Prof. dr Momčilo ŽivkovićDoc. dr Tatjana Dragičević-Radičevićmr Silvana IlićVuk BevandaEKONOMIKA POSLOVANJA – praktikumtreće dopunjeno izdanjeRecenzenti:Prof. dr Božidar Stavrićredovni profesor Tehnološkog fakulteta u BeograduProf. dr Zoran Bingulacredovni profesor Fakulteta za menadžment u ZaječaruIzdaje i štampa:Megatrend univerzitet, Beograd, Obilićev venac 12Za izdavača:Nevenka Trifunović, izvršni direktorLektor:Tatjana ImširagićTehnički urednik:Ana DopuđaTiraž:300 primerakaCopyright:© 2007 Megatrend univerzitet- Beograd Izdavač zadržava sva prava.Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacijenije dozvoljena!ISBN 978-86-7747-257-3Odlukom Komisije za izdavačku delatnost Megatrend univerzitetabroj 203/46 (03.10.2006.) rukopis je odobren za štampu i upotrebu u nastavikao pomoćna literatura.

Page 3

SADRŽAJPREDGOVOR1GLAVA IUVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA3GLAVA IIPREDUZEĆE KAO SUBJEKT POSLOVANJA U PRIVREDI7GLAVA IIIOSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEĆU19GLAVA IVSREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA29GLAVA VTROŠKOVI PREDUZEĆA I KALKULACIJE53

GLAVA VIPRINCIPI EFIKASNOSTI POSLOVANJA I POSLOVNI– BIZNIS PLAN89GLAVA VIIREZULTATI POSLOVANJA I RASPODELA125GLAVA VIIIINVESTICIJE137LITERATURA145iPraktikum iz ekonomike poslovanja

Page 4

PREDGOVORPraktikum iz ekonomike poslovanja namenjen je studentima prvegodine svih škola i fakulteta u okviru Megatrend Univerziteta primenje-nih nauka i zajedno sa udžbenikom predstavlja osnovu za izvođenje na-stave iz predmeta Ekonomika poslovanja.Praktikum je koncipiran kao dopuna i proširenje knjige autora M.Živkovića „Ekonomika poslovanja“, a u njemu su obuhvaćeni svi praktič-ni aspekti ekonomike i poslovanja uz date primere, zadatke i rešenja za-dataka.Praktikum se sastoji iz osam poglavlja, sa primerima i zadacima ko-je su autori zajednički obradili.Koncept Praktikuma iz ekonomike poslovanja nastao je kao rezul-tat zajedničkih ideja autora, nastavnika Megatrend Univerziteta. Sasta-vljen je da se studentima prve godine škola i fakulteta Megatrenda omo-gući bolje razumevanje osnovnih problema i kategorija vezanih za ekono-miku poslovanja kompanija u domaćoj, ali i svetskoj privredi.Zahvaljujemo se recenzentima prof. dr Božidaru Stavriću i prof. drZoranu Bingulcu na svim predlozima i sugestijama koje su doprinelepoboljšanju sadržaja i kvaliteta ovog Priručnika.Beograd, novembar 2003.Autori1Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 5

I DEOGLAVA IUVOD U EKONOMIKU POSLOVANJAEkonomika poslovanja predstavlja nastavnu disciplinu koja izučava

ekonomske komponente i procese poslovanja privrednih preduzeća i dru-gih subjekata u uslovima ograničenih resursa i tržišnih zakonitosti.U okviru programa Megatrend univerziteta primenjenih nauka,„Ekonomika poslovanja“ je locirana na dimenzije, resurse i komponentepreduzeća kao osnovnog privrednog subjekta, koji obuhvata sve oblikeposlovanja: privredna društva (društva lica i društva kapitala), preduzeća,zadruge, društvena preduzeća, preduzetničke jedinice, jednopersonalnadruštva, delove inostranih kompanija i sl.Ekonomika poslovanja izučava ekonomska stanja, procese i odno-se u okviru osnovne privredne jedinice – preduzeća kao privrednog su-bjekta.U okviru ove discipline vrši se kvalitativna i kvantitativna analizasvih ekonomskih pojava, kategorija i odnosa preduzeća i njegovog eko-nomskog okruženja.Ciljevi i metode Ekonomike poslovanja usmereni su ka traženjuoptimalnih rešenja za realizaciju postavljenih zadataka preduzeća, u uslo-vima ograničenih resursa i tržišne konkurencije.U okviru discipline Ekonomika poslovanja obuhvaćena je celokup-nost ekonomskih interesa, odnosno ciljeva preduzeća i njegovog rele-vantnog okruženja, njihova kvalitativna i kvantitativna svojstva i među-sobni odnosi komponenata, odnosno podsistema. Ona izučava efika-snost i efektivnost funkcionisanja i razvoja preduzeća kao privredne jedi-nice i subjekta poslovanja.Poslovanje predstavlja proces obavljanja i izvršavanja unapred definisa-nih poslova, odnosno delatnosti i procesa u preduzeću. Ono obuhvata, kakoobavljanje određene konkretne delatnosti proizvodnje ili usluga, tako istvaranje potrebnih tehničkih, materijalnih, finansijskih, kadrovskih, ad-3Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 6ministrativnih i drugih uslova i pretpostavki funkcionisanja i razvojapreduzeća.Poslovanje preduzeća obuhvata široki spektar raznovrsnih pojedi-načnih i grupnih poslova, čijim usklađivanjem i sinhronizo vanjem pred-uzeće postiže zadate – planirane ciljeve. Ono, dakle, obuhvata i koordina-ciju raznovrsnih poslova, aktivnosti i odluka u procesu obavljanja delat-nosti preduzeća.Da bi preduzeće poslovalo, odnosno obavljalo proces poslovanja,mora raspolagati potrebnim komponentama i uslovima (kadrovi, sred-stva, organizacija), kao i relevantnim informacijama iz okruženja (propi-si, tržište, konkurencija). Kombinovanjem svih ovih relevantnih faktora uprocesu rada i obavljanja delatnosti preduzeća, uz potrebne upravljačkeaktivnosti, obavlja se proces poslovanja preduzeća.Poslovanje sadrži prostornu dimenziju, odnosno uvek se obavlja u da-tom konkretnom prostoru, kao i vremensku dimenziju, koja podrazumevavremenski period obavljanja poslova. U slučaju tzv. virtuelne organizaci-

je, uz pomoć savremene elektronske komunikacije – prostorna dimenzi-ja poslovanja se racionalizuje i gubi na značaju kao uslov postojanja ifunkcionisanja preduzeća.Poslovanje se uvek obavlja u odgovarajućem, zadatom ambijentu, sakonkretizovanim i definisanim uslovima, pravilima i postupcima.Pravila i procedure poslovanja su eksterni (propisi, zakoni, kodeksi)i interni, u vidu unutrašnjih propisa (statuti, pravilnici, norme).Poslovanje preduzeća podrazumeva određenu tehnologiju izvršava-nja, koja propisuje precizno određene postupke, norme i standarde.Usklađivanjem ovih raznovrsnih zahteva i njihovim koordiniranjemprema postavljenim ciljevima preduzeća, konkretizovanim u planovima iprogramima, poslovanje može da daje željene pozitivne rezultate.Uspešno poslovanje je cilj i rezultanta ukupnosti delovanja raznovr-snih faktora. Tako je npr. poslovanje finansijski uspešno ako preduzećeostvaruje dobit (profit) i obrnuto, ako iskazuje gubitak – ono je finansij-ski neuspešno. Organizaciona uspešnost poslovanja ogleda se u primenisavremene organizacije, metoda i tehnika. Poslovanje je kadrovski uspe-šno ako je obezbeđena optimalna kadrovska opremljenost i učinak zapo-slenih, prema principu „pravi čovek na pravom mestu“.Poslovanje podrazumeva i zahteva egzaktna merila rezultata i njihovu kon-trolu. Stoga je za svako preduzeće značajno planiranje, praćenje i analizadinamike poslovanja. Dobijeni rezultati služe kao parametar za unapre-đenje poslovanja.4Glava I – Uvod u ekonomiku poslovanja

Page 7Poslovanje je dinamična kategorija i podrazumeva stalne promene, ka-ko ciljeva preduzeća, tako i primenjenih metoda i tehnika.Unapređenje poslovanja i njegove efikasnosti u svim segmentima je-dan je od stalnih i dugoročnih ciljeva svakog preduzeća i preduzetnika.KONTROLNA PITANJA1. Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanja2. Značenje i sadržaj kategorija „preduzeće“, „preduzetništvo“, „preduzetnik“3. Značenje discipline Ekonomika poslovanja (poslovna ekonomika)4. Osnovni sadržaj naučne discipline Ekonomika preduzeća5. Faze razvoja ekonomike preduzeća u jugoslovenskoj teoriji i praksi6. Odnos ekonomike i organizacije poslovanja7. Odnos ekonomike i srodnih naučnih disciplina8. Mesto Ekonomike poslovanja u sklopu ekonomskih nauka5Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 8

GLAVA IIPREDUZEĆE KAO SUBJEKT

POSLOVANJA U PRIVREDIPreduzeće i preduzetnikPoslovanje preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori regulisano je Zakonom opreduzećima (Službeni list SRJ, br. 29 od 26. juna 1996) i Zakonom o pri-vrednim društvima (Službeni list Republike Crne Gore, br. 6 od 2002).Zakonskom regulativom preduzeće se definiše kao pravno lice koje oba-vlja delatnost radi sticanja dobiti.Kao oblici preduzeća ističu se:1. privredno društvo (društvo lica i društvo kapitala),2. društveno preduzeće i3. javno preduzeće.Privredno društvo je najznačajniji oblik savremenog preduzeća. Osni-va se kao društvo lica ili društvo kapitala.Društva lica su ortačko i komanditno društvo.Društvo kapitala čine akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom od-govornošću.Zakonska regulativa Crne Gore ne pominje termin „preduzeće“, akao oblike obavljanja privrednih delatnosti navodi privredna društva i pred-uzetnike.Privredna društva su:■ ortačko društvo,■ komanditno društvo,■ akcionarsko društvo,■ društvo sa ograničenom odgovornošću i7Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 9■ delovi stranih društava.U normativnu regulativu preduzeća ugrađen je princip ravnoprav-nosti, tako da svi oblici preduzeća imaju isti položaj, prava, obaveze iodgovornosti na tržištu.Preduzeće je dužno da posluje u skladu sa zakonom, dobrim po-slovnim običajima i poslovnim moralom. Preduzeće mora registrovatisvoju delatnost, a svojstvo pravnog lica stiče upisom u sudski registar.Organizacioni i poslovni delovi preduzeća mogu imati veću ili ma-nju poslovnu samostalnost, ali nemaju svojstvo pravnog lica. Preduzećase mogu povezivati putem kapitala ili ugovora.Preduzetnik je fizičko lice koje se bavi privrednom delatnošću radisticanja profita. Preduzetnik je i fizičko lice koje obavlja delatnost slobod-ne profesije uređenu posebnim propisima.Za delatnost koju obavlja, preduzetnik je odgovoran celokupnomsvojom imovinom. Registrovanu delatnost preduzetnik ne može obavlja-ti za račun drugog pravnog lica. Preduzetniku se izdaje potvrda o regi-straciji, kao dokaz o registrovanoj delatnosti.Osnivanje preduzeća

Osnivači preduzeća i osnivački aktiOsnivači preduzeća mogu biti fizička lica, pravna lica i država. Fizičkalica mogu osnivati ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarskodruštvo i društvo sa ograničenom odgovornošću.Pravna lica mogu osnivati akcionarsko društvo, društvo sa ograniče-nom odgovornošću i komanditno društvo u svojstvu komanditora.Država osniva javna preduzeća.Osnivački akt je dokument preduzeća i dokaz o osnivanju preduze-ća. U zavisnosti od vrste preduzeća, osnivački akt može biti:1. ugovor o osnivanju,2. odluka o osnivanju i3. akt državnog organa (za javna preduzeća).U postupku osnivanja preduzeća, potpisi osnivača se overavaju kodnadležnog trgovinskog suda.Osnivački akt preduzeća obavezno sadrži podatke o:8Glava II – Preduzeće kao subjekt poslovanja u privredi

Page 101. firmi i sedištu preduzeća koje se osniva,2. adresi i firmi osnivača (kada je osnivač fizičko lice, podatke o ime-nu, adresi i matičnom broju),3. delatnosti preduzeća,4. visini osnivačkog uloga,5. pravima, obavezama i odgovornostima osnivača prema preduzećui preduzeća prema osnivaču,6. uslovima i načinu utvrđivanja i raspoređivanja dobiti i pokrivanjagubitaka,7. zastupanju preduzeća (lica odgovorna za zastupanje) i8. zaštiti životne sredine.Firma i sedište preduzećaSvako preduzeće mora imati firmu i sedište. Firma je naziv pod ko-jim preduzeće posluje. Firma treba da sadrži oznaku delatnosti i sedištepreduzeća. Firma može da sadrži elemente koji detaljnije označavajupreduzeće, odnosno vrstu i delatnost preduzeća.Firma matičnih preduzeća može da sadrži oznaku: holding, kon-cern, kompanija, korporacija, grupacija, poslovni sistem i sl.Firma ne može sadržavati naziv strane države, kao ni grb, zastavu idruge državne oznake. Ona ne može sadržavati ni naziv međunarodnihorganizacija niti njihove ambleme.Preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme koja sadrži skraće-ni naziv, oblik i sedište preduzeća. Skraćena oznaka firme unosi se usudski registar.Pod istom ili sličnom firmom ne mogu biti registrovana dva ili vi-še preduzeća koja obavljaju istu ili srodnu delatnost. Preduzeće možepred nadležnim sudom tražiti zaštitu registrovane firme od drugog pred-uzeća sa istom ili sličnom firmom kasnije registrovanom, iz iste ili srod-

ne delatnosti. Tužbu za zaštitu firme može podneti i preduzeće koje jeoštećeno zbog toga što drugo preduzeće nepravilno koristi svoju firmu.Preduzeću protiv koga se zahteva zaštita firme sud će zabranitiupotrebu firme i naložiti brisanje firme iz registra, ukoliko je zahtev eko-nomski i društveno opravdan. U tom slučaju, preduzeće ima pravo i nanaknadu štete.Preduzeće može promeniti firmu i sedište. Odluka o promeni firmedonosi se na način i po postupku propisanom u osnivačkom aktu pred-uzeća.9Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 11Firma se može preneti na drugo lice, odnosno preduzeće, samo zajed-no sa preduzećem koje pod tom firmom posluje.Sedište preduzeća je mesto u kome ono obavlja delatnost. Ako se delatnostobavlja u više mesta, odnosno na većem broju lokacija, sedištem preduze-ća se smatra mesto u kome je sedište uprave preduzeća.Deo preduzeća koji ima određena ovlašćenja i poslovnu samostal-nost upisuje se u registar prema sedištu preduzeća i prema mestu obavlja-nja tih poslova.Preduzeće može promeniti sedište odlukom nadležnog organa.Osnivačkim aktom se određuju uslovi za promenu sedišta. Sedište pred-uzeća se upisuje u sudski registar.Pored firme i sedišta, svako preduzeće registracijom dobija i matič-ni broj. Pod matičnim brojem preduzeće se vodi kod nadležnih organa dr-žave i statistike. U skladu sa propisima, zakonom se određuje klasifikaci-ja delatnosti preduzeća, odnosno ono se svrstava i šifrira u odgovarajućeoblasti i delatnosti. Ovo vrši odgovarajući statistički organ.Postupak osnivanja i registracije preduzećaZa osnivanje preduzeća potrebno je obezbediti i uplatiti osnivačkiulog i pribaviti odgovarajuću dokumentaciju.Osnivački ulog je novčani iznos koji o snivači obezbeđuju i pre regi-stracije preduzeća deponuju kod odgovarajuće poslovne banke. Taj osni-vački ulog predstavlja početni, inicijalni kapital preduzeća. On mora bi-ti dovoljan za početak njegove delatnosti.Poslovna banka izdaje potvrdu o uplaćenom iznosu koja glasi na imeosnivača i sa nazivom buduće firme. Ta potvrda se prilaže nadležnom tr-govinskom sudu kao dokaz da su od osnivača obezbeđena i uplaćenanovčana sredstva na ime osnivačkog uloga, kao početnog kapitala pred-uzeća.Visina osnivačkog uloga je različita za različite oblike preduzeća. Za-konom se određuje minimalna veličina osnivačkog kapitala. Tako, napri-mer, za osnivanje akcionarskog društva on iznosi 10000 USA dolara, u di-narskoj protivvrednosti na dan uplate, a za društvo sa ograničenom od-govornošću 2500 USA dolara.Ukoliko se u ulozi osnivača pojavljuje više fizičkih i pravnih lica, taj

novčani iznos se deli među njima shodno dogovorenom procentualnomučešću u aktu o osnivanju. Ukoliko je osnivač strano fizičko ili pravno li-ce, osnivački ulog se deponuje kod poslovne banke na deviznom računu,10Glava II – Preduzeće kao subjekt poslovanja u privredi

Page 12u bilo kojoj valuti u zakonom propisanoj protivvrednosti USA dolara zatu vrstu preduzeća.Potrebna dokumentacijaDokumenta o osnivačimaOsnivači su dužni da prikupe i trgovinskom sudu dostave potrebnudokumentaciju za registrovanje preduzeća. Dokumentacija zavisi od vr-ste preduzeća i broja osnivača.Fizičko lice kao osnivač prilaže overenu fotokopiju svoje lične karte,kao i overenu fotokopiju lične karte za budućeg direktora preduzeća(ako je u pitanju DOO).Pravno lice prilaže overenu fotokopiju svoga rešenja o obavljanju de-latnosti, sa prilozima iz sudskog registra.Strano fizičko lice prilaže fotokopiju pasoša overenog kod notara umatičnoj zemlji.Strano pravno lice dostavlja overeno rešenje o delatnosti, sa prilozimaiz sudskog registra matične zemlje, overeno kod notara.Dokumenta o firmi i sedištu preduzećaU postupku registracije budućeg preduzeća i delatnosti, osnivačidostavljaju odgovarajućem sudu i dokumenta vezana za firmu i sedištebudućeg preduzeća.Za sedište je potreban dokaz o prostoru u kome će se obavljati de-latnost, kao što su npr. ugovor o kupoprodaji i izvod iz zemljišnih knji-ga – i to overena fotokopija ovih dokumenata. Ukoliko osnivač nije vla-snik prostora na kome će biti sedište preduzeća, potreban je ugovor o za-kupu ili izjava vlasnika nepokretnosti da je saglasan za registrovanjepreduzeća na toj nepokretnosti, odnosno adresi. Ugovor i izjava morajubiti overeni u sudu ili opštini.Osnivačka aktaNeophodnu dokumentaciju za registrovanje preduzeća čine i osni-vačka akta:■ odluka o osnivanju i■ ugovor o osnivanju.Ova dokumenta moraju biti sudski overena.11Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 13Pored osnivačkih akata, trgovinskom, odnosno registracionom su-du dostavlja se i statut budućeg preduzeća, kao njegov osnovni normativ-ni akt i dokument.

U statutu su regulisana sva bitna pitanja delatnosti i poslovanjapreduzeća, i to:■ firma, sedište i pečat preduzeća,■ delatnosti preduzeća,■ osnivački kapital, vrsta i visina uloga i način uplate,■ deoba dobiti, način snošenja rizika i pokrića gubitka,■ unutrašnja organizacija preduzeća,■ organi upravljanja, nadležnosti i odgovornosti,■ ostali organi u preduzeću,■ vrsta i sadržina opštih akata preduzeća,■ trajanje i prestanak preduzeća i dr.Ostala dokumentaPored navedenih dokumenata i dokaza, za registrovanje preduzećadostavljaju se i:■ dokaz o otvorenom žiro računu,■ overene odluke o zastupanju preduzeća,■ odluke o izboru ili imenovanju direktora, predsednika i članovaupravnog odbora,■ dokazi o firmi i sedištu,■ dokaz o plaćenoj sudskoj taksi i■ rešenje statistike o razvrstavanju delatnosti.Prikupljena dokumentacija sa prilozima, odštampanim i popunje-nim obrascima predaje se odgovarajućem Trgovinskom sudu – Registra-cionom odeljenju.Rešenje o registraciji i upis u sudski registarUkoliko se ispune potrebni zakonski uslovi i ukoliko je priloženadokumentacija relevantna i ispravna, Trgovinski sud donosi Rešenje o re-gistraciji, čime se preduzeće upisuje u sudski registar.Upisom u registar, preduzeće može da otpočne nameravanu, odno-sno registrovanu delatnost. U registar se upisuje firma, delatnost, sedište,zastupnici, osnivački ulog i osnovni kapital, u tzv. registarske listove od1 do 7 (slika br. 1).12Glava II – Preduzeće kao subjekt poslovanja u privredi

Page 14Promene podataka koji se upisuju u registar preduzeće prijavljuje tr-govinskom sudu, radi njihovog ažuriranja.13Praktikum iz ekonomike poslovanjaslika br.1

Page 15Početak obavljanja i promena delatnostiPreduzeće može da otpočne obavljanje delatnosti, kao i da menjauslove njenog obavljanja, tek kad nadležni državni organ donese rešenjeda su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu,

zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i drugi propisani uslovi oba-vljanja određenih delatnosti.U toku svoga rada i poslovanja, preduzeće može menjati i proširiva-ti svoju delatnost. Odluka o promeni delatnosti donosi se na način i popostupku koji su utvrđeni osnivačkim aktom.Preduzeće obavlja delatnosti, zaključuje ugovore i obavlja druge po-slove samo u okviru delatnosti upisane u registar. Proširenje delatnosti seupisuje u sudski registar.Prestanak preduzećaPreduzeće se po pravilu osniva na neodređeno vreme, ali se možeosnovati i na određeni period.Zakonom su predviđeni uslovi pod kojima preduzeće prestaje da ra-di, odnosno kada se gasi. Među tim uslovima za prestanak preduzeća su:1. prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delat-nosti,2. istek vremena na koje je osnovano,3. sudski izrečena zabrana obavljanja delatnosti,4. odluka vlasnika, odnosno skupštine akcionara o prestanku rada,5. odluka suda o ništavosti upisa u registar,6. ako se ne obavlja delatnost duže od dve godine,7. stečaj preduzeća,8. smanjenje osnovnog kapitala društva kapitala ispod minimalnogiznosa kapitala propisanog zakonom i9. spajanje sa drugim preduzećem ili podela na dva ili više preduzeća.Zakonski uslovi za prestanak rada preduzetnikaSvojstvo, odnosno status preduzetnika gubi se brisanjem iz sudskogregistra. Uslovi za prestanak preduzetničke delatnosti su:■ odjava obavljanja delatnosti od strane preduzetnika,■ prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delat-nosti,■ istek vremena registrovane delatnosti,14Glava II – Preduzeće kao subjekt poslovanja u privredi

Page 16■ gubitak poslovne sposobnosti i smrt preduzetnika,■ ako se delatnost ne obavlja duže od dve godine neprekidno,■ zabrana obavljanja delatnosti i■ poništenje rešenja o upisu u sudski registar.Zastupanje preduzećaZastupnik preduzeća je, po pravilu, direktor, ali to može biti i drugolice određeno osnivačkim aktom ili statutom. Ovlašćenja zastupnika sedefinišu u statutu i mogu se ograničiti ili usloviti saglasnošću odgovara-jućih organa preduzeća (npr. upravnog odbora).Ovlašćenja zastupnika upisuju se u sudski registar. Zastupnik jedužan da se pridržava ovlašćenja određenih osnivačkim aktom i statutompreduzeća.

Zastupnik preduzeća, u okviru svojih ovlašćenja, može dati dru-gom licu pismeno punomoćje za zastupanje preduzeća.Punomoćnik može imati ograničena ovlašćenja za određenu vrstuposlova ili samo za određene poslove.Direktor preduzeća može, uz saglasnost organa upravljanja, davatiodređenom licu prokuru.Prokura sadrži ovlašćenje za zaključivanje ugovora i vršenje pravnihposlova i radnji u vezi sa određenom delatnošću ili poslovima preduzeća.Prokura može biti pojedinačna i kolektivna i može se opozvati usvako doba. Davanje i prestanak prokure registruju se u sudu.Imovina preduzećaImovina preduzeća je njegovo pravo svojine nad pokretnim i nepo-kretnim stvarima, novčanim sredstvima i hartijama od vrednosti.Imovinu čine i određena prava (npr. patenti, licence i sl.) koja suosnivači uneli kao svoj ulog prilikom osnivanja preduzeća.Za akcionarsko društvo, struktura i delovi kapitala utvrđeni su me-đunarodnim računovodstvenim standardima koje objavljuje Međuna-rodni komitet za računovodstvene standarde (IASC).Početnu imovinu preduzeća čine ulozi vlasnika u vidu osnivačkogkapitala. Nenovčani ulozi osnivača, kao i akcionara, moraju biti novčanoizraženi i evidentirani u dokumentima preduzeća.Preduzeće i preduzetnik odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojomimovinom. U najvećem broju preduzeća, osnivači, odnosno akcionari, od-govaraju samo do visine svoga uloga u preduzeće.15Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 17Zakonskim odredbama predviđena je zaštita osnovnog kapitala predu-zeća. Obaveza je preduzeća da ima obaveznu rezervu u visini 10% osnov-nog kapitala, u koju se godišnje unosi najmanje 5% od ostvarene dobiti(društvo kapitala).Statutom se može predvideti i izdvajanje iz dobiti za posebne rezerve.Dividende, naknade i nagrade u preduzeću ne mogu se isplaćivatina teret osnovnog kapitala. Osnivači preduzeća, članovi i akcionari, stičuudele, odnosno akcije, srazmerno svom ulogu u imovini preduzeća.Shodno tome se regulišu i njihova upravljačka i druga prava.Osnivači, članovi i akcionari, srazmerno svojim udelima, odnosnoakcijama, učestvuju u deobi dobiti i snošenju rizika poslovanja.Zaposleni u preduzeću učestvuju u deobi dobiti u skladu sa osnivačkimaktom, odnosno statutom, i odlukom skupštine (kao organa vlasnika).Vođenje poslovnih knjiga i revizijaSvako preduzeće je obavezno da vodi poslovne knjige. Poslovne knjige susvojevrstan oblik izražavanja ekonomskog i pravnog subjektiviteta pred-uzeća i njegove ekonomske autonomije i ekonomskih obračuna sa drža-vom. Vođenje i sadržaj poslovnih knjiga uređuje se zakonskim propisima.Preduzeće sastavlja, podnosi i objavljuje računovodstvene iskaze i pe-

riodične i godišnje poslovne izveštaje u skladu sa zakonskim propisima.Revizija računovodstvenih izveštaja i iskaza vrši se u skladu sa za-konskim propisima. Određena vrsta preduzeća obavezna je da angažujerevizora ili revizorsku kuću koja vrši godišnju reviziju bilansa i izveštaja.Organi upravljanja i menadžment preduzeća ne smeju ograničava-ti ovlašćenja revizora, niti na bilo koji način uticati na njegov rad.Akcionarska društva su obavezna da izaberu ovlašćenog nezavisnogrevizora društva.Revizija finansijskih izveštaja vrši se po isteku finansijske godine, apre održavanja skupštine preduzeća. Reviziju vrše nezavisni revizori kojebira skupština na rok utvrđen statutom, a koji ne može biti duži od go-dine dana.16Glava II – Preduzeće kao subjekt poslovanja u privredi

Page 18KONTROLNA PITANJA1. Karakteristike i ciljevi savremenog preduzeća2. Preduzeće kao osnovni ekonomski subjekt3. Sistemski koncept preduzeća4. Preduzeće i organizacija5. Obeležja i uloge malih i srednjih preduzeća6. Karakteristike i vrste korporacija7. Holding preduzeća i holding odnosi8. Poslovna politika preduzeća9. Istorijski razvoj jugoslovenskih preduzeća10. Oblici i vrste savremenih preduzeća11. Preduzeća kao društva lica – ortakluci12. Preduzeća kao društva kapitala13. Karakteristike akcionarskog društva14. Osnivanje akcionarskog društva15. Društvo sa ograničenom odgovornošću16. Karakteristike i vrste javnih preduzeća17. Horizontalno i vertikalno povezivanje preduzeća18. Osnivači preduzeća i osnivački akti19. Postupak osnivanja i registracije preduzeća20. Početak rada i prestanak preduzeća21. Obeležja ekonomske i pravne samostalnosti preduzeća22. Procesi upravljačkog restrukturisanja preduzeća17Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 19

GLAVA IIIOSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEĆUFunkcije predstavljaju skup povezanih poslova i postupaka kojima se

najsvrsishodnije obavljaju postavljeni zadaci preduzeća.Osnovu za organizovanje i klasifikaciju funkcija čine vrsta preduze-ća, proces rada i poslovanja koji se u njemu obavlja, kao i obeležja tehno-loškog procesa, odnosno tehničke podela rada u okviru delatnosti pred-uzeća.Nezavisno od vrste preduzeća i njegove složenosti, funkcije morajuuvek biti koordinisane i povezane. Izvršavanje poslova i zadataka jednefunkcije pretpostavka je obavljanja ostalih funkcija.Pojedinačno posmatrano, funkcije predstavljaju karike u lancufunkcionisanja preduzeća.Funkcije i poslovi u preduzeću mogu se uspešno obavljati samousklađenim, povezanim i komplementarnim delovanjem zaposlenih, me-nadžmenta i materijalnih komponenata. Stoga je povezanost funkcija uokviru preduzeća bitan uslov njegovog opstanka i razvoja.

