;o je vrsta vanparninog postupka, a uz predlog za izdavanje protesta sudu se prila!e original menice s izjavom imaoca menice da je bezuspeno pokuao izvriti radnje zbog koji/ podnosi protest. -sprava o protestu se bez odlaganja podnosi imaocu menice. %eblagovremeno protestovana menica je prejudicirana menica i na osnovu nje se mo!e isticati samo neosnovano boga"enje prema pravilima obligacionog prava. %otifikacijom imalac menice obavetava menine du!nike da je bezuspeno pokuao daod glavnog meninog du!nika dobije akcept ili isplatu zbog ega je podigao protest. ;o se ini preporuenim pismom4zbog dokaza. ;ime regresni du!nici saznaju za protest. ,egres je radnja imaoca menice preduzeta nakon to je glavni menini du!nik odbio isplatiti menicu, kojom za/teva od menini/ du!nika da mu oni isplate menini iznos. -malac menice u pravilu vri regres nakon dospelosti menice ako je zatra!io isplatu od glavnog meninog du!nika, to je ovaj odbio, a to je potvreno protestom. ,egres pre dospelosti mo!e se vriti ako je akceptiranje odbijeno, ako je pre ili posle akceptiranja otvoren steajni ili likvidacioni postupak nad imovinom trasata ili on obustavi pla"anja ili je izvrenje nad njegovom imovinom bilo neuspeno, ako je otvoren steaj ili likvidacina nad imovinom trasanta menice koja ne sme i"i na akcept. 3enini du!nici odgovaraju imaocu menice solidarno. -malac menice mo!e za/tevati od meninog du!nika neakceptirani iznos i kamatu ako jebila odreena, zateznu kamatu u skladu sa zakonom, trokove protesta i ostale trokove. ,egresni du!nik mo!e tra!iti predaju menice. Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovori# na osnovu menice mo!e se neposrednopodneti predlog za izvrenje, jer je menica verodostojna isprava. 'redlog za izvrenje sadr!i i za/tev da menini du!nik u roku od F dana od dostavljanja reenjanamiri potra!ivaje i trokove. 'rotiv reenja suda du!nik mo!e u roku od F dana podneti prigovor. U tom sluaju sud stavlja reenje van snage, a postupak "e se nastaviti kao po platnom nalogu. U daljem postupku du!nik mo!e isticati objektivni (po nedostacima koji se mogu zapaziti na menici# kad nema potpisa, nedostaje neki drugi bitni element) i subjektivni menini prigovor (da je menica izdata u zabludi, nije primljeno pokri"e za nju). )astarelost je nain prestanka meninog odnosa zbog neizvrenja prava meninog poverioca za odreeno vreme, time prestaje pravo za/tevati ispunjenje menine obaveze. 3eninopravni za/tevi zastarevaju za F godine od dospelosti, 3eninopravni za/tevi imaoca menice protiv indosanta i trasanta zastarevaju za 8 godinu, 3eninopravni za/tevi indosanata jedni protiv drugi/ i protiv trasanta zastarevaju za D meseci od dana kada je indosant iskupio menicu. )astara se prekida podnoenjem tu!be sudu, podnoenjem prijave meninog potra!ivanja u steaj, ostvarivanjem meninopravnog za/teva u toku parnice, pozivanjem u zatitu, podnoenjem izvetaja kojim tu!eni obavetava pret/odnika da je protiv njega podnesena regresna tu!ba. )astarelost se obustavlja (zastoj 4 ako menini poverilac usled prestanka rada suda, vojne ve!be ili usled vie sile bude spreen ostvariti prava, dok traje steaj nad poverioevom imovinom, ako parnino nesposobno lice nema zastupnika, zastupnik izgubi parninu sposobnost, kad menino potra!ivanje ini deo zaostavtine, 2ko imalac menice ne podnese menicu na isplatu odreeno vreme ili ne podigne blagovremeno protest, on gubi menina prava pa dalje mo!e isticati samo za/tev na osnovu neosnovanog oboga"enja. )a/tev za neosnovano oboga"enje mo!e se ostvariti i na osnovu reenja suda o amortizaciji nestale menice. )astara za podnoenje za/teva po osnovu neosnovanog oboga"enjanastupa za F godine. :ek :ek je /artija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje bezuslovni nalog (naredbu) trasatu da imaocu eka (remitentu) ili samom trasantu isplati po vienju iznos novca oznaen u eku iz izdavaoevog (trasantovog) pokri"a kod trasata. %aziv potie od engleske rei check. 6ori"enje eka vezano je uz pojavu bankarstva u 5ngleskoj u O+-- veku.'rvi put materiju eka regulie /olandski ;rgovaki zakonik. Unifikacija ekovnog prava izvrena je !enevskim konvencijama iz 8PF8# konvencija o jednoobraznom zakonu o eku, 6onvencije o regulisanju izvesni/ sukoba zakona u materiji eka i konvencije o ekovnim taksama. 7ugoslovenski )akon o eku iz 8PAD. godine preuzeo je ve"inu reenja iz navedeni/ konvencija. 