Poslovna ekonomija

Lekcija 1 - Privrednodruštvo,status,akta i registracija

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Pravno ekonomski položaj privrednog društva................................................................ 3Akta Privrednog Društva.................................................................................................. 4Sedište I Poslovno Ime Privrednog Društva..................................................................... 5Zastupnici Privrednog Društva.........................................................................................6Imovina Privrednog Društva.............................................................................................7Poslovna Tajna..................................................................................................................8Zaključak.......................................................................................................................... 9

| LearningObject | 3

LearningObject

Uvod

UvodPrilikom osnivanja privrednog društva,neophodno je pridržavati se zakonske regulative,kojaodređuje pravne norme,registracije,akata,oblika orgaizovanja i sl.

Pravno ekonomski položaj privrednog društvaPostoji više vrsta pravnih formi privrednog društva(ortačko,komanditno,akcionarskoitd.Osnivači mogu biti(u zavisnosti od pravne forme),ortaci,komplementari ikomanditori,akcionari i sl.

Cilj• Pravna forma privrednog društva zavisi od ciljeva i načina organizovanja privrednog

društva.

Pravno ekonomski položaj privrednog društvaPrivredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom. Registracija društava ipreduzetnika, odnosno registracija podataka i dokumenata propisanih zakonom obavljase u skladu sa zakonom o registraciji. Treća lica koja se u pravnom prometu pouzdajuu registrovane podatke ne mogu snositi štetne pravne posledice proistekle iz netačnoregistrovanih podataka. Posebnim zakonom može se usloviti registracija ili obavljanjeodređene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnogorgana. Društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisuzakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosnostatutom.Pravne forme društva su:• ortačko društvo;• komanditno društvo;• društvo s ograničenom odgovornošću;• akcionarsko društvo.Lica koja osnivaju društvo i lica koja mu naknadno pristupe, su:• u ortačkom društvu - ortaci;• u komanditnom društvu - komplementari i komanditori;• u društvu s ograničenom odgovornošću – članovi društva s ograničenom odgovornošću;• u akcionarskom društvu - akcionari.Privredno društvo se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme. Smatra se da jedruštvo osnovano na neodređeno vreme ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nijedrugačije određeno.


Privredno društvo koje je osnovano na određeno vreme može produžiti vreme trajanja društvaili nastaviti poslovanje kao društvo osnovano na neodređeno vreme:• u slučaju ortačkog društva i komanditnog društva o tome odluku donesu svi ortaci, odnosnokomplementari jednoglasno i ta odluka bude u istom roku registrovana u skladu sa zakonom oregistraciji;• u slučaju društva s ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva o tome odlukudonese skupština dvotrećinskom većinom glasova svih članova društva i ta odluka bude uistom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

Akta Privrednog DruštvaPrilikom osnivanja privrednog društva,formiraju se osnivačka akta kojima se reguliše pravnaforma društva,način organizovnja,upravljanja i sl.

Cilj• Lica koja osnivaju privredno društvo moraju imati jasnu sliku o tome ko osniva

društvo,čime se društvo bavi i način upravljanja odnosno kontrolisanja rada društva.

Akta Privrednog DruštvaOsnivački akt je konstitutivni akt privrednogdruštva koji ima formu odluke o osnivanjuako društvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica. Prilikomosnivanja društva, potpisi na osnivačkom aktu overavaju se u skladu sa zakonom kojim seuređuje overa potpisa. U ortačkom društvu, komanditnom društvu i društvu s ograničenomodgovornošću osnivačkim aktom se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladusa zakonom za svaku pojedinu pravnu formu društva. Akcionarsko društvo pored osnivačkogakta ima i statut kojim se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa ovimzakonom, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano. Lice koje naknadno pristupidruštvu osnivački akt društva, odnosno statut društva obavezuje od dana sticanja svojstvačlana društva. Osnivački akt i statut sačinjavaju se u pisanoj formi iregistruju se u skladu sazakonom o registraciji.Osnivački akt ortačkog društva, komanditnog društva i društva s ograničenom odgovornošćumenja se odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, u skladu sazakonom.Osnivački akt akcionarskog društva se ne menja. Statut akcionarskog društva menja seodlukom skupštine, odnosno drugog organa.Zakonski zastupnik društva je u obavezi da nakon svake izmene osnivačkog akta, odnosnostatuta sačini i potpiše prečišćeni tekst tih dokumenata. Izmene osnivačkog akta i statuta,kao i prečišćeni tekstovi tih dokumenata nakon svake takve izmene, registruju se u skladu sazakonom o registraciji.

Član društva može zaključiti ugovor sa jednim ili više članova istog društva kojim se regulišunjihovi međusobni odnosi u vezi sa društvom. Ugovor se zaključuje u pisanoj formi. Ugovorproizvodi dejstvo isključivo između članova društva koji su ga zaključili.Ugovorom se mogu urediti:• posebne obaveze članova prema društvu;• prava i obaveze članova u vezi sa prenosom udela odnosno akcija;• kako će glasati u skupštini, po određenim ili svim pitanjima;• način preraspodele dobiti između članova;


• način rešavanja blokade u odlučivanju;• druga pitanja od značaja za njihove međusobne odnose.

Ugovor u slučaju ortačkog društva naziva se ugovor ortaka, u slučaju komanditnog društvai društva s ograničenom odgovornošću ugovor članova, a u slučaju akcionarskog društvaugovor akcionara. Društvo može članovima izvršiti povraćaj troškova u vezi sa osnivanjemdruštva isključivo ako je to predviđeno osnivačkim aktom. Članovi društva odgovaraju zaobaveze društva Komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar, kaoi zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice, koji zloupotrebipravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva.

Sedište I Poslovno Ime Privrednog DruštvaPo propisima svako privredno društvo mora da ima ime,sedište i adresu,kao i pravnu formuorganizovanja.

Cilj• Sedište društva ima više funkcija,a jedna od najvaćnijih je da treća lica mogu protiv

društva zasnovati nadležnost suda prema mestu registracije(sedištu).

Sedište I Poslovno Ime Privrednog DruštvaSedište privrednog društva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravljaposlovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.Ako društvo trajno obavlja svoju delatnost u mestu različitom od svog sedišta, treća licamogu protiv društva zasnovati nadležnost suda i prema tom mestu. Odluku o promeni sedištadonosi skupština, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno. Adresasedišta društva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.Dostavljanje se vrši na adresu sedišta društva. Izuzetno, društvo može da ima posebnuadresu za prijem pošte koja je registrovana u registru privrednih subjekata na koju se vršidostavljanje. Ako je dostava pismena društvu na adresu za prijem pošte, odnosno na adresusedišta društva ako društvo nema registrovanu adresu za prijem pošte, putem preporučenepošiljke u smislu zakona kojim se uređuju poštanske usluge bila bezuspešna, smatraće seda je dostava te pošiljke uredno izvršena istekom roka od osam dana od dana drugog slanjate pošiljke, pod uslovom da je između ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana. Dostavapismena u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima vrši se u skladu sa posebnimzakonima.Društvo može da ima adresu za prijem elektronske pošte. Urednost dostavljanja elektronskogdokumenta društvu određuje se u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.

Privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje jeregistrovalo u skladu sa zakonom o registraciji. Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnuformu i mesto u kome je sedište društva. Naziv je karakteristični deo poslovnog imena pokome se to društvo razlikuje od drugih društava. Poslovno ime može da sadrži i opis predmetaposlovanja društva.Pravna forma se u poslovnom imenu označava na sledeći način:• za ortačko društvo: „ortačko društvo” ili skraćenicom „o.d.” ili „od”.• za komanditno društvo: „komanditno društvo” ili skraćenicom „k.d.” ili „kd”.• za društvo s ograničenom odgovornošću: „društvo s ograničenom odgovornošću” iliskraćenicom „d.o.o.” ili „doo”.• za akcionarsko društvo: „akcionarsko društvo” ili skraćenicom „a.d.” ili „ad”.


Uz poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije dodaje se oznaka „u likvidaciji”.Društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraćeno poslovno ime, podistim uslovima pod kojima koristi poslovno ime. Skraćeno poslovno ime obavezno sadrži nazivi pravnu formu i registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.Poslovno ime privrednog društva je na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu.Izuzetno, naziv društva može biti na stranom jeziku ili može da sadrži pojedine strane rečiili karaktere, na latiničkom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve. Društvomože u poslovanju koristiti prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena najeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku, pri čemu se naziv ne prevodi. Prevod poslovnogimena registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.Poslovna pisma i drugi dokumenti društva, uključujući i one u elektronskoj formi, koji suupućeni trećim licima sadrže poslovno ili skraćeno poslovno ime, sedište, adresu za prijempošte ako se razlikuje od sedišta, matični broj i poreski identifikacioni broj društva.Društvo može uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbolRepublike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine,međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog organa te države, domaće teritorijalnejedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije.Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentimadruštva. Društvo ne može isticati prema trećim savesnim licima nedostatke u pogledu formeposlovnih pisama i drugih dokumenata propisane ovim članom.

Zastupnici Privrednog DruštvaPrivredno društvo mora imati zakonitog zastupnika ali može imati i prokuristu koga određujuvlasnici.

Cilj• Zakoniti zastupnik predstavlja društvo u pravnom prometu sa drugim licima,i njegova

ovlašćenja su utvrđena ili odlukom ili statutom društva.Prokurista je takođe zastupnikdruštva i po pravilu ga biraju vlasnici ako se nalaye u drugoj državi radi kontrole poslovnepolitike i načina obavljanja posla od strane menadžmenta firme.

Zastupnici Privrednog DruštvaZakonski (statutarni) zastupnici privrednog društva su lica koja su zakonom kao takvaodređena za svaki pojedini oblik društva. Zakonski zastupnik društva može biti fizičko liceili društvo registrovano u Republici Srbiji. Društvo mora imati najmanje jednog zakonskogzastupnika koji je fizičko lice. Društvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkcijuvrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice ili fizičkog lica koje je za to ovlašćenoposebnim punomoćjem izdatim u pisanoj formi. Zakonski zastupnici društva registruju se uskladu sa zakonom o registraciji.Osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva su i lica koja su aktom ili odlukom nadležnogorgana društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonomo registraciji.Zastupnik je dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđenaaktima društva ili odlukama nadležnih organa društva.Lica koja kao zaposleni u društvu rade na poslovima čije obavljanje u redovnom poslovanjuuključuje i zaključenje ili ispunjenje određenih ugovora ili preduzimanje drugih pravnih radnji,ovlašćena su da kao punomoćnici društva zaključuju i ispunjavaju te ugovore, odnosnopreduzimaju te pravne radnje u granicama poslova na kojima rade bez posebnog punomoćja.


Prokura je poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica da u njegovoime i za njegov račun zaključuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje. Prokuraje neprenosiva i prokurista ne može dati punomoćje za zastupanje drugom licu. Prokura seizdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine, ako osnivačkimaktom odnosno statutom nije drugačije određeno. Prokurista se registruje u skladu sazakonom o registraciji.Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da:• zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem iliopterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima;• preuzima menične obaveze i obaveze jemstva;• zaključuje ugovore o zajmu i kreditu;• zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

Društvo može opozvati prokuru u svako doba.Zastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju iprokurista odgovaraju za štetu koju nanesu društvu prekoračenjem granica svojih ovlašćenja.Zastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju i prokurista ne može bez posebnog ovlašćenjanastupati kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati ugovore u svoje ime i za svojračun, u svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica.

Imovina Privrednog DruštvaSvako privredno društvo prilikom osnivanja a i kasnije kada funkcioniše(posluje) mora imatiodređenu imovinu(kapital,stvari i prava).Imovina može biti novčana i nenovčana i uplaćujese(unosi se) prilikom osnivanja društva ai kasnije(kroz dokapitalizaciju) i kroz redovnopolsovanje društva.

Cilj• Da bi se otpočeo neki biznis,nabavila osnovna sredstva rada-neophodan je određeni kapital

koji zavisi od delatnosti(negde je potreban minimalan zakonski cenzus-banke i osiguranje,a negde minimalan iznos kapitala.

Imovina Privrednog DruštvaImovinu privrednog društva čine stvari i prava u vlasništvu društva, kao i druga pravadruštva.Neto imovina (kapital) društva jeste razlika između vrednosti imovine i obaveza društva.Osnovni (registrovani) kapital društva je novčana vrednost upisanih uloga članova društva udruštvo koje je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.Ulozi u društvo mogu da budu novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima ili nekoj drugojvaluti. Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako zakonom za pojedine formedruštava nije drugačije određeno.Novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva ili povećanja osnovnog kapitala morase uplatiti, odnosno uneti u roku određenom u osnivačkom aktu, odnosno odluci o povećanjukapitala, s tim da se taj rok računa od dana donošenja osnivačkog akta, odnosno odluke opovećanju kapitala.

Po osnovu preuzete obaveze lica stiču udeo u društvu, odnosno akcije društva. Ulozi koji suuplaćeni, odnosno uneti u društvo postaju imovina društva.Vrednost nenovčanog uloga utvrđuje se:


• sporazumno od strane svih članova društva;• putem procene.

Vrednost nenovčanog uloga u društvo procenjuje ovlašćeni sudski veštak, revizor ili drugostručno lice koje je od strane nadležnog državnog organa ovlašćeno da vrši procene vrednostiodređenih stvari ili prava.Procena vrednosti ne može biti starija od godinu dana od dana unosa nenovčanog uloga.Procena vrednosti registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom o registraciji.

Ako nenovčani ulog čine hartije od vrednosti ili instrumenti tržišta novca, vrednost tog ulogautvrđuje se najkasnije 60 dana pre dana unosa tog nenovčanog uloga u društvo.

Poslovna TajnaU savremenom poslovanju poslovna tajna je veoma važna za svaku firmu i zbog toga sepoklanja velika pažnja zaštiti informacija.Aktom društva se decidirano navodi šta je poslovnatajna i koja su prava i obavez zaposlenih u vezi sa tim(posebno ako napuštaju firmu).

Cilj• Svaki zaposleni mora da zna šta je u firmi označeno kao poslovna tajna,kako se ona čuva i

koji je rok čuvanja tajne posle napuštanja firme.

Poslovna TajnaLica zaposlena u privrednom društvu, dužna su da čuvaju poslovnu tajnu društva. Dužnasu da poslovnu tajnu čuvaju i nakon prestanka tog svojstva, u periodu od dve godine oddana prestanka tog svojstva. Osnivačkim aktom, statutom, odlukom društva ili ugovoromzaključenim sa tim licima može se predvideti da taj period bude duži, ali ne duži od petgodina.Poslovna tajna je podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kaoi podatak koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti jelako dostupan trećim licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvaritiekonomsku korist i koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanjanjegove tajnosti. Poslovna tajna je i podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktomdruštva određen kao poslovna tajna.Aktom društva se:• kao poslovna tajna može odrediti samo podatak koji ispunjava određene uslove i• ne mogu kao poslovna tajna odrediti svi podaci koji se odnose na poslovanje društva.

Podatak može biti proizvodni, tehnički, tehnološki, finansijski ili komercijalni, studija, rezultatistraživanja, kao i dokument, formula, crtež, objekat, metod, postupak, obaveštenje iliuputstvo internog karaktera i slično.Lice ne može bez pribavljenog odobrenja:• imati svojstvo lica u drugom društvu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja (u daljemtekstu: konkurentsko društvo);• biti preduzetnik koji ima isti ili sličan predmet poslovanja;• biti zaposlen u konkurentskom društvu;• biti na drugi način angažovan u konkurentskom društvu;• biti član ili osnivač u drugom pravnom licu koje ima isti ili sličan predmet poslovanja.


Zaključak

ZaključakKada se registruje privredno društvo,osnivači regulišu sve elemente organizovanja,poslovanjai kontrole privrednog društva i takođe,ulažu određena sredstva,koja su određena u zavisnotiod delatnosti društva.

Lekcija 2 - Poslovanje,rezultati oblici organizovanja

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Rezultati Društvene Reprodukcije.................................................................................... 3Preduzetnik.......................................................................................................................5Ortačko Društvo............................................................................................................... 6Komanditno Društvo.........................................................................................................8Društvo Sa Ograničenom Odgovornošću......................................................................... 9Privredno društvo kao osnovni subjekt ekonomske i privredne delatnosti..................... 10Zaključak........................................................................................................................ 10


LearningObject

Uvod

UvodU zavisnosti od oblika formiranja privrednog društva zavisi poslovanje, rezultat i imovinaprivrednog društva.

Rezultati Društvene ReprodukcijeRrezultat društvene reprodukcije su ukupno proizvedena materijalna dobra i usluge koja seproizvedu u jednoj državi(domaći bruto proizvod-DBP).

Cilj• Naučiti i shvatiti način obračuna domaćeg bruto proizvoda i kako se to odražava na

funkcionisanje jedne države.

Rezultati Društvene ReprodukcijeNosioci društvene reprodukcije su preduzeća koja svojom proizvodnjom i poslovanjemostvaruju određene rezultate. Ukupno proizvedena materijalna dobra i usluge u nekomposmatranom periodu, čine rezultate društvene reprodukcije. Iskazivanje ukupnih rezultatareprodukcije u fizičkim jediniciama mere je složeno, pa je zbog toga potrebno izvršitiodređena preračunavanja heterogenih proizvoda na neke uslovne proizvode iskazane ufizičkim jedinicama mere. Vrednosni izraz rezultata reprodukcije se dobija kada se ostvareniobim proizvodnje i usluga, po vrstama, pomnoži odgovarajućim cenama tih proizvoda iusluga. Pomoću prodajnih cena proizvoda raznovrsna proizvedena materijalna dobra iusluge mogu se svesti na jedan vrednosni izraz rezultata reprodukcije i to je društveni brutoproizvod.Domaći bruto proizvod (DBP) predstavlja vrednost celokupne proizvodnje i svih izvršenihusluga u svim delatnostima jedne zemlje, u odrećenom vremenskom periodu, obično zagodinu dana. On predstavlja zbir vrednosti ostvarenih rezultata svih nosilaca reprodukcijeili učesnika u reprodukciji. Domaći bruto proizvod je izvorno merilo rezultata društvenereprodukcije. Ostala merila (društveni proizvod, nacionalni dohodak, akumulacija i dr.), jesuiz njega izvedena merila i predstavljaju njegove sastavne delove (komponente). Različitiučesnici u reprodukciji – različita preduzeća, proizvode raznovrsna materijalna dobra i usluge.Sva ta materijalna dobra, po svojoj nameni, zbog koje se i proizvode, ispoljavaju se kao dobrakoja služe kao sredstva za proizvodnju, ili kao dobra koja služe kao sredstva za potrošnjuprema ovoj podeli svih proizvedenih materijalnih dobara utvrđuje se naturalna strukturadomaćeg bruto proizvoda. Stavljanjem u odnos pojedinog dela domaćeg bruto proizvoda saukupnim društvenim bruto proizvodom i množenjem sa sto utvrđuje se struktura ili učešće udomaćem bruto proizvodu.U procesu stvaranja materijalnih dobara troše se, određena sredstva za proizvodnju kojačovek koristi u procesu stvaranja dobara. Ta korišćena sredstva za proizvodnju prenosesvoju vrednost na proizvode. Ljudski rad, korišćenjem sredstava za proizvodnju, u procesustvaranja novih materijalnih dobara, stvara novu vrednost. Vrednosna struktura domaćembruto proizvoda se sastoji od prenete vrednosti sredstava za proizvodnju i novo stvorenevrednosti. Preneta vrednost sredstava za proizvodnju se sastoji od vrednosti utrošenih


materijala – predmeta rada za tu proizvodnju, troškova predmeta rada (Tpr), i prenetevrednosti sredstava za rad, koji se koristi u procesu proizvodnje – troškovi sredstava za rad(Tsr). Preneta vrednost je vrednost troškova reprodukcije. Nova vrednost (novoostvarenideo vrednosti u društvenom bruto proizvodu) sastoji se od dela vrednosti koja se koristi zapodmirenje pojedninačnih potreba proizvođača, lična potrošnja (LP): iz dela vrednosti kojisluži za pojedinačne i opštedruštvene potrebe (ZpOp) i dela vrednosti koji služi za proširenjematerijalne osnove rada – za proširenu reprodukciju – akumulaciju (Ak). Odnosno:

DBP= PV + NViliDBP = T pr + T sr + LP + ZpOp + Ak

Domaći bruto proizvod jednim delo služi za nadoknadu utrošenih sredstava za proizvodnju,(predmeta rada, i sredstava za rad). Odnosno, služi za obnavljanje materijalnih uslovareprodukcije.Drugi deo domaćeg bruto proizvoda – neto proizvod ili novostvorena vrednost služi za:• podmirenje pojedinačnih potreba neposrednih proizvođača, kao i za podmirenje njihovihzajedničkih potreba unutar preduzeća. Taj deo nove vrednosti su plate (zarade radnika) kao idruga sredstva njihove lične – zajedničke potrošnje,

• podmirenje zajedničkih i opštih potreba društva, odnosno za obezbeđene uslova za radi funkcionisanje delatnosti društvenog značaja: obrazovanje, nauka, kultura, zdrastvo isocijalna zaštita, kao i organa i organizacija državne uprave i dr.

• proširenje materijalne osnove rada i za rezerve, odnosno za stvaranje uslova za proširenureprodukciju – za akumulaciju.

Domaći proizvod je deo domaćeg bruto proizvoda. Domaći proizvod (DP) jeste vrednosnomerilo rezultata reprodukcije i dobija se kada se domaći bruto proizvod umanji za troškovepredmeta rada (Tpr):DP = DBP - TprDomaći proizvod se sastoji od prenete vrednosti sredstava za rad (Tsr) i novostvorenevrednosti (NV):DP = Tsr + NVDeo domaćeg proizvoda koji se sastoji od troškova sredstava za rad (amortizacije) koristi seza ponovna ulaganja u reprodukciji. Drugi deo je nova vrednost ili nacionalni dohodak.Nacionalni dohodak (ND) ili nova vrednost je takođe vrednosno merilo rezultata društvenereprodukcije. Utvrđuje se tako što se od društvenog bruto proizvoda umanje troškovimaterijalne reprodukcije, odnosno preneta vrednost sredstava za proizvodnju: ili kada se oddruštvenog proizvoda oduzmu troškovi sredstava za rad:ND = DBP – PViliND = DBP – ( Tpr + T sr ),odnosno ND = DP - TsrNacionalni dohodak kao merilo rezultata društvene reprodukcije iskazuje novodatu vrednosttekućeg ljudskog rada. Nacionalni dohodak se uobičajeno uzima kao merilo stepenarazvijenosti neke zemlje u dinamici u poređenju sa drugim zemljama. Nacionalni dohodakpo jednom stanovniku (per capita) predstavlja jedinstveno merilo stepena razvoja zemlje.Dobija se kao odnos nacionalnog dohotka i broja stanovnika u jednom periodu. Raspodelom


nacionalnog dohotka se podmiruju: lična potrošnja, zajednička i opštedruštvena potrošnja:akumulacija i društvene rezerve.

PreduzetnikPreduzetnik predstavlja najniži oblik organizovanja neke delatnosti a u funkciji ostvarivanjaprihoda.Za obaveze koje nastaju obavljanjem registrovane delatnosti odgovara celokupnomsvojom imovinom.

Cilj• Utvrditi i upoznati se sa svim pravima i obavezama koje proistiću iz registarcije

preduzetnika.

PreduzetnikPreduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanjaprihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.Fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenuposebnim propisom, smatra se preduzetnikom. Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik.Preduzetnik se registruje na neodređeno ili na određeno vreme.Imovina i odgovornost za obaveze

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovaracelokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjemdelatnosti. Odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.Poslovno ime preduzetnika i sedište

Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. Poslovno ime preduzetnika obaveznosadrži ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku „preduzetnik” ili „pr”i sedište i adresu. Poslovno ime može da sadrži i poseban naziv kao i oznake kojima sebliže određuje predmet poslovanja preduzetnika. Poslovno ime preduzetnika mora da serazlikuje od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugimpreduzetnikom, odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika.Sedište preduzetnika je mesto iz koga upravlja obavljanjem delatnosti. Preduzetnik možeobavljati delatnost i izvan sedišta, u skladu sa zakonom (izdvojeno mesto). Izdvojeno mestoregistruje se u skladu sa zakonom o registraciji.Preduzetnik može obavljati delatnost i van određenog prostora (po pozivu stranke, od mestado mesta i sl.) kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino mogućeili uobičajeno. Preduzetnik je dužan da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i nasvakom izdvojenom mestu. Mesto obavljanja delatnosti mora ispunjavati uslove utvrđenepropisima za obavljanje te delatnosti.Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene za koje ispunjavapropisane uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti. Ministarnadležan za poslove privrede bliže određuje poslove koji se u smislu zakona smatraju starimi umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, način sertifikovanja istih ivođenje posebne evidencije izdatih sertifikata.Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovanaod strane preduzetnika po drugom osnovu u skladu sa zakonom.Izuzetno, član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bezzasnivanja radnog odnosa:


• povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbogprirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokomradnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl.);• privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata,odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;• u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Gubitak svojstva preduzetnika i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva

Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata. Brisanjepreduzetnika iz registra vrši se zbog prestanka obavljanja delatnosti. Brisanje iz registra se nemože vršiti retroaktivno.

Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećim slučajevima:• smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;• istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme; • ako mu jeposlovni račun u blokadi• ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika;• ako mu je pravnosnažnom presudom, izvršnom odlukom nadležnog organa ili suda častikomore u koju je učlanjen izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti;

Preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva,pri čemu se shodno primenjuju zakonske odredbe o osnivanju date forme društvaNakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojomimovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanjapreduzetnika iz registra.

Ortačko DruštvoOrtačko društvo nastaje potpisivanjem ugovora o osnivanju 2 ili više ortaka kojisvojom celokupnom imovinom garantuju za obaveze društva.Ortaci unose jednakevrednosti(udele),Svaki ortak samostalno zastupa društvo.

Cilj• Sagledati i upoznati se sa svim pravima i obavezama ortaka u ortačkom društvu i način

funkcionisanja istog.

Ortačko DruštvoOrtačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovornicelokupnom svojom imovinom za obaveze društva.Ugovor o osnivanju ortačkog društva sadrži naročito:• ime, jedinstveni matični broj i prebivalište ortaka koji je domaće fizičko lice, odnosno ime,broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište ortaka koji je strano fizičko lice, odnosnoposlovno ime, matični broj i sedište ortaka koji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime,broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište ortaka koji je strano pravno lice;• poslovno ime i sedište društva;• pretežnu delatnost društva;• označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.


Ortaci u društvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodređeno. Izuzetno, nenovčani ulog ortaka može biti i u radu i uslugama.Udeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim između prenosioca i sticaoca, kao i na druginačin propisan zakonom.Ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, ortak ne može bez saglasnosti ostalihortaka:• preneti svoj udeo trećem licu, što obuhvata i unos tog udela kao nenovčanog uloga u drugoprivredno društvo;• dati svoj udeo u zalogu trećem licu.

Svaki ortak ima ovlašćenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju društva(poslovođenje). Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje društva i nisu obuhvaćeneovlašćenjem, mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o osnivanjunije drugačije određeno. Izuzetno.Ortak ima pravo na naknadu od društva svih troškova koje je imao u vezi sa poslovanjemortačkog društva, a koji su s obzirom na okolnosti slučaja bili neophodni.Dobit društva se raspodeljuje između ortaka na jednake delove, ako ugovorom o osnivanjunije drugačije određeno.Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.Svaki ortak je ovlašćen da samostalno zastupa društvo.

Ortačko društvo prestaje brisanjem iz registra privrednih subjekata u slučaju:- likvidacije društva usled: o isteka vremena na koje je osnovano;- odluke ortaka;- sudske odluke;- otvaranja stečaja nad ortakom koji je pravno lice, ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodređeno;- ako je u društvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od dana kada je u društvuostao jedan ortak društvu ne pristupi novi ortak;- nastupanja bilo kojeg drugog razloga određenog ugovorom o osnivanju.-zaključenja stečaja društva;- statusne promene.- smrti ortaka;- brisanja ortaka koji je pravno lice iz nadležnog registra, kao posledice likvidacije ilizaključenja stečaja itd.

U slučaju smrti ortaka, udeo ortaka se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno napreostale ortake.Udeo ortaka koji istupi iz društva raspoređuje se srazmerno na preostale ortake.Ortak koji istupa iz društva učestvuje u dobiti i gubitku iz poslova koji u vreme njegovogistupanja još nisu bili završeni.Poverilac koji ima dospelo potraživanje prema ortaku po osnovu pravnosnažne i izvršnepresude ima pravo da u pisanoj formi zahteva od društva da mu isplati u novcu ono što biortak primio u slučaju likvidacije društva, ali samo do visine svog potraživanja.


Komanditno DruštvoKomanditno društvo ima najmanje 2 člana od kojih jedan odgovara svom svojom imovinom zaobaveze društva.

Cilj• Upoznati se i shvatiti način funkcionisanja i poslovanja komanditnog društva kao jedne od

pravnih oblika privrednog društva.

Komanditno DruštvoKomanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanjejedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanjejedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga(komanditor).Komplementari imaju status ortaka ortačkog društva. Ugovor o osnivanju komanditnogdruštva obavezno sadrži i oznaku koji je član društva komplementar, a koji je komanditor.Komanditno društvo dužno je da vodi evidenciju podataka o članovima društva.Ulog, udeo, prenos udela, dobit i gubitak

Komanditor može slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugog komanditora ili na trećelice.Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i pokriću gubitka društva srazmernosvojim udelima u društvu.Udeo u dobiti isplaćuje se komanditoru srazmerno visini njegovog uloga, a u roku koji jeodređen ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom komplementara.Vođenje poslova, zastupanje društva i prava komplementara i komanditora

Komplementari vode poslove društva i zastupaju ga. Komanditori ne mogu voditi poslovedruštva niti ga zastupati. Komanditoru se može dati prokura odlukom svih komplementara.Komanditor ne odgovara za obaveze društva ako je u celini uplatio ulog koji je preuzeougovorom o osnivanju. Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovoromo osnivanju, on odgovara solidarno sa komplementarima poveriocima društva do visineneuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo.Prestanak statusa komplementara i komanditora (i promena pravne forme) i prestanakkomanditnog društva

Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti komanditora, odnosno prestanka komanditorakoji je pravno lice. Naslednici komanditora stupaju na njegovo mesto odnosno pravnisledbenici, ako je u pitanju pravno lice.Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a najmanje jedan novi komplementarnije primljen, komanditori mogu doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u društvos ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo.Ako iz komanditnog društva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nijeprimljen, komplementari mogu doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme u ortačkodruštvo, a u slučaju da je preostao samo jedan komplementar on može odlučiti i da postanepreduzetnik.


Društvo Sa Ograničenom OdgovornošćuDruštvo sa ograničenom odgovornošću je skup članov koji svojom imovinom ne odgovaraju zaobaveze društvo,već se ove obavze izmiruju iz sredstava društva.

Cilj• Upoznati se sa suštinom funkcionisanja i upravljanja doo kao i aktima koji regulišu osnovne

parametre poslovanja.

Društvo Sa Ograničenom OdgovornošćuDruštvo sa ograničenom odgovornošću je društvo u kome jedan ili više članova društvaimaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obavezedruštva.Članovi društva s ograničenom odgovornošću svoje međusobne odnose u društvu, kao iodnose sa društvom, uređuju slobodno.Osnivački akt društva sadrži:• lično ime i prebivalište, odnosno poslovno ime i sedište članova društva;• poslovno ime i sedište društva;• pretežnu delatnost društva;• ukupan iznos osnovnog kapitala društva;• iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog članadruštva;• vreme uplate, odnosno unošenja uloga u osnovni kapital društva;• udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu izražen u procentima;• određivanje organa društva i njihovih nadležnosti.

Osnivački akt društva s ograničenom odgovornošću se obično menja većinom glasova svihčlanova društva.Odluka o izmenama osnivačkog akta kojom se umanjuju prava nekog člana društva može bitidoneta samo uz saglasnost tog člana, a naročito u slučaju:• ukidanja ili ograničavanja prava prečeg upisa ili prava preče kupovine udela;• izmene većine potrebne za odlučivanje u skupštini;• uvođenja ili povećanja obaveze dodatnih uplata;• izmene pravila o povlačenju i poništenju udela;• izmene pravila o isključenju člana društva;• izmene pravila o imenovanju direktora, kao i članova nadzornog odbora ako je upravljanjedruštvom dvodomno, kojim se menjaju prava člana društva na predlaganje određenog brojatih lica.

Sticanje i prestanak svojstva člana društva i evidencija podataka

Svojstvo člana društva stiče se danom registracije vlasništva nad udelom u skladu sazakonom o registraciji.Društvo je dužno da vodi evidenciju o adresi koju svaki od članova, svaki od suvlasnika udelai zajednički punomoćnik suvlasnika udela odredi kao svoju adresu za prijem pošte od društva


i o kojoj obavesti društvo, s tim da ta lica mogu kao svoju adresu za prijem pošte označitiadresu za prijem elektronske pošte (evidencija podataka o članovima društva).Direktor odgovara društvu i licu za tačnost i blagovremenost unosa u evidenciju podataka očlanovima društva. Lice je dužno da o svojoj adresi za prijem pošte, kao i o svakoj promeni teadrese, obavesti društvo bez odlaganja. Dostavljanje članovima društva se vrši na adresu izevidencije podataka o članovima društva.

Privredno društvo kao osnovni subjekt ekonomske i privrednedelatnosti

Cilj• Odgovaranje na pitanja za diskusiju

Privredno društvo kao osnovni subjekt ekonomske i privredne delatnosti1. Kako se definiše privredno društvo i kada ono stiče svojstvo pravnog lica?2. Koje su osnovne pravne forme društva? Objasniti svaku pravnu formu.3. Kako se nazivaju članovi svake od četiri pravne forme društva?4. Objasnite suštinu i specifičnosti osnivačkog akta u zavisnosti od pravne forme preduzeća i

broj osnivača.5. Šta je predmet regulisanja ugovorom i koji ugovori postoje u zavisnosti od pravne forme

preduzeća?6. Šta je sedište društva i koje su pravila vezana za njega?7. Koji su delovi poslovnog imena i koje skraćenice se koriste za označavanje pravne forme?8. Objasnite pojam prokure.9. Definišite pojmove: imovina, neto imovina, osnovni kapital.10.Šta je poslovna tajna?11.Navedite i objasnite pokazatelje rezultata društvene reprodukcije.12.Koja je razlika između domaćeg bruto proizvoda i domaćeg proizvoda?13.Koja je razlika između domaćeg proizvoda i nacionalnog dohotka?14.Šta čini prenetu vrednost, a šta novu vrednost?15.Šta čini osnovu za stvaranje uslova za proširenu reprodukciju?16.Šta stvara novu vrednost?17.Šta je per capita i kako se izračunava?18.Na šta se raspodeljuje nacionalni dohodak?19. Na sajtu Agencije za privredne registre pogledati primere akata privrednih društava(osnivačke akte).

Zaključak

ZaključakPostoji direktna korelacija između oblika organizovanja privrednog društva,njegovih rezultataposlovanja i uspešnosti.

Lekcija 3 - Kapital privrednog društvaoblici upravljanja i rukovođenja

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3OsnovniKapitalDrustvaSaOgranicenomOdgovornoscu..................................................... 3UpravljanjeDrustvomSaOgranicenomOdgovornoscu........................................................ 4NadzorniOdbor..................................................................................................................6DirektorDrustvaSaOgranicenomOdgovornoscu................................................................ 6Društvo s ograničenom odgovornošću.............................................................................7Zaključak.......................................................................................................................... 7


LearningObject

Uvod

UvodDa bi društvo moglo da posluje neophodan mu je kapital. Osnivači društva uplaćuju kapitalali istovremeno organizuju kontrolu poslovanja kroz organe rukovođenja (direktora, nadzorniodbor i sl.).

OsnovniKapitalDrustvaSaOgranicenomOdgovornoscuMinimalan iznos za osnivanje doo se obično uređuje uakonom,dok sepovećanje(smanjenje)kapitala uređuje opštim aktom(statutom ili ugovorom o osnivanj).

Cilj• Razumeti i naučiti načine na koji se menja osnovni kapital(povečava ili smanjuje).

Osnovni Kapital Društva Sa Ograničenom OdgovornošćuMinimalni iznos osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću se određujezakonom., Osnovni kapital se povećava : • novim ulozima postojećih članova ili člana kojipristupa društvu; • pretvaranjem rezervi ili dobiti društva u osnovni kapital; • pretvaranjem(konverzijom) potraživanja prema društvu u osnovni kapital; • statusnim promenama kojeimaju za posledicu povećanje osnovnog kapitala; • pretvaranjem (konverzijom) dodatnihuplata u osnovni kapital. Članovi društva imaju pravo prečeg upisa udela prilikom povećanjaosnovnog kapitala novim ulozima u srazmeri sa svojim udelima. Osnovni kapital društvamože se smanjiti odlukom skupštine članova društva, ali ne ispod minimalnog osnovnogkapitala određenog zakonom.. Ako iz godišnjih finansijskih izveštaja proizlazi da je usledgubitka neto imovina društva manja od vrednosti osnovnog kapitala, društvo je u obavezida, u skladu sa zakonom koji uređuje računovodstvo i reviziju, sprovede postupak smanjenjaosnovnog kapitala. Ako posle smanjenja osnovni kapital ima vrednost nižu od iznosaminimalnog potrebnog osnovnog kapitala, društvo je u obavezi da . izvrši povećanje osnovnogkapitala.. Udeli nisu hartije od vrednosti. Udeli se ne mogu sticati, niti se njima možeraspolagati upućivanjem javne ponude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.Član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnomkapitalu društva. Član društva može imati samo jedan udeo u društvu.Ako član društvastekne više udela, ti udeli se spajaju i zajedno čine jedan udeo. Član društva po osnovu udelaima sledeća prava: • pravo glasa u skupštini; • pravo na učešće u dobiti društva; • pravo naučešće u likvidacionom ostatku. Prava člana društva srazmerna su učešću udela tog članau osnovnom kapitalu društva. Udeo može pripadati većem broju lica (suvlasnici udela).Suvlasnici udela svoja prava glasa po osnovu udela ostvaruju preko jednog zajedničkogpunomoćnika, o čijem identitetu su dužni da obaveste društvo. Suvlasnici udela se u odnosuprema društvu smatraju jednim članom i neograničeno solidarno odgovaraju društvu za sveobaveze u vezi sa tim udelom. Društvo ne može, neposredno ili posredno, pružati finansijskupodršku bilo koje vrste svojim članovima, zaposlenima ili trećim licima za sticanje udelau društvu, a naročito davati zajmove, garancije, jemstva, obezbeđenja i slično. Odlukao povlačenju i poništenju udela člana društva sadrži: • osnov povlačenja i poništenja; •činjenice iz kojih proizlazi da su ostvareni uslovi za donošenje odluke o povlačenju i poništenjuudela; • iznos i rok za isplatu naknade za udeo članu društva čiji se udeo povlači i poništava,koji ne može biti duži od dve godine; • dejstvo poništenja udela na osnovni kapital društva.