Vertikalna podela funkcijaKlasifikacija funkcija sledi hijerarhiju postavljanja ciljeva, zadatakai planova, kao i nadležnosti organa i pojedinaca, kao nosilaca funkcija upreduzeću.Shodno ovim kriterijumima i vertikalnoj funkcionalnoj poveza-nosti preduzeća, javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funkcijapreduzeća:1. upravljanje,2. rukovođenje i3. izvršavanje.19Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 20

Funkcija upravljanjaUpravljanjem, kao hijerarhijski najvišom i najznačajnijom funkci-jom, određuju se ciljevi, strategija i politika preduzeća. U okviru upravlja-nja se projektuju veze preduzeća sa funkcionalnim okruženjem, formirasistem unutrašnjih međuodnosa i određuje globalna raspodela ostvare-nih rezultata.Upravljačka funkcija je vlasnička funkcija preduzeća. Vlasnik kapi-tala je u tržišnim uslovima u situaciji da bira mesto i preduzeće gde ćeplasirati svoj kapital. On ima sopstvene ekonomske interese u preduzeću,a jedan od ključnih interesa je maksimiranje profita preduzeća.Upravljačka uloga vlasnika ogleda se u kontroli rada i efikasnostimenadžmenta. Vlasnik prisvaja pozitivne rezultate rada preduzeća, ali igubitke i rizik ukoliko preduzeće loše posluje.Sadržaj upravljačke funkcije čine: predviđanje, planiranje, usmerava-nje i kontrola. Složenost odnosa u funkciji upravljanja ogleda se u brojuupravljačkih nivoa, kao i u složenosti njihovih međuodnosa.Upravljačka funkcija, pored interesa vlasnika kapitala, obuhvata irespektuje interese zaposlenih i interese šire društvene zajednice.

Upravljačkim aktivnostima i odlukama preduzeće je obavezno darespektuje interese društva, kroz poštovanje zakonskih propisa, obavezaprema državi i moralnih normi poslovnog ponašanja.Interesi zaposlenih u preduzeću odnose se na pravo prisvajanja de-la ukupnog rezultata na ime naknade i kompenzacije za uloženi radnidoprinos, kao i za poboljšanje radnih uslova i standarda na radu. Upra-vljačkim aktivnostima preduzeća moraju se uvažavati i ovi interesi, uskladu sa tržišnim normama vrednovanja pojedinačnih i kolektivnih do-prinosa u radu. Ovo je značajno kao motivacioni faktor zaposlenih u iz-vršavanju pojedinačnih i kolektivnih zadataka.Sadržaj upravljanjaSadržaj upravljačke funkcije preduzeća čine sledeće aktivnosti:1. postavljanje ciljeva, strategija i poslovne politike preduzeća,2. postavljanje organizacije preduzeća,3. postavljanje spoljnih i odnosa u okviru preduzeća,4. upravljanje poslovanjem preduzeća i njegovih organizacionih i po-slovnih delova,20Glava III – Osnovne funkcije u preduzeću

Page 215. upravljanje i raspolaganje sredstvima, imovinom i kapitalom pred-uzeća,6. upravljanje rezultatima i raspodelom rezultata poslovanja,7. kontrola poslovanja preduzeća i kontrola rada nosilaca svih funk-cija preduzeća.Nosioci (organi) upravljanjaNosioci funkcije upravljanja su pojedinačni ili kolektivni organi,delegirani od vlasnika preduzeća. Oni imaju određena ovlašćenja i snoseodgovornost za obavljanje funkcije upravljanja.Skupština vlasnika – akcionaraKao organ vlasnika, skupština ima najznačajnije, strateške funkcijeu preduzeću. Nadležnost skupštine uređuje se i precizira statutom pred-uzeća, pravilnikom i poslovnikom o radu.Delokrug aktivnosti skupštine čine:■ donošenje i promena statuta preduzeća,■ utvrđivanje poslovne politike preduzeća,■ usvajanje godišnjih izveštaja i obračuna o poslovanju preduzeća,■ usvajanje revizorskih izveštaja,■ odlučivanje o raspodeli godišnje dobiti i odlučivanje o pokriću gu-bitaka preduzeća,■ razmatranje izveštaja nadzornog odbora,■ odlučivanje o svim statusnim promenama preduzeća,■ odlučivanje o prestanku rada preduzeća,■ donošenje odluke o dobrovoljnoj likvidaciji društva, restrukturisa-nju i podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka,■ povećavanje ili smanjivanje kapitala društva utvrđenog statutom,

zamenjivanje akcija jedne klase akcijama druge,■ donošenje odluke o izdavanju obveznica, odnosno zamenjivanjuobveznica ili drugih hartija od vrednosti.U nadležnosti skupštine je i izbor i opoziv predsednika i članovaupravnog odbora, odbora direktora, kao i nadzornog odbora, i izbor re-vizora.Skupština nije obavezan organ u malim preduzećima i društvima saograničenom odgovornošću. Članovi društva mogu urediti odnose u21Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 22upravljanju društvom ugovorom i statutom preduzeća i glasati za odlu-ke, saglasno svojim udelima u društvu.Upravni odborUpravni odbor je najznačajniji operativni organ upravljanja u predu-zeću. Bira ga skupština preduzeća i za svoj rad odgovara skupštini, odno-sno vlasnicima. Osnovne funkcije upravnog odbora preduzeća su:■ priprema sve predloge odluka za skupštinu,■ izvršava donete odluke skupštine,■ donosi normativna akta i pravila o radu preduzeća i poslovnoj po-litici,■ izveštava skupštinu i akcionare o poslovanju i sprovođenju poslov-ne politike preduzeća,■ predlaže raspodelu dobiti i pokrivanje gubitka preduzeća,■ postavlja i razrešava direktora preduzeća i članove odbora direkto-ra,■ odlučuje o poslovnoj saradnji i poslovnom povezivanju sa drugimpreduzećima,■ donosi investicione odluke,■ odlučuje o osnivanju novih preduzeća i delova preduzeća,■ odlučuje o promeni sedišta i naziva firme,■ postavlja i razrešava direktora preduzeća (generalnog direktora).Nadležnosti upravnog odbora definišu se statutom i drugim akti-ma preduzeća.Nadzorni odborNadzorni odbor obavlja upravljačku funkciju kontrole u preduzeću.Njegove osnovne funkcije su:■ nadzor nad zakonitošću rada svih organa u preduzeću,■ kontroliše periodične i godišnje obračune rezultata poslovanja,■ daje mišljenje o predlozima za raspodelu rezultata preduzeća,■ utvrđuje da li su poslovne knjige, kao i druga akta i dokumentapreduzeća, u skladu sa zakonom i drugim propisima,■ pregleda izveštaje o poslovanju i bilansima koji se podnose skupšti-ni,22Glava III – Osnovne funkcije u preduzeću

Page 23■ izveštava skupštinu o rezultatima vršenog nadzora i kontrole pred-uzeća, organa upravljanja i rukovođenja,■ obavlja i druge kontrolne funkcije utvrđene statutom preduzeća,■ donosi poslovnik o svom radu.RukovođenjeRukovođenje označava drugu funkciju u vertikalnoj klasifikaciji.Rukovođenje predstavlja funkciju operativnog vođenja preduzeća. Upra-vljačke odluke organa upravljanja rukovođenje pretvaraju u konkretneradne zadatke i koordinišu pojedinačne i grupne zadatke, uz jedinstvenisistem rada i poslovanja preduzeća.Rukovođenjem se usklađuju raznovrsni poslovi i aktivnosti u pred-uzeću radi obavljanja njegove delatnosti, procesa poslovanja i ostvarivanjapostavljenih ciljeva.Sadržaj rukovođenjaU osnovi sadržaja rukovođenja su poslovi planiranja, koordinisanjai kontrolisanja.Rukovođenje je uslovljeno tehničkom podelom rada, koja dimenzi-oniše i dinamiku njegovog razvoja.Metode rukovođenja se menjaju u različitim proizvodnim, tehnič-kim i društvenim sistemima, ali im osnov ostaje isti: podela rada.Funkcija rukovođenja procesima rada, kao posledica nivoa razvije-nosti procesa rada i tehničke podele rada, trajna je i nužna prirodnafunkcija preduzeća.Svaki kolektivni rad mora biti vođen, koordinisan i regulisan – da bise proces proizvodnje ili usluga mogao reprodukovati i usavršavati.Kao koordinacija poslova i zadataka pojedinaca, grupa i sredstava –rukovođenje je prisutno u svakom kolektivnom radu, bez obzira na obli-ke društvenog uređenja.Rukovođenje je vezano za organizaciju preduzeća i kolektivni procesrada.Ono funkcioniše i ispoljava svoja dejstva u odgovarajućoj organiza-cionoj strukturi preduzeća.23Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 24Nosioci funkcije rukovođenjaFunkciju rukovođenja obavljaju direktor (generalni direktor), izvr-šni direktor i rukovodioci organizacionih delova preduzeća. U pojedi-nim preduzećima, kao što je npr. akcionarsko društvo, ovu funkciju oba-vlja i kolektivni organ: odbor direktora.U okviru formirane rukovodilačke strukture preduzeća, postoji hi-jerarhija odnosa u odlučivanju: odluke rukovodilaca na višem nivou or-ganizacione strukture obavezuju podređene rukovodioce. Ovo predstavlja

jednu od konstanti funkcije rukovođenja.Međuodnosi u strukturi rukovođenja normiraju se unutrašnjimpropisima: pravilnicima, uputstvima, zadacima, nalozima i sl.Generalni direktor (direktor)Kao osnovni nosilac i organ rukovođenja, u pojedinim preduzećimase bira ili imenuje generalni direktor, a u najvećem broju preduzeća to jedirektor. Sa stanovišta zakonske regulative, njihova ovlašćenja i odgo-vornosti su identični.Generalni direktor ili direktor ima najveća ovlašćenja u preduzeću,ali snosi i najveću odgovornost u domenu svojih zakonskih ovlašćenja.Nadležnosti i odgovornost generalnog direktora postavljene su zakonomi statutom preduzeća.Osnovne funkcije i nadležnosti direktora preduzeća, prema aktuelnojnormativnoj regulativi, su da:■ vodi i organizuje poslovanje preduzeća,■ zastupa preduzeće,■ se stara o zakonitosti rada i poslovanja preduzeća,■ je odgovoran za zakonitost poslovanja preduzeća i njegovih orga-na.Shodno ovim osnovnim funkcijama, u praksi preduzeća se statu-tom određuju uglavnom sledeće nadležnosti i funkcije direktora:■ zastupa preduzeće prema trećim licima, državnim i drugim orga-nima,■ predlaže program i plan rada, kao i opšte akte preduzeća,■ predlaže razvojnu politiku,■ podnosi izveštaje o poslovanju,■ stara se o izvršenju odluka skupštine i upravnog odbora,24Glava III – Osnovne funkcije u preduzeću

Page 25■ predlaže organizaciju i promene organizacije preduzeća,■ donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih me-sta,■ odlučuje o pravima zaposlenih i određuje radno vreme,■ zaključuje ugovore u ime preduzeća,■ stara se o primeni zakona i drugih akata u preduzeću,■ odgovara za zakonitost poslovanja,■ obavlja i druge poslove određene zakonom i odlukama skupštinei upravnog odbora.Odbor direktoraKao organ funkcije rukovođenja, odbor direktora predstavlja kolek-tivni upravljačko-rukovodilački organ, koji se obavezno bira u akcionar-skom društvu.Odluke odbora direktora izvršavaju sekretar društva i izvršni di-rektor (Zakon o privrednim društvima Crne Gore).Odbor direktora je kolektivno telo kojim rukovodi predsednik. Broj

članova odbora određuje se statutom, a minimalan broj je tri člana. Čla-nove odbora direktora bira skupština akcionara. Ovlašćenja odbora direk-tora utvrđuju se statutom društva.Članovi odbora direktora dužni su da se prilikom donošenja odlu-ka pridržavaju načela savesnosti i da postupaju sa pažnjom dobrog pri-vrednika. Zakon obavezuje članove odbora direktora:■ da primenjuju pravila struke prilikom odlučivanja i da koriste ovla-šćenja samo u korist društva,■ da ne koriste imovinu društva za svoje potrebe,■ da ne koriste poverljive informacije društva radi sticanja lične do-biti,■ da ne zloupotrebljavaju funkciju u cilju ličnog bogaćenja na ra-čun i na štetu društva. Obavezni su da izbegavaju konflikt intere-sa između sebe i društva kojim rukovode.■ Odbor direktora ima diskreciono pravo da imenuje i razrešava iz-vršnog direktora i sekretara društva.RukovodiociRukovodioci organizacionih delova preduzeća (pogon, služba, odelje-nje, poslovna jedinica i sl.), pored direktora preduzeća i odbora direkto-25Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 26ra, nosioci su poslova i funkcije rukovođenja. Rukovodioci obavljajufunkciju izdavanjem radnih naloga (zadataka) rukovodiocima nižih nivoaili izvršiocima poslova (zaposlenim u preduzeću). Oni su zaduženi zakoordinisanje aktivnosti izvršavanja i rada izvršilaca u svom propisanomdelokrugu ovlašćenja i odgovornosti. Rukovodioci kontrolišu izvršavanjedatih naloga, naredbi i uputstava.Sadržaj i nosioci funkcije izvršavanjaFunkcija izvršavanja je treća funkcija u vertikalnoj hijerarhiji i pode-li funkcija preduzeća. Ova funkcija se u preduzeću organizuje, vodi i kon-troliše funkcijama upravljanja i rukovođenja.Izvršavanje konkretizuje i realizuje poslovnu politiku, planove, za-datke i naloge organa upravljanja i rukovodilaca. Izvršavanjem se ostvaru-ju konkretni rezultati rada i poslovanja preduzeća, izraženi kvantitativnoi vrednosno.Osnovni sadržaj izvršavanja je izvršavanje zadataka preduzeća i njiho-vo pretvaranje u konkretne radne i poslovne rezultate.Osnovne komponente funkcije i procesa izvršavanja su:■ zadatak,■ izvršilac,■ radno mesto i■ rezultat.Zadatak predstavlja sadržaj određenog posla ili aktivnosti, a dodelju-je se putem naloga prvog nadređenog rukovodioca (predradnik, poslovo-

đa, šef, upravnik). Zadatak se dodeljuje putem pismenog ili usmenognaloga. Složeniji zadaci se razlažu na jednostavnije i pojedinačne zadat-ke.Broj ukupnih pojedinačnih i grupnih zadataka u preduzeću raste sanjegovom složenošću, porastom obima poslovanja i veličine.Zadatak rukovodioca je da kontroliše izvršenje zadataka. Izvršioci za-datka su svi zaposleni u preduzeću, bilo kao pojedinci, radna grupa ilitim. Uz materijalne komponente procesa rada i odgovarajući prostor zarad, izvršioci moraju posedovati potrebna stručna znanja, radne sposob-nosti i veštine za izvršavanje zadatka.Radni zadatak je obaveza zaposlenih i na osnovu njegovog izvršava-nja oni stiču odgovarajuća prava u preduzeću.26Glava III – Osnovne funkcije u preduzeću

Page 27Radno mesto je deo šire radne celine – prostora za obavljanje razno-vrsnih pojedinačnih i grupnih poslova i aktivnosti, a organizovana su uobliku službe, odeljenja, pogona i sl. Ovi nazivi označavaju kompleksposlova koji se izvršavaju u tim grupama radnih mesta. Radna mesta sepovezuju na principu sličnosti ili komplementarnosti poslova.Izvršavanje je proces rada koji se odvija po unapred postavljenom re-dosledu i postupcima. To je regulisano tehnološkim, radnim i poslovnimprocesom, odnosno propisanim procedurama i standardima obavljanjaposlova.Rezultati izvršavanja su posledica i rezultat aktivnosti i rada pojedi-naca ili grupa (timova) zaposlenih u preduzeću. Rezultati su merljivi na-turalno i vrednosno. Na kvalitet izvršavanja i rezultate utiču, pored mo-tivisanosti, stručnosti, obučenosti i veštine izvršilaca – i adekvatne meto-de i kvalitet rukovođenja i rukovodilaca.Horizontalna klasifikacija funkcijaHorizontalno klasifikovanje funkcija preduzeća je izraz horizon-talne podele rada, odnosno ukupnih zadataka preduzeća.Ovom podelom rada se posebne grupe zadataka organizacijski uob-ličavaju u odgovarajuće funkcije preduzeća, a pojedinačni zadaci u odgo-varajući broj radnih mesta ili grupe radnih mesta.Za izvršavanje grupa srodnih zadataka u preduzeću formiraju se po-sebni funkcionalni delovi, kao posebne organizacione, radne i poslovnejedinice ili funkcije.Funkcija kao delatnost ili grupa poslova u preduzeću sastoji se iz ni-za međusobno povezanih i usklađenih poslova i radnih operacija.Posebni funkcionalni zadaci preduzeća mogu se raščlaniti na većibroj pojedinačnih poslova i zadataka. To raščlanjavanje se postiže hori-zontalnom podelom rada.Broj pojedinih funkcija u preduzeću zavisi od njegove vrste, veličine,složenosti procesa rada, raspoloživih sredstava, ukupnog broja izvršilaca,

njihove sposobnosti i stručnosti i sl.Uobičajena je sledeća podela ovih funkcija u preduzeću:■ istraživanje i razvoj,■ tehnička funkcija,■ finansije i računovodstvo,27Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 28■ komercijalni poslovi,■ plan i analize,■ administrativni i kadrovski poslovi i■ funkcija kontrole.U zavisnosti od vrste, veličine, složenosti i delatnosti preduzeća,formiraju se i uobličavaju njegove funkcije kao organizacioni delovi –podsistemi preduzeća. Tako npr. malo preduzeće nema svaku od navede-nih funkcija, već ih grupiše u manji broj, i to uglavnom u nadležnost vla-snika, odnosno preduzetnika. Velika, pak, preduzeća mogu formirati i ve-ći broj funkcija, zavisno od svojih potreba, odnosno u skladu sa potreba-ma funkcionisanja i razvoja preduzeća.KONTROLNA PITANJA1. Definisanje i sadržaj funkcija preduzeća2. Vertikalna i horizontalna podela funkcija3. Upravljanje i sadržaj funkcije upravljanja4. Nosioci funkcije upravljanja5. Karakteristike i sadržaj rukovođenja6. Funkcije nosilaca rukovođenja7. Struktura menadžmenta preduzeća8. Sadržaj i zadaci izvršavanja9. Vrste i sadržaj horizontalnih funkcija preduzeća28Glava III – Osnovne funkcije u preduzeću

Page 29

GLAVA IVSREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMAZnačaj i funkcije sredstavaOsnivači preduzeća prilikom osnivanja i registrovanja obezbeđujupotrebna sredstva u obliku stvari, prava i novčanih sredstava. Obezbeđe-na sredstva osnivača, odnosno akcionara, postaju sredstva i imovina pred-uzeća kojima ono slobodno raspolaže.Preduzeće pribavlja i koristi sredstva kao uslov i komponentu svo-ga rada i poslovanja.Funkcija sredstava preduzeća je u njihovoj namenskoj upotrebi: slu-že za ostvarivanje ciljeva i planova, obavljanje procesa poslovanja i u stal-

noj su transformaciji. Sredstva se nalaze u neprekidnom kretanju i kru-ženju iz jedne faze reprodukcije i procesa poslovanja preduzeća u sledeću,i iz jednog oblika u drugi.Uz pomoć radne snage, sredstva menjaju oblik i funkcije u različi-tim fazama poslovanja i reprodukcije preduzeća.Bez odgovarajuće vrste, obima i kvaliteta sredstava, preduzeće nemože da funkcioniše, odnosno obavlja proces poslovanja, a sredstva iimovina imaju svrhu samo ako se koriste i upotrebljavaju u fazama poslo-vanja preduzeća.Kao rezultat korišćenja i upotrebe sredstava i trošenja radne snage,stvara se rezultat poslovanja preduzeća, odnosno različite upotrebnevrednosti.U daljim fazama procesa rada, odnosno poslovanja, upotrebne vred-nosti se pretvaraju u vrednost, odnosno finansijski rezultat preduzeća, uvidu dobiti (profita) ili gubitka.Obim i kvalitet sredstava, odnosno imovine, izraz je kvaliteta ekono-mije poslovanja svakog preduzeća.29Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 30

Osnovna (trajna) sredstvaOsnovna ili stalna sredstva su deo ukupnih sredstava preduzeća ipredstavljaju trajni, materijalni oblik sredstava preduzeća. Ona se poste-peno troše u procesu poslovanja, i to u dužem vremenskom razdoblju ikroz više radnih ciklusa.Upotrebom i korišćenjem u procesu rada, osnovna sredstva ne me-njaju svoj materijalni oblik.Najveći deo osnovnih sredstava preduzeća čini oprema, odnosnosredstva za rad. Sredstva za rad male vrednosti i kraćeg roka upotrebe(manje od godinu dana) ne ubrajaju se u kategoriju osnovnih sredstava.Osnovna sredstva sačinjavaju i građevinski objekti, šume, zemljištai druga prirodna bogatstva.U osnovna sredstva spadaju i određena prava dugoročnog karakte-ra (koncesije, patentni, licence), dugoročna finansijska ulaganja, kao i ne-materijalna ulaganja.Prema stanju osnovnih sredstava u odnosu na proces poslovanja pred-uzeća, ona se javljaju u sledećim oblicima:1. osnovna sredstva u pripremi,2. osnovna sredstva u upotrebi i3. osnovna sredstva izvan upotrebe.Prema pojavnim oblicima, osnovna ili stalna sredstva se dele na:1. nematerijalna ulaganja (dugoročni plasmani, osnivačka ulaganja,ulaganja u razvoj i istraživanje, koncesije, patenti, licence);2. materijalna sredstva (zemljište, zasadi, osnovno stado, građevin-ski objekti, oprema, uređaji, transportna sredstva, alati, inventar);

3. dugoročni finansijski plasmani (ulaganja u vezana preduzeća, uče-šće u kapitalu pravnih lica, dugoročni krediti, dugoročne hartijeod vrednosti).Osnovni izvor finansiranja osnovnih sredstava predstavlja dobitpreduzeća. Osnovna sredstva se uglavnom finansiraju iz poslovnog fon-da i finansijskih kredita.Izvori finansiranja osnovnih sredstava mogu se podeliti na:■ sopstvene,■ udružene,■ kreditne i■ izvore solidarnosti.30Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 31Kapaciteti osnovnih sredstavaKapacitet označava proizvodnu moć sredstva za rad u izvršavanju od-ređenog rada u datom vremenu. Kapacitet je tehnička i ekonomska kate-gorija. U praksi preduzeća, u zavisnosti od korišćenja, kapacitet se poja-vljuje kao:Ugrađeni, instalirani kapacitet, koji se utvrđuje na osnovu tehničkihsvojstava i mogućnosti sredstava za rad. U praksi se maksimalno korišće-nje kapaciteta vrlo retko ostvaruje.Ovakvo maksimalno korišćenje kapaciteta moguće je ostvariti na-prezanjem tehničko-tehnoloških procesa (visoke peći, hidroelektrane,hemijsko-tehnološki procesi i dr.), što uslovljava brže raubovanje sredsta-va, odnosno njihov kraći radni vek.Radni (mogući) kapacitet predstavlja u stvarnosti, odnosno praksipreduzeća, moguće korišćenje ugrađenog kapaciteta. Ovde se od ugrađe-nog teoretskog korišćenja kapaciteta odbijaju nužni prekidi u radu, tj.prekidi zbog smenskog rada, godišnjih i nedeljnih odmora, državnih pra-znika, održavanja i remontovanja sredstava za rad i dr.Optimalni kapacitet predstavlja najpovoljniji stepen kapaciteta sa sta-novišta troškova i rezultata koji se ostvaruju njegovim korišćenjem.Minimalni kapacitet predstavlja donju granicu korišćenja sredstava.Na ovom nivou korišćenja kapaciteta, preduzeća posluju na nivou donjetačke rentabiliteta. Ukoliko dalje po ovim kriterijumima nastavi poslova-nje, preduzeće posluje sa gubicima.Ostvareni kapacitet pokazuje stvarno postignuto iskorišćenje kapaci-teta u određenom vremenskom periodu. Stepen korišćenja kapaciteta li-mitiran je postojanjem uskih grla u poslovanju preduzeća.Usko grlo se pojavljuje ako određeno radno mesto ili organizacionideo svojom propusnom moći uslovljava niže korišćenje kapaciteta drugihradnih mesta ili organizacionih delova.Ako radno mesto ili organizaciona jedinica imaju veću propusnumoć u odnosu na stepen korišćenja, dolazi do pojave neiskorišćenih, odno-sno slobodnih kapaciteta.