'isana isprava ima svojstva eka ako sadr!i slede"e bitne sastojke8. re ek (napisanau samom slogu isprave na jeziku zemlje u kojoj je izdat), ili =ne po naredbi> ( ek je klauzula po naredbi pa se ta klauzula ne mora uneti, ako sadr!i klauzulu =ne po naredbi> zabranjeno je prenoenje eka na drugo lice), klauzula =bez trokova>(=bez protesta> oslobaa imaoca eka obaveze podizanja protesta), klauzula=sa izvetajem> ili =bez izvetaja> (avizna klauzula 4 sa izvetajem trasat je obavezan izvriti pla"anje tek kada od izdavaoca dobije izvetaj, a bez izvetaja kada ga obavesti da izvetaja ne"e biti), klauzula o remitentu 4ako nije naznaen onda je remitent donosilac. %edozvoljene klauzule u eku# o akceptu (ek se ne akceptira), o neodgovornosti trasanta (ne mo!e se osloboditi obaveze), o kamati (nije dozvoljeno odrediti kamatu u eku, jer cirkulie kratko), o domiciliranju eka (spreava se trasiranje na lice koje nema pokri"e kod trasanta), o dospelosti (ek se pla"a po vienju pa su klauzule o dospelosti nitave), +rste eka# na ime (prenosi se indosamentom, a ako je unesena klauzula =ne po naredbi> tada se prenosi cesijom, u eku na ime remitent je oznaen kao korisnik eka), po naredbi (oznaava se na novani iznos koji "e se platiti po neijoj naredbi, prenosi seindosamentom, pla"a se licu koje je zakoniti imalac eka), ek na donosioca (ek u kome je unesena klauzula =platite donosiocu> ili sl, i ek bez oznaenog lica kome se ima platiti je ek na donosioca, prenosi se predajom, trasat je du!an platiti donosiocu), alternativni ek (u njemu je pored remitenta oznaeno =ili donosiocu>, pa trasat iznos mo!e platiti i donosiocu), sopstveni trasirani ek (bankarski ili blagajniki ek4 trasant i trasat su isto lice, a ne mo!e glasiti na donosioca. $vaj ek vue obino jedna organizaciona jedinica banke na drugu), trasirani ek po sopstvenoj naredbi ( ek u kome trasant oznaava sebe kao remitenta4 korisnika da bi tako naplatio svoje potra!ivanje od trasata4 podigao sredstva sa svog teku"eg rauna). S obzirom na namenu trasirani ek po sopstvenoj naredbi mo!e biti# isplatni (gotovinski) ek ( u kome trasant daje nalog trasatu da iz njegovog pokri"a isplati remitentu izvestan iznos gotovog novca), obraunski (virmanski) ek (slu!i za bezgotovinsko pla"anje i sadr!i klauzulu =samo za obraun>. 'la"a se prenosom sa rauna trasanta na raun imaoca eka), barirani (precrtani) ek ( na osnovu koga bezgotovonsko pla"anje se mo!e izvriti samo preko jedne banke, na licu eka nalaze se dve dijagonalne paralelne crte, ako je izmeu nji/ ispisan naziv banke tada se mo!e naplata vriti samo preko nje (posebni precrtaj), ako nije ek se mo!e naplatiti preko bilo koje banke (opti precrtaj)), putniki ek (isprava na osnovu koje imalac mo!e za/tevati od agencije ili sline organizacije u drugom mestu isplatu gotovog novca ili vriti pla"anje takvim ekovima, izdaju se ekovi na obrascu licu koje kod banke izdavaoca ima pokri"e, to lice je trasant u pogledu ekova, a sticalac ekova postaje remitent u odnosu na banku), cirkulacioni ek (izdaje ga banka.trasant i predaje klijentu.remitentu koji kod nje ima pokri"e, i on mo!e tra!iti isplatu kod svi/ poslovni/ jedinica te banke ili kod drugi/ banaka), certificirani ek (sadr!i klauzulu koja potvruje da ek kojeg je izdao trasant ima kod trasata pokri"e 4>certife> ili =good>), dokumentarni ek (isplata samo uz istovremenopodnoenje odreeni/ robni/ dokumenata (tovarnog lista, polise osiguranja, faktura i sl)), akreditivni ek (koristi se za kupovinu robe ili pla"anje usluga, kupuje se kod ovla"ene banke trasanta, a glasi na ime), euroek (ek iju isplatu potvruje ili garantuje banka ili druga kreditnaustanova koja ga izdaje, imalac eka mo!e za/tevati isplatu ako podnese kreditnu karticu, pla"anje se mo!e vriti direktno euroekom u razliitim zemljama), :ekovne radnje su# izdavanje eka (to je prva ekovna radnja, trasant mo!e izdati ek ako je pasivno ekovno sposoban (sva pravna lica i potpuno poslovno sposobna fizika lica) i ima pokri"e kod banke trasata (u visini ekovnog iznosa), pokri"e mo!e biti novani depozit, naplata trgovakog efekta, otvaranje kredita. 2ko se izda ek bez pokri"a to pokre"e krivinu i graansku odgovornost (naknada tete), ek se izdaje u 8 primerku ako je mesto izdavanja i pla"anja u Srbiji). 'renos eka# :ek se mo!e prenositi indosamentom (ekovi po naredbi i na ime, poto dospeva po vienju ek se mo!e indosirati do dospelosti, indosament mora biti bezuslovan i svaki postavljen uslov se smatra da nije napisan, indosament mora biti potpun inae je nitav), cesijom (prenosi se ek na ime u kome je uneseno =ne po naredbi>) ili prostom predajom (ek na donosioca), 2valiranje eka# aval jeekovno jemstvo kojim neko lice svojim potpisom na eku garantuje da "e biti ispla"en ekovni iznos. %ije nu!an za postojanje eka, avalist jami kao i lice za koje je dao aval, pa je njegova obaveza solidarna, samostalna i neposredna. 6oriste se izrazi =kao jemac> ili =per aval>), -splata eka# ek dospeva po vienju. ;rasat oznaen u eku je u obavezi da ek isplati odma/ po prezentaciji, ako za to ima pokri"e. :ek se mora podneti na isplatu raunaju"i od dana izdavanja# 8. u roku od 89 dana ako je isto ili razliito mesto izdanja i pla"anja u zemlji,