Prilikom povlačenja i poništenja udela sprovodi se postupak smanjenja osnovnog kapitaladruštva, u kome nije potrebno donositi posebnu odluku o smanjenju kapitala. Društvone može uzeti u zalogu udeo člana društva u tom društvu. Sopstvenim udelomdruštva smatra se udeo ili deo udela koji društvo stekne od svog člana. Društvo može sticatisopstvene udele na osnovu odluke skupštine: • besteretnim pravnim poslom; • po osnovuisključenja člana društva; • po osnovu istupanja člana društva; • otkupom udela ili dela udelaod člana društva; • prinudnim otkupom udela preminulog člana, ako je to pravo društvapredviđeno osnivačkim aktom; • po osnovu statusne promene. Društvo može sopstveniudeo: • raspodeliti članovima društva srazmerno učešću njihovih udela u osnovnom kapitaludruštva, u skladu sa odlukom skupštine; • preneti članu društva ili trećem licu uz naknadu,u kom slučaju svaki član društva ima pravo preče kupovine srazmerno visini svog udela udruštvu; • poništiti, kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.

OSTALI PREDLOŽENI SADRŽAJ OD STRANE AUTORAZADATAK: 1. Objasni osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću 2. Objasni sticanje iprestanak svojstva člana DOO 3. Kako se povećava i smanjuje osnovni kapital DOO 4. Kako semogu vršiti dodatne uplate i zajam DOO

LiteraturaL I T E R A T U R A 1. Predavanja i vežbanja objavljena na e-Learning sistemu od predmetnogprofesora dr Petra Bojovića 2. Bojović, P. (koautor), (2009), “Poslovna ekonomija“, dvanaestoizdanje, ZUNS, Beograd, 3. Bojović, P. (koautor), (2009), “Osnovi mikroekonomije“, Žig,Beograd, 4. Paunović, B. (2007), “Ekonomika preduzeća“, Ekonomski fakultet, Beograd, 5.Pokrajčić, D. (2008), “Ekonomika preduzeća“, Ekonomski fakultet, Beograd, 6. Avakumović,Č i dr. (2008), “Ekonomika biznisa“, recenzenti : dr D. Jokić, red. prof i dr P. Bojović, red. prof.,Visoka tehnička škola strukovnih studija, Žig, Beograd, 7. Jednak, J. (2007), “Ekonomija“,Beogradska poslovna škola, Beograd.

UpravljanjeDrustvomSaOgranicenomOdgovornoscuUpravljanje doo može biti jednodomno (skupština i jedan ili više direktora) i dvodomno(poredskupštine i direktora,postoji i nadzorni odbor)

Cilj• Proučiti i razumeti funkciju organa upravljanja(skupština,nadzorni odbor,direktor).

Upravljanje Društvom Sa Ograničenom Odgovornošću1. Upravljanje društvom sa ograničenom odgovornošćuUpravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su:• skupština;• jedan ili više direktora;U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su:• skupština;• nadzorni odbor;• jedan ili više direktora.

2. Skupština DOO


Skupštinu čine svi članovi društva. Svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmernoučešću njegovog udela u osnovnom kapitalu društva.Nadležnosti skupštine su da:• donosi izmene osnivačkog akta;• usvaja finansijske izveštaje, kao i izveštaje revizora ako su finansijski izveštaji bili predmetrevizije;• nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora, ako je upravljanje društvom jednodomno;• usvaja izveštaje nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno; odlučuje opovećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti;• odlučuje o raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitaka, uključujući i određivanje dana sticanjaprava na učešće u dobiti i dana isplate učešća u dobiti članovima društva;• imenuje i razrešava direktora i utvrđuje naknadu za njegov rad odnosno načela zautvrđivanje te naknade, ako je upravljanje društvom jednodomno;• bira i razrešava članove nadzornog odbora i utvrđuje naknadu za njihov rad, ako jeupravljanje društvom dvodomno;• imenuje revizora i utvrđuje naknadu za njegov rad;• odlučuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnošenju predloga za pokretanjestečajnog postupka od strane društva;• imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i izveštaje likvidacionogupravnika;• odlučuje o sticanju sopstvenih udela;• odlučuje o obavezama članova društva na dodatne uplate i o vraćanju tih uplata;• daje prokuru;• odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u sporu saprokuristom, kao i u sporu sa direktorom, ako je upravljanje društvom jednodomno, odnosnosa članom nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;• odlučuje o statusnim promenama i promenama pravne forme;• daje saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili drugo raspolaganjeimovinom velike vrednosti;• donosi poslovnik o svom radu;

Sednice skupštine mogu biti redovne i vanredne.Predsednik skupštine je odgovoran za uredno sačinjavanje zapisnika.

Skupština donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa poodređenom pitanju.Skupština odlučuje većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva o:• povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala;• statusnim promenama i promenama pravne forme;• donošenju odluke o likvidaciji društva ili podnošenju predloga za pokretanje stečaja;• raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitka;• sticanju sopstvenih udela društva.


NadzorniOdborNadzorni odbor ima kontrolnu funkciju(nadzire rad direktora) kao i poslovnu i strategijskufunkciju.

Cilj• Upoznati se sa svim funkcijama i obavezama nadzornog odbora.

NadzorniOdborAko je upravljanje društvom dvodomno, društvo ima nadzorni odbor, koji nadzire raddirektora. Član nadzornog odbora mora da ispunjava propisane zakonske uslove i ne smebiti zaposlen u društvu. Predsednika i članove nadzornog odbora bira skupština. Prilikomosnivanja društva prvi predsednik i članovi nadzornog odbora mogu se imenovati osnivačkimaktom. Predsednik i članovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom. Nadležnostinadzornog odbora su da: • određuje poslovnu strategiju društva; • bira,nadzire razrešavadirektora i utvrđuje naknadu za njegov rad, odnosno načela za utvrđivanje te naknade; •usvaja izveštaje direktora; • vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva; • vrši nadzornad zakonitošću poslovanja društva; ustanovljava računovodstvene politike društva i politikeupravljanja rizicima; • daje nalog revizoru za ispitivanje godišnjih finansijskih izveštajadruštva; • predlaže skupštini izbor revizora i nagradu za njegov rad; • kontroliše predlograspodele dobiti i drugih plaćanja članovima; • odlučuje o pokretanju postupka i davanjupunomoćja za zastupanje društva u sporu sa direktorom; • vrši i druge poslove određeneosnivačkim aktom i odlukom skupštine. Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nijedrugačije određeno, nadzorni odbor daje prethodnu saglasnost za zaključenje sledećihposlova: • sticanje, otuđenje i opterećenje udela i akcija koje društvo poseduje u drugimpravnim licima; • sticanje, otuđenje i opterećenje nepokretnosti, ukoliko to ne spada uredovno poslovanje društva; • uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova,davanje jemstava, garancija i obezbeđenja za obaveze trećih lica. Ako osnivačkim aktom nijedrugačije određeno, nadzorni odbor je dužan da jednom godišnje podnese skupštini u pisanojformi izveštaj o poslovanju društva i sprovedenom nadzoru nad radom direktora.

DirektorDrustvaSaOgranicenomOdgovornoscuDirektor doo je organ poslovođenja,koji ima svoja prava i obaveze,koje mu propisuje skupština(ili neki drugi opšti akt društva).

Cilj• Upoznati se i shvatiti ulogu i značaj koji ima direktor kao zakoniti zastupnik doo.

Direktor Društva Sa Ograničenom OdgovornošćuDruštvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva. Broj direktoraodređuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine. Ako osnivačkim aktom ili odlukomskupštine nije određen broj direktora, društvo ima jednog direktora. Direktor se registruje uskladu sa zakonom. Direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanjedruštvom dvodomno. Prilikom osnivanja društva, direktor se može imenovati osnivačkimaktom. Ako u odluci o imenovanju nije određeno drugačije, mandat direktora počinje danomdonošenja odluke o imenovanju. Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva nijeodređeno drugačije, smatra se da mandat direktora nije ograničen. Osnivačkim aktomili odlukom skupštine mogu se odrediti uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bi biloimenovano za direktora. Skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvomdvodomno, razrešava direktora, pri čemu nije dužna da navede razloge za razrešenje osim


ako je to izričito predviđeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine. Direktor zastupa društvoprema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvimanadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. Ako društvo ima više od jednogdirektora, svi direktori zastupaju društvo zajednički, ako osnivačkim aktom ili odlukomskupštine društva nije drugačije određeno. Društvo stiče prava i preuzima obaveze iz poslovakoje u njegovo ime zaključi direktor nezavisno od toga da li je posao izričito zaključen u imedruštva ili iz okolnosti proizlazi da je volja učesnika bila da se taj pravni posao zaključi u imedruštva. Direktor ne može izdati punomoćje za zastupanje niti zastupati društvo u sporu ukojem je suprotna strana on ili sa njim povezano lice. Punomoćje izdaje skupština. Direktorvodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, kao i sa uputstvimanadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Ako društvo ima više od jednogdirektora, svi direktori vode poslove društva zajednički, osim ako je osnivačkim aktom iliodlukom skupštine društva drugačije određeno. dvodomno. U društvu u kome je upravljanjejednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnosti skupštine. U društvuu kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnostiskupštine i nadzornog odbora. Direktor odgovara za uredno vođenje poslovnih knjiga društva.Direktor odgovara za tačnost finansijskih izveštaja društva. Direktor je u obavezi da vodievidenciju o svim donetim odlukama skupštine, u koju svaki član društva može izvršiti uvidtokom radnog vremena društva.

Društvo s ograničenom odgovornošću


Društvo s ograničenom odgovornošću1. Definišite društvo s ograničenom odgovornošću.2. Objasnite osnivanje društva s ograničenom odgovornošću.3. Koja pitanja se uređuju osnivačkim aktom društva s ograničenom odgovornošću?4. Koji su načini povećanja i smanjenja osnovnog kapitala DOO?5. Objasnite sticanje i prestanak svojstva člana DOO.6. Koja prava ima član društva po osnovu udela?7. Objasnite pravo preče kupovine.8. Da li se dodatnim uplatama povećava osnovni kapital društva?9. Da li DOO može uzeti u zalogu udeo člana društva, a šta društvo može smatrati

sopstvenim udelom?10.Na koji način društvo može raspolagati sa sopstvenim udelom?11.Na sajtu Agencije za privredne registre pogledati primere osnivačkih akata društva s

ograničenom odgovornošću.

Zaključak

ZaključakOrgani rukovođenja kontrolišu rad i poslovanje privrednog društva.Oni su zaduženi da štiteinterese osnivača koji ih i postavljaju na te funkcije.

Lekcija 4 - Raspodela finansijskogrezultata privrednog društva

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3DokumentacijaUDrustvuSaOgranicenomOdgovornoscu................................................... 3AkcionarskoDrustvo.......................................................................................................... 4HartijeOdVrednosti........................................................................................................... 6RaspodelaDobitiIDidvidenda.............................................................................................7Zaključak.......................................................................................................................... 9

Learning Object............................................................. 10Akcionarsko društvo....................................................................................................... 10


LearningObject

Uvod

UvodKada je razlika između ukupnog prihoda i rashoda pozitivna onda se govori o ostvarenoj dobiti(profitu) .Raspodelu ostvarene dobiti određuju vlasnici (akcionari).

DokumentacijaUDrustvuSaOgranicenomOdgovornoscuDruštvo sa ograničenom odgovornošću mora da ima određenu dokumentaciju koju zahtevajuzakoni i ine koji zahtevaju vlasnici.Po pravila to su osnivačka dokumenta,opšta akta idokumenta koji imaju informativni karakter.

Cilj• Upoznati se sa dokumentacijom koja je neophodna za rad i funkcionisanje doo.

Dokumentacija U Društvu Sa Ograničenom OdgovornošćuDruštvo poseduje sledeće akte i dokumenta:• osnivački akt;• rešenje o registraciji osnivanja društva;• opšte akte društva;• zapisnike sa sednica skupštine i odluke skupštine;• akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela društva;• dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva;• zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;• izveštaje direktora i nadzornog odbora društva, ako je upravljanje društvom dvodomno;• evidenciju o adresama direktora i članova nadzornog odbora;• evidenciju o adresama članova društva;• ugovore koje su direktori, članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomnoi članovi društva, ili sa njima povezana lica u smislu ovog zakona, zaključili sa društvom.

Društvo je dužno je da dokumenta čuva u svom sedištu ili na drugom mestu koje je poznato idostupno svim članovima društva. Dokumenta i akte društvo čuva trajno, a ostala dokumentai akte u skladu sa zakonom.Direktor je u obavezi da dokumente i akte, finansijske izveštaje društva, kao i drugadokumenta vezana za poslovanje društva ili za ostvarivanje prava članova društva, stavi naraspolaganje svakom članu društva, kao i ranijem članu društva za period u kojem je bio člandruštva, na njegov pisani zahtev, radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku, tokom radnogvremena.


ZADATAK:1. Navedi organe upravljanja društva sa ograničenom odgovornošću2. Objasni poslove skupštine DOO, uloge članova skupštine DOO i načine donošenja odluka uskupštini DOO3. Objasni poslove direktora i njegovu odgovornost u poslovanju DOO4. Objasni poslove nadzornog odbora DOO, uloge članova DOO i načine donošenja odluka unadzornom odboru DOO5. Navedi akta i dokumentaciju koja se čuva u DOO6. Kada DOO prestaje da postoji i po kom osnovu

L I T E R A T U R A1. Predavanja i vežbanja objavljena na e-Learning sistemu od predmetnog profesora dr PetraBojovića2. Bojović, P. (koautor), (2009), “Poslovna ekonomija“, dvanaesto izdanje, ZUNS, Beograd,3. Bojović, P. (koautor), (2009), “Osnovi mikroekonomije“, Žig, Beograd,4. Paunović, B. (2007), “Ekonomika preduzeća“, Ekonomski fakultet, Beograd,5. Pokrajčić, D. (2008), “Ekonomika preduzeća“, Ekonomski fakultet, Beograd,6. Avakumović, Č i dr. (2008), “Ekonomika biznisa“, recenzenti : dr D. Jokić, red. prof i dr P.Bojović, red. prof., Visoka tehnička škola strukovnih studija, Žig, Beograd,7. Jednak, J. (2007), “Ekonomija“, Beogradska poslovna škola, Beograd.

AkcionarskoDrustvoAkcionarsko društvo za uloženi kapital daje akcije svojim ulagačima.Osnovni(glavni)akt ad-a je statut u kome se regulišu sve stvari bitne kako za poslovanje ad-a,tako i zaupravljanje,vlasništvo i sl.

Cilj• Upoznati se i shvatiti način funkcionisanja i poslovanja ad-a i kako se trguje akcijama.

Akcionarsko DruštvoAkcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili višeakcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva.Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom.Opšti pravni akt koga donose razne društvene organizacije — preduzeća, prosvetne, kulturne,zdravstvene, sportske i druge organizacije i udruženja je statut.Statut akcionarskog društvasadrži naročito:poslovno ime i sedište društva;pretežnu delatnost društva;podatke o visini upisanog i uplaćenog osnovnog kapitala, kao i podatke o broju i ukupnojnominalnoj vrednosti odobrenih akcija,bitne elemente izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržištekapitala, a kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost i iznos dela osnovnog kapitala za

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B0%D0%BA%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B0


koji su one izdate, odnosno računovodstvenu vrednost, uključujući i eventualne obaveze,ograničenja i privilegije vezane za svaku klasu akcija;vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je društvo ovlašćeno da izda;posebne uslovi za prenos akcija,postupak sazivanja skupštine;određivanje organa društva i njihovog delokruga, broja njihovih članova, bliže uređivanjenačina imenovanja i opoziva tih članova, kao i načina odlučivanja tih organa;druga pitanja za koja je zakonom određeno da ih sadrži statut akcionarskog društva.

Društvo je dužno da najmanje jednom godišnje izvrši izmene i dopune statuta radiusklađivanja podataka, ako je u prethodnoj godini došlo do promene tih podataka. Statut,kao i njegove izmene i dopune, donosi skupština običnom većinom glasova svih akcionarasa pravom glasa, osim ako je veća većina predviđena statutom. Prvi statut društva donoseakcionari koji osnivaju društvo, i može sadržati i odredbu kojom se imenuju direktori, odnosnočlanovi nadzornog odbora.Akcionari koji osnivaju društvo potpisuju osnivački akt društva. Potpisi na osnivačkom aktuoveravaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa. Akcionari koji osnivajudruštvo prilikom osnivanja društva potpisuju i prvi statut društva.Osnivački akt sadrži:

ime, jedinstveni matični broj i prebivalište akcionara koji je domaće fizičko lice, odnosnoime, broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište akcionara koji je strano fizičko lice,odnosno poslovno ime, matični broj i sedište akcionara koji je domaće pravno lice, odnosnoposlovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište akcionara koji je stranopravno lice;poslovno ime i sedište društva;pretežnu delatnost društva;ukupan iznos novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog odakcionara koji osnivaju društvo, rok uplate, odnosno unosa uloga;podatke o akcijama koje upisuje svaki akcionar koji osniva društvo i to: broj akcija, njihovuvrstu i klasu, njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija bez nominalne vrednost deoosnovnog kapitala za koji su one izdate; iizjavu osnivača da osnivaju akcionarsko društvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosauloga po osnovu upisanih akcija.

Upisane akcije koje se u skladu sa osnivačkim aktom uplaćuju u novcu, uplaćuju se preregistracije osnivanja društva na privremeni račun otvoren kod poslovne banke.Prvim statutom može se odrediti da društvo snosi određene stvarno nastale troškove poosnovu osnivanja društva, ili da akcionari koji osnivaju društvo imaju pravo na naknadu tihtroškova od društva, u kom slučaju se utvrđuje najviši iznos tih troškova. Ako se prilikomosnivanja društva akcionarima koji osnivaju društvo ili trećim licima koja su učestvovala uosnivanju društva ili pribavljanju potrebnih saglasnosti za obavljanje delatnosti daju posebnepogodnosti, u prvom statutu društva se navodi vrsta tih pogodnosti, period na koji se daju ilica kojima se daju.Ako javno akcionarsko društvo sa akcionarima koji su osnovali društvo u periodu od dvegodine od dana registracije osnivanja društva zaključi ugovor na osnovu koga društvo stičeodređene stvari ili prava po ceni koja je jednaka ili veća od 10% vrednosti osnovnog kapitala:vrednost tih stvari i prava mora se proceniti i


taj ugovor je podložan odobrenju skupštine, tročetvrtinskom većinom glasova prisutnihakcionara, ako statutom nije određena veća većina.Svi akcionari se pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak način.

HartijeOdVrednostiAkcije predstavljaju dematerijalizovanu formu,glase na ime,registruju se kod ovlašćeneinstitucije i mogu se prodavat(kupovati) na berzi ili van nje.

Cilj• Upoznati se i shvatiti karakteristike akcija,kao jednog od oblika hartija od vrednosti i koliki

je njihov značaj na finansijskim tržištima.

Hartije Od VrednostiAkcija je finansijski dokument koji vlasniku (investitoru) dajepravo na deo profita (dobiti)preduzeca,dividendu,pravo naupravljanje preduzecem i pravo dela imovine preduzecauslucaju njegove likvidacije.Vlasnici akcija smatraju sevlasnicima preduzeca.Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime,a registruju se uCentralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.Način njihovog izdavanja, zakonitihimalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ograničenja prava iz akcija i upis prava trećihlica na akcijama primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.Akcija je nedeljiva.Statutom akcionarskog društva utvrđuju se vrste i klase akcija, kao i vrste i bitni elementidrugih hartija od vrednosti, koje društvo može izdavati. Odluka o izdavanju akcija, odnosnodrugih hartija od vrednosti mora da sadrži sve njihove bitne elemente u skladu sa propisimakojima se uređuje tržište kapitala.Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom društvu i trećim licima smatra lice koje je kaozakoniti imalac akcije upisano u Centralni registar, a dan upisa u Centralni registar jeste dansticanja akcije.Centralni registar je dužan da akcionaru na njegov zahtev, u skladu sa pravilima poslovanjaCentralnog registra, izda potvrdu o akcijama čiji je on zakoniti imalac, sa svim podacima uvezi sa tim akcijama o kojima evidenciju vodi Centralni registar.Akcionarsko društvo može izdavati sledeće vrste akcija: obične i preferencijalne akcije.U okviru svake vrste akcija, akcije koje daju ista prava čine jednu klasu akcija. Sve običneakcije čine uvek jednu klasu akcija.Društvo može izdavati akcije sa ili bez nominalne vrednosti. Ako društvo izdaje akcije sanominalnom vrednošću, sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost, a akoizdaje akcije bez nominalne vrednosti, sve akcije društva moraju biti bez nominalne vrednosti.Obična akcija je akcija koja imaocu daje:• pravo učešća i glasanja na skupštini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas;• pravo na isplatu dividende;• pravo učešća u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase u skladu sa zakonom kojim

se uređuje stečaj;• pravo prečeg sticanja običnih akcija, i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za

obične akcije, iz novih emisija;• druga prava u skladu sa zakonom i statutom.


Obične akcije ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcije ili druge finansijskeinstrumente.

Preferencijalna akcija je akcija koja imaocu daje jedno ili više povlašćenih prava utvrđenihstatutom i odlukom o izdavanju, kao što su:• pravo na dividendu pravo da mu se neisplaćena dividenda kumulira i isplati pre isplate

dividendi imaocima običnih akcija (kumulativna preferencijalna akcija);• pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima običnih akcija• pravo prvenstva naplate• pravo pretvaranja tih akcija u obične akcije ili u drugu klasu preferencijalnih• pravo prodajeAkcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo učešća u radu skupštine, bezprava glasa.

Statutom akcionarskog društva može se odrediti da akcionari sa preferencijalnim akcijamakoje se mogu zameniti za obične akcije imaju pravo glasa zajedno sa akcionarima koji imajuobične akcije, o svim ili o određenim pitanjima, kada imaju broj glasova jednak broju glasovaobičnih akcija u koje se mogu pretvoriti. Tkadje, statutom akcionarskog društva može seodrediti da akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju pravo glasa zajedno sa akcionarimakoji imaju obične akcije ako dividenda koja im pripada po odluci skupštine nije isplaćena,do isplate te dividende, srazmerno učešću tih preferencijalnih akcija u osnovnom kapitaludruštva.Akcija može pripadati većem broju lica (u daljem tekstu: suvlasnici akcije).Suvlasništvo na akciji stiče se na osnovu:• zakona (nasleđivanje i slično);• ugovora (poklon, kupoprodaja idealnog dela akcije i slično);• statusnih promena društva.Tržišna vrednost utvrđuje se u skladu sa zakonskim odredbama.Nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrđena odlukom o izdavanjuakcija.Sve akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednostTržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje se kao ponderisana prosečnacena ostvarena na regulisanom tržištu kapitala, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi,u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

RaspodelaDobitiIDidvidendaUkoliko su prihodi kompanije veći od rashoda govori se o dobiti (profitu).Dividenda je prihodimaocima akcija koje firma ostvari dobrim poslovanjem.Istovremeno taj procenat prinosa naakcije je i jedan od osnovnih motiva za njihovu kupovinu.

Cilj• Razumeti način ostvarivanja dobiti i njegovu raspodelu na dividendu i ostale

plasmane(pokriće gubitaka iz prethodnih godina,ulaganje u rezerve firme itd.).

Raspodela Dobiti I DividendaDobit predstavlja razliku između ostvarenih prihoda i rashoda kompanije(preduzeća) i deli sena bruto dobit(pre oporezivanja) i neto dobit (posle umanjenja za poresku obavezu).


Po usvajanju finansijskih izveštaja za poslovnu godinu dobit te godine raspoređuje se sledećimredom:za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;za rezerve, ako su one predviđene posebnim zakonom (zakonske rezerve).Ako nakon raspoređivanja dobiti preostane deo dobiti, skupština ga može raspodeliti zasledeće namene:za rezerve, ako ih je društvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve);za dividendu.Plaćanje dividende akcionarima može se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj naredovnoj sednici skupštine, kojom se određuje i iznos dividende (odluka o isplati dividende).Posle donošenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da bude isplaćena dividendapostaje poverilac društva za iznos te dividende.Dividenda na akcije isplaćuje se akcionarima u skladu sa pravima koja proizilaze iz vrstei klase akcija koje poseduju na dan dividende, a srazmerno broju akcija koje poseduju uukupnom broju akcija te klase.Dividenda se može plaćati u novcu ili u akcijama društva, u skladu sa odlukom o isplatidividende.Ako se plaćanje dividende vrši u akcijama društva:

takvo plaćanje mora biti odobreno od strane akcionarasvakom akcionaru klase akcija koja ima pravo na dividendu plaćanje se vrši u akcijama teklase.

Izuzetno, dividenda se može platiti u akcijama druge vrste ili klase.Društvo je u obavezi da akcionare kojima se isplaćuje dividenda obavesti o takvoj isplatineposredno pre ili nakon izvršene isplate, shodnom primenom odredaba zakona oobaveštavanju akcionara o sednici skupštine.Ako statutom nije drugačije određeno, društvo može plaćati privremenu dividendu(međudividenda) u bilo koje vreme između redovnih sednica skupštine ako:izveštaji o poslovanju društva i njegovim finansijskim rezultatima sačinjeni za tu namenujasno pokazuju da je društvo u periodu za koji se isplaćuje međudividenda ostvarilo dobit i dasu raspoloživa novčana sredstva društva dovoljna za plaćanje te međudividende;iznos međudividende koji se isplaćuje nije veći od ukupne dobiti ostvarene nakonzavršetka prethodne poslovne godine za koju su sačinjeni finansijski izveštaji, uvećane zaneraspoređenu dobit i iznose rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjene zautvrđene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.

Statutom se može odrediti dan, ili metod njegovog određivanja, na koji se utvrđuje spisakakcionara koji imaju pravo na dividendu, odnosno pravo na isplatu po osnovu smanjenjakapitala ili po osnovu likvidacionog ostatka (dan dividende).Društvo ne može vršiti plaćanja akcionarima ako je prema poslednjim godišnjim finansijskimizveštajima neto imovina društva manja, ili bi usled takve isplate postala manja, od uplaćenogosnovnog kapitala uvećanog za rezerve koje je društvo u obavezi da održava u skladu sazakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje, osim u slučaju smanjenja osnovnog kapitala.

Ukupan iznos isplata akcionarima za poslovnu godinu ne može biti veći od dobiti na krajute poslovne godine, uvećane za neraspoređenu dobit iz prethodnih perioda i iznose rezervipredviđenih za raspodelu akcionarima, a umanjene za nepokrivene gubitke iz prethodnih


perioda i iznose rezervi koje je društvo u obavezi da održava u skladu sa zakonom ilistatutom.

ZADATAK:1. Definiši akcionarsko društvo2. Definiši obične akcije3. Definiši preferencijalne akcije4. Objasni nominalnu vrednost akcija5. Objasni tržišnu vrednost akcija6. Šta je emisiona cena7. Kako se prenose akcije8.. Kako se rasporedjuje dobit akcionarskog društva9. Šta je dividenda i u kojim slučajevima se isplaćuje

L I T E R A T U R A1. Predavanja i vežbanja objavljena na e-Learning sistemu od predmetnog profesora dr PetraBojovića2. Bojović, P. (koautor), (2009), “Poslovna ekonomija“, dvanaesto izdanje, ZUNS, Beograd,3. Bojović, P. (koautor), (2009), “Osnovi mikroekonomije“, Žig, Beograd,4. Paunović, B. (2007), “Ekonomika preduzeća“, Ekonomski fakultet, Beograd,5. Pokrajčić, D. (2008), “Ekonomika preduzeća“, Ekonomski fakultet, Beograd,6. Avakumović, Č i dr. (2008), “Ekonomika biznisa“, recenzenti : dr D. Jokić, red. prof i dr P.Bojović, red. prof., Visoka tehnička škola strukovnih studija, Žig, Beograd,7. Jednak, J. (2007), “Ekonomija“, Beogradska poslovna škola, Beograd.

Zaključak

ZakljucakKad privredno društvo ostvari dobit akcionari donose odluku o tome da li će tu dobit daljeinvestirati u preduzeće ili će dati dividendu vlasnicima.

| Learning Object | 10

Learning Object

Akcionarsko društvo


Akcionarsko društvoDefinišite akcionarsko društvo.Na koji način AD odgovara za svoje obaveze?Nabrojte specifične informacije koje pruža statut AD.Kada se vrši uplata upisanih akcija?Objasnite akcije kao hartije od vrednosti.Koja prava vlasniku pružaju obične, a koja preferencijalne akcije?Koje vrednosti akcija postoje i objasnite ih.Kako se raspodeljuje dobit akcionarskog društva?Šta je dividenda?Objasnite plaćanje dividende.

Lekcija 5 - Kontrola nadgledanje radai rezultata rada akcionarskog društva

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Upravljanje Akcionarskim Društvom................................................................................ 3Revizija Akcionarskog Društva......................................................................................... 5Unutrašnji I Spoljni Nadzor Akcionarskog Društva........................................................... 6Zaključak.......................................................................................................................... 9

LearningObject.............................................................. 10Kontrola, nadgledanje rada i rezultata rada akcionarskog društva................................ 10


LearningObject

Uvod

UvodSvako privredno društvo ima organe koji kontrolišu njegov rad (najčešće ta kontrola je izakonski određena). To se naziva unutrašnja i spoljašnja kontrola.

Upravljanje Akcionarskim DruštvomSkupština akcionarskog društva predstavlja najviši organ upravljanja ad-a,dok su nadzorniodbor i odbor direktora,kontrolni odnosno organ poslovođenja društva.

Cilj• Razumeti i shvatiti ulogu organ upravljanja svakog ad-a i zašto je to važno i iz ugla

vlasnika(akcionara) ali i zaposlenih i poslovnih partnera.

Upravljanje Akcionarskim DruštvomUpravljanje akcionarskim društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su:• skupština;• jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora.

U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su:• skupština;• nadzorni odbor;• jedan ili više izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor.

Statutom se određuje da li je upravljanje društvom jednodomno ili dvodomno.Skupštinu čine svi akcionari društva.Akcionar ima pravo da učestvuje u radu skupštine, što podrazumeva:• pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija;• pravo na učešće u raspravi o pitanjima na dnevnom redu skupštine, uključujući i pravo napodnošenje predloga, postavljanje pitanja koja se odnose na dnevni red skupštine i dobijanjeodgovora, u skladu sa statutom i poslovnikom skupštine.

U nadležnost skupštine je da odlučuje o:

• izmenama statuta;• povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od vrednosti;• statusnim promenama i promenama pravne forme;• raspodeli dobiti i pokriću gubitaka;


• usvajanju finansijskih izveštaja, kao i izveštaja revizora• usvajanju izveštaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanjedruštvom dvodomno;• naknadama direktorima, odnosno članovima nadzornog odbora ako je upravljanje društvomdvodomno, odnosno pravilima za njihovo određivanje, uključujući i naknadu koja se isplaćujeu akcijama i drugim hartijama od vrednosti društva;• imenovanju i razrešenju direktora;• imenovanju i razrešenju članova nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;• pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnošenju predloga za stečaj društva;• izboru revizora i naknadi za njegov rad;• drugim pitanjima u skladu sa zakonom

Sednice skupštine mogu biti redovne ili vanredne.

Akcionari mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva sednici, uz overu svog potpisa naformularu za glasanje.

Zadaci nadzornog odbora su da:•utvrđuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve društva i nadzire njihovo ostvarivanje;•nadzire rad izvršnih direktora;•vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva;•ustanovljava računovodstvene politike društva i politike upravljanja rizicima;•utvrđuje finansijske izveštaje društva i podnosi ih skupštini na usvajanje,•daje i opoziva prokuru;•saziva sednice skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda;•izdaje odobrene akcije, ako je na to ovlašćen statutom ili odlukom skupštine;•vrši i druge poslove i donosi odluke u skladu sa zakonom, statutom i odlukama skupštine.

Odbor direktoraDirektor može biti svako poslovno sposobno lice. Statutom se mogu odrediti i drugi uslovi kojeodređeno lice mora ispuniti da bi bilo direktor.Društvo ima jednog ili više direktora, čiji broj se određuje statutom. Ako društvo ima triili više direktora, oni čine odbor direktora društva.. Javno akcionarsko društvo ima odbordirektora, koji se sastoji od najmanje tri direktora. Direktor se registruje u skladu sa zakonomo registraciji. Direktore imenuje skupština.Direktori se imenuju na period određen statutom, koji ne može biti duži od četiri godine(mandat direktora).

Direktori mogu biti:• izvršni direktori;• neizvršni direktori.

Izvršni direktori vode poslove društva i zakonski su zastupnici društva, osim ako je statutomodređeno da samo pojedini izvršni direktori zastupaju društvo.Statutom, odlukom skupštine


ili odlukom odbora direktora mogu se pojedini ili svi izvršni direktori ograničiti u zastupanjudruštva i supotpisom prokuriste.Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva zageneralnog direktora društva. Generalni direktor društva koordinira rad izvršnih direktora iorganizuje poslovanje društva.Neizvršni direktori nadziru rad izvršnih direktora, predlažu poslovnu strategiju društva inadziru njeno izvršavanje.

Zadaci odbora direktora su da:• utvrđuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve društva;• vodi poslove društva i određuje unutrašnju organizaciju društva;• vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva;• ustanovljava računovodstvene politike društva i politike upravljanja rizicima;• odgovara za tačnost poslovnih knjiga društva;• odgovara za tačnost finansijskih izveštaja društva;• saziva sednice skupštine i utvrđuje predlog dnevnog reda sa predlozima odluka;• izvršava odluke skupštine;• vrši druge poslove i donosi odluke u skladu sa zakonom, statutom i odlukama skupštine.

Revizija Akcionarskog DruštvaZakonom je precizno određeno,kako i kada se sprovodi revizija poslovanja akcionarskogdruštva.Postoji unutrašnja revizija(kao institucija akcionara-koja štiti njihove interese) ispoljašnja revizija koja štiti interse drušva(države).

Cilj• Revizija(ili kontrola poslovanja) je jedna od najvažnijih funkcija u okviru jedne društveno-

ekonomske zajednice,jer na taj način država štiti svoje interese ali istovremeno i intereseakcionara,polsovnih partnera i zaposlenih.

Revizija Akcionarskog DruštvaDruštvo svojim aktima uređuje način sprovođenja i organizaciju rada unutrašnjeg nadzoraposlovanja. U javnim akcionarskim društvima najmanje jedno lice nadležno za unutrašnjinadzor poslovanja mora ispunjavati uslove propisane za internog revizora u skladu sazakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija. Lice mora biti zaposleno u društvu iobavljati samo poslove unutrašnjeg nadzora.Poslovi unutrašnjeg nadzora naročito obuhvataju:• kontrolu usklađenosti poslovanja društva sa zakonom, drugim propisima i aktima društva;• nadzor nad sprovođenjem računovodstvenih politika i finansijskim izveštavanjem;• proveru sprovođenja politika upravljanja rizicima;• praćenje usklađenosti organizacije i delovanja društva sa kodeksom korporativnogupravljanja;• vrednovanje politika i procesa u društvu, kao i predlaganje njihovog unapređenja.


Lice koje rukovodi poslovima unutrašnjeg nadzora dužno je da o sprovedenom nadzoruposlovanja redovno izveštava komisiju za reviziju, a u društvima koja nemaju komisiju zareviziju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno.Godišnji finansijski izveštaji javnih akcionarskih društva obavezno su predmet revizije.

Posebna revizija je revizija kojom se može proveravati:• procena vrednosti nenovčanog uloga ili• vrednost i uslovi pod kojima je vršeno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti.Vanredna revizija je revizija finansijskih izveštaja koji su već bili predmet revizije, a koja semože preduzeti ako:• postoji sumnja da revizija finansijskih izveštaja nije sprovedena u skladu sa zakonom ipropisanim računovodstvenim standardima i postupcima ili• finansijski izveštaji ne sadrže napomene propisane računovodstvenim standardima ili su ovenapomene nepotpune.

Spoljašnja revizija je angažovanje organizacije registrovane za poslove oditinga(revizije) inajčešće se koristi za kontrolu završnog računa,što je uobičajeno i zakonska obaveza.

Unutrašnji I Spoljni Nadzor Akcionarskog DruštvaZakonskim propisima je regulisana unutrašnja I spoljašnja kontrola poslovanja akcionarskihdruštava.Ovo je neophodno kako zbog vlasnika tako I šire društvene zajednice koja imazadatak da štiti interese potrošača ali I države kao celine(poreske obaveze,obaveze plaćanjadoprinosa itd)

Cilj• Upoznati se I razumeti mehanizme revizije(kontrole) I praćenje rada privrednog društva.

Unutrašnji I Spoljni Nadzor Akcionarskog DruštvaDruštvo svojim aktima uređuje način sprovođenja i organizaciju rada unutrašnjeg nadzoraposlovanja. U javnim akcionarskim društvima najmanje jedno lice nadležno za unutrašnjinadzor poslovanja mora ispunjavati uslove propisane za internog revizora u skladu sazakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija. Javno akcionarsko društvo statutom ilidrugim aktom propisuje uslove koje mora ispuniti lice koje rukovodi poslovima unutrašnjegnadzora u pogledu profesionalnog i stručnog znanja i iskustva koji ga čine podobnim zaobavljanje ove funkcije u društvu. Lice mora biti zaposleno u društvu i obavljati samoposlove unutrašnjeg nadzora i ne može biti direktor niti član nadzornog odbora ako jeupravljanje društvom dvodomno, a imenuje ga odbor direktora, odnosno nadzorni odbor akoje upravljanje društvom dvodomno, na predlog komisije za reviziju.Poslovi unutrašnjeg nadzora naročito obuhvataju:• kontrolu usklađenosti poslovanja društva sa zakonom, drugim propisima i aktima društva;• nadzor nad sprovođenjem računovodstvenih politika i finansijskim izveštavanjem;• proveru sprovođenja politika upravljanja rizicima;• praćenje usklađenosti organizacije i delovanja društva sa kodeksom korporativnogupravljanja;• vrednovanje politika i procesa u društvu, kao i predlaganje njihovog unapređenja.