Stepen iskorišćenosti kapaciteta izračunava se stavljanjem u odnosostvarene količine proizvoda, odnosno učinka, sa planiranim količinama.Vrednosti osnovnih sredstavaVrednost osnovnih sredstava iskazuje se kao vrednost osnovne imo-vine preduzeća.31Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 32Osnovna sredstva preduzeća imaju različite vrednosti:1. nabavna vrednost,2. amortizovana vrednost,3. sadašnja vrednost i4. revalorizovana vrednost.Nabavnu vrednost osnovnih sredstava sačinjava fakturna cena, uveća-na za troškove transporta, troškove montaže i ugradnje, carine, poreze,obučavanje kadrova za rad na određenom sredstvu i dr.Nabavna vrednost služi kao osnovica za obračun amortizacije.Amortizovana vrednost osnovnih sredstava je knjigovodstveno-teh-nička kategorija.Amortizovana vrednost pokazuje koliko je osnovno sredstvo uma-njilo svoju vrednost u dotadašnjem veku upotrebe i koliko je od te vred-nosti preneto u amortizacioni fond preduzeća.Sadašnja vrednost osnovnih sredstava dobija se po odbitku amortizo-vane vrednosti od njihove nabavne ili revalorizovane vrednosti. Osnovnasredstva učestvuju u procesu rada i poslovanja ukupnom svojom vredno-šću, a na nove proizvode prenose deo svoje vrednosti koji odgovara njiho-vom fizičkom i ekonomskom trošenju.Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja ponovno utvrđivanjevrednosti osnovnih sredstava. Revalorizovana vrednost je ponovo proce-njena vrednost osnovnog sredstva. Revalorizacijom osnovnih sredstavausklađuju se njihove knjigovodstvene vrednosti sa njihovom stvarnomvrednošću.Amortizacija osnovnih sredstavaAmortizacija predstavlja novčano izraženo trošenje osnovnih sredstava uprocesu poslovanja preduzeća. Ona označava novčani iznos smanjene vred-nosti osnovnog sredstva u određenom vremenskom periodu.Amortizacija je ekonomska kategorija koja, kroz smanjenje vredno-sti osnovnog sredstva, prenosi deo te smanjene ili otpisane vrednosti nanovi proizvod ili uslugu.U preduzeću se formira amortizacioni fond, u koji se sva novčanasredstva namenski usmeravaju na nabavku novih ili zamenu postojećihosnovnih sredstava, za investicione popravke, remontovanje mašina iopreme i sl.32Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 33Fizičko trošenje i dotrajalost osnovnih sredstava naziva se fizičkaamortizacija.Osnovica za obračun amortizacije jeste nabavna vrednost osnov-nih sredstava.Novčani iznos koji se dobije kao trošak određenog osnovnog sred-stva, odnosno kao rezultat obračuna amortizacije, naziva se amortizaci-ona kvota.Amortizaciona kvota predstavlja iznos amortizacije koji je u određe-nom vremenskom periodu (godina, mesec) prenet na nove proizvode i ob-računat u amortizacioni fond preduzeća. Za toliki iznos je umanjenavrednost osnovnog sredstva u istom vremenskom periodu.Vremenska amortizacija obračunava trošenje osnovnog sredstva pre-ma vremenskom periodu njegovog trošenja i na osnovu određenog i pro-cenjenog veka njegovog trajanja.Ako se amortizacija izračunava u ravnomernim godišnjim iznosima,to je proporcionalna vremenska amortizacija.Pored proporcionalnog, koriste se i:1. vremenski-degresivan i2. vremenski-progresivan metod obračuna amortizacije.Vremenski degresivan postupak obračuna polazi od pretpostavke dase osnovno sredstvo u početku korišćenja više troši i da je efekat tog ko-rišćenja veći. Po ovom metodu, amortizacija se u početnom periodu ko-rišćenja osnovnog sredstva obračunava po višoj stopi, i u većim iznosima,a kasnije se te stope i iznosi smanjuju.Progresivni postupak amortizacije predstavlja takav metod obračunapri kome se svake godine u određenom iznosu povećava amortizacionastopa ili amortizaciona kvota. Ovaj metod polazi od pretpostavke da fi-zičko i ekonomsko trošenje osnovnog sredstva vremenski progresivnorastu, pa se stoga mora brže smanjivati i vrednost toga osnovnog sred-stva, a povećavati njegova amortizovana vrednost.Funkcionalna amortizacija predstavlja postupak obračuna trošenjaosnovnih sredstava koji polazi od njegove stvarne upotrebe, a ne vremen-skog trajanja. Funkcionalnost se vezuje za upotrebu i korišćenje osnov-nog sredstva, odnosno njegov učinak.Ukoliko se osnovno sredstvo više koristi, obračunava se i veći iznosnjegove amortizacije. Veće trošenje podrazumeva i veći učinak osnovnogsredstva i njegov veći uticaj na ukupni rezultat preduzeća.33Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 34Amortizaciona kvota se određuje kao odnos nabavne vrednosti osnov-nog sredstva i fizičkog obima proizvodnje.Godišnji iznos amortizacije se izračunava kada se amortizaciona kvo-ta pomnoži ostvarenom količinom proizvoda.

Obrtna sredstvaObrtna sredstva su poslovna sredstva preduzeća koja se jednokrat-nim upotrebama troše u poslovnim procesima preduzeća i čija se sup-stanca (vrednost) menja najmanje jednom godišnje. Njihov vek upotrebeje kraći od jedne godine.Obrtna sredstva se mogu deliti na:1. sredstva u materijalnom obliku (sirovine, nedovršena proizvodnja,poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventar, ambalaža i dr.);2. sredstva u novčanom obliku (gotov novac, novac na žiro računu,devizna sredstva, kratkoročna potraživanja);3. sredstva u obliku prava (potraživanja od kupaca, licence).Koeficijent obrta označava brzinu kruženja, odnosno obrtanja obrt-nih sredstava u određenom vremenskom periodu.Odnos između utrošenih i korišćenih obrtnih sredstava predsta-vlja brzinu obrtanja tih sredstava.Koeficijent obrta pokazuje koliko su se puta obrtna sredstva tran-sformisala u toku vremenskog perioda.Ukoliko je koeficijent obrta veći, utoliko je neophodno manje anga-žovanih sredstava za izvršenje određenih poslovnih ciljeva i obrnuto.Koeficijent obrta određuje se kao odnos ukupnog prihoda po ceni košta-nja i prosečno korišćenih obrtnih sredstava u vremenskom periodu.Zadatak br. 1Preduzeće “A” je na kraju meseca januara imalo angažovana sredstva od500.000 dinara, na kraju februara 400.000, a na kraju marta 600.000dinara. Utvrditi prosečno angažovana sredstva preduzeća “A”.Rešenje:dinara000.5003000.600000.400000.5003321=++=++=AsAsAsAs

34Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 35Prosečno angažovana sredstva preduzeća u navedenom zadatku iznose500.000 dinara.Zadatak br. 2Izračunati nabavnu vrednost osnovnog sredstva (Nv), ako je fakturna vrednost(Fv) 30.000 dinara, a svi zavisni troškovi nabavki (Tz) 7.000 dinara.Rešenje:Nv = Fv + TzNv = 30.000 + 7.000Nv = 37.000 dinara.Zadatak br. 3Utvrditi nabavnu vrednost kupljenog osnovnog sredstva ako je fakturna vrednost225.000 dinara, troškovi transporta 44.000 dinara, troškovi carine i špedicije20.000 dinara, troškovi montaže 10.000 dinara.Rešenje:Nv = Fv + (Tt + Tc + Tm)Nv = 225.000 + (44.000 + 20.000 + 10.000) = 299.000Nv = 299.000 dinara.Zadatak br. 4Preduzeće “B” je dobilo osnovno sredstvo bez naknade, čija je procenjenavrednost 400.000 dinara. Troškovi dopreme i montaže iznose 35.000 dinara.Izračunati nabavnu vrednost osnovnog sredstva.Rešenje:Ako je preduzeće pribavilo osnovno sredstvo bez plaćanja, odnosno naknade,tada posebna stručna komisija procenjuje njegovu vrednost. Na procenjenuvrednost se dodaju svi ostvareni zavisni troškovi. U ovom zadatku nabavna vred-nost je 435.000 dinara.Procenjena vrednost se uzima kao osnova za amortizaciju ili za utvrđivanjenabavne vrednosti.Nv = 400.000 + 35.000Nv = 435.000 dinara.35Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 36Zadatak br. 5Nabavna vrednost jedne mašine iznosi 60.000 dinara. Procenjeni vek njeneupotrebe je 5 godina. Utvrditi sadašnju vrednost kupljenog osnovnog sredstvaposle tri godine korišćenja.Rešenje:Sadašnja vrednost osnovnog sredstva prestavlja razliku njegove nabavne vred-nosti i amortizovane vrednosti. To se odnosi na sve slučajeve utvrđivanjanabavne vrednosti. Pošto je nabavna vrednost 60.000 dinara a vek upotrebeje procenjen na 5 godina, tada je godišnji iznos obračunate amortizacije

12.000 dinara.Ako se amortizovana vrednost utvrđuje posle tri godine upotrebe osnovnogsredstva, tada će ona iznositi 36.000 dinara, a sadašnja (neotpisana) vrednostosnovnog sredstva 24.000 dinara.Nv = 60.000Sv = Nv – UamAmg = 60.000 / 5 = 12.000Uam = Amg * 3 = 12.000 * 3 = 36.000Sv = 60.000 – 36.000Sv = 24.000 dinara.Zadatak br. 6Utvrditi nabavnu vrednost osnovnog sredstva čija je fakturna vrednost 147.000dinara, troškovi dopreme 8.000 dinara, troškovi osiguranja robe na putu 4.000dinara, troškovi montaže 700 dinara, a svi drugi troškovi 300 dinara.Ako je rok upotrebe kupljenog sredstva 10 godina, utvrditi sadašnju vrednostposle 4 godine njegove upotrebe.Rešenje:Nv = Fv + (Td + To + Tm + Tz)Nv = 147.000 + (8.000 + 4.000 + 700 + 300)Nv = 160.000Sv = Nv – UAmAmg = 160.000 / 10 = 16.000Uam = Amg * 4 = 16.000 * 4 = 64.000Sv = 160.000 – 64.000Sv = 96.000 dinara.36Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 37Zadatak br. 7Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 165.000 dinara. Procenjeni vekupotrebe je 5 godina. Izvršiti revalorizaciju osnovnog sredstva po isteku 4godine upotrebe, po stopi od 10%.Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadašnju vrednost.Rešenje:Nv = 165.000Sv = Nv – UamAmg = 165.000 / 5 = 33.000Uam = Amg * 4 = 33.000 * 4 = 132.000Sv = 165.000 – 132.000Sv = 33.000RNv = 165.000 * 110% = 165.000 * 1,1RNv = 181.500 din.RSv = 33.000 * 110% = 33.000 * 1,1RSv = 36.300 din.Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva iznosi 181.500 dinara, novasadašnja vrednost iznosi 36.300 dinara.

Zadatak br. 8Fakturna vrednost kupljenog osnovnog sredstva iznosi 220.000 dinara, troškovidopreme su 11.500 dinara, a troškovi montaže 8.500 dinara.Procenjeni vek upotrebe je 8 godina. Izvršiti revalorizaciju osnovnog sredstvapo isteku 3 godine upotrebe, po stopi od 15%.Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadašnju vrednost.Rešenje:Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 240.000 dinara i utvrđuje se kaozbir fakturne vrednosti uvećane za troškove dopreme i troškove montaže.Nv = 220.000 + 11.500 + 8.500Nv = 240.000Sv = Nv – UamAmg = 240.000 / 8 = 30.000Uam = Amg * 3 = 30.000 * 3 = 90.000Sv = 240.000 – 90.00037Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 38Sv = 150.000RNv = 240.000 * 115% = 240.000 * 1,15RNv = 276.000 din.RSv = 150.000 * 115% = 150.000 * 1,15RSv = 172.500 din.Zadatak br. 9Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 150.000 dinara. Godišnja amor-tizaciona stopa je 20%. Izračunati godišnje amortizacije i sadašnju vrednost (za5 godina, koliko treba da se to sredstvo u potpunosti amortizuje), ako je godišn-ja revalorizacija na nivou od 10%.Rešenje:Revalorizovana nabavna vrednost i revalorizovana otpisana vrednost izprethodne godine uzimaju se kao početna stanja za nabavnu i otpisanu vred-nost u narednoj godini.Zadatak br. 10Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 250.000 dinara. Procenjeni vekupotrebe je 10 godina. Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva inovu sadašnju vrednost nakon 2 godine, ako godišnja revalorizacija iznosi20%.Rešenje:%1010100100===t

Ams38Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvimaNabavnavrednostAm u tokugodine(20 %)OtpisanavrednostUkupnootpisanavrednostSadašnjavrednostRevalorizovananabavnavrednostRevalorizovanaotpisanavrednostRevalorizovanasadašnjavrednost1. godina 150.000,00 30.000,000,0030.000,00 120.000,00 165.000,0033.000,00132.000,002. godina 165.000,00 33.000,00 33.000,00 66.000,00 99.000,00181.500,0072.600,00108.900,003. godina 181.500,00 36.300,00 72.600,00 108.900,00 72.600,00 199.650,00119.790,0079.860,004. godina 199.650,00 39.930,00 119.790,00 159.720,00 39.930,00219.615,00175.692,0043.923,005. godina 219.615,00 43.923,00 175.692,00 219.615,000,00241.576,50241.576,500,00

Page 39Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva nakon dve godine iznosi 360.000dinara, nova sadašnja vrednost iznosi 288.000 dinara.Zadatak br. 11Ako nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 100.000 dinara, a predviđe-ni vek upotrebe je 5 godina, utvrditi amortizacionu stopu (Ams), godišnji iznosamortizacije (Amg) za sve godine amortizovanja i sadašnju vrednost osnovnogsredstva (Sv) primenom vremenske ravnomerne metode.Rešenje:Utvrđivanje amortizacione stope:.Amortizaciona stopa za vremenski ravnomernu amortizaciju iznosi 20%.Pregled obračuna ravnomerne amortizacije bio bi:Zadatak br. 12Na osnovu podataka iz predhodnog zadatka izvršiti obračun amortizacije pri-menom vremenske degresivne metode.Rešenje:Amortizaciona stopa za degresivni metod amortizacije utvrđuje se po modelu

za svaku godinu:Godina(t)NabavnavrednostAmortizacionastopa (%)GodišnjiIznos amortizacijeUkupnaamortizacijaSadašnjavrednost1.100.0002020.00020.00080.0002.100.0002020.00040.00060.0003.100.0002020.00060.00040.0004.100.0002020.00080.00020.0005.100.0002020.000100.000---------%205100100===tAms39Praktikum iz ekonomike poslovanjaNabavnavrednost

Am u tokugodine(10 %)OtpisanavrednostUkupnootpisanavrednostSadašnjavrednostRevalorizovananabavnavrednostRevalorizovanaotpisanavrednostRevalorizovanasadašnjavrednost1.godina 250.000,00 25.000,000,0025.000,00225.000,00300.000,0030.000,00270.000,002.godina 300.000,00 30.000,00 30.000,00 60.000,00 240.000,00360.000,0072.000,00288.000,00

Page 40.t – vreme trajanja osnovnog sredstva,z – protekli broj godina korišćenja sredstava.Kod degresivno ravnomerne amortizacije, stopa se može utvrditi za prve dvegodine, zatim se nađe razlika i na osnovu nje se direktno utvrđuju stope za osta-le godine.U datom zadatku, za prvu godinu amortizaciona stopa iznosi 36%, a za dru-gu 28%, ili diferencija 8%.Ams1

= 36%.Ams2 = 28%.Pregled obračuna primenom degresivnog metoda amortizacijeZadatak br. 13Na osnovu podataka iz prethodnog zadataka, izvršiti obračun amortizacije pri-menom vremenske progresivne metode.Rešenje:Utvrđivanje amortizacione stope:GodineupotrebeNabavnavrednostAmortizacionastopaGodišnjiiznos amortizacijeUkupnaamortizacijaSadašnjavrednost

1. 100.0003636.00036.00064.0002. 100.0002828.00064.00036.0003. 100.0002020.00084.00016.0004. 100.00012412.00096.0004.0005. 100.0004.000100.000---------

( )⎥⎥⎦⎤⎢⎢⎣⎡⎟⎠⎞⎜⎝⎛ −−⎟⎠⎞⎜⎝⎛ −−×=222

525

5125100Ams

( )⎥⎥⎦⎤⎢⎢⎣⎡⎟⎠⎞⎜⎝⎛ −−⎟⎠⎞⎜⎝⎛ −−×=221

5155115100Ams

( )⎥⎥⎦⎤⎢⎢⎣⎡⎟⎠⎞⎜

⎝⎛ −−⎟⎠⎞⎜⎝⎛ −−=22

1100tzttztAms40Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 41.Kod ravnomerne progresivne amortizacije može se utvrditi stopa za prve dvegodine, zatim se na osnovu diferencije direktno utvrđuju stope za ostale godi-ne. U našem zadatku za prvu godinu stopa je 4% a za drugu 12%.Zadatak obračuna primenom progresivne metode amortizacije:Zadatak br. 14Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 160.000 din. Procenjeni vekupotrebe je 10 god. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske degre-sivne metode.Rešenje:Zadatak br. 15Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske progresivne metode ako supoznati sledeći elementi:GodineupotrebeNabavnavrednostAmortizaci-ona stopaGodišnji iznosamortizacijeUkupnaamortizacijaSadašnjavrednost1100.0004.000

4.00096.0002100.00012412.00016.00084.0003100.0002020.00036.00064.0004100.0002828.00064.00036.0005100.0003636.000100.000------------⎥⎥⎦⎤⎢⎢⎣⎡⎟⎠⎞⎜⎝⎛ −−⎟⎠⎞⎜⎝⎛×=22

1100tztzAms41Praktikum iz ekonomike poslovanjaGodNvAmsAmgUamSv1.160.0001930.40030.400129.6002.160.0001727.20057.600102.4003.160.0001524.00081.60078.4004.160.0001320.800102.40057.6005.160.0001117.600120.00040.0006.160.000914.400134.40025.6007.160.0007

11.200145.60014.4008.160.00058.000153.6006.4009.160.00034.800158.400160010.160.00011600160.000-

Page 42- nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 200.000 din.- vek trajanja osnovnog sredstva je 10 god.Rešenje:VREMENSKI PROGRESIVNI METOD OBRAČUNA AMORTIZACIJENv * nabavna vrednost osn. sredstvat * vek upotrebe osn. sredstvaAms * amortizaciona stopaAmg * amortizacija u toku godineUam * ukupna (kumulativna) amortizacijaSv * sadašnja vrednost osn. sredstvaZadatak br. 161. Izvršiti obračun amortizacije osn. sred. primenom vremenske progresivnemetode ako su poznati sledeći parametri:- nabavna vrednost osn. sred. iznosi 80.000 din.- vek trajanja osn. sred. 10 god.2. Nabavna vrednost kamiona iznosi 120.000 din. Procenjeni vek upotrebeovog sredstva je 10 god. Izvršiti obračun amortizacije kamiona primenomvremenske progresivne metode.42Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvimaGodNvAmsAmgUamSv1.200.0001

2.0002.000198.0002.200.00036.0008.000192.0003.200.000510.00018.000182.0004.200.000714.00032.000168.0005.200.000918.00050.000150.0006.200.0001122.00072.000128.0007.200.0001326.00098.000102.0008.200.0001530.000128.00072.0009.200.0001734.000162.00038.00010.200.0001938.000200.000

-

Page 43Zadatak br. 17Mašina čija je nabavna vrednost 50.000 dinara i vek upotrebe 4 godine tre-ba da ostvari proizvodnju od 100.000 jedinica, i to: u prvoj godini 22.000,drugoj godini 27.000, u trećoj 30.000 i u četvrtoj godini 21.000. Izvršiti obra-čun amortizacije korišćenjem metode funkcionalne amortizacije.Rešenje:Amortizaciona kvota po jedinici učinka u ovom Zadataku iznosi 0,5dinara. Dobija se deobom nabavne vrednosti sa učinkom koji se možeostvariti sa tom mašinom. Taj učinak je broj ostvarenih proizvoda.Obračun amortizacije po godinama bi bio:Zadatak br. 18Kupljeno je osnovno sredstvo, čija je nabavna vrednost 120.000 dinara. Na-bavljeno sredstvo bi trebalo da ostvari obim proizvodnje na nivou od 150.000jedinica sa predviđenom dinamikom:■ prva godina: 25.000 jedinica,■ druga godina. 31.000 jedinica,■ treća godina: 34.000 jedinica,■ četvrta godina: 31.000 jedinica i■ peta godina: 29.000 jedinica.Metodom funkcionalne amortizacije izračunati godišnje otpise.Rešenje:Amortizaciona kvota za nabavljeno osnovno sredstvo iznosi 0,8, a dobija se naosnovu količnika nabavne vrednosti i ukupne proizvodnje na tom sredstvu.Go-dišnji obračuni amortizacije prikazani su u tabeli niže.43Praktikum iz ekonomike poslovanjaGodinaupotrebeGodišnjiučinak(Q)Amortizacionakvota(Amq)GodišnjiiznosamortizacijeUkupnaamortizacija(Uam)Sadašnjavrednost(Sv)1234 (2*3)

56 (Nv - UAm)122.0000.511.00011.00039.000227.0000.513.50024.50025.500330.0000.515.00039.50010.500421.0000.510.50050.0000100.00050.000

Page 44Zadatak br. 19Preduzeće “C” raspolaže sa 20 univerzalnih mašina čiji se učinak prati ost-varenim časovima rada. Planirani zastoji u toku meseca na ime servisiranja maši-na iznose 20 časova po mašini, na ime nedeljnog odmora se planira gubitakod 1600 časova, a na ime državnih praznika 560 časova. Osim toga, u tokuposmatranog meseca nepredviđeni i neplanirani zastoji iznose 600 časova.Utvrditi maksimalni, realni i ostvareni mesečni kapacitet mašina.Rešenje:Maksimalni kapacitet (Kmax) iznosi 14.400 časova rada, odnosno dobija sekao proizvod:20 mašina * 24 časa rada * 30 dana u mesecu.Realni kapacitet (Kre) = Kmax – PzPz = (20 x 20) + 1600 + 560 = 2.560 časova radaKre = 14.400 – 2.560 = 11.840 časova.Realizovani ili ostvareni kapacitet (Kost) je:Kost = Kre – NzKost = 11.840 – 600Kost = 11.240 časova.Zadatak br. 20Preduzeće ima 10 mašina. Planom je predviđeno da svaka mašina u toku god.ima prekid u radu, i to: zbog tekućeg održavanja 280 sati, zbog nedeljnog od-

44Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvimaGodinaupotrebeGodišnjiučinak QAmortizacionakvota AmqGodišnji iznosamortizacijeUkupnaamortizacijaUamSadašnjavrednost1. godina25.0000,820.00020.000100.0002. godina31.0000,824.80044.80075.2003. godina34.0000,827.20072.00048.0004. godina31.0000,824.80096.80023.2005. godina29.0000,823.200120.0000150.000120.000

Page 45mora radnika 320 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1.420 sati. U toku go-dine je predviđen neplanirani zastoj mašina od 180 sati.Izračunati:1) Kmax,2) Kre,

3) Kost,4) Stepen korišćenja kapaciteta ako se kao osnova uzima Kre, Kmax i Kopt ko-ji iznosi 71.000 sati rada.Rešenje:1)Kmax = 10 * 24 * 30 * 12Kmax = 86.400 sati rada2)Kre = Kmax - [ ( 10 * 280 ) + ( 10 * 320 ) + ( 10 * 1.420 ) ]Kre = 86.400 - ( 2.800 + 3.200 + 14.200 ) = 86.400 - 20.200Kre = 66.200 sati rada3)Kost = Kre - neplanirani zastojKost = 66.200 - 180Kost = 66.020 sati rada4)Kka = ( Kost / Kre ) * 100Kka = ( 66.020 / 66.200 ) * 100Kka = 99 %Kka = ( Kost / Kmax ) * 100Kka = ( 66.020 / 86.400 ) * 100Kka = 76 %Kka = ( Kost / Kopt ) * 100Kka = ( 66.020 / 71.000 ) * 100Kka = 93 %45Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 46Zadatak br. 211. Preduzeće raspolaže sa 15 mašina. Predviđeno je da u toku meseca svakamašina ima prekid u radu, i to: zbog nedeljnog odmora radnika 180 sati i zbogodržavanja mašina 260 sati rada. Planom je predviđeno da u toku meseca mo-že doći i do neplaniranog zastoja od 200 sati.Izračunati:Kmax,Kre,Kost,Stepen korišćenja kapaciteta ako se kao osnova uzima Kre, Kmax i Kopt koji iz-nosi 4.500 sati rada.2. U preduzeću ima 20 mašina. Planom je predviđeno da svaka mašina u to-ku god. ima prekid u radu: zbog održavanja mašina 2.860 sati, zbog bolova-nja radnika 720 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1.440 sati. Predviđen jei neplanirani zastoj od 1.200 sati.Izračunati:Kmax,Kre,

Kost,Stepen korišćenja kapaciteta ako se za osnovu uzima Kre, Kmax i Kopt koji izno-si 78.500 sati rada.Zadatak br. 22Preduzeće je u aprilu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju i to:- proizvod A1.400 jedinica- proizvod B2.000 jedinica- proizvod C2.400 jedinica- proizvod D1.600 jedinicaOstvarena proizvodnja u novembru je iznosila: za proizvod A - 1.300 jed., zaproizvod B - 1.850 jed., za proizvod C - 2.300 jed., za proizvod D - 1.450 jed.Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi:A - 3 sataB - 2 sataC - 5 satiD - 6 sati46Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 47Uslovni proizvod je proizvod B.Izračunati stepen korišćenja kapaciteta metodom maksimalne mesečneproizvodnje.Rešenje:Svega:13.90014.900Kka = ( Qost(u) / Qmax (u) ) * 100Kka = ( 13.900 / 14.900 ) * 100Kka = 93 %Zadatak br. 23Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju, i to:- za proizvod A: 2.400 jedinica,- za proizvod B: 1.850 jedinica,- za proizvod C: 2.650 jedinica,- za proizvod D: 1.900 jedinica,- za proizvod E: 2.500 jedinica.Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila: za proizvod A – 2.200 jed., zaproizvod B – 1.600 jed., za proizvod C – 2.550 jed., za proizvod D – 1.800jed., za proizvod E – 2.300 jed.Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosio je:A – 3 sata,B – 4 sata,

C – 5 sati,D – 6 sati,E – 7 sati.47Praktikum iz ekonomike poslovanjaProizvodQostQmaxNčrE.br.Qost(u)Qmax(u)A1.3001.40031,51.9502.100B1.8502.000211.8502.000C2.3002.40052,55.7506.000D1.4501.600634.3504.800

Page 48Uslovni proizvod je proizvod C.Izračunati stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne meseč-ne proizvodnje.Preduzeće je u septembru ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju, i to:- za proizvod A: 1.860 jedinica,- za proizvod B: 2.730 jedinica,- za proizvod C: 2.260 jedinica,- za proizvod D: 1.980 jedinica,- za proizvod E: 3.040 jedinica.Ostvarena proizvodnja u novembru iznosila je: za proizvod A – 1.760 jed., za

proizvod B – 2.550 jed., za proizvod C – 2.180 jed., za proizvod D – 1.600jed., za proizvod E – 2.880 jed.Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi:A – 4 sata,B – 5 sati,C – 6 sati,D – 7 sati,E – 8 sati.Uslovni proizvod je proizvod B.Zadatak br. 24Preduzeće je za proizvodnju angažovalo 20 mašina. Predviđeno je da svakamašina u toku godine ima prekid u radu, i to: zbog održavanja 420 sati radai zbog godišnjih odmora radnika 720 sati rada. Planiran je i neplanirani zastojod 1.200 sati.Izračunati:Stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvod-nje,Kmax,Kre,Kost,Stepen korišćenja kapaciteta ako se za osnovu uzima Kre, Kmax i Kopt koji iz-nosi 152.000 sati rada.48Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 49Zadatak br. 25Preduzeće je planiralo godišnju vrednost proizvodnje od 800.000 dinara. Ci-klus obrta ili broj dana vezivanja je 18. Utvrditi koliko je preduzeću potrebnoobrtnih sredstava i koliki je koeficijent obrtanja sredstava.Rešenje:Koeficijent obrta posmatranog preduzeća iznosi 20. Potrebna obrtna sredstvana osnovu datih parametara iznose 40.000 dinara.Zadatak br. 26Preduzeće „D“ je u toku jedne godine prosečno angažovalo obrtna sredstva uvisini od 150.000 dinara, a ostvarilo je vrednost proizvodnje od 900.000. Utvr-diti koeficijent obrta i prosečni broj dana vezivanja obrtnih sredstava.Rešenje:Na osnovu koeficijenta obrtaja može se utvrditi vreme obrta, i to:dana, što predstavlja broj dana vezivanja obrtnih sredstava.Zadatak br. 27Preduzeće je u toku jedne godine prosečno angažovalo obrtna sredstva u visi-ni od 240.000 dinara i ostvarilo vrednost proizvodnje od 960.000 dinara.Utvrditi koeficijent obrtanja i prosečni broj dana vezivanja obrtnih sredstava.Rešenje:4000.240

000.960==Ko606360360===KoTo6000.150000.900===AobVpKo000.4020000.800===KoVpAob2018360360===ToKo49Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 50Koeficijent obrta posmatranog preduzeća iznosi 4 i utvrđuje se na osnovuostvarene vrednosti proizvodnje i prosečno angažovanih obrtnih sredstava.Na osnovu poznatog koeficijenta obrta, moguće je utvrditi vreme obrta. U po-smatranom zadatku, broj dana vezivanja obrtnih sredstava je 90.