Lice koje rukovodi poslovima unutrašnjeg nadzora dužno je da o sprovedenom nadzoruposlovanja redovno izveštava komisiju za reviziju, a u društvima koja nemaju komisiju zareviziju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno.Godišnji finansijski izveštaji javnih akcionarskih društva obavezno su predmet revizije.Revizor društva dužan je da pre zaključenja ugovora o vršenju revizije, a nakon toga najmanjejednom godišnje za vreme trajanja tog ugovora, komisiji za reviziju javnog akcionarskogdruštva dostavi:•pisanu izjavu kojom potvrđuje svoju nezavisnost od društva;•obaveštenje o svim uslugama koje je u prethodnom periodu, pored revizije finansijskihizveštaja, pružio tom društvu.

Revizor javnog akcionarskog društva dužan je da komisiju za reviziju tog društva izvesti osvim okolnostima koje bi mogle uticati na njegovu nezavisnost u odnosu na društvo i meramakoje su preduzete za otklanjanje tih okolnosti. Javno akcionarsko društvo ne može revizoruotkazati ugovor o vršenju revizije tokom vršenja revizije finansijskih izveštaja zbog neslaganjasa mišljenjem revizora o finansijskim izveštajima.Posebna revizija je revizija kojom se može proveravati:• procena vrednosti nenovčanog uloga ili• vrednost i uslovi pod kojima je vršeno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti.Vanredna revizija je revizija finansijskih izveštaja koji su već bili predmet revizije, a koja semože preduzeti ako:

• postoji sumnja da revizija finansijskih izveštaja nije sprovedena u skladu sa zakonom ipropisanim računovodstvenim standardima i postupcima ili• finansijski izveštaji ne sadrže napomene propisane računovodstvenim standardima ili su ovenapomene nepotpune.

Posebna revizija može se sprovesti u roku od tri godine od dana unosa nenovčanog uloga,odnosno sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti, a vanredna revizija u rokuod tri godine od dana usvajanja finansijskih izveštaja koji su bili predmet revizije. Predlogza sprovođenje posebne ili vanredne revizije mogu podneti akcionari koji poseduju ilipredstavljaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa.Predlog sa obrazloženjem razloga iz kojih se predlaže posebna ili vanredna revizija daje sepisanim putem odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje društvomdvodomno, koji je dužan da:•ovaj predlog uvrsti u dnevni red prve naredne redovne sednice skupštine akcionara ako jeperiod do njenog održavanja kraći od šest meseci i ako nije istekao rok za dopunu dnevnogreda ili•da sazove vanrednu sednicu skupštine akcionara ako je period do održavanja prve naredneredovne sednice skupštine akcionara duži od šest meseci ili je istekao rok za dopunu dnevnogreda.

Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, nepostupi u skladu sa zakonskim propisima, akcionari koji su predložili sprovođenje posebneili vanredne revizije mogu podneti zahtev nadležnom sudu da naloži održavanje vanrednesednice skupštine na kojoj će se odlučivati o predlogu. Ako predlog i nije stavljen nadnevni red redovne sednice skupštine, zahtev može se podneti u roku od 30 dana od danaodržavanja te sednice. Odluku o sprovođenju posebne ili vanredne revizije donosi skupštinaakcionara običnom većinom glasova prisutnih akcionara. Odlukom se mora odrediti revizorkoji će izvršiti posebnu ili vanrednu reviziju.


Za revizora ne može biti izabran revizor koji je sproveo:•procenu nenovčanog uloga koja je predmet posebne revizije;•reviziju finansijskih izveštaja za period u kojem je izvršeno sticanje ili raspolaganje imovinomvelike vrednosti koje je predmet posebne revizije;•reviziju finansijskih izveštaja koji su predmet vanredne revizije.

Ako skupština odbije predlog za sprovođenje posebne, odnosno vanredne revizije, akcionarikoji su ovaj predlog podneli mogu u roku od 30 dana od dana održavanja sednice skupštinezahtevati da nadležni sud u vanparničnom postupku odluči o predlogu za sprovođenjeposebne, odnosno vanredne revizije. Odlukom kojom usvaja predlog za sprovođenje posebne,odnosno vanredne revizije sud imenuje i revizora. Društvo mora učiniti dostupnom svupotrebnu dokumentaciju i obaveštenja koje zatraži revizor koji sprovodi posebnu, odnosnovanrednu reviziju. Na zahtev društva sud u vanparničnom postupku može doneti rešenjekojim nalaže Centralnom registru da izvrši upis privremene zabrane prenosa akcija akcionarapo čijem predlogu je doneta odluka o sprovođenju posebne, odnosno vanredne revizije.Troškove sprovođenja posebne ili vanredne revizije snosi društvo. Ako se posebna ili vanrednarevizija sprovodi po odluci suda, sud tom odlukom utvrđuje i iznos procenjenih troškova inalaže društvu njegovu uplatu na odgovarajući depozitni račun suda. Ako društvo ne izvršiuplatu iznosa procenjenih troškova za sprovođenje posebne ili vanredne revizije u rokuodređenom odlukom, sud će prinudno izvršiti naplatu ovog iznosa. Izveštaj o posebnoj revizijimora se sačiniti u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazložene nalaze revizora.

U izveštaju revizor se mora izjasniti da li nalazi posebne revizije odstupaju od:•procenjene vrednosti nenovčanog uloga ako je ona bila predmet posebne revizije ili•vrednosti i uslova pod kojima je vršeno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednostiako su oni bili predmet posebne revizije.

Ako se revizor izjasni da su odstupanja značajna, on to mora jasno naznačiti i predložiti mereza otklanjanje njihovih posledica. Ako se revizor izjasni da odstupanja nisu značajna, predlogza sprovođenje posebne revizije smatra se neosnovanim.Izveštaj o vanrednoj reviziji mora se sačiniti u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženenalaze revizora. U izveštaju revizor se mora izjasniti da li se njegovo mišljenje o finansijskimizveštajima koji su bili predmet vanredne revizije razlikuje od mišljenja koje je na te finansijskeizveštaje dao revizor koji je prethodno vršio reviziju i da navede razloge zbog kojih semišljenja razlikuju.Ako se revizor izjasni da su razlike značajne, on mora predložiti mere za otklanjanje njihovihposledica. Ako se revizor izjasni da razlike nisu značajne, predlog za sprovođenje vanrednerevizije smatra se neosnovanim.

Izveštaj o posebnoj ili vanrednoj reviziji dostavlja se odboru direktora, odnosno izvršnomodboru i nadzornom odboru ako je upravljanje društvom dvodomno, akcionarima koji supredložili njeno sprovođenje i sudu ako je posebna ili vanredna revizija sprovedena po odlucisuda. Ako se revizor u izveštaju izjasnio da postoje značajna odstupanja odbor direktora,odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno dužan je da u roku od osamdana od dana dostavljanja izveštaja sazove vanrednu sednicu skupštine akcionara radirazmatranja tog izveštaja, tako da se ta sednica održi u roku od 30 dana od dana dostavljanjatog izveštaja.

Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, dužanje da uz izveštaj za sednicu skupštine pripremi i svoje pisano izjašnjenje o nalazima iz togizveštaja, sa predlogom odluka skupštine. Ako odbor direktora, odnosno nadzorni odbor akoje upravljanje društvom dvodomno, ne postupi u skladu sa zakonskim propisima, akcionarikoji su predložili sprovođenje posebne ili vanredne revizije mogu u roku od 30 dana od dana


dostavljanja izveštaja podneti zahtev sudu da u vanparničnom postupku naloži održavanjevanredne sednice skupštine akcionara. Ako skupština akcionara ne usvoji izveštaj revizorakoji je vršio posebnu, odnosno vanrednu reviziju, ili mere koje je on predložio, akcionari kojisu glasali za usvajanje izveštaja i mera koje je predložio revizor imaju pravo pravo da budunesaglasni, kao i pravo na naknadu štete od društva. Ako se revizor u izveštaju izjasnio dane postoje značajna odstupanja odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanjedruštvom dvodomno dužan je da ovaj izveštaj stavi na dnevni red prve naredne sedniceskupštine akcionara. Ako izveštaj o posebnoj ili vanrednoj reviziji pokaže da je predlog zanjeno sprovođenje bio neosnovan, društvo ima pravo na naknadu troškova sprovođenjaposebne, odnosno vanredne revizije od akcionara koji su predložili njeno sprovođenje.Akcionari koji su predložili sprovođenje posebne ili vanredne revizije neograničeno solidarnosu odgovorni za naknadu troškova.

Section 2Example section body

Zaključak

ZaključakKroz sistem unutrašnjeg i spoljašnjeg nadzora (kontrole) svako privredno društvo se kontrolišekako zbog interesa vlasnika tako i države u celini (zbog zaštite potrošača).


LearningObject

Kontrola, nadgledanje rada i rezultata rada akcionarskogdruštva


Kontrola, nadgledanje rada i rezultata rada akcionarskog društva1. Koja je razlika između jednodomnog i dvodomnog načina upravljanja?2. O čemu se odlučuje u nadležnosti skupštine akcionarskog društva?3. Navedite zadatke nadzornog odbora.4. Navedite zadatke odbora direktora.5. Definišite odbor direktora.6. U čemu se razlikuju izvršni direktori od neizvršnih?7. Šta je predmet proveravanja posebne (vanredne) revizije?8. U kojim slučajevima se sprovodi vanredna revizija?9. Kome se dostavlja izveštaj o posebnoj (vanrednoj) reviziji?

Lekcija 6 - Osnovni pokazateljiproizvodnje reprodukcijei kružno kretanje kapitala

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3PojamKarakteristikeIMotivProizvodnje.............................................................................. 3ElementiProizvodnje......................................................................................................... 4Reprodukcija..................................................................................................................... 5DrustvenaReprodukcijaKaoProcesStalnogObnavljanjaProizvodnje....................................8FaktoriKojiUticuNaRezultateReprodukcije........................................................................10Osnovni pokazatelji proizvodnje, reprodukcije i kružno kretanje kapitala...................... 12Zaključak........................................................................................................................ 12

LearningObject.............................................................. 13Osnovni pokazatelji proizvodnje, reprodukcije i kružno kretanje kapitala...................... 13Drugi zadatak u sestoj nedelji....................................................................................... 13


LearningObject

Uvod

UvodDa bi se organizovala proizvodnja neophodno je obezbediti elemente proizvodnje.proizvodnjaje povezana sa prodajom i onda se govori o kružnom kretanju kapitala.

PojamKarakteristikeIMotivProizvodnjeProizvodnja je proces kojim se sredstvima rad(mašine,alati,) deluje na predmete rada,radidobijanja proizvoda ili usluga.To je takođe proces kojim se zadovoljavaju potrebe ljudi zaproizvodima ili uslugama.

Cilj• Razumeti i shvatiti ulogu proizvodnje kao osnovnog pokretača razvoja i funkcionisanja

privrednog razvoja bilo koje društveno ekonomske zajednice.

Pojam Karakteristike I Motiv ProizvodnjeDa bi društvena zajednica zadovoljila svoje potrebe, neophodno su joj raznovrsna dobra, kojadruštvo stvara i za određene namene troši. Stvaranje tih dobara je proces koji ekonomijaproučava. Dobra se stalno traže i to sve više i više, pa je potrebno organizovati proizvodnjui odgovoriti na tri osnovna pitanja: šta proizvoditi? Kako proizvoditi? Ko će proizvoditi i ko ćedobiti rezultate proizvodnje? Resursi koji ulaze u proizvodni proces su ograničeni i nedovoljni,dok su ljudske želje i potrebe neograničene, pa je i osniovni zadatak ekonomije kako te retke iograničene resurse transformisati u stvari (ili sredstva) sa što manje utrošaka.Proizvodnja (produkcija) je proces u kojem ljudi svojim radnim sposobnostima, pomoćusredstava za rad (mašina, uređaja, alata i dr.) iz dobara koje daje priroda ili su ranije stvorena(predmeta rada) izrađuju nova dobra (proizvodi – robe, usluge). Proizvodnja je processtvaranja proizvoda koji svojim osobinama mogu da zadovolje određene potrebe ljudi. Procesproizvodnje uključuje istraživanje potreba tržišta, konstrukcione zamisli i rešenja, planiranje,pripremu, izradu proizvoda i kontrolu procesa proizvodnje, proizvoda i prodaju. Proizvodi(dobra) se nakon proizvodnje troše i nastaje potreba za ponovnom proizvodnjom pa se takoizmeđu proizvodnje i potrošnje uspostavlja zatvorena povratna sprega u kojoj su ljudski rad iljudske potrebe uslov i predpostavka za svaku novu proizvodnju.Karakteristike proizvodnje su da je to:• svrsishodna čovekova delatnost,

• određeni tehničko – tehnološki postupak,

• nešto što ima društveni karakter,

• planski proces.

Svrsishodnost proizvodnje kao čovekova delatnost proizilazi iz toga što ona ima tačnoodređenu svrhu i cilj. Cilj proizvodnje je izrada potrošnih dobara. Tehničko – tehnološkimpostupkom u proizvodnom procesu menja se oblik i sadržaj prirodnih dobara ili dobara kojasu ranijim radom dobijena iz prirode i pripremljena za dalju preradu. Raspoloživim tehničkim


sredstvima i po određenom tehnološkim procedurama kombinuju se vlastite snage i snageiz okruženja sa ciljem stvaranja materijalnih dobara.Društveni karakter proizvodnje proizilaziiz međusobnih odnosa koje imaju različiti proizvođači na različitim stepenima proizvodnjeproizvoda (dobara). Planiranje proizvodnje nastaje tek kad smo isplanirali tržište i utvrdili kojadobra i usluge treba proizvoditi, kako ih proizvoditi i za koga ih proizvoditi. Za proizvodnjusu bitne tri činjenice: ljudske potrebe, ograničenost sredstava za zadovoljenje tih potreba isvesna delatnost s namerom da se smanji ograničenost sredstava. Da bi čovek moga opstati,mora zadovoljiti svoje potrebe sa upotrebom raznovrsnih materijalnih dobara ili usluga. Dobrakoja služe podmirenju potreba nalaze se u prirodi ili su proizvedena. Dobra koja se nalaze uprirodi i nisu predmet proizvodnje i privređivanja su slobodna prirodna dobra, a dobra koja surezultat proizvodnje i privređivanja su ekonomska dobra. Potrebe stalno postoje i stalno sešire i njihovo zadovoljenje proizvodnjom dobara motiviše stalno stvaranje dobara kako bi se tadobra mogla stalno trošiti.Ljudske potrebe su raznovrsne i mogu biti:• prirodne – fiziološke (hrana, stan ogrev, odeća, obuća, odmor i dr.),

• duhovne – kulturne (potrebe za štampom, pozorište, film, izložbe i dr.),

• ekonomske ili materijalne su potrebe z amaterijalnim dobrima,

• neekonomske ili nematerijalne su potrebe za kulturnim ili duhovnim dobrima.

Prema korisnicima dobara potrebe se mogu posmatrati kao individualne, zajedničke,opštedruštvene i potrebe proizvodnje. Individualne potrebe članova društva podmiruju seličnom – pojedinačnom potrošnjom jednog radnog kolektiva (rekreativni centri, biblioteke,topli obroci, regresi za godišnje odmore, i dr.). Zajedničke i opštedruštvene potrebe supotrebe svih članova društva kojima se obezbeđuju uslovi rada prosvete, zdravstva, kulture,socijalne potrebe, potrebe policije, vojske i dr. Potrebe proizvodnje se odnose na unapređenje iproširivanje materijalne osnove rada i na stvaranje i obnavljanje rezervi u društvu. Potrebe semogu podeliti i sa stanovišta njihove suštine (prirodne i istorijske) i potrebe prema korisnicimasredstava za proizvodnju, materijalne usluge i dr.). Uvećanje potreba podstiče povećanjeproizvodnje po obimu i po strukturi (raznovrsnosti) proizvoda.

ElementiProizvodnjeElementi proizvodnje,kao osnovni faktori proizvodnje predstavljaju jedinstvo jer su uvekuslovljeni zajedničkim delovanjem.Nema proizvodnje bez sva tri elementa.

Cilj• Razumeti i upoznati se sa ulogom i karakteristikama svakog elementa proizvodnje.

Elementi ProizvodnjeElementi ili činioci proizvodnje ispoljavaju se kao osnovni faktori proizvodnje. Nekad je bilouobičajeno da se pod faktorima proizvodnje podrazumevaju rad, zemlja i kapital. Danas sesve češće tome dodaje i preduzetništvo.Pod osnovnim faktorima proizvodnje podrazumevamo:• radnu snaga proizvođača – njegove umne i fizičke sposobnosti,

• predmete rada – prirodna i proizvedena dobra,

• sredstva za rad – mašine, alati, uređaji, instalacije i dr.

Ova tri elementa prestavljaju jedinstvo, jer su rezultati proizvodnje uvek uslovljeni njihovimzajedničkim delovanjem. Ljudski rad i znanje predstavljaju stvaralački i povezujući elemenat u


procesu proizvodnje. Na početku i na kraju proizvodnje svakog potrošnog dobra je rad i znanječoveka, odnosno ljudski resursi. Metod proizvodnje je određena kombinacija inputa kojomse proizvodi određena vrednost autputa. Radna snaga je subjektivni elemenat proizvodnje.Sredstva za rad i predmeti rada su materijalni elementi proizvodnje, koji se među sobomrazlikuju po svojstvima i upotrebnim kvalitetima i nazivaju se sredstva za proizvodnju.Proizvodnja se odvija dejstvom radne snage na materijalne faktore proizvodnje.Strukturaelemenata potrebnih za konkretnu proizvodnju zavisi od toga šta će se proizvoditi(karakteristike proizvodnje, od toga kako se proizvodi – karakteristike tehničkih postupaka, iod vida organizacije proizvodnje (pojedinačne, masovne, serijske).Radna snaga predstavlja čovekovu energiju. Ona izražava čovekovu umnu i fizičkusposobnost da obavi određeni posao u procesu stvaranja materijalnih dobara. Razvojemdruštva povećava se uloga znanja čoveka u proizvodnji. Znanje postaje najbitniji faktorproizvodnje, jer u prošlosti u proizvodnji presudnu ulogu je imala fizička snaga (bioenergija).Premeštanjem značaja sa fizičke radne snage na znanje danas se govori o ljudskim resursimakao elementu proizvodnje umesto o radnoj snazi. Predmeti rada su objekti na koje se delujes ciljem da se transformišu kroz proces proizvodnje u dobra za zadovoljavanje potreba. To sumaterijalni činioci proizvodnje na koje deluje čovek sredstvima za rad u procesu privređivanja.Predmeti rada fizički postoje samo u procesu pripreme za proizvodnju, tako da se u procesuproizvodnje (stvaranja materijalnih dobara) fizički potpuno utroše.Sredstva za rad su mašine, aparati, instrumenti i uređaji koje u konkretnom proizvodnomprocesu, proizvođač koristi i kojima direktno deluje na predmete rada i tako se predmeti radamenjaju i pretvaraju u nova materijalna dobra. Sredstva za rad su dugotrajna i u procesuproizvodnje postepeno se troše i prenose na novi proizvod deo po deo svoje vrednosti,(amortizacija).Kružno kretanje uloženih sredstava u proizvodnju je stalan i kontinuiran proces. Sredstvau proizvodnji su u neprekidnom kretanju. To kretanje se ispoljava kao proces pretvaranjanovčanih sredstava u proizvode(robe i usluge) a njihovom prodajom se ponovo dobijanovac koji se jednim delom dalje ulaže u proizvodnju,odnosno deo se u vidu profita prenosivlasnicima.

ReprodukcijaReprodukcija,predstavlja stalno obnavljanje proizvodnje i može biti proširena i umanjena(uzavisnosti od ekonomskih uslova privređivanja).Ovakav način proizvodnje je neophodan zbogpotreba ljudi za proizvodima i sulugama koje su kontinuirane i stalne.

Cilj• Reprodukciju treba posmatrati iz ugla neprekidnosti,kontinuiranosti i stalnosti a sve u

funkciji zadovoljenja potreba ljudi.

ReprodukcijaReprodukcija predstavlja proces permanentnog obnavljanja materijalne proizvodnje da bise omogućila kontinuirana potrošnja. Na nivou društva imamo društvenu reprodukciju a nanivou preduzeća individualnu reprodukciju. Društvena reprodukcija je neprekidan procesobnavnjanja materijalne proizvodnje i usluga, i stvaranje uslova za tu proizvodnju, na nivoudruštva kao sistema. To je proces privređivanja odnosno proces stalnog onavljanja proizvodnjei stvaranje uslova za život ljudi. Organizovanje neprekidnog toka proizvodnje, je neophodnojer je proces potrošnje dobara i proces zadovoljavanja potreba stalan. Kontinuiranostprocesa proizvodnje,transformaciju proizvoda u novac(potrošnja),radi daljeg ulaganja uproizvodnju predstavlja reprodukciju. Ako se proces obnavljanja proizvodnje posmatrau jednom preduzeću, takvu reprodukciju u odnosu na društvenu reprodukciju u celiniposmatramo kao individualnu reprodukciju.


Za normalan tok društvene reprodukcije potrebni su:• naknada ili zamena utrošenih sredstava za proizvodnju

• naknada utrošene radne snage,

• obezbeđene skladnog odnosa i razmera između proizvodnje sredstava za proizvodnju iproizvodnje sredstava za potrošnju prema zahtevima društvene zajednice.

Društvena reprodukcija se ispoljava kao jedinstveni ekonomski sistem. Osnovni podsistemidruštvene reprodukcije se formiraju prema sledeća tri kriterijuma:namena proizvodnje,faze privređivanja iučesnici.

Po nameni proizvodnje podsistemi su: proizvodnja, sredstva za proizvodnju i proizvodnasredstva za potrošnju.

Po fazama privređivanja podsistemi su: raspodela, razmena i potrošnja.Učesnici su proizvođači i potrošači(kupci).

Povećanje proizvodnje predstavlja stopu privrednog rasta zemlje.

Proširena reprodukcija omogućava:• dalje povećanje ulaganja u proizvodnju, ako se jedan deo ostvarene nove vrednosti izdvajaza proširenje proizvodnje, tj. za akumulaciju.

• Povećanje životnog standarda na osnovu povećanja sredstava za ličnu, zajedničku iopštedruštvenu potrošnju.

U društvenoj reprodukciji osnovnu ulogu ima proizvodnja. Proizvodnja – produkcija – jestepočetna faza privrednog procesa, i to je proces stvaranja materijalnih dobara. Ona se odvijakroz tri faze:Pripremna,osnovna izavršna.U pripremnoj fazi se pripremaju osnovni elementi za odvijanje procesa proizvodnje: sredstvaza rad(mašine,alati), predmeti rada(sirovina), energija, radna snaga i dr. U osnovnoj fazi seodvijaju aktivnosti na neposrednom stvaranju materijalnih dobara ili usluga. U završnoj fazi sedobra pripremaju za korišćenje, trošenje, prema utvrđenoj nameni. Proizvodnja u širem smisluobuhvata pored proizvodnje i raspodelu, razmenu i potrošnju. Tako posmatrano, proizvodnjase izjednačava sa pojmom privređivanja ili reprodukcije. Raspodela – distribucija – predstavljafazu društvene reprodukcije u kojoj se proizvedena materijalna dobra raspoređuju na učesnikeu reprodukciji. Kvantitativno, raspodela zavisi od obima proizvodnje. Raspodelom se određujeudeo učesnika procesa proizvodnje u ostvarenoj proizvodnji. Razmena, kao faza društvenereprodukcije omogućava da se materijalna dobra, koja stvaraju privredni subjekti, razmenepreko tržišta. Tom razmenom svaki učesnik u reprodukciji prodajom svojih proizvoda ili uslugaobezbeđuje novčana sredstva koja mu služe za kupovinu materijalnih dobara za ponovnuproizvodnju i za podmirenje drugih potreba. Razmenom se vrši promena vlasništva dobara itako, dobra prelaze iz svojine proizvođača u svojinu potrošača. Potrošnja predstavlja konačnu(poslednju) faza reprodukcije,koja je i najvažnija faza jer bez prodaje(transformacije proizvodau novac) nema ni buduće proizvodnje.. U njoj se proizvedena materijalna dobra troše i na tajnačin stvaraju uslovi za novu proizvodnju. Potrošnja može biti: proizvodna ili investiciona(zadalju preradu) i lična(konačna). Proizvodna potrošnja je proces trošenja materijalnih dobara


radi proizvodnje novih materijalnih dobara. Lična proizvodnja je proces neposrednog trošenjamaterijalnih dobara i može biti pojedninačna, zajednička i opšta. Lična (neproduktivna)potrošnja predstavlja proces u kojem se, radi zadovoljenja potreba, dobra troše (hrana pojede,odeća i obuća iznose, stanovi koriste i sl). Zato se ova potrošnja naziva konačnom. Trošiti semože onoliko koliko je proizvedeno. Vremenski, posmatrano proizvodnja nekih dobara možetrajati mesecima, a troši se godinama (stanovi, brodovi, automobili i sl.) i zato se ona nazivajutrajnim potrošnim dobrima.Međusobna zavisnost i uslovljenost faza reprodukcije čini ih sistemom u kojem je svaka odnjih određeni podsistem te reprodukcije. Proizvodnja je uslov i pretpostavka za sve druge fazereprodukcije.Zavisnost raspodele, razmene i potrošnje od proizvodnje je u sledećem:

• obim i veličina ostvarene proizvodnje određuje ukupnu masu materijalnih dobara, kojimadruštvo raspolaže i koje može raspodeliti, razmeniti i potrošiti.

• položaj i uloga učesnika pojedinačnih nosilaca društvene reprodukcije, kao i određenihdruštvenih grupa, u stvaranju rezultata društvene reprodukcije određuju osnove i okvirenjihovog učešća u raspodeli, razmeni i potrošnji.

Proizvodnja utiče na potrošnju tako što omogućava proizvodnju proizvoda koji su u asortimanupotrošnje(ponuda proizvoda) kao i nove proizvode određene namene, određenih upotrebljivihvrednosti da bi udovoljili zahtevima potrošnje. Potrošnja utiče na proizvodnju jer prodajauslovljava obim proizvedenihroba. Raspodela utiče na proizvodnju preko izdvajanjaakumulacije i preko motivisanosti radnika. Razmenom se omogućava da proizvedenamaterijalana dobra dođu do korisnika. Rezmena vrši povratni uticaj na proizvodnju i potrošnju.Ako u razmeni (prodaji) onoga što je proizvedeno proizvođač bolje prodaje, brže proda,naplati, ostvari veću cenu, on će povećati proizvodnju, u suprotnom, smanjivaće je iorjentisati se na druge proizvode. Razmena utiče na obim i strukturu proizvodnje. Većimili manjim iznosom novca ostvarenog prodajom (razmenom) određene količine proizvodaodređen je i obim potrošnje pojedinih subjekata u reprodukciji. Proizvodnja, raspodela,razmena i potrošnja čine jedinstvo u kojem način i karakteristike proizvodnje određuju svefaze reprodukcije, kao i njihove međusobne odnose, a one, zajedno i pojednačno, utiču naproizvodnju i jedna na drugu.Kružno kretanjeuloženih sredstava u proizvodnju je stalan i kontinuiran proces.Sredstva u proizvodnji su u neprekidnom kretanju. To kretanje se ispoljava kao procespretvaranja novčanih sredstava (N) u materijalne elemente proizvodnje – sredstva zaproizvodnju (SP), čijim korišćenjem ljudski rad (R) obavlja proces proizvodnje (P). Kao rezultatproizvodnje dobijaju se gotovi proizvodi (GP). Prodajom materijalnih (gotovih) proizvoda,nastaje proces pregovaranja u novčana sredstva. U kružnom kretanju uloženih sredstavaza proizvodnju vide se tri faze: faza proizvodnje i dve faze prometa – kupovina i prodaja. Uprvoj fazi prometa – kupovini, obezbeđuju se materijalna sredstva i time se stvaraju uslovi zaproizvodnju. U ovoj fazi sredstva prelaze iz novčanog u robni oblik, odnosno novac u sredstvaza proizvodnju (N→SP). U ovoj fazi proizvodnje stvaraju se gotovi proizvodi – upotrebnadobra. U proizvodnoj fazi delovanjem radne snage na sredstva za rad i predmete rada, ova trielementa prenose svoju utrošenu vrednost na nove proizvode. Rezultati su nova materijalnadobra – gotovi proizvodi. Gotovi proizvodi se prodaju za novac (GP→N). Nova materijalnadobra iz faze proizvodnje, posredstvom tržišta, druge faze prometa – prodaje, dospevaju upotrošnju. Prodajom proizvoda dobijaju se novčana sredstva. U njima je sadržana prenetavrednost sredstava za proizvodnju i vrednost novoprodatog ljudskog rada.

Deo novčanih sredstava koji je dobijen za prodaju a odgovara prenetoj vrednosti, izdvaja seza ponovo obezbeđenje sredstava za proizvodnju kako bi se ponovio proces proizvodnje,dokostatak predstavlja profit(dobit). Na taj način se obezbeđuje neprekidno kruženje uloženihsredstava preko procesa prenošenja vrednosti sredstava na nove proizvode, čijom prodajomse stvaraju uslovi za ponovno kružno kretanje uloženih sredstava.


DrustvenaReprodukcijaKaoProcesStalnogObnavljanjaProizvodnjeReprodukcija predstavlja stalni kružni tok koji se sastoji od proizvodnje,razmene ipotrošnje(prodaje).Na taj način se mogu obezbediti sredstva za novi ciklus proizvodnje.

Cilj• Shavatiti i razumeti neprekidan ciklus obnavljanja proizvodnje roba i usluga,kao jedan

kontinuum,koja ne mođe imati prekid,jer u tom slučaju nema ni zadovoljenja potreba ljudi.

Društvena Reprodukcija Kao Proces Stalnog Obnavljanja ProizvodnjeReprodukcija iz ekonomskog ugla posmatranja je proces permanentnog obnavljanjamaterijalne proizvodnje da bi se omogućila kontinuirana(stalna) potrošnja. Ako reprodukcijuposmatramo na nivou društva imamo društvenu reprodukciju;dok je reprodukcija nanivou preduzeća individualna reprodukcija. Društvena reprodukcija je neprekidan procesobnavnjanja materijalne proizvodnje i usluga, i stvaranje uslova za tu proizvodnju, nanivou društva kao sistema. To je proces privređivanja odnosno proces stalnog obnavljanjaproizvodnje na nivou društvene zajednice i stvaranje uslova za život ljudi. Organizovanjeneprekidnog toka proizvodnje, je neophodno jer je proces potrošnje dobara i proceszadovoljavanja potreba stalan. Potrebno je proces reprodukcije organizovati, kako seproizvodnja vremenski ne bi zaustavljala i da se ne čeka iscrpljenje svih proizvedenih rezervi,pa de se počne nova proizvodnja. Neprekidnost procesa proizvodnje i njeno stalno obnavljanjepredstavlja reprodukciju. Ako se proces obnavljanja proizvodnje posmatra u jednompreduzeću, takvu reprodukciju u odnosu na društvenu reprodukciju u celini posmatramo kaoindividualnu reprodukciju.Neophodni uslovi za normalan tok društvene reprodukcije su:naknada ili zamena utrošenih sredstava za proizvodnju

naknada utrošene radne snage,

obezbeđene skladnog odnosa i proporcije između proizvodnje sredstava za proizvodnju iproizvodne sredstava za potrošnju prema zahtevima društva.

Društvena reprodukcija se ispoljava kao jedinstveni ekonomski sistem. Osnovni podsistemidruštvene reprodukcije se formiraju prema sledeća tri kriterijuma:namena proizvodnje,faze privređivanja iučesnici.Po nameniproizvodnje podsistemi su: proizvodnja, sredstva za proizvodnju i proizvodnasredstva za potrošnju.

Po fazama privređivanja podsistemi su: raspodela, razmena i potrošnja.Po učesnicima u reprodukciji podsistemi preduzećasu: izvršioci određenih aktivnosti.Da bi smo mogli podmiriti potrebe obim društvene reprodukcije mora da bude u balansusa potrebama. Povećanje reprodukcije je uslovljeno rastom povećanja potreba. Promeneobima reprodukcije se prate na osnovu određenih količinskih (kvantitativnih) merila.Obično se za merilo uzima ostvaren obim proizvodnje koji predstavlja rezultat reprodukcije(Re). Prema obimu obnavljanja proizvodnje društvena reprodukcija se može javiti kaoumanjena ili opadajuća, prosta i proširena ili uvećana. Umanjena ili opadajuća reprodukcijajavlja se u slučajevima kada se proizvodnja, u tekućoj godini, obnavlja u obimu koji jemanji od prethodne. Ona se javlja u slučajevima: ratova, poplava i drugih elemenatarnihnepogoda, kao i u slučajevima poremećaja privrednih tokova. Prosta društvena reprodukcijaje obnavljanje proizvodnje u istom obimu kao prethodne godine. Proširena društvena


reprodukcija je veći obim proizvodnje u odnosu na prethodni period uz nova dopunskaulaganja elemenata proizvodnje. Povećanje proširene proizvodnje predstavlja stopuprivrednog rasta zemlje.Proširena reprodukcija omogućava:• dalje povećanje ulaganja u proizvodnju, ako se jedan deo ostvarene nove vrednosti izdvajaza proširenje proizvodnje, tj. za akumulaciju.

• Povećanje životnog standarda na osnovu povećanja sredstava za ličnu, zajedničku iopštedruštvenu potrošnju.

Za ostvarivanje ciljeva nosioci reprodukcije preduzeća, nastoje da efikasnim akcijamadoprinesu da ostvareni rezultati društvene reprodukcije (Re) budu znatno veći od ulaganja(U) u reprodukciju i da izdvajaju deo novre vrednosti za akumulaciju. U osnovi, odnos izmeđurezultata reprodukcije i ulaganja koja su učinjena za ostvarenje tih rezultata definiše mogućiobim reprodukcije ( obnavljanje proizvodnje), odnosno:Re >< UIz odnosa rezultata reprodukcije i ulaganja u reprodukciju formiraju se tri nivoa – tri vidareprodukcije:Re = U ... prosta reprodukcija,Re > U ... proširena reprodukcija,Re < U ... umanjena reprodukcija.Privredni život zemlje je stalan proces – društvena reprodukcija koja predstavlja neprekidnokružno kretanje u kome: proizvodnja, raspodela, razmena i potrošnja čine osnovne fazedruštvene reprodukcije. Svaka od ovih faza uslovljava ostale i istovremeno je uslovljenanjima. Reprodukcija je celina – sistem koju čine međusobno uslovljeni odnosi faze. Međufazama društvene reprodukcije postoji korelacija, pri čemu je rad i funkcionisanje jednefaze uslov i pretpostavka za rad i funkcionisanje ostalih faza, a time istovremeno, i uslovza normalno odvijanje procesa društvene reprodukcije. Faze društvene reprodukcije su:međusobno povezane, neprekidno se obnavljaju i time neprekidno utiču na obnavljanjeproizvodnje u celini i svojom međusobnom vezom obezbeđuju kontinuirani tok reprodukcije.U društvenoj reprodukciji primarno mesto pripada proizvodnji.Proizvodnja – produkcija – jeste početna faza privrednog procesa, i to je proces stvaranjamaterijalnih dobara. Ona se odvija kroz tri faze. Pripremna, osnovna i završna. U pripremnojfazi se pripremaju svi neophodni činioci za odvijanje procesa proizvodnje: sredstva zarad, predmeti rada, energija, radna snaga i dr. U osnovnoj fazi se odvijaju aktivnosti naneposrednom stvaranju materijalnih dobara ili usluga. U završnoj fazi se dobra pripremajuza korišćenje, trošenje, prema utvrđenoj nameni. Proizvodnja u širem smislu obuhvataproizvodnju u užem smislu i ostale tri faze reprodukcije: raspodelu, razmenu i potrošnju.Raspodela – distribucija – predstavlja fazu društvene reprodukcije u kojoj se proizvedenamaterijalna dobra raspoređuju na učesnike u reprodukciji. Raspodelom se određuje udeoučesnika procesa proizvodnje u ostvarenoj proizvodnji.Razmena, kao faza društvene reprodukcije omogućava da se materijalna dobra, razmenepreko tržišta. Tom razmenom svaki učesnik u reprodukciji prodajom svojih proizvoda iliusluga obezbeđuje novčana sredstva koja mu služe za kupovinu materijalnih dobara zaponovnu proizvodnju i za podmirenje drugih potreba. Razmenom se vrši promena vlasništvadobara i tako, dobra prelaze iz svojine proizvođača u svojinu potrošača. Potrošnja jestekonačna (poslednja) faza reprodukcije. U njoj se proizvedena materijalna dobra troše i nataj način stvaraju uslovi za novu proizvodnju. Potrošnja može biti: proizvodna ili investicionai lična. Proizvodna potrošnja je proces trošenja materijalnih dobara radi proizvodnje novihmaterijalnih dobara. Lična proizvodnja je proces neposrednog trošenja materijalnih dobara imože biti pojedninačna, zajednička i opšta.


Vremenski, posmatrano proizvodnja nekih dobara može trajati mesecima, ali je i periodpotrošnje dugogodišnji (stanovi, brodovi, automobili i sl.).Međusobna zavisnost i uslovljenost faza reprodukcije čini ih sistemom u kojem je svaka odnjih određeni podsistem te reprodukcije. Proizvodnja je uslov i pretpostavka za sve druge fazereprodukcije.Zavisnost raspodele, razmene i potrošnje od proizvodnje je u sledećem:

• obim i veličina ostvarene proizvodnje određuje ukupnu masu materijalnih dobara, kojimadruštvo raspolaže i koje može raspodeliti, razmeniti i potrošiti.

• položaj i uloga učesnika pojedinačnih nosilaca društvene reprodukcije, kao i određenihdruštvenih grupa, u stvaranju rezultata društvene reprodukcije određuju osnove i okvirenjihovog učešća u raspodeli, razmeni i potrošnji.

Proizvodnja utiče na potrošnju tako što obezbeđuje proizvodnju proizvoda koji su u asortimanupotrošnje kao i nove proizvode određene namene, određenih upotrebljivih vrednosti da biudovoljili povećanoj potrošnji. Razmenom se omogućava da proizvedena materijalana dobradođu do korisnika. Rezmena vrši povratni uticaj na proizvodnju i potrošnju. Ako u razmeni(prodaji) onoga što je proizvedeno proizvođač bolje prodaje, brže proda, naplati, ostvariveću cenu) on će povećati proizvodnju, u suprotnom, smanjivaće je i orjentisati se na drugeproizvode.Proizvodnja, raspodela, razmena i potrošnja čine jedinstvo u kojem obim i asortimanproizvodnje određuju sve faze reprodukcije, kao i njihove međusobne odnose, a one, zajedno ipojednačno, utiču na proizvodnju i jedna na drugu.