Zadatak br. 28Preduzeće za proizvodnju građevinskog materijala je za ostvareni ukupan pri-hod od 6.000.000 dinara u toku godine prosečno angažovalo obrtnih sredsta-va u iznosu od 600.000 dinara.Izračunati koeficijent obrta obrtnih sredstava i dužinu ciklusa obrta.Rešenje:.Zadatak br. 29Preduzeće planira da ostvari godišnji obim proizvodnje od 4.200.000 dinara.Na osnovu dosadašnjih iskustava, predviđa se da dužina ciklusa obrta traje 30dana. Izračunati potrebna obrtna sredstva i koeficijent obrta.Rešenje:.Zadatak br. 30Utvrditi potrebna obrtna sredstva ako preduzeće planira: vrednost godišnje po-trošnje predmeta rada 4.000.000 dinara, s prosečnim brojem dana vezivanjazaliha od 18 dana, vrednost nedovršene proizvodnje 2.400.000 dinara, savremenom obrta od 60 dana, zalihe gotovih proizvoda 1.200.000 dinara savremenom obrta od 30 dana, promet novčanih sredstava na žiro računu000.35012000.200.4===KoVpAob1230360360===ToKo3610360360,10000.600000.000.6====

==KoToAobUPKo.904360==To50Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 516.500.000 dinara sa vremenom obrta od 7 dana, avanse i potraživanja900.000 dinara, sa prosečno 30 dana vezivanja sredstava.Rešenje:UKUPNO15.000.0002217900.000Zadatak br. 31Utvrditi potrebna obrtna sredstva, ako se planira sledeća struktura potrošnje:■ predmeti rada300.000,00 dinara■ nedovršena proizvodnja170.000,00 dinara■ zalihe gotovih proizvoda100.000,00 dinara■ tekući račun500.000,00 dinara■ avansi i potraživanja700.000,00 dinara.Predviđeni su sledeći dani vezivanja:■ za predmete rada18 dana■ za nedovršenu proizvodnju60 dana■ za zalihe gotovih proizvoda30 dana■ za sredstva na tekućem računu obrt je7 dana■ za avanse i potraživanja30 dana.

Rešenje:Prosečno potrebna obrtna sredstva su 119.615,38 dinara, sa prosečnim danomvezivanja 24, i koeficijentom obrta 15.51Praktikum iz ekonomike poslovanjaRednibrojDelovi obVrednostočekivanogprometaToKoPotrebnaobrtnasredstva1Predmeti rada4.000.0001820200.0002Nedovršenaproizvodnja2.400.000606400.0003Zalihegot.proizvoda1.200.0003012100.0004Žiro račun6.500.000752125.0005Avansiipotraživanja900.000301275.000

Page 52KONTROLNA PITANJA1. Ekonomski značaj i uloga sredstava2. Naturalni i ekonomski oblici sredstava

3. Karakteristike i vrste osnovnih (trajnih) sredstava4. Izvori osnovnih sredstava5. Kapaciteti osnovnih sredstava6. Vrste vrednosti osnovnih sredstava7. Pojam i ekonomski značaj amortizacije8. Načini obračuna amortizacije9. Karakteristike i vrste obrtnih sredstava10. Kruženje (cirkulacija) obrtnih sredstava11. Koeficijent obrta obrtnih sredstava12. Trošenje i angažovanje sredstava13. Odnos angažovanja i trošenja sredstavaR.br.Vrsta obrtnihsredstavaVrednostočekivanogprometaTOKoPotrebnaobrtnasredstva1.Predmeti rada300.000,00182015.000,002.Nedovršenaproizvodnja170.000,0060628.333,333.Zalihe GP100.000,0030128.333,334.Tekući račun500.000,007529.615,385.Avansi ipotraživanja700.000,00301258.333,331.770.000,002415119.615,38

52Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Page 53

GLAVA VTROŠKOVI PREDUZEĆA I KALKULACIJE1. TROŠKOVI PREDUZEĆATroškovi predstavljaju vrednosni izraz utrošenih elemenata proiz-vodnje i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje.1.1. VRSTE TROŠKOVA (OPŠTA PODELA)1. TROŠKOVI RADA – vrednosni izraz utroška radne snage (ukalku-lisani lični dohoci radnika)2. TROŠKOVI PREDMETA RADA – vrednosni izraz utrošenih predme-ta rada u proizvodnji (troškovi sirovina, materijala)3. TROŠKOVI SREDSTAVA ZA RAD – vrednosni izraz utrošenih sred-stava za rad u procesu proizvodnje (amortizacija, troškovi osigura-nja, investiciono održavanje)4. TROŠKOVI TUĐIH USLUGA – vrednosni izraz tuđih usluga (tro-škovi PTT, troškovi električne energije).PODELA TROŠKOVA U ODNOSU NA OBIM PROIZVODNJEFIKSNI TROŠKOVIAPSOLUTNO FIKSNI TROŠKOVI – to su troškovi koji se ne menja-ju pri promeni obima proizvodnje ili obima delatnosti (troškovi amorti-zacije, troškovi osiguranja sredstava za rad).53Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 54RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVI – to su troškovi koji ostaju nepro-menljivi u ukupnom iznosu u pojedinim zonama poslovanja (troškovimaterijala za održavanje, troškovi tehničke kontrole).VARIJABILNI TROŠKOVIPROPORCIONALNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su troškovikoji se menjaju srazmerno promenama obima proizvodnje, odnosno ste-pena korišćenja kapaciteta (troškovi materijala za izradu, troškovi sred-stava za rad).DEGRESIVNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su promenljivi tro-škovi koji u ukupnom iznosu rastu sporije od porasta obima proizvodnjeili druge delatnosti (troškovi pogonske režije, troškovi uprave i prodaje).PROGRESIVNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su promenljivi tro-škovi koji u ukupnom iznosu rastu brže od porasta obima proizvodnje(prekomerno korišćenje kapaciteta i sredstava za rad).UKUPNI TROŠKOVI – predstavljaju zbir ukupnih fiksnih i ukup-nih varijabilnih troškova.UT = FT + VT

PROSEČNI TROŠKOVI su troškovi po jedinici proizvoda. Oni se iz-računavaju stavljanjem u odnos ukupnih troškova sa količinom proizvo-da (obim proizvodnje).t = UT / QPROSEČNI UKUPNI TROŠKOVI su zbir prosečnih varijabilnih tro-škova i prosečnih fiksnih troškova.ut = vt + ftKOEFICIJENT REAGIBILNOSTI TROŠKOVA pokazuje da li sutroškovi rasli brže ili sporije od porasta obima proizvodnje.Kr > 1 – troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje;Kr < 1 – troškovi rastu sporije od porasta obima proizvodnje;Kr = 0 – troškovi su konstantni.54Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 55Zadatak br. 32Izvršiti razvrstavanje sledećih troškova na direktne i indirektne troškove:1. materijal za izradu2. amortizacija (funkcionalni metod obračuna amortizacije)3. troškovi reprezentacije4. premije osiguranja5. utrošeni sitni inventar u pogonu6. lični dohoci radnika izrade.Rešenje:Izračunati odnos direktnih i indirektnih troškova.1. troškovi sirovina2.500 din.2. lični dohoci radnika izrade3.500 din.3. lični dohoci finansijske službe4.500 din.4. troškovi kancelarijskog materijala1.200 din.5. troškovi reprezentacije300 din.6. utrošena energija u pogonu1.200 din.7. troškovi nepovratne ambalaže800 din.8. premije osiguranja1.000 din.DIREKTNI TROŠKOVIINDIREKTNI TROŠKOVI– troškovi sirovina 2.500– LD fin. službe4.500

– LD radnika izrade 3.500– troškovi kanc. mat. 1.200– utr. en. u pogonu 1.200– troškovi repr.300– troškovi nep. amb. 800– premije osiguranja 1.000______________________________________________UTdir8.000UTind7.00055Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 56

FIKSNI TROŠKOVIAPSOLUTNO FIKSNI TROŠKOVIKARAKTERISTIKE1) Ukupni apsolutno fiksni troškovi (FT) su konstantni, ne menjajuse sa promenom obima proizvodnje.2) Apsolutno fiksni troškovi po jedinici proizvoda (ft) se menjaju uobrnutom smeru od smera kretanja obima proizvodnje.3) Koeficijent reagibilnosti apsolutno fiksnih troškova iznosi 0 (Kr = 0).Zadatak br. 33Preduzeće P ima ukupne apsolutno fiksne troškove u iznosu od 120.000 din.1) Tabelarno prikazati kretanje ukupnih troškova pri proizvodnji od 200, 400,600, 800 i 1.000 jedinica.2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimuproizvodnje.3) Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnjeod 200 na 400 jedinica.Rešenje:1)Obim proizvodnje % promenaUkupni fiksni troš.% promena(Q)(FT)(FT)200-120.000-400

100120.000060050120.000080033120.00001.00025120.00002)Obim proizvodnje % promenaApsolutno fiks.troš.% promena(Q)(povećanje)po jed. proiz. (ft)(smanjenje)200-600-40010030050600502003380033150251.0002512020ft = FT / Q56Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 573)Obim proizvodnjeUkupni fiksni troškovi(Q)(FT)200120.000400120.000___________________________________Q = 200FT = 0%Q = (400 / 200 – 1) * 100%FT = (120.000 / 120.000 – 1) * 100%Q = 100%%FT = 0%Kr = %FT / %Q = 0 / 100 = 0Kr = 0.Zadatak br. 34Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove u iznosu od 100.000 din.1) Tabelarno prikazati kretanje ukupnih fiksnih troškova pri proizvodnji od 100,200, 300, 400 i 500 jedinica.2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimuproizvodnje.3) Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnjeod 400 na 500 jedinica.RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVIKARAKTERISTIKE1. Ukupni relativno fiksni troškovi (FT) su konstantni, ne menjaju sesa promenom obima proizvodnje.2. Relativno fiksni troškovi po jedinici proizvoda (ft) sa povećanjemobima proizvodnje opadaju.Zadatak br. 35Pomoću metode najvišeg i najnižeg stepena zaposlenosti izvršiti razgraničenjerelativno fiksnih troškova na fiksnu i varijabilnu komponentu ako su poznati sle-deći podaci:57Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 58Vremenski periodObim proizvodnjeUkupni relat. fiksni troškoviI – III100

6.000IV – VI30014.000VII – IX40018.000X – XII20010.000.Rešenje:Stepen zaposlenosti Obim proizvodnjeUkupni relat. fiksni trošk.Najviši40018.000Najniži1006.000_____________________________________________________Q = 300FT = 12.000vt = FT / Q = 12.000 / 300 = 40vt = 40 din.Obim proizvodnje Ukup. relat. fiks. troš. Varijab. troš. Fiksni trošk.1006.0004.0002.00030014.00012.0002.00040018.00016.0002.00020010.0008.0002.000VT = vt * Q.Zadatak br. 36Izvršiti razgraničenje relativno fiksnih troškova na fiksnu i varijabilnu komponen-tu pomoću metode najvišeg i najnižeg stepena zaposlenosti ako su poznati sle-deći podaci:

Vremenski periodObim proizvodnjeUkupni relativno fiks. trošk.I – II10010.000III – IV14012.000V – VI12011.000VII – VIII18014.000IX – X20015.000XI – XII16013.000.58Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 59

VARIJABILNI TROŠKOVIProporcionalno varijabilni troškoviKARAKTERISTIKE1) Ukupni proporcionalno varijabilni troškovi (VTp) imaju isti trendpromena sa promenama obima proizvodnje,2) Proporcionalno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda (vtp) sukonstantni, bez obzira na promene obima proizvodnje,3) Koeficijent reagibilnosti troškova jednak je 1 (Kr = 1).Zadatak br. 37Preduzeće M je ostvarilo sledeći obim proizvodnje i varijabilnih troškova:Obim proizvodnje Varijabilni troškovi10030.00020060.00030090.000400120.000500150.000

600180.000.1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova.2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.3) Utvrditi stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 200na 300 jedinica.Rešenje:1)Obim proizvodnje% promenaVTp% promena100-30.000-20010060.0001003005090.0005040033120.0003350025150.0002560020180.0002059Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 602)Obim proizvodnje% promenavtp% promena100-

300-20010030003005030004003330005002530006002030003)Obim proizvodnje Proporcionalno varijabilni troškovi(Q)(VTp)20060.00030090.000_____________________________________________________∆Q = 100∆VTp = 30.000%∆Q = (300 / 200 – 1) * 100 %∆VTp = (90.000 / 60.000 – 1) * 100%∆Q = 50%%∆VTp = 50%Kr = %∆VTP / %∆Q = 50 / 50 = 1Kr = 1.Zadatak br. 38Preduzeće M je ostvarilo sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih tro-škova:Obim proizvodnje Varijabilni troškovi(Q)(VT)10010.000

20020.00030030.00040040.00050050.00060060.0001) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova.2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.60Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 613) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od500 na 600 jedinica.Degresivno varijabilni troškovi1) Ukupni degresivni varijabilni troškovi (VTdg) imaju sporiji trendporasta od povećanja obima proizvodnje – blago rastu,2) Degresivno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda (vtdg) opada-ju sa porastom obima proizvodnje,3) Koeficijent reagibilnosti troškova je manji od 1 (Kr < 1).Zadatak br. 39Preduzeće S raspolaže sledećim podacima o kretanju obima proizvodnje i va-rijabilnih troškova:Obim proizvodnje Varijabilni troškovi(Q)(VT)10010.00020016.00030022.00040028.00050033.00060037.0001) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova.2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.3) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od500 na 600 jedinica.Rešenje:

1)Obim proizvodnje% promena Degres. varij. troš. % promena(Q)VTdg100-10.000-20010016.000603005022.000384003328.000275002533.000186002037.0001261Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 622)Obim proizvodnje%promena Deg. VT po jed. pr. %promena(Q)(povećanje)vtdg(smanjenje)100-100-20010080

2030050739400337045002566660020626vtdg = VTdg / Q3)Obim proizvodnjeVTdg50033.00060037.000_____________________________________________________∆Q = 100∆VTdg = 4.000%∆Q = (600 / 500 – 1) * 100 %∆VTdg = (37.000 / 33.000 – 1) * 100%∆Q = 20%%∆VTdg = 12%Kr = %∆VTdg / %∆Q = 12% / 20% = 0,6Kr <1.Zadatak br. 40Preduzeće B raspolaže sledećim podacima o kretanju obima proizvodnje i va-rijabilnih troškova:Obim proizvodnje Varijabilni troškovi(Q)VT10010.00020014.00030019.000400

23.00050026.00060029.0001) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova.2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.62Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 633) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od500 na 600 jedinica.Progresivno varijabilni troškovi1) Ukupni progresivno varijabilni troškovi (VTpg) rastu brže od po-rasta obima proizvodnje,2) Progresivno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda rastu sa po-rastom obima proizvodnje,3) Koeficijent reagibilnosti troškova veći je od 1 (Kr > 1).Zadatak br. 41Preduzeće N ima sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova:Obim proizvodnje Varijabilni troškovi(Q)VT10010.00020022.00030036.00040052.00050070.00060090.0001) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova.2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.3) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od400 na 500 jedinica.Rešenje:1)Obim proizvodnje% promena Progr. varij. trošk. % promena(Q)VTpg100

-10.000-20010022.0001203005036.000644003352.000445002570.000356002090.0002963Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 642)Obim proizvodnje% promena Prog. VT po jed. pr. %promena(Q)vtpg100-100-2001001101030050120940033130

85002514086002015073)Obim proizvodnje Varijab. progres. troškovi(Q)VTpg40052.00050070.000_______________________________________∆Q = 100∆VTpg = 18.000%Q = (500 / 400 – 1) * 100%VTpg = (70.000 / 52.000 – 1) * 100%∆Q = 25%%∆VTpg = 35%Kr = %∆VTpg / %∆Q = 35% / 25% = 1,4Kr = 1,4 Kr > 1Zadatak br. 42Preduzeće X ima sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova:Obim proizvodnje Varijabilni troškovi(Q)VT10010.00020022.00030038.00040055.00050075.000600110.0001) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova.2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.64Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 653) Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnjeod 500 na 600 jedinica.Prosečni varijabilni troškoviZadatak br. 43Preduzeće M raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prosečnihproporcionalno varijabilnih, progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih tro-škova.Obim proizvodnje PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI(Q)proporcionalniprogresivnidegresivni1002022442002028323002030284002034225002042186002058161) Izračunati ukupne varijabilne troškove.2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih troškova pri promeni obimaproizvodnje od 500 na 600 jedinica.Rešenje:1)2)QVTpVTpg

VTdgVT50010.00021.0009.00040.00060012.00034.8009.60056.400Q vtpvtpg vtdg VTpVTpg VTdg VT100 2022442.000 2.2004.4008.6002002028324.000 5.6006.40016.000 3002030286.000 9.0008.40023.4004002034228.000 13.600 8.80030.400500 20421810.000 21.000 9.00040.00060020581612.000 34.800 9.60056.40065Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 66∆Q = 100 ∆VTp = 2.000 ∆VTpg = 13.800 ∆VTdg = 600 ∆VT = 16.400%∆Q=20% %∆VTp=20% %∆VTpg=66% %∆VTdg=7% %∆VT=41%Koeficijent reagibilnosti proporcionalno varijabilnih troškovaKr = %∆VTp / %∆Q = 20% / 20% = 1Kr = 1Koeficijent reagibilnosti progresivno varijabilnih troškovaKr = %∆VTpg / %∆Q = 66% / 20% = 3,3Kr = 3,3 Kr > 1Koeficijent reagibilnosti degresivno varijabilnih troškovaKr = %∆VTdg / %∆Q = 7% / 20% = 0,35Kr = 0,35 Kr < 1Koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih troškovaKr = %∆VT / %∆Q = 41% / 20% = 2,1Kr = 2,1 Kr > 1Zadatak br. 44Preduzeće D raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prosečnihproporcionalnih, progresivnih i degresivnih varijabilnih troškova.Obim proizvodnje PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI(Q)proporcionalniprogresivnidegresivni100102018200102415300103012400103510500104396001056

81) Izračunati ukupne varijabilne troškove.2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih varijabilnih troškova pripromeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.66Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 67UKUPNI TROŠKOVIUT = FT + VTFT = ft * Q VT = vt * QZadatak br. 45Izračunati ukupne troškove preduzeća za obime proizvodnje od 200, 400,600, 800, 1.000 i 1.200 jedinica ako fiksni troškovi iznose 8.000 din. a vari-jabilni troškovi po jedinici proizvoda 20 din.Rešenje:UT = FT + VTFT = 8.000 din.vt = 20 din.VT = vt * QUT = FT + (Q * vt)UT200 = 8.000 + (200 * 20) = 8.000 + 4.000 = 12.000UT400 = 8.000 + (400 * 20) = 8.000 + 8.000 = 16.000UT600 = 8.000 + (600 * 20) = 8.000 + 12.000 = 20.000UT800 = 8.000 + (800 * 20) = 8.000 + 16.000 = 24.000UT1.000 = 8.000 + (1.000 * 20) = 8.000 + 20.000 = 28.000UT1.200 = 8.000 + (1.200 * 20) = 8.000 + 24.000 = 32.000Zadatak br. 46Izračunati ukupne troškove preduzeća za obime proizvodnje od 100, 200,300, 400, 500 i 600 jedinica ako fiksni troškovi iznose 4.000 din. a varijabil-ni troškovi po jedinici proizvoda 15 din.PROSEČNI TROŠKOVIut = ft + vtft = FT / Q vt = VT / Q67Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 68Zadatak br. 47Izračunati prosečne troškove preduzeća pri obimu proizvodnje od 100, 200,300, 400, 500 i 600 jedinica ako fiksni troškovi iznose 20.000 din. a varija-bilni troškovi po jedinici proizvoda su 120 din.Rešenje:ut = ft + vtFT = 20.000 din.

vt = 120 din.ft = ft / Qft100 = 20.000 / 100 = 200ft200 = 20.000 / 200 = 100ft300 = 20.000 / 300 = 67ft400 = 20.000 / 400 = 50ft500 = 20.000 / 500 = 40ft600 = 20.000 / 600 = 33ut = ft + vtut100 = 120 + 200 = 320ut200 = 120 + 100 = 220ut300 = 120 + 67 = 187ut400 = 120 + 50 = 170ut500 = 120 + 40 = 160ut600 = 120 + 33 = 153Zadatak br. 48Izračunati prosečne troškove preduzeća pri obimu proizvodnje od 100, 300,500, 700, 900 jedinica ako fiksni troškovi iznose 30.000 din. a varijabilni tro-škovi po jedinici proizvoda su 40 din.Zadatak br. 49Preduzeće B ima sledeće kretanje obima proizvodnje i troškova poslovanja:68Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 69Obim proizvodnjeUkupni fiksni troš. Varij. trošk. po jed. proizvoda(Q)FTvt20030.0003040030.0003060030.0003080030.000301.00030.000301.20030.000

301) Izračunati ukupne troškove preduzeća za svaki obim proizvodnje.2) Izračunati prosečne troškove preduzeća za svaki obim proizvodnje.Rešenje:1)UT = FT + VTUT = FT + (Q * vt)UT200 = 30.000 + (200 * 30) = 30.000 + 6.000 = 36.000UT400 = 30.000 + (400 * 30) = 30.000 + 12.000 = 42.000UT600 = 30.000 + (600 * 30) = 30.000 + 18.000 = 48.000UT800 = 30.000 + (800 * 30) = 30.000 + 24.000 = 54.000UT1.000 = 30.000 + (1.000 * 30) = 30.000 + 30.000 = 60.000UT1.200 = 30.000 + (1.200 * 30) = 30.000 + 36.000 = 66.0002)ut = ft + vtft = FT / Qft200 = 30.000 / 200 = 150ft400 = 30.000 / 400 = 75ft600 = 30.000 / 600 = 50ft800 = 30.000 / 800 = 38ft1.000 = 30.000 / 1.000 = 30ft1.200 = 30.000 / 1.200 = 25ut = ft + vt69Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 70ut200 = 150 + 30 = 180ut400 = 75 + 30 = 105ut600 = 50 + 30 = 80ut800 = 38 + 30 = 68ut1.000 = 30 + 30 = 60ut1.200 = 25 + 30 = 55DINAMIKA TROŠKOVA I PRIHODA PREDUZEĆAMRTVA TAČKA RENTABILITETAKada su ukupni prihodi preduzeća veći od ukupnih rashoda, tadapreduzeće ostvaruje dobitak.UP > UR = DKada su ukupni troškovi preduzeća veći od ukupnih prihoda, tadapreduzeće ostvaruje gubitak.UT > UP = GKada su u preduzeću ukupni prihodi jednaki ukupnim troškovima,tada preduzeće posluje na rentabilnoj nuli – mrtva tačka rentabiliteta.UP = UT = 0 (MTR)I. OBIM PROIZVODNJE NA KOME SE OSTVARUJEMRTVA TAČKA RENTABILITETAQMTR = FT / (c – vt)

Zadatak br. 50Preduzeće M ima ukupne fiksne troškove od 100.000 din., varijabilne troško-ve po jedinici proizvoda od 20 din., a prodajna cena po jedinici proizvoda iz-nosi 30 din.Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.Rešenje:QMTR = FT / (c – vt)FT = 100.000 din.vt = 20 din.70Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 71Cq = 30 din.QMTR = 100.000 / (30 – 20) = 100.000 / 10QMTR = 10.000 kom.Preduzeće posluje na pozitivnoj nuli (MTR) pri obimu proizvodnje od 10.000jedinica.Zadatak br. 51Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove od 60.000 din., varijabilni troškovi pojedinici proizvoda iznose 50 din., a prodajna cena proizvoda je 80 din.Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.II. UKUPAN PRIHOD ZA POSLOVANJE NA POZITIVNOJ NULI (MTR)UPMTR = (UP * FT) / (UP – VT)Zadatak br. 52Preduzeće N planira da u narednoj godini ostvari ukupan prihod od 80.000din. Planirani troškovi poslovanja iznose 60.000 din., od čega fiksni troškovi20.000 din., a varijabilni troškovi su 40.000 din.Koliki najmanji ukupan prihod preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bezgubitka?Rešenje:UPMTR = (UP * FT) / (UP – VT)UP = 80.000 din.FT = 20.000 din.VT = 40.000 din.UPMTR = (80.000 * 20.000) / (80.000 – 40.000)UPMTR = 40.000 din.Preduzeće treba da ostvari najmanji ukupan prihod od 40.000 din. da bi po-slovalo bez gubitka (na MTR).71Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 72Zadatak br. 53Preduzeće D planira da u narednoj godini ostvari ukupan prihod od 100.000din., uz troškove poslovanja od 80.000 din. Od toga fiksni troškovi iznose30.000 din. i varijabilni troškovi od 50.000 din.