FaktoriKojiUticuNaRezultateReprodukcijeRezultati reprodukcije su uslovljeni stanovništvom,sirovinama,proizvodima i tehničko-tehnološkom osnovom rada(razvijenošču proizvodnih snaga).

Cilj• Razumeti korelaciju koja postoji između faktora reprodukcije.

Faktori koji utiču na rezultate reprodukcijeNa rezultate reprodukcije utiču sledeći faktori:Stanovništvo,Prirodna bogatstva(sirovine),Proizvedene robe i usluge iTehničko-tehnološka osnova rada.Stanovništvo je značajan faktor koji utiče na rezultate društvene reprodukcije. Broj, starosnai kvalifikaciona struktura stanovnika, bitno utiče na rezultate koji se u društvu ostvaruju.Stanovništvo, se javlja u dvostrukoj ulozi: kao proizvođač(radna snaga) i kao potrošač(kupac).Kao proizvođač, stanovništvo predstavalja značajan faktor u tom smislu što broj stanovnikai u njemu broj radno sposobnog stanovništva, formira ukupan radni fond jedne zemlje. Onpokazuje sa kakvim radnim potecijalima raspolaže jedna zemlja. U datom broju stanovnikaje veći radni potencijal, ako je više radno sposobnih ljudi i ako je njihova kvalifikacionastruktura bolja. Kao potrošač, stanovništvo utiče na rast i razvoj tržišta. Uticaj stanovnikakao potrošača, na tržištu se ostvaruje: brojem, starosnom strukturom, kulturnim nivoom,kupovnom snagom i dr. Starosna struktura i kulturni nivo utiču na strukturu potrošnje a time ina strukturu tražnje koja dalje deluje na strukturu proizvodnje. Kupovna snaga stanovništva,


određena nivoom razvijenosti zemlje, neposredno deluje na tražnju. Veća količina novca sakojom stanovništvo raspolaže i izlazi na tržište, omogućava proizvođačima lakšu prodaju.Kontrola i usmeravanje kvalifikacione strukture stanovništva je važno jer sticanje kvalifikacijatraje duži vremenski period, zahteva materijalna ulaganja i obezbeđenje posla. Jedan oduslova za zapošljavanje je prilagođenost kvalifikacionih profila potrebama poslodavaca.Zahtevi – potrebe za kvalifikacijama, se menjaju razvojem reprodukcije. Pravac tih promenase mora planirati uzimajući u obzir tendecije na tržištu radne snage. Njemu se prilagođava isistem obrazovanja koje prati zahteve poslodavaca i tržišta radne snage.Prirodna bogastva(sirovine-repro materijali) predstavljaju sva materijalna dobra kojadaje priroda, a koja služe kao predmet rada ili kao drugi uslovi proizvodnje. Veličina (obim),vrsta i kvalitet tog prirodnog bogatstva znatno utiču na rezultate društvene reprodukcije.Veličina prirodnog bogatstva mineralnog porekla (rude), biološkog porekla (šume),hidroenergetskog porekla (vode) i dr. su značajni faktori privrednog razvoja zemlje. Značajnaje i njihova raznovrsnost (struktura) kao i kvalitet tog prirodnog bogatstva. Opšte prirodnobogatstvo jedne zemlje je i zemljišni fond, izražen u ukupnim poljoprivrednim površinamaza obradu (livadama, oranicama i pašnjacima), čiji kvalitet, uz određene povoljne klimatskeuslove, otvara mogućnost za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, a time značajno utiče ina rezultate društvene reprodukcije. Prirodna bogastva predstavljaju značajan preduslov zarazvoj niza industrijskih grana kao što su: crna i obojena metaloruugija, industrija nameštaja,industrija papira, industrija građ. materijala, proizvodnja električne energije i dr. Prirodnabogatstva, ako su data u većim količinama: veliki izvori nafte i drugi energetski izvori: velikanalazišta bakra i drugih obojenih metala; ruda gvožđa i sl. mogu poslužiti kao nacionalnikapital u spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje.Proizvedena dobra su takođe značajan faktor rezultata reprodukcije. Ostvareni razvojzemlje, razvoj savremene tehnike i tehnologije omogućava da se industrijski dođe do potpunonovih materijala i drugih predmeta rada ili do onih predmeta rada koji mogu zameniti prirodandobra – do supstitucija prirodnih sirovina. U tom pogledu poseban značaj ima savremenahemijska industrija koja, razvijanjem proizvodnje supstituta i novih hemijskih proizvoda,smanjuje stepen zavisnosti reprodukcije od prirodnih dobara. Ostvarena proizvedena dobrapredstavljaju materijalnu osnovu od koje znatno zavisi novi obim proizvodnje, a time idruštveni proizvod, nacionalni dohodak, sredstva izdvojena za akumulaciju, za razvoj.Tehničko-tehnološka osnova rada predstavlja unapređenje bitnih elemenata i uslovareprodukcije koji omogućavaju ostvarivanje boljih rezultata. Naučno – tehnički progresobuhvata: promenu sredstava za rad, promenu u predmetima rada; promenu u proizvodnimmetodama; promenu u organiziciji i upravljanju proizvodnjom i promene u proizvodnji.Sredstva za rad se menjaju zahvaljujući novim otkrićima, koja olakšavaju proizvodnju ipovećavaju učinak (broj proizvoda) u jedinici vremena. Velika otkrića se javljaju samopovremeno. Ona obeležavaju epohu i čine prevrat u načinu proizvodnje ( otkriće parnemašine, kompjutera, nuklearne energije,mobilne telefonije i dr.). Između velikih otkrićadogađaju se česta tehnička poboljšanja sredstva za rad. Predmeti rada (materijali) suelementi proizvodnje na koje sve više utiče naučno-tehnički proges.Proizvodne metode (nove tehnologije), se menjaju pod uticajem naučno-tehničkogprogresa. Te promene se odvijaju u pravcu: skraćivanje radnog vremena trajanja procesaproizvodnje, smanjivanja ulaganja i povećanje rezultata, povećavanje kvaliteta i upotrebnevrednosti proizvoda i dr. Pod uticajem naučno-tehničkog progresa organizacija i upravljanjeproizvodnjom se menjaju. Promene se menjaju ugrađivanjem organizacionih rešenja utehnička postrojenja što obezbeđuje automatizovano (ili automatsko) izvršavanje poslova.Uporedno sa promenom u organizaciji menja se i upravljanje, a naučno tehnički progres,stvara sve bolju tehničku (aparature) i metodološku (procedure) podlogu za upravljanje.Proizvodi su rezultati naučno-tehničkih otkrića i stalno se menjaju zahvaljujući novimotkrićima.Naučno-tehnički progres je kad se dugoročno posmatra, onaj faktor od koga, u najvećoj merizavise rezultati društvene reprodukcije. Naučno-tehničkim progresom menja se strukturaproizvodnih faktora: radne snage, sredstava za rad i predmeta rada i njihove kombinacije u


procesu stvaranja materijalnih dobara, uz istovremeno smanjenje učešća radne snage pojedinici proizvoda. Neraskidiva veza nauke i proizvodnje, čiji su tokovi u prošlosti dugo biligotovo nezavisni i autonomni, uticala je da naučno-tehnički progres postane vodeći faktorrezultata reprodukcije. Mogućnost naučno-tehničkog razvoja svake zemlje zavise od opštegnivoa privredne razvijenosti na kojem se ta zemlja nalazi. Transfer tehnologije iz najrazvijenijihzemalja u druge zemlje, u širim razmerama, treba da obezbedi proširenje ekonomskihmogućnosti tih zemalja transfer je moguć putem: međunarodne pomoći, kredita, zajedničkihulaganja, i drugih vidova tehničke i ekonomske saradnje.

Osnovni pokazatelji proizvodnje, reprodukcije i kružnokretanje kapitala


Osnovni pokazatelji proizvodnje, reprodukcije i kružno kretanje kapitala1. Definišite pojam proizvodnje.2. Navedite i objasnite karakteristike proizvodnje.3. Šta su ekonomska dobra?4. Kakve mogu biti ljudske potrebe? Navedite primere za svaku.5. Šta su činioci (faktori) proizvodnje? Navedite osnovne faktore proizvodnje.6. Ukratko objasnite svaki faktor proizvodnje.7. Objasnite kružno kretanje kapitala.8. Definišite društvenu reprodukciju.9. Navedite neophodne uslove za normalan tok društvene reprodukcije.10.Šta je i šta omogućava proširena reprodukcija.11.Koja su tri vida reprodukcije?12.Koje su faze reprodukcije i u kakvom su odnosu?13.Navedite i objasnite faktore koji utiču na rezultate reprodukcije.

Zaključak

ZaključakKružno kretanje kapitala (roba-novac-roba) je neophodan ciklus koji obezbeđuje kontinuelnostproizvodnog ciklusa, jer bez prodate robe nema ni nabavke elemenata proizvodnje, samimtim ni proizvodnje.


LearningObject

Osnovni pokazatelji proizvodnje, reprodukcije i kružnokretanje kapitala


Osnovni pokazatelji proizvodnje, reprodukcije i kružno kretanje kapitala1. Definišite pojam proizvodnje.2. Navedite i objasnite karakteristike proizvodnje.3. Šta su ekonomska dobra?4. Kakve mogu biti ljudske potrebe? Navedite primere za svaku.5. Šta su činioci (faktori) proizvodnje? Navedite osnovne faktore proizvodnje.6. Ukratko objasnite svaki faktor proizvodnje.7. Objasnite kružno kretanje kapitala.8. Definišite društvenu reprodukciju.9. Navedite neophodne uslove za normalan tok društvene reprodukcije.10.Šta je i šta omogućava proširena reprodukcija.11.Koja su tri vida reprodukcije?12.Koje su faze reprodukcije i u kakvom su odnosu?13.Navedite i objasnite faktore koji utiču na rezultate reprodukcije.

Drugi zadatak u sestoj nedelji

Cilj• Usvajanje teorijskog znanja

Drugi zadatak u sestoj nedeljiStudenti s brojem indeksa koji se završava parnom cifrom odgovaraju na sledeća pitanja:

1. Definišite akcionarsko društvo.2. Nabrojte specifične informacije koje pruža statut AD.3. Objasnite akcije kao hartije od vrednosti.4. Koje vrednosti akcija postoje i objasnite ih.5. Šta je dividenda?6. Koja je razlika između jednodomnog i dvodomnog načina upravljanja?7. Navedite zadatke nadzornog odbora.8. Definišite odbor direktora.9. Šta je predmet proveravanja posebne (vanredne) revizije?10.Definišite pojam proizvodnje.11.Šta su ekonomska dobra?12.Šta su činioci (faktori) proizvodnje? Navedite osnovne faktore proizvodnje.


13.Objasnite kružno kretanje kapitala.14.Navedite neophodne uslove za normalan tok društvene reprodukcije.15.Koja su tri vida reprodukcije?

Studenti s brojem indeksa koji se završava neparnom cifrom odgovaraju na sledeća pitanja:

1. Na koji način AD odgovara za svoje obaveze?2. Kada se vrši uplata upisanih akcija?3. Koja prava vlasniku pružaju obične, a koja preferencijalne akcije?4. Kako se raspodeljuje dobit akcionarskog društva?5. Objasnite plaćanje dividende.6. Navedite zadatke odbora direktora.7. U čemu se razlikuju izvršni direktori od neizvršnih?8. U kojim slučajevima se sprovodi vanredna revizija?9. Kome se dostavlja izveštaj o posebnoj (vanrednoj) reviziji?10.Navedite i objasnite karakteristike proizvodnje.11.Kakve mogu biti ljudske potrebe? Navedite primere za svaku.12.Definišite društvenu reprodukciju.13.Šta je i šta omogućava proširena reprodukcija.14.Koje su faze reprodukcije i u kakvom su odnosu?15.Navedite i objasnite faktore koji utiču na rezultate reprodukcije.

Lekcija 7 - Faktori kojiutiču na finansijski rezultat

privrednog društva i raspodela

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3UlogaKapitalaUBiznisu...................................................................................................... 3BiznisNjegoveAktivnostiIPogodnosti................................................................................. 5PotencijaliBiznisa.............................................................................................................. 6FaktoriKojiUticuNaUkupnePrihodeIRashodePrivrednogDrustva....................................... 11RaspodelaRezultataPrivrednogDrustvaPoUcesnicima..................................................... 12EkonomskiPrincipiPoslovanjaPrivrednogDrustva.............................................................13Zaključak........................................................................................................................ 16

Learning Object............................................................. 17Faktori koji utiču na finansijski rezultat privrednog društva i raspodela.........................17


LearningObject

Uvod

UvodDa bi se otpočeo a kasnije i kontinuirano nastavio proces proizvodnje za svako preduzeće jeod suštinske važnosti posedovanje kapitala.On se u procesu odvijanja biznisa reprodukuje,akroz ekonomske principe i uvečava(oplođuje).

UlogaKapitalaUBiznisuBez kapitala i njegovog kružnog kretanja(roba-novac-roba) nema ni proizvodnje(reprodukcije).

Cilj• Analizirati kružno kretanje kapitala i njegovu neophodnost u procesu proizvodnje roba i

usluga).

Uloga Kapitala U BiznisuDa bi se otpočeo biznis (posao) potrebno je obezbediti odgovarajući kapital potreban zanabavku sredstava za proizvodnju (sredstva za rad i materijal) i za isplatu zarada radnicima.Po obezbeđenju novca za određeni obim sredstava za rad i materijal, vrednosti prelaze iznovčanog u početni robni oblik. Delovanjem radne snage radnika, pomoću sredstva za radna materijal, vrednosti prelaze iz robnog oblika u tehnološki oblik. Završetkom izrade novihproizvoda vrednosti prelaze u završni robni oblik. Prodajom proizvoda na tržištu ponovo robedobijaju novčani oblik. Time je završen jedan ciklus reprodukcije i omogućen početak novogciklusa, i tako neprekidno. Ovaj proces predstavlja tok vrednosti u reprodukciji.Prelazak vrednosti iz novčanog oblika u početni robni oblik, zatim njihovo zadržavanje unezavršenoj proizvodnji i u završenom robnom obliku predstavlja njihovo angažovanje ilivezivanje u naturalnim oblicima. Karakteristike tokova vrednosti u procesu reprodukcijezavise od delatnosti preduzeća. Tako u proizvodnom preduzeću vrednosti prolaze krozsve oblike, od novčanog, preko prelaznog tehnološkog do završnog robnog oblika. Utrgovinskom preduzeću vrednosti prolaze samo kroz novčani i robni oblik. U poslovanjubanaka i osiguravajučih društava vrednosti prolaze samo kroz novčani oblik. Od momentaobezbeđivanja finasijskih sredstava, pa sve do momenta ponovnog sticanja novcaposle razmene za proizvode prođe određeno vreme. To vreme predstavlja jedan ciklusreprodukcije. Stalno ponavljanje toka vrednosti kroz navedene oblike naziva se kružnokretanje kapitala(novac-roba-novac).Angažovanje sredstava označava vezivanje ili blokiranje. Zato se za vrednosti kojesu sadržane u sredstvima za rad i u materijalu, u nezavršenoj proizvodnji i u gotovimproizvodima, odnosno u robi, kaže da su angažovane ili vezane za dati proces reprodukcije.Angažovanja sredstava podrazumeva vezanost vrednosti u naturalnim oblicima za određeniproces reprodukcije.Naturalni oblici vrednosti mogu biti:• sredstva za rad,

• materijal,


• nezavršena proizvodnja i

• gotovi proizvodi.

Elementi ulaganja sredstava mogu biti ulaganja u stalna i obrtna sredstva. Deo novcakoji preduzeće ulaže u nabavku sredstava za rad(stalna sredstva) je znatno veći iznosod iznosa koji treba uložiti u nabavku materijala i plaćanje zarada radnicima. To proističeiz okolnosti da se sredstva za rad unose u proizvodnju celim svojim obimom na početkuposlovanja preduzeća, a da se koriste u više ciklusa reprodukcije. Deo po deo vrednostisredstava za rad prenosi se na nove proizvode, dok se njihova upotrebna vrednost ne menjasve dok se potpuno ne istroše, ili dok ne dođe do njihovog ekonomskog zastarevanja.Odmomenta nabavke sredstava za rad, pa sve do prodaje poslednjeg proizvoda izrađenogpomoću njih traje blokiranost toga dela vrednosti. Prodajom svake nove jedinice proizvodaoslobađa se odgovarajući deo vrednosti uložene u nabaku sredstava za rad. Na taj načinpreduzeće naplaćuje od kupaca svojih proizvoda deo po deo sume novca uloženog u nabavkusredstava za rad. Drugi element angažovanih sredstava jesu vrednosti uložene u nabavkuobrtnih sredstava(materijala). Materijal se nabavlja u manjim količinama i tako nabavljenakoličina utroši se jednokratnom upotrebom. Vrednost utrošenog materijala sada je sadržanau novim proizvodima. Deo novca naplaćenog u okviru vrednosti prodatih proizvoda, a naime utrošenog materijala, služi za nabavku nove količine materijala. Ovaj deo vrednosti,kratkotrajno je angažovan u naturalnom obliku. Zato se vrednosti angažovane u materijalunazivaju obrtna sredstva. U obrtna sredstva ubrajaju se i vrednosti uložene u isplatu zaradaradnicima.Ukupni obim angažovanih sredstava preduzeća čine određeni delovi vrednosti sadržani upojedinim naturalnim oblicima. Kao što su:• početni robni oblik sredstava za proizvodnju,

• prelazni tehnološki oblik vrednosti proizvodnje u toku i

• završni robni oblik novih proizvoda.

Početni robni oblik sredstava za proizvodnju jeste deo vrednosti koji nastaje ulaganjemodgovarajuće sume novca u izgradnju potrebnih građevinskih objekata, kao i u nabavkuopreme(mašina, uređaja i slično) i materijala.Radnici svojom radnom snagom deluju, pomoću sredstava za rad, na materijal,kojim činom seangažovana sredstva, iz početnog robnog oblika, transformišu u tehnološki oblik vrednosti, ukome se zadržavaju sve do završetka procesa izrade novih proizvoda.Završetkom procesa izrade proizvoda angažovana sredstva prelaze u završni robni obliknovog proizvoda. Novi proizvodi se mogu razmeniti na tržištu za novac. Time se sredstvapreduzeća oslobađaju i prelaze ponovo u novčani oblik vrednosti.Ovaj tok sredstava od početnog oblika sredstava za proizvodnju do finalnog proizvoda senaziva ciklus reprodukcije.U toku ciklusa reprodukcije kapital kojim preduzeće raspolaže može biti u vidu:• novca,

• početnog robnog oblika sredstava za proizvodnju,

• prelaznog tehnološkog oblika (proizvodnje u toku) i

• završnog robnog oblika.

Vreme koje vrednosti provode u pojedinom od oblika sredstava naziva se faza ciklusareprodukcije.Vreme koje vrednosti provode u naturalnim oblicima sredstava predstavlja ciklus anražovanja.


BiznisNjegoveAktivnostiIPogodnostiBiznis kao skup aktivnosti u funkciji stvaranja materijalnih i nematerijlnih dobara,radizadovoljenja potreba,želja i zahteva ljudi je najveći pokretač ostvarivanja profita,kao krajnjegcilja.

Cilj• Shvatiti i razumeti ulogu biznisa u savremenim uslovima poslovanja.

Biznis, Njegove Aktivnosti i PogodnostiČovek u savremenim uslovima ima precizno definisane zahteve, želje i potrebe. Aktivnostljudi koja je usmerena na stvaranje ekonomskih dobara za zadovoljenje ljudskih potrebapredstavlja privređivanje. Skup organizovanih poslovnih aktivnosti u cilju stvaranjamaterijalnih i nematerijalnih dobara, usluga i ideja koje zadovoljavaju čovekoveželje, zahteve i potrebe koje je on spreman da nadoknadi davaocu, kako bi mogaoda iz te nadoknade pokrije svoje troškove i ostvari očekivani profit,nazivamojednom rečju-biznis.Kreiranje biznis ideje(biznis plana) je samo početak preduzetničkog putovanja u svetneizvesnosti, iskušenja i ozbiljnih poteškoća. Kada se jednom otpočne sa njegovomrealizaciom, njime treba upravljati, održavajući ga u okvirima koji je planiran od strane idejnogkreatora biznisa.Biznis može biti formiran kao preduzeće, korporacija, radnja, banka, agencija i sl. Biznisse može voditi u osiguravajućoj, zdravstvenoj, obrazovnoj, kurtuloškoj, sportskoj ili drugojorganizaciji. Firma predstavlja zajednički organizacioni naziv za bilo koji od navedenih ilidrugih oblika biznisa. Iz toga proizilazi da se pod pojmom „biznis“ ne podrazumeva samo„preduzeće“, već i mnoge druge poslovne aktivnosti koje imaju svojstva biznisa i predstavljajunjegove specifične oblike.Preduzetništvo, kao oblik i forma organizovanja biznisa, karakterišu tri pravne komponente:pravo na svojinu; pravo na slobodno preduzetništvo i pravo na profit. Zaposleni – radnik radiza platu, a preduzetnik – vlasnik biznisa za profit.. Poštovanje ugovora kroz pravni sistem jeosnovni činilac, bez kojega nema biznisa. Suština slobodnog preduzetništva je konkurencija.Osnovni motiv bavljenja preduzetništvom je želja za samostalnim obavljanjem i upravljanjemfirmom,po principu“sam sebi gazda“ Danas u razvijenom svetu sve veći broj ljudi ovu zamisaopretvara u stvarnost. U ekonomskoj klimi koja podstiče i podržava preduzetništvo mnogiljudi različitih zanimanja i socijalnog položaja zainteresovani su da promene svoj položaj.Kao vlasnici maloga biznisa oni su kreativna snaga koja revolucioniše privredu. Odluke trebazasnivati na realnoj proceni sopstvenih sposobnosti i temeljnoj analizi budućeg posla –biznisa. Uspeh se postiže strpljenjem, voljnim – upornim i kvalitetnim radom i preduzimanjemsvih neophodnih aktivnosti za uspešan rad i rezultate rada.Preduzetnik treba da poznaje sve aspekte svog posla: knjigovodstvo, informacije, finansije,kontrola troškova, marketing i dr. Preterana koncentracija usmerenja na bilo koji aspekt poslaje štetna i vodi ka neuspehu.Od njega se ne očekuje da bude ekspert za sve sfere biznisakojim se bavi.. Po potrebi treba da angažuje stalno ili povremeno odgovarajuću radnu snagu,odnosno pomoć sa strane.Ulazak u novi posao zahteva kompletno angažovanje. Postoje brojni razlozi za početakbiznisa, odnosno za ulazak u novi posao. Obično na prvo mesto dođe želja za finansijskomnezavisnošću. Međutim, veliki procenat novih poslova propada najviše zbog nedostatka biznisplana i nedovoljne poslovne veštine i upornosti.Treba početi – ući u posao sa velikom dozomrealnosti i po mogućnosti prethodnim istraživanjem tržišta i konkurencije. Nema kratkog inetrnovitog puta do uspeha. Uvek se traži uporan, predan rad. Raditi za sebe nije nimalolakše nego raditi za drugoga(čak je često i obrnuto). Treba očekivati, bar prvih godina, rad


bez ograničenja radnog vremena i zbog nerealnosti brzog povrata uloženih sredstava,trebapažljivo ukalkulisati troškove poslovanja i obezbediti izvore bar za prvu godinu poslovanja.

PotencijaliBiznisaPotencijali biznisa zavise od okruženja u kome se razvijaju(finansijkog potencijala,društvenogokruženja,kadrova)

Cilj• Upoznati se I shvatiti sve potencijale biznisa.

Potencijali BiznisaPotencijali biznisa su raspoložive poslovne i razvojene mogućnosti koje pod određenimuslovima mogu uticati na rezultate biznisa. Njima su određeni uslovi mogućeg delovanjafirme. Uspešnost biznisa uveliko zavisi od poznavanja tih potencijala i iznalaženje optimalnekombinacije obima, strukture i dinamike raspoloživih potencijala od strane menadžmentabiznisa. Raspoloživi potencijalni biznisa su brojni i raznovrsni. Obim, oblik i mogućnostkorišćenja potencijala biznisa su dosta različiti. I pored činjenice da pojedinih resursakako se često nazivaju potencijali ima u većem obimu ili da nekih ima u ograničenimkoličinama, uslovljava da oni koji ih koriste treba da znaju da su ti potencijali izloženistalnim promenama kojima oni treba da upravljaju i da ih racionalno koriste. U zavisnostiod upotrebljivih karakteristika i oblika uticaja potencijala na rezultate biznisa moguće ih jesvrstati u više grupa. Ostvarivanje određenih ciljeva biznisa je moguće po pravilu postići naosnovu manjeg ili većeg obima korišćenja svih potencijala.Kadrovi sa svojim radnim sposobnostima su od posebnog značaja za uspešno funkcionisanjebiznisa. Bez čoveka i određenog cilja nema organizovanog biznisa. Oni su osnova konstitucijesistema biznisa, njegovog prospekta rada i korišćenja raspoloživih potencijala.Obim i struktura kadrovskih potencijala određeni su:brojem radnika koji se mogu uključiti u proces rada,

njihovom profesionalnom i stručnom strukturom,

psiho-fizičkim sposobnostim,

nivoom etike i kulture rada,

nivoom društvenih odnosa i

stepenom motivacije za rad.

Pri ostalim nepromenjenim uslovima, kadrovski potencijali zavise još kvantiteta rada, odnosnobroja zaposlenih radnika i onih koji bi se, pod određenim uslovima, mogli iz okruženja uključitiu proces rada konkretne firme. Ostvarenje određenih zadataka biznisa zahteva odgovarajućustrukturu kadrova. Ovaj oblik kadrovskih potencijala obuhvata postojeće stanje obrazovnihprofila i one koje bi se, kroz proces obrazovanja, mogli prilagoditi objektivnim potrebamaprocesa rada. Uspešno ostvarenje određenih ciljeva i rezultata biznisa, zahteva odgovarajućustručnu strukturu radnika. Psiho – fizička kondicija radnika je jedan od preduslova uspešnogizvršenja radnog zadatka. Etika i kultura rada je odnos radnika prema radnim zadacima. Ovajoblik kadrovskog potencijala ispoljava se kao već prihvaćena kultura rada, i kroz mere i akcijekojima se postiče povoljan odnos prema radnim zadacima i ostvarenju ciljeva biznisa. Poddruštvenim odnosima podrazumeveju se međuljudski odnosi zaposlenih na menadžmenti izvršnim funkcijama. Ovi odnosi utiču i na motivisanost radnika za rad i rezultate rada.Korišćenje navedenih kadrovskih i drugih potencijala zavisi od motivacije radnika za rad irezultate rada. Ta motivacija može biti materijalna i ne materijalna. Materijalna motivacija


zavisi od ostvarenih radnih rezultata. Oblici nematerijalne motivacije mogu biti različiti kao štosu: unapređenje na poslu, razmeštaj na poslove i radne zadatke, mogućnost zaposlenja i sl.

Pod finansijskim potencijalom podrazumeva se mogućnost finansiranja tekućih,srednjoročnih i dugoročnih potreba biznisa. Te mogućnosti određene su:obimom finansijskih izvora,

strukturom finansijskih izvora,

uslovima finansiranja,

strukturom uloženih sredstava, i

korišćenjem angažovanih finansijskih sredstava

Obim finansijskih izvora zavisi od iznosa internih i eksternih izvora finansiranja. Internifinansijski izvori su akumulirana sredstva konkretnog biznisa. Ona se formiraju izdvajanjemdela dobiti, odnosno reinventiranje dividende akcionara koja se namenski koristi za proširenjeobima poslovanja konketne firme. Eksterni finansijski izvori su angažovana tuđa sredstva ukonkretnom biznisu u obliku kredita, zajedničkih ulaganja i drugih oblika eksternih fiansijskihizvora. Struktura finansijskih izvora može biti različita, manje ili više povoljna, sa gledištanjihovog uticaja na rezultate biznisa. Ona se iskazuje kroz učešće u ukupnim finansijskimizvorima pojedinih izvora finansiranja, kao što su: sopstvena sredstva, eksterni finansijskiizvori, kratkoročni, srednjoročni i dugoročni krediti, zatim različiti oblici zajedničkih ulaganja isl. Po pravilu najbolje je imati u strukturi veće učešće sopstvenih finansijskih sredstava. Uslovifinansiranja utiču na finansijski potencijal preko dužine perioda otplate kredita, visine kamatena kredite, uslova učešća u dobiti i slično. Pri nepromenjenom obimu i strukturi finansijskihizvora finansijski potencijal zavisan je od strukture anagažovanih sredstava.Tako, na primer, isti oblik finansijskih sredstava angažovan u likvidnim finansijskimsredstvima, povećava finansijski potencijal u odnosu na angažovana sredstva u nekurentnimzalihama, nekorišćenim instaliranim tehničkim kapacitetima, spornim potraživanjima, kalu,nepokrivenom gubitku i sl.Finansijski potencijal zavistan je i od stepena njegovog korišćenja i uticaja na rezultatebiznisa. Pri nepromenjenom obimu i strukturi raspoloživih finansijskih sredstava, finansijskipotencijal je veći pri njegovom punijem i racinalnijem korišćenju, brzoj cirkulaciji obrtnihsredstava, boljem korišćenju instaliranih tehničkih kapaciteta.

Tržište kao potencijal organizacionog sistema biznisa utiče na taj sistem preko:obima moguće realizacije roba i usluga na domaćem i inostranom tržištu,

mogućnosti nabavke,

nivoa ulaznih i izlaznih cena i

nivoa ulaganja po jedinici obima proizvodnje.

Obim moguće realizacije i nivo cena formiraju se zavisno od odnosa između ponude i tražnjeu dinamici sukcesivnih perioda. Ti odnosi menjaju se pod uticajem brojnih činioca koji utičuna ponudu i tražnju. Promena tražnje uslovljena je: nivoima cena, izmenom ukusa potrošača,pojavom novih proizvoda, promenom cena srodnih supstitucionalnih roba i usluga, promenombroja potrošača na tržištu, izmenom strukture potrošnje i sl. Na promenu ponude utiču:izmene u tehnologiju proizvodnje, promena cena gotovih proizvoda i usluga, promenanabavnih cena, sredstava za rad, materijala i energije, promena asortimana, mogućnost firmeda inovira proizvode i sl. Pod objektivnim uticajem ekonomskih zakona konkretna firma jeprinuđena da prilagodi svoj asortiman, kvalitet, dizajn i cenu proizvoda i usluga zahtevimatržišne tražnje.


Tehničkim tehnološkim potencijalom određeni su tehničko-tehnološki uslovi rada. Oniobuhvataju sve materijalne ulazne i izlazne elemente procesa reprodukcije firme. Materijalniizlazi iz procesa rada su proizvedeni proizvodi i usluge sa svojim upotrebnim vrednostima, doksu materijalni ulazi tog procesa fiksni resursi u obliku materijala i energije. Tehnički tehnološkipotencijali su određeni obimom i tehničko tehnološkim karakteristikama: proizvoda, sredstvaza rad, materijala i energije.

Informacioni potencijali predstavljaju značajan faktor uspešnog upravljanja organizacionimsistemom biznisa. Njihova primena u obavljanju poslovno proizvodnih aktivnosti omogućujevišestruki rast produktivnosti, poboljšanje rezultata poslovanja kao i doprinosi humanizacijirada. On obuhvata: elemente i podsisteme organizacionog sistema biznisa, hardverske isoftverske kapacitete za obradu upravljačkih informacija.Društveni potencijali su pretežno konstitucioni elementi makro ekonomskog sistema.Uticaj društvenog potencijala na organizacioni sistem biznisa ispoljava se preko sledećihkomponenata:makroekonomskog sistema,

političkog sistema,

obrazovnog sistema,

nivoa društveno-ekonomskog razvoja, i

nivoa globalizacije.

Prirodni potencijali proizilaze iz prirodnih uslova koji utiču, ili pod određenim uslovimamogu uticati, na rezultate biznisa. Oni obično deluju kao određena radna sredina, kaoodređeni radni ambijent ili kao određeni klimatski i drugi prirodni uslovi za rad. Pojavni obliciprirodnih potencijala mogu biti različiti, kao što su: geološki, hidrološki, klimatski, ekološki,geografski, demografski i dr. prirodni uslovi koji utiču na rezultate biznisa. Prirodni uslovise formiraju pod uticajem prirodnih zakona kao što su zakoni: regeneracije faune i flore,otpornosti i elastičnosti materijala, kretanje vazdušnih i morskih struja, prostiranje toplotei svetlosti, biološki i demografski zakoni kretanja stanovništva i dr. Tokom vremena prirodniuslovi se manjaju i pod uticajem mera društvene politike, organizacionih aktivnosti firmi ipojedinaca. Važno je napomenuti da raspoložive potencijale treba što racionalnije koristiti istalno raditi na iznalaženju odgovarajućih zamena za pojedine vrste prirodnih resursa.Znanje je preduslov proširenja, aktiviranja, uravnoteženja i delotvornog korišćenja svih oblikaraspoloživih potencijala. Naučni potencijal obuhvata sva raspoloživa osnovna i aplikativnaznanja koja se koriste, ili se pod određenim uslovima mogu koristiti za ostvarenje određenihciljeva biznisa. Važno je postojeće znanje vremenski edukovati u cilju korišćenja novihrazvojnih informacionih potencijala koji nastaju tokom vremena. Ovi potencijali aktiviraju se iuravnotežuju s drugim potencijalima i koriste se u zavisnosti od efikasnosti rada konkretnogbiznisa.Rezidualni potencijali obuhvataju sve one faktore i činioce koji nisu obuhvaćenipredhodnim vrstama potencijala a iz kojih proizilaze određeni pozitivni ili negativni uticajina stanje organizacionog sistema biznisa. Oni se ispoljavaju kroz efekte proizašle iz:korporativnog imidža, naučnih otkrića, naslednih prava, elementarnih nepogoda i dr.Proizvod ili usluga predstavljaju misao i okosnicu proizvodnje i poslovanja svakog biznisa.Međutim, to ne može biti bilo kakav proizvod ili usluga, naročito ne oni koji se stvaraju pointuiciji i slobodnoj volji dizajnera i drugih stručnjaka. Najvažnije je u stvaranju proizvoda iliusluge poći od potreba potrošača, kao njihovih zahteva, želja, kupovne snage i sl. Potrebnoje dizajnirati i proizvesti proizvod ili realizovati uslugu po želji i zahtevima potrošača, jeru suprotnom nema izgleda da dođe do prodaje i ostvarivanja profita. Da li će proizvod iliusluga naići na prijem kod potrošača zavisi od kvaliteta marketing – informacija i sposobnostidizajnera da stvore superiorne proizvode/usluge. Nije dovoljno samo stvoriti proizvod/


uslugu kakva se traži već on mora biti konkurentniji i efikasniji od proizvoda/usluga drugihproizvođača. Saradanja marketinga i dizajna mora biti čvrsta, jaka, stalna i efikasna u pogledudizajniranja i prodaje proizvoda na tržištu. Dizajn kroz svoje stvaralačko delovanje menja iuređuje čitavu materijalnu okolinu, koja određuje sve duhovne i fizičke aspekte čovekovogbitisanja. Delujući u materijalnom položaju, dizajn čoveku stalno unapređuje i olakšava rad iživot, menjajući mu svatanja, tradicije, navike i pogled na sopstveno mesto u prirodi. Iz takosnažnog i stalnog uticaja dizajna na unapređenje proizvoda, proističu i sve posledice koječovek psihomatski doživljava u radu i životu. Osnovno je pri tome da dizajn preko proizvodaulepšava život, olakšava, rad uvećava standard, doprinosi obrazovanju i strukturi, kao iprogresu u privredi i društvu i tako značajno ima važno mesto kao potencijal svakog biznisa.U velikoj meri zavisi od biznisa i njihovih vlasnika koliko će iskoristiti dizajn kao značajnipotencijal preduzetničkih poduhvata na putu njihovog uspeha.Marketing je usmeren ka zadovoljenju dve osnovne grupe interesa:• interesa potrošača da optimalno zadovolje potrebe, zahteve i želje,

• interesa biznisa u proizvodnji i poslovanju koji ima više aspekata, ali je glavni profit.

Marketing je poslovna aktivnost i strategija, koje su usmerene na orjentisanje i uspostavljanjeveza biznisa sa tržištem i poslovnom okolinom. U osnovi celokupnog delovanja marketingasu istraživanja i operativne aktivnosti usmereni ka globalnom cilju – obezbeđenju stabilnogposlovanja i razvoj biznisa. Osnovno je da marketing u centru svojih istraživanja i aktivnostiuvek ima potrošače, pa iz toga proizilazi da je on značajan potencijal biznisa. Ako uz pomoćmarketinga biznis potrošače zadovolji na bolji način od onog koji nude konkurenti, sasvim jesigurno da će se na bazi podrške potrošača ostvariti poslovni ciljevi biznisa. Za ostvarivanjeovih ciljeva marketing potencijali treba da integrisano deluju sa drugim potencijalima biznisa,ali je primarna saradnja sa potencijalima dizajna, jer potencijali dizajna stvaraju i usavršavajuproizvode/usluge, koji su osnovni instrument privalačenja potrošača. Osnovni zadatakmarketinga kao potencijala biznisa je povezivanje proizvodnje i potrošnje. Marketing se usadašnje vreme puno izučava, analizira, istražuje i na osnovu toga se donose razna pravilai preporuke za njegovo korišćenje kao značajnog potencijala svakog biznisa. Važno je uodređivanju njegovog uticaja kao potencijala biznisa imati na umu i posmatrati te uticaje naosnovu jedne od definicija (mada ih ima više) koji je dao profesor M. Vasiljević i ona glasi:“Marketing je naučna i stručna disciplina, ekonomski i poslovni proces, poslovna orjentacija,koncepcija, politika, filozofija, strategija i taktika, kao i sistem, funkcija, skup aktivnostii organizaciona celina u preduzeću – koji su usmereni na postizanju ekonomskih ciljevau proizvodnji i poslovanju, kao i zadovoljenju poteba potrošača i društva”. Analizirajućidefiniciju i njen značaj u posmatranju i korišćenju marketinga kao značajnog potencijalasvakog biznisa dolazimo do zaključka da je marketing i njegovo poznavanje prva stepenicakoju treba savladati i iskoristiti njegove zakonitosti na uspinjanju ka vrhu što uspešnijegbiznisa u odnosu na konkurente.

Osnovu egzistencije i napretka svakog biznisa čine razna istraživanja i razvoj njegovihdelova. U tom cilju biznis u svojoj organizacionoj formi ima sektor istraživanja i razvoj,koji obavlja važnu funkciju u proizvodnji i poslovanju. Tehnika, tehnologija, informatika,materijali, proizvodi i sama organizacija rada su u stalnom razvoju. To je nekad posledicafundamentalnih i primenjenih naučnih istraživanja, ali u samom organizacionom obliku biznisato je najčešće posledica delovanja potencijala istraživanja i razvoja. Ovi potencijali sa svojomorganizacionom strukturom koja je deo organizacione strukture biznisa i stručnim timomistraživača trebalo bi da bude prilagođen konkretnim razvojnim potrebama biznisa, posebnou oblasti tehnologije, materijala i proizvoda. Razvoj proizvoda u velikoj meri nastaje u okvirupotencijala dizajna uz uslov da ga biznis ima u svojoj organizacionoj strukturi. Najbolje ako seistraživanjem i razvojem proizvoda/usluge bave zajednički potencijali dizajna i istraživanja irazvoja. U tom slučaju potrebno je da se izvrši podela na razvoj pojedinih svojstava proizvoda(potencijali dizajna razvijaju estetska i ergonomska svojstva), a potencijali istraživanja irazvoja svoje aktivnosti usmeravaju na konstrukciju, materijale, tehnološke postupke i sl.


Važno je istaći da se zajednički angažuju potencijali marketinga istraživanja i razvoja naistraživanju novih konkurentnih proizvoda, novih materijala, kretanju mode i sl. kako bi tobilo planski usmereno ka jedinstvenom cilju, odnosno stvaranju kvalitetnog, konkurentnog iefikasnog proizvoda/usluge.Danas se može govoriti o kvalitetu življenja, koji je sličan lepoti življenja i čovek ih osećačulima ali se oni teško mogu meriti. Prema M. Vasiljeviću (udžbenik:: “Dizajn”) : “Kvalitetje jedan od retkih fenomena koji zaokuplja pažnju ljudi, jer je upleten u sve oblasti njihovogživota i rada. On je opsedao ljude u prošlosti, jer sve što su umom i fizičkim radom stvorili,moralo je zadovoljiti neke kriterijume kvaliteta. Ti kriterijumi su se vremenom menjali uskladu s razvojem nauke, tehnologije, umetnosti i dr. Sigurno je da se koreni kvaliteta nalazeu dalekoj prošlosti u starim dobrim zanatima i u umetnosti.. Opštim progresom u svimsferama ljudskog stvaralaštva, razvijao se i kvalitet materijalnih i duhovnih tvorevina čoveka.Danas je savremena civilizacija suočena sa neverovatnim dostignućima u kvalitetu, posebnoproizvoda koji stvara industrija i koji zadovoljavaju širok spektar ljudskih potreba, zahteva iželja”. U stvaranju i razvoju kvaliteta proizvoda i usluga, uvek se mora polaziti i od potrošača.Oni diktiraju kvalitet i uvek im se mora izlaziti u susret, jer ako to ne činimo, to umesto nasće uraditi konkurencija. U tom smislu moramo biti marketinški orjentisani u oblasti kvaliteta,kako bi naši proizvodi i usluge kod potrošača stvorili želju za kupovinom. Jedan od važnihaspekata u istraživanju, razvoju, obezbeđivanju i kontinualnom stvaranju kvaliteta – jestesistem kvaliteta. Njegovi koreni su u kontroli proizvoda u proizvodnji, koja se ranije obavljalau cilju obezbeđivanja kvaliteta, zaštite potrošača i društvenih interesa u celini.Razvojni put sistema kvaliteta većina autora vezuje za sledeće faze:• tehnička kontrola, inspekcija (QI-quality inspection)

• upravljanje (kontrola kvalitetom) QC-quality control),

• obezbeđenje kvaliteta (QA-quality assurance),

• upravljanje kvalitetom (QN – qualituy management),

• totalno (integralno) upravljanje kvalitetom (TQM – total qualituy control).

Upravljanje kvalitetom danas se vrši uz pomoć serije standarda ISO 9000. Njima se usuštini upravlja preko:• upravljanje kvalitetom proizvoda/usluge,

• upravljanje kvalitetom rada i

• upravljanje kvalitetom organizovanja.

Najnoviji standardi ISO 9001 : 2000 se odnosi na zahteve sistema menadžmenta kvalitetomna osnovu kojih organizacija treba da demonstrira svoju sposobnost da zadovolji zahtevekupaca. Serija standarda ISO 9004 : 2000 obuhvata sisteme upravljanja kvalitetom –smernice. Oba ova standarda su konpatabilna sa serijom standarda ISO 14000 koji obuhvatajusistem menadžmenta kvalitetom životne sredine. Trenutno važeći standardi potencirajuprocesni pristup i sagledavanje zahteva kupaca pri uvođenju proizvoda na tržište i testiranjeproizvoda u funkciji merenja zadovoljstva kupca proizvodom ili uslugom. Iz ovih zadatakaproizilazi da je menadžment totalnim kvalitetom jedan od značajnih potencijala biznisa, čijaprimena u poslovanju doprinosi povećanju profitabilnosti biznisa.Da bi ciljevi bili efikasni, svi zaposleni se moraju pridržavati sledećih načela: cilj treba da jejednostavno iskazan i razumljiv, cilj mora biti logičan, cilj treba do detalja prezentirati, ciljsluži kao kriterijum kontrole pri donošenju odluka, cilj mora da bude ostvarljiv, ostvarenjecilja se mora pratiti, analizirati i korigovati tokom realizacije, kreiranje ciljeva je događaj anjihovo sprovođenje je proces. Ostvarivanje ciljeva omogućeno je: raspolaganjem sredstava,angažovanjem kolektiva iuspostavljanjem odgovarajuće organizacije.


FaktoriKojiUticuNaUkupnePrihodeIRashodePrivrednogDrustvaNa ukupne prihode i rashode privrednog subjekta utiču obim proizvodnje i tržišne ceneproizvoda.Podela faktora se dalje može izvršiti na eksterne i interne,odnosno objektivne isubjektivne.

Cilj• Sagledati i analizirati faktore koji mogu da utiču na ukupne prihode i rashode privrednih

subjekata.

Faktori Koji Utiču Na Ukupne Prihode I Rashode Privrednog DrustvaUkupni prihod kao oblik rezultata poslovanja je novčani izraz obima proizvodnje koja jeprodata na tržištu. To je finansijski izražen ukupan rezultat poslovanja privrednog društva. Onse sastoji od naplaćenih iznosa za prodate proizvode i izvršene usluge.Kao rezultat poslovanja privrednog društvo u procesu privređivanja veličina ukupnog prihodazavisi od:• obima proizvodnje (O) i

• tržišnih cena proizvoda (Cq).

Tržišne cene proizvoda predstavljaju drugi element ukupnog prihoda za privrednogdruštvo. Tržišnim cenama izražava se postignuta vrednost proizvoda, odnosno valorizacijaproizvedenih proizvoda od strane kupaca. U ekonomskoj teoriji i praksi često se javlja pojambruto-produkt (ukupni proizvod).Na veličinu ukupnog prihoda deluje više faktora. Ovi faktori utiču na ukupni prihod bilo prekodelovanja na fizički obim proizvodnje, bilo na tržišne cene proizvoda. Prema njihovom poreklu,ovi faktori mogu se podeliti na:• interne i

• eksterne.

Interni (unutrašnji) faktori ukupnog prihoda deluju na fizički obim proizvodnje. Oni seispoljavaju kroz veličinu proizvodnog kapaciteta privrednog društva i amortizovanostsredstava za rad, zatim preko znanja, veština i produktivnosti radnika, kao i preko globalneorganizacije poslovanja. Ukoliko je dejstvo ovih faktora povoljnije, privredno društvo ćeostvariti veći fizički obim proizvodnje,kvalitetnije proizvode,što će omogućiti veću prodaju asamim tim i veći ukupan prihod.Eksterni (spoljni) faktori deluju na veličinu ukupnog prihoda, uglavnom, preko tržišnih cena.Dobit ili profit predstavlja treći pojavni rezultat poslovanja, koji se utvrđuje kao finansijskarazlika između ukupnog prihoda i ukupnih rashoda.Računski iskazano:P = UP - UR,gde su:P - profit,UP - ukupni prihod,UR - ukupni rashodi.Profit postoji samo ukoliko se iz ukupnog prihoda mogu pokriti ukupni rashodi, tj. ako je:UP > UR,


jer u suprotnom, ako je:UP < UR,nastaje gubitak u poslovanju, i u tom slučaju privredno društvo ima mogućnost izbora: ili dadonese mere za pokriće i otklanjanje ostvarenog gubitka ili da pokrene postupak stečaja ililikvidacije, odnosno da prestane s radom.Da li će biti postupak stečaja ili likvidacije zavisiod toga da li iz ukupnih preostalih sredstava mogu da se podmire sve obaveze privrednogdruštva ili ne mogu.Na veličinu rezultata poslovanja privrednog društvo deluju određeni faktori koji se mogugrupisati prema više kriterijuma. Najčešće faktori se grupišu prema njihovoj uslovljenosti.To su:• objektivni i

• subjektivni.

Pod objektivnim faktorima podrazumevaju se takva dejstva na koja privredno društvo nemože delovati merama svoje organizacije.Ovi faktori mogu biti:

• prirodni,

• tehnički,

• društveni i

• subjektivni..

Prirodni faktori, predstavljaju dejstva klime, reljefa, rudnog bogatstva i slično. Na njihprivredno društvo ne može da deluje merama svoje organizacije.Tehnički faktori ispoljavaju se u vidu raspolaganja proizvodnom opremom i tehnologijom.Dejstvo ovih faktora moguće je promeniti jedino ulaganjem u nabavku nove, savremenijeopreme i uvođenjem novih tehnoloških postupaka. Što zahteva raspolaganje dopunskimiznosom kapitala.Društveni faktori ispoljavaju se bilo preko tržišta, delujući na visinu cena, bilo u vidu meradržave u pravcu podsticanja određenih privrednih delatnosti.Subjektivni faktori ispoljavaju se u vidu određenih slabosti u organizaciji poslovanja.Oni uslovljavaju odstupanja ostvarenih rezultata od objektivno mogućih. Pošto nastajukao određeni propusti u organizovanju poslovanja, ova dejstva na rezultat nazivaju se iorganizacioni faktori i na njih privredno društvo može da utiče.

RaspodelaRezultataPrivrednogDrustvaPoUcesnicimaRezultat poslovanja privrednog društva se raspoređuje na učesnike(zaposlene,preduzeće idruštvenu zajednicu).

Cilj• Razumeti da efekti rezultat poslovanja moraju da finansiraju osim onih koji su ih

stvorili(zaposleni i vlasnici) i na šire okrućenje(institucije države koje se finansiraju izfiskalnih prihoda).


Raspodela Rezultata Privrednog Društva Po UčesnicimaRaspodela rezultata podrazumeva raspoređivanje ukupnog prihoda privrednog društvaprema nameni potrošnje s ciljem da se zadovolje potrebe.Kao učesnici u raspodeli ukupnog prihoda javljaju se:• pojedinci(zaposleni),

• preduzeća i

• institucije.

Pojedinci učesnici u raspodeli ukupnog prihoda zainteresovani su za različite delove pojavnogoblika rezultata.Na primer, radnici su zainteresovani za zarade, privredno društvo je zainteresovano zareprodukovanje troškova elemenata proizvodnje i za akumulaciju koja služi za proširenureprodukciju, dok su institucije zainteresovane za poreze i doprinose.Pojedini delovi rezultata namenjeni su:• pojedincima u vidu zarade za zadovoljavanje egzistencijalnih potreba,

• privrednom društvuu vidu proste reprodukcije i unapređenje postojeće delatnosti, odnosnonjeno proširenje i razvoj, i

• institucijama, tj. državi u vidu poreza, doprinosa i slično, što omogućuje razvoj društva ucelini

Pravila ponašanja privrednog društvo zasnivaju se na zakonitostima procesa privređivanja. Uprocesu privređivanja rezultati treba da budu veći od ulaganja. Osnovni ekonomski principiposlovanja privrednog društva ispoljavaju se u vidu težnje da se ostvari što veći rezultat sašto manjim ulaganjima. Rezultati poslovanja privrednog društvo ispoljavaju se u tri različitaoblika i tokao:

• fizički proizvod (Q),

• vrednost proizvodnje (V) ili ukupni prihod kao njen novčani izraz (S) i

• dobit (Dt).

Ulaganja u proces poslovanja privrednog društva mogu se izraziti u vidu:

• utrošaka radne snage, odnosno rada (L),

• troškova elemenata proizvodnje (T) i

• angažovanih sredstava (S).

EkonomskiPrincipiPoslovanjaPrivrednogDrustvaPostoje tri osnovna ekonomska principa poslovanja privrednogdruštva:produktivnost,ekonomićnost i rentabilnost.Svaki od njih se izračunava na određeninačin a sve u cilju povećanja proizvodnje,odnosno profita.

Cilj• Naučiti način izračunavanj i praćenja osnovnih principa poslovanja privrednog društva.


Ekonomski Principi Poslovanja Privrednog DruštvaNa odnosima između tri pojavna oblika rezultata i tri vida ulaganja mogu se formulisati triekonomska principa poslovanja privrednog društva, i to:

• princip produktivnosti (P),

• princip ekonomičnosti (E) i• princip profitabilnosti (R).

Produktivnost

Pojam produktivnost, se odnosi na zahtev da se ostvari što veći fizički obim proizvodnje(Q) sa što manjim utrošcima radne snage (L). Produktivnost se odnosi na uspešnostu ostvarivanju principa produktivnosti, koja se izražava odnosom između ostvarenogfizičkog obima proizvodnje i stvarnih utrošaka radne snage.To se može izraziti formulom:P = Q / Lpri čemu su:P - produktivnost,Q - fizički obim proizvodnje,L - utrošena radna snagaNa ostvarenu produktivnost privrednog društva, pored objektivnih faktora, deluju i subjektivniili organizacioni faktori.Zato je stvarna produktivnost, po pravilu, niža od objektivno uslovljene, a u najboljem slučajujednaka objektivno uslovljenoj produktivnosti:Pl ≤ PoU faktore produktivnocti ubrajaju se dejstva koja na bilo koji način mogu da utiču na odnosizmeđu ostvarenih rezultata i utrošaka radne snage.Sva dejstva na veličinu ostvarene proizvodnje i utrošaka radne snage mogu se grupisati kao:• objektivno uslovljeni faktori i

• subjektivno uslovljeni faktori.

U objektivne faktore ubrajaju se sva ona dejstva koja privredno društvo ne može menjatisvojom organizacionom sposobnošću u toku procesa poslovanja. To su tehnički i društvenifaktori.Tehnički faktori čine sva materijalna i tehnička sredstva koja služe za konkretnu proizvodnju.Ovi faktori utiču na produktivnoct preko karakteristika:• sredstava za rad,

• tehnološkog procesa,

• materijala i

• proizvoda.

Društveni faktori produktivnosti su razni uticaji državnih organa, tržišta i opštih uslova uokruženju na poslovanje privrednog društvo i ispoljavaju se u vidu:

odnosa ponude i tražnje,


poreske politike,

razvijenocti saobraćajne mreže,

kulturnog i obrazovnog nivoa ctanovništva i slično.

U subjektivne ili organizacione faktore produktivnosti svrstavaju se sva dejstva koja su vezanaza čovekovu ličnoct u proizvodnji i za napore u organizovanju korišćenja objektivno uslovljenihmogućnosti preduzeća.Ovi faktori ispoljavaju se preko:

nepotpunog korišćenja proizvodnog kapaciteta, • nivoa stvarne kvalifikovanocti radnika,

radne discipline i slično.

EkonomičnostPrincip ekonomičnosti je zahtev da se ostvari što veća vrednost, odnosno ukupniprihod (UP) sa što manjim troškovima elemenata proizvodnje (T).Uspešnost u ostvarivanju principa ekonomičnosti izražava se odnosom između ostvarenevrednosti, odnosno ukupnog prihoda (UP) i stvarnih troškova elemenataproizvodnje (T) što se može izraziti kao:E = UP / Tpri čemu su:E - ekonomičnost,UP – ukupan prihod, aT - troškovi proizvodnje.

Tržišna konkurencija nameće privrednom društvo obavezu da:

• zapošljava stručnije kadrove,

• nabavlja nova, savremenija sredstva za rad,

• primenjuje nove tehnološke postupke i

• koristi nove materijale.

Ekonomičnost kao parcijalni pokazatelj uspešnosti poslovanja predstavlja izraz racionalnostitrošenja elemenata proizvodnje. To je širi i obuhvatniji metod kontrole ekonomske uspešnostiposlovanja privrednog društvo, jer odražava odnos proizvodnje prema ukupnim troškovima,za razliku od produktivnosti kojom se ocenjuje racionalnost trošenja samo jednog elementaproizvodnje - radne snage.Profitabilnost - rentabilnost

Princip profitabilosti je zahtev da se ostvari što veći profit – dobit (Dt) sa što manjeangažovanih sredstava (S) i može se izraziti kao:

R = D / Spri čemu su:R - rentabilnost (profitabilnost),D - dobit, odnosno profit,S - angažovana sredstva.


Ostvarena dobitpredstavlja iznos novca koji je jednak razlici između ukupnogprihoda i ukupnih rashoda privrednog društvau određenom periodu poslovanja. Toje iznos profita na uloženi kapital, što je izraz oplođavanja angažovanih sredstava u procesuposlovanja privrednog društva.

Zaključak

ZaključakDa bi se obezbedio nesmetani cikljus reprodukcije neophodno je kontunuirano praćenjefaktora koji utiču na ukupne prihode i rashode privrednog društva.

| Learning Object | 17

Learning Object

Faktori koji utiču na finansijski rezultat privrednog društva iraspodela


Faktori koji utiču na finansijski rezultat privrednog društva i raspodela1. Definišite pojam angažovanje sredstava.2. Navedite oblike angažovanih sredstava.3. Objasnite stalna (osnovna) i obrtna sredstva.4. Navedite osnovne karakteristike preduzetništva.5. Od čega zavisi obim finansijskih izvora?6. Navedite i ukratko objasnite potencijale biznisa.7. Definišite pojam ukupan prihod.8. Od čega zavisi veličina ukupnog prihoda?9. Navedite i ukratko objasnite faktore koji utiču na ukupne prihode.10.Definišite dobit (profit).11.Navedite i ukratko objasnite faktore koji utiču na veličinu rezultata poslovanja privrednog

društva.12.Definišite pojam marketinga.13.Objasnite pojam kvaliteta.14.Navedite učesnike u raspodeli rezultata privrednog društva.15.U kojim oblicima se mogu izraziti rezultati poslovanja privrednog društva?16.Navedite osnovne ekonomske principe poslovanja.17.Definišite produktivnost i objasnite kako se izračunava.18.Definišite ekonomičnost i objasnite kako se izračunava.19.Definišite rentabilnost i objasnite kako se izračunava.

Lekcija 8 - Povezivanje ioblici privrednog društva

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3BiznisPlanPrivrednogDrustva............................................................................................ 3PovezivanjePrivrednihDrustava.........................................................................................4OgranakPrivrednogDrustva...............................................................................................5Zaključak.......................................................................................................................... 6

LearningObject................................................................ 7Povezivanje i oblici privrednog društva........................................................................... 7


LearningObject

Uvod

UvodNijedno privredno društvo nije samostalno.Zato se ona povezuju(udružuju).

BiznisPlanPrivrednogDrustvaBiznis plan se pravi kada s formira preduzeće,kada su potrebna dodatnasredstva(dokapitalizacija,kredit),kda se preduzeće reorganizuje.Biznis plan je potreban kakopreduzetniku tako i investitorima.

Cilj• Upoznati se sa elementima i sadržajem biznis plana.

Biznis plan privrednog drustvaBiznis plan je dokument kojim se detaljno analizira budući poslovni poduhvat. To je vrstaelaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se realizuje određeniposlovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzeće već na savim konkretnu operaciju(poslovnipoduhvat).Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina. .Biznis plan se radi kada:• Preduzeće traži spoljne partnere za dokapitalizaciju jer nema dovoljno finansijskih

sredstava• Kod ulaganja u novi pogon ili rekonstrukciju istog• Kada preduzetnik otvara novu firmu, tj. počinje sa radom• Kada preduzeće pristupa reorganizaciji i sl.• Kada određeni posao preduzeće ne može da izfinansira (jednokratni izvozni posao,

osvajanje novog tržišta)Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati ali iinvestitorima da vide koliki je rizik ulaganja u određeni poslovni poduhvat.Biznis plan treba da odgovori na sledeća pitanja:• O samoj kompaniji, njena pozicija na tržištu, osnovni pokazatelji• Koji proizvod ili usluge su predmet rada• Da li se proizvod ili usluga može prodati na tržištu – stanje konkurencije• Šta je od tehnologija, kadrova i opreme potrebno za realizaciju plana• Finansije – kolika su sredstva potrebna, planirani prihodi i rashodi, profitabilnost investicije

Biznis plan sadrži sledeća poglavlja:• Apstrakt• Stanje preduzeća kome su potrebna sredstva• Opis usluge ili proizvoda• Marketinški plan


• Plan proizvodnje• Plan organizacije i upravljanja• Finansijski planPoslovni ili biznis plan je dokument koji prati poslovanje savremenog privrednog društva.Izrada biznis plana je potrebna privrednom društvu da bi se razumele i prihvatile određeneposlovne ideje ili poduhvat. Privredno društvo pri tome mora imati ili izraditi jasno definisaneciljeve i strategije za realizaciju nameravanog biznisa i poslovnog poduhvata.Kao element realizacije odgovarajućeg projekta ili novog poslovnog poduhvata, on treba dasagleda sve okolnosti i pretpostavke u funkciji izvodljivosti i profitabilnosti projekta. To ćese obezbediti analizama i procenama opravdanosti nameravanog poduhvata. Biznis planpredstavlja sredstvo konkretizacije ideja koja se želi prezentovati drugima u cilju započinjanjanovog poslovnog poduhvata ili proširivanja postojeće delanosti.Ciljevi izrade biznis plana preduzeća ogledaju se u sagledavanju (analizi) i ocenama svihbitnih aspekata i uticajnih faktora sadašnjeg i budućeg poslovanja, ocenama opravdanostinameravanog posla i smanjenja rizika budućih ulaganja. Biznis plan je strateški instrumentposlovne politike. U tu svrhu može da posluži kao smernica u funkciji postizanja željenoguspeha u definisanoj poslovnoj aktivnosti.Biznis plan detaljno opisuje sve faze u poslovnom procesu. On je i jedan od standarda nabazi kojeg se mogu uočavati nepravilnosti/pravilnosti izvršenih poslovih aktivnosti. Putemnjega se vrše kontrola poslovanja, sprovode neophodne korektivne akcije usklađivanja. Biznisplan predstavlja dokument koji detaljno opisuje preduzetnički projekat i procenjuje njegovuekonomsku, finansijsku i tržišnu dimenziju - kako bi se razumela i obezbedila izvodljivost iprofitabilnost nameravanih planiranih poslova. Taj plan sadrži detalje i modalitete poslovanjai budućeg poslovnog poduhvata. Ključni zadatak u tom procesu je inovativnost, racionalnost:i optimizacija poslovnih procesa i poslovnih poduhvata. To bi trebalo da doprinese povećanjuefikasnosti i efektivnosti poslovanja, kao osnovama stvaranja konkurentske prednostipreduzeća.Biznis plan omogućava da se precizno projektuju i definišu alternative i pravci aktivnostiprivrednog društva u realizaciji poslovanja. Biznis plan služi i da se poslovne ideje razrade iprezentiraju onima koji bi mogli da imaju interesa da ih finasiraju i realizuju. Biznis plan sadržisve bitne karakteristike i dimenzije poslovanja privrednog društva.Biznis plan omogućuje preduzetniku i menadžmentu:• upoznavanje sa osnovnim obeležjima privrednog društva,

• uvid u predhodne i sadašnje poslovanje,

• da izvrše odgovarajuće promene na bazi izvršene analize,

• da se izvrši racionalizacija troškova i izbegnu nepotrebni troškovi,

• da se izbegnu neprofitabilni poduhvati,

• da se vrednuju realizovane akcivnosti,

• da se uspostavi komunikacija sa poslovnim okruženjem.

Biznis plan predstavlja smernicu menadžmentu i zaposlenim u realizaciji strateskih ciljevaprivrednog društva.

PovezivanjePrivrednihDrustavaDa bi se opstalo i moglo dalje razvijati,u današnjim uslovima veoma je čest slućaj povezivanjaprivrednih društava(koncern,holding i sl.).


Cilj• Upoznati se sa oblicima povezivanja privrednih društava.

Povezivanje Privrednih DruštavaDruštva se mogu povezivati putem:• učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom);• ugovora (društva povezana ugovorom);• kapitala i ugovora (mešovito povezana društva).

Privredna društva povezivanjem formiraju:• koncern (grupu društava);• holding;• društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu.

Koncern postoji kada kontrolno društvo pored upravljanja zavisnim društvima obavlja i drugedelatnosti.

Holding društvo je društvo koje kontroliše jedno ili više društava i koje za isključivudelatnost ima upravljanje i finansiranje tih društava.Društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu su društva od kojih svako od tih društavaposeduje značajno učešće u kapitalu drugog društva.

OgranakPrivrednogDrustvaOgranak privrednog društva je deo privrednog društva koje obavlja delatnost na nekojteritoriji ali bez statusa pravnog lica I evidentira se u skladu sa zakonom.

Cilj• Upoznati se sa jednim organizacionim oblikom privrednog društva(ogranak) koji može

imati sve poslovne aktivnosti na nekoj teritoriji ali sa mnogo manje troškova,nego da seregistrovalo privredno društvo.

Ogranak Privrednog DruštvaOgranak privrednog društva (u daljem tekstu: ogranak) je izdvojeni organizacioni deoprivrednog društva preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Ogranaknema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva.Privredno društvo neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu uposlovanju njegovog ogranka.Ogranak se obrazuje odlukom koju donosi skupština, odnosno ortaci ili komplementari, akoosnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno.Odluka sadrži naročito:• poslovno ime i matični broj društva; • adresu ogranka;• pretežnu delatnost ogranka, koja se može razlikovati od pretežne delatnosti društva;• lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlašćenja zastupnika, ako je

zastupnik ogranka različit od zastupnika društva.

Ogranak može biti registrovan u skladu sa zakonom o registraciji.Izuzetno obavezno se registruje:


• ogranak domaćeg privrednog društva, ako ima zastupnika različitog od zastupnika društvaili je to propisano posebnim zakonom kao uslov za obavljanje delatnosti;

• ogranak stranog privrednog društva.

Registruju se podaci o ogranku, promene tih podataka i prestanak tog ogranka, u skladusa zakonom o registraciji. Ako je zastupnik ogranka registrovan u skladu sa zakonom oregistraciji, to lice smatra se zastupnikom celog privrednog društva i na pitanja u vezi sadejstvom ograničenja ovlašćenja za zastupanje prema trećim licima shodno se primenjujuodredbe zakona.U pravnom prometu ogranak nastupa pod poslovnim imenom društva, uz navođenje:• da je reč o ogranku;• adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedišta društva;• naziva ogranka, ako ga ima.

Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka shodno seprimenjuju odredbe zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka udokumentima društva.

Ogranak prestaje:• odlukom koju donosi skupština, odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivačkim aktom,

odnosno statutom nije drugačije određeno;• prestankom postojanja privrednog društva u čijem je sastavu.

Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga todruštvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.Odluka o obrazovanju ogranka sadrži naročito:• naziv i adresu ogranka;• pretežnu delatnost ogranka;• lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim ovlašćenja zastupnika;• naziv i sedište registra u kom je osnivač ogranka registrovan;• naziv, pravnu formu i sedište osnivača ogranka;• matični/registarski broj osnivača ogranka;• lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivača ogranka; • podatak o registrovanom

kapitalu osnivača, ako se prema pravu države u kojoj je registrovan osnivač takav podatakregistruje.

Prilikom registracije ogranka registruju se podaci, a u skladu sa zakonom o registracijiregistruju se i:• promene podataka iz stava 2. ovog člana;• finansijski izveštaji osnivača koji su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na osnovu

prava države po kojem osnivač ima tu obavezu.• prestanak ogranka.

Zaključak

ZaključakPrivredna društva se da bi ostvarila zacrtane ciljeve svog biznis plana,povezuju sa drugimdruštvima i tako obezbeđuju opstanak na tržištu.


LearningObject

Povezivanje i oblici privrednog društva


Povezivanje i oblici privrednog društva1. Šta je biznis plan?2. Objasnite ulogu i značaj biznis plana.3. U kojim slučajevima se sastavlja biznis plan?4. Navedite elemente biznis plana.5. Kako se mogu povezati privredna društva?6. Koja društva mogu nastati povezivanjem privrednih društava? Objasnite ih.7. Definišite ogranak privrednog društva.

Lekcija 9 - Obeležja preduzećaregistracija i pravni status

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3PredstavnistvoStranogPrivrednogDrustva........................................................................ 3ObelezjaPreduzeca........................................................................................................... 4SedistePreduzeca..............................................................................................................6RegistracijaPreduzeca.......................................................................................................6Pravni Subjektivitet Preduzeca.........................................................................................7Zaključak.......................................................................................................................... 7

LearningObject................................................................ 9Obeležja preduzeća, registracija i pravni status.............................................................. 9Treći zadatak u devetoj nedelji........................................................................................ 9


LearningObject

Uvod

UvodObeležja preduzeća su njihov pravni ststus,organizacija i pravni subjektivitet.

PredstavnistvoStranogPrivrednogDrustvaU okviru EU ovaj vid organizovanja (predstavništvo privrednog društva) je veoma čest slučaja razlozi su pre svega ekonomske prirode (potrebno je manje troškova, ljudi, opreme), jer sveosnovne funkcije se nalaze u matičnom privrednom društvu.

Cilj• Upoznati se i shvatiti oblik organizovanja privrednog društva kroz predstavništvo stranog

društva (veoma čest slučaj kod osiguravajućih organizacija).

Predstavništvo Stranog Privrednog DruštvaPredstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojen organizacioni deo kojimože obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva.Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica. Predstavništvo može zaključivati samopravne poslove u vezi svog tekućeg poslovanja. Strano privredno društvo odgovara zaobaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavništva.Predstavništvo se obrazuje odlukom nadležnog organa stranog privrednog društva.Odluka obavezno sadrži:• naziv i sedište registra u kom je osnivač predstavništva registrovan;• naziv, pravnu formu i sedište osnivača predstavništva;• matični/registarski broj osnivača predstavništva;• lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivača predstavništva;• adresu predstavništva;• lično ime, odnosno poslovno ime zastupnika predstavništva.

Predstavništvo prestaje:• odlukom o prestanku predstavništva;• prestankom postojanja osnivača predstavništva.

Predstavništvo se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.Prilikom registracije predstavništva registruju se podaci, a u skladu sa zakonom o registracijiregistruje se i:• promene podataka;• prestanakpredstavništva.


ObelezjaPreduzecaKarakteristike preduzeća su da im status pravnog lica,da obavlja jednu ili više privrednihdelatnosti ,cilj poslovanja je ostvarivanje profita i samostalna je organizacija.

Cilj• Upoznavanje studenata sa ulogom i značajem različitih obeležja preduzeća

Obeležja PreduzećaPravni status preduzećaPreduzeće je pravno lice koje obavlja neku privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Na osnovuovako utvrđenog pojma, sva preduzeća imaju nekoliko zajedničkih karakteristika:• Prvo, preduzeće ima svojstvo pravnog lica, što znači da može da istupa u pravnom

prometu, da stiče prava i preuzima obaveze.• Drugo, preduzeće je pravno lice koje obavlja jednu ili više privrednih delatnosti. Za pravna

lica koja obavljaju neku vanprivrednu delatnost, koristi se naziv“ustanova”.• Treće, cilj poslovanja preduzeća je sticanje dobiti(profita). Nad preduzećem koje ne posluje

uspešno, čiji su prihodi manji od rashoda, može da se pokrene stečajni postupak. Kodjavnih preduzeća ova karakteristika mora da se dovede u sklad sa potrebom njihovogfunkcionisanja radi zadovoljavanja interesa korisnika usluga.

• Četvrto, preduzeće je samostalna organizacija. To znači da preduzeće samostalnovodi svoju poslovnu politiku, planira svoj razvoj, istupa na tržištu, određuje cene zasvoje proizvode i usluge, odlučuje o udruživanju i statusnim promenama. Samostalnostpreduzeća se samo izuzetno može ograničiti na osnovu propisa kojima se usmerava deodohotka koji nastaje kao rezultat izuzetno povoljnih prirodnih uslova, ili onih na osnovukojih se vrši društvena kontrola cena.

KlasifikacijapreduzećaZavisno od polaznog kriterijuma, preduzeća mogu da se klasifikuju na različite načine:• Prvo,u zavisnosti od toga da li titular postaje stvarno pravni titular nad preduzećem ili ne,

razlikuju se vlasnički i nevlasnički tipovi preduzeća. U vlasničke tipove preduzeća spadajusva privredna društva (akcionarsko, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditnoi ortačko društvo), javna i zadružna preduzeća. U nevlasnički tip spadaju društvenapreduzeća, kao i javna preduzeća, ako su u društvenoj svojini.

• Drugo,u zavisnosti od stepena samostalnosti preduzeća, može da se izvrši podela na javnai ostala preduzeća.

• Treće, polazeći od delatnosti koju obavljaju, razlikuju se preduzeća koja obavljajudelatnost u oblasti industrije, rudarstva, poljoprivrede, ribarstva, šumarstva, vodoprivrede,građevinarstva, saobraćaja i veza, stambeno-komunalne delatnosti, uređenja naselja iprostora, ili koja pružaju finansijske, tehničke i poslovne usluge.

• Četvrto,u zavisnosti od vremena na koja se osnivaju, preduzeća se dele na stalna(osnovana)na neodređeno vreme) i privremena preduzeća (osnovana na određeno vreme).

• Peto,u zavisnosti od načina nastanka, preduzeća se dele na ona koja nastaju slobodnomvoljom, uz saglasnost nadležnog organa ili koja se osnivaju na osnovu zakona ilipodzakonskih propisa.

• Šesto, s obzirom na njihovu veličinu, preduzeća se dele na mala (zapošljavaju do 50radnika), srednja (zapošljavaju do 250 radnika) i velika (zapošljavaju preko 250 radnika).

• Sedmo, s obzirom na to ko se pojavljuje kao osnivač, razlikuju se domaća, strana imešovita preduzeća..

Firma


Firma je ime pod kojim posluje preduzeće. Firmu imaju i organizacije za osiguranje, zadruge,radnje. Banke imaju naziv, ali za naziv banke važe pravila o firmi preduzeća. Deo preduzećaposluje pod firmom preduzeća u čijem je sastavu, uz svoj naziv.Firma je, ime pod kojim jepreduzeće utvrđeno kao subjekt u pravu.U vezi sa firmom treba razlikovati tri vrste sastojaka: sastojke koje firma mora da sadrži.,koje može da sadrži i koje ne sme da sadrži. Firma mora da sadrži oznaku delatnosti i sedištepreduzeća. Zatim, firma mora da sadrži oznaku oblika preduzeća (da li se radi o akcionarskomdruštvu, komanditnom društvu, društvenom preduzeću...), kako bi poslovni partneri mogli dase obaveste kako članovi društva odgovaraju za obaveze društva.U firmi komanditnog društva mora da bude označeno ime jednog, više ilisvih komplementara,odnosno firma ortačkog društva ime najmanje jednog člana uz navođenje da ih ima više.Firma radnje sadrži ime vlasnika radnje. Firma može da sadrži elemente koji preduzeće bližeoznačavaju. Za bliže obeležavanje preduzeća može da se upotrebi neki geografski pojam,istorijski datum ili ime neke istorijske ličnosti. Za unošenje u firmu ime za istorijske ili drugeumrle znamenite ličnosti potrebna je dozvola njenih srodnika do trećeg stepepena srodstva,ako takvih srodnika nema, dozvola nadležnog organa.Preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme, koja sadrži skraćeni naziv, oblik i sedištepreduzeća. Skraćena oznaka firme upisuje se u sudski registar.Ako je preduzeće deo nekogposlovnog sistema, njegova firma može da sadrži i označenje holding preduzeća koje upravljatim sistemom.Iz komercijalnih razloga, firma može da sadrži crteže, slike, godinu osnivanja,zaštitni znak. Firma ne sme da sadrži naziv strane države ili međunarodne organizacije;znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta proizvoda i usluga; reči kojima se vređaju moralnashvatanja našeg društva. U firmi ne smeju da se koriste reči koje su nepoznate u našemjeziku.Firma se štiti iz dva razloga. Na taj način se štiti poslovni ugled koji je jedno preduzeće stekloistupajući u pravnom prometu pod određenom firmom, i istovremeno pruža pravna sigurnostza treća lica da preko firme mogu lako da razaznaju o kom se preduzeću radi.Razlikuje sezaštita firme po službenoj dužnosti i po tužbi zainteresovanog lica.Pravo na podnošenjezahteva za zaštitu firme prestaje po isteku tri godine od dana upisa u sudski registar firmepreduzeća protiv kojeg se zahteva zaštita. Zaštita firme je moguća i prema pravilima onelojalnoj utakmici. Sud će na zahtev preduzeća koje trpi nelojalnu utakmicu doneti odlukukojom se tuženom zabranjuje dalje vršenje nelojalne utakmice (zabranjuje se upotreba tuđefirme).Razlikuje se obavezna i dobrovoljna promena firme. Firma se obavezno menja ako se promeneobavezni sastojci firme (delatnost, sedište, oblik društva) ili ako sud donese takvu odluku.Poslovi kojima se bavi jedno preduzeće predstavljaju njegovu delatnost. Preduzeća suslobodna da kao delatnost obavljaju sve poslove, osim poslova za koje je zakonom određenoda ih mogu obavljati samo pojedini oblici preduzeća, da se mogu obavljati samo uz dozvolunadležnog organa ili da se ne mogu obavljati kao delatnost preduzeća.Delatnost preduzećaodređuje osnivač aktom o osnivanju preduzeća.Preduzeće može da zaključuje ugovore iobavlja druge poslove samo u okviru delatnosti upisanih u registar (registrovane delatnosti).Preduzeće ne može da otpočne sa obavljanjem delatnosti ako nadležni organ nije doneorešenje o tome da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu ilizaštite životne sredine. Za obavljanje delatnosti od interesa za odbranu zemlje ili proizvodnjulekova mogu se propisati posebni uslovi, ili se može odrediti da se takvim delatnostima mogubaviti samo određena preduzeća.Neregistrovane delatnosti su one koje preduzeće obavlja u manjem obimu ili privremeno, akoje služe obavljanju delatnosti koja je upisana u registar i uobičajeno se vrše uz tu delatnost,ili doprinose potpunijem iskorišćavanju kapaciteta i materijala koji se upotrebljava za vršenjete delatnosti. Sporedna delatnost se mora upisati u sudski registar ako preduzeće u obavljanjute delatnosti prodaje robu ili vrši usluge licima koja nisu kupci robe, odnosno korisnici uslugaiz osnovne delatnosti preduzeća.