Koliko najmanji ukupan prihod treba da ostvari preduzeće da bi poslovalo bezgubitaka?III. STEPEN ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETANA KOME SE OSTVARUJE MRTVA TAČKA RENTABILITETAKka = (Qplan / Qmax) * 100Kka = (Qmtr / Qmax) * 100Zadatak br. 54Preduzeće M planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 3.000 jedinicai ukupan prihod od 120.000 din. Pri tome, fiksni troškovi treba da iznose40.000 din., a varijabilni troškovi 60.000 din.Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet iznosi3.200 jedinica.Rešenje:1)Qmtr = FT / (c – vt)FT = 40.000 din.VT = 60.000 din.UP = 120.000 din.Q = 3.000 din.c = UP / Q = 120.000 / 3.000c = 40 din.vt = VT / Q = 60.000 / 3.000vt = 20 din.Qmtr = 40.000 / (40 – 20) = 40.000 / 20Qmtr = 2.000 kom.Preduzeće posluje bez gubitka pri proizvodnji od 2.000 jedinica.72Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 732)Kka = (Qplan / Qmax) * 100Kka = (3.000 / 3.200) * 100Kka = 94 %Kka = (Qmtr / Qmax) * 100Kka = (2.000 / 3.200) * 100Kka = 63%Zadatak br. 55Preduzeće H planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 5.000 komadai ukupan prihod od 200.000 din. Pri tome, ukupni fiksni troškovi treba da izno-se 60.000 din., a ukupni varijabilni troškovi 120.000 din.1) Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.2) Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet predu-zeća iznosi 5.500 jedinica.Zadatak br. 56Preduzeće Z planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 30.000 jedi-

nica i ukupan prihod od 900.000 din. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvo-vati sa 40%, a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi prodajne cene proizvoda.Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 32.000 jedinica. Izračunati:1) obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta;2) stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta;3) ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.Rešenje:1)Qmtr = FT / (c – vt)Q = 30.000 kom.UP = 900.000 din.ft = 40% (Cq)vt = 50% (Cq)Qmax = 32.000 jed.c = UP / Q73Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 74c = 900.000 / 30.000c = 30 din.ft = (40 * 30) / 100vt = (50 * 30) / 100ft = 12 din.vt = 15 din.FT = ft * QVT = vt * QFT = 12 * 30.000VT = 15 * 30.000FT = 360.000 din.VT = 450.000 din.Qmtr = FT / (c – vt)Qmtr = 360.000 / (30 – 15) = 360.000 / 15Qmtr = 24.000 kom.2)Kka = (Qplan / Qmax) * 100Kka = (30.000 / 32.000) * 100Kka = 94%Kka = (Qmtr / Qmax) * 100Kka = (24.000 / 32.000) * 100Kka = 75%3)UPmtr = (UP * FT) / (UP – VT)UPmtr = (900.000 * 360.000) / (900.000 – 450.000)UPmtr = 32.400.000 / 45UPmtr = 720.000 din.Zadatak br. 57

Preduzeće V planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 20.000 jedi-nica i ukupan prihod od 800.000 din. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvo-vati sa 25%, a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi prodajne cene proizvoda.Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 36.000 jedinica.Izračunati:1) obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta;2) stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta;3) ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitaka.74Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 75

5.2. TROŠKOVI TRGOVINSKOG PREDUZEĆAZa razliku od proizvodnih preduzeća, gde je ključni element anali-za troškova proizvodnje, u trgovinskim peduzećima naglasak se stavlja naobim prometa, odnosno prodaje.Obim prodaje je direktno povezan sa profitabilnošću trgovinskogpreduzeća. Sa aspekta upravljanja i procesa donošenja odluka, veoma jebitno sagledati nivo prodaje i troškove proizašle iz tog nivoa. Analizatroškova sa tog aspekta bitan je parametar u definisanju asortimana ro-be i, sa druge strane, marketing aktivnosti preduzeća.Bruto marža u trgovinskom preduzeću predstavlja meru njegoveefikasnosti. Bruto marža predstavlja razliku između ostvarenog prome-ta i troškova nabavke. Bruto marža se često naziva i bruto profit (Lovre-ta, 1995).bruto maržaStopa bruto marže = ——————————— * 100neto prometStopa bruto marže zavisi od većeg broja faktora, a pre svega odasortimana robe u trgovinskom preduzeću. Tipičan primer za to jesu ra-zne forme diskonta (Maxi diskont, Rodić diskont itd.), gde se prodaje ro-ba široke potrošnje, a konkurencija je izuzetno jaka, te se teži formiranjuniže marže, uz istovremeno zadovoljavanje većeg broja potrošača.Tipični troškovi za trgovinska preduzeća su troškovi nabavke robe,troškovi promocije, troškovi zarada zaposlenih, troškovi servisiranja itd.Troškovi u trgovinskom ili uslužnom preduzeću pokrivaju se izukupno realizovanog prometa, odnosno ukupnih prihoda preduzeća.Profitna marža označava odnos neto profita i neto prometa.neto profitneto profitna marža = ——————————— * 100neto prometProfitna marža obuhvata više varijabli, kao što su:1

■ jedinična cena proizvoda,■ broj komada datog proizvoda,■ nabavna cena po jedinici proizvoda i■ operativni troškovi.75

Praktikum iz ekonomike poslovanja1 Prof. dr Stipe Lovreta, Trgovinski menadžment, EF, Beograd, 1995, str. 196

Page 76Jedinična cena predstavlja cenu po kojoj preduzeće prodaje nekiproizvod. Jedinična cena se utvrđuje kalkulacijom i odraz je politike cena,asortimana i ukupne prodajne politike nekog preduzeća.Nabavna cena predstavlja cenu proizvoda po kojoj je trgovinskopreduzeće izvršilo nabavku datog proizvoda sa pripadajućim zavisnimtroškovima. Nabavna cena u odnosu na prodajnu cenu u praksi varira iz-među 60% i 80%, u zavisnosti od vrste proizvoda, proizvodnog asortima-na preduzeća, kao i prodajne politike preduzeća.Operativni troškovi mogu imati karakter: fiksnih, varijabilnih i re-lativno fiksnih troškova. Zakupnine i amortizacija spadaju u fiksne ope-rativne troškove. Troškovi propagande i promocije spadaju u troškove va-rijabilnog karaktera. U relativno fiksne troškove spadaju troškovi: zapo-slenih u prodaji, administrativnog osoblja, održavanja i dr.Zadatak br. 58Preduzeće xy ostvarilo je neto promet u visini od 20 mil. dinara, a troškovi na-bavke su 15 mil. dinara. Kolika je bruto marža i stopa bruto marže?Rešenje:Bruto marža = 20.000.000 – 15.000.000 = 5.000.000 dinarabruto maržaStopa bruto marže = ——————————— * 100neto promet5.000.000Stopa bruto marže =—————————- *100 = 25%20.000.000Preduzeće je ostvarilo 25% stopu bruto marže.Zadatak br. 59Trgovinsko preduzeće je nabavilo 20 komada frižidera po ceni od 20.000 di-nara i 10 zamrzivača po ceni od 25.000 dinara. Kalkulacijom je utvrdilo pro-dajnu cenu u visini od 25.000 dinara za frižidere, a 29.000 dinara za zamr-zivače. Utvrditi bruto maržu i neto profitnu maržu ako se zna da su operativnii interesni troškovi za frižidere iznosili 30.000 dinara, a za zamrzivače 20.000dinara. Porez na promet je obračunat po stopi od 20 %.Rešenje:Preduzeće je po osnovu prodaje frižidera ostvarilo neto profitnu stopu 11,67 %,sa bruto maržom od 100.000 dinara, a na osnovu prodaje zamrzivača 5,7576Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 77% neto profitnu stopu, sa bruto maržom 40.000 dinara. Prikaz dobijenih rezul-tata je dat u tabeli.Zadatak br. 60Trgovinsko preduzeće je nabavilo 20 komada televizora po ceni od 15.000,00

dinara i 40 DVD plejera po ceni od 4.000,00 dinara. Kalkulacijom je utvrdilo pro-dajnu cenu u visini od 20.000,00 dinara za televizore, a 8.000,00 dinara zaDVD plejere. Utvrditi bruto maržu i neto profitnu maržu ako se zna da su opera-tivni i interesni troškovi za televizore iznosili 40.000,00 dinara, a za DVD plejere60.000,00 dinara. Porez na promet je obračunat po stopi od 10 %.Rešenje:Zadatak br. 61Izvršiti klasifikaciju troškova trgovinskog preduzeća A na fiksne,varijabilne i re-lativno fiksne troškove i utvrditi stopu bruto marže. Dati su sledeći podaci:neto promet25.000.000, 00 dinaratroškovi nabavke18.000.000,00 dinaraoperativni troškovi5.000.000,00 dinaraplate komercijalista2.500.000,00 dinaraplate administracije500.000,00 dinarazakupnina800.000,00 dinarareklama1.000.000,00 dinaraamortizacija200.000,00 dinara.Nazivproizvodabrojkomadajedinična cenaprodajetroškovinabavke(2*5)jediničnacenanabavkeneto promet(2*3)bruto marža(6-4)operativnitroškovineto profitpre poreza(7-8)NETOPROFITporez (9-10)netoprofitnamarža(10/6)123456789101112Frižider2025.000,00400.000,0020.000,00500.000,00100.000,0030.000,0070.000,0058.333,3311.666,6711,67%Zamrzivač 1029.000,00250.000,0025.000,00290.000,0040.000,0020.000,0020.000,0016.666,673.333,335,75%

UKUPNO650.000,0 0 790.000,00140.000,0050.000,0090.000 ,0075.000,0015.000,00

77Praktikum iz ekonomike poslovanjaNazivBr.kom.PcTr. nab. NcNetoprometBrutomaržaOp. tr.Netoprof. preporezaNeto profit PorezNetoprof.marža1234 (2*5)56 (2*3) 7 (6-4)89 (7-8) 10 (9/1,1) 11 (9-10)12(10/6)TV20 20.000 300.000 15.000 400.000 100.000 40.000 60.000 54.545,45 5.454,55 13,64%DVD40 8.000 160.000 4.000 320.000 160.000 60.000 100.000 90.909,09 9.090,91 28,41%Ukupno460.000720.000 260.000 100.000 160.000 145.454,54 14.545,46(9/1,2)

Page 78Plate komercijalista su utvrđene u 40 % fiksnog dela, a 60 % u zavisnosti odostvarenog prometa.Plate administracije se formiraju: 80 % fiksnog dela, 20 % u zavisnosti od pro-meta.Rešenje:Zadatak br. 62Sa podacima iz prethodnih zadatka izračunati: stopu varijabilnog troška, stopumarginalnog dobitka i prelomnu tačku rentabilnosti.Rešenje:Stopa varijabilnog troška je jednakavarijabilni trošakstopa varijabilnog troška= ————————————————- *100neto promet2.600.000,00stopa varijabilnog troška= ——————————————— *100 = 10,4%25.000.000,00Stopa marginalnog dobitka = stopa bruto marže – stope varijabilnog troškaStopa marginalnog dobitka = 28 % – 10,4 % = 17, 6%klasifikovanje

OPISPRIRODATROŠKAfiksnivarijabilni UKUPNONETO PROMET25.000.000,00TROŠKOVI NABAVKE18.000.000,00BRUTO MAR A7.000.000,00OPERATIVNI TROŠKOVI2.400.000,00 2.600.000,005.000.000,00Plate komercijalistaRF1.000.000,00 1.500.000,002.500.000,00Plate administracijeRF400.000,00100.000,00500.000,00Troškovi zakupnineF800.000,00 800.000,00Troškovi reklameV1.000.000,001.000.000,00Troškovi amortizacijeF200.000,00 200.000,00NETO PROFIT PRE TAKSI2.000.000,00POREZ 333.333,33NETO PROFIT 1.666.666,67NETO PROFITNA MARŽA 6,67%STOPA BRUTO MARŽE 28,00%78Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 79fiksni trošakPrelomna tačka rentabilnosti = —————————————————————-stopa marginalnog dobitka2.400.000,00Prelomna tačka rentabilnosti = ——————————————- = 13.636.363,6417,6 %Stopa marginalnog dobitka označava procentualni deo prometa koji služi zapokriće fiksnih troškova i realizaciju neto profita.Prelomna tačka rentabilnosti označava tačku na kojoj preduzeće ne ostvarujeni dobit ni gubitak, odnosno promet trgovinskog preduzeća treba da je iznadprelomne tačke rentabilnosti kako bi preduzeće ostvarilo profit.

5.3. METODE KALKULACIJEPojam kalkulacije potiče od latinske reči calculatio, što znači pred-račun, sračunavanje, proračun. Kalkulacija predstavlja sistematski pregledtroškova i drugih stavki koje, zajedno sa troškovima, čine strukturu pro-dajne cene proizvoda: troškovi materijala za izradu, troškovi rada izrade,amortizacija, pogonska režija, upravno-prometna režija, dobitak, prodaj-na cena (Kukoleča, 1990, Leksikon).Po svojoj suštini, kalkulacija predstavlja obračunski postupak utvrđiva-nja cene koštanja, odnosno raspoređivanja troškova na mesto i nosiocetroškova (proizvode). Samo utvrđivanje cene po jedinici proizvoda podra-zumeva odgovarajuće knjigovodstvene i vanknjigovodstvene postupke.Knjigovodstveni postupak obuhvata preuzimanje nastalih troškovaevidentiranih u finansijskom knjigovodstvu, kao i preuzimanje rezultatanosilaca troškova, evidentiranih u pogonskom knjigovodstvu.Forma troškova, po klasama od 0 do 9, ne zadovoljava formu kalku-lacije, pa je stoga potrebno pregrupisavanje pojedinih kategorija troško-va za potrebe kalkulacije. Pogonsko knjigovodstvo, pravilno postavljeno,predstavlja dobar izvor podataka za potrebe izrade kalkulacija. U pogon-skom knjigovodstvu troškovi su alocirani na mesto nastanka troška, pa jenjihovo vezivanje za proizvod olakšano.Problem alokacije troškova za mesto i nosioce nastaje i kod moguć-nosti direktnog vezivanja. Pojedine troškove je moguće direktno vezati zanosioce troškova proizvoda, kao što su troškovi osnovnog materijala i tro-škovi zarada u proizvodnji. Međutim, jedan deo troškova nemoguće je di-rektno vezati za određeni proizvod, već se oni vezuju za više nosilaca. Sto-79Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 80ga je neophodno izvršiti njihovu alokaciju na nosioce prema određenomključu, koji je, najčešće, utvrđen prema nekom direktnom trošku. Troško-vi koji se ne mogu direktno vezati za nosioce, indirektni troškovi, su:troškovi uprave i prodaje, troškovi zarada zaposlenih van proizvodnjeitd.Svrha izrade kalkulacija jeste alokacija troškova na mesta i nosioce,a krajnji rezultat jeste prodajna cena. Utvrđivanje prodajne cene putemkalkulacije sa sobom povlači niz implikacija, te je krajnju cenu neophod-no formirati na osnovu troškova koji ulaze u cenu koštanja, ali i uticajai zakonitosti tržišta.Druga dimenzija kalkulacije jeste njen značaj u procesu racionaliza-cije upravljanja. Adekvatno sagledavanje svih nastalih troškova i bilansi-ranje rashoda i prihoda pružaju mogućnost usaglašavanja parcijalnih re-zultata: fizičkog obima proizvodnje, ostvarenih prihoda i, na kraju, dobi-ti. U procesu planiranja i kontrole uloga kalkulacije je nemerljiva, jer kal-kulacija omogućava usaglašavanje pomenutih parcijalnih rezultata.Osim osnovne podele kalkulacija na pretkalulacije, međukalkulaci-

je i naknadne kalkulacije, postoji i podela na:■ divizionu kalkulaciju,■ dodatnu kalkulaciju,■ kalkulaciju vezanih proizvoda i■ kalkulaciju ekvivalentnih brojeva.Ove metode kalkulacije se razlikuju po osnovu metode obračuna, au zavisnosti od uslova i načina proizvodnje.DIVIZIONA KALKULACIJADiviziona kalkulacija se primenjuje kod homogene proizvodnje, ado cene koštanja se dolazi uprosečavanjem troškova za posmatrani obra-čunski period.Zadatak br. 63Utvrditi cenu koštanja proizvoda, ako se zna da je u posmatranom periodu pro-izvedeno 180.000 jedinica istog proizvoda, a nastali troškovi iznose5.400.000 dinara.Rešenje:Ck = Ukupni troškovi / Obim proizvodnjeCk= 5.400.000,00 / 180.000 = 30 dinara po jedinici proizvoda80Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 81Zadatak br. 64Utvrditi cenu koštanja proizvoda „ab“ ako su troškovi direktnog materijala200.000 dinara, troškovi prerade 300.000 dinara, završena proizvodnja7000 jedinica, a nedovršena proizvodnja 3.000 jedinica.Rešenje:S obzirom da proizvodnja nije završena, odnosno troškovi prerade se alocira-ju samo na gotove proizvode, pri izradi kalkulacije neophodno je voditi računao alokvetnom delu zaliha nedovršene proizvodnje. Stepen završenosti nedovr-šene proizvodnje na kraju meseca iznosi 25%. Obračunski postupak utvrđiva-nja cene koštanja izgledao bi ovako:1. Ukupan broj jedinica proizvoda10.000 jed.2. Troškovi direktnog materijala10.000 x 1 = 10.000 jed.3. Troškovi preradea) završena proizvodnja7.000 x 1 = 7.000 jed.b) nedovršena proizvodnja3.000 x1/4= 750 jed.U K U P N O:7.750 jed.Ck = (iznos troškova direktnog materijala / broj jedinica proizvoda + iznos tro-škova prerade / broj jedinica proizvoda)Ck = (200.000/10.000 + 300.000 / 7.750) = 20,00+38,71= 58,71 dinaraDakle, kod divizione kalkulacije, neophodno je voditi računa o ta-

kozvanim tranzitornim efektima zaliha nedovršene proizvodnje. Ukolikose u cenu koštanja uključe i troškovi koji se još realno nisu vezali za no-sioce (kao što je slučaj sa troškovima prerade još nezavršenih proizvoda),cena koštanja je pogrešno utvrđena i dovodi u zabludu. U našem Zadat-ku br. vidi se da su se ukupni troškovi alocirali na sve proizvode, bez ob-zira što proces prerade nad određenim brojem jedinica nije završen i tro-škovi su nastali samo za deo završenih proizvoda, cena koštanja bi bila 50dinara i ne bi odgovarala realnoj ceni koštanja.ParametriIznostroškovaBrojjedinicaCenakoštanjapo jediniciproizvodaTroškovi direktnog materijala200.000,0010.00020,00Troškovi prerade300.000,007.75038,71Cena koštanja proizvoda58,7181Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 82KALKULACIJA EKVIVALENTNIH BROJEVAKalkulacija ekvivalentnih brojeva primenjuje se u proizvodnji proiz-voda koji su slični po poreklu materijala od kojeg se izrađuju, ili se pakproizvode na istim proizvodnim linijama, ali su različitih spoljnih karak-teristika. Ova kalkulacija se vezuje za masovnu proizvodnju.Zadatak br. 65U preduzeću X proizvedene su tri vrste proizvoda: stolice (1.200 komada),stolovi (600 komada) i regali (300 komada). Njihovi troškovi po jediniciproizvoda se odnose 1:2:3. Izračunati cenu koštanja po vrstama proizvoda akoukupni troškovi proizvodnje za sve tri vrste proizvoda iznose 1.000.000 dinara.Rešenje:Obračun cene koštanja započinje određivanjem ekvivalentnih brojeva. Nabazi ekvivalentnih brojeva dolazi se do uslovne jedinice, tačnije do svođenja nazajedničku jedinicu. Deljenjem ukupnih troškova brojem uslovnih jedinica, dobi-jamo cenu koštanja uslovne jedinice, a kad nju pomnožimo sa količinom poje-dinačnog uslovnog proizvoda, dobićemo trošak po konkretnom proizvodu.Ukoliko dobijeni trošak podelimo sa stvarnom pojedinačnom količinom,utvrdićemo cenu koštanja po jedinici proizvoda.U datom zadatku cena koštanja stolice je 303,03 dinara, stola 606,06 dinara,a regala 909,09 dinara.

KALKULACIJA VEZANIH PROIZVODAKalkulacija vezanih proizvoda se primenjuje u proizvodnji u kojoj sejednim tehnološkim postupkom iz iste sirovine dobija više proizvoda zatržište (klanice, prerada koža i sl.). Kod kalkulacije vezanih proizvoda82Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacijeUT =1.000.000Vrstaproizvoda1Q2Normativtroškova3Ekvivalentanbroj4 = 2*3Visinatroška poe.br.(UT/ ΣE.br.)5UT6 = 4*5Ck7 = 6/2stolica1.20011.200303,03363.636,36303,03sto60021.200303,03363.636,36606,06regal3003900303,03272.727,27909,09U K U P N O3.3001.000.000,00

Page 83

identifikuje se glavni proizvod i nusproizvod koji se u tehnološkom pro-cesu dobija.Zadatak br. 66Utvrditi cenu koštanja proizvodnje rakije i destilata od rakije, kao nusproizvoda.Destilacijom je dobijeno 10.000 litara rakije i 2.000 litara destilata. Troškovi susledeće strukture:■troškovi materijala za izradu glavnog proizvoda su 200.000 dinara,■troškovi materijala za izradu nusproizvoda 2.000 dinara,■troškovi zarada izrade glavnog proizvoda 100.000 dinara,■troškovi zarada izrade nusproizvoda 2.000 dinara,■opšti troškovi proizvodnje glavnog proizvoda 120.000 dinara,■opšti troškovi proizvodnje nusproizvoda 1.000 dinara,■dodatni troškovi prerade nusproizvoda 5.000 dinara,■troškovi prodaje glavnog proizvoda su 20.000 dinara, a troškovi prodajenusproizvoda 3.000 dinara,■prodajna cena nusproizvoda 20 dinara.83Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 84Rešenje:a) troškovi proizvodnje glavnog proizvoda TpgpTpgp = Troškovi materijala+ troškovi zarada+opšti troškoviTpgp = 200.000+100.000+120.000 = 420.000b) troškovi proizvodnje nuzproizvoda TpnpTpnp = troškovi materijala Np+troškovi zarada Np+ Opšti troškovi NpTpnp = 2.000+2.000+1.000 = 5.000c) Pv-Prodajna vrednost NpPv = 20 dinara * Qnp = 20 * 2.000 = 40.000 dinarad) Pretpostavljenji dobitak 15 % = 40.000 *,015 = 6.000e) Bruto marža Np = Pretpostavljeni dobitak Np + troškovi prodaje NpBruto marža Np = 6.000 + 3.000 = 9.000 dinaraf) Neto vrednost Np = Pv Np – Bm Np = 40.000 – 9.000 = 31.000ElementiGlavni proizvod Nuzproizvod1.troškovi materijala izrade200.000,00 2.Troškovi zarada izrade100.000,00 3.opšti troškovi proizvodnje120.000,00

4. S V E G A PROIZVODNJA420.000,00 5. Prodajna vrednost nuzproizvoda40.000,006.Bruto marža 9.000,00a.pretpostavljeni dobitak 15% 6.000,00b.troškovi prodaje i upravljanja20.000,003.000,007.neto vrednost nuzproizvoda 5-631.000,008.Umanjenje za troškove dodatne prerade 5.000,00a.materijal izrade 2.000,00b. Troškovi zarad 2.000,00c.opšti troškovi 1.000,009.vrednost nuzproizvoda za umanjenjenjetroškova glavnog proizvoda26.000,0026.000,0010. Troškovi glavnog proizvoda 4+6b-9414.000,0011.troškovi dodatne prerade nuzproizvoda 5.000,0012. Troškovi nuzproizvoda 7-8+1131.000,0013.proizvedena količina10.000,002.000,0014.Cena koštanja41,4015,5084Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 85g) Vrednost Np za umanjenje troškova Gp = Nv Np – TpNp = 31.000-5.000= 26.000h) Troškovi glavnog proizvoda = Tpgp +trprodaje gp - vrednost Np za uman-jene troškova Gp = 420.000+20.000-26.000 = 414.000 dinarai) Ck gp- Cena koštanja glavnog proizvoda = Troškovi Gp / QgpCk gp = 414.000 / 10.000 = 41,40 dinaraj) Troškovi Np –Tnp = Nvnp -Umanjenje za troškove dodatne prerade Np+Troškovi dodatne prerade Np = 31.000 - 5.000+5.000 = 31.000Cknp = Tnp / Q np = 31.000 / 2.000 = 15,50 dinaraDODATNA KALKULACIJAU slučaju diversifikovanosti proizvodnog procesa, proizvodnje pospecijalnoj narudžbini i slično, primenjuje se metod dodatne kalkulacije.U dodatnoj kalkulaciji se pojedini troškovi direktno vezuju za radne na-loge, a alociranje opštih troškova se vrši putem stope dodatka.U direktne troškove ubrajamo: troškove materijala za izradu, troško-

ve direktnog rada (zarada radnika u proizvodnji), posebne troškove pro-izvodnje i sl.U indirektne troškove ubrajamo troškove prodaje, opšte troškoveproizvodnje, troškove administracije i sl.Zadatak br. 67Metodom dodatne kalkulacije utvrditi cenu koštanja proizvoda A, B i C.Kao kriterijum raspodele indirektnih troškova uzimaju se troškovi zarada, izradei utrošenog materijala. Opšti troškovi izrade iznose 80.000 dinara, dok opštitroškovi uprave i prodaje iznose 120.000 dinara85Praktikum iz ekonomike poslovanjaVrstaproizvodaObimproizvodnje(Q)VrednostutrošenogmaterijalaDirektnitroškovizaradaUkupni direktnitroškoviA1.500120.00022.000142.000B5.500100.00040.000140.000C2.300130.00065.000195.000U k u p n o9.300350.000127.000477.000

Page 86Rešenje:VARIJANTA Ia. utvrđivanje odnosa direktnih troškova prema indirektnimključ za indirektne troškove = 100 * (opšti troškovi izrade + troškovi uprave i prodaje) /ukupni direktni troškovi = 100 * (200.000 / 477.000) = 0,419287 * 100 = 41,93 %b. izrada

VARIJANTA IIa. ključ raspodele – obim proizvodnjeključ raspodele = ukupni opšti troškovi / obim proizvodnje =200.000 / 9.300 = 21,50538b. izradaIz priloženih varijanti da se zaključiti da, u slučaju kada se koriste ukupni direkt-ni troškovi kao ključ za raspodelu indirektnih troškova, tada proizvodi sa većimdirektnim troškovima snose i veći teret indirektnih troškova (varijanta I). I obrnu-to, kada se kao ključ raspodele uzima obim proizvodnje, tada najveći deo in-direktnih troškova snosi proizvod sa najvećom proizvodnjom.Posmatrajući ove dve varijante, može se konstatovati da od samog izbora vari-jante i ključa za raspodelu zavisi krajnja cena koštanja proizvoda. Stoga, priodabiru ključa prethodno treba analizirati sve relevantne faktore koji mogu uti-86Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacijeObimproizvodnje(Q)VrednostutrošenogmaterijalaDirektnitroškovizaradaUkupnidirektnitroškoviKljučIndirektni troškovi(ključ * ukupnidirektni troškovi)ukupnitroskoviCena koštanjapo jediniciproizvoda1.500120.00022.000142.000 0,41928759.538,78201.538,78134,365.500100.00040.000140.000 0.41928758.700,21198.700,2136,132.300130.00065.000195.000 0.41928781.761,01276.761,01120,339.300350.000 127.000,00 477.000,00200.000,00677.000,00Obimproizvodnje(Q)VrednostutrošenogmaterijalaDirektni

troškovizaradaUkupnidirektnitroškoviKljučIndirektni troškovi(ključ * obimproizvodnje)ukupnitroskoviCena koštan-ja po jediniciproizvoda1.500120.00022.000142.000 21,5053832.258,06174.258,06116,175.500100.00040.000140.000 21,50538118.279,57258.279,5746,962.300130.00065.000195.000 21,5053849.462,37244.462,37106,299.300350.000 127.000,00 477.000,00200,000.00677.000,00

Page 87cati na formiranje cene koštanja. Krajnji cilj je svesti na što manju meru indirekt-ne troškove i pokušati, gde je to moguće, troškove knjižiti na mesto i nosioce, ka-ko bi dobili što objektivniju cenu koštanja.Zadatak br. 68Metodom dodatne kalkulacije utvrditi cenu koštanja za proizvode A, B, C.Ključ za raspodelu indirektnih troškova su lični dohoci izrade. Opšti troškoviizrade iznose 40.000,00 dinara, dok opšti troškovi uprave i prodaje iznose80.000,00 dinara.Rešenje:Visinu indirektnih troškova koji pripadaju određenom proizvodu dobijamo kadaodgovarajući ključ pomnožimo iznosom LD izrade datog proizvoda. Ključ raču-namo po sledećem obrascu:KljučTi

=opšti troškovi izrade * 100 = 40.000 * 100= 20%LD izrade 200.000KljučTu

= opšti troškovi upr. i prod. * 100= 80.000 * 100= 40%LD izrade200.000

proizvodQTmLD izradeA2.000100.00040.000B3.000140.00060.000C5.000200.000100.000Ukupno10.000440.000200.00087Praktikum iz ekonomike poslovanjaproizvodQTmLD izradeTiTuUTCkA2.000100.00040.0008.00016.000164.00082B3.000140.00060.00012.00024.000236.00078,67C5.000200.000 100.00020.00040.000360.00072Ukupno 10.000 440.000 200.000 40.00080.000 760.000

Page 88Kontrolna pitanja1. Pojam i kategorizacija troškova2. Troškovi, utrošci i izdaci3. Ukupni, marginalni i prosečni troškovi4. Fiksni troškovi5. Relativno fiksni troškovi6. Vrste i karakteristike varijabilnih troškova7. Remanentnost troškova8. Progresija i degresija troškova9. Marginalni troškovi10. Ukupni troškovi i njihove karakteristike11. Kalkulacija troškova12. Metode kalkulacije cene koštanja13. Troškovi trgovinskog preduzeća14. Diviziona kalkulacija15. Kalkulacija vezanih proizvoda16. Dodatna kalkulacija17. Kalkulacija ekvivalentnih brojeva18. Ekonomski značaj troškova88Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

Page 89

GLAVA VIPRINCIPI EFIKASNOSTI POSLOVANJAI POSLOVNI – BIZNIS PLANEfikasnost i principi efikasnostiEkonomski principi poslovanja predstavljaju određene norme ili pra-vila koja se primenjuju u poslovanju preduzeća, u svrhu racionalnog ostvari-vanja njegovih ekonomskih ciljeva.Efikasnost poslovanja označava stepen uspešnosti u ostvarivanju posta-vljenih ciljeva preduzeća. U osnovi ekonomske efikasnosti poslovanja pred-uzeća jeste njegova težnja da svojom delatnošću ostvari maksimalne re-zultate, uz minimalna ulaganja potrebnih faktora: materije, energije ivremena.Efikasnost poslovanja preduzeća se meri kroz osnovni ekonomskiprincip: da postignuti rezultati budu maksimalno mogući i da su ostva-reni uz minimalna ulaganja potrebnih materijalnih i drugih komponena-ta u procesu rada i poslovanja preduzeća.Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspešnosti preduzeća uostvarivanju postavljenih ciljeva, izražava se istovremeno i kao stepen nje-gove uspešnosti u podmirivanju širih ekonomskih i društvenih potreba.

Uspešnost u organizovanju poslovanja preduzeća kao ekonomskogsubjekta meri se odnosom između njegovih ostvarenih rezultata i ulaga-nja potrebnih komponenata u procesu poslovanja.Efikasnost poslovanja je upravo proporcionalna ostvarenim rezulta-tima preduzeća. Veći rezultati podrazumevaju i veću efikasnost, pod uslo-vom da su ulaganja za postignute rezultate ostala nepromenjena ili nisupovećana u većem obimu od povećanja rezultata.Putem efikasnosti se izražava kvalitet ekonomije poslovanja predu-zeća.89Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 90Zbog nemogućnosti celovitog, zbirnog izražavanja efikasnosti po-slovanja, koje bi obuhvatilo sve uticajne i dejstvujuće činioce i pojave nastrani rezultata i na strani ulaganja – teorija i praksa ekonomije preduze-ća afirmišu određene parcijalne principe efikasnosti poslovanja. Najzna-čajniji među tim principima su: produktivnost, ekonomičnost i rentabil-nost (profitabilnost).

Produktivnost radaProduktivnost je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultatipreduzeća uz minimalno ulaganje i trošenje ljudskog rada, odnosno rad-ne snage. On izražava efikasnost trošenja radne snage u procesu rada iposlovanja preduzeća.U širem smislu, produktivnost predstavlja povećanje proizvodnje imaterijalnog bogatstva jednog društva sa postojećim radnim potencija-lom stanovništva.Efikasnost društva i svakog ljudskog rada meri se njihovom pro-duktivnošću, koja se ogleda u masi proizvedenih materijalnih dobara ikoličini rada upotrebljenog za njihovu proizvodnju.Širi značaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na životnistandard stanovništva. Sa povećanjem produktivnosti povećavaju se dru-štveno bogatstvo i nacionalni dohodak jednog društva. Povećanje ukup-ne mase proizvoda omogućava povećanje njihove potrošnje, kao i brojapotencijalnih potrošača određenih proizvoda.Sa stanovišta društva, produktivnost preduzeća je izraz njegovihproizvodnih mogućnosti – koju količinu proizvoda ili usluga, putem tr-žišta, preduzeće stavlja društvu na raspolaganje.Sa aspekta kvaliteta ekonomije poslovanja pojedinačnog preduzeća,produktivnost izražava racionalnost trošenja zaposlene radne snage. Onapokazuje i izražava njenu sposobnost da po jedinici utrošenog rada ostva-ri određenu količinu i kvalitet proizvoda i usluga.Iskazivanje i merenje produktivnostiU praksi poslovanja, preduzeće primenjuje različite metode izraža-vanja i merenja produktivnosti rada. Pošto produktivnost zavisi od koli-čine proizvoda, odnosno ostvarenih učinaka, s jedne strane, i količine

90Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis plan

Page 91utrošene radne snage s druge strane – razlike u iskazivanju i merenju pro-duktivnosti uglavnom se svode na razlike u načinu izražavanja proiz-vodnje, odnosno ostvarenih učinaka u određenom vremenskom periodu.Za utrošak radne snage prihvaćeno merilo je vreme trajanja rada –što odgovara broju radnika, radnih dana ili sati utrošenih na proizvodnjuodređene količine proizvoda ili usluga.Problem iskazivanja proizvodnje, odnosno učinaka u obrascu pro-duktivnosti, javlja se u slučajevima kada postoji nedovršena proizvodnja,veći broj heterogenih proizvoda, širok asortiman proizvoda i sl.Sa stanovišta merenja produktivnosti rada, naturalno iskazivanje rezul-tata, količinom proizvoda ili usluga, predstavlja najpogodniji način za re-alno izražavanje produktivnosti. Međutim, naturalni način iskazivanjaproduktivnosti ima ograničenu primenu i ne može se u praksi primeni-ti u najvećem broju slučajeva.U preduzećima koja proizvode različit asortiman proizvoda, gdedolazi do promene kvaliteta proizvoda, gde se koristi kooperacija, ili akopostoji nedovršena proizvodnja i sl. – primenjuju se izvedeni metodi me-renja produktivnosti.Naturalno-uslovni metod merenja produktivnosti pretvara sve proizvo-de preduzeća u uslovne jedinice, odnosno iskazuje ih kao jednu vrstu pro-izvoda.Kao uslovni proizvod se obično uzima jedan koji je reprezentativanza preduzeće i koji je najviše ili najduže zastupljen u njegovom proizvod-nom programu.Postojeći proizvodni asortiman se preračunava u uslovni proizvodpomoću koeficijenta ekvivalencije, koji se obično izračunava na bazi utro-ška vremena za proizvodnju pojedinog proizvoda (deljenjem normativarada pojedinog proizvoda sa normativom rada uslovnog, ekvivalentnogproizvoda).U preduzećima koja zbog raznovrsne proizvodnje nisu u mogućno-sti da naturalno-uslovno iskažu obim svoje proizvodnje ili učinaka, kori-ste se norma časovi rada za izražavanje produktivnosti.U ovom slučaju se normativi rada po jedinici proizvoda množe sakoličinom svakog proizvoda iz postojećeg asortimana i na taj način seutvrđuje obim proizvodnje za svaki tip proizvoda ili asortimana.Ukupni norma časovi se dele sa ukupnim efektivno ostvarenim ča-sovima i na taj način se izračunava produktivnost određenog vremenskogperioda.91Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 92Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis plan

Raznovrsnu proizvodnju moguće je izraziti i preko cena i na taj na-čin je svesti na zajednički i uporediv pokazatelj. Koriste se stalne, tekućei standardne cene.Problem izražavanja ukupne mase utrošenog rada rešava se svođe-njem radova različitih stepena složenosti na rad određene vrste i stepenasloženosti, primenom koeficijenta složenosti.Metode merenja i dinamika produktivnostiProduktivnost se meri odnosom obima proizvodnje i utrošene radnesnage. Promena produktivnosti iz jednog perioda u drugi naziva se dinami-ka produktivnosti. Kao najčešće metode merenja produktivnosti upotre-bljavaju se metode u kojima se proizvod, odnosno učinci, izražavaju:1. fizičkim (naturalnim) jedinicama mere,2. tržišnom cenom proizvoda,3. cenom koštanja proizvoda i4. norma časovima rada.Dinamika produktivnosti predstavlja njene promene u vremenskojsukcesiji. Promene se utvrđuju praćenjem produktivnosti u planiranimvremenskim periodima. One se izražavaju kao promene obima proiz-vodnje i promene utrošenog rada. Pravac i dinamika tih promena izraz sukvaliteta ekonomije poslovanja preduzeća. Kao relativan izraz promenaproduktivnosti koristi se indeks produktivnosti. Lančani indeks izražavagodišnju stopu promena produktivnosti, na način da se produktivnosttekuće godine stavlja u odnos sa produktivnošću prethodne godine. Ba-zni indeks pokazuje promene produktivnosti u odnosu na stanje i nivoproduktivnosti neke određene godine koja se uzima kao bazni period.Sadržaj i značaj ekonomičnostiEkonomičnost označava ekonomski princip poslovanja preduzeća ko-ji obezbeđuje maksimalni učinak, uz minimalno trošenje svih potrebnihmaterijalnih i ljudskih komponenata.Ekonomičnost izražava stepen efikasnosti trošenja u preduzećukroz zahtev da se sa utrošenim resursima preduzeća ostvari što veći uči-nak. Suština ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju u procesu proiz-vodnje i poslovanja. Ekonomičnost je kompleksniji pokazatelj od produk-tivnosti rada, jer obuhvata racionalnije korišćenje ne samo živog rada, veći sredstava za rad i predmeta rada.92

Page 93Ekonomičnost predstavlja jedan od širih instrumenata kontroleekonomske uspešnosti poslovanja preduzeća, jer odražava odnos predu-zeća prema ukupnim ostvarenim troškovima. Povećanje ekonomičnosti uširem smislu označava i povećanje bogatstva društva.Značaj ekonomičnosti ogleda se i u težnji za smanjivanjem troško-va poslovanja preduzeća. Na taj način se smanjuje i cena koštanja proiz-voda ili usluga i povećava njihova konkurentska pozicija na tržištu. Naekonomičnost deluju brojni faktori, ponekad sa različitim i suprotnim

dejstvom. Sa stanovišta uslovljenosti i dinamike ekonomičnosti, osnovniuticajni faktori su: prirodni, društveni, tehničko-tehnološki i organizaci-oni.Metode utvrđivanja i merenja ekonomičnostiEkonomičnost se izražava kao odnos ostvarenih rezultata i trošenjau procesu poslovanja. Ekonomičnost se može utvrđivati naturalno i fi-nansijski, odnosno vrednosno, a izražava se posebno za svaki element, od-nosno komponentu preduzeća.Naturalno utvrđivanje ekonomičnosti uzima za osnovu fizički obimproizvodnje i njen odnos prema fizičkim utrošcima predmeta rada, sred-stava za rad i radne snage.Naturalni izraz ekonomičnosti predstavlja odnos ostvarene proiz-vodnje u fizičkim pokazateljima i fizičkih utrošaka elemenata preduzeća.Vrednosno iskazivanje ekonomičnosti svodi se na odnos vrednostiostvarene proizvodnje, odnosno učinaka preduzeća i troškova svih eleme-nata proizvodnje.Kod vrednosnog utvrđivanja ekonomičnosti bitno je odabrati realanizraz vrednosti učinka, odnosno proizvoda, koji će obuhvatiti ukupnuostvarenu vrednost i ukupna trošenja upotrebljena za stvaranje te vredno-sti.Kod merenja ekonomičnosti u iskazivanju vrednosti koriste se: trži-šna cena, prosečna cena, standardna cena, ukupan prihod i dr.Dinamika ekonomičnosti izražava kretanje nivoa ekonomičnosti uvremenskoj sukcesiji. Kao i produktivnost, izražava se na bazi lančanog ibaznog indeksa.93Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 94Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planZnačaj rentabilnosti – profitabilnostiRentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja čijom seprimenom ostvaruje težnja preduzeća i preduzetnika da sa manjom ma-som angažovanih sredstava ostvaruju veću dobit, odnosno profit.Ona pokazuje i izražava efikasnost angažovanih sredstava, kao i is-plativost poslovanja preduzeća, odnosno određenog posla.Cilj i ekonomski motiv poslovanja svakog preduzeća jeste da ostva-ri što veće rezultate. Osnovni interes preduzeća je da iz svog poslovanjaostvari što veću dobit, odnosno profit, kao finalni izraz njegovog eko-nomskog rezultata.Poslovanje preduzeća je uspešnije ako se rezultati ostvaruju uz ma-nje trošenje i angažovanje sredstava. Smanjivanje angažovanja i trošenjasredstava jedan je od trajnih ekonomskih ciljeva i motiva poslovanja pred-uzeća.U odnosu na sredstva, cilj preduzeća je što brže kretanje i cirkulisa-nje angažovanih sredstava u procesu poslovanja.Vremenski faktor je značajan u iskazivanju i efektima rentabilnosti,

jer formira veličinu ulaganja, odnosno angažovanja sredstava. Po tom,vremenskom faktoru se rentabilnost razlikuje od drugih ekonomskihprincipa poslovanja – produktivnosti i ekonomičnosti.Kompleks rentabilnosti obuhvata odnos između rezultata i ulaga-nja, odnosno dobiti i angažovanih sredstava. Stoga na rentabilnost delu-ju faktori koji utiču na visinu dobiti i angažovana sredstva.Na visinu dobiti utiču: obim proizvodnje, asortiman proizvoda, ce-na i utrošci sredstava za proizvodnju i radne snage, stepen korišćenja ka-paciteta, kao i brojne organizacione mere kojima se povećava kvalitet ra-da i poslovanja preduzeća.Angažovana sredstva zavise od veličine ukupno angažovanih sred-stava i vremena angažovanja.Za rentabilnost je bitan i koeficijent obrta, kao broj koji pokazujekoliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije. Ako je ovaj koefici-jent veći, onda je potrebna manja suma angažovanih sredstava za ciklusrada preduzeća, i obrnuto.Utvrđivanje i merenje rentabilnostiNajrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste preko čistog finansij-skog rezultata poslovanja – dobiti ili gubitka. Kod rentabilnosti se i veli-94

Page 95čina angažovanih sredstava i veličina rezultata izražavaju vrednosno unovčanim jedinicama.Kao odnos dobiti i angažovanih sredstava, rentabilnost se iskazujepo obrascu:Veličina dobiti se u obrascu rentabilnosti može razložiti na brutodobit i neto dobit.Bruto dobit izražava razliku između ukupnih prihoda i ukupnihrashoda i predstavlja čist finansijski rezultat poslovanja.Neto dobit se javlja kao ostatak dobiti preduzeća, po podmirenjuobaveza prema državi u vidu poreza i doprinosa i ostalih zakonom oba-veznih izdvajanja iz dobiti.Kvalitet rentabilnosti se može pratiti i analizirati u vremenskoj suk-cesiji, čime se izražava dinamika rentabilnosti. Dinamika rentabilnosti semože pratiti, kao i kod produktivnosti i ekonomičnosti, preko baznog ilančanog indeksa rentabilnosti.Zadatak br. 69Pekara “P” dnevno proizvede 250.000 komada hleba, a pritom ostvari utrošakod 5.000 časova rada. Izračunati produktivnost pekare izraženu količinomproizvedenog hleba u jednom času.Rešenje:što pokazuje da se u jednom radnom času proizvede 50 komada hleba.Za proizvodnju jednog hleba potebno je:0,02 časova rada (ili 1,2 minuta).Zadatak br. 70Cementara „K“ je ostvarila sledeću proizvodnju cementa:

C-250 = 2.500 tonaC-350 = 4.500 tona0000.250000.5==Th,50000.5000.250===TQPSaDR =95Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 96Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planC-450 = 6.000 tona.Normirano radno vreme po jednoj toni iznosi:kod C-250 = 3 časakod C-350 = 6 časovakod C-450 = 4 časa.Uslovni proizvod cementare je C-450.Izračunati produktivnost primenom naturalno-uslovnog metoda.Rešenje:Koeficijente ekvivalencije dobijamo deljenjem normiranih časova za proizvod-nju različitih vrsta cementa sa normiranim časovima rada uslovnog proizvoda(C-450).Dobijene koeficijente ekvivalencije (0,75 : 1,5: 1) množimo sa ostvarenomproizvodnjom u tonama i na taj način se dobijaju količine uslovne proizvodnjeu tonama.Množenjem normativa rada sa stvarnom proizvodnjom dobija se utrošeno vre-me za ostvarenu proizvodnju.U navedenom primeru, produktivnost se iskazuje odnosom ukupne količineuslovne proizvodnje cementa sa ukupnim utrošenim vremenom za tu proizvod-nju.Zadatak br. 71Preduzeće „n“ je na kraju poslovne godine proizvelo: 4.000 odela, 10.000 ka-puta, 8.000 sakoa i 9.000 pantalona.Normirani časovi rada su: 10 časova za odelo, 12 časova za kaput, 5 časova

za sako i 3 časa za pantalone.Ostvareni ili efektivni časovi rada su: za odelo 8 časova, za kaput 10 časova,za sako 4 časa i za pantalone 3 časa.25,0500.58625.14==PcVrstaproizvodaObimproizvodnjeNormativKoeficijentekvivalencijeUslovnaproizvodnjaStvarnoutrošenovreme123456C-2502.50030,751.8757.500C-3504.50061,56.75027.000C-4506.000416.00024.000UKUPNO:14.62558.500

96

Page 97Utvrditi nivo produktivnosti rada preduzeća „n“ u tekućoj godini.Rešenje:Produktivnost se u ovom primeru izračunava kao odnos ukupnog broja normačasova sa ukupnim brojem ostvarenih časova u preduzeću „n“:.Rezultat pokazuje da je preduzeće ostvarilo manje časova rada nego što jenormirano. Za jedan ostvareni radni čas potrošeno je 1,19 normiranih časova,čime je norma prebačena za 19%, što je značajan pokazatelj povećanja pro-duktivnosti rada.Radna metoda merenja produktivnosti radaP = ( Q * Nč ) / RP - produktivnost rada

Q - količina proizvodaNč - normirano radno vremeZadatak br. 72U preduzeću K je zaposleno 30 radnika. Radnici su ostvarili proizvodnjusledećih proizvoda:proizvod A - 400 jedinicaproizvod B - 200 jedinicaNormirano radno vreme za proizvod A iznosi 12 sati a za proizvod B 15 sati.Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti.Rešenje:P = ( Qa * Nč + Qb * Nč ) / RP = [ ( 400 * 12 ) + ( 200 * 15 ) ] / 30P = 260 Nč po radniku19,1000.191000.227==PVrstaproizvodaKoličinaproizvodaN zaproizvodN za ukupnuproizvodnjuOstvareničasovi zaproizvodOstvareničasovi zaukupnuproizvodnjuodela4.0001040.000832.000kaputi10.00012120.00010100.000sako8.000540.000432.000pantalone9.000327.000327.000Ukupno227.000191.000

97Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 98Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planZadatak br. 73Na osnovu raspoloživih podataka izračunati produktivnost rada primenomradne metode merenja produktivnosti.VrstaObimNormirano vremeEfekt.utroš. vremeproizvodaproizvodnjepo jed. proizvodapo jedin.proizvodaA40076B60088Rešenje:Vrsta proizvodaQNč(Q * Nč)Eč(Q * Eč)A400 72.80062.400B600 84.80084.800___________________________________ukupno: 7.600 7.200P = (Q * Eč) / (Q * Nč)P = 7.200 / 7.600 = 0,95P = 0,95P < 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do prebačaja norme.Zadatak br. 74.Preduzeće X ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenogradnog vremena.

VrstaObimNormirano vremeEfekt.utroš.vremeproizvodaproizvodnjepo jedin.proizvodapo jedinici proizvodaA2.00034B3.00054C4.00089D5.00077Izračunati produktivnost rada na nivou preduzeća primenom radne metodemerenja produktivnosti.Rešenje:Vrsta proiz. QNč(Q * Nč)Eč(Q * Eč)A2.000 36.00048.000B3.000 515.000412.000C4.000 832.000936.00098

Page 99D5.000 735.000735.000_______________________________________ukupno:88.00091.000P = (Q * Eč) / (Q * Nč)P = 91.000 / 88.000 = 1,03P = 1,03P > 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do podbačaja norme.Zadatak br. 75Preduzeće C ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenogradnog vremena.VrstaObimNormirano vremeEfekt.utroš.vremeproizvodaproizvodnjepo jedin.proizvodapo jedinici proizvodaA2.00034B4.00054C7.00076D8.00098Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:1) na nivou preduzeća,2) po vrstama proizvoda.Rešenje:1) Produktivnost rada na nivou preduzećaVrsta proizv. Q

Nč(Q * Nč)Eč (Q * Eč)A2.00036.00048.000B4.000520.000416.000C7.000749.000642.000D8.000972.000864.000_________________________________________ukupno:147.000130.000P = (Q * Eč) / (Q * Nč)P = 130.000 / 147.000 = 0,88P = 0,88P < 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do prebačaja norme.99Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 100Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis plan2) Produktivnost rada po vrstama proizvodaPa = ( Qa * Eč ) / ( Qa * Nč )Pa = 8.000 / 6.000 = 1,33Pa = 1,33P > 1 što znači da je norma podbačena.Pb = ( Qb * Eč ) / ( Qb * Nč )Pb = 16.000 / 20.000 = 0,80

Pb = 0,80P < 1 što znači da je norma prebačena.Pc = ( Qc * Eč ) / ( Qc * Nč )Pc = 42.000 / 49.000 = 0,86Pc = 0,86P < 1 što znači da je norma prebačena.Pd = ( Qd * Eč ) / ( Qd * Nč )Pd = 64.000 / 72.000 = 0,89Pd = 0,89P < 1 što znači da je norma prebačena.Zadatak br. 76Preduzeće A ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenogradnog vremena.VrstaObimNormirano vremeEfekt. utroš.vremeproizvodaproizvodnjepo jedinici proizvodapo jedin.proizvodaA1.50033B2.20042C5.40056D8.70076Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti:1) na nivou preduzeća,2) po vrstama proizvoda.100

Page 101Zadatak br. 77Kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena u pre-duzeću G je sledeće:VrstaObim

Normirano vremeEfekt. utrošeno vremeproizvodaproizvodnjepo jedinici proizv.po jedinici proizvodaA3.00023B4.00053C5.00067D8.00098E9.00077Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1) na nivou preduzeća2) po vrstama proizvoda Zadatak br. 78Preduzeće „n“ je u prvom polugodištu 2002. godine proizvelo: 5.000 pari mu-ških odela čija je stalna cena 950 dinara, 3000 pari ženskih kompleta čija jestalna cena 900 dinara i 3.000 pari dečjih trenerki čija je stalna ili standard-na cena 500 dinara.Za navedenu proizvodnju je utrošeno 900.000 efektivnih radnih časova.Utvrditi nivo produktivnosti rada u preduzeću „n“.Rešenje:din. po času.Zaposleni je u navedenom periodu po jednom efektivnom času ostvario vred-nost od 9,94 dinara, što predstavlja nivo njegove produktivnosti.94,9000.900000.950.8==PVrsta proizvodaKoličinaStalne cene

Ukupna vrednostproizvodnjemuška odela5.0009504.750.000ženski kompleti3.0009002.700.000dečje trenerke3.0005001.500.000UKUPNO:8.950.000

101Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 102Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planZadatak br. 79Ako su u preduzeću “n” u prethodnom obračunskom periodu isti obim i strukturaproizvodnje (8.950.000) ostvareni sa 850.000 časova, utvrditi dinamiku pro-duktivnosti rada.Rešenje:U prethodnom obračunskom periodu produktivnost iznosi:dinara po času rada.Indeks produktivnosti se dobija kada se produktivnost tekućeg perioda (9,94)pomnoži sa 100 i podeli sa produktivnošću prethodnog perioda (10,53):.Rezultat pokazuje da je produktivnost u tekućem periodu smanjena za 5,6% jerindeks produktivnosti iznosi 94,4.Zadatak br. 80Preduzeće je ostvarilo obim proizvodnje od 6.300.000 jedinica proizvoda. Zaproizvodnju je utrošeno 630.000 radnih časova.Ako je u prethodnom obračunskom periodu isti obim i struktura proizvodnje upreduzeću “Z” ostvarena sa 700.000 časova, utvrditi dinamiku produktivnostirada.Rešenje:.Rezultat pokazuje da se produktivnost u tekućem periodu povećala za 11,11%jer indeks produktivnosti iznosi 111,11.11,11100,9100*00,10==Ip00,9000.700000.300.61

=

=−t

P00,10000.630000.300.6==t

P4,9453,10100*94,9==Ip53,10000.850000.950.8==P102

Page 103Zadatak br. 81Utvrditi produktivnost rada preduzeća „n“, imajući u vidu sledeće obračunateparametre:U preduzeću je ukupno zaposleno 18 radnika.Rešenje:Produktivnost po prodajnim cenama u 2001. godini iznosi:Produktivnost u 2002. god. iznosi:Zadatak br. 82Preduzeće “X” je ostvarilo proizvodnju u iznosu od 3.000.000 komada cigli.Pri tome je utrošeno 900.000 kg materijala, 300.000 časova rada mašina i150.000 časova rada zaposlenih radnika.Utvrditi iznos parcijalne ekonomičnosti u preduzeću “X”.Rešenje:Ekonomičnost materijala:33,3000.900000.000.3==Em.805.618500.122=

=P.411.518400.97==PVrsta proizvodaVrednost proizvodnje2001.2002.„A”24.00035.000„B”7.40011.800„C”6.0007.500„D”60.00068.200Ukupno:97.400122.500Vrsta proizvodaOstvarena proizvodnja (kom.)Prodajne cene po jedinici proizvoda2001.2002.20012002.„A”3.0003.500810„B”2.8002.95034„C”1.0001.50065„D”6.0006.2001011

103Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 104Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planEkonomičnost sredstava za rad:Ekonomičnost radne snage:Zadatak br. 83Preduzeće „n“ je u toku godine ostvarilo proizvodnju u vrednosti od10.000.000 dinara.U istom periodu je ostvarilo ukupne troškove od 8.500.000 dinara (troškovi ma-terijala 4.500.000, troškovi sredstava za rad 1.200.000 i troškovi radne sna-

ge 2.000.000 din.).Utvrditi ukupnu ekonomičnost preduzeća „n“.Rešenje:.Zadatak br. 84Preduzeće „n“ je u dve uzastopne godine imalo sledeće rezultate i ulaganja:Rešenje:17,1800.53000.63000.22200.1600.3070901==++×=E08,1100.55000.60000.22100.1000.32601000==++×=Eo2000.2001.Obim proizvodnje1000900Prodajna cena po komadu6070Troškovi materijala (1600x20 =) 32.000(1700x18 =) 30.600Troškovi sredstava za rad1.1001.200Troškovi rada (2200 .x10din. =) 22.000(2.000x11 =) 22.000

18,1000.500.8000.000.10===TqVqE20000.150000.000.3==Ers10000.300000.000.3==Esr104

Page 105Zadatak br. 85Preduzeće je u 2000. godini ostvarilo dobitak u iznosu od 300.000 dinara, uzangažovana sredstva od 940.000 dinara. U 2001. godini ostvarilo je dobitaku iznosu od 280.000 dinara, a vrednost angažovanih sredstava je bila1.000.000 dinara. Treba utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti.Rešenje:Primenom modela za utvrđivanje rentabilnosti može se oceniti da je rentabilnostu 2000. i 2001. godini bila:Indeks rentabilnosti koji pokazuje njegovu dinamiku je 87,5. To znači da jerentabilnost opala u 2001. u odnosu na 2000. za 12,5%.Zadatak br. 86Preduzeće je u 2005. godini ostvarilo dobitak u iznosu od 200.000 dinara, uzangažovana sredstva od 800.000 dinara. U 2006. godini ostvarilo je dobitaku iznosu od 300.000 dinara, a vrednost angažovanih sredstava bila je1.000.000 dinara.Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti.Rešenje:Indeks rentabilnosti koji pokazuje njegovu dinamiku je 120. To znači da serentabilnost povećala u 2006. u odnosu na 2005. za 20%.12025,0100*3,0==

Ir3,0000.000.1000.3002006

==R25,0000.800000.2002005

==R5,8732,0100*28,0==Ir.28,0000.000.1000.2802001

==R32,0000.940000.3002000

==R105Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 106Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planZadatak br. 87Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti preduzeća ako su poznati sledeći podaci:Rešenje:Rentabilnost na osnovu bruto dobitaka:Rentabilnost na osnovu neto dobitaka:Indeks rentabilnosti (rentabilnost na osnovu bruto dobitka) koji pokazuje dina-miku jeste 81,25. To znači da je rentabilnost opala za 19,75%.Indeks rentabilnosti (rentabilnost računata na osnovu neto dobitka) je 89,28. Toznači da je rentabilnost opala za 10,72%.Indeks rentabilnosti

Bazni indeksIR = ( R1 / R0 ) * 100IR - indeks rentabilnosti5000.40000.20==

RII

56,0000.25000.14==

RI

65,0000.40000.26==

RII

8,0000.25000.20==

RI

SBDR =PeriodBruto dobitNeto dobitAngažovanasredstvaI20.00014.00025.000II26.00020.00040.000

106

Page 107R1 - rentabilnost posmatranog periodaR0 - rentabilnost baznog periodaLančani indeksIR = ( R2 / R1 ) * 100

IR - indeks rentabilnostiR2 - rentabilnost posmatranog periodaR1 - rentabilnost prethodnog periodaZadatak br. 88U preduzeću Z je ostvareno sledeće kretanje nivoa rentabilnosti:Vremenski periodOstvareni nivo rentabilnostiI0,12II0,18III0,24IV0,20V0,18VI0,10Izračunati dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.Rešenje:Vremenski Ostv.nivo rentabil.Bazni indeksLančani indeksperiodRIR1IR2I0,12100100II0,18150150III0,24200133IV0,2016783V0,18150