SedistePreduzecaSedište preduzeća ima veliku važnost zbog onih koji posluju sa njim kao i onih institucijakoje nadgledaju(kontrolišu)rad i poslovanje istog.Takođe važno je i zbog utvrđivanja mesnenadležnosti suda.

Cilj• Shvatiti značaj koje sedište firme ima u smislu tačnog utvrđivanja prava i obaveza istog.

Sedište PreduzećaSedište preduzeća je mesto u kome ono obavlja svoju delatnost. Ako se delatnost obavlja uviše mesta, sedištem preduzeća smatra se mesto u kome je sedište uprave preduzeća.Uzoznačenje imena mesta, sastavni deo sedišta je i adresa preduzeća u tom mestu.Preduzećemože da promeni sedište. Pošto se sedište preduzeća određuje opštim aktom preduzeća, zapromenu sedišta potrebna je izmena tog akta. Aktom o osnivanju preduzeća može se odreditida je za promenu njegovog sedišta potrebna saglasnost osnivača.Prema mestu u kome se određuje sedište,određuje se kod kog će suda preduzeće biti upisanou sudski registar. Mesna nadležnost suda u slučaju spora zavisi od toga u kom se mestu nalazisedište tuženog preduzeća. Prema sedištu preduzeća određuje se kome će ono plaćati porez.Mesto zaključenja ugovora određuje se prema sedištu ponudioca.

RegistracijaPreduzecaRegistracija preduzeća predstavlja upis u registar kod nadležnog suda(kod nas: Agencija zaregistraciju privrednih subjekata).

Cilj• Proučiti i razumeti mehanizam registracije privrednih subjekata i zašto je to važno.

Registracija PreduzećaPod registracijom se podrazumeva upis preduzeća i drugih privrednih subjekata, kao ipodataka u vezi sa tim subjektima, u registar kod nadležnog suda. Podaci upisani u sudskiregistar su javni. Svako ih može razgledati, prepisivati i zahtevati da mu se izda izvod izregistra. U skladu sa načelom istinitosti, savesno lice koje se pouzda u podatke upisane usudski registar neće snositi štetne posledice koje iz toga nastanu. Upisom u sudski registarpreduzeće stiče svojstvo pravnog lica. Sudske registre vode prvostepeni trgovinski sudovi.Registar se sastoji iz registarskog uloška i zbirke isprava. U uložak se, na odgovarajućelistove, upisuju svi podaci koji moraju da budu registrovani. Zbirka isprava je hronološki vođenskup isprava na osnovu kojih je izvršen upis u registarski uložak.U sudski registar moraju biti upisana preduzeća, banke i druge finansijske organizacije, berzei berzanski posrednici, osiguravajuće organizacije, zadruge. U sudski registar se upisuju idelovi preduzeća koji imaju određena ovlašćenja u pravnom prometu a u sudski registarse upisuje i osnivanje, organizovanje, povezivanje i prestanak subjekta upisa, statusnepromene i promene oblika organizovanja. U vezi sa svakim subjektom upisa, upisuju sepodaci od značaja za pravni promet: firma i sedište subjekta upisa, firma i sedište osnivača injihovi ulozi, oblik preduzeća, delatnost subjekta upisa, ovlašćenja subjekta upisa u pravnomprometu, imena lica ov1ašćenih za zastupanje subjekta upisa i granice njihovih ovlašćenja,broj i datum akta o osnivanju.


Sud vrši upis na zahtev ovlašćenog lica ili po službenoj dužnosti. Po službenoj dužnosti sudupisuje u registar da je u vezi sa odrecđenim preduzećem pokrenut postupak prinudnogporavnanja ili postupak stečaja.Zahtev za upis u registar podnosi direktor preduzeća, u roku od 15 dana od kada su se steklisvi uslovi za upis. O svakom zahtevu za upis sud donosi rešenje. Protiv rešenja dozvoljena ježalba. Podaci upisani u sudski registar objavljuju se u "Službenom glasniku RS".Registarski sud će brisati upis u registar ako je izvršen bez podnošenja propisane isprave, akose posle donošenja rešenja o upisu promene propisani ili drugi uslovi za obavljanje delatnosti,kao i u drugim slučajevima u kojima je upis bio nedopustiv ili je docnije postao nedopušten.Registarski sud može po službenoj dužnosti pokrenuti postupak za brisanje neosnovanogupisa u roku od dve godine od dana upisa. Posle brisanja upisa otvara se postupak likvidacijepreduzeća, odnosno postupak stečaja.

Pravni Subjektivitet PreduzecaPreduzeće i drugi privredni subjekti imaju status pravnog lica koji stiču upisom u sudskiregistar. Delovi preduzeća nemaju svojstvo pravnog lica

Cilj• Razumeti pojam:pravno lice privrednog subjekta.

Pravni Subjektivitet PreduzećaPreduzeće i drugi privredni subjekti imaju status pravnog lica koji stiču upisom u sudskiregistar. Zahvaljujući tom statusu preduzeće može sticati prava i preuzimati obaveze upravnom prometu, može podizati tužbe pred sudom i biti tuženo.Preduzeće zadržava svojstvopravnog lica sve do trenutka brisanja iz sudskog registra. Ono postoji kao subjekt u pravu i zavreme dok traje stečajni postupak ili postupak likvidacije.Kao poseban pravni subjekt, preduzeće je u pravnim odnosima odvojeno od lica koja suuložila sredstva da bi ono bilo osnovano. Njihove imovine su odvojene, Vlasnik preduzeća neodgovara za obaveze preduzeća, niti preduzeće odgovara za njegove obaveze. Jedino članoviortačkog društva i komplementari u komanditnom društvu odgovaraju za obaveze društva.Delovi preduzeća nemaju svojstvo pravnog lica. Međutim, statutom preduzeća može seodrediti da će pojedine organizacione jedinice preduzeća imati određena ovlašćenja upravnom prometu, kao i poseban obračun rezultata poslovanja. Obim ovlašćenja takvihdelova preduzeća upisuje se u sudski registar. Preduzeće može da menja obim tih ovlašćenja,a može ih i ukinuti.Deo preduzeća nema posebne organe upravljanja ni posebne ni opšteakte.Deo preduzeća ne može da se izdvoji iz sastava preduzeća. Delovi preduzeća istupajuu pravnom prometu pod firmom preduzeća i svojim nazivom. Ugovori koje su oni zaključilismatraju se ugovorima u kojima je ugovorna strana preduzeće. Preduzeće odgovara zaobaveze iz ugovora koje je zaključio deo preduzeća.Preduzeće istupa u pravnom prometu preko svojih zastupnika. Voljom zastupnika preduzećanastaju obaveze za preduzeća. Praktično posmatrano, volja zastupnika preduzeća predstavlja"volju" preduzeća.U pravnom prometu preduzeće može da bude, isto kao i fizičko lice, nosilac svih prava iobaveza, osim onih prava koja su vezana isključivo za fizička lica (na primer, porodična ilinasledna prava).

Zaključak


ZaključakSvako preduzeće mora da ima zakonska obeležja(sedište,ime,pravnisubjektivitet,organizaciju).


LearningObject

Obeležja preduzeća, registracija i pravni status


Obeležja preduzeća, registracija i pravni status1. Definišite pojam predstavništvo stranog privrednog društva.2. Definišite pojam preduzeće.3. Navedite opšte karakteristike preduzeća.4. Navedite vrste preduzeća s obzirom na sledeće kriterijume:a) Da li titular postaje stvarno pravni titular nad preduzećem ili neb) Stepen samostalnosti preduzećac) Delatnost koju obavljajud) Vreme na koje se osnivajue) Način nastankaf) Veličinag) Ko je osnivač

5. Definišite pojam firma.6. Navedite pravila koja važe za definisanje firme.7. Navedite razloge iz kojih se štiti firma.8. Objasnite registraciju preduzeća.9. Šta se podrazumeva pod pravnim subjektivitetom preduzeća?10. Da li delovi preduzeća imaju svojstvo pravnog lica?

Treći zadatak u devetoj nedelji


Treći zadatak u devetoj nedeljiStudenti s brojem indeksa koji se završava parnom cifrom odgovaraju na sledeća pitanja:

1. Definišite pojam angažovanje sredstava.2. Objasnite stalna (osnovna) i obrtna sredstva.3. Definišite pojam ukupan prihod.4. Navedite i ukratko objasnite faktore koji utiču na ukupne prihode.5. Navedite učesnike u raspodeli rezultata privrednog društva.


6. Definišite ekonomičnost i objasnite kako se izračunava.7. Objasnite ukratko ulogu i značaj biznis plana.8. Definišite pojam predstavništvo stranog privrednog društva.9. Definišite pojam firma.10.Navedite razloge iz kojih se firma štiti.

Studenti s brojem indeksa koji se završava neparnom cifrom odgovaraju na sledeća pitanja:

1. Navedite oblike angažovanih sredstava.2. Navedite osnovne karakteristike preduzetništva.3. Od čega zavisi veličina ukupnog prihoda?4. Navedite i ukratko objasnite faktore koji utiču na veličinu rezultata poslovanja.5. U kojim oblicima se mogu izraziti rezultati poslovanja privrednog društva?6. Definišite rentabilnost i objasnite kako se izračunava.7. U kojim slučajevima se sastavlja biznis plan?8. Definišite pojam preduzeće.9. Navedite opšte karakteristike preduzeća.10.Šta se podrazumeva pod pravnim subjektivitetom preduzeća?

Lekcija 10 - Finansijska tržištaposrednici karakteristike i načinutvrđivanja troškova poslovanja

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Tržišta i konkurencija........................................................................................................3Cenovna elastičnost tražnje i njene determinante.......................................................... 4Kontrola cena................................................................................................................... 5Cenovna diskriminacija.................................................................................................... 5Finansijska trzista i finansijski posrednici.........................................................................6Troškovi.............................................................................................................................7Zaključak.......................................................................................................................... 7

LearningObject................................................................ 9Vežba 10 – Finansijska tržišta, posrednici, karakteristike i način utvrđivanja troškova

poslovanja.................................................................................................................... 9


LearningObject

Uvod

UvodDa bi se obezbedili finansijske uslovi funkcionisanja proizvodnje,preduzeća su prinuđena daizađu na finansijska tržišta a u cilju obezbeđenja nedostajućih sredstava).

Tržišta i konkurencija

Cilj•

Tržišta i konkurencijaFunkcionisanje tržišne ekonomije je zasnovano na uticaju ponude i tražnje. Na bazi njihovogdelovanja određuju se količine roba i usluga koje se proizvode kao i cena po kojoj se prodaju.Grupa kupaca i prodavaca određenog proizvoda ili usluge predstavlja tržište. Grupa kupacapredstavlja tražnju dok su prodavci kao grupa predstavnici ponude proizvoda i usluga. Postojerazličiti oblici tržišta i možemo ih podeliti na organizovana (uglavnom kada su u pitanjupoljoprivredni proizvodi) gde grupa kupaca i prodavaca određuju cene i uslove prodaje(kupovine), i neorganizovana (konkurentna tržišta), na kojima postoji mnogo prodavaca ikupaca i svaki od njih nema neki značajniji uticaj na tržišnu cenu (prodavac nema razloga daprodaje svoju robu ili usluge ispod utvrđene cene ali istovremeno ne može nekontrolisano dapovećava cenu, jer će kupci kupovati na drugom mestu jer su proizvodi vrlo slični).

Ukoliko predpostavimo da su tržišta savršeno konkurentna, onda se pod tim podrazumeva dasu ti proizvodi koji se prodaju isti (vrlo slični) a broj kupaca i prodavaca je tako velik da nikood njih ne može bitnije da utiče na tržišne cene i uslove kupovine (prodaje). U takvoj situacijikupci i prodavci prihvataju tržišnu cenu kao zadatu (fiksnu). To je slučaj sa tržištima žitarica.

Kada su kupci spremni da kupe određenu količinu proizvoda i usluga i u stanju su da to plate,to nazivamo tražena količina. Mnogi faktori utiču na traženu količinu proizvoda i uslugaali cena je dominantan faktor koji to određuje. U situaciji kada cena raste, tražena količinase smanjuje i obrnuto, kada cena opada, ona se povećava (tražena količina je u negativnojkorelaciji sa cenom). Taj odnos između tražene količine i cene naziva se zakon tražnje.

Ako se tabelarno prikaže odnos između tražene količine proizvoda i cene, to predstavlja šemutražnje,dok je kriva tražnje grafički prikaz odnosa između cene proizvoda i tražene količine.

Da bi se analiziralo kako funkcioniše tržište potrebno je utvrditi tržišnu tražnju koja predstavljazbir svih individualnih tražnji za određenim proizvodom ili uslugom. Zbir traženih količina svihkupaca za svaku cenu predstavlja traženu količinu na tržištu. Kriva tražnje predstavljakupovinu proizvoda ili usluga po bilo kojoj ceni, ali pod pretpostavkom da svi ostali faktori kojiutiču na kupovinu ostanu nepromenjeni. Zato kriva tražnje ne mora da bude stabilna (da sene menja) u nekom vremenskom intervalu.

Postoje faktori koji utiču na pomeranje krive tražnje i to su pre svih:


• Kupovna moć kupca,• Cena sličnih proizvoda,• Ukusi,• Očekivanja,• Broj kupaca.

Količina nekog proizvoda ili usluge koju su proizvođači spremni (u stanju) da ponude tržištu(prodaju na tržištu) naziva se ponuđena količina. Mnogi faktori utiču na ponuđenu količinuali najvažniji je cena. Kad je ona visoka i ponuda je takva, i obrnuto, niža cena smanjujeponuđenu količinu proizvoda i usluga na tržištu.

Tabelarni prikaz cene i ponuđene količine čini šemu ponude, a grafički krivu ponude.Kriva ponude se pomera u slučaju promene nekih od parametara na tržištu (promena cenainputa proizvodnje).

Faktori koji utiču na pomeranje krive ponude su:• Cene inputa,• Tehnološke inovacije,• Očekivanja ponuđača,• Broj prodavaca.

Cenovna elastičnost tražnje i njene determinante

Cilj•

Cenovna elastičnost tražnje i njene determinanteOdnos koji pokazuje koliko tražena količina nekog proizvoda zavisi od promene cene togproizvoda,naziva se cenovna elastičnost tražnje.Izračunava se tako što se procentualniiznos promene tražene količine podeli sa procentualnom promenom cene.To praktičnoznači da pojam cenovna elastičnost tražnje izražava promenu tražene količine proizvoda uzavisnosti od promene cene.Tražnja za nekim proizvodom je elastična ako tražene količineproizvoda reaguju na promene cena,I suprotno tražnja je neelastična ako nema reagovanja napromenu cena.Elastičnost odražava mnoge ekonomske,društvene I psihološke uticaje na ukuspotrošača.Cenovna elastičnost prevashodno zavisi od:Raspoloživost supstituta(margarin zamenjuje puter ukoliko ovaj poskupi),Neophodnih u odnosu na luksuzne proizvode(neohodni proizvodi imaju neelastičnutražnju dok su luksuzni proizvodi u direktnoj korelaciji sa promenom cena),Definisanih granica tržišta(tržišta neophodnih životnih namirnica su neelastična,dokkonditorski proizvodi spadaju u kategoriju elastične tražnje),Dužine vremenskog intervala posmatranja(proizvodi u dužem vremenskom intervaluimaju izraženiju elastičnost tražnje-kupovina automobile sa manjom potrošnjom goriva uuslovima porasta cene benzina).Procenat promene tražene količineCenovna elastičnost tražnje=-------------------------------Procenat promene cene


Kontrola cenaKontrola cena predstavlja meru u nekoj državi da bi se zaštitilo siromašno stanovništvo Iomogučio donji prag egzistencije.Uvođenje maksimalnih cena prouzrokuje nestašice tihproizvoda a uvođenje najnižih cena dovode do viškova.

Cilj• Sagledati I proanalizirati opravdanost I mane određivanja cena(maksimalnih ili minimalnih)

od strane države.

Kontrola cenaMaksimiranje cena predstavlja zakonsko određivanje najviše cene po kojoj se neki proizvodili usluga mogu prodavati,dok najniža zakonom određena cena prodaje nekog proizvodaili usluge predstavlja utvrđivanje donjeg nivoa cene.U sitauciji ovakvog određivanja cenadolazi do suprotnih interesa kupaca I prodavaca.Ovakav potez države izaziva sledećusituaciju:kada se uvede obavezujuća maksimalna cena nekog proizvoda ili usluge,dolazido nedostataka(manjka)tih proizvoda ili usluga,pa prodavci moraju da tako smanjeni brojracionalno raspodele na veliki broj kupaca.rezultat ovakvog načina su dugi redovi u kojimakupci čekaju deficitarnu robu(benzin,šečer,ulje I sl.).Dugoročno gledano kontrola cena nedaje dobre rezultate pa je u pojedinim zemljama za neke proizvode ukinuta kontrola cena(uAmerici za benzin) I prepušteno je tržištu da svojim mehanizmima uravnoteži cenu.Drugimrečima,I ponuda I tražnja su elastičniji na duži rok.

Obavezujuča donja cena izaziva višak proizvoda ili usluga.Prodavci(ponuđači) proizvoda nemogu da prodaju po tržišnim cenama sve svoje proizvode što dovodi ovu kategoriju u veomanepovoljan položaj,smanjenja proizvodnje,neiskorišćenost kapaciteta I otpuštanje zaposlenih.Obavezujuća minimalna nadnica(plata) zaposlenih dovodi do viška zaposlenih odnosnootpuštanja.Princip maksimiranja I minimiziranja cena nije dobar jer cene proizvoda I usluga izjednačavajuponudu I tražnju,samim tim I vrše koordinaciju ekonomske aktivnosti.Kreatori politikekontrole cena smatraju tržišne ishode nepravičnim I razlog uvođenja su najčešće siromašnijistanovniciZakoni koji regulišu zakupnine stanova,cene osnovnih životnih namirnica I sl.).

Cenovna diskriminacija

Cilj•

Cenovna diskriminacijaProdaja istog proizvoda različitim kupcima po različitim cenama je cenovnadiskriminacija.Ona nije moguća na konkurentnim tržištima,jer se tu proizvodi prodajupo tržišnim cenama.Da bi preduzeće prodavalo po različitim cenama(vršilo cenovnudiskriminacija)mora da ima tržišnu moć(monopol).Razlozi za cenovnu diskriminaciju su sledeći:• To je racionalna strategija monopoliste da maksimizira profit,• Sposobnost da se kupci podele po osnovu njihove spremnosti da plate(geografski,po

polu,godinama starosti,imovnom stanju),


• Radi povećanja ekonomskog blagostanja(eliminiše se neefikasnost koja je svojstvenamonopolskom određivanju cena).Savršenom cenovnom diskriminacijom se povećavajuprofit I ukupni višak,a smanjuje potrošačev višak.

Savršena cenovna diskriminacija je situacija u kojoj prodavac tačno zna kupčeve mogućnostiI spremnost da plati proizvod i svakom kupcu može da naplati različitu cenu.Na tajnačin on od svakog kupca uzima onoliko koliko je ovaj spreman da plati a sav višakdobija monopolista.Bez cenovne diskriminacije,firma naplaćuje istu cenu koja je veća odmarginalnog troška.Ipak cenovna diskriminacija nije savršena.Kupci ne pokazuju svoje razlogeza kupovinu,pa zato preduzeća vrše segmentaciju kupaca na stare I mlade,one koji kupujuradnim danom ili vikendom,Srbe ili Evropljane,itd.

Finansijska trzista i finansijski posredniciNa finansijskim tržištima (akcija,obveznica i drugih hartija od vrednosti)pojavljuju seposrednici ovlašćeni da trguju tim hartijama(banke,brokeri,investicioni fondovi,dobrovoljnipenzijski fondovi itd.).

Cilj• Upoznati se sa finansijskim posrednicima,njihovim karakteristikama i načinom rada.

Finansijska Tržišta I Finansijski PosredniciFinansijska tržišta su institucije preko kojih se vrši transfer sredstava od onih koji ih imaju ažele da ih oplode i onih koji žele da pozajme novac.jedna od podela finansijskih tržišta je na:• Tržište akcija i• Tržište obveznica• Tržište akcija su mesta gde se prodaju i kupuju akcije(najčešće berze).Akcije predstavljaju hartije od vrednosti kojima se stiče vlasništvo nad preduzećem a time ipravo na profit koje ono ostvari.Prodaja akcija u cilju prikupljanja dodatne mase sredstava naziva se dokapitalizacija i ona senajčešće sprovodi zbog novih investicija koje preduzeće planira.Cene po kojima se trguje na organizovanim tržištima kapitala(berzama) određuje se naosnovu ponude i tražnje za akcijama tih kompanija.Opšti nivo cena akcija se prati prekoberzanskih indeksa(najpoznatiji u svetu berzanski indeks je Dow Jones).Tržište obveznica-situacija kada preduzeće radi prikupljanja sredstava za investiranje unove pogone(ili osavremenjavanje postojećih) prikuplja sredstva od šire javnosti,prodajomobveznica.Obveznice su hartije od vrednosti i predstavljaju potvrdu o zaduženosti u kojoj su navedeneobaveze zajmoprimca prema vlasniku obveznice(sadrže kupone dospelosti na kojima jenaznaćeno vreme vraćanja duga,i kamatna stopa koja će se isplaćivati periodićno prilikomdospeća duga).Kupac može sačekati rok dospeća ili je pre isteka(dospeća) može prodatinekom drugom(najčešće po diskontovanoj vrednosti).Tri su važne karakteristike obveznica:• Rok obveznice-period dospeća,• Kreditni rizik-da li će zajmoprimac u datom roku imati dovoljno sredstava za isplatu

vrednosti dospele rate(kupona) i• Poreski tretman obveznice-kako poreski zakoni zemlje tretiraju kamatu ostvarenu od te

obveznice.najčešće se plaća porez na taj prihod ali ponekad kada su države emitentiobveznica,ta obaveza ne postoji.


Finansijski posrednici predstavljaju institucije preko kojih se indirektno nude sredstva onihkoji ih imaju-zajmotražiocima(banke,investicioni fondovi itd.).Banke prihvataju depozite stanovništva, preduzeća i kroz kreditne linije ih prosleđujuzajmotražiocima. Deponentima banke isplaćuju kamate na osnovu njihovih depozita azajmotražiocima naplaćuju nešto višu kamatu, na osnovu odobrenih kredita, od one kojeisplaćuju deponentima. Ta razlika između tzv.pasivnih kamata (za deponente) i aktivnihkamata (za zajmoprimce), pokriva troškove banke i stvara profit akcionarima banke.

Ivesticioni fondovi prikupljaju sredstva od šire javnosti a onda ta prikupljena sredstvaplasiraju u odabrane finansijske proizvode(akcije,obveznice,isl.) i tako formirajuportfelj(portfolio).Cilj investicionih fondova je da izvrši disperziju(raširenost) rizika svojihulagača uz princip maksimalnih(optimalnih) prinosa uz minimalne rizike ulaganja.Imajućiu vidu sposobnost,veštinu i informacije kojima raspolažu investicioni fondovi su mnogokompetentniji u donošenju odluka o plasmanu prikupljenih sredstavaod pojedinaca kojiposeduju sredstva.

TroškoviTroškovi poslovanja su važan segment u poslovanju savkog preduzeća.Od njih zavisi kolikiće biti finansijski rezultat(dobitak ili gubitak).osnovna podela troškova je na one koji iziskujunovčana plaćanja I one gde nema novčanih izdataka.

Cilj• Analizirati značaj I ulogu troškova poslovanja I kako oni utiču na finansijski rezultat

poslovanja preduzeća.

TroškoviTroškovi predstavljaju važnu komponentu određivanja profita kao osnovnog pokretačasvakog preduzeća.Profit predstavlja razliku između ukupnog prihoda I ukupnih troškova.Aukupni troškovi predstavljaju tržišnu vrednost vrednost inputa koji se koristi u procesuproizvodnje(radna snaga,sirovine,preneta vrednost mašina I alata itd.)Troškovi proizvodnjepreduzeća uključuju sve oportunitetne troškove(sve one stvari kojih se moramo odreći da bidošli do te stvari) proizvodnje autputa koji se sastoji od proizvoda I usluga.Troškovi se dele na :• Eksplicitne troškove(nameću novčani izdatak) i• Implicitne troškove(nema novčanih izdataka).Jedan od vrlo važnih troškova je trošak kapitala kao oportunitetni trošak(uložen finansijskikapital prilikom osnivanja preduzeća ili kroz dokapitalizaciju).To je u suštini trošak uslovljennedobijanjem prihoda od kamata da se isti kapital uložio u bankarske tokove ili finansijskederivate.Kada se posmatra profit ,kao osnovni motiv poslovanja svakog preduzeća onda se misli ili naekonomski profit(razlika između ukupnog prihoda I svih oportunitetnih troškova,uključujući I eksplicitneI implicitne troškove) ili na računovodstveni profit(razlika ukupnog prihoda I samoeksplicitnih(novčanih) troškova.

Zaključak


ZaključakPreduzeća jedan deo sredstava za proizvodnju obezbeđuju iz vlastitih izvora a drugi deo izpozajmljenih izvora koja obezbeđuju na finansijskim tržištima(banke,berze i sl.).


LearningObject

Vežba 10 – Finansijska tržišta, posrednici, karakteristike inačin utvrđivanja troškova poslovanja


Finansijska tržišta, posrednici, karakteristike i način utvrđivanja troškovaposlovanja

1. Definišite pojam tržište.2. Definišite pojam finansijska tržišta.3. Navedite vrste finansijskih tržišta.4. Šta su obveznice?5. Definišite pojam finansijski posrednici.6. Šta su oportunitetni troškovi?7. Navedite i objasnite vrste troškova.8. Šta su prosečni, a šta marginalni troškovi?9. Objasnite cenovnu elastičnost tražnje.10.Navedite determinante cenovne elastičnosti tražnje.11.Koje su posledice maksimiziranja cena određenih proizvoda?12.Koje su posledice minimiziranja cena proizvoda?13.Šta je cenovna diskriminacija?14.Koji su razlozi za cenovnu diskriminaciju?

Lekcija 11 - Status preduzeća na tržištu

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Monopol i oligopol............................................................................................................3Analiza ponašanja monopoliste........................................................................................3Strategija kreatora javne politike.....................................................................................4Oligopol............................................................................................................................ 4Tržišta sa nekoliko prodavaca.......................................................................................... 5Teorija igara i ekonomska saradnja..................................................................................5Javna politika prema oligopolima.....................................................................................6Monopolistička konkurencija.............................................................................................6Osnovni finansijski instrumenti........................................................................................ 7Reklamiranje.....................................................................................................................8Zaključak 11. lekcije........................................................................................................ 8

LearningObject................................................................ 9Vežba 11 – Status preduzeća na tržištu.......................................................................... 9


LearningObject

Uvod

UvodU uslovima jednog ili više ponuđača na tržištu posluju neka preduzeća. Tada se govori omonopolu ili oligopolu.

Monopol i oligopolKada na tržištu postoji samo jedan ponuđač roba i usluga govori se o monopolu,dok jeoligopol tržište sa samo nekoliko ponuđača-

Cilj• Utvrditi i sagledati karakteristike i suštinu monopola i oligopola kao oblike tržišnog

organizovanja.

Monopol i oligopolMonopol je kada je preduzeće jedini prodavac proizvoda ili usluga bez bliskihsupstituta.Osnovni razlog za njihovo postojanje jesu barijere ulaska(ostala preduzeća nemogu da uđu na to tržište).Glavni razlozi za to su:• Glavni resurs ima samo jedno preduzeće,• Država daje ekskluzivno pravo samo jednom preduzeću da proizvodi neku robu ili

uslugu(zakoni o autorskim pravima i patentima i sl.),• Troškovi proizvodnje ćine jednog proizvođača efikasnijim u odnosu na veliki broj

proizvođača(prirodni monopol-ekonomija obima).Monopolsko preduzeće može da maksimira profit ako proizvodi kolićinu kod koje je marginalanprihod jednak marginalnom trošku.Oligopol je takva tržišna struktura gde samo nekoliko prodavaca nudi slićne ili jednakeproizvode.Tržišta se mogu svrstati u 4 tipa:• Monopol-jedno preduzeće• Oligopol-tržište sa samo nekoliko prodavaca i• Monopolistička konkurencija-gde mnoga preduzeća prodaju slićne ali ne i identićne

proizvode(diferencirani proizvodi) i• Savršena konkurencija(identični proizvodi)Dogovor između preduzeća na tržištu o proizvodnji i ceni naziva se udruživanje, a grupapreduzeća koja složno nastupaju naziva se kartel.

Analiza ponašanja monopoliste

•


Analiza ponašanja monopolisteKada se posmatra odnos monopoliste i konkurentnog preduzeća,osnovna razlika je štomonopolista može da utiče na svoju cenu. Konkurentno preduzeće zbog zadate cene imahorizontalnu tražnju svojih proizvoda. Kriva tražnje kod monopoliste (koji sam određujecenu) ima regresivnu-opadajuću krivu tražnje, sa smanjenjem cene raste količinaautputa (prodatih proizvoda). Monopol nikada neće uspeti da maksimizira ukupno ekonomskoblagostanje (ravnoteža ponude i tražnje na konkurentnom tržištu je ne samo prirodan negoi poželjan ishod). Monopolista proizvodi onu količinu proizvoda i usluga koja je manja oddruštveno efikasne(količina proizvedene i prodate količine nije optimalna, zbog cene kojaje viša od marginalnih troškova). Monopolisti proizvode količinu koja je manja od društvenopoželjne.

Strategija kreatora javne politike

Cilj•

Strategija kreatora javne politikeKreatori javne politike na problemi monopolista mogu da reaguju na jedan od sledećih načina:• Da se monopolizovane industrije učine konkurentnijim,• Da se ponašanje monopola reguliše na drugačiji način,• Da se neka privatna monopolska preduzeća transformišu u javna,• Da ne urade ništa.Zbog problema koje imaju monopolisti može se reagovati antimonopolskim zakonima (procesprotiv Majkrosofta). Intencija velikih kompanija je da udruživanjem postignu monopolskipoložaj na tržištu. Razlozi spajanja kompanija pored monopolskog položaja mogu imati i drugerazloge, kao što su:• Smanjivanje troškova,• Koristi od spajanja kroz sinergetske efekte, itd.

Oligopol•

OligopolOligopol je takva tržišna struktura gde samo nekoliko prodavaca nudi slićne ili jednakeproizvodeTržišta se mogu svrstati u 4 tipa:• Monopol - jedno preduzeće(vodovod,električna energija)• Oligopol - tržište sa samo nekoliko prodavaca(sirova nafta,teniske loptice)• Monopolistička konkurencija - gde mnoga preduzeća prodaju slićne ali ne i identićne

proizvode(diferencirani proizvodi), knjige, filmska industrija i• Savršena konkurencija (identični proizvodi)

Vilson,Pen,Danlop i Spalding su kompanije koje prodaju loptice za tenis(one proizvode skorosve loptice koje se prodaju u SAD ali i u mnogim zemljama EU pa i kod nas).


Oligopolska preduzeća su međusobno zavisna jer postupak bilo kog prodavca može da imaveliki uticaj na profit svih ostalih prodavaca.Postoje dva tipa nesavršenih konkurentskih tržišta:• Oligopol kao tržište sa samo nekoliko prodavaca,koji nude ili veoma slične ili iste

proizvode i• Svetsko tržište sirove nafte – praktično nekoliko zemalja-proizvođača, kontroliše čitavo

svetsko tržište nafte.

Tržišta sa nekoliko prodavaca•

Tržišta sa nekoliko prodavacaJedna od najvažnijih karakteristika oligopola je večita dilema oko saradnje i kako se toodražava na pojedinačne interese. Najbolji rezultati se postižu saradnjom i kada istupaju kaomonopolisti (određuju cenu koja je veća od marginalnog troška). Pa i pored velikih interesakoje oligopolisti imaju ako nastupaju kao jedan, svaki od njih se brine i misli na svoj profit.Najjednostavniji oblik oligopola je duopol koji je sastavljen od samo dva člana. Kod nasje slučaj gde postoji samo nekoliko prodavaca u domenu proizvodnje cigareta(Filip Moris iBritiš Tobako). Dogovor između preduzeća se naziva udruživanje, dok je zajednički nastupkartel (svodi se na monopol). Članovi kartela se dogovaraju ne samo o količini proizvodnjenego i koliko će svaki član da proizvodi. Takozvana ravnoteža oligopola se postiže kada sepreduzeća koja su akteri na tržištu i međusobno deluju jedni na druge, samostalno odredenajbolju strategiju u skladu sa strategijama koje su odabrali drugi. Zbog ličnog interesasvakog oligopoliste,čest je slučaj povećanja proizvodnje zbog osvajanja većeg učešća natržištu,pa onda nastupaju efekti ponude i tražnje kao na konkurentnim tržištima(rastomponuđene količine,dolazi do smanjenja cena). Formiranjem kartela,proizvođači oligopolistikoriste efekat maksimiziranja profita jer proizvode monopolsku količinu i određuju monopolskucenu.

Teorija igara i ekonomska saradnja

•

Teorija igara i ekonomska saradnjaPonašanje ljudi u strateškim situacijama se naziva teorija igara. Kada govorimo o strateškimsituacijama, pod tim podrazumevamo kako promene ponašanja pojedinaca utiču na reakcijedrugih. Kada preduzeće u okviru oligopola donosi strateško važnu odluku (o recimo povećanjuproizvodnje) mora da uzme u obzir mogućnost povećanja proizvodnje kod ostalih članovaoligopola.jer od toga zavisi profit svakog člana. U suprotnosti interesa leži i zaključak da jeteško ostvariti saradnju između članova oligopola iako bi ih ta saradnja dovela u bolji položaj.Ova teorija igara ima mnogo primera na svetskom nivou:• Kod proizvodnje sirove nafte,• Kod trke u naoružanju,• Reklamiranja,• Zajednički resursi (eksploatacija nafte iz zajedničkih nalazišta).


Javna politika prema oligopolima

•

Javna politika prema oligopolimaSa aspekta društva saradnja između oligopolista nije dobra,jer smanjuje ponuđenu količiniproizvoda uz stalni rast cena. Da bi se ostvario efekat blagostanja,organi vlasti bi trebalo dapreduzimaju mere da oligopolisti ne sarađuju već da konkurišu jedni drugima. Destimulisanjesaradnje oligopolista se može sprovoditi kroz zakonsku regulativu(antimonopolski zakoni).Antimonopolske mere se mogu donositi i protiv:• Dogovora o preprodajnoj ceni(reciprocitetna trgovina),• Dampinške cene,• Vezana trgovina.

Primer Majkrosofta i vezivanje(integrisanje) pretraživača interneta sa operativnim sistemom.Oligopolisti teže da se ponašaju kao monopolisti ali im je ograničavajući faktor,lični interes.Oligopolisti mogu da liče na monopoliste ali to zavisi od broja preduzeća i od stepenakonkurentnosti. Praksa pokazuje da je teško ostvariva saradnja između oligopolista. Ponašanjeoligopolista se usmerava zakonskim propisima a u interesu opšteg blagostanja društvenezajednice. Upotreba antimonopolskih zakona mora biti vrlo suptilna zbog efekata ograničenja.

Monopolistička konkurencija•

Monopolistička konkurencijaMonopolistička konkurencija predstavlja tržište gde mnogi ponuđači prodaju slične aline i identične proizvod. To su tržišta koja imaju i karakteristike i monopola i konkurencije.Monopolistička komkurencija ima sledeće osobine:• Postoji mnogo prodavaca koji se bore za uzak krug kupaca(izdavači knjiga)• Vrši se diferencijacija proizvoda (proizvodi se veoma malo razlikuju ali dovoljno da nisu

identični ili potpuni supstitutiSlobodan ulazak - izlazak sa tržišta (sve dok profit na tržištu ne dostigne nulu).

Osnovni finansijski instrumenti pomažu kod razumevanja odluka ljudi kada učestvuju nafinansijskim tržištima. Pri tom treba imati u vidu tri aspekta:• Kako se upoređuju iznosi novca u različitim vremenskim periodima,• Kako upravljati rizikom i• Analiza rizika i vremena treba da se proširi da bi se utvrdilo šta određuje vrednost neke

imovine (kapitala).

Sadašnja vrednost predstavlja sadašnji iznos novca koji bi bio potreban da se po sadašnjimkamatnim stopama dobije buduća vrednost novca.Buduća vrednost predstavlja onaj iznos novca u budućnosti koji će imati sadašnji novacukamaćen po sadašnjim kamatnim stopama.Ovaj obračun se u bankama vrši po principu


„kamata na kamatu“ gde se novac akumulira i gde obračunata kamata ostaje na računu isamim tim predstavlja osnovicu za naredni obračun.Upravljanje rizikom-većina ljudi se plaši rizika ulaganja i spremna je da odgovornostprepusti nekom drugom u koga ima poverenja.Jedan od načina smanjivanja rizika je ulaganjeu produkte osiguravajućih organizacija(osiguranje života,dopunsko penzijsko osiguranje i sl.).

Sledeći oblik je diverzifikacija rizika (ulaganje po principu“ne sva jaja u istu korpu“). Uovom slučaju rizik s prenosi na recimo,investicioni fond i njihovu strukturu portfelja,jer sepretpostavlja da će investitor uložiti jednak procenat svog portfolija u svaki paket akcija(obveznica). Izbor određene kombinacije rizika i željenog prinosa zavisi od stepena odbojnostikoju neka osoba oseća prema riziku.

Osnovni finansijski instrumentiDa bi se donela i realizovala odluka o kupovini određenih finansijskih proizvoda,potrebno jeizvršiti analizu rizika,upravljati rizikom i uporediti vrednosti novca u različitim vremenskimintervalima.

Cilj• Da bi se formirao odgovarajući portfolio finansijskih derivata treba sagledati(analizirati)

sadašnju i buduću vrednost novca.

Osnovni finansijski instrumentiOsnovni finansijski instrumenti pomažu kod razumevanja odluka ljudi kada učestvuju nafinansijskim tržištima.Pri tom treba imati u vidu tri aspekta:• Kako se upoređuju iznosi novca u različitim vremenskim periodima,• Kako upravljati rizikom i• Analiza rizika i vremena treba da se proširi da bi se utvrdilo šta određuje vrednost neke

imovine(kapitala).

Sadašnja vrednost predstavlja sadašnji iznos novca koji bi bio potreban da se po sadašnjimkamatnim stopama dobije buduća vrednost novca.Buduća vrednost predstavlja onaj iznos novca u budućnosti koji će imati sadašnji novacukamaćen po sadašnjim kamatnim stopama.Ovaj obračun se u bankama vrši po principu„kamata na kamatu“ gde se novac akumulira i gde obračunata kamata ostaje na računu isamim tim predstavlja osnovicu za naredni obračun.Upravljanje rizikom-većina ljudi se plaši rizika ulaganja i spremna je da odgovornostprepusti nekom drugom u koga ima poverenja.Jedan od načina smanjivanja rizika je ulaganjeu produkte osiguravajućih organizacija(osiguranje života,dopunsko penzijsko osiguranje i sl.).Sledeći oblik je diverzifikacija rizika(ulaganje po principu“ne sva jaja u istu korpu“).Uovom slučaju rizik s prenosi na recimo,investicioni fond i njihovu strukturu portfelja,jerse pretpostavlja da će investitor uložiti jednak procenat svog portfolija u svaki paketakcija(obveznica).Izbor određene kombinacije rizika i željenog prinosa zavisi od stepena odbojnosti koju nekaosoba oseća prema riziku.Procena vrednosti imovine-Analizom treba utvrditi sve faktore koji mogu uticati na tokoliko je kompanija u čije je akcije neko uložio određena sredstva sposobna da isplaćujedividende,kao i da održi(uveća) vrednost svojih akcija kada akcionar odluči da proda svojudeo u vlasništvu.Profitabilnost kompanije zavisi od mnogo faktora kao što su:tražnja zanjenim proizvodima,stepen konkurencije na tržištu,količina kapitala kim raspolaže,lojalnosti


kupaca,itd.Formiranje portfolija oslanjanjem na fundamentalnu analizu može se izvestisamostalno(praćenjem godišnjih izveštaja kompanije),preko analitičara u berzanskim kućamaili kupovinom investicionih jedinica nekog investicionog fonda.

Reklamiranje•

ReklamiranjeU situaciji kada preduzeća prodaju diferencirane proizvode i formiraju cene koje su višeod marginalnih troškova,ona pribegavaju reklamiranju da bi privukla što više ljudi koji ćekupovati baš njihov proizvod. Intenzitet reklamiranja zavisi od vrste proizvoda.Preduzećakoja proizvode visokodiferencirane proizvode(farmacetska industrija koja proizvodilekove koji se kupuju bez recepata,proizvođači bezalkoholnih pića,proizvođači hraneza pse,troše 10,20 i više procenata svojih prihoda na reklamiranje. Ima proizvoda kojise vrlo retko reklamiraju(žitarice,nafta i derivati nafte,ali u proseku svaka privrednaili neprivredna delatnosti troši u proseku nekoliko procenata ukupnih prihoda nareklamiranje. Protivnici reklamiranja smatraju da proizvođači manipulišu ukusima svojihpotrošača(kupaca). Zagovornici reklamiranja tvrde da se tim putem informišu kupci.Tokom vremena kreatori politike na tržištu su formirali stav da je reklamiranje pomoć dase tržišta učine konkurentnijim. Reklamiranje je tesno povezano sa robnim markama.Jednapreduzeća na tržištu prodaju opšte poznatu robnu marku dok drugi nude generičkeproizvode(supstitute).Pored opšte poznatog aspirina nemačke proizvodnje,na policamaapoteka se nalaze slični proizvodi drugih proizvođača;slićno je sa koka-kolom i drugim kolamakoje je prate.

Zaključak 11. lekcijeMonopolistička konkurencija je svojevrstan spoj konkurencije i monopola,gde se svakimonopolistički konkurent suočava sa opadajućom krivom tražnje,ćime formira cenu koja jeveća od marginalnog troška.Slično kao kod konkurentskih tržišta postoji mnog ponuđača,kojaulaze i izlaze sa tržišta u zavisnosti od kretanja profita.Svako preduzeće na tržištu proizvodi diferencirane proizvode i reklamira se kako bi privuklopažnju kupaca.Iz jednog ugla posmatranja,reklamiranje formira ukus potrošača,podstičelojalnost robnoj marki(koja je u suštini iracionalna),jednom rečju suzbija i guši konkurentnuborbu na tržištu.Sa druge strane reklamiranje informiše o proizvodu i podstiče konkurenciju.


LearningObject

Vežba 11 – Status preduzeća na tržištu


Status preduzeća na tržištu1. Definišite pojam monopol.2. Navedite razloge za postojanje monopola.3. Definišite pojam oligopol.4. Da li monopolisti proizvode količinu proizvoda/usluga koja je manja od društvene poželjne?

Zbog čega?5. Navedite vrste tržišta prema broju prodavaca.6. Šta znači monopolistička konkurencija?7. Šta znači savršena konkurencija?8. Šta je duopol?9. Šta je teorija igara?10.Kakva je praksa reklamiranja monopolista?

Lekcija 12 - Osnovnaobeležja ukupnog prihoda

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Ukupan prihod..................................................................................................................3Ukupni prihodi i rashodi sa posebnim osvrtom na dobit................................................. 3Trziste...............................................................................................................................5Asimetrična informisanost................................................................................................6Politička ekonomija.......................................................................................................... 8Principi ekonomije............................................................................................................ 8Bihevioristička ekonomija...............................................................................................10Zaključak........................................................................................................................ 10

LearningObject.............................................................. 12Vežba 12 – Osnovna obeležja ukupnog prihoda............................................................ 12Četvrti zadatak u dvanaestoj nedelji............................................................................. 12


LearningObject

Uvod

UvodUkupan prihod se ostvaruje prodajom roba i usluga ali i nekim drugim izvorima. Položaj kojepreduzeće ima na tržištu ,takođe određuje njegov ukupan prihod.

Ukupan prihodUkupan prihod se dominantno ostvaruje prodajom roba i usluga ali i kroz prihode odfinansiranja(kamate) kao krou ostale prihode(kursne razlike).

Cilj• Upoznati se i analizirati sve izvore ukupnog prihoda,kao jednog od elemenata profita.

Ukupan prihodUkupan prihod je iznos koji preduzeće ostvari:• Prodajom proizvoda ili usluga,• Prihodi od finansiranja(kamate,i sl.)• Ostali prihodi(kursne razlike,bilansni prihodi itd.)Cilj preduzeća je maksimalizacija profita a to se postiže ili povećanjem prihoda po jediniciproizvoda(usluge) ili smanjivanjem troškova uz zadržavanje istog ili slićnoh prihoda.Ukupan prihod se izračunava tako što ukupan broj proizvoda(usluga) pomnožimo saprodajnom cenom.U zavisnosti od ostvarenog ukupnog prihoda,ukupnih troškova poslovanja zavisi i nivoostvarenog profita ali i obim buduće proizvodnje.Od tog odnosa između količine inputa(ukupnitroškovi-implicitni i eksplicitni) koji se koristi u proizvodnji neke robe ili usluge i ostvarenogautputa(ukupnog prihoda) zavisi i proizvodna funkcija(količina proizvedenih roba i usluga).Postoji marginalni proizvod koji predstavlja povećanje ukupnog prihoda u zavisnosti oddodate jedinice inputa.Dok je opadajući marginalni proizvod situacija kada marginalni proizvod opada sapovećanjem kolićina inputa.

Ukupni prihodi i rashodi sa posebnim osvrtom na dobitUkupan prihod predstavlja rezultat proizvodnje roba ili usluga izražen u novčanom oblikukada dođe do prodaje istih na tržištu.Ukupni rashodi su svi troškovi(direktni I indirektni) kojeproizvođač roba ili usluga ima.razlika ukupnih prihoda I rashoda može biti dobitak ili gubitak.

Cilj• Shvatiti I razumeti ulogu praćenja prihoda I rashoda,svih parametara koji mogu uticati na

njihovu visinu I kao rezultat razlike prihoda I rashoda, ostvarivanje profita ili gubitka.


Ukupni prihodi i rashodi sa posebnim osvrtom na dobitUkupni prihod kao oblik rezultata poslovanja je novčani izraz obima proizvodnje koja jeprodata na tržištu. Određeno privredno društvo stiče ukupni prihod kada svoje proizvode iusluge proda kupcima po tržišnim cenama. To je finansijski (novčano) izražen bruto (ukupni)rezultat poslovanja privrednog društva. On se sastoji od naplaćenih iznosa za prodateproizvode i izvršene usluge.Kao rezultat poslovanja privrednog društvo u procesu privređivanja veličina ukupnog prihodazavisi od:• obima proizvodnje (O) i

• tržišnih cena proizvoda (Cq).

Veličina ukupnog prihoda uslovljena je količinom i kvalitetom fizički izraženog proizvodadatog za privrednog društva.Tržišne cene proizvoda predstavljaju drugi element ukupnog prihoda za privrednog društvo.Tržišnim cenama izražava se vrednost proizvoda, odnosno društveno priznanje opravdanostiodređene proizvodnje. U ekonomskoj teoriji i praksi često se javlja pojam bruto-produkt(ukupni proizvod).Na veličinu ukupnog prihoda deluje više faktora. Ovi faktori utiču na ukupni prihod bilo prekodelovanja na fizički obim proizvodnje, bilo na tržišne cene proizvoda. Prema njihovom poreklu,ovi faktori mogu se podeliti na:• interne i

• eksterne.

Interni (unutrašnji) faktori ukupnog prihoda deluju na fizički obim proizvodnje.Oni se ispoljavaju preko veličine proizvodnog kapaciteta privrednog društva i stepenaistrošenosti sredstava za rad, zatim preko znanja, umešnosti i zalaganja radnika, kao i prekoorganizovanosti poslovanja. Ukoliko je dejstvo ovih faktora povoljnije, privredno društvo ćeostvariti veći fizički obim proizvodnje, što će doprineti sticanju većeg ukupnog prihoda.Eksterni (spoljni) faktori deluju na veličinu ukupnog prihoda, uglavnom, prekotržišnih cena. Pored tržišnih cena, kao spoljna dejstva na veličinu ukupnog prihoda mogu sejaviti prirodni faktori ili faktori koji potiču iz karaktera privrednog sistema društvene zajednice.Dobit ili profit predstavlja treći pojavni rezultat poslovanja, koji se utvrđuje kao finansijskarazlika između ukupnog prihoda i ukupnih rashoda.Računski iskazano:P = UP - UR,gde su:Pt - profit,UP - ukupni prihod,UR - ukupni rashodi.

Profit postoji samo ukoliko se iz ukupnog prihoda mogu pokriti ukupni rashodi, tj. ako je:UP > UR,jer u suprotnom, ako je:UP < UR,


nastaje gubitak u poslovanju, i u tom slučaju privredno društvo ima mogućnost izbora: ili dadonese mere za pokriće i otklanjanje ostvarenog gubitka ili da ide pod stečaj i likvidaciju,odnosno da prestane s radom.Privredno društvo mora redovno da prati i kontroliše stvaranje rezultata radi što uspešnijegposlovanja. Neophodno je poznavanje uslova u kojima se ostvaraju rezultati poslovanja,odnosno koji faktori deluju na veličinu tih rezultata.Na veličinu rezultata poslovanja privrednog društvo deluju određeni faktori koji se mogugrupisati prema više kriterijuma. Najčešće faktori se grupišu prema njihovoj uslovljenosti.To su:• objektivni i

• subjektivni.

Pod objektivnim faktorima podrazumevaju se takva dejstva na koja privredno društvo nemože delovati merama svoje organizacije.Ovi faktori mogu biti:• prirodni,

• tehnički,

• društveni i

• subjektivni..

Prirodni faktori, predstavljaju dejstva klime, reljefa, rudnog bogatstva i slično. Na njihprivredno društvo ne može da deluje merama svoje organizacije.Tehnički faktori ispoljavaju se u vidu raspolaganja proizvodnom opremom i tehnologijom.Dejstvo ovih faktora moguće je promeniti jedino ulaganjem u nabavku nove, savremenijeopreme i uvođenjem novih tehnoloških postupaka. Što zahteva raspolaganje dopunskimiznosom kapitala.Društveni faktori ispoljavaju se bilo preko tržišta, delujući na visinu cena, bilo u vidu meradržave u pravcu podsticanja određenih privrednih delatnosti.Subjektivni faktori ispoljavaju se u vidu određenih slabosti u organizaciji poslovanja.Oni uslovljavaju odstupanja ostvarenih rezultata od objektivno mogućih. Pošto nastajukao određeni propusti u organizovanju poslovanja, ova dejstva na rezultat nazivaju se iorganizacioni faktori i na

TrzisteTržište predstavlja mesto sučeljavanja ponuđača(prodavaca) i kupaca,gde sa na bazi ponude itražnje formiraju cene proizvoda ili usluga.

Cilj• Upoznati i analizirati tržiše,njegove mehanizme funkcionisanja i vrste.

TržišteKonkurentno tržište je mesto(podrućje) gde se susreće mnogo prodavaca i kupaca sa istim ilislićnim proizvodima i gde cenu određuje tržište,pa se zato takva cena uzima kao data.Postoje dve osnovne karakteristike tržišta:• Postojanje velikog broja prodavaca i kupaca i• Proizvodi(usluge) su uglavnom isti ili veoma slićni.


Na konkurentnim tržištima cenu određuje ponuda i tražnja i tako formiranu cenu moraju daprihvate i prodavci i kupci.Postoji još jedna karakteristika tržišta a to je da i prodavci i kupci mogu slobodno da ulaze iizlaze sa tržišta.Preduzeća donose odluku o ostajanju na nekom tržištu u zavisnosti od ostvarenogprofita.Ukoliko je prihod koji preduzeće ostvari na nekom tržištu manje od njegovih ukupnihtroškova-ono napušta to tržište.Znaći preduzeće izlazi sa tržišta ukoliko je cena roba(usluga)manja od prosećnog ukupnog troška proizvodnje.Potpuno je suprotan kriterijum za ulazakna tržište;preduzeće će ući na određeno tržišteako je cena roba(usluga) veća od prosećnogtroška odnosno ako ostvaruje profit.Do pada komunizma(socijalizma) postojale su u svetu dve vrste sistema na osnovu kojih su serazvijale privrede:• Planska(dirigovana od strane vlada) ekonomija uglavnom u socijalističkim zemljama i• Tržišna privreda zasnovana na principu ponude i tražnje,gde su odluke centarlnog planera

zamenjene odlukama velikog broja preduzeća i domaćinstava u kapitalističkim zemljama

Asimetrična informisanost

•

Asimetrična informisanostČesto se dešava da neki ljudi imaju neku informaciju a da oni kojima je to veoma važno, neposeduju tu vrstu informacija. Zato što postoji različiti pristup određenoj informaciji, ta razlikau pristupu važnog znanja se naziva informaciona asimetrija.To je situacija kada zaposleni mnogo više zna koliko je uložio svog rada na radnom mestu odsvog poslodavca (tzv. skrivena aktivnost). Ili slučaj kada prodavac prodaje određeni proizvodi zna sve karakteristike (i pozitivne i negativne), za razliku od kupca tog proizvoda koji ne znasve te karakteristike proizvoda koji kupuje (tzv. skrivene karakteristike). U oba slučaja oni kojinemaju određene informacije bi to želeli da znaju, dok oni koji ih imaju iz određenog razlogakriju te informacije (zaposleni želi da poslodavac misli da on više radi nego što ga ovaj plaća,dok prodavca želi da proda proizvod bez obzira na neke karakteristike proizvoda koje ne idu uprilog kupcu i njegovom očekivanju onoga što kupuje.Kako je asimetrična informiranost učestala pojava, ona je bila čest predmet proučavanja iistraživanja od strane poznatih ekonomista (Spens, Stiglic, Akerlof).

Skrivena aktivnostKada nad nekom osobom ne postoji efikasan nadzor (kontrola šta, koliko i kako radi), istamože da se nepošteno ponaša, manje radi od očekivanog, radi za nekog drugog i to se uliteraturi naziva moralni hazard.Drugim rečima zaposleni koji nema striktan nadzor i kontrolu svog rada i ponašanja, čestoizbegava svoje obaveze i na poslodavcu je da primeni neku od mera da se to promeni iuskladi sa poslovnom politikom i kodeksom ponašanja koji vlada u firmi, i to:• Da obezbedi bolji i efikasniji nadzor (poslednjih godina, često se ugrađuju video

kamere, koje prate rad zaposlenih u radnim prostorijama),• Da poveća nadnice zaposlenima iznad prosečnih tržišnih i da time poveća rizik

zaposlenog da ukoliko se otkrije njegovo neadekvatno ponašanje na radnom mestu, ovomože da izgubi a time i nadprosečnu zaradu,


• Kroz odloženu isplatu zarada, tako što će zaposlenome isplaćivati jedan deo zarade,dok će drugi deo dobiti na kraju godine ili na kraju radnog staža u firmi, čime se povećavamogućnost da poslodavac otkrije neodgovarajuće ponašanje radnika, ovog otpusti i timega kazni kroz manju isplatu zarađenog.

Sve ove mere poslodavac može da primenjuje pojedinačno, da ih kombinuje ili da ih sveistovremeno primenjuje.Moralni hazard se može uočiti i van radnog odnosa zaposlenog. Primer je da vlasnik kuće ilistana osigura tu nekretninu kod osiguravajuće kompanije ali i pored toga nabavi još nekosredstvo čime želi da smanji rizik od recimo krađe ili požara, kupivši kamere, alarme, protivpožarne aparate. Osiguravajuća kompanija od toga može imati samo korist ali bez ulaganjadodatnih sredstava, dok vlasnik ima troškove. Naravno osiguravajuća kompanija sve to možei zahtevati prilikog ugovaranja pokrivanja tog rizika, smanjenjem tarifa za naplatu premije.Pa i pored toga osiguravajuća kompanija ne poseduje informacije kako se vlasnik kuće, stanaponaša prema osiguranim rizicima, da li je nemaran što sve utiče na moralni hazard.Skrivene karakteristikeSituacija kada recimo prodavac više zna o skrivenim karakteristikama proizvoda (manama)od kupca, dovodi kupca u situaciju da eventualni izbor robe bude negativan. To se nazivanegativna selekcija, odnosno da sve te neuočene slabosti i mane kupljenog proizvodaproizvedu nepoželjnost jedne strane (kupca).To je najčešće slučaj kada se kupuju polovne stvari (automobile, kućni aparati i sl.). Kupacu suštini nikad ne zna šta je kupio, dok ne počne tu stvar da upotrebljava. Zbog tog sistemakupovine ‘mačke u džaku’, kupci su češće spremniji da dodaju još novca i kupe novu stvar,koja ima i garancuju (po pravilu za stvari veće vredosti i višegodišnju).Slična je situacija i na tržištu radne snage; ukoliko poslodavac smanji nadnice, prvo ćesposobniji i veštiji da daju otkaz, jer mogu lakše da nađu novi posao. Takođe ukolikoposlodavci žele da privuku bolje radnike iz drugih firmi, oni će povećati plate iznad prosečnihu grani (grupaciji).Sledeći primer je zdravstveno osiguranje koje nude osiguravajuće kompanije. Zbog toga štotu vrstu osiguranja češće kupuju oni koji znaju da imaju određene zdravstvene probleme (ato po pravilu ne zna osiguravač), onda se ovaj štiti tako što je cena tog rizika viša i osiguranikmora da plati veću premiju (to često i odbija one koji nemaju te probleme).Nije uvek nužno da negativna selekcija prouzrokuje problem bilo prodavcima ili kupcima(često se dešava da prodavci dobro očuvanih automobila ne prodaju auto po nižoj ceniuslovljenoj strahom kupaca o nepoznatim karakteristikama; ili dešava se da se ljudu dodatnone osiguraju od zdravstvenih rizika zbog visoke cene osiguranja.Ponekad asimetrična informiranost predstavlja i signalizaciju (upozorenje) onih koji moguimati određenih problema, pa na tržištu informisana strana može da reklamiranjem upoznapotencijalne kupce (koji su u nedoumici) na visok kvalitet i dobra svojstva svojih proizvoda iliusluga.Jedan od razloga zašto studenti stiču diplome osnovnih studija, master diplome i doktorate jetaj da signaliziraju poslodavcima da su njihove sposobnosti veoma velike. Sva ta signalizacijaza sobom povlači i određene troškove (školovanja, reklamiranja I sl.) ali istovremeno i tajtrošak je koristan jer omogućava bolje i efikasnije približavanje onom ko može da zaposliosobu sa stečenim dodatnim znanjima i veštinama, kao i kupcima roba i usluga koji su udilemi i nisu dovoljno informisani o karakteristikama istih.

Ispitivanje kao metod prikupljanja informacijaDa bi neinformisana strana od informisane prikupila informacije, pribegava metodi ispitivanja(skrining). To je često slučaj kada se kupuje polovan automobil; pitanja se kreću od togakoliko je auto prešao kilometara, ko ga je vozio, da li je prvi vlasnik do zahteva da auto


pregleda stručno lice. U slučaju osguravajućeg društva koje prodaje polise auto-kaska, možese usloviti osiguraniku učešće u šteti, čime bi se videlo da li je osiguranik oprezan u vožnji.

Asimetrična informiranost i javna politikaU situacijama moralnog hazarda i negativne selekcije pojedinci i firme mogu da reaguju naodređeni način i štite svoje interese. Međutim, država (vlada) koja ne poseduje određeneinformacije (a najčešće je tako) ne može preduzimati neke efikasne mere zaštite. Prvo, zatošto tržište često samo reguliše asimetričnu informiranost kombinacijom signalizovanja iispitivanja. Zatim vlada često nije dobro informisana a i sama po sebi je često neefikasna i udrugim domenima pa ne treba od nje očekivati neka poboljšanja ponašanja aktera na tržištu.

Politička ekonomija

•

Politička ekonomijaPolitička ekonomija je skup metoda i strategija koje se primenjuju da bi se proučio i analiziraorad vlade jedne države. Kada vlada jedne države želi da odredi državnu politiku najčešće seu razvijenim zemljama primenjuje demokratski princip, odnosno odlučivanje većine. Takav seprincip primenjuje prilikom glasanja za političke funkcije ali i za politiku ekonomskog razvojazemlje, budžeta, zakona i sl.Međutim i kod demokratskog glasanja većinsko glasanje samo po sebi ne pokazuje koji ishoddruštvo zaista i želi.Takođe kada postoji više od dve opcije, redosled glasanja može da imasnažan uticaj na ishod (Kondorseov paradoks). Ta metoda pokazuje da većinsko pravilo neuspeva da rangira ishode koji uvek zadovoljavaju uslov tranzicije.Postoje i druge metode koje se primenjuju u svetu prilikom glasanja (Bordin račun, kojine uspeva da zadovolji uslov nezavisnosti od nevažnih alternative, primenjuje se kada serangiraju sportske ekipe).Neki ekonomisti smatraju (Erouova teorija nemogućnosti) da društvo želi glasački sistempomoću kojeg će se birati između:• Jednoglasnosti(svi biraju za jednu opciju),• Tranzitivnosti,• Nezavisnosti od nevažnih alternativa (rangiranje dva ishoda se ne vezuje za treći)• Nepostojanje osobe koja nameće svoj stav, bez obzira na stavove drugihMeđutim, matematički je dokazano da nijedan glasački sistem ne može da ispuni sve ovezahteve. To ne znači da treba da se napusti demokratija kao oblik vladavine.Uprkos navedenim kritikama, većina država svoje lidere i državnu politiku bira na osnovuvećinskog pravila.

Principi ekonomije•

Principi ekonomijeJedna od definicija ekonomije je pručavanje ponašanja društva u upravljanju ograničenim(retkim) resursima. Ovu karakteristiku retkosti ili ograničenosti posebno treba naglasiti, jer


rastom i razvojem proizvodnih snaga, društvo doprinosi ubrzanom iscrpljivanju prirodnihresursa kao osnovnih pokretača svetske ekonomije. Zbog toga se analiziraju i prate:- načini donošenja odluka ljudi,- međusoban uticaj ljudi jednih na druge,- funkcionisanje ekonomije u celini.

Donošenje odlukaDa bi doneli neku odluku ljudi se sukobljavaju (imaju na raspolaganju) više alternativnihrešenja i moraju da izaberu neko od njih. Kada nešto izaberu, ljudi se suočavaju sapoređenjem troškova i koristi koju dobijaju svojim izborom. Često se trošak ne možeizračunati na pravi naćin pa se postavlja pitanje da li ono zbog čega se nečeg odričemo imaadekvatnu vrednostu koristi koju iz tog dobijamo (trošak i korist kod školovanja). Taj trošakkoji predstavlja odricanje da bi se nešto dobilo naziva se oportunitetan trošak.Da bi se donela neka odluka često se služi principom graničnih promena ili sitnihpodešavanja aktivnosti radi ostvarivanja određenih ciljeva (pravaca aktivnosti). Takvasituacija može da nastane ako se organizuje neka predstava u pozorištu i nije prodato 10%sedišta a postoji lista čekanja posetilaca koji su spremni da plate jeftinije karte. U tom slučajuorganizatori predstave mogu da snize cenu ulaznica i popune salu ili da taj broj sedišta ostaneprazan. To se svrstava u karakteristiku racionalnosti ljudi.Promenom troškova i korisnosti dolazi i do promene ponašanja ljudi prilikom donošenjaodluka o izboru. Ljudi su spremni da reaguju i prihvate određene podsticaje (napuštanjestudija na fakultetu zbog formiranja firme za proizvodnju kompjutera - slučaj Bil Gejtsa, StivaĐobsa itd.). Podsticaji mogu biti bilo od strane države ili pojedinih firmi (poreska politika možeuticati na potrošnju; cene proizvoda na kupovinu i navike itd.).

Interakcija između ljudi (kako ljudi deluju jedni na druge)Kroz trgovinske aranžmane se može doći u bolji položaj. Naša zemlja ima trgovinske odnosesa drugim zemljama i to tako što su te zemlje ne samo partneri već i konkurenti.Jedan od dobrih načina organizovanja poslovnih (privrednih) aktivnosti je učestvovanje naorganizovanim tržištima. To podstiče proizvodnju i ukupnu dobrobit (blagostanje) kako zadruštvo u celini tako i za pojedince. Taj automatizam upravlja ekonomskom aktivnošću jednezemlje i sprečava vladu da kontroliše cene.Na poboljšanje ishoda na tržištu mogu da utiču vlade, jer zakonskom regulativom štitevlasnička prava učesnika na tržištu (frizer neće ošišati mušteriju ako nije siguran da ćemu ova platiti), i to se reguliše kroz pravosudne organe, policiju i sl. Vlada jedne zemljepreduzima mere zaštite učesnika na tržištu zbog efikasnosti alokacije resursa i pravičnosti.Tržišni neuspeh je kada uticaj jedne osobe utiče na dobrobit druge osobe (tipičan primerje zagađenje životne sredine). Ponekad (možda i često) ni vlade država ne uspevaju daobezbede pravičnu raspodelu (fudbaleri zarađuju više od vrhunskih stručnjaka).

Funkcionisanje privrede kao celineKada govorimo o životnom standardu jedne zemlje govorimo o sposobnosti privrede daproizvede dovoljnu količinu roba i usluga, čijom prodajom če se ostvariti dohodak koji ćezadovoljiti potrebe stanovnika te zemlje. Ta sposobnost zemlje da proizvede određenukoličinu roba ili usluga po jedinici uloženog rada se naziva produktivnost. Životni standardi semere dohotkom (platom) po stanovniku u nekom vremenskom interval. Postoje velike razlikeizmeđu zemalja po kriterijumu prosečnih primanja po glavi stanovnika i često je razlog za toproduktivnost ili nivo razvoja zemlje.Porast opšteg nivoa cena u ekonomiji jedne zemlje je inflacija. Ona najčešće nastaje kadase naruši (poveća) količina novca u opticaju; tada novac gubi vrednost i proizvođači roba iliusluga,da bi ostvarili isti profit najčešće pribegavaju porastu cena svojih proizvoda. U situaciji


kada vlada poveća količinu novca u opticaju može da izabere dva pravca: ili povećanje cena(inflaciju) ili da poveća nezaposlenost.

Bihevioristička ekonomija

•

Bihevioristička ekonomijaDok se ekonomija bavi proučavanjem ljudskog ponašanja, psihologija je nauka koja sebavi izborom koje ljudi vrše tokom svog života. Bihevioristička ekonomija je oblast u kojojekonomisti koriste osnovna shvatanja psihologije. Neka od tih shvatanja su:- Ljudi nisu uvek racionalni (racionalni su menadžeri koji preduzimaju sve radnje damaksimiziraju profit kompanije, dok potrošači racionalnost iskazuju maksimiziranjemkorisnosti, nasuprot tome običan, prosečan čovek ume da bude zaboravan, nagao, zbunjen,emotivan);- Ljudi su previše samouvereni kada je u pitanju njihova sposobnost,- Ljudi preveliki značaj pridaju manje važnim stvarima,- Ljudi retko menjaju svoje mišljenje.Ponašanje ljudi je lakše objašnjivo kada ih ne posmatramo iz ugla racionalnosti. Tada se vidinjihova povodljivost, inertnost I sl.

Pravičnost ljudiLjudi se obično rukovode osećajem pravednosti prilikom donošenja odluka. Zbog togapreduzeća trebaju da imaju tu percepciju pravičnosti zaposlenih u situaciji kada ostvaredobre rezultate po godišnjem bilansu i kada odlučuju o dodatnom nagrađivanju zaposlenihiz ostvarene ekstra dobiti. Ukoliko je ta nadoknada ispod onoga što očekuju zaposleni(po principu pravičnosti), mogu se očekivati negativni uticaji i aktivnosti u budućnosti(opstruiranje posla, štrajkovi i sl.).

Odlaganje obavezaLjudi po pravilu odlažu obaveze (ako im se ponudi ta alternativa). Slična je situacija i saodlukom o potrošnji ili štednji. Većina želi da odmah zadovolji svoje potrebe tako da štednjustavlja u drugi plan (ona predstavlja odricanje zbog buduće potrošnje). Zato se smatra dasu ljudi nedosledni i da treba uticati na njih da odlože potrošnju, da stečeni novac štede,ulože u dobrovoljne penzijske fondove, jednom rečju treba ih zaštititi od sopstvenih želja zamomentalnim zadovoljenjem potreba.

Zaključak

ZaključakUkupan prihod ima određena obeležja i zavisi od položaja koje preduzeće ima na tržištu. Dobitje direktna posledica obima ukupnog prihoda i nivoa ukupnih rashoda. Vlade ponekada moguda poboljšaju poslovne ishode na tržištu. Proučavajući asimetričnu informisanost dolazi se doopreznijeg zaključka o tržišnim ishodima. Sagledavanjem političke ekonomije oprezno trebaprihvatiti i uticaj vlade (države) na neka rešenja koja vode boljem razumevanju ponašanja izadovoljenja interesa poslodavaca i zaposlenih. Dok proučavanjem biheviorističke ekonomijesagledavamo opreznost prilikom bilo čijeg zaključivanja (vlade ili tržišta) kada je u pitanju


ljudsko ponašanje, odnosno odlučivanje. Bilo koji segment da se posmatra (informacije, vladaili ljudi) zaključak je da nijedan nije savršen.


LearningObject

Vežba 12 – Osnovna obeležja ukupnog prihoda


Osnovna obeležja ukupnog prihoda1. Iz kojih izvora preduzeće može ostvariti prihod?2. Od čega zavisi veličina ukupnog prihoda?3. Kako se izračunava rezultat poslovanja privrednog društva?4. Definišite konkurentno tržište.5. Objasnite pojam informaciona asimetrija.6. Šta je moralni hazard?7. Koje mere može preduzeti poslodavac u slučaju da zaposleni izbegava svoje radne

obaveze, a sa namerom da se to promeni i uskladi sa poslovnom politikom i kodeksomponašanja?

8. Šta je negativna selekcija?9. Šta je politička ekonomija?10.Kakva je korelacija (međuzavisnost) između inflacije i nezaposlenosti?11.Čime se bavi bihevioristička ekonomija?12.Predsednik osiguravajuće kompanije donosi odluku da se premija osiguranja za prosečnu

veličinu kuće poveća sa 10.000 dinara na 13.000 dinara. Šta će se u ekonomskom smisludogoditi? Da li će se obavezno povećati profit kompanije za iznos povećanja cene?

13.Vlada donosi odluku da pomogne siromašnima. Ima alternative davanja socijalne pomoći unovcu ili besplatnog toplog obroka. Objasniti alternative iz ugla asimetrične informisanosti.

Četvrti zadatak u dvanaestoj nedelji


Četvrti zadatak u 12. nedeljiStudenti s brojem indeksa koji se završava parnom cifrom odgovaraju na sledeća pitanja:1. Definišite pojam finansijska tržišta.2. Navedite i objasnite vrste troškova.3. Koje su posledice maksimiziranja cena određenih proizvoda?4. Navedite determinante cenovne elastičnosti tražnje.5. Navedite razloge za postojanje monopola.6. Šta znači monopolistička konkurencija?7. Šta je teorija igara?8. Šta je duopol?9. Objasnite pojam informaciona asimetrija.10.Kakva je korelacija (međuzavisnost) između inflacije i nezaposlenosti?


Studenti s brojem indeksa koji se završava neparnom cifrom odgovaraju na sledeća pitanja:1. Navedite vrste finansijskih tržišta.2. Objasnite cenovnu elastičnost tražnje.3. Koje su posledice minimiziranja cena proizvoda?4. Koji su razlozi za cenovnu diskriminaciju?5. Navedite vrste tržišta prema broju prodavaca.6. Šta znači savršena konkurencija?7. Kakva je praksa reklamiranja monopolista?8. Definišite pojam monopol.9. Šta je negativna selekcija?10.Kakva je korelacija (međuzavisnost) između inflacije i nezaposlenosti?

Lekcija 13 - Sredstva preduzećai njegova naknada (povratak)

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Sredstva preduzeća..........................................................................................................3Amortizacija......................................................................................................................4Cena koštanja...................................................................................................................4Porez kao izvor prihoda države i njegova raspodela........................................................5Zaključak.......................................................................................................................... 6

LearningObject................................................................ 7Vežba 13 – Sredstva preduzeća i njegova naknada (povratak)....................................... 7


LearningObject

Uvod

Cilj• Upoznavanje sa istorijom informacionih tehnologija

UvodU ovom predavanj biće reči o razvoju informacionih tehnologija kroz istoriju. Biće reči osledećim temama• Razvoj internet• Razvoj korisničkog interfejsa

Sredstva preduzećaPostoje različite klasifikacije sredstava;u zavisnosti od namene,vlasništva,stepena trošenja uproizvodnom ciklusu itd.

Cilj• Analizirati sve klasifikacije sredstava i zašto je to važno.

Sredstva preduzećaPostoje različite klasifikacije i podele poslovnih sredstava koja koriste preduzeća u okvirusvoje redovne delatnosti bilo da se bave proizvodnjom roba ili usluga.osnovna podelasredstava je na :• Poslovna sredstva i• Sredstva posebnih namena.Poslovna sredstva se dalje dele na:• Osnovna(stalna) sredstva i• Obrtna sredstva.Osnovna sredstva su sredstva rada(mašine,uređaji,računarska oprema,vozila,avioni,brodoviitd.).Njihova osnovna karakteristika je da su po pravili veće vrednosti i traju duže vremena,pase zbog toga obračunom amortizacije(trošenja),prikupljaju sredstva za njihovu zamenu.Obrtna sredstva su ona sredstva koja se angažuju za kupovinu materijala,sirovina,jednomrečju predmeti rada i njihova karakteristika je da su kratkoročna i potroše se samim činomproizvodnje.Sledeća podela sredstava je na:• Sopstvena i• Pozajmljena sredstva.Sopstvena sredstva su ona sredstva koja se ulažu od strane osnivača preduzeća(kompanije) idalje se stvaraju(uvečavaju) dobrim i uspešnim poslovanjem kompanije.


Pozajmljena sredstva su ona sredstva koja preduzeća dobijaju od banaka(kroz kredite),oddobavljača i drugih poslovnih partnera.U zavisnosti od delatnosti preduzeća zavisi i proporcijasopstvenih i pozajmljenih sredstava.Određene delatnosti mogu da“podnesu“ veći procenatpozajmljenih sredstava ali se smatra da taj odnos u proseku ne bi trebao da bude većiod 70:30% u korist sopstvenih sredstava.Ovo iz razloga što ukoliko preduzeće nije dobropozicionirano na tržištu,ne prodaje dovoljno svojih proizvoda onda ne može ni da vratipozajmljena sredstva u dogovorenim rokovima.

AmortizacijaU procesu proizvodnje jedan deo predmeta rada;mašina i alata se troši i prenosi deo svojevrednosti na proizvod(ili uslugu).To se naziva amortizacija osnovnih sredstava i preduzećemora posle određenog broja godina da zameni(amortizuje) to osnovno sredstvo.Amortizacijaje ukalkulisana u ukupan trošak proizvednog proizvoda.

Cilj• Shvatiti suštinu amortizacije i kako se ona obračunava.

AmortizacijaU procesu proizvodnje dolazi do trošenja(amortizovanja) osnovnihsredstava(mašina,uređaja,automobila,računara i sl.).Preduzeća zbog toga vrše obračunamortizacije,odnosno umanju vrednost tih sredstava na teret ukupnih prihoda da bi mogli iztako prikupljenih sredstava da ponovo kupe to osnovno sredstvo za dalji nesmetani procesproizvodnje.To izdvajanje sredstava ,zbog istrošenosti mašine,uređaja,automobila,nazivase amortizacija osnovnog sredstva.Preduzeće donosi odluku o stopi amortizacije(štoznači da se poslovnom politikom utvrđuje u kom roku će se to osnovno sredstvo zamenitinovim) i na teret prihoda izdvajaju se sredstva za kupovinu novog osnovnog sredstva posleperioda njegovog amortizovanja(istrošenosti).U zavisnosti od prirode(karakteristika)osnovnogsredstva i intenziteta trošenja zavisi i u kom periodu će morati da se ono zameni novim.Kodautomobila je uobičajeni period amortizovanja5 godina,ali u zavisnosti od intenzitetakorišćenja zavisi da li će taj rok biti duži ili kraći.Zakonom se obično reguliše minimalnastopa amortizacije a preduzeće svojom poslovnom politikom(aktima) uređuje intenzitetamortizovanja nekog osnovnog sredstva.Kod sitnog inventara(to su sredstva manje vrednosti i kračeg roka trajanja) samimangažovanjem ona se otpisuju(troše) i moraju se brzo nabaviti druga(znači amortizuju sesamim činom upotrebe).Ubrzanu amortizaciju(sa većom stopom otpisivanja) koriste uspešne kompanije,sa brzomstopom razvoja i velikim profitima,jer na taj način ostvaruju konkurentsku prednost krozveću produktivnost,ekonomićnost i rentabilnost.Posebno se to odnosi na preduzeća iz oblastiračunara,mobilnih uređaja,audio i video opreme,automobilske industrije gde su procesiosavremenjavanja opreme i uređaja za proizvodnju veoma kratki tako da i proces amortizacijeosnovnih sredstava to mora da prati.