90VI0,108356Zadatak br. 89Preduzeće K ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti:Vrem.periodDobitakPorez na dobitak Angažovana sredstva1990126.00014.000720.0001991144.00017.500680.000107Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 108Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis plan1992148.00018.000690.0001993176.00022.000740.0001994185.00023.000770.000Izračunati indeks rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa i to:1) na osnovu dobitka,2) na osnovu neto dobitka.Rešenje:1) dinamika rentabilnosti na osnovu dobitkaVremen.periodDASR11990126.000720.0000,18

1991144.000680.0000,211992148.000690.0000,211993176.000740.0000,231994185.000770.0000,24Ostvareni nivo rentabilnostiBazni indeksLančani indeksR1IR1IR20,181001000,211171170,211171000,231281100,241331042) dinamika rentabilnosti na osnovu neto dobitkaVreme. periodDpdDnASR21990126.00014.000112.000

720.0000,161991144.00017.500126.500680.0000,191992148.00018.000130.000690.0000,191993176.00022.000154.000740.0000,211994185.00023.000162.000770.0000,21108

Page 109Ostvareni nivo rentabilnostiBazni indeksLančani indeksR2IR1IR20,161001000,191191190,191191000,21131111

0,21131100Zadatak br. 90Preduzeće S ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti:Vrem.periodDobitakPorez na dobitak Angažovana sredstva1990142.00011.0001.400.0001991194.00015.8001.600.0001992226.00017.4001.700.0001993284.00018.7001.900.0001994303.00016.2002.000.0001995357.00019.4002.200.000Izračunati:1) nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka,2) dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.Rešenje:1) nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitkaVrem.periodDpdASR1R21990142.00011.000 1.400.0000,100,09

1991194.00015.800 1.600.0000,120,111992226.00017.400 1.700.0000,130,121993284.00018.700 1.900.0000,150,141994303.00016.200 2.000.0000,150,141995357.00019.400 2.200.0000,160,15109Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 110Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis plan2) dinamika rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksaOstvareni nivo rentabilnostiBazni indeksLančani indeksR1IR1IR20,101001000,121201200,131301080,15

1501150,151501000,16160107Ostvareni nivo rentabilnostiBazni indeksLančani indeksR2IR1IR20,091001000,111221220,121331090,141561170,141561000,15167107

Biznis plan izrada biznis planaPojam, uloga i značaj biznis planaŠta je biznis plan?Biznis plan predstavlja dokument u kojem se detaljno planira,opisuje, analizira i procenjuje ekonomska, finansijska i tržišna dimenzi-ja određenog projekta ili novog poslovnog poduhvata.110

Page 111Koja je uloga biznis plana i kada ga donosimo?Biznis plan je jedan od strateških istrumenata poslovne politike,koji može da posluži kao smernica u funkciji postizanja željenog uspehau definisanoj poslovnoj aktivnosti-poduhvatu.Biznis plan je ujedno i sredstvo konkretizacije ideja koje želimo da

prezentiramo drugima u cilju započinjanja novog poslovnog poduhvataili proširivanju postojeće delatnosti.Biznis plana je u funkciji standardizacije i kontrole poslovanja.Biznis plan je i osnov za realizaciju stretegije i obezbeđenje potreb-nih finansijskih i ostalih resursa.Poslovni ili biznis plan je dokument koji preduzeće priprema prezapočinjanja novog posla ili poslovnog poduhvata, a radi realizovanjaodređene poslovne ideje.Ciljevi izrade biznis plana preduzeća ogledaju se u sistematizaciji,sagledavanju i ocenama svih bitnih okolnosti i uticajnih faktora budućegposlovanja, ocenama opravdanosti nameravanog posla i smanjenju rizikabudućih ulaganja preduzeća.Biznis plan predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata realizacijeposlovne politike i poslovnih poduhvata preduzeća. On je jedan odosnovnih savremenih instrumenata i mehanizama efikasnog poslovanjapreduzeća.On treba da obezbedi izvodljivost i profitabilnost planiranih ciljeva.U realizaciji određenog biznisa, biznis plan omogućuje da se pre-cizno definišu alternative i pravci nameravanih aktivnosti, određuje obimpotrebnih sredstava i sagledava sve relevantne faktore poslovnogokruženja koji će imati uticaja u procesu realizacije nameravanog poslaZnačaj i svrha biznis plana■ upoznavanje sa osnovnim obeležjima preduzeća■ uvid u prethodno i sadašnje poslovanje preduzeća■ da se izvrši procena prethodnog i sadašnjeg poslovanja preduzeća■ da se izvrše odgovarajuće promene na bazi izvršene analize■ da se izvrši racionalizacija troškova i izbegnu nepotrebni troškovi■ da se izbegnu neprofitabilni poduhvati■ da se vrednuju realizovane aktivnosti■ da se uspostavi komunikacija sa okruženjem111Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 112Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planBiznis plan treba da bude, po pravilu, kratak i da sadržiuravnoteženu ekonomsku i finansijsku projekciju budućeg posla. Ontreba da posluži i za uspostavljanje poverenja između preduzetnika izaposlenih, preduzeća i finansijera i sl.Donošenje biznis planaBiznis plan se obično donosi u okolnostima kada preduzećezapočinje novi posao ili proširuje postojeću delatnost i kapacitete. Koddonošenja određenih strateških odluka i obezbeđivanja potrebnih finan-sijskih sredstava, kao i šire kontrole poslovanja, takođe se donosi poslovni– biznis plan.Donošenje biznis plana zahteva sagledavanje i kvantifikovanje rele-vantnih uslova:

■ prednosti i nedostaci poslovne ideje■ nivo rizika■ obim i delovanje konkurencije■ utvrđivanje ciljnog tržišta i marketing strategije■ sagledavanje profitnih mogućnosti.Biznis plan objektivizira proces donošenja odluka, odnosnopomaže u donošenju kvalitetnih odluka menadžmenta.Upoređivanjem stvarnih kretanja ekonomskih pokazatelja sa defin-isanim ciljevima i pokazateljima iz biznis plana, zaključuje se da li biznisnapreduje ili se ne razvija.Biznis plan predstavlja celovitu dokumentacionu osnovu koja služipreduzeću i preduzetniku kao vodič u realizovanju željene strategijekreiranja određenog biznisa. Sadržaj biznis plana nije egzaktno propisan,tako da u praksi postoje različiti pristupi.U osnovi postoji uži i širi metodološki pristup sadržaju biznisplana.Metodološki pristupi izradi poslovnog – biznis planaMetodologija Svetske banke1. Sažetak investicionog programa2. Analiza razvojnih mogućnosti i sposobnosti investitora3. Analiza tržišta prodaje112

Page 1134. Tehničko-tehnološka analiza5. Analiza tržišta nabavke6. Analiza uže i šire lokacije7. Analiza zaštite životne sredine i zaštite na radu8. Organizacioni aspekti investicije9. Analiza izvodljivosti i dinamika radova10. Ekonomsko-finansijska analiza11. Ocena finansijske i tržišne efikasnosti projekta12. Društveno ekonomska ocena projekta13. Analiza osetljivosti14. Zbirna ocena projekta.Metodologija UNIDO1. Uvod – koncept programa2. Osnovni podaci o investitoru3. Tržište plasmana4. Tržište nabavke5. Lokacija6. Tehničko-tehnološka analiza7. Organizacija8. Ekologija9. Dinamika implementacije projekta10. Ekonomsko finansijska analiza11. Analiza osetljivosti

Metodologija EAR (Evropska agencija za razvoj)1. Uvod2. Rezime poslovnog plana3. Informacije o firmi4. Opis poslovanja firme5. Strategija razvoja6. Predmet investicije7. Finansijske projekcije.113Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 114Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planNezavisno od pristupa, svaki biznis plan mora sadržavati:1. bonitet preduzeća ili preduzetnika2. tržište i tržišne faktore3. tehničko-tehnološku analizu projekta4. finansijsku analizu i ocene5. ostale neophodne elemente (prema specifičnostima projekta).Shodno tome sadržaj bizni plana možemo podeliti na segmentuvodnog i osnovnog dela. Biznis plan bi tada imao sledeću formu:Sadržaj biznis planaSEGMENT UVODNOG DELA■ Formulisan naziv biznis plana■ Autori biznis plana■ Naziv preduzeća■ Sadržaj biznis plana■ Rezime biznis planaSEGMENT OSNOVNOG DELA■ Plan pozicioniranja■ Projekcija razvoja preduzeća u narednom periodu■ Plan tehnologije i organizacije rada■ Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja■ Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja■ ZaključakIzrada biznis planaPrilikom izrade biznis plana potrebno je poći od definisane forme.Postupno i sistematski treba odgovoriti na zahteve u okviru pojedinihsegmenata.Prilikom izrade biznis plana neophodno je odgovoriti na nekapitanja vezana za poslovni proces u preduzeću. Odgovorom na ta pitan-ja formiraju se određeni segmenti biznis plana.U prilogu izrade biznis plana detaljno su opisani segmenti biznisplana, a ujedno data i neka od pitanja na koja je neophodno odgovoritikako bi se adekvatno formirali određeni segmenti biznis plana.114

Page 1151. Segment uvodnog dela■ Formulisan naziv biznis plana – naziv biznis plana treba daodgovara poslovnom poduhvatu ili aktivnosti koja izražavaopredeljenje preduzetnika ili preduzeće■ Autori biznis plana- imena osoba koja su učestvovala u izradibiznis plana■ Naziv preduzeća-tačan naziv preduzeća,adresa, matični broj,delatnost■ Sadržaj biznis plana- definisani segmenti koji će se obrađivati ukonkretnom biznis planu■ Rezime biznis plana- ovaj segment uvodnog dela determiniše inaglašava najznačajnije rezlutate dobijene prilikom izrade biznisplana:osnovne podatke o preduzećukratak opis proizvoda-uslugeciljevi i strategija preduzeća preduzećasažeti opis tržišnog pozicioniranjaosnovni ekonomski pokazatelji profitabilnosti i ekonomskeopravdanosti projektaosoba za kontakt2. Segment osnovnog delaPlan pozicioniranja■ opis dosadašnjeg rada i razvoja preduzeća-misija, vizija i istorijatpreduzeća■ lokacija preduzeća■ organizacioni i pravni oblik preduzeća- ( postojeća organizacionastruktura u preduzeća, oblik svojine preduzeća)■ kretanje i dinamika proizvodnje■ kretanje i dinamika prodaje■ finansijski pokazetelji i analiza strukture preduzeća- procenapozicija bilansa uspeha i stanja■ SWOT analiza-analiza snage, slabosti preduzeća, šansi i pretnji izokruženja■ razvojne mogućnosti u odnosu na konkurenciju■ definisanje kvalifikacione strukture u preduzeću115Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 116Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planopis proizvoda/uslugegeografski obuhvat tržišta -postojećinajvažniji kupcinajvažniji dobavljačiProjekcija razvoja preduzeća u narednom perioduizvor i opis poslovne ideje

kako ste došli do poslovne ideje?pokazatelji koji ukazuju na uspehvremenska dimenzija ciljeva- gantogram aktivnostistrategija realizacije idejeidentifikacija proizvoda ili uslugeopis prizvoda/uslugediferenciranost proizvoda ili usluge u odnosu na postojećeproizvode/uslugeanaliza postojeće i planiranje potrebne infrastrukturestruktura i delovanje konkurencije:definisanje direktnih konkurenataanaliza konkurencije sa aspekta veličine, profitabilnosti,tržišnog pozicioniranjadiferencijacija u odnosu na glavne konkurente-prednostpostojeća i potrebna struktura menadžmenta:oblik vlasništvapartneri u poslovnom poduhvatudefinisanje projektnog timaldefinisanje ljudskog potencijala/resursaLokacija:geografski obuhvat tržišta-planiraniformiranje prodajne teritorijelociranje skladišta i maloprodajnih objekataananliza i procena demografksih kretanjaananliza i procena infrastrukturnih faktora (politički,ekonomski, društveni i tehnološki)116

Page 117Plan nabavke:definisanje nabavkedefinisanje tržišta nabavkedefinisanje vremenna trajanja obrta sredstavadefinisanje koeficijenta obrta sredstavadefinisanje potrebnih sredstavaPlan proizvodnje:definisajne planiranog obima proizvodnjedefinisanje potrebne infrastrukture: objekti, oprema itd.Plan prodaje:konkretizacija tržišta prodajedefinisanje kanala distribucijeodređivanje prodajnih metoda i tehnikaplaniranje obima i vrednosti prodajeprojekcija novčanih tokova na bazi prodajeprelomna tačka rentabilitetaMarketing plan:determinisanje elemenata marketing miksa:

- proizvod,- cena,- promocija,- lokacija,- dizajn i palovanjeprognoze budućih trendovaveličina tržišta i tržišnih segmenatakarakteristike kupacaponašanje kupacasegmentacije tržišta (geografska, demografska, psihološka,funkcionalna, ponašanje potrošača)istraživanje promocije: metod promocije, mediji, materijal zakampanju itd.proizvodi supstitutikupovna moć kupaca117Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 118Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planStrategija ulaska na tržište:ekspanzija:- penetracija tržišta- razvoj tržišta- razvoj proizvoda- diverzifikacijaPlan tehnologije i organizacije radaizvor i opis tehnologije proizvodnjeproizvodni programkapacitet proizvodnih jedinicaprikaz ključnih faza planirane tehnologijekontrola kvalitetaspecifikacija potrebne opreme sa predračunommaterijalni i energetski bilans proizvodnje-osnovni, potrošni,pomoćni materijal, ambalaža, električna energijaekološke implikacije tehnologije-vrstaa otpada, skladištenjeotpada, otpadni materijal, itd.zaštita na radu-povrede alatima i mašinama, opasnost odpožara, aerizacija itd.model organizacije radastruktura zaposlenih i obuka- vrsta kvalifikacije, broj radnika,probni rad, obuka itd.Projekcija ostvarivanja planiranog razvojadinamika realizacije investicionih aktivnostivođenje investicionih aktivnosti118

Page 119Finansijska analiza i ocena planiranog razvojaplanski bilans uspehafinansijski tokI(2003.)II(2004.)III(2005.)IV(2006.)V(2007.)1.PRILIV1.1. Ukupan prihod1.2. Krediti2.ODLIVI2.1. Investiciona ulaganja2.2. Materijalni troškovi2.3. Bruto zarade2.4. Nemateriajlni troškovi2.5.Finansijski rashodi(kamata+glavnica)2.6. Vanredni rashodi2.7. Porezi i akcize3.NETO PRILIV4.NETO PRILIV KUMULATIVFINANSIJSKI TOK ( u hilj. dinara)I(2003.)II(2004.)III(2005.) IV (2006.) V (2007.)1.UKUPAN PRIHOD2.UKUPAN RASHOD2.1. Materijalni troškovi2.2. Amortizacija2.3. Bruto zarade2.4. Nemateriajlni troškovi2.5. Finansijski rashodi2.6. Vanredni rashodi2.7. Porezi i akcize3.BRUTO DOBIT4.Porez na dobit5.NETO DOBIT

119Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 120Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planekonomski tokZaključak

konačna ocena ekonomske i finansijske isplativosti projekta3. Pitanja - uputstvo za izradu Biznis planaUvod:Objasniti kako ste došli do poslovne ideje.Na osnovu kojih pokazatelja verujete u uspeh?Povežite svoj proizvod/uslugu sa potrebama kupca.Koji su vaši bitni ciljevi – poduhvati vezani za projekt:na kratki rokna dugi rok?Napravite listu zadataka i plan akcije kako ga vidite u ovomtrenutku.Opis vašeg poslovnog poduhvata:Naziv vašeg preduzeća i kratak opis delatnosti.Kakvo iskustvo i upravljačke sposobnosti imate i kakav je njihovznačaj za realizaciju poslovnog poduhvata?Ko će još raditi sa vama na projektu i kakve upravljačkesposobnosti/veštine posedujete?I(2003.)II(2004.)III(2005.)IV(2006.)V(2007.)1.PRILIV1.1. Ukupan prihod2.ODLIVI2.1. Investiciona ulaganja2.2. Materijalni troškovi2.3. Bruto zarade2.4. Nemateriajlni troškovi2.6. Vanredni rashodi2.7. Porezi i akcize2.8.Troškovi finansiranja-prethodni period3.NETO PRILIV4.NETO PRILIV KUMULATIVEKONOMSKI TOK ( u hilj. dinara)120

Page 121Nacrtati organizacionu šemu i objasniti ukratko ko je odgovoranza koje poslovne funkcije.Kako ćete obezbediti da vaši ključni saradnici budu motivisani ilojalni za vreme „start up“ faze?Kakve profesionalne savetnike (računovođu, pravnika...) steplanirali ili planirate da angažujete?

Koje su legalne forme poslovanja vašeg preduzeća?Ako je vaše preduzeće već uključeno u privrednu strukturu iposluje, napišite kratak osvrt na dosadašnje finansijske efekteposlovanja.Opis vašeg proizvoda/uslugeOpišite vaš proizvod/usluge (postojeći asortiman).Da li je trenutno na tržištu, da li se realizuje? Ako nije, šta ćeteuraditi da se on pojavi?Da li imate ili planirate zakonsku zaštitu (npr. patent)? Akoplanirate, šta ste do sada na tome uradili?Po čemu se vaš proizvod/usluga razlikuje od ostalih na tržištu?Da li ćete za svoj proizvod davati garanciju, postprodajni servis isl.?Kupci/PotrošačiGeografski obuhvat tržišta na koje nameravate da plasirate svojproizvod.Koje potrošačke potrebe će vaš proizvod/usluga zadovoljiti?Opišite (tipove) kupaca vaših proizvoda.Koji faktori, po vama, utiču na odluku o kupovini vašegproizvoda/usluge?Da li je vaš fokusirani tržišni segment u ekspanziji ili ne? Kakvi subili tržišni trendovi u protekle dve godine?Sa kakvim tržišnim učešćem pozicionirate svoj proizvod nafokusiranom tržištu?KonkurencijaNavedite i ukratko opišite svoje direktne konkurente za planiraniproizvod/uslugu.Analizirajte (ukratko) njihovu veličinu, profitabilnost i proizvodniproces (ukoliko je to moguće).121Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 122Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planŠta su, po vama, sa aspekta analize konkurentnosti, osnovnifaktori poslovnog uspeha (konkurentska odnosno diferentnaprednost, jedinstvenost vašeg proizvoda)?Tržišna strategija:CeneSpecifikujte sve proizvodne troškove (izračunajte cenu koštanja).Projektujte prodajnu cenu kroz prizmu tržišnih mogućnosti iprofitnih ciljeva.Sa kojim cenama „nastupaju“ vaši konkurenti?Da li su neki tržišni segmenti više ili manje cenovno senzitivni?Oglašavanje i promocijaProjektujte svoj plan oglašavanja i promocije za naredni period.Navedite medije koje ćete koristiti.

Ako ste već do sada imali takav plan, ukažite na postignuterezultate i efekte.DistribucijaKako ćete distribuirati svoj proizvod?Koji kanali distribucije se inače koriste u vašoj poslovnoj sferi, kojećete odabrati i zašto?Ko će upravljati, pratiti i kontrolisati vašu prodaju i na koji način?Proizvodni proces:Opisati ukratko proizvodni proces.Specifikovati proizvodnu opremu koju ćete koristiti (po cenama,vrsti i dobavljačima).Specifikovati osnovne sirovine i repromaterijal koji ćete koristiti(po cenama i dobavljačima).Koliko ćete zaposliti (novih) radnika (po kvalifikacijama izanimanjima)?Prognoza prodaje i finansijske projekcije:Projektujte vaš očekivani ukupni plasman za naredni period(dokazi, argumenti).Prognozirajte prodaju (obim, vrednost) za svaki proizvod/grupuproizvoda.122

Page 123Projektovati bilans uspeha za naredni jednogodišnji period iligodinu normalnog korišćenja kapaciteta.Projekcija „cash-flow“ pozicije u „start-up“ fazi vašeg biznisa.Break-even analiza (prelomna tačka rentabiliteta).Finansijski zahtev (rekapitulacija ukupnih ulaganja).Poslovna kontrola1. finansijskih pokazatelja2. tržišta i dinamike prodaje3. kretanja i dinamike proizvodnje.Prilozi:menadžment (CV)imena i važniji detalji vezani za stručne konsultantetehnički projektidetalji vezani za patent, licencu i sl.razni izveštaji konsultanatarazni ugovori (zaključeni, predugovori...)organizacione sheme i sl.123Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 124Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis planKONTROLNA PITANJA1. Principi efikasnosti poslovanja

2. Pojam i ekonomski značaj produktivnosti rada3. Faktori produktivnosti4. Iskazivanje rezultata (učinka) i količine rada u obrascu produktivnosti5. Metode merenja produktivnosti6. Iskazivanje i merenje dinamike produktivnosti7. Ekonomičnost poslovanja – pojam i značaj8. Faktori ekonomičnosti9. Metode utvrdjivanja i merenja ekonomičnosti10. Ekonomski značaj principa rentabilnosti – profitabilnosti11. Faktori rentabilnosti12. Merenje i iskazivanje rentabilnosti – profitabilnosti13. Sadržaj i ekonomski značaj principa likvidnosti14. Šta predstavlja i zašto je značajan poslovni – biznis plan?15. Kada se (u kojim situacijama) donosi biznis plan?16. Šta obavezno sadrži biznis plan?17. Uži i širi koncept izrade biznis plana18. Metodološki pristup izradi biznis plana19. Objasnite vaš pristup izradi biznis plana20. Sadržaj uputstva za izradu biznis plana.124

Page 125

GLAVA VIIREZULTATI POSLOVANJA I RASPODELAOblici rezultataRezultati poslovanja su materijalni ili finansijski efekti, odnosnoučinci koje preduzeće ostvari u procesu svoga poslovanja u određenomvremenskom periodu.Raspodela rezultata poslovanja predstavlja određivanje i usmeravanjenjihove namene za određene ekonomske potrebe i funkcije preduzeća.U praksi preduzeća, rezultati poslovanja se izražavaju raznovrsnimmerilima i pokazateljima. Najčešće primenjivana merila izražavanja rezul-tata poslovanja su:1. fizički proizvod ili usluga, kao izraz proizvedenih upotrebnih vredno-sti,2. ukupan prihod, kao izraz realizovane nove vrednosti, i3. dobit (profit), kao konačni i zbirni finansijski rezultat poslovanjapreduzeća.Fizički proizvod, kao materijalizovani oblik rezultata rada, predstavljaekonomsku kategoriju i ima svoju upotrebnu vrednost. Fizički proizvodse iskazuje količinom proizvoda ili usluga u određenom vremenskomperiodu, i to u naturalnim jedinicama mere.Primena fizičkog obima kao merila rezultata poslovanja moguća jei jednostavna u preduzećima koja proizvode jednu vrstu proizvoda, ilipak istovrsne i homogene proizvode. Obim proizvodnje u heterogenoj

proizvodnji izražava se potrebnim radom ili normativom rada. Fizičkiobim poslovanja raznovrsnog asortimana moguće je svesti na jedinstve-ni merni izraz i preko standardnih ili stalnih prodajnih cena.125Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 126Ukupni prihod izražava realizovanu vrednost rezultata poslovanjapreduzeća. On predstavlja finansijski izraz ostvarenih prihoda preduze-ća u određenom vremenskom i obračunskom periodu.Prema zakonskoj regulativi, ukupni prihod čine:1. poslovni prihodi,2. prihodi od finansiranja i3. vanredni prihodi.Dobit (profit) predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukup-nog rashoda i izražava neto ekonomski rezultat poslovanja preduzeća.Dobit je ekonomski cilj poslovanja svakog preduzeća kao ekonom-skog bića i subjekta poslovanja. Po svojoj ekonomskoj sadržini, dobitoznačava čist rezultat izvršenih ekonomskih aktivnosti i delatnosti pred-uzeća u određenom vremenskom periodu.Kvantitativno izražena, dobit preduzeća predstavlja razliku izmeđuukupnog prihoda i ukupnog rashoda u obračunskom periodu:D = Pu – Ru,gde D označava dobit, Pu označava ukupni prihod, a Ru označavaukupni rashod.Kvantitativno posmatrano, dobit predstavlja razliku svih prihoda,odnosno učinaka, i rashoda, odnosno utrošenih vrednosti. Računski,dobit izražava višak prihoda nad rashodima.Ukoliko preduzeće u tekućem poslovanju ostvaruje veće ukupnerashode od ukupnih prihoda, ono posluje sa gubitkom. Pojava gubitakaje simptom koji ukazuje na poremećaj ravnoteže ekonomskih parameta-ra poslovanja, drastičan pad kvaliteta ekonomije poslovanja i umanjenemogućnosti reprodukovanja preduzeća kao ekonomskog subjekta.