Cena koštanjaU toku proizvodnje angažuju se sredstva rada,predmeti rad i radna snaga i njihov utrošakpredstavlja cenu koštanja proizvoda(ili usluge).

Cilj• Sagledati sve elemente cene koštanja i kako se ona utvrđuje.


Cena koštanjaCenu koštanja jednog proizvoda ili usluge čine troškovi angažovanih(potrošenih):• Sredstava rada(mašina,alata),• Predmeta rada(sirovina,poluproizvoda) i• Radne snageTi troškovi mogu biti direktni(zbir amortizacije,sirovina i radne snage proizvodnihradnika) i indirektni (troškovi službi u firmi koji se nalaze u reproduktivnomlancu;računovodstvo,marketing,razvoj i sl.).Cena koštanja je početna cena proizvoda,odnosno ona cena koja pokazuje koliko proizvodkošta onoga koji je proizveo,i razlika do prodajne cene predstavlja dobit koju preduzeće želi daostvari.Postupak raspoređivanja troškova po nosiocima se naziva kalkulacija.Cilj obračunacene koštanja je da svaki proizvod(usluga) bude opterećen onim troškovima koji sunačinjeni njegovom proizvodnjom,što je osnovica za kontrolu troškova i donošenje odlukamenadžmenta.Kalulacija(obračun) cene koštanja može biti:• Planska(pre otpočinjanja procesa proizvodnje) i• Stvarna(na bazi realnih pokazatelja troškova).

Porez kao izvor prihoda države i njegova raspodela

•

Porez kao izvor prihoda države i njegova raspodelaPorezi predstavljaju glavne izvore prihoda svake države i iz tog izvora se finansiraju svefunkcije koje država ima(socijalna davanja,odbrana i zaštita,školstvo,zdravstvo itd.).• Poreski prihodi se prikupljaju oporezivanjem:• Individualnih prihoda građana,• Dohotka privrednih subjekata,• Nekih proizvoda(akcize) itd.

Iz ovako prikupljenih sredstava finansiraju se sledeći rashodi:• Socijalna davanja(penzijsko I socijalno osiguranje građana),• Nacionalna odbrana,• Zdravstvo,školstvo,sudstvo, itd.

Ukupan prihod jedne države je budžet i ukoliko su ukupni prihodi veći od rashoda onda značida postoji budžetski suficit i obrnuto ako su veći rashodi od prihoda onda je to budžetskideficit.Postoje različite vrste poreza i to:• PDV (porez na dodatu vrednost),• Porez na lićna primanja,• Porez na imovinu,• Porez na dobit (profit) itd.


Kada se kreira poreska politika imaju se u vidu dva aspekta:efikasnost i pravednost. Porezinameću još neke indirektne troškove koje kreatori poreske politike trebaju da imaju u vidu i daih minimiziraju.To su čisti gubici (direktna korelacija koja postoji između poreza i odluke koju ljudi donose) iadministrativni troškovi za poreske obveznike.Uvođenjem (povećanjem) poreza akteri na tržištu su često destimulisani da donose odluke opotrošnji (slučaj sa benzinom, cigaretama, alkoholom i sl.).Jedna od dilema koja postoji u vezi poreske politike je da li oporezovati dohodak (prihod) ilipotrošnju. To je slučaj sa oporezivanjem kamate na štednju građana.jedan od značajnih izvorasredstava banka je štednja građana i ta sredstva se koriste za davanje kredita. Dilema je dali je racionalnije da se oporezuje potrošnja kamate, jer sam prihod je stimulans za štednju, paporez može imati negativno dejstva na odluku za oročavanje sredstava u banci.

Zaključak

ZaključakU ovom predavanju dat je pregled istorijskog razvoja informacionih tehnologija sa fokusom narazvoj internet i razvoj korisničkog interfejsa.


LearningObject

Vežba 13 – Sredstva preduzeća i njegova naknada (povratak)


Sredstva preduzeća i njegova naknada (povratak)1. Na koja sredstva se dele poslovna sredstva?2. Šta su sopstvena, a šta pozajmljena sredstva?3. Šta je amortizacija?4. Šta je ubrzana amortizacija?5. Šta je cena koštanja?6. Šta čini cenu koštanja?7. Navedite vrste kalkulacije cene koštanja.8. Šta su porezi?9. Iz kojih izvora se prikupljaju poreski prihodi?10.Šta se finansira iz javnih prihoda?11.Navedite vrste poreza.

Lekcija 14 - Finansijski rezultatposlovanja privrednog društva

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Gubitak............................................................................................................................. 3Pojam novca.....................................................................................................................3ZnacenjeNovca................................................................................................................. 4Upravljanje rizikom...........................................................................................................5Zaključak.......................................................................................................................... 6

LearningObject................................................................ 7Vežba 14 – Finansijski rezultat poslovanja privrednog društva........................................ 7


LearningObject

Uvod

UvodSvako ulaganje sredstava je povezano i sa određenim rizikom.Rizik je u direktnoj korelaciji sanivoom dobiti(oplođavanja) koja se ostvari anagažovanjem sredstava.

GubitakKad preduzeće prodajom proizvoda ostvari ukupan prihod koji je manji od ukupnih troškovaono beleži gubitak.Kada je taj u korist prihoda onda beleži dobita ili profit(što je osnovni ciljposlovanja).

Cilj• Utvrditi i analizirati kako je došlo do gubitka i kako to rešiti u korist većeg prihoda i

ostvarivanje dobiti.

GubitakPreduzeće obavljajući svoju redovnu delatnost ostvaruje ukupan prihod.Ukupan prihod sesastoji od prihoda ostvarenih prodajom roba i/ili usluga,finansijskih prihoda(angažovanjemsredstava kod finansijskih organizacija,pozitivne kursne razlike i sl.) i ostalih prihoda.Troškovi predstavlju iznos sredstava koje preduzeće troši u procesu proizvodnje roba i/iliusluga,finansijskih rashoda(po osnovu pozajmljenih sredstava,negativnih kursnih razlika i sl.).Ukoliko su ukupni prihodi veći od ukupnih troškova preduzeće ostvaruje dobit(profit),kojimože biti bruto dobit(pre oporezivanja) i neto dobit (nakon oporezivanja).Ukoliko su ukupni prihodi koje preduzeće ostvari (obično se posmatra period od 1godine,tzv.fiskalna godina) manji od ukupnih troškova onda je to gubitak i on se može pokritiiz sledećih izvora:• Neraspoređene dobiti iz prethodnih godina,• Kapitala kojim preduzeće raspolaže,• Dokapitalizacijom(novom uplatom kapitala akcionara).Ukoliko preduzeće ne može da pokrije nastali gubitak,donosi se odluka o prestanku radapreduzeća(počinje postupak likvidacije).Postupak likvidacije ne znači i stvarni prestanakpostojanja preduzeća,već može značiti konsolidaciju i nastavak rada sa novom organizacijomrada i bez problema koji su i doveli do gubitka(to je u slučaju kada je vrednost preduzećaveća od obaveza koje ima).I u suprotnom(kada su obaveze veće od sredstava sa kojimapredizeće raspolaže) dolazi do stečaja ili prestanka rada preduzeća i njegovog brisanja izregistra privrednih subjekata.

Pojam novcaUvođenjem novca kao sredstva razmene roba znatno je pojednostavljen sistem prodajei kupovine.Tri osnovne funkcije novca(sredstvo razmene,obračunska jedinica i održiva


vrednost) omogućavaju vlasniku robe ili vlasniku novca da vremenski prodaju-odnosnokupovinu prilagodi svojim potrebama.

Cilj• Razumeti i shvatiti ulogu i vrednost novca u procesu reprodukcije.

Pojam novcaNovac predstavlja sredstvo(skup imovine) koju ljudi koriste da bi kupili(razmenili) robiili uslugu od drugih ljudi.Prvobitan oblik razmene je bila trampa(roba za robu),što je bilodosta komplikovano jer je bilo potrebno naći dvoje ljudi koji imaju potrebe za robama kojerazmenjuju.Pojavom novca ta razmena se pojednostavila jer je prva faza prodaje bila ivremenski moguća da se razdvoji od procesa kupovine(roba ili usluga se prodavala za novaca onda se novac koristio za kupovinu drugih roba ili usluga,bez obaveze da to bude onaj komesmo prodali robu ili uslugu).Novac ima tri osnovne funkcije:• Sredstvo je razmene,• Obračunska je jedinica i• Održava vrednost.Sredstvo razmene je funkcija novca koja omogućavalakšu razmenu roba ili usluga,jer zanovac se može kupiti bilo koja roba ili usluga koja se nudi na tržištu.Obračunska je jedinica jer je merilo vrednosti na osnovu kojih se određuju cene roba iusluga,odnosno predstavlja njihovu meru vrednosti izraženu u novcu.Održava vrednost-što znači da se proces kupovine ne mora obaviti odmah već se to možeobaviti u budućnosti,kada imaocu novca to odgovara.

Pošto je novac sredstvo razmene,on je najlikvidnija vrednost razmene(najlakše se nekaimovina može transferisati u procesu razmene).Međutim opasnost tezaurisanja(čuvanjanovca) je u tome što protekom vremena može doći do povećanja cena roba ili usluga(inflacija)ćime se smanjuje vrednost novca.Novac se može javiti u obliku robe(robni novac) jer ima unutrašnju vrednost.To je slućaj saplemenitim metalima(zlato,srebro,platina i sl.).Oni se koriste za izradu nakita ili kao meravrednosti prilikom razmene robaili usluga(u vreme rata papirni novac gubi svoju funkciju ivrednost, ali na primer zlato preuzima ulogu posrednika u razmeni,sa njim se kupuju robe iliusluge kao sa novcem)Kada novac nema unutrašnju vrednost nazivamo ga dekretni novac, a koristi se na osnovudržavnog dekreta(to je slućaj na primer sa dolarom,koji izdaje vlada SAD-a).Kolićina novca u opticaju se naziva novčana masa i zavisi od monetarne politike svake zemljekoja emituje svoju monetu(funta,rublja,juan i sl.).Novčanu masu ne ćini samo gotov novac,većsu u nju uključeni i čekovi građana,depoziti po viđenju i oročeni depoziti građana na računimau bankama,sredstva na platnim karticama,u investicionim fondovima,dobrovoljnim penzijskimfondovima itd.Količinu novca u opticaju(dekretni novac) regulišu centralne banke država-to su institucijekoje nadgledaju(kontrolišu) bankarski sektor.

ZnacenjeNovcaZnaćenje novca je veoma veliko u ekonomiji bilo koje države,jer funkcionisanje preduzećaje zasnovano na sopstvenom I pozajmljenom novcu.Bez kredita koje daju banke danas nijemoguće zamisliti funkcionisanje ni jednog privrednog subjekta.


Cilj• Naučiti I shvatiti značaj I funkciju novca kao osnovnog sredstva,razmene,mere vrednosti

koja pokreće svaku privrednu delatnost.

Section one titleExample section one body

Section 2Example section body

Upravljanje rizikomUpravljanje rizikom je izbor onoga koji raspolaže određenim sredstvima za ulaganje,da lipreferira rizik odnosno veći prinos ili ima averziju(strah od rizika) pa se opredeljuje za manjeprinose ali sigurnija ulaganja.

Cilj• Razumeti I analizirati razliku između rizika I prinosa.

Upravljanje rizikomUpravljanje rizikom je racionalna reakcija na rizik, ali ne u smislu izbegavanja već uzimanjau obzir prilikom donošenja odluke. To se dešava prilikom ulaganja sredstava u banku,kupovine akcija ili drugih hartija od vrednosti, ulaganja u nekretnine itd. Kod većine ljudipostoji odbojnost prema riziku. To dovodi do zaključka da većina ljudi ne voli neizvesnost, većpreferira model korisnosti (subjektivna mera korisnosti odnosno zadovoljstva).Funkcija korisnosti pokazuje kako subjektivna mera zadovoljstva zavisi od bogatstva. Ovafunkcija ima opadajući trend marginalne korisnosti jer što je neko bogatiji on ima manjezadovoljstva, koristi od dodatnog bogatstva. U takvoj situaciji bogatstvo predstavlja samo posebi osnovni cilj i motiv, a ne sredstvo zadovoljenja neke potrebe. Zbog toga postoji odbojnostprema riziku.Jedan od načina prevazilaženja tog problema je prebacivanje rizika na profesionalne institucijekoje se time bave, kupovinom polise osiguranja. Na taj način se rizik oštećenja ili uništenjakupljene materijalne stvari prebacuje na osiguravajuće društvo. Prilikom kupovine nekogimovinskog osiguranja (AK, požarni rizik, lom mašina i sl.) rizik nastanka štete na imovini,vozilu naknađuje neko drugi.Kod osiguravajućih kuća se javljaju dve vrste globalnih problema i to:• sistem negativne selekcije rizika (osiguravaju se najčešće oni koji smatraju da će imati

štetu) i• tzv. moralni hazard - onaj ko je osigurao nešto (imovinu, vozilo) manje će voditi računa o

sigurnost tih stvari, nego u situaciji kada nije te stvari osigurao.Da bi se neko osigurao od rizika (u ovom slučaju osiguravajuće društvo) on sprovodidiverzifikaciju rizika u prostoru i vremenu. Kad ima više osiguranih objekata, stvari; pozakonu verovatnoće šteta će se desiti na manjem broju stvari i nikada u istom trenutku, već uodređenim vremenskim intervalima. Time se smanjuje rizik.Slična je situacija i sa ulaganjm sredstava u kupovinu akcija preduzeća. Ukoliko se izvršidiverzifikacija ulaganja (akcije različitih preduzeća) i stvori takav portfelj, rizik se smanjuje aline može da se izbegne agregatni rizik koji se tiče ukupne ekonomije. Kad dođe do recesije,onda su rizična ulaganja u akcije praktično svih ili većine preduzeća.


Zbog svega navedenog ljudi se suočavaju sa izborom:• ili da ulažu u akcije i očekuju veće prinose• ili da oročavaju sredstva u banci i dobiju manju kamatu.Time se odlučuju (donose odluku) za veći prinos ili smanjen rizik.

Zaključak

ZaključakUpravljanje rizikom je u današnjim uslovima jedna od glavnih funkcija i organa rukovođenja alii onih koji upravljaju preduzećem.


LearningObject

Vežba 14 – Finansijski rezultat poslovanja privrednog društva


Finansijski rezultat poslovanja privrednog društva1. Šta se dešava ukoliko preduzeće ne može da pokrije nastali gubitak?2. Kad se pokreće stečaj?3. Definišite pojam novca.4. Koje su osnovne funkcije novca?5. Šta može biti posledica čuvanja novca?6. Šta čini količinu novca u opticaju?7. Ko reguliše količinu novca u opticaju?8. U čemu se ogleda značaj novca?9. Šta sve reguliše Centralna banka?10.Šta se podrazumeva pod diverzifikacijom rizika?

Lekcija 15 - Finansijske institucijei uticaj ponude i tražnje naformiranje cena na tržištu

| Contents | 2

Contents

LearningObject................................................................ 3Uvod................................................................................................................................. 3Finansijske institucije........................................................................................................3Ponuda i tražnja............................................................................................................... 4Kriva ponude.................................................................................................................... 5Kriva ponude.................................................................................................................... 5Konkurentna tržišta.......................................................................................................... 6Međunarodna trgovina..................................................................................................... 7Inflacija............................................................................................................................. 7Indeks cena na malo........................................................................................................8Vežba 15 – Finansijske institucije i uticaj ponude i tražnje na formiranje cena na tržištu.. 9Zaključak........................................................................................................................ 10


LearningObject

Uvod

UvodZakon ponude i tražnje je osnovni faktor koji određuje cene na konkurentnim tržištima.zato jepraćenje kretanja krive tražnje i ponude u fokusu analiza koje se prave u preduzeću.

Finansijske institucijeFinansijske institucije predstavljaju značajnu podršku privrednim društvima i bez njihovihsredstava i podrške ne bi mogla da se obavlja ni proizvodnja ni promet proizvedenih usluga.

Cilj• Analizirati finansijske institucije,njihovu delatnost i funkciju koju obavljau na tržištu.

Finansijske institucijeU finansijske institucije spadaju:• Banke,• Osiguravajuća društva,• Društva za upravljanje investicionim fondovima,• Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,• Lizing kompanije,• Kompanije za faktoring,• Kladionice itd.Osnovna karakteristika finansijskih institucija je da je predmet njihovog poslovanja novac.Banke su privredni subjekti koji prikupljaju sredstva od privrede i stanovništva i plasiraju ihkroz kreditne linije.Osnovni prihodi banaka su kamate kao cena kapitala koji plasiraju,i kamatase deli na:• Aktivne kamate (po osnovu plasiranih sredstava) i• Pasivne kamate (po osnovu prikupljenih sredstava).Razlika između primljenih i datih kamata predstavlja prihod banke.Banke po pravilu poslujusa tuđim sredstvima(prikupljenih od deponenata) ali moraju da imaju i sopstveni kapitalkoji formiraju prilikom osnivanja(cenzus).Ali ta sredstva uvek moraju imati zbog sigurnostiposlovanja.Bankarski sistem je jedan od osnovnih pokretača privrednih aktivnosti nacionalne ekonomijejedne zemlje,jer u strukturi sredstava svakog preduzeća postoji jedan deo pozajmljenihsredstava koji je nužan za proizvodne procese.Banke su pod stalnim monitoringom i kontrolom nacionalne banke.Osiguravajuća društva su finansijske institucije koje se bave osiguranjem imovine i lica.Oneprikupljaju sredstva kroz premije osiguranja za preuzete rizike i isplaćuju štete na stvarimai licima kada dođe do štetnog događaja.Funkcionisanje osiguranja je zasnovano na principu„velikih brojeva“(od velikog broja osiguranika samo jedan manji deo ima štetni događaj) i naprincipu „disperzije rizika u prostoru i vremenu“(retko se dešava da na nekoj teritoriji bude


uništena sva osigurana imovina i lica i dinamika nastajanja štetnih događaja je vremenskineujednačena).U periodima od plaćene premije osiguranja do trenutka isplate nastalog štetnogdogađaja,osiguravajuća društva plasiraju(ukamaćuju) privremeno slobodna sredstvaosiguranja.Osnovni prihodi su premija osiguranja,kamata,prihodi od investiranja a troškovi suisplaćene štete i troškovi sprovođenja osiguranja.Lizing kompanije su organizacije kojese bavefinansiranjem nabavkeautomobila,opreme,mašina i uređaja itd.stim da ta sredstva prelaze u vlasništvo ugovaračalizinga po isteku roka otplate tog sredstva.U međuvremenu vlasnik predmeta lizinga je lizingkompanija a ugovarač lizinga sredstvo samo koristi.Ukoliko dođe do neredovnosti isplaterata lizinga lizing kompanija uvek može povući(uzeti) predmet lizinga.osnovni prihod lizingkompanije su naplaćene kamate po odobrenom ugovoru o lizingu a troškovi su sprovođenjeposlovnih procesa(uglavnom troškovi radne snage,materijalni troškovi,amortizacija i sl.).Kompanije za faktoring su organizacije koje vrše prevremeni otkup potraživanja poverilacai za to naplaćuju određenu proviziju.Ukoliko firma daje robu na odloženo plaćanje,ima uposedu neki od instrumenata obezbeđenja plaćanja,lizing kompanija im isplaćuje dospelidug pre vremena dospeća,preuzima potraživanje i za to naplaćuje određeni dogovoreniprocenat.Ta razlika između diskontovanog iznosa potraživanja i isplaćenog iznosa kompanijipoveriocu predstavlja osnovni prihod kompanije za faktoring a troškovi su uglavnom radnesnage i materijalni troškovi.Kladionice su organizacije koje svoj prihod ostvaruju od klađenja i igara na sreću.

Ponuda i tražnjaNa bazi ponude i tražnje na organizovanom tržištu(ili van njega)uspostavlja se mera vrednostiproizvoda ili usluga kroz formiranje cena.

Cilj• Shvatiti i razumeti ulogu ponude i tražnje u formiranju cena istih.

Ponuda i tražnjaŠta je u stvari ponuda? To je onaj deo proizvedenih roba ili usluga koje proizvođačupredstavljaju višak (ne može ih sam potrošiti) i iznosi ih na organizovano mesto (tržište)da bi ih prodao i time sa jedne strane obezbedio sredstva za novi ciklus proizvodnje, a sadruge strane profit (razliku između ukupnih prihoda i ukupnih troškova). Da bi se izmerioproizvođačev višak koristi se kriva ponude. Visina krive ponude predstavlja troškove kojeima prodavac, dok razlika između cene i troškova predstavlja taj višak prodavca. Viša cenapovećava proizvođačev višak i obrnuto, niža cena smanjuje višak koji proizvođač želi daiznese na tržište.Šta je tražnja? To je spremnost kupca da plati (kupi) određenu robu ili proizvod i tajmaksimalni iznos koji je kupac spreman da plati pokazuje koliki vrednost kupac pridaje tomproizvodu. Ta spremnost kupca da plati određen proizvod umanjen za iznos koji on stvarnoplaća, naziva se potrošačev višak. On izražava korist koju kupci ostvaruju učešćem na tržištu.Merenje potrošačevog viška se obavlja pomoću krive tražnje. Ukoliko je ona viša to je i većaspremnost kupca da kupi određeni proizvod po ponuđenoj ceni. S obzirom na težnju kupca dauvek kupuje po nižoj ceni, ako ovu i ostvari, spreman je na kupovinu veće količine pa u tomslučaju postoji efekat povećanog potrošačevog viška (i obrnuto).Na večini tržišta, potrošačev višak predstavlja indikator ekonomskog blagostanja.Kada su proizvođačev i potrošačev višak u ravnoteži onda se smatra da postoji efikasnaalokacija resursa i takva tržišta se nazivaju efikasnim tržištima.


Da bi se efikasno alocirali resursi potrebno je da ekonomija ponudi proizvode onimpotrošačima(kupcima) kojima oni predstavljaju najveću vrednost I tada je niži trošak kojiproizvođači roba I usluga imaju.U tom preseku krive ponude I tražnje se nalazi ravnotežni nivokoji diriguje efikasnu alokaciju resursa I tada govorimo o ravnoteži ponude I tražnje.I na bazitoga se izvodi zaključak o tržišnoj efikasnosti.

Kriva ponudeKriva ponude je odnos ponuđene količine proizvoda ili usluga I cene proizvoda.Do pomeranjakrive ponude dolazi zbog brojnih promenljivih od kojih su najznačajnije:cene inputa,tehnološkepromene,očekivanja,broj prodavac itd.

Cilj• Sagledati I razumeti uticaj promenljivih pokazatelja na pomeranje krive ponude I zašto je to

važno za ponudu proizvoda ili usluga.

Kriva ponudeKriva ponude predstavlja odnos između cene proizvoda I količine koja se nudi(proizvodi Iusluge koju su prodavci spremni da ponude po ceni koja im odgovara).Zakon ponude je tajodnos između cene I količine ponuđenih proizvoda ili usluga I ukoliko,uz druge nepromenjeneuslove,dođe do rasta cena prodavci nude više proizvoda I obrnuto.Tabelu koja pokazujeodnos cene I količine ponuđenih proizvoda ili usluga nazivamo šema ponude.kriva ponudepo horizontali prikazuje ponuđenu količinu a po vertikali cenu proizvoda I usluga.kriva tržišnponude je u direktnoj korelaciji sa cenama proizvoda I usluga I do njenog pomeranja dolazikada se cena menja(povećanjem cena se povečava I količina ponuđenih proizvoda ili usluga Iobrnuto.Kada se kaže ponuđena količina na tržištu misli se na zbir pojedinačnih ponuda kojunude svi prodavci po istoj ceni.Kriva ponude može da se pomeri zbog sledećih promenljivih:• Cene inputa-ako se cene sirovina,rada,izvora finansiranja povećaju to će dovesti do

opadanja ponuđene količine proizvoda ili usluga(negativna korelacija).• Tehnološke promene-ako se tehnologija izrade proizvoda ili usluga promeni(unapredi)

dolazi do povećanja ponude.• Očekivanja-Ukoliko preduzeće ima informaciju o promeni cena njihovih proizvoda na više

smanjiće isporuku(lagerovaće robu).• Broja prodavaca

Kriva ponudeKriva tražnje je veoma važna kategorija u okviru sagledavanja pojma tražnje I predstavljaodnos između cena I traženih kolićina.Pomeranje tražnje zavisi od velikog broja promenljivih.

Cilj• Sagledati I razumeti uticaj promenljivih pokazatelja na pomeranje krive tražnje I zašto je to

važno za tražnju proizvoda ili usluga.

Kriva ponudeKriva tražnje predstavlja odnos između cene proizvoda i količine koja se traži (proizvodi iusluge koju su kupci spremni i u mogućnosti su da je plate). Taj odnos između cene i količineje veoma prisutan kod većine proizvoda i usluga u ekonomiji i naziva se zakon tražnje.Karakteristika zakona tražnje je da kada cena pada količina traženih proizvoda se povećava


i obrnuto kada cena raste količina tražene robe se smanjuje. Tabela koja pokazuje odnosizmeđu cene i tražene količine proizvoda i usluga naziva se šema tražnje. Kriva tražnje segrafički prikazuje tako što je na horizontalnoj osi količina a na vertikalnoj cena,tako da sejasno na grafikonu vidi direktna korelacija koja postoji između cene i tražene količine. Tržišnatražnja predstavlja sve pojedinačne tražnje za nekim proizvodom ili uslugom. Sabiranjemindividualnih tražnji za svaku cenu dobija se ukupna tržišna tražnja. Kriva tražnje ne mora dabude stabilna u nekom vremenskom interval, jer ukoliko dođe do promena u traženoj količinipo svakoj datoj ceni onda dolazi do pomeranja krive tražnje. Kriva tražnje može da se pomerizbog sledećih promenljivih:• Primanja - ukoliko dođe do pada plata manje se troši za neke proizvode ili usluge i oni se

nazivaju normalnim proizvodima. Inferiorni su oni proizvodi ili usluge gde smanjivanjemplata dolazi do povećane tražnje za njima (vožnja automobilom se supstituiše metroom).

• Cene sličnih proizvoda i usluga - Supstituti predstavljaju one proizvode kod koji porastcena jednih dovodi do porasta tražnje drugih proizvoda i usluga. U situaciji kada promenacena jednog proizvoda uslovljava rast tražnje za drugim nazivamo komplementi (kadaopada cena goriva, povećava se tražnja za automobilima)

• Ukusi - tražnja se povećava za onim proizvodima koji su nam ukusniji od drugih (neko volislatkiše, pa će ih više kupovati).

• Očekivanja - očekivano povećanje plate (prihoda) uslovljava i povećanu tražnju zaproizvodima i uslugama.

• Broj kupaca.

Konkurentna tržištaKad se govori-analizira pojam tržišta,često se pojavljuje pojam konkurentnog tržišta gde sepojavljuje veliki broj kupaca I ponuđača roba I usluga.U takvoj sitaciji ni jedan pojedinačankupac ili prodavac,ne mogu da utiču na formiranje tržišne cene.

Cilj• Razumeti način utvrđivanja tržišne cene na konkurentnom tržištu.

Konkurentna tržištaKad se govori o ponudi I tražnji misli se na uzajamno delovanje ljudi na tržištima.Tržištepredstavlja određenu grupu kupaca I prodavaca roba I usluga.Grupa kupaca određuje tražnjuza proizvodima I uslugama dok prodavci predstavljaju grupu ponuđača istih.Postoje mnoge vrste tržišta I oni mogu biti veoma dobro organizovana,ali češće se dešava dasu manje organizovana.Cenu određenog proizvoda ne određuje jedan kupac ili prodavac,većto čine svi kupci I prodavci stupajući u međusobne odnose.Konkurentno tržište predstavljaju svi kupci I prodavci,kojih ima mnogo I svako od njih imazanemarljiv uticaj na formiranje cena.Savršeno konkurentno tržišteima dve osnovne karakteristike:• Svi proizvodi I usluge koje se nude su isti i• Postoji veliki broj kupaca I prodavaca tako da nijedan od njih ne može da utiče na tržišnu

cenu.Međutim,situacija u praksi je takva das u tržišta takva da postoji samo jedan prodavac I onodređuje cenu proizvoda ili usluge(monopolista).Postoje I tržišta gde se pojavljuje nekoliko ponuđača(oligopolisti) ali koji često ne konkurišujedni drugima drastičnim razlikama u ceni svojih proizvoda ili usluga.


Postoje I monopolistički konkurentna tržišta gde ima puno prodavaca koji nude proizvode iliusluge koji su približno isti(malo se razlikuju),tako da svako od njih može da odredi cenu svogproizvoda.

Međunarodna trgovinaMeđusobna trgovina između različitih zemalja je korist za svaku od njih,jer omogućava(vodika) specijalizaciji.Time se postiže komparativna prednost jedne u odnosu na drugu zemlju.

Cilj• Da se razume I analizira značaj međunarodne trgovine I kako od toga imaju korist(gubitke)

prodavci a kako kupci.

Međunarodna trgovinaU slučaju da neka privreda ne može da trguje na svetskim tržištima,da bi se dovela domaćatražnja u ravnotežni položaj cena se prilagođava(proizvođačev I potrošačev višak su uravnoteži).Ukoliko postoji slobodna trgovina, cena svakog proizvoda se formira na svetskomtržištu(svetska cena).Poređenje svetske cene sa domaćom cenom pokazuje da li zemlja imakomparativnu prednost u proizvodnji određene robe.Ukoliko je domaća cena visoka to značida su troškovi visoki I da druge zemlje imaju komparativnu prednost I obrnuto.Trgovina je korisna za zemlju jer je upućuje na specijalizaciju –da radi ono što najboljezna I ume.U situaciji dozvoljene trgovine,domaća cena raste(opada)kako bi se izjednačilasa svetskom cenom.U takvoj situaciji imamo dobitnike(gubitnike) od trgovine.Rastomdomaće cene(zbog izjednačavanja sa svetskom cenom korist imaju prodavci,dok u drugojsituaciji(smanjenjem cena)korist imaju kupci.Kada je domaća cena niža od svetske,prodavciimaju veći interes da izvoze a u situaciji kada je ta domaća cena opadajuća onda se po praviluuvozi ta roba.Na osnovu analize zemlje koja se ukljućuje(izvozi) na svetsko tržište,možemo zaključiti das uproizvođači proizvoda u boljem položaju,dok su kupci u lošem.Izvozom se povećava nacionalnidohodak zemlje, samim tim I blagostanje zemlje,jer su dobici veći od gubitaka..Kada se posmatra uvoz,kupci su u boljem položaju od ponuđača(proizvođača),zemlja imakoristi od toga jer su dobici veći od gubitaka.na osnovu svega navedenog može se izvestizakljućak da trgovina svakog može dovesti u bolji položaj(samo je pitanje da li hoće).Da bi se domaći ponuđači(proizvođači)zaštitili od stranih,država uvodi carinu.To je porez naproizvode koji se uvoze I na taj način se smanjuje kolićina I uspostavlja se ravnoteža kojabi postojala da se proizvodi ne uvoze.Opterećenje cene carinom utiče na kupce I oni ondapreferiraju domaći proizvod.Jedna od mera države za sprečavanje uvoza može biti I određivanje uvoznihkvota(ograničenje količina uvezenih proizvoda).I ovom merom se smanjuje uvezenakoličina,ali efekti takih mera su da se ponuđači(proizvođači) stavljaju u bolji položaj odkupaca(potrošača).Pravu korist imaju uvoznici koji na svetskom tržištu kupuju proizvode poniži a prodaju ga na domaćem tržištu po višim cenama.

InflacijaInflacija predstavlja jednu od najvažnijih ekonomskih kategorija za ekonomiju svakezemlje.Planovi za držanje inflacije pod kontrolom se formiraju kako na nivou nacionalnebanke,tako I planova makroekonomskog razvoja zemlje kao celine.Obično se zemlje trude dainflacija bude jednocifrena I njeno držanje pod kontrolom zavisi od mnogo faktora.


Cilj• Analizirati uzroke inflacije I mere koje države sprovode za držanje inflacije u planiranim

okvirima.

InflacijaInflacija je povećanje cena. Osnovni uzrok inflacije je povećanje novca u opticaju. Količinunovca reguliše nacionalna banka (kroz štampanje dodatne količine novca) a uz odobrenjevlade.Vrednost novca, kao i svake druge robe ili usluge određuje odnos ponude i tražnje.Dabi se napravio određeni balans (ravnoteža) između ponude i tražnje, onda država (prekonacionalne banke) povlači novac iz opticaja,raznim merama (metodama). Jedna odnajefikasnijih je izdavanjem državnih obveznica, druga je kroz visinu kamatnih stopa ubankama.Kada se opšti nivo cena posmatra na dugi rok, videće se da se on prilagođava dokne dostigne nivo izjednačavanja tražnje i ponude novca. Kako ponuda i tražnja određujuravnotežni nivo cena pokazuje kvantitativna teorija novca. Prema toj teoriji raspoloživakoličina novca u ekonomiji jedne zemlje reguliše vrednost novca, tako da povećanjem tekoličine je direktno uslovljena inflacija (povećanje cena). Čim ljudi dođu u posed veće količinenovca, oni žele da ga se oslobode kroz razna ulaganja, kupovine i slično ćime se postiže“domino efekat” na cene nekretnina, automobile. Jednom rečju podiže se nivo tražnjeza robama i uslugama, što uslovljava (po principu zakona ponude i tražnje) porast cena.Monetarne promene, dalje utiču na druge veoma važne makroekonomske promenljive kaošto su proizvodnja, zaposlenost, plate,itd. Sve ekonomske promenljive se mogu podelitiu dve grupe: nominalne promenljive (koje se mere monetarnim jedinicama) i realnepromenljive(mere se fizičkim jedinicama).

Indeks cena na maloRast cena na malo(ili inflacija) je pojava koja direktno utiče na količinu proizvoda i uslugapotrošačke korpe i zavodi za statistiku svake zemlje prate i izračunavaju ove promene da bise ekonomskim merama usklađivanja(indeksiranje) zadržao standard stanovništva tokomproteka vremena na istom ili sličnom nivou.

Cilj• Razumeti i shvatiti značaj praćenja i izračunavanja stope rasta cena na malo a u interesu

održavanja standarda života na istom ili slićnom nivou.

Indeks cena na maloMerilo ukupnog koštanja proizvoda i usluga koje kupuje prosečni potrošač naziva se indekscena na malo.Ovaj parametar se izračunava i prati u zavodu za statistiku i objavljuje se zaneki određeni vremenski interval.On praktično predstavlja stopu inflacije.Na bazi rasta ovogpokazatelja preduzimaju se ekonomske,fiskalne i ograničvajuće mere za sprečavnje njegovognekontrolisanog rasta jer direktno utiče na standard stanovništva i njegove uslove života.Da bi se izračunala stopa rasta cena na malo potrebno je utvrditi:• Potrošačku korpu - kupovina najvažnijih proizvoda za život prosečnog potrošača(porodice),• Pronaći odgovarajuće cene tih proizvoda(obično se uzima ponderisana-uprosečena cena),• Troškove potrošačke korpe-na količinu proizvoda za neki vremenski period uz određivanje

cena tih proizvoda utvrđuje se trošak kupovine tih proizvoda,• Baznu godinu-odnosno onu godinu koja se koristi kao osnovica za sve ostale kasnije

godine(ona se određuje kao 100 jedinica),• Stopa inflacije-procentualno odstupanje indeksa cena na malo u odnosu na baznu godinu.


Obično se merodavni vladini organi,zaduženi za kontrolu rasta cena na malo,trude da inflacijabude u granicama makroekonomske poltike,jer na taj način sprečavaju haos na tržištu i štitestandard stanovništva.

Tipična potrošačka korpa se sastoji od:• Troškova hrane i pića,• Prevoznih troškova,• Troškova obrazovanja i komunikacija,• Troškova zdravstvene zaštite, Rekreacije,• Predmeta za odevanje,• Troškova stanovanja i• Nekih drugih proizvoda koji su strogo određeni.

Svrha izračunavanja i praćenja rasta cena u ekonomiji jedne zemlje je poređenje vrednostinacionalne valute usadašnjosti sa vrednostima u prošlosti.Zbog toga se a u smislu pravilnogpoređenja cena u sadašnjosti sa onima iz prošlosti vrši indeksiranje,ili korigovanje cene zainflaciju.Na taj način se dobijaju realni iznosi.Primera za to imamo recimo kod određivanjanadnica.Ukoliko se želi njihova realnost(da im se ne obezvređuje vrednost)onda se vršiautomatska korekcija u odnosu na rast cena na malo(to je zaštitnička uloga sindikata,koji ukolektivne ugovore sa poslodavcima,ugrađuju takvu klauzulu.

Kod nekih drugih delatnosti je to poređenje vrednosti sa efektima inflacije takođe veomavažno.Zato kod banaka kada štediše žele da oroče neku sumu novca veoma je važno utvrditinominalnu i realnu kamatnu stopu.Nominalna uključuje efekte inflacije u nekom perioduvremena(oročavanja) a realna isključuje(vrši se indeksiranje) ili vrši se umanjenje nominalnekamatne stope za stopu inflacije.Protekom vremena zbog efekata inflacije vrednost novca opada i ukoliko ne dođe do korekcijenominalne količine dolazi do opadanja kupovne moći onih koji ga poseduju.Tada govorimo oopadanju standarda,jer se z istu količinu novca smanjuje potrošačka korpa.

Vežba 15 – Finansijske institucije i uticaj ponude i tražnje naformiranje cena na tržištu


Finansijske institucije i uticaj ponude i tražnje na formiranje cena na tržištu1. Navedite primere finansijskih institucija.2. Definišite pojam banke.3. Na koji način banke ostvaruju profit?4. Definišite pojam osiguravajućih društava.5. Definišite pojam lizing kompanija.6. Definišite pojam kompanija za faktoring.7. Šta čini ponudu?8. Šta čini tražnju?9. Šta je inflacija?10.Šta je uzrok inflacije?


Zaključak

ZaključakInflacija(rast cena) je u fokusu kako onih koji prate proizvodnju tako i na makroekonomskomnivou(država).Nivo inflacije se na nivou države uvek drži pod kontrolom kako zbog stanovnikatako i prihoda koje država ostvaruje.

Poslovna ekonomija

Documents

Transcript of Poslovna ekonomija