Raspodela rezultataRaspodela dobiti je finalna faza poslovanja preduzeća, kojom se za-ključuje poslovna godina u kojoj se vrši obračun ostvarenih rezultataposlovanja.U ekonomskom i finansijskom pogledu, raspodela rezultata pred-stavlja raspodelu ostvarene dobiti. Ukupni prihod je obračunska katego-rija i njime se pokrivaju rashodi preduzeća. Ukupni prihod ne predstavlja126Glava VII – Rezultati poslovanja i raspodela

Page 127predmet raspodele, već služi samo kao sredstvo i obračunski mehani-zam raspodele.Kao višak prihoda nad rashodima, dobit predstavlja ekonomski re-

zultat poslovanja i realnu ekonomsku kategoriju preduzeća, koja je pred-met raspodele.Odluke o raspodeli donose organi upravljanja preduzeća (skupštinaakcionara). Dobit se u procesu raspodele usmerava za različite namene:za opštu i zajedničku potrošnju, preko poreza i doprinosa,za razvoj preduzeća, preko izdvajanja za akumulaciju, iza povećanje zarada i standarda zaposlenih.Ukupna bruto dobit preduzeća se deli na:1. obavezna izdvajanja iz dobiti i2. neto dobit.1. Obavezna izdvajanja iz bruto dobiti čine: porezi i doprinosi za fi-nansiranje opšte i zajedničke potrošnje, isplata dobiti drugim preduzeći-ma i pravnim licima po osnovu zajedničkih ulaganja, iznosi za pokrićegubitaka preduzeća iz ranijih godina, isplata dividendi vlasnicima akcijai kamate na izdate obveznice preduzeća.2. Deo iskazanog finansijskog rezultata poslovanja koji ostaje pred-uzeću na raspolaganju jeste neto dobit.Povećanjem udela neto dobiti u ukupno ostvarenoj dobiti, stvarajuse uslovi za povećanje akumulacije, odnosno razvoj preduzeća na dužirok, kao i povećanje zarada i standarda zaposlenih.Neto dobit predstavlja razliku između ukupne (bruto) dobiti i obaveznih iz-dvajanja iz dobiti. Računski, neto dobit preduzeća deli se na:1. akumulaciju – deo za razvoj i rezerve preduzeća i2. potrošnju – zarade zaposlenih i njihove zajedničke potrebe.Izdvajanjem za akumulaciju, preduzeće proširuje svoje materijalnemogućnosti i ekonomske potencijale za razvoj i jača svoju tržišnu poziciju.Potrošnja je deo neto dobiti koji služi za:zarade zaposlenih izajedničku potrošnju zaposlenih.Izdvajanjem za potrošnju, preduzeće povećava zarade zaposlenih,njihov standard života i rada, radne uslove i motivaciju.127Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 128Zadatak br. 91Preduzeće „n“ je u toku godine proizvelo tri vrste proizvoda, i to:proizvoda 1 – 1.000 komadaproizvoda 2 – 2.000 komadaproizvoda 3 – 3.000 komada.Uslovni ili ekvivalentni proizvod koji se uzima za svođenje raznovrsne proizvod-nje na jedinstvenu jedinicu mere jeste proizvod 2. Utvrditi fizički obim proizvod-nje preduzeća „n“ za tekuću godinu.Rešenje:Najpre se utvrđuju ekvivalentni odnosi za raznovrsne proizvode. Oni se dobi-jaju deobom normiranog fonda rada po proizvodima, sa normiranim fondomrada uslovnog, odnosno ekvivalentnog proizvoda. U našem primeru, to je pro-

izvod br. 2, a ekvivalentni odnosi su 3:1:2. Tako dobijeni ekvivalentni odnosimnože se sa odgovarajućim brojem ostvarenih proizvoda u tekućoj godini.Ukupna ekvivalentna proizvodnja se dobija zbirom tako dobijenih proizvoda ukomadima.Zadatak br. 92Ako preduzeće „n“ iz prethodnog primera fizički obim proizvodnje iskazuje po-trebnim radom, i ako su norme rada: za proizvod 1 – 6 časova, za proizvod 2– 2 časa i za proizvod 3 – 4 časa, utvrditi fizički obim proizvodnje preduzeća„n“ izražen potrebnim radom.Rešenje:1.000 x 6 + 2.000 x 2 + 3.000 x 4 = 22.000,što znači da fizički obim proizvodnje preduzeća „n“ iznosi 22.000 norma ča-sova.ProizvodKoličina proizvodaKoeficijent svođenjaekvivalentUkupno ekvivalentnihjedinical1.00033.00022.00012.00033.0001.54.500UKUPNO:9.500

128Glava VII – Rezultati poslovanja i raspodela

Page 129Zadatak br. 93Preduzeće „n“ iz prethodnog primera fizički obim proizvodnje iskazuje novča-no, na osnovu stalnih ili standardnih cena. Standardne cene po komadu izno-se: za proizvod 1 – 500 din., za proizvod 2 – 800 din. i za proizvod 3 –1000 din.Utvrditi obim proizvodnje.Rešenje:što znači da ukupni fizički obim proizvodnje preduzeća „n“, novčano iskazan,iznosi 5.100.000 dinara u posmatranoj godini.Zadatak br. 94Preduzeće „n“ je u toku poslovne godine ostvarilo poslovne prihode u iznosuod 125.000 dinara, prihode od finansiranja u iznosu od 118.000 dinara i van-redne prihode u iznosu od 18.000 dinara. Utvrditi iznos ukupnog prihodapreduzeća u posmatranoj godini.Rešenje:Pu = Pp + Pf + PvU navedenom primeru, ukupni prihod preduzeća „n“ iznosi:Pu = 125.000 + 118.000 +18.000 = 261.000 dinara

Zadatak br. 95Ako je u istom periodu preduzeće „n“ imalo ukupne rashode u iznosu od185.000 dinara, da li postoji i koliko iznosi dobit pomenutog preduzeća?ProizvodOstvarena količinaStandardne ceneUkupno Q11.000500500.00022.0008001.600.00033.0001.0003.000.000UKUPNO:5.100.000ProizvodOstvarenakoličinaNorma časoviSvega11.00066.00022.00024.00033.000412.000UKUPNO:22.000129Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 130Rešenje:D = Pu – RuD = (Pp + Pf + Pv) – (Rp + Rf +Rv)D = 261.000 – 185.000 = 76.000 dinara.Zadatak br. 96Ako je u narednom obračunskom periodu preduzeće „n“ imalo nepromenjeneukupne prihode, i ukupne rashode povećane za 10%, izračunati finansijski re-zultat preduzeća.Rešenje:Du = Pu – RuDu = 261.000 – (185.000 + 18.500)Du = 261.000 – 203.500 = 57.500.Dobit preduzeća u narednom periodu je smanjena zbog porasta ukupnih ras-hoda.

Zadatak br. 97Preduzeće „N“ je u obračunskom periodu ostvarilo prihod od prodaje proizvo-da i usluga u iznosu od 150.000 dinara i prihod od izdavanja osnovnih sred-stava u zakup u iznosu od 18.000 dinara. Preduzeće je ostvarilo i prihod odobračunatih pozitivnih kursnih razlika u iznosu od 6.800 dinara. Prihod od pro-daje materijala iznosi 16.000 dinara. Utvrđeni viškovi materijala, rezervnih de-lova, sitnog inventara i ambalaže iznose 22.000 dinara.Utvrditi poslovne prihode, prihode od finansiranja i ukupan prihod preduzeća„N“.Rešenje:Pu = Pp +Pf + PvPp – ili poslovni prihod – u navedenom primeru iznosi 150.000 + 18.000 =168.000 dinara, a čine ga prihod od prodaje proizvoda i usluga i prihod odizdavanja u zakup osnovnih sredstava.Pf – ili prihod od finansiranja – iznosi 6.800 dinara, a sačinjava ga prihod odpozitivnih kursnih razlika.130Glava VII – Rezultati poslovanja i raspodela

Page 131Pv – ili vanredni prihod – iznosi 16.000 + 22.000 = 38.000 dinara, a sačinja-vaju ga prihod od prodaje materijala i utvrđeni viškovi prilikom popisa.Ukupan prihod preduzeća:Pu = 168.000 + 6.800 + 38.000 = 212.800 dinara.Zadatak br. 98Preduzeće „n“ je u obračunskom periodu imalo sledeće rashode:utrošeni materijal i rezervni delovi . . . . . . . . . . .30.000isplaćene zarade zaposlenima . . . . . . . . . . . . . .28.000plaćene negativne kursne razlike . . . . . . . . . . . . .5.000amortizacija osnovnih sredstava . . . . . . . . . . . . . .6.000razni nematerijalni troškovi . . . . . . . . . . . . . . . . . .9.000plaćena utrošena električna energija . . . . . . . . . .5.000kazne, penali i naknade štete . . . . . . . . . . . . . . . .5.000utvrđeni manjkovi kod popisa robe . . . . . . . . . . . .6.000plaćene kamate za uzete kredite . . . . . . . . . . . . .2.500.Potrebno je utvrditi poslovne rashode, rashode finansiranja i vanredne rashodepreduzeća „n“, kao i njegove ukupne rashode u obračunskom periodu.Rešenje:Ru = Rp +Rf +RvRp, ili poslovni rashodi, su u primeru: utrošeni materijal i rezervni delovi, amor-tizacija, nematerijalni troškovi i zarade.Rp = 30.000 + 6.000 + 9.000 + 28.000Rp = 73.000 dinara.Rf, ili rashodi finansiranja, u navedenom primeru su plaćene kamate i negativ-ne kursne razlike:Rf = 2.500 + 5.000Rf = 7.500 dinara.

Rv, ili vanredne rashode, sačinjavaju rashodi na ime utvrđenih manjkova kod po-pisa i plaćene kazne i penali u obračunskom periodu.Rv = 6.000 + 5.000Rv = 11.000 dinara.131Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 132Ukupni rashodi u navedenom primeru iznose: 64.000 + 7.500 +11.000 =82.500Ru = 82.500 dinara.Zadatak br. 99U obračunskom periodu, preduzeće „n“ je ostvarilo, na ime troškova materija-la, rezervnih delova i vrednosti drugih utrošaka, iznos od 50.000 dinara. Uistom periodu, na ime kamate je plaćeno 5.000 dinara, a na ime naknadnoutvrđenih rashoda iz ranijih godina iznos od 12.000 dinara. Negativne kursnerazlike po deviznom kreditu iznosile su 12.000 dinara, a rashodi od finansira-nja iz odnosa sa povezanim preduzećima iznosili su 6.000 dinara. Amortiza-cija osnovnih sredstava u obračunskom periodu iznosila je 28.000 dinara, aukalkulisane zarade 88.000 dinara. Neotpisana vrednost otuđene i rashodo-vane imovine preduzeća iznosila je 15.000 dinara.Potrebno je utvrditi: poslovne rashode, rashode finansiranja i vanredne rashode.Rešenje:Rp, poslovne rashode, u navedenom primeru čine: materijalni troškovi, amorti-zacije i ukalkulisane zarade.Rp = 50.000 + 28.000 + 88.000 = 166.000 dinaraRp = 166.000 dinara.Rf, ili rashode finansiranja, sačinjavaju: plaćene kamate, obračunate negativnekursne razlike i rashodi od finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzećima,kooperantima.Rf = 5.000 + 12.000 +6.000 = 23.000Rf = 23.000 dinara.Rv, ili vanredni rashodi, u primeru su: rashodi iz ranijih godina i neotpisana vred-nost otuđene i rashodovane imovine.Rv = 12.000 + 15.000 = 27.000Rv = 27.000 dinara.Ru, ili ukupni rashodi preduzeća „n“ u obračunskom periodu, jesu zbir poslov-nih rashoda, rashoda finansiranja i vanrednih rashoda, što iznosi:Ru = 166.000 + 23.000 +27.000 = 216.000 dinara.132Glava VII – Rezultati poslovanja i raspodela

Page 133Zadatak br. 100Izračunati neto dobit i profitabilnost preduzeća „A“ ako su poznati sledeći po-daci:ostvareni su prihodi od 90 mil dinara,

varijabilni troškovi iznose 65 mil. dinara,fiksni troškovi su 15 mil. dinara,finansijski rashodi su 2 mil. dinara,neposlovni rashodi su 1 mil. dinara,porez na dobit se računa po stopi od 14%.Da li je profitabilnost na zadovaljavajućem nivou, ako se zna da je kamata naoročena sredstva u banci 5% na godišnjem nivou?Rešenje:Neto dobit je 6.020.000 dinara, a profitabilnost 6,69%. Profitabilnost je na za-dovoljavajućem nivou, ako se u obzir uzme kamata na oročena srestva u banci.Zadatak br. 101Ako je preduzeće „n“ u istom obračunskom periodu ostvarilo ukupne prihodeu iznosu od 200.000 dinara, izračunati finansijski rezultat poslovanja tog pred-uzeća.Rešenje:D = Pu – RuD = 200.000 – 216.000D = – 16.000 dinara,Pokazatelji struktureu hiljadamaPrihodi 90.000- Varijabilni troškovi65.000KONTRIBUCIONA DOBIT25.000- Fiksni troškovi15.000POSLOVNA DOBIT10.000- Finasijski rashodi2.000- Neposlovni rashodi1.000DOBIT PRE OPOREZIVANJA7.000- Porez na dobit980NETO dobit6.020PROFITABILNOST -ukupan prihod6,69%133Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 134što znači da je preduzeće ostvarilo gubitak u iznosu od 16.000 dinara jer suza taj iznos ukupni rashodi veći od ukupnih prihoda u obračunskom periodu.Zadatak br. 102Ako je navedeni iznos gubitka preduzeće pokrilo: sredstvima rezervi 15%, ot-pisom od strane poverilaca 30% i dotacijama drugih preduzeća 10%, koji iz-nos gubitka je ostao nepokriven i iz kojih izvora on može biti pokriven?Rešenje:

Rezervama je pokriveno..........2.400,otpisom poverilaca..................4.800 idotacijama...............................1.600,što ukupno iznosi 6.600 dinara pokrivenog gubitka preduzeća.Nepokriveni gubitak iznosi 9.400 dinara, a može se pokriti smanjivanjem po-slovne imovine preduzeća, odnosno njenom prodajom.Zadatak br. 103Preduzeće „n“ je prema polugodišnjem obračunu rezultata ostvarilo: ukupni pri-hod u iznosu od 200.000 dinara, poslovni rashod od 50.000 din., rashod fi-nansiranja 5.000 din. i vanredni rashod od 10.000 dinara.Obaveza preduzeća prema državi na ime poreza, doprinosa i ostalih obave-za iznosi 25.000 dinara.Utvrditi bruto i neto dobit preduzeća „n“.Rešenje:D = Pu – RuD = 200.000 – (50.000 + 5.000 +10.000)D = 200.000 – 65.000D = 135.000 dinara,odnosno bruto dobit preduzeća u navedenom primeru iznosi 135.000 dinara.Neto dobit predstavlja razliku bruto dobiti i obaveznih izdvajanja; u ovom pri-meru, po osnovu poreza i doprinosa, u iznosu od 25.000 dinara:Dn = 135.000 – 25.000Dn = 110.000 dinara.134Glava VII – Rezultati poslovanja i raspodela

Page 135Zadatak br. 104Dobit preduzeća „n“ iz prethodnog primera raspoređena je na sledeći način:dividende akcionarima...........................30%,za osnovni kapital...................................30%,za rezerve................................................10%,za potrošnju.............................................30%.Deo za potrošnju kolektiva raspoređen je u srazmeri: 80% za zarade i 20% zazajedničku potrošnju.Utvrditi novčane iznose za navedene namene.Rešenje:1. Na ime dividendi akcionarima je isplaćeno.................33.000 dinara.2. Za povećanje osnovnog kapitala izdvojeno je............33.000 dinara.3. U fond rezervi preduzeća izdvojeno je.........................11.000 dinara.4. Preduzeću je za raspodelu na ime potrošnje ostalo....33.000 dinara.5. Za povećanje zarada zaposlenih izdvojeno je ...........26.400 dinara.6. Za zajedničku potrošnju je ostalo....................................6.600 dinara.KONTROLNA PITANJA1. Šta predstavljaju i kako se iskazuju rezultati poslovanja?2. Izražavanje rezultata poslovanja preko fizičkog proizvoda3. Ukupan prihod i komponente ukupnog prihoda preduzeća

4. Ukupan rashod i komponente ukupnog rashoda5. Finansijski rezultati poslovanja preduzeća6. Bruto dobitak kao rezultat poslovanja7. Neto dobitak kao rezultat poslovanja8. Gubitak kao rezultat poslovanja9. Faktori dobiti i gubitaka10. Raspodela obračunatih i iskazanih rezultata poslovanja11. Raspodela bruto i neto dobiti12. Pokrivanje gubitaka13. Uloga kolektivnih ugovora u raspodeli rezultata poslovanja135Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 136

GLAVA VIIIINVESTICIJEPOJAM INVESTICIJEInvesticije predstavljaju osnovni preduslov razvoja preduzeća. Kon-tinuiranim investicijama preduzeće obezbeđuje efikasnost poslovanja i ubudućnosti.U najširem kontekstu, pod investicijama se podrazumeva odlaganjepotrošnje danas, kako bi se obezbedila nova potrošnja i ulaganja na višemnivou u budućnosti. Dakle, investiranje je proces koji predstavlja vre-mensku sponu između sadašnjosti i budućnosti.Po definiciji, investicije podrazumevaju sva ulaganja u proširenureprodukciju preduzeća. Ta ulaganja mogu biti u:osnovna sredstva (zemljište, građevinske objekte, transportna sred-stva, opremu itd.),obrtna sredstva, kao uslov za stavljanje u funkciju osnovnih sred-stava,istraživačku delatnost (razvoj tehnologije, istraživanje tržišta, raz-voj proizvoda itd.),intelektualne investicije (troškovi organizacije i usavršavanje ljud-skog potencijala),nabavku patenta, licenci i drugih prava,komercijalne investicije (razvoj distributivne mreže, reklamiranje,propaganda itd.),ostale investicije uslovljene efikasnošću poslovanja.S obzirom na zakonitosti koje vladaju na savremenom tržištu (po-slovanje preduzeća prevazilazi nacionalne okvire, multinacionalne kom-panije su sinonim za savremene ekonomske procese, a ekonomija je raz-vijena na teoriji interesa istih), značaj proširene reprodukcije, odnosno in-137Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 137vesticionih ulaganja postaje sve više predmet teorijskih i praktičnih pro-učavanja u svetu.Suština istraživanja se bazira na analizi investicionih procesa i utvr-đivanju zakonitosti koje prate te procese, kako bi se mogla definisati sa-vremena politika investiranja. Definisanjem savremene politike investira-nja, bliže bi se odredile determinante vođenja investicionih politika unacionalnim okvirima, a samim tim i mogućnosti vođenja investicionepolitike shodno svetskim privrednim tokovima.Jedna od osnovnih karakteristika procesa investiranja jeste vremen-ska dimenzija i neizvesnost kao prateći efekat vremenske dimenzije. Vre-menska dimenzija je u direktnoj proporciji sa neizvesnošću. Duži vremen-ski period investiranja (od ulaganja u sadašnjosti, do efekata u budućno-sti) podrazumeva i veću neizvesnost.

PROCES INVESTIRANJADonošenje odluke o investiranju zasniva se na utvrđivanju niza re-levantnih faktora i ovladavanje njihovim uticajem. U procesu odlučivanjao nameravanoj investiciji, neophodno je pre svega analizirati motive i ce-lishodnost planirane investicije.Motivi mogu biti sledeći:racionalizacija proizvodnje,lansiranje novih ili usavršavanje postojećih proizvoda,perspektivna konjuktura plasmana proizvoda,zajednička ulaganja sa drugim preduzećima,deficitarnost proizvoda ili usluga u preduzeću i sl.Optimalna odluka ne mora predstavljati odluku o započinjanju pro-cesa investiranja, već može biti i odluka o nesvrsishodnosti investicija.Proces investiranja obuhvata sledeće aktivnosti:prikupljanje informacija relevantnih za investicioni projekat,obradu i analizu prikupljenih informacija,utvrđivanje stepena značaja prikupljenih informacija u odnosu nanameravane investicije,tehničko-tehnološku, ekonomsku i finansijsku interpretaciju do-bijenih rezultata,138Glava VIII – Investicije

Page 138evaluaciju pretpostavljenih rešenja ipredviđanje optimalnog rešenja.U definisanim aktivnostima, neophodno je determinisati sva kreta-nja i faktore koji mogu imati implikaciju na nameravanu investiciju. S ob-zirom na broj uticajnih faktora, poseban naglasak treba staviti na pojedi-načni značaj, ali i sinergijsko dejstvo pojedinih faktora.Proces investiranja se može posmatrati kroz dve globalne faze:pripremna faza i

faza realizacije.U pripremnoj fazi su obuhvaćene aktivnosti koje su preduslov otpo-činjanja procesa investiranja: prikupljanje informacija, istraživanje, evalu-acija i odluka o investiciji.Pripremna faza obuhvata sledeće aktivnosti:predinvesticione analize,izradu investicionog programa idonošenje odluke o realizaciji investicije.Faza realizacije podrazumeva sledeće aktivnosti:1

realizaciju investicije,puštanje u rad i probnu proizvodnju,kontrolu.Pripremnom fazom su obuhvaćene aktivnosti koje su neophodne zainiciranje i donošenje odluke o investicionom procesu. U ovoj fazi jošuvek može biti doneta odluka o nezapočinjanju investicije.Donošenjem odluke o investiranju započinje faza realizacije investi-cije. Ova faza podrazumeva sve aktivnosti koje su neophodne da bi se re-alizovala definisana investicija: obezbeđivanje neophodnih dozvola i sa-glasnosti, izbor investitora i zatvaranje finansijske konstrukcije, početakinvesticije, puštanje u rad i probnu proizvodnju, kontrolu i početak re-dovne proizvodnje.Pojam koji se vezuje za investicije jeste akumulacija, koja predsta-vlja sumu koja se formira kao rezultat procesa nagomilavanja novih vred-nosti (uvećavanje kapitala) – ekonomski realan osnov investiranja i razvo-ja materijalnog dela proizvodnih snaga (Kukoleča, 1990).139Praktikum iz ekonomike poslovanja1 ibid.

Page 139Amortizacija predstavlja postupak postepenog smanjivanja vred-nosti sredstava na ime reprodukcionog trošenja (Kukoleča, 1990).Osnovna podela investicija sa makroekonomskog stanovišta jeste nabruto i neto investicije.Bruto investicije su onaj vid investicija koji se ulaže za održavanje izamenu postojećih fondova.Neto investicije predstavljaju razliku između bruto investicija iamortizacije, odnosno ulaganja u proširenu reprodukciju.Zadatak br. 105Preduzeće „XY“ planira nabavku opreme. Vrednost opreme na osnovu ponudadobavljača iznosi 5.000.000 dinara. Na bazi definisanog investicionog pro-jekta, očekuju se sledeći ekonomski efekti:dobit8.000.000 dinara,akumulacija2.000.000 dinara,zarade zaposlenih 10.000.000 dinara,

broj zaposlenih100.Neophodno je izvršiti analizu i ocenu ekonomske opravdanosti investicionih ula-ganja, ako se znaju prosečni indikatori na nivou privredne grane.Pokazatelji na nivou privredne grane su:dobit po radniku65.000 dinara,akumulacija po radniku15.000 dinara,zarada po radniku85.000 dinara,investicije po radniku40.000 dinara.Rešenje:POKAZATELJPREDUZEĆE "XY" PROSEK PRIVREDNE GRANE INDEKS1234Dobit po radniku 80.000,0065.000,001,23Akumulacija po radniku20.000,0015.000,001,33Zarada po radniku 100.000,0085.000,001,18Investicije po radniku 50.000,0040.000,001,25Akumulacija poangažovanimsredstvima 0,400,381,07140Glava VIII – Investicije

Page 140Na osnovu dobijenih rezultata, dolazi se do zaključka da je investicija oprav-dana jer su očekivani efekti planirane investicije u preduzeću „XY“ povoljniji uodnosu na efekte u posmatranoj privrednoj grani.Zadatak br. 106Metodom roka otplate investicije, utvrditi profitabilnost predloženih investicionihprojekata u preduzeću „B“.Prvi investicioni projekat je ukupne investicione vrednosti 30.000.000 di-nara.Drugi investicioni projekat je ukupne investicione vrednosti 28.000.000

dinara.Očekivana dobit u prvom investicionom projektu je 15.000.000 dinara, a koddrugog 18.000.000 dinara.Rešenje:Na osnovu metode roka otplate, utvrdili smo da je rok otplate prvog projektadve godine, a drugog jedna i po godina. Prema tome, drugi projekat je profi-tabilniji.Zadatak br. 107Metodom neto sadašnje vrednosti, proceniti efektivnosti investicionih ulaganja,ako se zna da predračunska vrednost investicije iznosi 15.000.000 dinara, vekprojekta je 5 godina, a diskontna stopa 7%. Očekivani neto prinosi po godina-ma su sledeći:prva godina5.000.000 dinara,druga godina5.000.000 dinara,treća godina4.000.000 dinara,četvrta godina 3.000.000 dinara,peta godina3.000.000 dinara.R=I/PPrvi projekatDrugi projekatI30.000.000,0028.000.000,00P15.000.000,0018.000.000,00R=I/P21,56141Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 141Rešenje:Neto sadašnja vrednost kao dinamička metoda ocene efektivnosti investicionihulaganja računa se po sledećoj formuli:NSV- neto sadašnja vrednostNP – godišnji neto prinosn – vek projektar – diskontni faktori – diskontna stopaPrva godina= 5.000.000,00 x 0,934579439 = 4.672.897,20Druga godina= 5.000.000,00 x 0,873438728= 4.367.193,Godina

Neto priliviDiskontni faktorNSV1234 (2x3)1.5.000.000,000,934579439 4.672.897,202.5.000.000,000,873438728 4.367.193,643.4.000.000,000,816297877 3.265.191,514.3.000.000,000,762895212 2.288.685,645.3.000.000,000,712986179 2.138.958,54Ukupno20.000.000,00 16.732.926,52t

NSV= NPnn

x r =n=1

Σ= 0,873438728r2=1(1+0,07)2t

NSV= NPnn

x r =n=1

Σ= 0,934579439r1=1(1+0,07)1rn =1(2)(1+i)nt

NSV= NPn x r (1)n=1

Σ142Glava VIII – Investicije

Page 142Razlika između neto sadašnje vrednosti i ukupnih investicionih ulaganja je

16.732.926,52 – 15.000.000,00 = 1.673.292,65 dinara,što znači da je investicioni projekat prihvatljiv, jer je indeks veći od 1, odnosnoiznosi16.732.926,52 / 15.000.000,00 = 1,1155.Zadatak br. 108Izračunati internu stopu rentabilnosti investicionih ulaganja kada bi diskontnestope bile 7% ili 5%, ako se zna da predračunska vrednost investicije iznosi15.000.000 dinara, a vek projekta je 5 godina. Očekivani neto prinosi po go-dinama su sledeći:prva godina5.000.000 dinara,druga godina5.000.000 dinara,treća godina4.000.000 dinara,četvrta godina 3.000.000 dinara,peta godina3.000.000 dinara.Rešenje:Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj je kriterijumneto sadašnje vrednosti jednak nuli. Matematički izraz ovog kriterijuma je:Rešavanjem nepoznate dobićemo onu diskontnu stopu pri kojoj investicioniprojekat ne donosi ni dobit ni gubitak.I – interna stopa rentabilnostii – diskontna stopaI = i1 + (NSV1 x (i1 – i2)) / (NSV1 + NSV 2)GodinaNeto prilivi Diskontni faktor 7%NSV 2Diskontni faktor 5%NSV 11234341.5.000.000,000,9345794394.672.897,200,952380952 4.450.378,282.5.000.000,000,8734387284.367.193,640,907029478 3.961.173,373.4.000.000,000,8162978773.265.191,510,863837599 2.820.595,194.3.000.000,000,7628952122.288.685,640,822702475 1.882.907,345.3.000.000,000,712986179

2.138.958,540,783526166 1.675.929,98Ukupno20.000.000,00 16.732.926,52 14.790.984,16t

NSV= NPnn

x r = 0n=1

Σ143Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 143I = 5 + (14.790.984,16 x 2) / (14.790.984,16 + 16.732.926,52)I = 5,9384Interna stopa rentabilnosti iznosi 5,9384 i na tom nivou neto sadašnja vrednostinvesticionog projekta jednaka je nuli.KONTROLNA PITANJA1. Pojam i ekonomski značaj investicija2. Vrste i oblici investicija3. Kriterijumi za donošenje investicionih odluka4. Finansiranje investicija5. Podsticajni i ograničavajući faktori rasta i razvoja6. Razvojna politika preduzeća7. Pravci rasta8. Metodi rasta144Glava VIII – Investicije

Page 144

LITERATURAAdižes, Isak (1990), Životni ciklus preduzeća, NIP Politika,BeogradAllen, L. (1994), Management and Organization, McGraw Hill,New YorkBandin, Tomislav (1999), Ekonomika preduzeća, Savremenaadministracija, BeogradAtkinson, B., Miller, R. (1999), Business Economics, Prentice HallCase, K. E., Fair, R. C., Gärtner, M., Heather, K. (1999), Economics,Prentice HallCook, M., Farquaharson, C. (1998), Business Economics, PrenticeHallDragičević, Tatjana (2000), magistarski rad „Implementacijainterne revizije u preduzeću – doprinos efikasnom poslovnomodlučivanju“, SuboticaIlić, Silvana (2002), Praktikum iz ekonomike poslovanja, Fakultetza menadžment Zaječar

Ilić, Silvana (2003), Primena novih tehnologija u zemljama utranziciji, ZaječarKendall, Kenneth (1988), System Analysis and Design, PrenticeHall, Englewood, NJ07632Kostić, Živko (1977), Osnovi teorije mezoekonomije, Savremenaadministracija, BeogradKukoleča, Stevan (1990), Organizaciono-poslovni leksikon,BeogradLovreta, Stipe (1995), Trgovinski menadžment, Ekonomskifakultet, BeogradNellis, J. G., Parker, D. (1997), The Essence of Business Economics,Prentice HallNikolić, Milenko i dr. (1997), Ekonomika preduzeća, Ekonomskifakultet, BeogradNikolić, Radmilo (2002), Ekonomika preduzeća – praktikum,Beograd145Praktikum iz ekonomike poslovanja

Page 145O’Sullivan, A., Sheffrin, M. S. (2001), Economics. Principles andTools, Prentice HallParkin, M. (2000), Economics, Addison WesleyPaterson T. (1989),Theory Du Management, Gauthier Villars, ParisPerman, R., Scouller, J. (1999), Business Economics, OxfordUniversity PressSalvatore, D. (1994), Microeconomics, Harper Collins CollegePublishersSamuelson, P. A., Nordhaus, W. D. (2001), Macroeconomics,McGraw-HillSamuelson, P. A., Nordhaus, W. D. (2001), Microeconomics,McGraw-HillStevanović Nikola (1995), Obračun troškova, EF, BeogradŽivković, Momčilo i dr. (1999), Ekonomika preduzeća, Privrednipregled, BeogradŽivković, Momčilo (2002), Ekonomika poslovanja, MegatrendBeograd146Literatura